Tema koja bi obuhvatila dvorce, plemićke kuće i gradske palate-zadužbine u Vojvodini, njihov istorijat, sadašnje stanje i namenu, kao i rekonstrukciju.

Topic about castles, mansions and urban-palaces in Vojvodina, their history, present condition and purpose, also their reconstruction.

Nasao sam ovu mapu na temu dvoraca i vila u Vojvodini:


http://www.dvorci.info/img/vojvodina1.gif


Moji favorit je dvorac Marcibanji, preko puta Stranda u Kamenickom Parku, veoma interesantno zdanje u sumi, pored Dunava ali sa malo jezivom legendom koja ga prati...

http://www.vojvodinaonline.com/slike/db_img/Dvorac_Marcibanji-Sr.Kamenica_s9v.jpg

Osim njega, uvek mi je bio interesantan Dvorac Odescalchi u Iloku. Ok, to nije Srbija ali je Panonska nizija i 45 km je od Novog Sada. On je sredjen pre par godina i ima odlican restoran sa endemskim vinima po kojima je Ilok nadaleko poznat


http://farm4.static.flickr.com/3120/2581602534_40f0523f1a.jpg
http://www.stylefelix.com/Images/im.ashx?Id=568

Sad si me iznervirao! Ja prvo ugledao slike i sve se odusevio sa tim dvorcem i kako nisam ni cuo za njega, kad on u Hrvatskoj! :D
Salim se, evo jednog strava sajta sa brojnim dvorcima Vojvodine (http://www.dvorci.info/).

Dvorac Bisingen, Vlajkovac


Dvorac je sagradio 1859. godine grof Đerđ Močonji na svom imanju u Vlajkovcu. Udajom, 1888. godine, grofica Georgina Močonji imanje i dvorac donosi u miraz poznatoj austrougarskoj plemićkoj porodici Bisingen-Nipenburg. Porodica Bisingen-Nipenberg je imanje zadržala u svom posedu do kraja Drugog svetskog rata, kada im je zakonom o nacionalizaciji oduzet. Izgrađen je na imanju van seoskih i ubanizovanih celina i pripada tipu slobodno stojećih objekata. Zgrada je spratna i ima osnovu izduženog pravougaonika i simetričan unutrašnji raspored. Prema stilskoj orijentaciji je klasicistički objekat sa izrzito lepom i bogatom dekoracijom, naročito u kovanom gvožđu. Fasade karakteriše simetrija i klasicistički ulaz. Vrednost objekta u arhitektonskom smislu se ogleda u dosledno sprovedenoj klasicističkoj stilskoj šemi, simetriji i lepo proporcionisanim odnosima glavnih masa, primenjenoj dekoraciji, daju objektu veliki značaj među ostalim arhitektonskim ostvarenjima polovine 19. veka. Fasada okrenuta parku ima naglašen središnji deo uvučenog centralnog rizalita, spojenog terasama koje nose gvozdeni stubovi sa bočno isturenim rizalitima. Na spratu ulaznog trema je svečana sala iznad koje je krovni venac, atika sa balustradama i lučno zasvedenom nišom u kojoj je nekada bio grb porodice Bisingen-Nipenberg. Piramidalni krov je nadvišen kruškastim lukovičastim završetkom i šipkom na kojoj su stilizivani ljiljani, zastavica i gromobran. Na fasadama su nekada stojale skulpture u simetričnim školjkasto završenim nišama. Elemeti enterijera i eksterijera koji su dekorisani izrađeni su od kovanog i livenog gvožđa. Nekada se u kompleks ulazilo kroz kapije od kovanog gvožđa, a u njemu su se nalazile: kuća za biroše, porodična grobnica i kapela porodice Bisingen-Nipenburg, veštačko jezero sa fontanom i skulpturom u sredini, potok i mostići. Iako ruiniran, dvorac predstavlja spomenik kulture od velikog značaja. Danas se u dvorcu nalaze privatni stanovi. Dvorac se nalazi u velikom parku koji je nekada bio ograđen. Međutim u parku su i danas sačuvane neke retke i egzotične biljne vrste.
http://www.dvorci.info/dvorci/bisingen/img/bisingen.jpg

http://2.bp.blogspot.com/_fH6L-IVahr4/S-rx5R3MJUI/AAAAAAAAAS8/cQV2DAiYlFQ/s1600/dvorac+Bisingen,+Vlajkovac.jpg

www.dvorci.info (http://www.dvorci.info/dvorci/bisingen/info.php)

Odlicna tema.:cheers:Dajte jos vise primera i podataka.

@Eaglex,uzdam se u tebe...;)

Dvorac "Baba Pusta", Aleksa Santic

Dvorac, u literaturi poznat kao "Baba Pusta" je izgradio Karolj Fernbah 1906/7 godine po projektu mađarskog arhitekte Hikisch Reszoa. U osnovi namena mu je bila reprezentativna porodična zgrada. Lociran je u središtu danas zapuštenog parka, nekada uređenog po principu engleskih vrtova, kao slobodni objekat sa akcentovanom ulaznom fasadom sa portikom i bočno postavljenom četvrtastom kulom zvonarom. Fasada sa zadnje strane je uređena prema nameni zgrade kao porodične vile, i na njoj dominira polukružna terasa sa balkonom na spratu i prizemlju koja je povezana stepenicama sa parkom. U prostorije na spratu se ulazi iz hodnika prostrane galerije do koje su nekada vodile mermerne stepenice. Neobična je, i s posebnom pažnjom projektovana mala porodična kapela, do koje vodi oslikani ulazni hodnik. Kapela je sa polukružnim apsidom i kalotom oslikanom anđelima. Izrađena funkcionalnost objekta primenjuje se u osnovi i rasporedu prostorija, dok se u oblikovanju enterijera vidi redukovani ornamentalni i stilski repertoar. Arhitekta je na odličan način uskladio aktuelna secesijska načela sa potrebama vlasnika. Porodica Fernbah je imala značajne industriske objekte i velike komplekse zemlje u Bačkoj, Banatu i okolini Segedina i Mađarskoj krajem XIX i početkom XX veka. Porodica Fernbah i to braća Jožef, Janoš, Balint, Antal i Karolj su imali više dvoraca u Vojvodini. Jožef Fernbah je imao dvorac u okolini Apatina koji su kasnije od njega otkupili Dunđerski. Balint je imao letnjikovac u Sonti i na Krivaji. Antal je imao dvorac u Temerinu. Karolj je bio vlasnik spahiluka i dvorca u Aleksi Šantiću, poznatijeg kao Baba Pusta. Karolj je bio veliki bač-bodroški župan.
Danas, dvorac izgleda veoma loše, a park je zarastao. Dvorac brzo propada čemu doprinosi razvlačenje besplatnog građevinskog materijala. Sa polovine dvorca je netragom nestao krov, a i drugu polovinu, čini se, već je neko namerio da odnese. Enterijer koji je nekada bio obogaćen raznim materijalima kao što su mermer, drvo, staklo, lusteri, kamin i reprezentativni komadi nameštaja, uništeni su ili razvučeni. Iste sudbine su bile i ikone koje su bile uzidane u zid hodnika koji vodi u kapelu. Kapela je ispisana grafitima. Dvorac je evidentirano kulturno dobro.

http://www.dvorci.info/dvorci/santic/img/st.jpg

http://www.dvorci.info/dvorci/santic/img/st1.jpg

Danas
http://2.bp.blogspot.com/_fH6L-IVahr4/S-rwtYesY8I/AAAAAAAAASs/DENVyZ9T2vw/s1600/Dvorac+Baba+Pusta,+Aleksa+%C3%85%20anti%C3%84%E2%80%A1.jpg

http://2.bp.blogspot.com/_fH6L-IVahr4/S-rwJg5nqwI/AAAAAAAAASc/pDaNQH9awvw/s400/Baba+Pusta.jpg
http://2.bp.blogspot.com/_fH6L-IVahr4/S-rwY6yC5XI/AAAAAAAAASk/8SoeWGpAyRU/s1600/Dvorac+Baba+Pusta.jpg

www.dvorci.info (http://www.dvorci.info/dvorci/santic/info.php)

Da ne bude da su svi u ocajnom stanju.Ako izuzmemo Dundjerski i jos par njih.Evo i zamak Kapetanovo je doziveo obnovu.

http://img201.imageshack.us/img201/1622/800pxkapetanovo.jpg (http://img201.imageshack.us/i/800pxkapetanovo.jpg/)

^^
Hvala na slici, ovaj dvorac mi je uvek bio zanimljiv! :cheers:
Odlicna tema.:cheers:Dajte jos vise primera i podataka.

@Eaglex,uzdam se u tebe...;)

Hvala. :D
Prekopiracu i poskidacu par slika sa neta i te stranice da ipak bude lepse i preglednije na ovom forumu. :)

Dvorac "Špicerovih", Beočin

Dvorac je sagradila porodica Špicer po projektu Steindal Imrea 1890-92. Ede Špicer je bio jedan od vlasnika Beočinske fabrike cementa. Dekoracija objekta diktirana je namenom i veoma uglednim ekonomskim statusom porodice Špicer. Objekat predstavlja primer eklektičkog sklopa u kome su funkcija i dekoracija usklađeni na jedinstven način, prepoznatljiv za prelazak vekova i pokušaj da se usklade i pomire elementi predhodnih stilova sa nastupajućim stilovima. Na zgradi se uviđaju stilovi od romantike, gotike, renesanse i baroka pa sve do modernih strujanja jugendstil, art noveau i secesije. Enterijer je nastao nešto kasnije, a odiše u duhu varijante mađarske secesije kitnjastih oblika. Vrednost objekta ogleda se u retkosti i u vremenu nastanka, odražavanju stilskih promena i rane faze secesijske arhitekture koja je upravo u ovom periodu na prelazu i koja će u potonjim arhitektonskim delima ovog stila jasno formulisati estetska i stilska opredeljenja. Posebnu vrednost objekta daje enterijer centralnog hola. Njime dominira kamin od zelenih žolnai kaljeva, urađen po posebnim nacrtima. Zidovi hola su sa stilizovanim biljnim ornamentima i oslikani secesijskim dekorativnim programom. Zidovi su obloženi drvenom lamperijom kao i galerija na spratu sa balusterima urađenim u punom drvetu. Iako je zgrada projektovana u duhu izrazite eklektike, na njoj se uočavaju trifori i okulusi, terasa i prozori, renesansne arkade, ograda terase i barokne crte kupole. U arhitektonskom kulturnom nasleđu Vojvodine ova zgrada, predstavlja jedinstven primer eklektičke arhitekture posebne namene sa veoma vrednim dekorativnim programom ostvarenom u duhu secesije, naročito u enterijeru. Danas, objekat je napušten i već duže vreme bez namene. Donedavno u njemu bila smeštena gradska biblioteka, radio, dom za vojne invalide i restoran. Na dvorcu ne postoje ni vrata ni prozori, a i krov polako počinje da popušta. Verovatno zbog toga je i dobio naziv "Kuća Duhova". Iako ruiniran dvorac još uvek ima šta da pokaže slučajnom prolazniku. Dvorac je evidentirano kulturno dobro.

Legenda
Zamak u Beočinu, jedan je od najlepših secesionističkih zamkova u ovom delu Evrope. Međutim, od prelepe fasade i unutrašnjosti sa mnogobrojnim vitražima odudaraju ukrasi na zamku. Zmajolike, žabolike i zmijolike glave kao da su ostale izvađene iz nekog ponoćnog vašara duhova, koji se s vremena na vreme odigrava oko zamka. Ime graditelja se nije dugo moglo saznati. Tek pre tridesetak godina, kada je započeto restaurisanje zamka, u ohlađenom pepelu gipsane peći, pronađen je pergament, na kom je bilo zapisano sledeće: „Po sjaju njegovih očiju bih rekao da dolazi sa Dalekog istoka. Zove se Nador. Otkad je stigao, nije progovorio ni jednu jedinu reč - samo ćuti i gnječi gips za fasadu i ukrase na zamku. Ono što me je zaprepastilo, to je da na svakoj ruci ima po sedam prstiju. Šake su mu toliko velike da prekrivaju hladom čitavu fontanu, kada ih ujutru diže uvis da se pomoli izlazećem suncu. Njegovom dolasku se izgleda raduju samo ptice. Verovatno misle da će u te velike šake stati puno više mrvica kada ih bude hranio." (Sledi jedan deo na pergamentu koji je nečitak) Nastavak: „Nador još ni jednom nije nahranio ptice. Još uvek samo gnječi gips, pravi ukrase na zamku i ćuti. Ti njegovi ukrasi su čudni." „Čini mi se da su gipsane glave tih životinja izašle iz glave nekog zlog čoveka koji u životu nikada nikoga nije voleo. Iz Nadorove izobličene mašte izlaze gipsane poruke mržnje i crnila. Krišom posmatram njegove ogromne ruke koje u tišini gnječe gips i moram da priznam da se malo divim tom sedmoprstom mračnjaku koji sa poslom prekida jedino kada se moli." (Ponovo sledi jedan nečitak deo na pergamentu) (I nastavak koji sledi je jedva moguće identifikovati, kao daje autor svoj zapis završio smrtno zaplašen) „Juče se dogodilo nešto užasno. Bio je poslednji dan Nadorovog rada. Negde oko podne završio je i lik istočnjačkog zmaja na gipsanoj peći. Pre no što je počeo da se pakuje, stao je pred fasadu da vidi svoje delo i za dovoljan je otvorio desnu šaku. Bila je puna mrvica hleba. Toga trenutka sam pomislio da sam se možda ogrešio o čudnog neimara. Prvo mu je u šaku sletela nežna bela golubica, ali Nador je nije nahranio, no je šaku stisnuo i grudvu krvavog perja hitnuo ka najvišem dimnjaku. Umorivši se od prevare i zla seo je na svoj divan u gornjoj sobi da se odmori pred put. U sumrak ga je stigla osveta. Dok je spavao, golubovi su ga sašm pokrili svojim izmetom, tako da su ga potpuno zalepili za divan. Pre noći se i sam pretvorio u golubiji izmet... Nisam samo prestrašen, no sam i tužan. Više se niko neće i izlazećem suncu ali neće biti ni bele golubice da leti ka svetlu".

Andrija

P.S. „Sutra odlazim i ja. Spahija ne može da shvati da mogu da ostavim topli krevet i dobru platu samo zato što se ne osećam dobro kada gledam ukrase na fasadi zamka. Ovaj zapis ostavljam u ustima zmaja na gipsanoj peći. Ako je istina ono što govorim, pergament neće izgoreti." (legenda preuzeta iz knjige "SNOVI ZATRAVLjENIH KULA" Milana Belegišanina)

Danas
http://www.serbiatravelers.org/foto/albums/userpics/10002/normal_050-beocin-dvorac-spicer.jpg

http://www.vojvodinaonline.com/slike/db_img/Dvorac_Spicerovih_s3v.jpg

http://farm2.static.flickr.com/1128/5113307641_d7534ba586.jpg

Enterijer

http://www.ekapija.com/dokumenti/dvorac_beocin_51210.jpg

http://farm2.static.flickr.com/1314/5113308089_02aa4ee511.jpg

http://www.ciklonaut.com/Turoteka/1999/Fruska_Dreka/dvorac3.jpg

www.dvorci.info (http://www.dvorci.info/dvorci/beocin/info.php)

U ovom dvorcu je snimljena jedna scena u filmu "The Brothers Bloom".
Sad cu pokusati da je nadjem. :)

Mislim da sam bio u tom dvorcu u Beocinu. Kad se dodje u mesto skrene se levo gore u brdo i tu je...ako se dobro secam, dobro izgleda...

