Наравно да има неодговорних власника чамаца, али шта ће људи са сплавовима и великим јахтама? Како извући велики сплав на обалу? На крају крајева, лед је однео читаву марину, која и служи за вез. За то одговорност сноси једино и само ДРЖАВА СРБИЈА, тј. одговарајућа дирекција и министарство. Они су били дужни да спрече овакве појаве и да сам на месту оштећених из Земуна, тужио бих државу до Стразбура ако треба. Нека каже сад онај магарац Александар Продановић из дирекције за воде да нам не требају ледоломци и да се неће појавити ниједан чеп у Србији, јер ће ако треба да их минирају. Ево како се није појавио ниједан чеп! Једино што се није појавило је он сам да сад лепо свима упути извињење, да оставку и побрине се да сви оштећени буду обештећени.

Dok je klub u kom sam držao čamac bio klub, svake godine smo svi prvo izvlačili čamce, a onda i veliki splav sa 46 vezova.
Napravi se radna akcija, 50 ljudi, jedno veliko vitlo, prikolice, i oruk. Do pre 4-5 godina je sve savršeno funkcionisalo, i nikad ničiji čamac nije stradao. Znalo se da se čamci zimi izvlače iz vode.

Ne bih da zvučim kao gospodža, ali stvarno pričaš gluposti.
Pretpostavimo da su ljudi na ledu bili zato što su potpuni retardi kakve nebo ne vide jošte. Da li to znači da nadležne službe ne trabaju da im pomognu? Pozvali su policiju da pomognu ljudima, zato što policija valjda ima jedinice za takve situacije i nikoga ne treba da bude briga šta ti ljudi tamo rade. Ako su prekršili zakon, za to trebaju da odgovaraju pošto ih panduri izbave. Došla su njih trojica i to, ako se ne varam, iz intetrventne brigade...
Policija treba uvek da bude u službi građana, ali isto tako ne možemo uvek bežati od individualne odgovornosti. Nego, ti kažeš da imaju 'valjda'. Pa, jel' znaš sigurno da imaju ili imaju valjda? Rečna policija nema resurse da reaguje u ovako kritičnim i opasnim situacijama. Pitanje je i da li bi naša vojska mogla adekvatno da odreaguje na datu situaciju, znajući u kojim govnima se nalaze. Malo realnosti nije na odmet.
Drugo, pre tog haosa apelovalo se da je neophodno da se led u rukavcu razbija, što se očigledno nije desilo. Ne možeš da kažeš da niko sem vlasnika čamaca nije odgovoran.
Kom rukavcu? Jel' pričamo ovde o Nautičkom klubu Zemun ili šta? Problem je nastao na toku Dunava jer izlomljeni led nije mogao da se slobodno kreće. Trebalo je lomiti led celim tokom, ali opet ovo je bila malo ekstremna situacija i mogla bi se okarakterisati kao elementarna nepogoda (jbg, kad moram da se ponavljam). Kad se nije odreagovalo preventivno i na vreme, jednostavno se došlo u bezizlaznu situaciju.
Dakle, panduri nisu pozvani da spreče ljude da šetaju po čamcima i ledu, nego da pomognu ljudima koji su bili u opasnosti, a ovi šalju 3 prašinara.
Ipak pričamo o Srbiji ovde, možda previše gledaš Diskaveri i NG.
Наравно да има неодговорних власника чамаца, али шта ће људи са сплавовима и великим јахтама?
Nelsone, ipak se zna kako marine funkcionišu (zna se koja je prateća infrastruktura neophodna). Eto, i Kot je dao objašnjenje. Onaj ko brine o svojoj opremi i imovini na reci, neće dozvoliti da ga okuje led. A ko ima para za jahtu, valjda ima i dovoljno mozga da zna kad treba da je izvuče na suvo i da neće koristit marinu bez navoza i vitla.

Policija treba uvek da bude u službi građana, ali isto tako ne možemo uvek bežati od individualne odgovornosti. Nego, ti kažeš da imaju 'valjda'. Pa, jel' znaš sigurno da imaju ili imaju valjda? Rečna policija nema resurse da reaguje u ovako kritičnim i opasnim situacijama. Pitanje je i da li bi naša vojska mogla adekvatno da odreaguje na datu situaciju, znajući u kojim govnima se nalaze. Malo realnosti nije na odmet.

