Међународни економски односи

International economic relations

http://img143.imageshack.us/img143/9237/money20world201.jpg

Cilj Srbije privlačenje od 2,5 do tri milijarde dolara stranih investicija godišnje (http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/196903/Cilj-Srbije-privlacenje-od-25-do-tri-milijarde-dolara-stranih-investicija-godisnje)
Tanjug | 05. 07. 2010.

Cilj Srbije je da godišnje privuče najmanje 2,5 do tri milijarde dolara stranih direktnih investicija, izjavila je danas državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Vesna Arsić.

Od 2001. do 2009. godine u Srbiju je došla 14,1 milijarda dolara, što našu zemlju svrstava na četvrto mesto po investicijama u regionu jugoistočne Evrope - posle Bugarske, Rumunije i Hrvatske, istakla je Arsićeva na prvoj sednici Skupštine dijaspore i Srba u regionu posvećenoj ekonomskom razvoju Srbije.

Prema njenim rečima, investicije su najviše dolazile u sektor finasijskog posredovanja, prerađivačku industriju, saobraćaj i telekomunikacije, nekretnine, a najveći investitori bili su Austrija, Grčka, Norveška i Nemačka.

Arsićeva je istakla da su prednosti Srbije za ulaganja sporazumi o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom, regionalni sporazum CEFTA, zatim sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i zemljama EFTA (Island, Švajcarska, Norveška i Lihtenštajn).

Da bi zaokružila povoljnu investicionu klimu, Srbija izdvaja značajna sredstva za izgradnju infrastrukture, što dopunjuje odgovarajućim poreskim olakšicama i finasijskim podsticajima za investitore, rekla je Arsićeva.

Pomoćnik ministra finasija Zoran Chirović naglasio je da se radi na izjednačavanju statusa rezidenata i nerezidenata u poslovanju u Srbiji, kao i na postepenoj liberalizaciji svih finansijskih tokova.

Prema njegovim rečima, izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju biće detaljnije regulisan transfer novca u Srbiju, kako bi se privuklo što više deviznih doznaka iz inostranstva.

Potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović ukazao je da je ekonomska saradnja matice i dijaspore na nedovoljnom nivou i ponudio pomoć Komore u organizaciji poslovnih foruma, skupova i pruzanja informacija ulagačima iz dijaspore.

Ona je napomenula da se ovih dana očekuje da Srbija potpiše jedinstveni sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom, kao jedinstvenom carinskom unijom.

Saradnja sa Azerbejdžanom (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=07&dd=12&nav_category=11&nav_id=445076)
12. jul 2010. | 19:21 | Izvor: FoNet, Beta Beograd -- Srpski premijer Mirko Cvetković razgovarao je u Beogradu sa ministrom za ekonomski razvoj Azerbejdžana Šahinom Mustafajevim o ekonomskoj saradnji dve države.

Cvetković i Mustafajev su ocenili da postoje dobri uslovi za jačanje ekonomske saradnje dve zemlje, posebno u oblasti energetike i farmaceutske industrije.

Cvetković je istakao da Srbija i Azerbejdžan imaju dobre odnose i zahvalio Azerbejdžanu na doslednoj podršci Srbiji u odbrani načela suvereniteta i teritorijalnog integriteta na Kosovu i Metohiji.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mlađan Dinbkić izjavio je, posle susreta za ministrom ekonomije Azerbejdžana Šahimom Mustafajevim, da je vreme da se unapredi ekonomska saradnja dve države.

Dinkić je rekao da postoji interes Azerbejdžana za kupovinu vagona cisterni i putničkih vagona iz Srbije, pre svega iz fabrike Goša i fabrike u Kraljevu.

Naša Petrohemija je zainteresovana za kupovinu primarnog benzina iz Azerbejdžana, rekao je Dinkić i dodao da će azerbejdžanska delegacija posetiti fabriku lekova Galenika.

Dinkić je ocenio da Srbija i Azerbejdžan, posle posete predsednika Srbije Borisa Tadića Bakuu, imaju izvrsne političke odnose.

Libijci bi većinski paket Telekoma (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=07&dd=22&nav_id=447207)
22. jul 2010. | 15:01 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Libijska telekomunikaciona kompanija LAPGreenN je saopštila da je zainteresovana kupi većinski paket akcija Telekoma Srbije.

Generalni direktor kompanije LAPGreenN Abdulbaset Elazabi je razgovarao sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem o zainteresovanosti te kompanije za Telekom.

Cvetković je, na sastanku održanom u sredu, poželeo dobrodošlicu LAPGreenNa u javnom nadmetanju za Telekom i naglasio da će Vlada Srbije obezbediti fer i transparentan proces prodaje akcija.

U saopštenju se navodi da je ovaj sastanak bio samo nastavak ranijih razgovora Cvetkovića sa libijskim premijerom Mahmudom Bagdadijem.

LAPGreenN je ostvario nekoliko međunarodnih akvizicija, a Telekom Srbija bi bila prva njegova kupovina van afričkog kontinenta, navedeno je u saopštenju i istaknuto da bi Telekom Srbija bio vredan dodatak telekomunikacionim kompanijama koje LAPGreenN već ima u svom većinskom vlasništvu.

LAPGreenN kontroliše telekomunikacione kompanije i poseduje odgovarajuće licence u osam afričkih zemalja, uključujući Ugandu, Niger, Ruandu, Obalu Slonovače, Sudan, Zambiju, Togo i Siera Leone.

Dosadašnje investicije LAPGreenNa su od te kompanije, koja je od skora učesnik na međunarodnom telekomunikacionom tržištu, načinile jednu od najbrže rastućih telekomunikacionih kompanija u Africi.

LAPGreenN je u potpunosti u vlasništvu Libijsko-afričkog investicionog portofolija (LAP), koji je 2006. osnovan kao investiciono sredstvo Libije za strana ulaganja u cilju promovisanja razvoja afričkih zemalja. LAP trenutno raspolaže kapitalnim fondom većim od pet milijardi dolara.

Domaći građevinari u velikom problemu
Prvo vraćanje duga Libiji, pa onda gradnja (http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/201424/Prvo-vracanje-duga-Libiji-pa-onda-gradnja)
Boris Vuković | 05. 08. 2010. - 00:02h | Foto: M. Perić | Komentara: 0

Izgradnja bolnice nalik VMA u Libiji, stambenih objekata i autoputeva u Alžiru, samo su neki od poslova koji se pominju kao potencijalni za građevinska preduzeća iz Srbije. Međutim, bez bankarskih garancija, izmirenja starih dugova, domaća preduzeća vrlo teško mogu u to da se upuste. Zato i traže od države da im pomogne.

http://www.blic.rs/data/images/2010-08-04/63284_0807gradjevinskiradovifotomperic_f.jpg?ver=1280941857

Libijske vlasti su, kako saznajemo, tražile da se izmiri dug koji iznosi oko 80 miliona dolara i datira iz perioda bivše Jugoslavije. Zato predlažu da se osnuje libijsko-srpska banka koja će novcem garantovati za započete poslove, a da se kroz posao koji će raditi naša građevinska preduzeća stari dug vrati.