Jako je lep dvorac, mislim da je bezveze pricati kolika je steta sto je u ovakvom stanju...
Nasao sam deo scene iz filma "The Brothers Bloom", postoji drugi deo gde se vidi dvorac spolja...
6md6SAhH3Ng

Dvorac Fernbah koji vise ne postoji,pored sela Sonta pored Apatina.

http://i436.photobucket.com/albums/qq84/somborac/dvoracfernbahapatin.jpg

''Dvorca porodice Fernbah danas nema. Ima samo u njivi današnjeg gazde, posejanoj sojom, ostataka cigli kao naznakom da je tu nekada bio dom najveceg veleposednika sa pocetka prošlog stoleca. Tvrde mnogi, da je isušivao rit od vode i stvarao plodnu oranicu.
Porodica Fernbah je imala značajne industriske objekte i velike komplekse zemlje u Bačkoj, Banatu i okolini Segedina i Mađarskoj krajem XIX i početkom XX veka. Porodica Fernbah i to braća Jožef, Janoš, Balint, Antal i Karolj su imali više dvoraca u Vojvodini. Jožef Fernbah je imao dvorac u okolini Apatina koji su kasnije od njega otkupili Dunđerski. Balint je imao letnjikovac u Sonti i na Krivaji. Antal je imao dvorac u Temerinu. Karolj je bio vlasnik spahiluka i dvorca u Aleksi Šantiću, poznatijeg kao Baba Pusta. Karolj je bio veliki bač-bodroški župan''.

http://www.dvorci.info/dvorci/apatin/info.php

^^Velika steta...

Dvorac "Karačonji", Novo Milosevo

Porušeni dvorac se nalazio na ulazu u Novo Miloševo od Novog Bečeja, na mestu gde su danas ulice Jovana Popovića i Štrosmajerova. Vreme gradnje nije tačno utvrđeno, ali po Borovskom moglo bi se smestiti između 1838. - 1842. godine, a izgradio ga je Laslo Karačonji. Bila je to otmena građevina, sa naglašenim ulaznim delom, gde je bio trem na stubovima. Trouglasti zabat završavao je krov terase, koji su nosili šest stubova kružnog preseka i sa korintskim kapitelima. Ovi stubovi su imali visinu sprata i po, jer je tavanski deo iza timpanona korišćen za stanovanje, a iz njega se išlo u osmostranu, visoku kulu sa satom, koja je služila kao vidikovac. Na timpanonu je bio grb, a na uglovima dve skulpture slične grčkim statuama, koje su držale vrčeva. Stubovi u prizemlju bili su masivni, kvadratnog preseka, povezani lucima. Dekoracija oko prozora je ista kao i na mlađem dvorcu i činile su je ravne natprozorne grede na konzolicama, iznad prozora sprata i trostruki polukružni luci iznad prozora prizemlja. Ispred trema je bilo mermerno stepenište sa figurama lavova sa krunama, sa svake strane. Rizaliti na uglovima građevine bili su izraženiji nego kod mlađe građevine, izbačeni za dubinu terase i završen ravnom atikom. Na spratu je bio po jedan petokrilni prozor, a u prizemlju su bila vrata do kojih se stizalo preko niske terase. Oko dvorca su bili ekonomski i pomoćni objekti: praonica, staklene bašte za smeštaj cveća i rasada, stanovi za poslugu i radionice. Iza dvorca prema željezničkoj pruzi, prostirao se park površine oko 5 - 6 hektara. Veći deo imanja je grof Eugen Jene Karačonji isparcelisao i prodao u periodu od 1905 - 1911 godine. Manji deo imanja, zajedno sa dvorcem, kupio je 1903. godine Franja Merlak. Kako je u to vreme, 1932. godine pokrenuta parnica pred Međunarodnim sudom u Hagu za povraćaj imovine bivšim veleposednicima, između ostalih i porodici Karačonji, Merlak je odlučio da dvorac poruši i proda materijal. Fragmenti ove građevine ( delovi ograde, stubova, jedan od lavova... ) kao i par fotografija je sve što je ostalo da podseća na dvorac. (Tekst i neke slike su preuzete sa www.novomilosevo.org.rs)

http://static.rtv.rs/files/20081122/wide_dvorac_karaconji1_500x.jpg

http://static.rtv.rs/files/20081122/wide_dvorac_karaconji2_500x.jpg

Dvorac vise ne postoji.

Zanimljiv sajt o dvorcu. (http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/od-dvorca-samo-rusevine-i-fotografije_94304.html)

Razglednica.
http://www.novomilosevo.org.rs/photo/sl_stara_razglednica3_b.jpg

Futoško vlastelinstvo u vlasništvu porodice Čarnojević od 1744. do 1770. godine je bilo jedno od najvećih u Bačkoj. Vlastelinstvo je otkupio i na njemu napravio dvorac, po projektu Franciscusa de Paola Manetha, 1777. godine, grof Andreas Hadik. Grof Andreas Hadik je bio austrijski feldmaršal i predsednik dvorskog ratnog saveta u Beču. U vlasništvo grofovske porodice Kotek dvorac dolazi 1805. godine i u njihovom vlasništvu ostaje sve do 1922. godine. U njemu su nekoliko dana pre Sarajevskog atentata boravili nadvojvoda Franc Ferdinand i njegova supruga Sofija Kotek. Posle prvog svetskog rata agrarnom reformom, posed Rudolfa III Koteka je umanjen, a on umire bez naslednika, te posed preuzimaju njegove sestre Henrijeta i Gabrijela, koje ubrzo prodaju imanje. Posed kupuje grof Franc Šenborn, a u vreme Drugog Svetskog Rata nalazi se u vlasništvu grofa Aleksandra Palavičinija do 1944. godine, kada je dvorac pretvoren u bolnicu za ranjenike sa sremskog fronta. Dvorac u Fuogu do danas nije bitno menjao svoj izgled jedne od najstarijih plemićkih rezidencija u Vojvodini. Kasnije izmene koje su se vršile na objektu odnosile su se na uređivanje entrijera i izvesne izmene u dekorativnom programu fasada, koje u bitnoj meri nisu izmenile njegovu prvobitnu baroknu arhitektonsku koncepciju, reprezentativne zgrade građene za uglednog vlasnika. Dvorac je kompaktne pravougaone osnove, koncipiran kao slobodni obekat čiji izgled reprezentuje status bogatog vlasnika sa plemićkom titulom. Ritam prozorskih otvora je ravnomeran u prizemlju i spratu, glatko malterisane fasade i bogati potkrovni venac, ovoj zgradi daju reprezentativnost i jednostavnost. Dozidani bočni aneksi staklene bašte su verovatno iz polovine 19. veka, kada je dvorac obnavljala porodica Kotek. Iz istog perioda je verovatno i velika terasa na glavnoj fasadi koja je oslonjena na stubove od kovanog gvožđa. U unutrašnjosti, raspored prostorija i raskošno stepenište sa ogradom od kovanog gvožđa, a naročito salon na spratu su u funkciji reprezentativnosti objekta. Tunel ispod magistralnog puta ispred dvorca je povezivao dvorac i crkvu. Izgrađen je početkom XX veka kada je izgrađena i katolička crkva „Srce Marijino“. U podrumu dvorca nalaze se ostatci zatvora, a najpoznatiji zatvorenik je bio feldmršal August Fon Makenzen, glavni komandant Austro-Ugarskih trupa u I svetskom ratu.

Dvorac je proglašen za spomenik kulture 2001. godine. Danas se u dvorcu nalazi srednja poljoprivredna škola, a zgrada je u dobrom stanju. Kako je dvorac zidan kao rezidencija, on nije u potpunosti funkcionalan za nastavu. U projektu je izgradnja nove školske zgrade, nakon čega bi dvorac bio pretvoren u poljoprivredni muzej.

Legenda:

Tokom Austrijsko-pruskog rata, Andreas Hadik je sa bataljonom od svega 300 vojnika probio prusko okruženje i maršom od više stotina kilometara dospeo do pruske prestonice Berlina. Pošto je zaposeo grad, zatražio je veliki otkup da ga nebi spalio, koji mu je i isplaćen. Carica Marija Terezija, čiji je miljenik Hadik nesumljivo bio, pred polazak, ne verujući u uspeh ovog gotovo suludog plana rekla "Donesite mi nešto iz Berlina". Setivši se ovih reči, Hadik je naložio čuvenim berlinskim majstorima da mu urade sto pari najfinijih rukavica za caricu. Majstori su svoj posao uradili preko noći, a Hadik je, potom, povukao opsadu grada, prema kome su hitale divizije pruske vojske. Vrativši se u Beč, trijumfalno je predao carici poklon. Međutim, Marija Terezija nije mogla da iskoristi ni jedan par, jer su sve rukavice bile pravljene samo za desnu ruku. Bila je to mala, ali slatka osveta berlinskih zanatlija. Ali ovaj propust nije uticao na njegovu dalju karijeru, već je ubrzo postao feldmaršal i predsednik dvorskog ratnog saveta, najvišeg vojnog tela u Monarhiji.

http://www.dvorci.info/dvorci/futog/img/futog.jpg

http://mw2.google.com/mw-panoramio/photos/medium/21088907.jpg

http://mw2.google.com/mw-panoramio/photos/medium/15408818.jpg

http://www.dvorci.info/dvorci/futog/info.php

Uz dvorac Fernbah i dvorca Karaconji koji ne postoje vise evo jos jedan nista manje lep....dvorac Kis Elemir.

http://i436.photobucket.com/albums/qq84/somborac/DvoracKiElemir.jpg

Početkom avgusta 1781. godine jermenski trgovac Isak Kiš kupuje oko 16.000 jutara zemlje u jugozapadnom delu elemirskog atara. Novi vlasnik Elemira i predhodno kupljenog Itebeja (ukupno 40.000 jutara zemlje) isplatio je blagajni bečkog dvora iznos od 643.750 forinti. O bogatsvu ovog preduzimljivog trgovca najbolje govori podatak, koji je u dane licitacije kružio prostorijama bečkog dvora. Upitan od strane visokih činovnika koliko ima grla rogate stoke , Kiš je odgovorio: „Ne mogu vam tačno reći. Znam samo da stoku čuva blizu 11.000 pasa!“. Na naprednom imanju, on i njegiv sin Agošton, podižu krajem XVIII veka (1795-1796) velelepni dvorac. Kaštel je bio zaista impresivan. Centralna staza predivnog parka vodila je pravo do glavnog ulaza u dvorac. Velika svečana sala, portreti porodice Kiš, kaljeve peći, kineske vaze, garniture stilskog nameštaja, kristalni lusteri, stolovi za bilijar, veoma bogata biblioteka, koncertni klavir, dečje sobe, spavaće sobe, sobe za poslugu, velika kuhinja i trpezarija, lovačka soba sa oružjem i prepariranim životinjama, učionice, gostinjske sobe, crkva i porodična kripta... Svuda je vladao savršen red, čistoća i disciplina. Bio je središte mnogih kulturnih i političkih zbivanja u ondašnjoj Torontalskoj županiji- pozorišne predstave, likovne smotre, literarne večeri, lov, balovi, dobrotvorne manifestacije, koncerti, takmičenja u jahanju, tenisu, klizanju, mačevanju, trke saonicama, smotre lovačkih pasa itd. Erne, sin Agoštona Kiša, je rođen 14. juna 1799. godine i pokazao sa kao uspešan vojskovođa i nepokolebljivi revolucionar. U periodu od 1845. do 1847. godine sagradio je crkvu Svetog Augustina u Elemiru (koja i danas postoji) sa parohijskim domom, gde je preneta porodična grobnica sa njegovim roditeljima i precima. General Ernest Kiš je bio predvodnik u Mađarskoj pobuni 1848. godine. Nakon gušenja bune pogubljen je u zarobljeništvu u Aradu, 5. oktobra 1849. godine sa još nekoliko revolucionara koji nisu uspeli da izbegnu iz zemlje. Prvobitno je sahranjen u Katarini, da bi tek posle 23 godine njegovi zemni ostaci bili preneti u Elemir i sahranjeni u porodičnoj kripti u katoličkoj crkvi. Dvorac i imanje porodice Kiš je nakon Ernestove smrti prešlo u ruke njegovih ćerki Auguste Bobor i Rozalije Danijel i uspešno se razvijao do njihove smrti početkom 20. veka, da bi nakon toga usled sve većeg zaduženja dvorac bio porušen 1936. godine. Dvorac porodice Kiš je zauzimao centralno mesto u Donjem Elemiru, na kome se danas nalazi naselje pod imenom "Kaštel". Na kraju bi bilo interesantno napomenuti još neke podatke vezane za porodicu Kiš. Spominje se Lajoš Karačonji (Beodra), kao venčani kum Ernestovoj ćerki Augusti, zatim veliko prijateljstvo sa porodicom Lazar iz Ečke, rodoslovna veza sa porodicom Damaskin itd. Spomenik Ernesta Kiša je krasio bečkerečki trg od 1906. godine.

Uvek sam mastao,da sam neki milijarder :) ''pobrinuo'' bi se da svaki od ovih izgubljenih dvoraca ponovo ugleda svetlost dana.

Mislim da sam bio u tom dvorcu u Beocinu. Kad se dodje u mesto skrene se levo gore u brdo i tu je...ako se dobro secam, dobro izgleda...

iz pravca NS ka Beocinu je sa desne strane.
tuga kako je sve to zapusteno.komunisticke partije srbije i dalje ne vracaju ove dvorce vlasnicima.
hoce u evropu al da budu serifi u tudjem dvoristu.
jos jedan od retkih u dobrom stanju pored onog gore je Fantast.

http://img577.imageshack.us/img577/1283/fantast.jpg (http://img577.imageshack.us/i/fantast.jpg/)

Kada putnik namernik u nepreglednoj vojvođanskoj ravnici najpre ugleda dvorac „Fantast" koji se nalazi nedaleko od Bečeja, odmah je jasno da je zalutao na jedan od starih poseda koji kriju sudbine mnogih porodica, uspone, padove, mržnje i ljubavi. Jedna od njih bili su i Dunđerski koji su početkom 19. veka došli iz Hercegovine u Vojvodinu koja je tada pripadala Austrougarskoj. Bogdan Dunđerski bio je, bez sumnje, najzanimljivija ličnost pomenute porodice i vlasnik čuvenog dvorca, danas poznatog kao „Fantast" koji je u tom vremenu, odslikavao svu njegovu moć i bogatstvo. Nikada se nije ženio i imao je tri velike ljubavi, žene, konje i vino. Bio je jedan od retkih ljudi koji je uspeo da ostvari svoje snove sagradivši dvorac iz mašte. Priča o boemu, veleposedniku Bogdanu Dunđerskom, živi još samo u priči kustosa Maje Dekanić koja svakodnevno vodi turiste u razgledanje ovog zdanja. Jedino su zidovi i vrata ostali autentični u dvorcu. Od raskošnog nameštaja, umetničkih slika i nakita nije ostalo ništa. Nakon oslobođenja 1945. godine, u nepoznatom pravcu su odneti tepisi, kristalni lusteri, srebrnina, a u dvorac su, namerno ili ne, puštene ovce. Tako je pod i deo zida bio potpuno uništen. Bogdan Dunđerski je drugovao sa Urošem Predićem i kad je odlučio da na svom imanju podigne kapelu Sv. Đorđa, jer je saznao da se nekada na tom prostoru nalazila crkva, Prediću je poverio da oslika ikonostas. Imao je samo jedan uslov, da Bogorodica dobije Marin lik. Turisti koji danas posete kapelu mogu da se dive radu visoke umetničke vrednosti. Na tom mestu Bogdan Dunđerski je i sahranjen, 1943. godine. U posleratnim godinama crkvi je bila namenjena sudbina električne centrale, ali je Uroš Predić uputio jedno značajno pismo Moši Pijade nakon čega je crkveno zdanje bilo „samo" zaključano. Danas je kapela ponovo osveštana. U njoj se organizuju krštenja, a ovo romantično mesto daje poseban ton brojnim venčanjima. Više od polovine celokupnog imanja zauzimala je ergela koja je pre rata brojala oko 1.400 rasnih konja. Po oslobođenju, preostali konji prodati su Italijanima po klaničnoj ceni. Danas se na imanju nalazi oko 80 grla u šest konjušnica, a postoji i staza za trening galopera. Mogu se videti i čuvena grla kao što su „Remedi for lav" što u prevodu znači „Lek za ljubav" zatim Jalna i Best Vetprom. Na ergeli se može videti i grob čuvenog konja Inkvizitora, naslednika inače najtrofejnijeg pastuva, Kazanove, koji je, kako kažu, umro slatkom smrću, prilikom skoka na kobilu. Za ljubitelje ovih plemenitih životinja organizovana je škola jahanja. Danas je dvorac, renoviran u luksuzni hotel, dolaze brojni domaći i strani turisti. Hotelske sobe u su smeštene u glavnu kulu. Objekat je otvorenog tipa i ima vrlo bogatu turističku ponudu. U prostranom parku francusko engleskog tipa nalaze se brojne staze za šetnju, teniski tereni, a radi se i na uređenju obližnjeg jezera. Dvorac je spomenik kulture od velikog značaja. Priča o prijateljstvu Bogdana Dunđerskog i Uroša Predića...