Pre mesec dana, direktori najvećih građevinskih preduzeća imali su sastanak u Privrednoj komori sa resornim Ministarstvom za prostorno planiranje. Zaključeno je da je prihod od poslova u inostranstvu manji za više od 60 odsto u odnosu na pre dve godine i da je potrebno što pre oživeti inostrano tržište za domaće građevince. Njihov najveći problem je nedostatak bankarske garancije.


- Smatramo da je potrebno osnivanje investicionog fonda za podršku građevinskoj industriji u inostranstvu od novca iz privatizacije. Takođe, političari treba da otvore puteve građevincima u okviru svojih poseta određenim područjima koja su interesantna za nas. Potrebno je napraviti jedno javno akcionarsko društvo u kojem će više od 50 odsto imati akcija država, a ostalo zainteresovana građevinska preduzeća, kako bi nastupali u inostranstvu - objašnjava Aca Popović iz Privredne komore Srbije.


Svaki investitor traži deset odsto garancije, što znači za posao od 200 miliona evra, potrebno je da domaća preduzeća obezbede 20, a to je vrlo teško.


- Zato je potrebno formiranje konzorcijuma domaćih firmi, a možda i da se uključe preduzeća iz bivše Jugoslavije, kako bismo lakše došli do garancija - objašnjava Goran Rodić, sekretar za oblast građevinarstva u Privrednoj komori Srbije.
Trenutno, u inostranstvu radi vrlo mali broj firmi iz Srbije. To su najčešće firme koje su radile na Bliskom istoku, pa im investitori veruju i ne traže velike bankarske garancije.


- Nama reference nisu problem, radili smo širom sveta, ali bankarske garancije jesu. Konkurencija je ogromna, ali nama poslove najčešće daju isti investitori, koji su nas upoznali i znaju kako radimo. Međutim, kad je potrebno, velikih problema imamo da obezbedimo novac u banci - priča Olivera Šestakov iz "Energoprojekta" koji trenutno gradi u Rusiji, Kazahstanu i Gani.


Najbolji primer kako treba postupati prema domaćim preduzećima je Hrvatska. Njihove banke daju garantna sredstva preduzećima koja žele da rade u inostranstvu po daleko nižim kamatama, a razliku subvencioniše država. Na taj način njihove firme stiču reference za kapitalne projekte, rade u inostranstvu, a državi se sredstva koja utroši pri subvencionisanju, višestruko vrate.


- Mi ne možemo da konkurišemo za poslove u inostranstvu jer nemamo novca da pokrenemo gradilište. Pojavljuju se kineske i pakistanske firme sa izuzetno jeftinom radnom snagom, kao i nemačke, austrijske, koje štiti država i mi smo potpuno nekonkurentni. Pokušavamo da naplatimo sredstva koja nam država duguje, da se "održimo u životu" - objašnjava Dragan Kopčalić, direktor "Montere".


Pošto građevinska preduzeća ne mogu da obezbede novčane garancije često za te potrebe založe opremu i mehanizaciju.


- Snalazimo se, garantujemo 70 odsto opremom, a 30 odsto bankarskom garancijom. U Rusiji radimo, ali najčešće na bazi ranije saradnje, na otvorenim tenderima nemamo nikakve šanse. Ministar je na sastanku rekao da će se raditi na pripremanju uslova za nastupanje u inostranstvu, formirana je komisija, ali nikakvih rezultata nema - priča Dobroslav Bojović, direktor "Napreda", preduzeća koja trenutno gradi fabriku i poslovni centar u Rusiji, a u pregovorima su za posao u Libiji.


Preduzeće "Ivan Milutinović" je pre 20 godina na gradilištima marina i luka u inostranstvu imalo i po dve hiljade radnika i zauzimalo je četvrto mesto u svetu u oblasti hidrograđevinskih radova.


- Poslednje što smo radili je marina u Tivtu, što smo finansirali od vlastitih prihoda. Dobijali smo pozive da radimo u Albaniji, na Kipru, radili smo predugovor za izgradnju luke na Crnom moru, ali nijedna banka nije voljna da garantuje za nas. Ne možemo da konkurišemo za ozbiljne projekte, samim tim nemamo priliv sredstava, ne možemo da plaćamo osnovne troškove, država nam već četiri godine ništa nije uplatila i zato smo u procesu privatizacije. To očekuje sve državne firme - zaključuje Nikica Radoman, direktor PIM-a.


Dulić: Formirati razvojnu banku Srbije
Oliver Dulić, ministar za prostorno planiranje, potvrđuje da su ozbiljne bankarske garancije najveća prepreka za građevinske firme koje žele da rade u inostranstvu.
- Zbog toga podržavam ideju da se formira razvojna banka Srbije, koja bi pratila nastupe domaćih građevinskih firmi u inostranstvu. Tako bi preduzeća stekla državne garancije. Lično, svaki put u inostranstvu i sastanak sa zvaničnicima koristim za promociju domaće građevinske operative. Ubeđen sam da naše firme imaju veliku šansu da uz državne garancije dobiju ozbiljne poslove u inostranstvu, budući da poseduju potrebno znanje, mehanizaciju i iskustvo u sličnim poslovima. Tu mislim i na visokogradnju i na niskogradnju. Potrebno je da spoljnu politiku zemlje stavimo u službu promocije domaćeg građevinarstva - objašnjava Dulić.

Mislim da je bila tema koja se zvala svetsko a nase a nije kod nas ali ne mogu da je nadjem. Evo onda ovde. Pocnimo od referenci Energoprojekta niskogradnje

Бране и хидроелектране

Брана "Поећос", Перу

Хидромелиорациони систем "Ћира - Пиура" налази се у северозападном приобалном пустињском делу Перуа, и удаљен је око 1000 км од главног града Лиме. Брана "Поећос" представља најзначајнији објекат специјалног пројекта "Ћира - Пиура".
http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_br_poecos1.jpg http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_br_poecos2.jpg http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_br_poecos3.jpg http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_br_poecos4.jpg

Хидроелектрана "Сигалда", Исланд

Изграђена је на реци Тунгни, око 130 км источно од главног града Рејкјавика. Објекти су грађени у условима дуготрајне зиме, са изузетно ниским температурама, па је при бетонирању примењена технологија такозваног "зимског бетонирања" - загревање агрегата и воде за бетон и остале неопходне мере.
http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_br_sigalda1.jpg http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_br_sigalda2.jpg http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_br_sigalda3.jpg

Брана "Киамбере", Кенија

Изграђена је на реци Тани, 140 км северозападно од Најробија, као део хидроенергетског система "Киамбере".
http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_br_kiambere1.jpg http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_br_kiambere3.jpg http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_br_kiambere4.jpg

Брана "Јуракмајо", Перу

Изграђена је на реци Рио Бланко, стотинак километара од главног града Лиме, у планинском масиву Касапалке, на надморској висини од 4.320 m.
http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_br_jurakmajo1.jpg http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_br_jurakmajo2.jpg http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_br_jurakmajo3.jpg