http://img28.imageshack.us/img28/8880/fantast1.jpg (http://img28.imageshack.us/i/fantast1.jpg/)

Legenda:

Poput nekog monolita iz snova, ili čednosti koja se propinje, Fantast kao da je posvećen oblacima. Ono što najviše čudi i privlači pažnju, nije očuvanost parka i glavne zgrade, no ikona Stefana Prvovenčanog koja se nalazi na oltaru u kapeli Bogdana Dunđerskog. U ovoj kapeli, koju je čitavu oslikao Uroš Predić, nalazi se Bogdanov grob i ikona koja u svom desnom donjem uglu ima srebrni otisak nečijih usana. Ovaj otisak je primećen još na prvu godišnjicu Bogdanove smrti i čini se da je svakom narednom godinom taj trag postajao vidljiviji i sve svetliji. Kao da je neko mekotu svojih usana, svake godine iz zahvalnosti prinosio pred noge prelepom svecu. Kome te usne pripadaju? Može samo da se nagađa... Svake godine na Preobraženje, Sveti Stefan Prvovenčani dopušta vilovitoj duši Bogdana Dunđerskog da uzjaše senku svoga mrtvoga konja Inkvizitora i da obiđe svoje nekadašnje imanje. Ovaj čudni par prvo obilazi Inkvizitorov grob. Duša se naslanja na spomenik i osluškuje rzanje umrlog, dok Inkvizitorova senka odlazi da oseti miris sena i znoj živih konja. Konji ne vide ništa ali se neki čudan nemir uvlači u njih. Osećaju prisustvo velikog i dalekog oca, pa se zbijaju u gomile. Dok je senka Inkvizitora među svojima, Bogdanova duša obilazi kapelu, da bi pozdravila mesto gde joj se nalazi telo. Ponese po koji cvet da ljudi ne zamere, proveri da li se kapela održava, prinese se ikoni svetog Stefana na oltaru i preda se uspomenama... Ovde je sve u znaku konja - Ergela, Inkvizitorov grob, pa i sam zamak je dobio ime po konju Fantastu. Pa ipak, oličenje ovoga zamka je stari čuvar ergele, koga je još Bogdan doveo za života. Već više niko ne pokušava da mu odredi godine, ali mu svi priznaju magičnu moć nad konjima. Kažu da poznaje nemušti jezik i tajnu spravljanja trava koje će konje učiniti još plodnijima. Sem Bogdana je još jedino on smeo da uzjaše Inkvizitora i čini se da je od ljudi u Fantastu jedino on osećao dolazak dva čudna gosta na „Preobraženje". On održava Inkvizitorov grob i vrlo često se može videti, kako naslonjen na spomenik konja, sa nekim razgovara. Veterinar iz Bečeja je pričao, kako je pre nekoliko godina jedan „dvogodac" slomio prednju levu nogu. Kada ga je pregledao, odlučio je da mu da injekciju ne bi li životinji skratio muke. Prišao mu je Andrija (kako zovu starog čuvara Ergele) i rekao mu: „Odlazi! Sok od Jagorčevine, pun mesec i dolazak konja - kneza na preobraženje, doneće isceljenje". Veterinar je otišao i kada je slučajno došao nakon nekoliko nedelja („Preobraženje" je već bilo prošlo) video je otpisanog dvogodca kako trči u manježu. No, to je pripisao slučajnosti. Nakon što se zahvali Svetome Stefanu i u mislima pomiluje sve mrtve i žive, znane i neznane konje, duša Bogdana Dunđerskog se penje na najvišu kulu odakle je nekada puštala sokole. Tamo jedno vreme stoji, osluškujući ravnicu i nebesa, ne bi li odnekle čula lepet krila. No; svuda je tišina. Lepet se zaledio u nekim davnim košavama i duša sokolar nastavlja obilazak Fantasta, jer uskoro će noć; a do iduće godine ima puno. Treba baciti još jedan pogled na konje. Još uvek su čistokrvni, pa se i sa da duša sa ponosom nada, baš kao i onda kada je bila u Bogdanovom telu Sada više ove konje ne jašu vlastelini, ali se još uvek negde u njihovim grivama zadržalo milovanje gazda i radost pobednika. Ržu sigurno njuše Inkvizitorovu senku. Još jedno kratko vreme ostaju razdvojeni senka plodnoga konja i duša velikog čoveka. Senka poslednji put pogleda zamak, a duša je tada priziva metalnim ehom lava u vrtu. Nad „Preobraženjem" će uskoro veče. Tišina lagano opipava belinu Fantasta. Negde se začuje krik. Da li je to kliktanje sokola koje se ipak vratilo iz neke davne košave, ili je paun u vrtu. Da li to pozdravlja čudne goste koji odlaze, ili nekoga žali? Da nije Inkvizitor zgazio cvet u vrtu? A, možda se i nije desilo ništa. Da, sigurno se nije desilo ništa. Jednostavno se paun rastužio od beline i samoće. Noć. Pri punom mesecu, na sredini pustoga manježa, sedi konjušar Andrija i pokušava da sa svojih usana skine boju koja mu je ostala kada je celivao ikonu Svetog Stefana. (legenda preuzeta iz knjige "SNOVI ZATRAVLjENIH KULA" Milana Belegišanina)


Prelepo je tamo.Kad sam bio osecao sam se kao u nekoj bajci.Tako izgleda i sam dvorac,a na uredjen travnjak u engleskom stilu,sa malim brezuljcima ne bih trosio reci.
Dvorac je skroz izolovan,tako da imas dozivljaj vremena u kome je nastao.U okviru dvorca nalazi se i mala crkva i ergela konja.
Fant,fant fantastICNO:)

^^
Mene nervira kod tog dvorca sto je u jednom periodu enterijer i sav stilski namestaj (i svi vredni predmeti) unutar njega "odnet", tj. verovatno opljackan i sto se nisat ne radi na tome da se on vrati...

Uvek sam mastao,da sam neki milijarder :) ''pobrinuo'' bi se da svaki od ovih izgubljenih dvoraca ponovo ugleda svetlost dana.

Dobra ideja i meni je to par puta padalo na pamet, samo ima jedan problem. Vecina dvoraca ima neke jezive price, ubistva, tagicne smrti ili ljubavi ili slicne "spanska serija" elemente pa ti zidovi nose i losu karmu... Citajte Edgara Alana Poa, sve ce vam biti jasno... :D

Jos jedna,meni omiljena fotka tog dvorca.

http://img832.imageshack.us/img832/2210/47940853.jpg (http://img832.imageshack.us/i/47940853.jpg/)

^^
Mene nervira kod tog dvorca sto je u jednom periodu enterijer i sav stilski namestaj (i svi vredni predmeti) unutar njega "odnet", tj. verovatno opljackan i sto se nisat ne radi na tome da se on vrati...

bar je spolja ocuvan..
svi su manje vise opljackani,i pljackaju se i dalje.
komunisti jos nisu otisli sa vlasti.

^^
Mene nervira kod tog dvorca sto je u jednom periodu enterijer i sav stilski namestaj (i svi vredni predmeti) unutar njega "odnet", tj. verovatno opljackan i sto se nisat ne radi na tome da se on vrati...

Zar nije unutar tog dvorca neki restoran/smeštaj...? :dunno:

Uz dvorac Fernbah i dvorca Karaconji koji ne postoje vise evo jos jedan nista manje lep....dvorac Kis Elemir.

http://i436.photobucket.com/albums/qq84/somborac/DvoracKiElemir.jpg

Ovo nije sruseni dvorac u Elemiru vec gradska kuca u Zrenjaninu. Mozda je do zabune doslo jer je na slici spomenik Kis Erneu, spahiji iz Elemira.

U Novom Milosevu osim onog dvorca koji vise ne postoji,ima jos jedan koji postoji i dan danas i kojeg je izgradio drugi brat Karaconji.

http://i436.photobucket.com/albums/qq84/somborac/nmilosevokaraconji.jpg

http://i436.photobucket.com/albums/qq84/somborac/dvoracKaraonjiNovoMileevo-1.jpg

http://i436.photobucket.com/albums/qq84/somborac/dvorackastiljnovomilosevo.jpg

Zadnjih decenija u njemu se nalazila hemijska fabrika :bash: (mislim da je propala) i koliko se secam 2009 je najavljeno ulaganje nekih italijana od 60 miliona evra za kompletnu rekonstrukciju i otvaranje hotelskog-spa centra (kraj je bogat termalnom vodom).
Zanimljivo bi znati dokle se doguralo s' tim.

Ovo nije sruseni dvorac u Elemiru vec gradska kuca u Zrenjaninu. Mozda je do zabune doslo jer je na slici spomenik Kis Erneu, spahiji iz Elemira.
Heheh...i meni je licilo na nju ali posle provere na raznim sajtovima uvek se javljala ova slika pa rekoh mozda mi samo lici :).

Jel neko zna pricu o Pinovoj vili u Zrenjaninu?

bas je tuzno vidjeti ovako prelijepa zdanja u ovakvom stanju:(

Pronadji razliku na zgradi:

Uz dvorac Fernbah i dvorca Karaconji koji ne postoje vise evo jos jedan nista manje lep....dvorac Kis Elemir.

http://i436.photobucket.com/albums/qq84/somborac/DvoracKiElemir.jpg



http://www.brodyaga.com/pages/photos/Serbia/Zrenjanin%20Serbia%201230556136.jpg

Ja ne vidim... :dunno:

EDIT - vec ste ustanovili gresku... :)

Jel neko zna pricu o Pinovoj vili u Zrenjaninu?

Link o Pinovoj vili: http://www.zrenjaninheritage.com/txt/index.php?action=zrenjanin-pinova-vila

Pinova vila nekad

http://www.dodaj.rs/f/3K/mO/1iKb2UNv/pinovavila.jpg

i danas

http://i208.photobucket.com/albums/bb290/Dulle_Bagljas/pinovavila/PTICE0158.jpg

^^
Steta...
Zar nije unutar tog dvorca neki restoran/smeštaj...? :dunno:

Jeste, unutar dvorca "Dundjerski" se nalazi hotel "Fantast" i zato ga danas svi zovu dvorac "Fantast" (ispravite me ako gresim).

^^
Steta...


Jeste, unutar dvorca "Dundjerski" se nalazi hotel "Fantast" i zato ga danas svi zovu dvorac "Fantast" (ispravite me ako gresim).

Koliko znam oduvek se zvao dvorac Fantast.
Porodica Dundjerski poseduje nekoliko dvoraca i palata u Vojvodini,Fantast je samo jedan od njih.
I da,taj dvorac jeste pretvoren u hotel.Njime valjda gazduje PIK Becej.

"Pik Bečej" i jeste imanje Dunđerskih. Bukvalno su skinuli tablu "Dunđerski" i postavili tablu "Pik Bečej". Zbog ovakvih stvari restitucija kod nas nikad neće biti kako treba sprovedena. Previše bi imali da vraćaju.

Dvorac "Danijel", Stari Lec

Oba dva dvorca u Starom Lecu izgradili su članovi jermenske veleposedničke porodice Danijel i nalaze se u centru sela, jedan pored drugog. Veliki dvorac izgradio je 1890. godine grof Pal Danijel, kasnije veliki župan Tamiške županije. Mali dvorac u Starom Lecu pripadao je Emi Danijel rođaki grofa Pal Danijela i izgrađen je u drugoj polovini 19. veka. Oba dva dvorca su prizemna i klasicističke stilske koncepcije. Veći dvorac je u osnovi izduženi pravougaonik, naglašeni su mu bočni rizaliti i kula osmatračnica na zapadnoj bočnoj strani, koja kao arhitektonski element odražava odlike romantizma. Kolsi ulaz - portik je u stvari, terasa koja nadkriva ulaz sa ravnim centralnim stepeništem. Krov terase je ravan i u visini krovnog venca se završava atikom, a nose je zidani stubovi kvadratne osnove. Zadnja terasa je zazidana i sada služi kao dodatna prostorija. Mali dvorac je skoro kvadratne osnove, skladne klasicističke koncepcije. Na glavnoj fasadi je karakterističan ulazni portik koga nose četiri stuba kružne osnove sa kolskim prilazom. Na suprotnoj, zapadnoj strani se nalazi portik sa stepeništem u središnjem delu i završava se trougaonim timpanonom na kome je bio grb bivših vlasnika. Četvorovodne krovne mase su proporcionalne objektu i završavaju se na vrhu sa terasom - kulom osmatračnicom. U oba dvorca se danas nalazi dom za duševno obolela lica. Prilikom obilaska u avgustu 2006. godine dvorci su izgledali dosta dobro. Oba dva dvorca su proglašena kulturna dobra.

http://www.dvorci.info/dopisnice/indexc.php?cmd=postcardImage&2b8d1e6891fc6668151dd490490e0d19=&b705a28b7150069aa01bae6d33e1eb2b=../dvorci/starilec/img/st3.jpg&6b64a73b4c078fb1494c48536eba12db=&form_key=49870|1297246091

http://www.banaterra.eu/srpski/D/dvorac%20danijel%20veliki%20stari%20lec/dvorac%20Stari%20Lec2.jpg

http://www.vojvodinaonline.com/slike/db_img/Veliki_dvorac_Danijel_s1v.jpg

http://www.banaterra.eu/srpski/D/dvorac%20danijel%20veliki%20stari%20lec/dvorac%20Stari%20Lec3.jpg

www.dvorci.info (http://www.dvorci.info/dvorci/starilec/info.php)

Dvorac "Servijski", Novi Kneževac

Dvorac u Novom Kneževcu izgradio je bogati trgovac cincarskog porekla i ugledni građanin novosadskog Magistrata Marko Servijski, koji je na prvoj licitaciji komorskih dobara, održanoj 1781-82. godine, kupio spahiluk Tursku Kanjižu, čime je dobio plemićku titulu i pravo na predikat "od Turske Kanjiže". Nakon kupovine spahiluka, 1793. godine izgradio je dvorac. Njegov sin Đorđe, ostavio je dvorac i imanje u Kanjiži svojoj sestričini Katarini, testamentom iz 1855. godine, koja je udajom za Emila Šulpea imanje i dvorac donela u miraz porodici Šulpe. U zgradi je, dok su u njoj boravili prvobitni vlasnici bila velika bibloteka sa oko 3.000 knjiga, a u dvorcu su se nalazili retki primerci starog majsenskog porcelana, predmeti od srebra, bronze, stari i skupoceni nameštaj i bogata zbirka lovačkih portreta i starog trofejnog oružja. Naslednica Katarine i Emila Šulpe bila je Vilhemina Šulpe, koja je udajom za Andor Talijana dvorac donela u miraz porodici Talijan, koji su posedovali još dva objekta u Novom Kneževcu. Jednu zgradu sagradio je Andor Talijan, a drugu baron Fedor Feilić 1856. godine, da bi kasnije obe zgrade pripale Beli Talijanu. Dvorac Servijski-Šulpe je jedan od starijih, većih i raskošnijih objekata u Vojvodini i svojim proporcijama, obradom fasada i unutrašnjim rasporedom pripada grupi kasnobaroknih građevina ovog tipa. Građen je kao slobodno stojeći objekat okružen parkom i ima izduženu pravougaonu osnovu. Središnji deo glavne fasade je istaknut rizalitom u čijem je središnjem delu karakteristična barokna terasa sa ogradom od kovanog gvožđa. Na atici iznad balkona u reljefu je izveden grb porodice Servijski. Atika i središnji deo masivnog krovišta daju svečani ton i reprezentativnost objektu. Ukrasi u malterskoj plastici, profilisani kordonski i potkrovni venac kao i centralni rizalit, odlike su arhitekture poznobaroknog vremena sa elementima već nastupajućeg klasicizma. Sav pokretni materijal je nakon Drugog Svetskog Rata razvučen. Danas se u dvorcu nalazi opštinski sud i administracija komunalnih službi opštine Novi Kneževac. Prilikom adaptacije objekta za administrativne službe dvorac je izgubio autentičnost spahijske porodične zgrade. Dvorac je kulturno dobro od velikog značaja.
www.dvorci.info (http://www.dvorci.info/dvorci/nknezevac/info.php)

http://www.dvorci.info/dvorci/nknezevac/img/sulpe.jpg

http://www.banaterra.eu/srpski/D/dvorac%20servijski%20novi%20knezevac/servijski2.jpg

http://www.banaterra.eu/srpski/D/dvorac%20servijski%20novi%20knezevac/servijski1.jpg

http://www.banaterra.eu/srpski/D/dvorac%20servijski%20novi%20knezevac/servijski3.jpg

Dvorac "Baba Pusta", Aleksa Santic

Dvorac, u literaturi poznat kao "Baba Pusta" je izgradio Karolj Fernbah 1906/7 godine po projektu mađarskog arhitekte Hikisch Reszoa. U osnovi namena mu je bila reprezentativna porodična zgrada. Lociran je u središtu danas zapuštenog parka, nekada uređenog po principu engleskih vrtova, kao slobodni objekat sa akcentovanom ulaznom fasadom sa portikom i bočno postavljenom četvrtastom kulom zvonarom. Fasada sa zadnje strane je uređena prema nameni zgrade kao porodične vile, i na njoj dominira polukružna terasa sa balkonom na spratu i prizemlju koja je povezana stepenicama sa parkom. U prostorije na spratu se ulazi iz hodnika prostrane galerije do koje su nekada vodile mermerne stepenice. Neobična je, i s posebnom pažnjom projektovana mala porodična kapela, do koje vodi oslikani ulazni hodnik. Kapela je sa polukružnim apsidom i kalotom oslikanom anđelima. Izrađena funkcionalnost objekta primenjuje se u osnovi i rasporedu prostorija, dok se u oblikovanju enterijera vidi redukovani ornamentalni i stilski repertoar. Arhitekta je na odličan način uskladio aktuelna secesijska načela sa potrebama vlasnika. Porodica Fernbah je imala značajne industriske objekte i velike komplekse zemlje u Bačkoj, Banatu i okolini Segedina i Mađarskoj krajem XIX i početkom XX veka. Porodica Fernbah i to braća Jožef, Janoš, Balint, Antal i Karolj su imali više dvoraca u Vojvodini. Jožef Fernbah je imao dvorac u okolini Apatina koji su kasnije od njega otkupili Dunđerski. Balint je imao letnjikovac u Sonti i na Krivaji. Antal je imao dvorac u Temerinu. Karolj je bio vlasnik spahiluka i dvorca u Aleksi Šantiću, poznatijeg kao Baba Pusta. Karolj je bio veliki bač-bodroški župan.
Danas, dvorac izgleda veoma loše, a park je zarastao. Dvorac brzo propada čemu doprinosi razvlačenje besplatnog građevinskog materijala. Sa polovine dvorca je netragom nestao krov, a i drugu polovinu, čini se, već je neko namerio da odnese. Enterijer koji je nekada bio obogaćen raznim materijalima kao što su mermer, drvo, staklo, lusteri, kamin i reprezentativni komadi nameštaja, uništeni su ili razvučeni. Iste sudbine su bile i ikone koje su bile uzidane u zid hodnika koji vodi u kapelu. Kapela je ispisana grafitima. Dvorac je evidentirano kulturno dobro.

http://www.dvorci.info/dopisnice/indexc.php?cmd=postcardImage&eaa07fb96781c283505470d25d7eb311=&c78fe3089de67503477fc7081d794a09=../dvorci/santic/img/st2.jpg&8ad2e44c1dbab2c761b50649b23f566a=&form_key=d70e5|1297188564

Danas
http://2.bp.blogspot.com/_fH6L-IVahr4/S-rwtYesY8I/AAAAAAAAASs/DENVyZ9T2vw/s1600/Dvorac+Baba+Pusta,+Aleksa+%C3%85%20anti%C3%84%E2%80%A1.jpg

http://2.bp.blogspot.com/_fH6L-IVahr4/S-rwJg5nqwI/AAAAAAAAASc/pDaNQH9awvw/s400/Baba+Pusta.jpg
http://2.bp.blogspot.com/_fH6L-IVahr4/S-rwY6yC5XI/AAAAAAAAASk/8SoeWGpAyRU/s1600/Dvorac+Baba+Pusta.jpg

www.dvorci.info (http://www.dvorci.info/dvorci/santic/info.php)

pa ovo je FENOMENALNO!!! :cheers: :cheers: :cheers:
samo... uzasno zapusteno... :ohno: ali postoji nada da ce kad-tad biti obnovljen...
samo - gde je ovo???

Okolina Sombora.

Jeste, pravi dvorac, ja sam optimist i nadam se da ce se uskoro srediti.:cheers:

Evo linka (http://maps.google.com/maps?f=q&source=s_q&hl=en&geocode=&q=Aleksa+%C5%A0anti%C4%87,+Vojvodina&aq=0&sll=46.038923,19.69986&sspn=0.534795,1.234589&ie=UTF8&hq=&hnear=Aleksa+%C5%A0anti%C4%87,+Vojvodina,+Serbia&ll=45.920587,19.343491&spn=0.267971,0.617294&t=h&z=11) za lokaciju (izmedju SO i SU).

Link o Pinovoj vili: http://www.zrenjaninheritage.com/txt/index.php?action=zrenjanin-pinova-vila

Pinova vila nekad

http://www.dodaj.rs/f/3K/mO/1iKb2UNv/pinovavila.jpg

i danas

http://i208.photobucket.com/albums/bb290/Dulle_Bagljas/pinovavila/PTICE0158.jpg

Mnogoooo cool :)

Ovde ćemo razmenjivati misli o dvorcima u Vojvodini.
Kao prvo ovaj dvorac je u centru grada Novog Sada na Grbavici u ulici Antona Čehova. Nova demokratska vlast je obećala rekonstrukciju i obnovu ovog dvorca.

http://img826.imageshack.us/img826/8036/dsc03024k.jpg (http://img826.imageshack.us/i/dsc03024k.jpg/)

grof Andreas Hadik. Grof Andreas Hadik je bio austrijski feldmaršal i predsednik dvorskog ratnog saveta u Beču.

On je bio mađarski grof. András Hadik (http://en.wikipedia.org/wiki/Andr%C3%A1s_Hadik) (english wikipedia)

Legenda:

Tokom Austrijsko-pruskog rata, Andreas Hadik je sa bataljonom od svega 300 vojnika probio prusko okruženje i maršom od više stotina kilometara dospeo do pruske prestonice Berlina. Pošto je zaposeo grad, zatražio je veliki otkup da ga nebi spalio, koji mu je i isplaćen.

Nije legenda, to su činjenice. Inače, sa 3-5000 mađarskih husara.

Konjički spomenik Andrása Hadika se nalazi u Budimskom dvorcu u Budimpešti:
http://www.vendegvaro.hu/dl/media/group_05/group_O17239/item_37349.jpg

PS: Tužno gledati mađarsku kulturalnu baštinu u Vojvodini u katastrofalnom stanju.

^^
To je kulturna bastina svih naroda, rasa tj. ljudi koji su ziveli i zive na teritoriji Vojvodine! :cheers:

PS: Tužno gledati mađarsku kulturalnu baštinu u Vojvodini u katastrofalnom stanju.

:|

http://img823.imageshack.us/img823/1234/szerb1940.jpg

http://img832.imageshack.us/img832/9982/szerb1965.jpg

Evo jos malo "madjarske kulturne bastine"... :D

http://img232.imageshack.us/img232/7309/84855732.jpg (http://img232.imageshack.us/i/84855732.jpg/)

Evo da premestim odande uz dodatak.

http://i436.photobucket.com/albums/qq84/somborac/nmilosevokaraconji.jpg

http://i436.photobucket.com/albums/qq84/somborac/dvoracKaraonjiNovoMileevo-1.jpg

http://i436.photobucket.com/albums/qq84/somborac/dvorackastiljnovomilosevo.jpg

Hotel, bazeni, saune, fitnes i odmor na 24.000 m2 - Novo Miloševo dobija velnes i spa centar vredan oko 42 mil EUR

Novo Miloševo moglo bi uskoro da postane vojvođanska prestonica spa i velnes odmora. Ako sve bude teklo po planu nosilaca državne i lokalne vlasti, novobečejska mesna zajednica dobiće najsavremeniju termalnu banju, mnoge sadržaje po ugledu na slične svetske centre, a dvorac koji se nalazi u sredini kompleksa zasijaće novim sjajem.

Projekat formiranja turističke zone i izgradnje modernog velnes spa centra krenuo je od početne ideje da se iskoriste postojeći prirodni resursi i izgradi termalna banja u Novom Miloševu. Projektni tim je formulisao misiju razvoja buduće turističke destinacije i osnovano je preduzeće "Vojvodina Spa" d.o.o. kojem je povereno sprovođenje svih potrebnih aktivnosti za realizaciju projekta.

Hotel, bazeni, saune...

Kako je u razgovoru za "eKapiju" naveo direktor preduzeća "Vojvodina Spa", Đorđe Popov, planirana je izgradnja wellness i spa centra površine 24.000 m2, za dnevne goste kapaciteta 600-800 posetilaca dnevno. On bi sadržao otvoreni i zatvoreni bazen sa termalnom vodom temperature od 36 stepeni, zatim sauna centar, fitnes centar, mesta za odmor kao i poseban deo namenjen deci. Dnevna ulaznica u ovaj centar i korišćenje svih njegovih sadržaja bila bi oko 12 EUR u dinarskoj protivvrednosti. Doplaćivalo bi se jedino korišćenje sauna centra, u visini od oko 5 EUR.

Osim ovoga planirana je i izgradnja parkinga na 2ha, dok je površina od još 3 ha predviđena za zelenilo, fontane, mobilijer i slično.

Po uzoru na nekoliko sličnih centara u Austriji, predviđena je i izgradnja smeštajnih kapaciteta, kako bi gosti koji Novo Miloševo i Vojvodinu zavole na prvi pogled, mogli duže da uživaju u predviđenim sadržajima. Stoga je u planu izgradnja hotela sa četiri zvezdice sa 120 soba. Organizaciono, to bi uglavnom bile dvokrevetne sobe i studia. Osim restorana, hotel će imati i "beauty" centar (frizerski, kozmetički salon), centar za masaže..

Ovakav sadržaj graditeljima daje nadu da bi godišnje kroz ovaj centar moglo da prođe oko 300.000 gostiju.

Ali, to nije sve...

Osim termalne vode, razlog zašto je "Strategija razvoja turizma Republike Srbije" dala najviši prioritet podizanju spa destinacija u Vojvodini i pri tome je prepoznala i Novo Miloševo kao idealno za to, je i dvorac Karačonji.

Ovdašnju najvažniju turističku atrakciju, istorijski dvorac "Karačonji" izgradio je grof Lajoš Karačonji 1857. godine, kao rezidencijalno zdanje klasicističkog stila. Danas su dvorac i park u njegovom njegovom okruženju u lošem stanju i zahtevaju program obimne restauracije kako bi mogli da se koriste. Staro skladište preko puta dvorca već je renovirano i pretvoreno u Etnografski muzej.

Dvorac se prostire na površini od 2.500 m2. Prva ideja je bila da se velnes centar smesti u njega, ali se od nje ubrzo odustalo jer je to suviše mala površina za sve ono što se želi postići.

Umesto toga, dvorac će biti rekonstruisan i nalaziće se u neposrednoj blizini centra. Namena dvorca je od izgradnje često menjana, a danas se u njemu nalaze prostorije preduzeća "Vojvodina spa". Da je reč o nesvakidašnjem projektu u Srbiji, treba napomenuti da je prenamenom dvorca koji se nalazi na listi zaštićenih kulturnih dobara, u njemu planirana izgradnja nekoliko luksuznih apartmana sa pet zvezdica, ekskluzivni butici, kongresni centar, kazino…

Reklo bi se da će to biti grad u malom. Popov nije mogao d precizira koliko će novca biti potrebno za rekonstrukciju dvorca, jer će se ta procena biti urađena nakon što Zavod za zaštitu spomenika završi projekat spoljne rekonstrukcije dvorca.

Investitori, projekti i planovi

Ideja o osnivanju velnes i spa centra potekla je još 2006. godine. Nakon što je 2008. Ministarstvo ekonomije raspisalo tender na kome je austrijska kompanija "Oberer Consulting" izabrana da izradi "Master plan turističke destinacije Novo Milloševo", napravljen je novi pomak. Taj master plan, čiju izradu je sa oko 12 miliona dinara finansiralo Ministarstvo, usvojen je u oktobru 2009, a tri meseca posle osnovano je preduzeće "Vojvodina spa", koje će nadgledati ceo projekat.

Javnim tenderom u avgustu ove godine "Oberer Consulting" je izabran i za konsultanta na ovom projektu. Kako Popov navodi za "eKapiju", u narednih 6 meseci "Vojvodina Spa" I "Oberer Consulting će uraditi koncept subvencija, arhitektonski predkoncept I biznis plan. A nakon toga biće raspisan i tender za izbor strateških partnera.

Procena je da je za izgradnju svega gore navedenog potrebno oko 42 mil EUR. Kako je planirano finansiranje kroz javno-privatno partnerstvo, planirano je da najviše do 20% sredstava dođe iz javnih prihoda dok bi finansijsku konstrukciju zatvorio potencijalni investitor.

Inace,ovu vest je postavio Vlada na temi Vojvodina - pracenje gradilista :).

Jedan od dvoraca do kog se lako moze doci je Jodna Banja u NS.
Interesantan kompleks za razgledanje u lepom delu Novog Sada, u stvari, ceo taj kvart je interesantno proci peske...