Хидроелектрана "Тис Абеј II", Eтиопија

Хидроелектрана "Тис Абеј II" налази се на Плавом Нилу. Изведени су грађевински радови и уграђена хидромеханичка опрема.
http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_br_tisabej1.jpg http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_br_tisabej3.jpghttp://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_br_tisabej2.jpg http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_br_tisabej4.jpg

Специјални пројекат "Ћира-Пиура", III етапа, Перу
http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/chira3_1_b.jpg http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/chira3_2_b.jpg http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/chira3_3_b.jpg

Иригациони системи

Специјални пројекат "Ћира-Пиура", Перу
http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/chira5.jpg http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/chira6.jpg

Иригациони систем "Ел Мулак", Египат

Систем за наводњавање у северном Египту, 45 км западно од Исмаилије.
http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_ir_elmulak1.jpg http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_ir_elmulak2.jpg

Иригациони систем "Гарабули", Либија

Иригациони систем је изграђен у пустињском пределу Либије, 60 км источно од Триполија. Намена система је водоснабдевање 1.050 фарми. Снабдевање водом је из бунара. У оквиру пројекта урађена је путна мрежа, електрификација и озелењавање фарми.
http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_ir_garabuli1.jpg

Иригациони систем "Бадра - Џасан", Ирак

Државна фарма у Дибунију и иригациони систем "Бадра-Џасан" налазе се 150 км југоисточно од Багдада. Служи за потребе наводњавања пустињске области, а користи воду из реке Тигар.
http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_ir_jassan1.jpg

Иригациони систем "Кано", Нигерија

Иригациони систем налази се у истоименој федералној држави Кано, 20 км источно од града Каноа. Користи воде реке Кано и вештачког језера Тика.
http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_ir_kano1.jpg

Комунална и индустријска хидротехника

Црпна станица "Шуиба", Кувајт

Црпна станица "Шуиба" изграђена је на морској обали и намена је водоснабдевање локалне индустрије.
http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_komun_shuaiba2.jpg

Водовод и канализација "Рамта", Јордан

У Јорданском граду Рамти изграђена је мрежа за снадбевање питком водом и мрежа за одвођење атмосферских и употребљених вода.
http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_komun_ramtha1.jpg

Регулациони резервоар "Ла Атархеа I", Перу

Регулациони резервоар "Ла Атархеа I " изграђен је недалеко од главног града Лиме, уз реку Римак, и служи за кондиционирање сирове воде за снабдевање Лиме. Пројекат обухвата регулациони резервоар, цевовод за одвод сирове воде до постројења за прераду, дренажне канале и бетонски резервоар.
http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_komun_atarjea1.jpg

Кишни колектори "Силданез и Холмберг" и "Виља Мартели", Аргентина

Пројекат обухвата изградњу дела кишне канализационе мреже у централном градском језгру града Буенос Аиреса . Пројекат се састоји од четири тунела кружног пресека са светлим отвором од 4,4 метра и једног тунела са светлим отвором од 2,8 м. Сви тунели су изведени са двоструком бетонском облогом. Радови су изведени ТБМ машинама, уз претходно измештање постојећих инсталација. У оквиру пројекта изграђени су и бетонски колектори изузетно великог правоугаоног попречног пресека, као и секундарна мрежа у отвореном ископу.
http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_komun_kolektori2.jpg

Подземни објекти

Метро станица "Алмали" у Алмати, Казахстан

Метро станица "Алмали" изграђена је у оквиру пројекта изградње прве линије метроа у граду Алмати. Радови су изведени у веома сложеним геолошким условима у средини изграђеној од глечерских наслага са високим степеном сеизмичке активности.

Станица се налази на дубини од 37 м испод површине терена и састоји се од станичног дела, прилазног ходника и техничких просторија. Станични део се састоји од 3 тунелске цеви које су спојене са 14 попречних пролаза. При изградњи станице примењена је технологија извођења радова по Новој аустријској тунелској методи (НАТМ).
http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/almati1.JPG

Хидроелектрана "Кафуе Горџ", Замбија

Хидроелектрана "Кафуе Горџ" изграђена је на реци Кафуе. Објекти хидроелектране: машинска зграда, трафостаница, доводни и одводни тунел и вертикални шахтови изграђени су у гранитном масиву методом подземног ископа.
http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_podz_kafue3.jpg

Тунели "Силданез и Холмберг" и "Виља Мартели", Аргентина

Пројекат обухвата изградњу дела кишне канализационе мреже у централном градском језгру града Буенос Аиреса. Пројекат се састоји од четири тунела кружног пресека са светлим отвором од 4,4 метра и једног тунела са светлим отвором од 2,8 м. Сви тунели су изведени са двоструком бетонском облогом. Радови су изведени ТБМ машинама, уз претходно измештање постојећих инсталација. У оквиру пројекта изграђени су и бетонски колектори изузетно великог правоугаоног попречног пресека, као и секундарна мрежа у отвореном ископу.
http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_podz_holmberg1.jpg

Путеви

Аутопут "Ајер Керох - Пагох", Малезија

дужина деонице 56,15km
Деоница "Ајер Керох - Пагох" аутопута "Серембан - Ајер Хитам" повезује главни град Куала Лумпур са суседном државом Сингапуром. Траса пута пролази кроз мочварне терене, прелазећи велике речне токове и отворене канале. Било је неопходно изградити насипе као и фундирање на бетонским плочама дебљине око 30 цм испод којих су побијени дрвени и бетонски шипови.
http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_put_ajer1.jpg

Пут "Митјана - Мубенде", Уганда

дужина деонице 86,0km
Деоница пута "Митјана - Мубенде" путног правца Митјана - Форт Портал представља део саобраћајног система Источне Африке, који повезује Кенију, Уганду и Заир.
http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_put_mitjana2.jpg

Пут "Ило - Десагвадеро", Перу

дужина деонице 31.3km
Пета деоница пута "Ило - Десагвадеро" пролази кроз планински превој Анда, повезујући луку Ило и град Десагвадеро на граници Перуа са Боливијом и представља најкраћу везу Боливије са Пацификом. Деоница је лоцирана на надморској висини од 4.500 м до 4.786 метара, у зони тешких климатских услова.
http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_put_ilo1.jpg

Пут "Ла Мерсед- Сатипо", Перу

дужина деонице 60,0km
Деоница пута "Ла Мерсед - Сатипо" лоцирана је у средишњем делу Перуа. Пројекат обухвата рехабилитацију постојећег пута са реконструкцијом доњег слоја.
http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_put_lamerced1.jpg

Пут "Киљакољо - Љавини", Боливија

дужина деонице 48,0km
Деоница пута "Киљакољо - Љавини" лоцирана је у централној Боливији на путном правцу Кочабамба - Ла Паз. Пројектом је предвиђена рехабилитација пута са проширењем коловозне конструкције.
http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_put_kvilja1.jpg

Пут "Алмати - Астана", Казахстан

дужина деонице 166,0 km
Пут "Алмати - Гуљшад" је најважнија саобраћајница у Казахстану. Повезује два најзначајнија центра, Алмати - јужну престоницу и Астану - северну нову престоницу.
http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/_ref_put_almaty2.jpg

Изградња пута "Кјегегва - Кјенџоџо", Уганда

дужина деонице 51,5km
У северозападном делу Уганде изграђен је модеран регионални пут за саобраћај моторних возила.
http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/kyky_2_b.jpg

Рехабилитација пута "Ћалуанка - Абанкај", Перу

дужина деонице 56,0km
Извршена је рехабилитација и асфалтирање секције "Пуенте - Антаруми - Абанкај" постојећег путa "Ћалуанка - Абанкај ".
http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/ca_4_b.jpg

Реконструкција пута "Нтунгамо - Кагамба", Уганда

дужина деонице 15,6km
Изведени су радови на рехабилитацији постојећег коловоза. Изграђен је нови слој асфалта и комплетна дренажа пута са пропустима и дренажним каналима.
http://www.niskogradnja.rs/reference/slike/vece_slike/nt_2_b.jpg

Energoprojekt reference u svetu



Hotel Sheraton i konferencijski centar, Harare, Zimbabve
Instalirani kapaciteti
Konferencijski centar: 30.145 m²
Hotel: 30.648 m²

Klijent
Vlada Zimbabvea

http://www.energoprojekt.rs/upload/img/Konferencijski%20centar%20i%20hotel,%20Harare,%20Zimbabve%202.jpg

“Šah Alam”, Kuala Lumpur, Malezija
Opis
Sportski kompleks
Instalirani kapaciteti
270.000 m2, 80.000 gledalaca

Klijent
Vlada države Selangor

http://www.energoprojekt.rs/upload/img/Stadion%20Malezija.jpg

Međunarodni Sajamski kompleks, Lagos, Nigerija
Instalirani kapaciteti
80.000 m²; površina celog kompleksa: 300 ha

Klijent
Vlada Republike Nigerije

http://www.energoprojekt.rs/upload/img/International%20Trade%20Fair.jpg

Ministarski kompleks, Kuvajt
Instalirani kapaciteti
270.000 m2

Klijent
Vlada Kuvajta

http://www.energoprojekt.rs/upload/img/Ministarski%20kompleks,%20Kuvajt%204P.jpg

BAT fabrika cigareta, Nigerija, Ibadan
Opis
Fabrika za pripremu i proizvodnju cigareta

Klijent
British American Tobacco (BAT)

http://www.energoprojekt.rs/upload/img/1%20Fabrika%20duvana.jpg

Lab-Labs, Kiriši, Rusija
Opis
Fabrika sirovina za deterdžente

Klijent
Kirišineftorgsintez, Rusija

http://www.energoprojekt.rs/upload/img/3%20Kiris.jpg

Ministarski kompleks, Kuvajt
Instalirani kapaciteti
270.000 m2

Klijent
Vlada Kuvajta

http://www.energoprojekt.rs/upload/img/Ministarski%20kompleks,%20Kuvajt%204P.jpg

Elektroenergetski sistem “Al Nagda” – Faza IV, Katar
Opis
Trafo stanice, dalekovodi, kablovske mreže

Instalirani kapaciteti
90 trafo stanica 220/132 kV
330 km 220 kV dalekovoda
100 km 132 kV dalekovoda
85 km 220/66 kV kablovske mreže

Klijent
Ministarstvo energije i vode, Katar

http://www.energoprojekt.rs/upload/img/Al%20nagda1.jpg

“RAS ABU FONTAS C”
Opis
Postrojenje za desalinizaciju

Instalirani kapaciteti
(GT-4x125MW, ST-2x210MW, MFE 4x30.000m3/dan)

Klijent
Ministarstvo energije i vode, Katar

http://www.energoprojekt.rs/upload/img/RAFB%20i%20C.JPG

Hidroelektrana “Bayano”, Panama
Opis
Betonska gravitaciona brana, visine 74 m

Instalirani kapaciteti
300 MW

Klijent
Institut vodnih resursa i elektrifikacije
http://www.energoprojekt.rs/upload/img/BAJANO%201%20PIC.JPG

Beograd, 30.07.2010
UGOVOREN NOVI POSAO ENERGOPROJEKTA U UGANDI VREDAN 46,5 MILIONA DOLARA
Energoprojekt Niskogradnja a.d. i Državna direkcija za puteve u Ugandi zaključili su u julu mesecu tekuće godine novi značajan ugovor: "Izgradnja deonice asfaltnog puta Kawempe-Kafu u Ugandi, u dužini od 166 km”, na magistralnom pravcu koji povezuje glavni grad Kampalu sa severnim delom zemlje. Vrednost ugovorenog posla iznosi 46,5 miliona dolara. Rok za realizaciju projekta je 18 meseci.

UGOVOREN NOVI POSAO ENERGOPROJEKTA U KAZAHSTANU VREDAN 14 MILIONA EVRA
Energoprojekt Visokogradnja a.d. - kao izvođač, i kompanija TOO "Caspian Food", Almati, Kazahstan - kao investitor, zaključili su krajem jula tekuće godine "Ugovor za projektovanje i izgradnju rezidencijalnog kompleksa i vinarije u gradu Sarijagašu u Kazahstanu", površine 12.807 m2. Vrednost ugovorenih radova iznosi cca 14 miliona EUR-a. Rok za realizaciju projekta je oktobar 2011. godine.

http://img375.imageshack.us/img375/862/95134200.png

The Palestine Hotel (Arabic: فندق فلسطين) Baghdad Iraq

is an 18-story hotel in Baghdad, Iraq located on Firdos Square, across from the Sheraton Ishtar. It has long been favored by journalists and media personnel. The hotel overlooks the Tigris on its eastern bank and is located several hundred metres south of the Baghdad Hotel..

The hotel was built in 1982 by the French hotelier Le Méridien as the Palestine Meridien Hotel.

A controversial incident occurred during the 2003 invasion of Baghdad. On April 8, 2003, an American tank fired a shell on the hotel, killing two journalists, Reuters cameraman Taras Protsyuk and wounded three. José Couso of Telecinco Spanish television who was on the 14th floor also died.

Being a soft, highly visible target, the hotel periodically comes under attack by the Iraqi insurgency. The Palestine is not located in the fortified Green Zone, so it is susceptible to mortar and rocket fire. On October 24, 2005, a cement mixer truck bomb detonated beside the hotel after breaching the defensive wall. The blast destroyed the lobby, and the hotel houses few journalists today.
Wiki (http://en.wikipedia.org/wiki/Palestine_Hotel)

Izgradnja

http://www.gpkrajina.com/sve%20slike/meridijen.jpg

http://www.menavista.com/images/Trip%20to%20Iraq%200703%20022.jpg

http://www.split29.net/iraq/palestine.jpg

http://paulturounetblog.files.wordpress.com/2007/10/delahaye_photel_zm.jpg

http://www.huttsiniraq.com/61%20Palestine%20Hotel.jpg

http://harmonicminor.com/wp-content/uploads/2008/05/palestine-hotel.jpg

http://newsimg.bbc.co.uk/media/images/44287000/jpg/_44287725_wedding_ap416.jpg

GP Krajina - naselje u Alziru

http://www.gpkrajina.com/sve%20slike/alzir_2.jpg

Свака част нашима :master:

Reference Napreda

Etiopija
"Black lion", bolnica, Adis Abeba
"Seven days", bolnica, Adis Abeba
"Sweden hospital", bolnica, Adis Abeba
Memorijalna bolnica "Vojvode od Hararea", Adis Abeba
Liban
Generalštab, Bejrut
Libija
Gradski vodovod i kanalizacija, kompletni radovi, Adžedabi
Džamija, Adžedabi
Zgrada opštine, Adžedabi
Irak
Petrohemijski kompleks "Salahuddin" I i II faza, Beidi
Rafinerija "Lube Oil", Beidi
Infrastruktura naftonosnog polja, Kabaz
Tehnološki fakultet, Mosul
Češka republika
Petrohemijski kompleks, Zaluži
Fabrika motocikla "Jawa", Zaluži
Fabrika bižuterije, Jablonec
Objekti posebne namene, Karlove Vari
Stambeni objekti, Karlove Vari
Hotel, Karlove Vari
Hotel, Nitra
Univerzitetska bolnica "Motol", Prag
Slovačka
Hotel "Forum", Bratislava
Balneo-centar, I i II faza, Pještani
Dom kulture, Pještani
Hotel "Papiernik", Ružomberok
Nemačka
Olimpijsko selo, Minhen
Vile (apartmani), Minhen
Rusija
Objekti posebne namene, Sankt Peterburg
Vojna akademija, Sankt Peterburg
Industrija frižidera i zamrzivača, Lipeck
Stambene zgrade (soliteri i vile), Lipeck
Fabrika obuće "Edilter", Moskva
Fabrika obuće (u izgradnji), Moskva
Računski centar (u izgradnji), Moskva
Međunarodni trgovinski centar, 2. faza (u izgradnji), Moskva
Hotel (u izgradnji), Uraj
Fabrika stanova IMS, Daljnjegorsk
Stambene zgrade (u izgradnji), Daljnjegorsk
Stambene zgrade, Novorosijsk
H. Mansijska banka, Hanti Mansijsk
Zber banka, Solnčevo, Moskva
Poslovna zgrada KAMPO MOS, Moskva
Televizija JUGRA, Hanti Mansijsk

Reference Napreda


Slovačka
Hotel "Forum", Bratislava

http://www.esem.sk/visit-bratislava/img/vlog-bratislava-crowne-plaza-hotel-reconstruction.jpg

http://media-cdn.tripadvisor.com/media/photo-s/01/1c/7e/44/crowne-plaza-bratislava.jpg

http://media-cdn.tripadvisor.com/media/photo-s/01/1b/ca/84/crowne-plaza-front-view.jpg

http://www.pilgrimtours.sk/upload/Slovakia-accommodation-Bratislava-conferences-business-travel/Slovakia-accommodation-Bratislava-conferences-business-travel-en-big-Hotel.JPG

I ovde, medju ostalom , pricaju o angazovanju Gose van YU

pG31cNgQurA

Hoce li Srbija ikada dozivjeti svoj ekonomski procvat i imati ponovo takve fabrike kao nekada?

Hoce li Srbija ikada dozivjeti svoj ekonomski procvat i imati ponovo takve fabrike kao nekada?

Hoće i već je počelo. Razmjere posla Đure Đakovića , Energinvesta ili Niskogradnje danas je teško pojmiti , ali sam uvjeren da ćemo ih dostići.

Za promjene su potrebne nove perspektive. Zarada je dosta dobra perspektiva.

Мој кум постао главни надзорни орган испред Енергпројектовог Ентела за градњу 5 великих трафо-станица у Абу Дабију. Извођач ће бити Сименс, а Срби контролишу:banana:.

Тиме је Ентел напокон упао на тржиште Емирата из Катара где, веровали или не, представља једног од највећих играча.

:cheers:

SBB kupio bugarski ITV Partner
Ponedeljak, 12 Oktobar 2009 08:26 emiribric
http://www.economy.rs/e-business/slike/vesti/phpNAl6Yd

Istočno-europski pay TV operater Serbia Broadband (SBB) proširio je svoju vodeću poziciju na Balkanu kupnjom bugarskog konkurenta ITV Partner. Kako javlja Broadband TV News ova kupnja nije nikoga iznenadila zbog uske suradnje dva operatera, prije svega SBB-ove pay-ove TV platforme Total TV. Oba operatera su na satelitu Eutelsat W2 na 16.0E paralelno emitirali kanale te ih međusobno izmjenjivali. Iza SBB-a stoji investitor MID Europa Partners koji je još ranije kupio mađarskog operatera Anieter Invitel i kabelskog operatera UPC Slovenia od američkog diva Liberty Global. Financijski detalji kupnje ITV Partnera nisu navedeni.

Мој кум постао главни надзорни орган испред Енергпројектовог Ентела за градњу 5 великих трафо-станица у Абу Дабију. Извођач ће бити Сименс, а Срби контролишу:banana:.

Тиме је Ентел напокон упао на тржиште Емирата из Катара где, веровали или не, представља једног од највећих играча.

:cheers:

:cheers:

Novi Energoprojektov posao u Ugandi (http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/213234/Novi-Energoprojektov-posao-u-Ugandi)
Beta | 22. 10. 2010. | Foto: A. Stanković

Energoprojekt Niskogradnja je u Ugandi ugovorila posao vredan šest miliona dolara na rekonstrukciji puteva, objavila je na Beogradskoj berzi ta kompanija, deo holdinga Energoprojekt.

Ugovor je zaključen sa Državnom direkcijom za puteve Ugande a podrazumeva radove na putevima Vabigalo-Nakansagola-Isasira i Nakasangola-Air Base.



Posao Energoprojket Niskogradnje uključuje izradu novog nosećeg i završnog sloja kolovozne konstrukcije u dužini 21 kilometara, a rok za realizaciju projekta je 12 meseci.



Niskogradnja je u prethodnoj godini ubeležila poslovni prihod od 5,6 milijardi dinara i neto dobit nešto veću od 92 miliona dok je holding Energoprojekt imao konsolidovani prihod od 21,58 milijardi i neto dobit od 1,68 milijardi.



Energoprojekt je složen poslovni sistem koji okuplja preduzeća u zemlji i sopstvene i mešovite firme u inostranstvu.



Akcija holdinga Energoprojekt, sa A Listinga Berze, trenutno košta 930 dinara prema maksimalnih u poslednjih 12 meseci 1.079 dinara iz oktobra prošle godine i minimalnih 715 dinara iz decembra.

Tržišna kapitalizacija holdinga trenutno je 8,82 milijarde dinara.

Kongo traži srpske građevince (http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/234041/Kongo-trazi-srpske-gradjevince)
Tanjug | 07. 02. 2011.

Ministarka za transport i komunikacije Konga Laura - Marija Kavanda Kajena razgovarala je danas u Beogradu sa ministrima za infrastrukturu i Nacionalni investicioni plan o angažovanju srpskih preduzeća u izgradnji infrastrukture fabrika za delove autobusa i vagona, ali i transferu domaće tehnologije u Kongo.