"Novosadska Jodna banja je nastala krajem XIX veka (1897. godine) kod Futoške šume pri bušenju arteškog bunara za potrebe snabdevanja grada pijaćom vodom. Tom prilikom izbila je topla, mineralna, jodna voda temperature 24,6°C, čija je lekovitost kasnije analizirana i potvrđena. Početak rada Varoškog jodnog kupatila kao organizovane zdravstvene ustanove, kada je dobila odobrenje za početak rada i status lekovite banje, smatra se 1910. godine. Zgrada je sagrađena na inicijativu novosadskog lekara, balneologa, dr Vilhema Wilta, a projektant zgrade bio je poznati arhitekta Imre Franček iz Budimpešte. Imre Franček je između ostalog zahtevao da se arterijsko kupatilo gradi na sredini parka. Gradnja je početa 1908. Secesijska zgrada Jodne banje u to vreme spada u grupu najmarkantnijih objekata na zapadnoj strani grada i čime je doprinosila ambijentalnom kvalitetu kraja u kome se našla. Zdravstvena služba Banje je bila na veoma zavidnom nivou. Banja je imala stalno zaposlenog lekara, uz to specijalistu balneologa, koji je bio prvi upravnik Banje dr Vilhelm Wilt, (1875-1939). U to vreme je u funkciji veliki broj kada, tuševa i tri bazena sa toplom i hladnom vodom. U odeljenju za fizikalnu terapiju sprovode se razne terapijske procedure: elektro, foto, krio, helio, fango terapija kao i masaža. U terapijske svrhe primenjivale su se i različite kupke: slane, ******ne, ugljeno-kisele, u peni, suvo-vazdušne. U Banji su se lečili, u to vreme, bolesnici sa: bolovima reumatskog porekla, neuralgijama, išijasom, bolovima i otocima u zglobovima reumatskog i traumatskog porekla, akutnim i hroničnim katarom želuca i creva, posledicama zapaljenja bubrega, gojaznosti itd. Proširenjem Banje 1931. godine izgrađen je Hotel Park (projektovao novosadski arhitekta Đorđe Tabaković), koji je funkcionisao kao stacionar za banjske goste. Kratko vreme nakon II Svetskog rata 1946-1948. godi- ne ustanova funkcioniše kao zdravstveno ugostiteljska služba pod nazivom “Novosadska jod-na banja sa hotelom Park”, a direktor je Olga Šakota. 1957. godine u Banji se formira Centar za medicinsku rehabilitaciju, koji predhodi kasnijem razvoju medicinske rehabilitacije u Vojvodini. Počinje razvoj kinezi i radne terapije, povećava se broj aparata za fizikalnu terapiju i menja se kadrovska struktura zaposlenih. Od 1966. godine započinje naizme- nični period integracije i osamostaljenja. U 1991. godini urađena je delimična spoljašnja i unutrašnja adaptacija zgrade, uvedena je računarska oprema u bitnim procesima rada. 1977. godine prestaje rad bazena koji je bio smešten u delu zgrade koji je podignut još 1910. godine. Zbog dotraja- losti zgrade i instalacija i nemogućnosti revitalizacije ovog dela ustanove 1994. godine prestaje svaki oblik hidroterapije. Krajem 2002. godine, na čelo Zavoda za reumatizam Novi Sad dolazi dr Milijanka Lazarević, specijalista za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Uz finansijsku pomoć Pokrajinske vlade kao Osnivača, i resornog Sekretarijata, u potpunosti je obnovljena i sanirana krovna konstrukcija i svi sanitarni čvorovi. Unutrašnjost zgrade je temeljno renovirana, postavljeni su novi podovi u ambulantnom i dijagnostičkom sektoru, obnovljen je blok za primenu parafina i parafanga. Otvoren je Novi terapijski blok sa najsavremenijom i specifičnom opremom. (tekst preuzet sa www.zavodzareumatizam.co.yu) "



http://www.dvorci.info/dvorci/nsad/img/banja.jpg


http://3.bp.blogspot.com/_fH6L-IVahr4/S-rr27fr2LI/AAAAAAAAARU/KsYmYHvsjMY/s1600/jodna+banja,+Novi+sad.bmp

O da, ova je predivna, jedino nervira sto je ispred nje park (sto je opet i dobro) pa mi je trebalo dosta da skontam o kakvom se objektu radi (neprimetan je), pokusacu da nadjem slike enterijera. :)

Detalji (nisam uspeo da nadjem slike enterijera)...
http://i238.photobucket.com/albums/ff164/fotokros/Jodnabanja.jpg

http://www.dvorci.info/dvorci/nsad/img/s6v.jpg

http://www.dvorci.info/dvorci/nsad/img/s3v.jpg

http://www.dvorci.info/dvorci/nsad/img/s1v.jpg

http://www.dvorci.info/dvorci/nsad/img/s5v.jpg

Slike sam skinuo odavde* (http://www.dvorci.info/dvorci/nsad/galerija.php)

^^ Trenutno se radi rekonstrukcija Jodne banje. Nadam se da će je uraditi kako treba. Zgrada je trošna i pitanje je koliko se može rekonstruisati.
Sa zadnje strane glavne zgrade nalazi se prelepo kupatilo (sad izgleda užasno) koje je u takvom stanju da će morati da ga sruše i naprave kopiju.

Evo kupatila:

http://img696.imageshack.us/img696/8793/varoskokupatilo.jpg
fotka by fotokros

EagleX, daj nam sad neke lepe slike Rajhlove palate :D

Bio sam pre par godina u dvorcu Dundjerskih u Kulpinu. Blizu je NS a lepo je za videti, imaju interesantan poljoprivredni muzej tamo, sa starim traktorima i dosta retkih eksponata.


http://www.vojvodinaonline.com/slike/db_img/Dvorac_Kulpin_s3v.jpg




"Kada uđete u Kulpin od Novog Sada sa leve strane ćete videti benzinsku pumpu iza koje se nalazi dvorac. Skrenete odmah iza pumpe i stigli ste. Oba dvorca u parku sagrađena su za plemićku porodicu Stratimirović, jednu od retkih srpskih porodica koja je među prvima stekla plemstvo za vojničke zasluge u austrijskoj carevini. Krajem 19. veka vlasnici poseda postaju Dunđerski. Manji dvorac su izgradili Stratimirovići krajem 18. veka. Veći dvorac, izgrađen polovinom 19. veka, dobio je današnji izgled početkom 20. veka nakon promene vlasnika, u vreme kada je imanjem u Kulpinu upravljao Lazar Dunđerski. Obnova i rekonstrukcija urađena je 1912. prema projektu arhitekte Momčila Tapavice. U velikom dvorcu se danas nalazi Muzej, dok je mali zaključan. Park oko dvoraca, kao i zgrada velikog dvorca su veoma dobro očuvani. Oba dvorca su spomenici kulture od velikog značaja. Veliki dvorac je otvoren za posetioce! Slike i tekst preuzet sa sajta www.dvorci.info "




Dvorac u Kulpinu je cesto mesto organizovanja raznih proslava a u poslednje vreme se dosta koristi za snimanje filmova ili photosessione. Evo par slika tog tipa... ;)



http://4.bp.blogspot.com/_KWzXprZ00dQ/S_zqvSWYlnI/AAAAAAAAA30/Gt4BWp9BM8k/s1600/29237_125018607525884_100000532365800_215776_7057057_n.jpg
http://3.bp.blogspot.com/_KWzXprZ00dQ/S_zqnIfQOnI/AAAAAAAAA3k/-0MB35Bo3GA/s1600/29237_125018614192550_100000532365800_215778_8109671_n.jpg
http://2.bp.blogspot.com/_KWzXprZ00dQ/S_zqhpvNT1I/AAAAAAAAA3c/0NpT9rid00g/s1600/29237_125018624192549_100000532365800_215779_3952160_n.jpg

Detalji (nisam uspeo da nadjem slike enterijera)...
http://i238.photobucket.com/albums/ff164/fotokros/Jodnabanja.jpg



Kada sam prolazio ovuda, pre nekih mesec dana, učinilo mi se da više nema ovih stepenica. Da li su bile opasne za korišćenje, pa su skinute ili sta se već desilo sa njima... ali sada stoje vrata na nekih 2m od zemlje i do njioh nema stepenica :nuts:

^^ Valjda nisu toliko smesni da to urade, ali opet, zivimo u ovoj drzavi gde je SVE moguce...

^^ Trenutno se radi rekonstrukcija Jodne banje. Nadam se da će je uraditi kako treba. Zgrada je trošna i pitanje je koliko se može rekonstruisati.
Sa zadnje strane glavne zgrade nalazi se prelepo kupatilo (sad izgleda užasno) koje je u takvom stanju da će morati da ga sruše i naprave kopiju.

Evo kupatila:

http://img696.imageshack.us/img696/8793/varoskokupatilo.jpg
fotka by fotokros

EagleX, daj nam sad neke lepe slike Rajhlove palate :D

http://i985.photobucket.com/albums/ae338/EagleX_photos/20071201060457_07_jul.jpg

http://i985.photobucket.com/albums/ae338/EagleX_photos/20071201060326_05_maj.jpg
Igor Marinowski (http://www.marinowski.com/blog/)

Vise informacija o palati na gradsubotica.co.rs (http://www.gradsubotica.co.rs/viewtopic.php?f=15&t=640)

:cheers:

Zanimljiv sajt
http://www.nacionalnarevija.com/en/tekstovi/br%2013/Zdanja%20-%20Dvorci%20u%20Vojvodini.html

Vila "Stanković"
Po meni, najlepsa palata/dvorac/vila/letnjikovac u Vojvodini.

Stara vila Radenka Stankovića, kardiologa, ministра prosvete za vreme vladavine kralja Aleksandra I i namesnika kralja Petra II, sazidana 1930. godine, atraktivno je delo arhitekte Dragiše Brašovana. Vila je urađena u stilu srpskih srednjovekovnih dvoraca, a smeštena je u čortanovačkoj šumi na imanju koje obuhvata 35 jutara raspoređenih na šest nivoa-terasa. Po završetku Drugog svetskog rata nove vlasti ga hapse i osuđuju na 12 godina robije zbog "saradnje sa Nemcima". Vilu konfiskuju 1952. godine, a prvi na listi novih vlasnika je bio MUP Srbije Zatim je, postala vlasništvo Pokrajine Vojvodine, a posle Instituta za za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima. Deo je dat Zajednici odmarališta u Novom Sadu. Vila se 1972. godine ponovo vraća AP Vojvodini. Dobri poznavaoci istorije kažu da je u početku gradnje dr Stanković imao šest jutara zemlje, kasnije je dokupljivao, a gajio je najpoznatije vrste vinove loze. Želja mu je bila da na tzv. Zlatnom bregu, koji se nalazi u neposrednoj blizini, zasadi najstarije sorte sremske loze. Ovo zdanje, nakon konfiskacije posle Drugog svetskog rata, bilo je rezidencija: Aleksandra Rankovića, Slobodana Penezića Krcuna i, naravno, Josipa Broza Tita. Neposredna blizina Dunava, čist vazduh, koji je, najbolji lek za pluća, kao da se nalazite na Tari. Nije ni čudo što je dr Radenko Stanković rešio da baš ovde sagradi ovo velelepno zdanje. U zdanju se nalazi sala za sastanke sa 24 sedišta, dve jednokrevetne sobe, TV-salon, trpezarija sa kuhinjom. Pored zgrade je bazen, tereni za male sportove, dva teniska terena i devet bungalova. Danas ovo zdanje služi za protokolarne prijeme Izvršnog veća Vojvodine, a domaćini koji o njemu brinu trude se da se što bolje očuva. Inače sportski tereni su pravljeni u vreme kada je predsednik Izvršnog veća bio Boško Perošević 1997, a bungalovi se koriste od 1997. godine. Jedno vreme imanje je bilo "ničije", od 1964. do 1974, a tada je prešlo na Izvršno veće i četiri godine je adaptirano. Pored ovog lepog zdanja, tu je i tzv. Žuta kuća, dalje je pecara, štala i prostorije za osoblje koje je održavalo vilu. Radenko Stanković bio je i veliki dobrotvor: izgradio je kockasti put kroz Bešku, zatim put od Banstola do čortanovačke crkve, kao i mali trg kod Sanadarevih u Čortanovcima. On je bio i jedan od osnivača Medicinskog fakulteta u Srbiji. U vili je sniman film Soje Jovanović "Silom otac".
dvorci.info (http://www.dvorci.info/dvorci/cortanovci/info.php)

http://www.dvorci.info/dvorci/cortanovci/img/s3v.jpg

http://www.dvorci.info/dvorci/cortanovci/img/s1v.jpg

http://www.dvorci.info/dvorci/cortanovci/img/s6v.jpg

Opet jedan strava forum sa dvorcima. :crazy:

balkanium (http://balkanium.org/sarenica/viewtopic.php?f=23&t=637&start=0)

Dvorac Kastel Ecka u gradologiji

http://www.youtube.com/watch?v=QWBuvOV_kZU&feature=feedu

Lepo izgleda,bio sam jednom tamo na ekskurziji :cheers:

Bio sam u vili Stankovic pre 2-3 godine, bas dok je trajala restauracija. Taj pogled ka Dunavu je jedna od najlepsih stvari koje sam u zivotu video ( ako nadjem slike, okacicu ). Vila je nekih 100tinak metara iznad vode i sa leve strane se vide Sr. Karlovci a sa desne Beska i most

:|

http://img823.imageshack.us/img823/1234/szerb1940.jpg

http://img832.imageshack.us/img832/9982/szerb1965.jpg

a gdje je ovo fotografisano?

Trebalo bi da je Budimpešta.

^^ Budimpesta, tacnije Budim.

ovakvo je stanje skoro svih dvoraca i "dvoraca" u Vojvodini
Стара здања заштићена, па заборављена
Уто, 03/22/2011 - 21:16
чланак | хронике | војвођанска
НЕШТИН: Прича о заштити старих, а за народ са простора Војводине, вредних здања у Бачкопаланачкој општини с времена на време се актуелизује, а потом поново све падне у заборав.

Годинама, па и деценијама историјска баштина полако пропада, а два примера у овом крају посебно боду очи. Сремска, или Савићева кућа како је зове локално становништво у Нештину и Дворац Дунђерских у Челареву имају дугу историју, али будућност, за сада им није светла.
Дворац у Челареву састоји се од неколико објеката смештених у пространом парку који је конципиран по принципу енглеских вртова. Мањи дворац саградио је Марфи Липот половином 18. века, а до данас је изгубио свој аутентични изглед. Велики дворац изградио је Никола Безереди 1837. године и он представља пример спахијске репрезентативне резиденције. Био је музеј Војводине са изложбом примењене уметности и аутентично очуваним намештајем. Дворац је споменик културе од изузетног значаја, а сада је у лошем стању и затворен за посетиоце који могу да се прошетају предивним паком који последњих неколико година одржава компанија „Карлсбер Србија“.
Од краја 19. века Дворац је власништво породице Дунђерски, а од тада па до Првог светског рата посећивале су га значајне личности попут Николе Тесле, Паје Јовановића и Лазе Костића који је овде упознао Ленку Дунђерски којој је посветио најлепшу љубавну песму Санта Марија дела Салуте.
Сремска, односно неки је називају и Српска кућа у Нештину изграђена је крајем 18. века и стручњаци кажу да је један од највреднијих архитектонских, историјских и етнолошких споменика српског народа на Фрушкој гори. Једно време је припадала познатој овдашњој трговачкој породици Савић. Изграђена је од плетара, облепљена блатом и покривена стрмим сламнатим кровом. У средини је огњиште, са стране две собе, испод подрум, а трем је направљен од изрезбарене храстовине. Овде кажу да је под заштитом државе од 1968. године.
- Последњи задњи радови на обнови урађени су 1993. године каже Сава Алиђукић, шеф Месне канцеларије у Нештину. – Постојали су планови са Покрајинским заводом за заштиту споменика културе да се све обнови, али од тога за сада нема ништа. Такође, општина Бачка Паланка конкурисала је са овом кућом у пројекту прекограничне сарадње, али он није прихваћен од надлежних. Село не може ништа, јер од недавно нема ни самодоприноса, па једина нада да се спречи рушење овог значајног здања је држава.

www.dnevnik.rs

Stara ali dobra vest. :)
Italijani adaptiraju srpski dvorac

Dvorac u selu Vlajkovac, dva kilometra od ulaza u Vršac, nakon četiri decenije propadanja obnoviće konzorcijum zainteresovanih ugostitelja iz Italije. Ugovor o zakupu dvorca na četrdeset godina potpisan je sa opštinom Vršac a koji nasleđuje, jedini preostali živi potomak porodice Bisingen, grof Franc fon Bisingen koji je 2006. godine podneo zahtev za restituciju.