Ministarka Konga je najavila potpisivanje memoranduma o saradnji sa srpskim Ministarstvom za infrastrukturu u roku od mesec dana, saopšteno je iz tog ministarstva.


Predstavnica Vlade Konga je, osim sa ministrima Milutinom Mrkonjićem i Vericom Kalanović, razgovarala i o konkretnim oblicima saradnje sa našim privrednicima, kao što su "Ikarbus", "Goša", FAP, Fabrika vagona Kraljevo i drugim.


Ministar Mrkonjić je naveo da se danas razgovaralo o realizaciji dva velika projekta u oblasti transportnih sredstava - sa "Ikarbusom" za autobuse i kraljevačkom fabrikom za 120 vagona.


Mrkonjić je kazao da je predviđeno i da Srbija ponudi usluge u oblasti pripreme realizacije projekata, kao i veće učešće naših preduzeća u izgradnji saobraćajne infrastrukture u Kongu.


Ministar je zahvalio Kavandi Kajeni na poseti i poverenju koje ona i Vlada Konga imaju u naše firme i projekte na koje računaju.

Novi posao za građevince
"Energoprojekt" gradi hotelski kompleks u Kazahstanu (http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/251068/Energoprojekt-gradi-hotelski-kompleks-u-Kazahstanu)
Beta | 29. 04. 2011.

"Energoprojekt Visokogradnja" je ugovorila posao vredan 26,8 miliona evra u Kazahstanu, objavila je ta beogradska kompanija.

Članica Holdinga "Energoprojekt" će raditi na projektovanju i izgradnji hotelskog kompleksa u gradu Aktau.



Investitor posla je kompanija Oil ril istejt (Oil Real Estate) iz Almatija za koju je "Energoprojekt Viskogradnja" već izgradila više objekata.



Aneksom ugovora o proširenju obima posla na projektovanju i izgradnji hotelskog kompleksa koji su potpisale beogradska i kazahstanska kompanija predviđeno je da rok za realizaciju projekta bude decembar ove godine.

Sta bi sa onim dogovorm oko tenkova sa Kuvajtom?

Sta bi sa onim dogovorm oko tenkova sa Kuvajtom?
Koliko ja znam, sve je prošlo i sve je u redu. Ne znam tačno kad počinju sa radom.

Cepter gradi neboder u Splitu (http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/272116/Cepter-gradi-neboder-u-Splitu)
18. 08. 2011.

Filip Cepter, verovatno najbogatiji Srbin na svetu, prema pisanju hrvatskih medija, planira da u Splitu izgradi neboder od 17 spratova.

Cepter se navodno odlučio baš za izgradnju nebodera, “jer takvih građevina u Splitu nedostaje”, piše Slobodna Dalmacija.


Ono što celu priču čini zanimljivom je činjenica da bi Cepter gradio u blizini trgovačkog centra “Džoker” u vlasništvu splitskog gradonačelnika Željka Keruma, koji ne gleda baš blagonaklono na srspki kapital.


Cepter nije bio previše raspoložen da komentariše najnoviji poslovni poduhvat i demantovao je spekulacije da mu je Kerum ponudio poslovnu saradnju.


Prema Cepterovim rečima, na sastanku sa splitskim gradonačelnikom razgovaralo se samo o projetku gradnje nebodera na uglu Puta Supavla i Puta Brodarice.


Naime na tom mestu Cepter već ima zgradu, a želeo bi da je zameni neboderom za koji predviđa da, zbog relativno nevelikog zemljišta, neće imati više od 17 spratova.


Cepter je izjavio da ih je Kerum “podržao u projektu”, ali i napomenu da će za izgradnju morati da dobije sve potrebne dozvole i da će radovi krenuti kad i ako ih dobiju.


“Kralj lonaca” rekao je i da je generalno zainteresovan za “ulaganja u Split, koji je predivan grad”, ali o detaljima nije hteo da govori.

Nesvrstani - šansa srpske ekonomije (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=09&dd=02&nav_id=539291)
Izvor: Danas, Tanjug

Beograd -- Na Ministarskom sastanku Pokreta nesvrstanih koji će biti održan 5. i 6. septembra u Beogradu očekuje se učešće više od stotinu delegacija iz celog sveta.

Skup kojim se obeležava 50 godina od prvog samita nesvrstanih država, održanog septembra 1961. u prestonici tadašnje SFRJ, biće najveći međunarodni politički događaj u Srbiji poslednjih decenija.

Iako je Pokret nesvrstanih u vreme formiranja imao prevashodno političko-bezbednosni značaj - antiblokovski i za dekolonizaciju, danas, pola veka kasnije, ima izrazito ekonomska obeležja.

Pokret sačinjava danas 118 zemalja punopravnih članica. Taj broj predstavlja oko dve trećine članica Ujedinjenih nacija (192), a države članice Pokreta imaju blizu dve milijarde stanovnika.

Pokret ima i 20 zemalja posmatrača, među kojima je i Srbija. Srbija (odnosno tadašnja SRJ) je devedesetih godina bila suspendovana, a kada je suspenzija istekla, 14. novembra 2001. tadašnja SRJ postala je posmatrač u Pokretu.

U članstvu pokreta se nalazi većina arapskih zemalja i skoro svi ostali veliki proizvođači i izvoznici nafte, gasa, minerala i drugih sirovina u Africi, Aziji i Latinskoj Americi, i on je važan ekonomski partner najrazvijenijih država - SAD, Japana, Kanade i zemalja zapadne Evrope. Dve zemlje snažnih ekonomija Kina i Brazil, su među državama posmatračima.

Više članica i zemalja posmatrača pokreta nesvrstanosti nalazi se u Grupi 20 ekonomski najjačih država sveta, od kojih zavisi izlazak iz globalne ekonomske krize, kao i ekonomska budućnost Zemlje.

Šezdesetih i sedamdesetih godina bivša SFRJ je bila među glavnim ekonomskim partnerima zemalja članica. Osamdesetih godina SFRJ je sa Angolom, na primer, imala ekonomsku razmenu iznad 200 miliona dolara godišnje. Iz te zemlje novosadski Naftagas i dalje crpi naftu iz zajedničkih ulaganja sa najvećim evropskim i svetskim naftnim kompanijama.

U Keniji i Tanzaniji jugoslovenske i srpske firme su izgradile oko 3.000 kilometara puteva, po tržišnim cenama. Firme Energoprojekt, Aeroinženjering, Planum i PIM izgradile su širom Afrike desetine kapitalnih objekata - aerodrome, hidrocentrale, luke, kongresne centre, vodosisteme... Energoprojekt je u Peruu, izgradio hidrosistem vredan više od 1,2 milijarde dolara.

Što se tiče privrede, stvari su jasne. Srbija, ali i ostale bivše jugoslovenske republike, neće u skorijoj budućnosti biti važni „igrači“ na visokokonkurentnim tržištima Severne Amerike, Evropske unije, Rusije i Kine. Šansa su im do danas nedovoljno iskorišćeni privredni potencijali zemalja Afrike, ali i Bliskog istoka i delova Latinske Amerike.

Zbog toga će, kako saznaje Danas, u okviru Ministarskog sastanka biti održan i sajam srpske privrede. Svoje potencijale, ali i konkretne ponude, nesvrstanima će predstaviti, između ostalih, kompanije Energoprojekt, Jugoimport SDPR, Putevi Užice, IMR-IMT, Goša, Torlak, Mihajlo Pupin.

Ekonomsku šansu vide i zemlje susedi, pa su, ne samo iz ekonomskih razloga, odlučile da dođu na ministarski skup nesvrstanih u Beograd. To su potvrdili ministri spoljnih poslova Slovenije, BiH i Crne Gore.

Šutanovac: Izgradnja vojnih bolnica prioritet u saradnji sa Angolom (http://www.blic.rs/Vesti/Politika/278155/Sutanovac-Izgradnja-vojnih-bolnica-prioritet-u-saradnji-sa-Angolom)
Beta | 21. 09. 2011.

Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac rekao je danas po dolasku u Angolu da je cilj njegove dvodnevne posete toj afričkoj zemlji jačanje prijateljskih odnosa dve zemlje.

"Ovo je prijateljska poseta i mislim da će se pokazati kao visoko kvalitetna za obe države", rekao je Šutanovac po dolasku na aerodrom u prestonici Luandi, prenosi angolska novinska agencija Angolapres.



On je naveo da sa zvaničnicima Angole želi da razgovara, između ostalog, o temama povezanim sa ekonomijom, vojskom i industrijom.



Šutanovac je posle sastanka sa predsednikom parlamenta Antonijom Paulom Kasomom, a pred početak susreta sa angolskim kolegom Kandidom Van-Dunemom, istakao da će prioritet u saradnji sa Angolom biti obuka vojnika i izgradnja vojne infrastrukture, prevashodno vojnih bolnica.



Srpski ministar je podsetio da su se u bivšoj Jugoslaviji obučavali mnogi oficiri Oružanih snaga Angole i da postoji želja da se obnovi taj proces. Šutanovac je, takođe, položio venac na spomenik prvom angolskom predsedniku Antoniju Agostinu Netu.



Planirano je da se Šutanovac danas sastane i sa predsednikom Angole Žozeom Eduardom doš Santošom. Srpski ministar bi sutra trebalo da poseti vojnu bolnicu, Institut za tehničko i vojno obrazovanje, Višu vojnu školu, Generalštab i
Operativnu stanicu mornarice.

Ha, a ironije li, u Srbiji jos samo funkcionisu od vojno-medicinskih ustanova VMA i 2 VMC-a. :ohno: Oni sto fiktivno jos postoje, vise nemaju ni stacionar ni lekove, ni uredjaje ni nista, imaju samo po 2 doktora. A i nove zdravstvene za vojne osiguranike u vidu kartica (kao licna karta) krecu da se izdaju od januara.

petak 7.10.2011 | 13:02
Jeremić: Kina bi da uloži 2 mlrd. $ (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=10&dd=07&nav_id=547716)
Izvor: Tanjug

Beograd -- Kineski privrednici su u razgovorima sa srpskim ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem iskazali spremnost da investiraju dve milijarde dolara u Srbiju.

Jeremić je danas počeo zvaničnu posetu Kini u Hong Kongu, susretom sa rukovodstvom velikih kompanija kojima je predstavio mogućnosti ulaganja u Srbiju.

Konkretni projekti za koje je kineska strana pokazala interesovanje ukupne su vrednosti od oko dve milijarde dolara, sa periodom ulaganja od nekoliko godina, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova.

"Izuzetno sam zadovoljan današnjim sastancima, a projekti o kojima smo razgovarali mogli bi biti spremni za implementaciju vrlo brzo, već krajem meseca", izjavio je Jeremić nakon sastanaka u Hong Kongu.

Kineski preduzetnici su posebno interesovanje pokazali za direktne investicije u oblasti energetike i tekstilne industrije.

"Jedna od kompanija izrazila je spremnost da prebaci značajan deo svoje proizvodnje za evropsko tržište u Srbiju, dok su ostali projekti grinfild investicije u oblasti visoke energetske tehnologije", rekao je Jeremić.

Dogovoreno je da već tokom naredne nedelje u Beograd doputuju kineski stručni timovi, koji bi sa srpskim predstavnicima dogovorili uslove i pripremili tekstove sporazuma o razumevanju koji bi mogli biti potpisani do kraja oktobra, kada se očekuje poseta guvernera jedne od ekonomski najrazvijenijih kineskih provincija Guangdonga, navedeno je u saopštenju.

Srpski ministar je dodao da je Kina danas jedna od retkih zemalja koja ima kapacitet za direktna ulaganja u inostrantsvo i da za ta sredstva ceo svet pokazuje ogromno interesovanje.

"Srbija ima važnu komparativnu prednost, a to su izuzetno dobri politički odnosi koje smo strpljivo gradili u prethodnom periodu. Ovo je trenutak u kojem ćemo se potruditi da ta činjenica dođe do izražaja prilikom njihovog odlučivanja o ekonomsko-strateškom pozicioniranju u Evropi", izjavio je Jeremić.

Srpski šef diplomatije će se sutra u Pekingu sastati sa kineskim ministrom inostranih poslova Jang Điečiom, a u nedelju i ponedeljak predsedavaće sednicom Međudržavnog komiteta za ekonomsku saradnju koji predvode Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije i Ministarstvo privrede Kine.

Ranije je najavljeno da će Kina Srbiji dati kredit od milijardu evra po izuzetno povoljnim uslovima za termoelektranu „Nikola Tesla" (TENT) u Obrenovcu. Novi kredit samo je nastavak saradnje Kine i Srbije u energetskom sektoru, s obzirom na to da je već ugovorena kreditna linija od oko 750 miliona evra za obnovu rudnika u Kostolcu, novi blok u istoj TE i izgradnju luke na Dunavu preko koje bi se transportovao ugalj. To se poklopilo sa najavom velike investicije u Vranju, gde bi jedna od najvećih kineskih privatnih kompanija trebalo da uloži 300 miliona evra u izgradnju solarnih postrojenja, čime bi jug Srbije postao evropski centar za razvoj solarne energije.

NIS ulaže u Rumuniju stotine miliona evra do 2015. (http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/283078/NIS-ulaze-u-Rumuniju-stotine-miliona-evra-do-2015)
Tanjug | 13. 10. 2011.

Naftna industrija Srbije uložiće u Rumuniji nekoliko stotina miliona evra do 2015. godina i otvoriti oko 500 radnih mesta, u okviru planova razvoja NIS-a u toj zemlji, najavio je da danas generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko, na sastanku sa rumunskim premijerom Emilom Bokom.

Šef rumunske vlade naveo je da su strani investitori poput NIS-a, koji je član grupe "Gasprom", dobrodošli u Rumuniju i izrazio podršku za projekte koji podstiču otvaranje novih radnih mesta.