Dvorac, i četiri hektara zemlje pod parkom, kompletno će rekonstruisati investitori u skladu sa propisima Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Pančeva. Dvorcu je moguće vratiti prvobitan izgled zahvaljujući sačuvanim fotografijama koje se nalaze u Gradskom muzeju u Vršcu.

Nakon renoviranja biće stavljen isključivo u turističke i ugostiteljske svrhe.
http://www.vesti-online.com/data/images/2011-01-25/125923_012618c1_iff.jpg?ver=1296373457
Sanacija same zgrade dvorca ide u korist i meštanima sela Vlajkovac pre svega zbog opšte bezbednosti prolaznika jer je do sada, zbog lošeg stanja zgrade, bilo rizično kretati se oko nje. Plafon u unutrašnjosti zgrade se davno obrušio dok su, prozori i delovi fasade otpali pod naletom jakih vetrova u Banatu.
Pored toga, s obzirom na to da se nalazi pored glavnog magistralnog puta Pančevo-Temišvar, očekuje se i daleko veća poseta selu i ostalim ugostiteljskim objektima u okolini.

Istorijat

Dvorac je sagradio grof Đerđ Moconji 1859. godine. Porodica Bisingen preuzima izgrađen dvorac i drži ga u posedu sve do Drugog svetskog rata. Početkom prošlog veka, vlasnica dvorca imala je biblioteku od nekoliko hiljada tomova knjiga, starog nameštaja, kao i predmeta primenjene umetnosti.

Grofu Bisingeru, agrarnom reformom iz 1919. godine, oduzeta je polovina zemlje i nacionalizacijom iz 1945. godine likvidiran spahiluk.

Za vreme Drugog svetskog rata u zgradi dvorca bila je smeštena nemačka vojna komanda, a posle rata zgrada je poslužila kao Dom za ratnu siročad.

Prostorije dvorca bile su podeljene na manje stanove koji su dodeljeni porodicama na korišćenje. Poslednji stanar preminuo je pre mesec dana i od tada se o zgradi niko ne stara.

Inače, samo u Banatu ima preko dvanaest dvoraca i letnjikovaca od kojih su samo tri obnovljena. Turistički potencijal ovog dela Vojvodine trebalo bi da se bazira na postojećim raritetnim objektima koji su u brošurama evropskih metropola najcenjeniji.

Ostale peći

Ono što je od biblioteke, nameštaja i ostalog pokretnog inventara sačuvano posle ratnih razaranja nalazi se u Narodnom muzeju u Vršcu. Značajan deo kolekcije odnela je porodica ali i nemačka vojska. Do danas su u samom dvorcu ostale dve lepe peći u prostorijama na spratu, koje govore u prilog tome da je bio bogato opremljen.

Source (http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/113790/Italijani-adaptiraju-srpski-dvorac)

Za projekte u Zrenjaninu 8,3 mil
IZVOR: BETA
Ministar kulture Srbije Predrag Marković i direktori kulturnih institucija u Zrenjaninu i Novom Miloševu potpisali su ugovore o dodeli 8,3 miliona dinara za 14 projekta.

Marković je naveo da sredstva koja su na raspolaganju moraju odmah biti raspoređena na osnovu značaja projekata i dodao da "ne sme da se gubi vreme, kako bi ljudi na terenu što pre počeli da rade".

"Opredelili smo se da to najpre bude novac za projekte zaštite, jer ako ne znamo da čuvamo i ako propustimo da sačuvamo to što imamo, onda nam ne vredi da kukamo što nismo ništa novo stvorili", kazao je novinarima ministar Marković.

Zrenjaninski Narodni muzej jedan je od najuspešnijih muzeja koji su učestvovali na ovogodišnjem konkursu za dodelu sredstava iz republičkog budžeta, pa je dobio čak devet projekata.

Direktor tog muzeja, Božidar Vorgić rekao je da su ta sredstva "dragocena", ukazujući na to da je položaj muzeja i institucija kulture "na rubu elementarne egzistencije".

Narodni muzej će novac utrošiti za zaštitu starih i retkih knjiga, za video-prezentaciju u okviru postojeće 3D postavke Prirodnjačkog odeljenja sa fosilom mamuta, i izložbi "Moje telo-tvoje delo" i "Ustanak u Severnom Banatu 1941.".

Takođe, biće finansirani i stalna postavka Odeljenja novije istorije, Prirodnjačka baština srednjeg Banata, vodič-katalog stalne arheološke muzejske postavke, i Stalna postavka u Sečnju.

Istorijskom arhivu odobren je projekat "Iz carskog grada Beča Velikom Bečkereku - Izložba carskih povelja i privilegija".

Zavodu za zaštitu spomenika Zrenjanin odobreni su projekti izrade projekta za konzervaciju dvorca Karačonji u Novom Miloševu, finansiranje sanacije Žitnog magacina u tom mestu, i zaštitno-arheološko iskopavanje Radne zone "Jugoistok" u Zrenjaninu.
B92 (http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2011&mm=04&dd=11&nav_id=505520)

Novo Miloševo: Od dvorca - spa centar
NOVO MILOŠEVO - Ulaganjem 50 miliona evra, od kojih će dobar deo biti obezbeđen iz evropskih predpristupnih fondova, Novo Miloševo dobiće moderan spa centar. Nekadašnji dvorac "Karačonji" biće preuređen u turističku atrakciju. Projekat su podržali ministarstva ekonomije i kulture. RTV (http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novo-milosevo:-od-dvorca-spa-centar_248872.html)
LFbyWGc5p8U

A nisam znao da postoji i citav sajt o projektu (http://www.vojvodinaspa.com/page/projekat.html).

^^

price za malu decu:ohno:

Dvorac Ilion
Palata barona Rajačića građena je u prvoj polovini XVIII veka (1836-1848), a današnji izgled dobija 1920. godine. Zgradu je baron Rajačić otkupio od porodice Mioković-Hadži i renovirao je 1856. godine po planu bečkog arhitekte Sideka. Kolska kapija predstavlja poseban objekat na kojem se ispod trouglog timpanona nalazi grb Rajačića. Iznad srednjeg prozora na spratu u središnjem delu piše: "Ilion". Dvor dvorišnom fasadom prema Železničkoj ulici gleda na nekada prelepi park, koji je danas pretvoren u travnjak. U dvorištu dvorca se nalazi česma Patrijarhovac, posvećena Bogojavljenju, a izgrađena je 1864. godine. Dvor se nalazi u ulici Patrijarha Rajačića. Osnova zgrade je u obliku velikog slova "T" čiji srednji krak nije simetričan i prekratak je u poređanju sa glavnim pravougaonim delom osnove. Fasada u prizemlju ima tri ispada, a srednji deo je krunisan krovom na šest voda i dominira fasadom.
Danas je zgrada pretvorena u Gradski muzej Sremskih Karlovaca sa etnološkom zbirkom predmeta, sobom i kuhinjom sa kraja XIX veka. Prilikom obilaska u aprilu 2007. godine muzej je bio u fazi renoviranja. Dvor je spomenik kulture od izuzetnog značaja.

http://www.dvorci.info/dvorci/karlovci/img/ilion.jpg

http://www.vojvodinaonline.com/slike/db_img/Dvorac_Ilion-Sr.Karlovci_s6v.jpg

Cini mi se da su vraceni ti elementi na krovu.
http://www.museumns.rs/images/ilion_dvoriste.jpg

Dvorac "Karas"
Dvorac je izgrađen po planu ne poznatog Bečkog arhitekte u stilu provincijskog baroka 1795. godine za potrebe naslednika Grofa Antala Mikloša Karasa koji je osnivač mesta Horgoš. Građevina je prizemna sa osnovom u u obliku ćiriličnog slova G, čiji je krajnji deo glavna zgrada, a dvorišni je najverovatnije kasnije dogrđen. Preko širokog stepeništa i trema pristupa se reprezentativnom krećem delu zgrade. Ograda trema je od kovanog gvožđa, kao i svi giteri na prozorima i vratima. Na glavnoj, asimetričnoj, todelnoj fasadi rizalit je posebno naglašen krovnim baroknim frontom koji je preko arhitravnog friza sa triglifima i metopama oslonjen na četiri visoka pilastra, koji se završavaju kompozitnim kapitelima. Iznad plitkih lukova prozora i vrata rizalita je plastična reljefna dekoracija i kao i nad ostalim otvorima, profilisane arhitravne grede na konzolama. Glavna fasada ima centralni rizalit, asimetrično postavljen na dužini glavne fasade, naglašen prilaznim stepenicama i plitkom terasom, a u visini krovišta naglašen baroknom atikom i mansardnim krovištem. Opštim izgledom i detaljima, dvorac porodice Karas je građevina sa jasnim baroknim obeležjima. Dvorac je nakon drugog svetskog rata korišćen kao škola, a danas nema namenu i u veoma lošem je stanju. Iako u veoma lošem stanju dvorac je spomenik kulture od velikog značaja.
http://www.ajmonegde.com/dbfiles/lokacije/8/49/slike/1.jpg

http://www.vojvodinaonline.com/slike/db_img/Dvorac_Karas-Horgos_s1v.jpg

http://www.ekapija.com/dokumenti/kastel_karas_2_1052010.jpg

Kulpinski dvorac u video ostvarenju mladjane pevacice Dunje Ilic :))))
http://www.youtube.com/watch?v=L2OKfyU4RDI

EDIT

... slika-091-Bukovicka-banja-Vila-Karadzic--1197963x640.jpg

Verujes da uopste nisam obratio paznju (zurio sam). A posto dvorac nije u Vojvodini onda cu da uklonim sliku. :tongue3:

Траг: Тајне новобечејских двораца (http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/900880/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%B3%3A+%D0%A2%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B5+%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85+%D0%B4%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0.html)

Imate na RTVojvodine youtube nalogu prilog o Vrsackoj kuli.Radi se,a valjda ce uskoro izmestiti i repetitor odande.

Dvorac "Marcibanji"
Dvorac je izgradila porodica Marcibanji, posle 1781. godine, kada je Lerinc Marcibanji kupio pustaru Čoku. Izgradnju dvorca dovršio je tek sledeći vlasnik, Švab Karolj, tek oko 1870. godine. Artur i Karolj Lederer kupili su posed krajem 19. veka. U posedu spahijske porodice Lederer inače jedne od najbogatijih jevrejskih porodica u to doba imanje ostaje sve do Drugog svetskog rata. Tokom Drugog svetskog rata jedno vreme dvorac je bio u posedu okupatora. Dvorac je spratna zgrada, sa izduženom osnovom simetričnog rasporeda prostorija, dužno orijentisana ka glavnoj ulici. Bočnim i središnjim rizalitima je raščlanjena fasada glavnog ulaza. Završetci rizalita su timpanoni koji se izdižu iznad krovnog venca. Prozori su ritmično raspoređeni u nizu, u prizemlju sa ravnom gornjom gredom, a na spratu su prozori sa lučnim završetkom. Krovište na četiri vode, ulepšano je sa krovovima na rizalitima sa bočnih strana. Dvorac rasporedom glavnih zidnih masa, fasadom i simetričnom osnovom, ima odlike klasicizma, ali je zbog naknadnih izmena koncepcije dobio eklektičke odlike. Bez obzira, izgled odaje celinu sigurnih stilskih izržajnih karakteristika, i u odnosu na druge objekte ovog tipa u Vojvodini, jedan je od značajnijih. Od posle rata 1950. godine tu je osnovano poljoprivredno dobro "Čoka" koje i danas koristi dvorac kao upravnu zgradu. Zgrada je u dobrom stanju, a park oko dvorca je pretvoren u gradski park. Dvorac je spomenik kulture od velikog značaja.
http://www.dvorci.info/dvorci/coka/img/coka.jpg

http://www.dvorci.info/dvorci/coka/img/s1v.jpg

http://www.dvorci.info/dvorci/coka/img/s5v.jpg

http://www.dvorci.info/dvorci/coka/img/s8v.jpg

Dvorac " Kapetanovo " kod Starog Leca


Dvorac je sagradio ondašnji Župan Botka Bela 1904. godine. Osnovna koncepcija zgrade određena je idejom srednjovekovnog zamka. Dvorac Kapetanovo se nalazi na putu Zrenjanin -Vršac u blizini mesta Stari Lec.

Legenda o dvorcu Kapetanovo:
Kada je 1938. godine bankrotirao, vlasnik zamka Botka Bela nije ni slutio da će mu se žena, od tuge što gubi zamak, politi benzinom i zapaliti. Kažu da je izgorela brzo i da od nje nije ništa ostalo. Čak ni pepeo. Ostao je samo pramen plave kose koji je poput venčanice smrti dugo obletao oko zamka. Toga avgusta 1938. nebom su svake noći šarale zvezde repatice podsećajući na taj tužni vatromet. Legenda kaže da se svakog drugog avgusta, na svetog Iliju, noću pojavljuje u jednoj od soba zamka senka žene sa dugom plavom kosom koja gleda u banatsku ravnicu. I danas, kada kosci kose travu oko zamka, na njihovim kosama i grabljama se umesto trave ponekad nađe pramen plave kose. (tekst preuzet sa www.plandiste.co.yu)

Pri obilasku dvorca u avgustu 2006. godine zatekli smo radove na obnovi dvorca. Nezvanično smo saznali da je dvorac sada u privatnom vlasništvu i da se renovira u restoran sa hotelom. Iz viđenog smo zaključili da se dvorac renovira izuzetno temeljno i kvalitetno. Dvorac je spomenik kulture od velikog značaja.

Pre restauracije
http://www.banaterra.eu/srpski/D/dvorac%20kapetanovo/dvorac%20Kapetanovo1.jpg

http://www.banaterra.eu/srpski/D/dvorac%20kapetanovo/dvorac%20Kapetanovo3.jpg

http://www.banaterra.eu/srpski/D/dvorac%20kapetanovo/dvorac%20Kapetanovo2.jpg

Danasnji izgled
http://www.dvorci.info/dvorci/kapetanovo/img/s1v.jpg

http://www.dvorci.info/dvorci/kapetanovo/img/s4v.jpg

http://www.dvorci.info/dvorci/kapetanovo/img/s8v.jpg

Odlicno, konacno dva koja nisu ruine! :cheers: Bas mi je drago za Kapetanovo, moram ici da ga konacno obidjem sad kad je ovako picnut...

mene samo interesuje ima li zivih vlasnika ovih dvoraca i hoce li im ikada biti vraceni?

mene samo interesuje ima li zivih vlasnika ovih dvoraca i hoce li im ikada biti vraceni?
Tesko,verujem nikad.
Ako ima starih vlasnika ima ih onda barem stotinjak po objektu :).A sa druge strane,to povlaci i druge price (recimo sta cemo onda sa bivsim vojvodjanski nemcima,to su citava sela).Naravno te stvari su resene nekim drugim posleratnim zakonima,medjunarodnim dogovorima.....mnogo je to komplikovana prica.

Pa jbg... sa Nemcima isto što i sa ostalima - restitucija važi za sve.

Zar nije potpisan dogovor između Nemačke i Jugoslavije restitucija za reparaciju tako da niko ništa nikome ne duguje?

^^
Ne znam za to... mogao bih da se raspitam.
Ovo jeste zanimljivo pitanje.

Jeste takva situacija, to je bio prećutni dogovor izmedju švaba i juge.

Kako se u Mađarskoj rekonstruišu stari dvorci, primer iz Đenđeša

before:
http://www.epiteszforum.hu/files/imagelist/800_758y21_MB_BEFORE_4.jpg
http://www.epiteszforum.hu/files/imagelist/800_jy5720_MB_BEFORE_2.jpg

after:
http://www.epiteszforum.hu/files/imagelist/800_hz79v4_MB_AFTER_3.jpg
http://www.epiteszforum.hu/files/imagelist/800_5bmvr7_MB_AFTER_4.jpg
http://www.epiteszforum.hu/files/imagelist/800_m6thf5_MB_AFTER_1.jpg
http://www.epiteszforum.hu/files/imagelist/800_1rn485_MB_AFTER_2.jpg
http://www.epiteszforum.hu/files/imagelist/800_xtmh7y_MB_FRONTPAGE.jpg
http://www.epiteszforum.hu/files/imagelist/800_7jsrbt_NSP_2.jpg
http://www.epiteszforum.hu/files/imagelist/800_x2krs6_NSP_1.jpg
http://www.epiteszforum.hu/files/imagelist/800_ysv9xj_NSP_10.jpg
http://www.epiteszforum.hu/files/imagelist/800_0zfjb5_NSP_4.jpg
http://www.epiteszforum.hu/files/imagelist/800_stpn50_NSP_5.jpg

photos: építészfórum.hu (http://www.epiteszforum.hu/node/12931)

Odlični su mađari,samo mi se čini da nisu obnovili prednju kapiju i balkon :D

Eh kad bi kod nas takve stvari radili :|

Obnovljeni su balkon i kapija, ali su u kamenu, pa ti se čini da nisu.

Svaka cast na postu Singi! Rekonstrukcija je odlicna! :applause:

http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Matica-srpska-trazi-Fantast.html

Matica srpska traži Fantast

Matica srpska će na osnovu Zakona o vraćanju imovine, između ostalog, tražiti da joj se vrati dvorac Fantast pored Bečeja, koji joj je svojevremeno poklonio veleposednik Bogdan Dunđerski (1862-1943).

http://www.021.rs/images/stories/srbija/fantast.jpg

U vlasništvu Matice srpske bili su i mnogi stanovi, kao i 342 jutra kvalitetnih bečejskih oranica. Generalni sekretar Matice srpske Dušan Nikolić rekao je da je ta ustanova ranije popisala svoju imovinu koja je nacionalizovana i da je formirala grupu stručnjaka koja se bavi potraživanjem i daljom sudbinom te imovine. Lista nekretnina biće uskoro predočena javnosti, kazao je Nikolić.

Objasnio je da je planirano da u Fantastu bude regionalni obrazovni centar Poljoprivrednog fakulteta za bioproizvodnju, kao i za školovanje doktoranata. Hotel u tom dvorcu bi i dalje radio, povremeno kao smeštaj za strane i domaće doktorante, naveo je Nikolić.

Ukoliko imovina bude vraćena, Matica srpska će biti ne samo najstarija domaća kulturno-naučna ustanova, nego i najbogatija, piše Mađar so.

Uređuje se Eđšeg

Počela je rekonstrukcija zgrade nekadašnje streljane Eđšeg. Radovi bi trebalo da budu završeni krajem januara naredne godine posle čega će ovaj spomenik kulture, posle dvadeset godina propadanja, dobiti nekadašnji izgled.

"Poslednjih 20 godinа objekаt bivše streljаne Eđšeg bio je potpuno ruinirаn i poznаt kаo mesto gde su se okupljаli beskućnici, tаko dа smo stаlno imаli pritužbe stаnovnikа Ulice Antonа Čehovа dа se ovаj prostor uredi i zаštiti", rekаo je grаdonаčelnik Igor Pаvličić i dodаo dа će objekаt u budućnosti služiti kаo mesto zа održаvаnje jаvnih progrаmа i mаnifestаcijа.

Objekat, čiji je projektаnt bio Georg Molnаr, а koji je izgrаđen 1890. godine, zа spomenik kulture proglаšen je 2007. godine.

Par slika sa pocetka radova:
http://i53.tinypic.com/vct40h.jpg

http://i54.tinypic.com/6yz6h5.jpg

http://i55.tinypic.com/jzwkrb.jpg

I skoriji video sa http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/rekonstrukcija-dvorca-edjseg-pri-kraju_279206.html

La035vvghAA

^^ Valjda nisu toliko smesni da to urade, ali opet, zivimo u ovoj drzavi gde je SVE moguce...



http://i985.photobucket.com/albums/ae338/EagleX_photos/20071201060457_07_jul.jpg

http://i985.photobucket.com/albums/ae338/EagleX_photos/20071201060326_05_maj.jpg
Igor Marinowski (http://www.marinowski.com/blog/)

Vise informacija o palati na gradsubotica.co.rs (http://www.gradsubotica.co.rs/viewtopic.php?f=15&t=640)

:cheers:
Odmor za oci,fantasticno zdanje

Dvorac "Baba Pusta", Aleksa Santic

Dvorac, u literaturi poznat kao "Baba Pusta" je izgradio Karolj Fernbah 1906/7 godine po projektu mađarskog arhitekte Hikisch Reszoa. U osnovi namena mu je bila reprezentativna porodična zgrada. Lociran je u središtu danas zapuštenog parka, nekada uređenog po principu engleskih vrtova, kao slobodni objekat sa akcentovanom ulaznom fasadom sa portikom i bočno postavljenom četvrtastom kulom zvonarom. Fasada sa zadnje strane je uređena prema nameni zgrade kao porodične vile, i na njoj dominira polukružna terasa sa balkonom na spratu i prizemlju koja je povezana stepenicama sa parkom. U prostorije na spratu se ulazi iz hodnika prostrane galerije do koje su nekada vodile mermerne stepenice. Neobična je, i s posebnom pažnjom projektovana mala porodična kapela, do koje vodi oslikani ulazni hodnik. Kapela je sa polukružnim apsidom i kalotom oslikanom anđelima. Izrađena funkcionalnost objekta primenjuje se u osnovi i rasporedu prostorija, dok se u oblikovanju enterijera vidi redukovani ornamentalni i stilski repertoar. Arhitekta je na odličan način uskladio aktuelna secesijska načela sa potrebama vlasnika. Porodica Fernbah je imala značajne industriske objekte i velike komplekse zemlje u Bačkoj, Banatu i okolini Segedina i Mađarskoj krajem XIX i početkom XX veka. Porodica Fernbah i to braća Jožef, Janoš, Balint, Antal i Karolj su imali više dvoraca u Vojvodini. Jožef Fernbah je imao dvorac u okolini Apatina koji su kasnije od njega otkupili Dunđerski. Balint je imao letnjikovac u Sonti i na Krivaji. Antal je imao dvorac u Temerinu. Karolj je bio vlasnik spahiluka i dvorca u Aleksi Šantiću, poznatijeg kao Baba Pusta. Karolj je bio veliki bač-bodroški župan.
Danas, dvorac izgleda veoma loše, a park je zarastao. Dvorac brzo propada čemu doprinosi razvlačenje besplatnog građevinskog materijala. Sa polovine dvorca je netragom nestao krov, a i drugu polovinu, čini se, već je neko namerio da odnese. Enterijer koji je nekada bio obogaćen raznim materijalima kao što su mermer, drvo, staklo, lusteri, kamin i reprezentativni komadi nameštaja, uništeni su ili razvučeni. Iste sudbine su bile i ikone koje su bile uzidane u zid hodnika koji vodi u kapelu. Kapela je ispisana grafitima. Dvorac je evidentirano kulturno dobro.

http://www.dvorci.info/dvorci/santic/img/st.jpg

http://www.dvorci.info/dvorci/santic/img/st1.jpg

Danas
http://2.bp.blogspot.com/_fH6L-IVahr4/S-rwtYesY8I/AAAAAAAAASs/DENVyZ9T2vw/s1600/Dvorac+Baba+Pusta,+Aleksa+%C3%85%20anti%C3%84%E2%80%A1.jpg

http://2.bp.blogspot.com/_fH6L-IVahr4/S-rwJg5nqwI/AAAAAAAAASc/pDaNQH9awvw/s400/Baba+Pusta.jpg
http://2.bp.blogspot.com/_fH6L-IVahr4/S-rwY6yC5XI/AAAAAAAAASk/8SoeWGpAyRU/s1600/Dvorac+Baba+Pusta.jpg

www.dvorci.info (http://www.dvorci.info/dvorci/santic/info.php)
http://www.image-share.com/upload/1168/86m.jpg (http://www.image-share.com/ijpg-1168-86.html)\
Slika iz davnina, Fernbah Karolj, Babapusta

moze ova slicica na nekom drugom serveru, ovi su ga zigotisali -_- (i ako ima veca rezolucija,bilo bi super)

hvala unapred

Žali bože kakva sve zdanja propadaju po Srbiji, stvarno smo bre stoka...

Bravo za temu!
Uvijek sam znao da se u Vojvodini krije puno zanimljivih povijesnih zgrada ali nisam znao da i vi obilujete palačama i dvorcima te vilama, kurijama...
U Hrvatskoj je stanje na žalost vrlo slično ovome kod vas, većina je u ruiniranom stanju. Neki su vraćeni vlasnicima, neki su u procesu, neki su davno prodani novim vlasnicima, a neki su čak i ponovo vraćeni "državi" jer se vlasnik nije mogao brinuti za njega, no Država još manje...

Nadam se da će se za sve dvorce naći namjena i obnoviti ih se, a ovaj mi je nekako ponajviše zagolicao maštu :)



^^
Hvala na slici, ovaj dvorac mi je uvek bio zanimljiv! :cheers:


Hvala. :D
Prekopiracu i poskidacu par slika sa neta i te stranice da ipak bude lepse i preglednije na ovom forumu. :)

Dvorac "Špicerovih", Beočin

Dvorac je sagradila porodica Špicer po projektu Steindal Imrea 1890-92. Ede Špicer je bio jedan od vlasnika Beočinske fabrike cementa. Dekoracija objekta diktirana je namenom i veoma uglednim ekonomskim statusom porodice Špicer. Objekat predstavlja primer eklektičkog sklopa u kome su funkcija i dekoracija usklađeni na jedinstven način, prepoznatljiv za prelazak vekova i pokušaj da se usklade i pomire elementi predhodnih stilova sa nastupajućim stilovima. Na zgradi se uviđaju stilovi od romantike, gotike, renesanse i baroka pa sve do modernih strujanja jugendstil, art noveau i secesije. Enterijer je nastao nešto kasnije, a odiše u duhu varijante mađarske secesije kitnjastih oblika. Vrednost objekta ogleda se u retkosti i u vremenu nastanka, odražavanju stilskih promena i rane faze secesijske arhitekture koja je upravo u ovom periodu na prelazu i koja će u potonjim arhitektonskim delima ovog stila jasno formulisati estetska i stilska opredeljenja. Posebnu vrednost objekta daje enterijer centralnog hola. Njime dominira kamin od zelenih žolnai kaljeva, urađen po posebnim nacrtima. Zidovi hola su sa stilizovanim biljnim ornamentima i oslikani secesijskim dekorativnim programom. Zidovi su obloženi drvenom lamperijom kao i galerija na spratu sa balusterima urađenim u punom drvetu. Iako je zgrada projektovana u duhu izrazite eklektike, na njoj se uočavaju trifori i okulusi, terasa i prozori, renesansne arkade, ograda terase i barokne crte kupole. U arhitektonskom kulturnom nasleđu Vojvodine ova zgrada, predstavlja jedinstven primer eklektičke arhitekture posebne namene sa veoma vrednim dekorativnim programom ostvarenom u duhu secesije, naročito u enterijeru. Danas, objekat je napušten i već duže vreme bez namene. Donedavno u njemu bila smeštena gradska biblioteka, radio, dom za vojne invalide i restoran. Na dvorcu ne postoje ni vrata ni prozori, a i krov polako počinje da popušta. Verovatno zbog toga je i dobio naziv "Kuća Duhova". Iako ruiniran dvorac još uvek ima šta da pokaže slučajnom prolazniku. Dvorac je evidentirano kulturno dobro.

Legenda
Zamak u Beočinu, jedan je od najlepših secesionističkih zamkova u ovom delu Evrope. Međutim, od prelepe fasade i unutrašnjosti sa mnogobrojnim vitražima odudaraju ukrasi na zamku. Zmajolike, žabolike i zmijolike glave kao da su ostale izvađene iz nekog ponoćnog vašara duhova, koji se s vremena na vreme odigrava oko zamka. Ime graditelja se nije dugo moglo saznati. Tek pre tridesetak godina, kada je započeto restaurisanje zamka, u ohlađenom pepelu gipsane peći, pronađen je pergament, na kom je bilo zapisano sledeće: „Po sjaju njegovih očiju bih rekao da dolazi sa Dalekog istoka. Zove se Nador. Otkad je stigao, nije progovorio ni jednu jedinu reč - samo ćuti i gnječi gips za fasadu i ukrase na zamku. Ono što me je zaprepastilo, to je da na svakoj ruci ima po sedam prstiju. Šake su mu toliko velike da prekrivaju hladom čitavu fontanu, kada ih ujutru diže uvis da se pomoli izlazećem suncu. Njegovom dolasku se izgleda raduju samo ptice. Verovatno misle da će u te velike šake stati puno više mrvica kada ih bude hranio." (Sledi jedan deo na pergamentu koji je nečitak) Nastavak: „Nador još ni jednom nije nahranio ptice. Još uvek samo gnječi gips, pravi ukrase na zamku i ćuti. Ti njegovi ukrasi su čudni." „Čini mi se da su gipsane glave tih životinja izašle iz glave nekog zlog čoveka koji u životu nikada nikoga nije voleo. Iz Nadorove izobličene mašte izlaze gipsane poruke mržnje i crnila. Krišom posmatram njegove ogromne ruke koje u tišini gnječe gips i moram da priznam da se malo divim tom sedmoprstom mračnjaku koji sa poslom prekida jedino kada se moli." (Ponovo sledi jedan nečitak deo na pergamentu) (I nastavak koji sledi je jedva moguće identifikovati, kao daje autor svoj zapis završio smrtno zaplašen) „Juče se dogodilo nešto užasno. Bio je poslednji dan Nadorovog rada. Negde oko podne završio je i lik istočnjačkog zmaja na gipsanoj peći. Pre no što je počeo da se pakuje, stao je pred fasadu da vidi svoje delo i za dovoljan je otvorio desnu šaku. Bila je puna mrvica hleba. Toga trenutka sam pomislio da sam se možda ogrešio o čudnog neimara. Prvo mu je u šaku sletela nežna bela golubica, ali Nador je nije nahranio, no je šaku stisnuo i grudvu krvavog perja hitnuo ka najvišem dimnjaku. Umorivši se od prevare i zla seo je na svoj divan u gornjoj sobi da se odmori pred put. U sumrak ga je stigla osveta. Dok je spavao, golubovi su ga sašm pokrili svojim izmetom, tako da su ga potpuno zalepili za divan. Pre noći se i sam pretvorio u golubiji izmet... Nisam samo prestrašen, no sam i tužan. Više se niko neće i izlazećem suncu ali neće biti ni bele golubice da leti ka svetlu".