Sastanku na kome je delegacija NIS-a razgovarala sa rukovodstvom vlade Rumunije o planovima razvoja kompanije u toj zemlji, prisustvovali i zamenik generalnog direktora NIS-a za strategiju i investicije Nikolas Petri, ambasador Ruske Federacije u Rumuniji Aleksandar Čurilin, rumunski ministar trgovine i ekonomije Jon Ariton, predsednik ANRE (Rumunska regulatorna energetska agencija) Dan Iuliu Plaveti i predsednik ANRM (Nacionalna agencija za mineralne sirovine) Aleksandru Patruti.

Briga za ljude
Filipinska vlada zabranila svojim građanima da rade u Srbiji (http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/287173/Filipinska-vlada-zabranila-svojim-gradjanima-da-rade-u-Srbiji)

02. 11. 2011.

Filipinska vlada zabranila je slanje svojih radnika u 41 zemlju u svetu, među kojima i u Srbiju, zbog, kako ocenjuje, nepostojanja adekvatne zaštite stranih radnika na radu.

Filipini, jedan od najvećih izvoznika radne snage, zabranili su slanje radnika u, između ostalih, Avganistan, Kambodžu, Indiju, Kubu, Severnu Koreju, Haiti, Irak, Libiju, Pakistan, Sudan, Zimbabve i Srbiju jer u njima ne postoji adekvatna zaštita stranih radnika.


Ova odluka stupa na snagu 15 dana nakon objavljivanja u novinama, prenosi AP.
Međutim, ova odluka se ne odnosi na multinacionalne kompanije koje posluju u spornim zemljama jer, kako je saopštila filipinska vlada, imaju visoke standarde za zaposlene.


Filipinski sekretar za rad Rosalinda Baldoz izjavila je da će se nastaviti slanje radnika u drugih 125 zemalja s obzirom da su ambasade Filipina u njima proverile zakone o zaštiti stranih radnika.


Prema filipinskom zakonu iz 2009. godine radnici mogu biti poslati samo u zemlje koje pružaju legalnu zaštitu stranim radnicima. Blizu 10 odsto od ukupno 94 miliona stanovnika Filipina ide na rad u inostranstvo, od kojih veliki broj na Bliski istok, podseća AP.

Još nam samo treba jeftinija radna snaga od naše...

hKYmgu2kEwI

Energoprojekt gradi u Ugandi (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=10&dd=04&nav_id=648604)
Izvor: Tanjug

Beograd -- Energoprojekt - niskogradnja ugovorila je u Ugandi posao vredan 7,3 miliona dolara.

Energoprojekt će izvoditi radove na rekonstrukciji šest saobraćajnica u Kampali, ukupne dužine 6,7 kilometara.

Ta firma, koja je deo holdinga Energoprojekt zaključila je ugovor sa gradskim vlastima Kampale u septembru, a rok za relizaciju projekta je godinu dana, objavila je "Sinteza invest grupa".

Energoprojekt - niskogradnja je u prvoj polovini godine zabeležila konsolidovani prihod od 2,1 milijarde dinara, što je za 20 procenata manje u odnosu na isti period protekle godine, a u poslovanju je zabežen gubitak od 111,6 miliona dinara.

Zahvaljujući veoma visokim finansijskim prihodima ovo preduzeće je u periodu januar-jun zabeležilo neto dobitak od 82,7 miliona dinara, što je rast od 108,6 odsto u odnosu na isti period lane.

Ирак, шанса за српске грађевинаре (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0/1204986/%D0%98%D1%80%D0%B0%D0%BA%2C+%D1%88%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B0+%D0%B7%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5+%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B5.html)

Српски грађевинари су добродошли у Ирак, порука је коју су званичници у Багдаду пренели министру Расиму Љајићу. До краја ове године привредно-политичка делегација Србије посетиће Багдад и усагласити конкретну сарадњу у више области.

Потпредседник Владе и министар спољне и унутрашње трговине Расим Љајић договорио се у Багдаду са представницима Владе Ирака да до краја године у ту земљу дође привредно-политичка делегација из Србије, како би се усаглашена конкретна сарадња у области инфраструктуре, енергетике, пољопривреде и трговине.

Потпредседници Владе Ирака Рош Нури Шаваис и Салех ал Мутлак обавестили су потпредседника Љајића да је Ираку у наредном периоду потребна изградња два милиона стамбених јединица, 5.000 школа, 40 савремених болница и 7.000 километара нових путева и да је учешће српских грађевинских компанија у тим пројектима добродошло, саопштено је из Љајићевог кабинета.

Потпредседник Ал Мутлак рекао је после састанка са Љајићем да постоје различити модалитети заједничких улагања и наступа српских и ирачких фирми на тржишту те нафтом богате блискоисточне државе.

Љајић је у одвојеним разговорима са двојицом потпредседника ирачке Владе, уговорио и потписивање споразума о економско-техничкој сарадњи и споразума у областима трговине и телекомуникација који би требало да буду закључени у најскоријем периоду и чијим би потписивањем био створен правни оквир за повратак привредника из Србије на тржиште Ирака.

"Договорили смо се да потпишемо кровни споразум о економско-техничкој сарадњи и у том споразуму ћемо навести области где реално постоји обострана спремност и потенцијал за сарадњу", рекао је Љајић.

Истовремено, различитим министарствима у Србији и Ираку, биће омогућено да склапају сличне споразуме у оквиру својих ресора, где ће бити наведени конкретни пројекти на којима две земље могу да сарађују, рекао је Љајић новинарима након разговора у Багдаду.

Љајић се током дана састао и са министром трговине Ирака Хајрулахом Бабикиром, као и са министром грађевина Мухамедом ал Дараџијем.

На одвојеним састанцима је договорено да седница Мешовитог комитета за економску сарадњу Србије и Ирака буде одржана почетком 2013. у Београду, као и да буду интензивирани напори како би привредне коморе Србије и Ирака склопиле споразум о сарадњи.

Љајић је обишао и Багдадски међународни сајам, на коме излажу и поједине фирме из Србије.

Svetska banka: Zabrana "Energoprojektu" (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:413458-Svetska-banka-Zabrana-quotEnergoprojektuquot)
V. N. | 04. januar 2013. 19:30 | Komentara: 1

Svetska banka kaznila je srpsku kompaniju "Energoprojekt niskogradnja" zabranom dobijanja poslova zbog nepravilnosti tokom rada na razvojnim projektima u Ugandi

"Energoprojekt niskogradnja" u naredne dve i po godine neće moći da radi nijedan projekat, koji finansira Svetska banka. SB je kaznila srpsku kompaniju zabranom dobijanja poslova pod njenim pokroviteljstvom zbog prevara u Ugandi.

Kako stoji na sajtu SV, visina izrečene kazne određena je posle sporazuma sa "Energoprojektom", koji je priznao da je bilo nepravilnosti tokom rada na razvojnim projektima i izgradnji puteva u Ugandi. Svetska banka je u prošloj godini izrekla 83 zabrane za kompanije i pojedince, a ukupan broj onih koji su na "crnoj listi" je 541.

^^ strasne stvari

Englezi šampioni crne liste, dvadeset firmi ima trajnu zabranu!

Zna li se kakve je prljave poslove radio Energoprojekt u vezi tih puteva u Ugandi?