Andrija

P.S. „Sutra odlazim i ja. Spahija ne može da shvati da mogu da ostavim topli krevet i dobru platu samo zato što se ne osećam dobro kada gledam ukrase na fasadi zamka. Ovaj zapis ostavljam u ustima zmaja na gipsanoj peći. Ako je istina ono što govorim, pergament neće izgoreti." (legenda preuzeta iz knjige "SNOVI ZATRAVLjENIH KULA" Milana Belegišanina)

Danas
http://www.serbiatravelers.org/foto/albums/userpics/10002/normal_050-beocin-dvorac-spicer.jpg

http://www.vojvodinaonline.com/slike/db_img/Dvorac_Spicerovih_s3v.jpg

http://farm2.static.flickr.com/1128/5113307641_d7534ba586.jpg

Enterijer

http://www.ekapija.com/dokumenti/dvorac_beocin_51210.jpg

http://farm2.static.flickr.com/1314/5113308089_02aa4ee511.jpg

http://www.ciklonaut.com/Turoteka/1999/Fruska_Dreka/dvorac3.jpg

www.dvorci.info (http://www.dvorci.info/dvorci/beocin/info.php)

U ovom dvorcu je snimljena jedna scena u filmu "The Brothers Bloom".
Sad cu pokusati da je nadjem. :)

PS. gdje je točno Beočin?

Nasao sam ovu mapu na temu dvoraca i vila u Vojvodini:


http://www.dvorci.info/img/vojvodina1.gif


bi li netko mogao za sve ove dvorce na slici napisati naziv i mjesto gdje se nalaze? :)

^^imas na izvornoj stranici - http://www.dvorci.info/mapal.php

Liepu :cheers:

Bravo za temu!
Uvijek sam znao da se u Vojvodini krije puno zanimljivih povijesnih zgrada ali nisam znao da i vi obilujete palačama i dvorcima te vilama, kurijama...
U Hrvatskoj je stanje na žalost vrlo slično ovome kod vas, većina je u ruiniranom stanju. Neki su vraćeni vlasnicima, neki su u procesu, neki su davno prodani novim vlasnicima, a neki su čak i ponovo vraćeni "državi" jer se vlasnik nije mogao brinuti za njega, no Država još manje...

Nadam se da će se za sve dvorce naći namjena i obnoviti ih se, a ovaj mi je nekako ponajviše zagolicao maštu :)





PS. gdje je točno Beočin?

Nisam mogao naci gde je tacno dvorac...
Beocin (http://maps.google.com/maps?q=Beocin+&hl=en&ll=45.212883,19.723291&spn=0.031382,0.055189&sll=45.226546,19.937439&sspn=0.501981,0.883026&vpsrc=6&hnear=Beocin,+South+Backa+district,+Vojvodina,+Serbia&t=h&z=14)
:)

Evo lokacije dvorca:

http://maps.google.com/maps?saddr=45.203668,19.719985&daddr=Beocin,+Serbia&hl=en&ll=45.204689,19.722197&spn=0.008134,0.021007&sll=45.204644,19.722304&sspn=0.004067,0.010504&geocode=%3BCaY1H3mDRYezFQDdsQIddu0sASmZqQUoKwxbRzEBPqFDnwyBog&vpsrc=6&mra=mift&mrsp=0&sz=17&t=h&z=16

Hvala ekipa, morat ću bar neke od tih dvoraca posjetiti!

http://putovanja.aladin.info/gallery/1/1/112353.jpg
Da li znate koji je ovo dvorac i gde se tacno nalazi?

^^ To ti je kula koja je služila za prepumpavanje vode iz Begeja do Kaštela u Ečki, a nalazi se nekih 100 metara od njega. Danas je potpuno zapuštena.

http://maps.google.com/maps?hl=en&ll=45.323849,20.435182&spn=0.004058,0.010504&sll=45.323849,20.435182&sspn=0.004058,0.010504&vpsrc=0&doflg=ptk&mra=mr&t=h&z=17


Inače, fotografija je moja (verovatno si je našao na wikipediji gde sam je 2007. postavio)... :)

^^pitas jer ne znas ili proveravas znanje ucesnika teme? :]
nego,google mi je rekao da ima veze sa kastelom ecka (pogledaj galeriju (http://www.kastelecka.com/galerija.html))

nego,nadjoh ja sliccu babapuste bez ziga

http://mek.oszk.hu/09500/09536/html/kepek/varm-bacs2-02-088.jpg

izvor (http://mek.oszk.hu/09500/09536/html/0003/12.html)

^^
Nisam znao sta je to, samo sam nasao neku sliku kad sam ukucao "Dvorci srbije" na google.
:D
Inace, svaka cast na slici, jBaba Pusta mi je oduvek bio interesantan.

@AlexZR Sliku sam nasao na ovom sajtu (prosirilo se). :D
http://putovanja.aladin.info/srbija/aleksandrovac/153035-izleti-i-vikend-ture-manastiri-i-dvorci-vojvodine
Slika ti je odlicna! Da li negde postoje vise informacija o tom objektu, deluje mi zanimljivije od gomilu tzv. dvorceva u Vojvodini.

^^
Nisam znao sta je to, samo sam nasao neku sliku kad sam ukucao "Dvorci srbije" na google.
:D
Inace, svaka cast na slici, jBaba Pusta mi je oduvek bio interesantan.

@AlexZR Sliku sam nasao na ovom sajtu (prosirilo se). :D
http://putovanja.aladin.info/srbija/aleksandrovac/153035-izleti-i-vikend-ture-manastiri-i-dvorci-vojvodine
Slika ti je odlicna! Da li negde postoje vise informacija o tom objektu, deluje mi zanimljivije od gomilu tzv. dvorceva u Vojvodini.

Ovi sa Aladina pokupili sve slike crkava u Ečki i strpali u manastire i dvorce! :D
Ne znam stvarno ništa o ovom objektu, pomalo je mističan, verovatno zato što je zapušten i oronuo. Znam samo da je služio kao vodotoranj Kaštela, a od kada to više nije, ne bih znao reći. Često sam ga fotografisao, fotogeničan je! :)

Da, deluje jako zanimljivo. :)
Evo, nasao sam par fotki tog vodotornja.
http://www.upoznajsrbiju.co.rs/public/photo/1295992542ecka_kastel_f.jpg

http://media.putovanja.info/mft_velike/919/specijalni_parkovi_prirode-ecka-22919.jpg

http://static.panoramio.com/photos/original/63398537.jpg

I jedna fotka enterijera Fantasta.

http://www.elgreco.rs/wp-content/uploads/2011/04/fantast2.jpg

Zanimljiv je taj vodotoranj,pitam se u cijem je vlasnistvu....Moglo bi se tu smisliti neka druga namena..

Zanimljiv je taj vodotoranj,pitam se u cijem je vlasnistvu....Moglo bi se tu smisliti neka druga namena..

Vodotoranj je vlasništvo firme Univerzal iz Beograda (http://www.univerzal-holding.rs/srpski/index.php) koja je kupila Kaštel (reklamu Kaštela možete videti na dresovima naših rukometaša). Mada su oni uredili samo zgradu i jedan deo parka, konjušnica i deo koji je služio za jahanje konja je potpuno zapušten a ima nekoliko hektara. Očigledno nisu zainteresovani za ulaganje u vodotoranj.

http://maps.google.com/?ll=45.321179,20.439806&spn=0.008117,0.021007&t=h&z=16&vpsrc=6

Ceo potez između Novosadske i Ljubljanske ulice je posed Kaštela, a samo deo je uređen.

pa po karti je vodotoranj "izvan" tog poseda,odnosno granica
uistinu lepo zdanje, puno potencijala (ne znam koliko je iskorisceno)

izmena:al je ovom univerzalu glupa int. stranica, nista ne radi, samo pocetna -_-

četvrtak 17.01.2013. | 10:44 Želite li ovakav dvorac u Srbiji? (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=01&dd=17&nav_id=678231)

Izvor: eKapija Kikinda -- Upoznaj Srbiju da bi je više voleo, a onda kad misliš da si to gradivo savladao uvek sledi neko novo iznenađenje.



http://www.b92.net/news/pics/2013/01/17/82663942450f7d02316903393760913_orig.jpg

Priča se da se jedno od najluksuznijih imanja u državi nalazi u između Čoke i Kikinde.
Zamak od oko 2.000 kvadrata sa 13 soba sa 24 ležaja, kancelarijskim prostorijama, restoranom, kuhinjom, saunom, bilijar i fitnes salom, prostorijom za masažu, salom za degustaciju vina prodaje se za manje od milion evra.
Reč je o dvoracu sagrađenom 1896. godine, koji je kompletno renoviran 2006. godine. Na središnjem delu prizemnog objekta pravougaonog oblika naglašen je portik sa krovom koji nose četiri zidana stuba. U sredini se nalazi stilizovano stepenište sa ogradom od kovanog gvožđa. Ispred ulaza je ukusno uređen park.
http://www.b92.net/news/pics/2013/01/17/149972028150f7d0253dd47107473620_orig.jpg

Za rekonstrukciju se nije štedelo, pa je samo ograda bila dovoljna da se sazida 14 običnih kuća. U parku je napravljen bazen, uz njega đakuzi i sva prateća oprema za uživanje u toplim danima.

Zamak sa imanjem koristio je italijanski biznismen, koji je, kažu, tri dana provodio u kancelariji u Beogradu, a četiri u svojoj oazi u Banatu. Kako je on otišao iz naše zemlje, imanje je ponuđeno na prodaju.
http://www.b92.net/news/pics/2013/01/17/207836363250f7d0ae735c4389562712_orig.jpg

Ako ste voljni da posedujete zamak od oko 2.000 kvadrata sa 13 soba sa 24 ležaja, kancelarijskim prostorijama, restoranom, kuhinjom, saunom, bilijar i fitnes salom, prostorijom za masažu, salom za degustaciju vina, cena je po dogovoru, ali nezvanićno manja je od 1 mil evra.

U tu cenu ulazi i kompletno opremljena vinarija površine 316 m2, kuća za smeštaj kućepazitelja površine 240 m2, konjušnica i bazen sa đakuzijem.
Vinograd je stasao za rod, a proizvedeno vino dovoljno je za troškove održavanja imanja, a ako dokupite još 50 hektara zemljišta možete razviti dobar biznis.

Objekat može biti namenjen za turističko-ugostiteljske usluge, a dobar je i za snimanje filmova.

Novi vlasnik će verovatno ponovo biti stranac, jer nije mnogo ovakvih dvoraca u Evropi ponuđeno na tržištu.

Jedna nova knjiga za sve ljubitelje dvoraca i palata Vojvodine

Dvorci i letnjikovci Vojvodine / Castles and summer houses of Vojvodina (http://www.knjizara.com/knjige/knjiga/137493_Dvorci+i+letnjikovci+Vojvodine+%2F++Castles+and+summer+houses+of+Vojvodina_ISBN:978-86-85869-54-9)

Pokriveni su sledeci dvorci

Aleksa Šantić – Dvorac Karolja Ferenbaha „Baba-pusta“
Bajša – Dvorac Zako
Bačka Topola – Dvorac grofa Kraja
Begeč – Letnjikovac – imanje Vizić
Beočin – Dvorac porodice Špicer
Veliki Radinci – Letnjikovac Pejače-vića – Manđelos
Veliko Središte – Dvorci Lazarevića
Vlajkovac – Dvorac porodice Bisingen
Vršac – Dvor Episkopa banatskog
Golubinci – Dvorac „Šlos“
Grabovo – Vila Ravno; Planinsko Grabovo na Fruškoj Gori
Ečka – Dvorac Feliksa Ornonkura
Zobnatica – Ergela „Zobnatica“; Dvorac porodice Đule Terleija
Jagodić – Dvorac porodice Jagodić
Kapetanovo – Dvorac Botka Bele, kasnije Kapetanov Milana
Konak – Dvorac porodice Danijel
Krivaja – Letnjikovac Balinta Fernbaha
Kulpin – Dvorci Stratimirović – Dunđerski
Novi Bečej – Sokolac – Dvorac Lazara Dunđerskog
Novi Kneževac – Dvorac Servijski – Šulpe; Dvorac „Maldeghem“
Novo Miloševo – Beodra – Dvorac Karačonji
Novi Sad – Dvor Episkopa bačkog
Padej – Letnjikovac Veber
Panonija – Dvorac „Panonija“
Rastina - Dvorac barona Redl Lajoša
Riđica – Dvorac grofa Imre Kovača
Ruma – Fišerov salaš
Sonta – Letnjikovac Vindlera Mora
Sremska Kamenica – Dvorac Marcibanji, kasnije Karačonji
Sremski Karlovci – Patrijaršijski dvor– Dvor Sremskog episkopa
Sočica – Dvorac Barona Jovanovića
Stari Bečej – Dvorac na Bisernom ostrvu – Rohonjci Gedeona; Dvorac „Fantast“ Bogdana Dunđerskog
Temerin – Dvorac grofa Sečenjija, kasnije u posedu Fernbaha
Futog – Dvorac grofa Hadika, kasnije Koteka
Hajdukovo – Dvorac porodice Ingus
Hajdučica – Dvorac porodice Damaskin – Dunđerski Lazara – Olge Jovanović
Horgoš – Dvorac grofa Karasa
Čelarevo – Dvorac Bezeredi – Dunđerski
Čoka – Dvorac porodice Marcibanji – Lederer
Čortanovci – Letnjikovac Stanković

Mislim da je vecini zajednicko ocajno stanje. Evo npr. snimka iz Spicer dvorca u Beocinu. Velike slike su iz od pre mesec dana.

zV6I7uKhQA8

U ovom snimku mozete videti da je enterijer koriscen za snimanje filma 1998. i da je jos uvek bio u koliko toliko pristojnom stanju. Od neverovatnog kamina koji se vidi u jednoj sceni u filmu danas je ostala ploca od oko 20cm.

U7wVq6xNLDc

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc1/902100_497195463649161_574449915_o.jpg

http://mw2.google.com/mw-panoramio/photos/medium/59036490.jpg

http://mw2.google.com/mw-panoramio/photos/medium/59036377.jpg

https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-snc6/10072_497192680316106_1284331904_n.jpg

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/536156_497195573649150_986706419_n.jpg

Ne tako davno, za vreme komunista odnos prema jednom dvorcu:

https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-snc7/470582_377431388958903_164138718_o.jpg

Svacije nicje steta velika ima jedan u zjenjaninu isto propada valjda ce kada restitucija zazivi dvorci docekati bolje dane ,naravno da niko nece odgovoarati sto su dovedeni u ovakvo stanje

Osim ovog ekstremnog slucaja ima ih jos puno manje ili vise slicnih

http://www.novosti.rs/upload/images/2012//08/27n/srb-vrsac.jpg

http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/166285/i/1/kastel-Fernbah.jpg

http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/242635/i/1/js.jpg

http://i42.servimg.com/u/f42/12/32/37/14/dvorac16.jpg

http://mw2.google.com/mw-panoramio/photos/medium/79198468.jpg

http://www.zrenjaninheritage.com/wp-content/uploads/2011/03/novi_becej_sokolac_b.jpg

http://s017.radikal.ru/i429/1305/6b/8dfb5286f07a.jpg

http://mw2.google.com/mw-panoramio/photos/medium/59349982.jpg

http://mw2.google.com/mw-panoramio/photos/medium/59284852.jpg

http://lh5.ggpht.com/-Ksd0jvtqUAY/TaRGAMVkqFI/AAAAAAAAIyA/p00o9RIrwdI/DSC09179.JPG

http://s60.radikal.ru/i167/1305/61/1a4a00c394c4.jpg

http://img856.imageshack.us/img856/2412/vlajkovacdvorac4.jpg

Retki su primeri da je nesto sredjeno u poslednje vreme, ipak evo jednog, dvorac u Kapetanovu

http://img840.imageshack.us/img840/9430/kapetanovostarilec1.jpg

Kako bih ja sredio baba pustu u alekis santicu
http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/166285/i/1/kastel-Fernbah.jpg