Kom rukavcu? Jel' pričamo ovde o Nautičkom klubu Zemun ili šta? Problem je nastao na toku Dunava jer izlomljeni led nije mogao da se slobodno kreće. Trebalo je lomiti led celim tokom, ali opet ovo je bila malo ekstremna situacija i mogla bi se okarakterisati kao elementarna nepogoda (jbg, kad moram da se ponavljam). Kad se nije odreagovalo preventivno i na vreme, jednostavno se došlo u bezizlaznu situaciju.

Ipak pričamo o Srbiji ovde, možda previše gledaš Diskaveri i NG.

Nelsone, ipak se zna kako marine funkcionišu (zna se koja je prateća infrastruktura neophodna). Eto, i Kot je dao objašnjenje. Onaj ko brine o svojoj opremi i imovini na reci, neće dozvoliti da ga okuje led. A ko ima para za jahtu, valjda ima i dovoljno mozga da zna kad treba da je izvuče na suvo i da neće koristit marinu bez navoza i vitla.

1. da, imaju jedinice kojima se kurče, a li koje izgleda rade sezonski
2. koji im tačno resursi nedostaju sa spasu ljude sa leda?
3. Ipak pričamo o Srbiji ovde, možda previše gledaš Diskaveri i NG. pojasni, molim te.

p.s. da razgovaraš sa nekim ko ne zna šta se dešava, možda bi imalo smisla da u raspravu ulaziš čistom retorikom. Ovako nema mnogo smisla, samo raspravu činiš besmislenom.

1. da, imaju jedinice kojima se kurče, a li koje izgleda rade sezonski
Čime se kurče, kad su jad i beda. Vojska i žandarmerija su mogle jedino da odreaguje na ovakav zadatak, ali je pitanje da li su uopšte i dobili direktivu za tako nešto (u šta čisto sumnjam).
2. koji im tačno resursi nedostaju sa spasu ljude sa leda?
Kako očekuješ da reaguju oni koji su zaduženi za bezbednost na rekama, kad je ta ista reka okovana ledom? Nemaju ni dva poštena čamca, a kamoli helikoptere.
3. pojasni, molim te.
Nerealna su ti očekivanja. Kad si jadan kao što je naša država, onda postoje neki prioriteti, a mi obični smrtnici nismo prioritet. Zato svako treba da razmišlja više i vodi računa o sebi i svojoj imovini, a ne da se uvek radi u minut do dvanaest.

Nerealna?! Pa ne bih da trolujem, ali se*em ti se na državu u kojoj se godišnje milioni ulažu u vozni park vlade, a policija nama čima da spasava ljude.
I u koga onda da uprem prstom?

Čime se kurče, kad su jad i beda...

Курче се понашањем, и по томе су највећа људска беда, а не по недостатку материјалних средстава. Пре неку годину није било ни теоретске шансе да попијеш пиће или поједеш пицу на неком Новобеоградском сплаву а да ти ови комплексаши не искоче из чамаца за сто. За иживљавање и лечење комплекса су имали средстава, а сад немају...

Kad je već rasprava u vezi sa spašavanjem da ja priložim sledeće.


Dostavljanje hrane iz vazduha posadama zarobljenih brodova na Dunavu.

1brybn7i2Bk


I jedna vest iz štampanog izdanja Blica.
Kod mosta Gazela u Beogradu se 26.2.2012. otkačio ponton sa troje dece koja su se u tome trenutku na njemu ,,igrala". Policijski gliser je pokupio decu, zakačio i odvukao ponton do obale.

Moram priznati, jako zanimljiva i korisna dretva, dojmio mi se filmic o Djerdapu...
Kao sto je netko rekao tamo, danas drzava ne moze obaviti eskproprijaciju nekakve potleusice a nekoc smo pomicali kompletnte gradove...

Kad je rijec o plovnosti Savom, sad cu ovdje napisati nesto sto zbog cega cete me svi vi napasti i proglasiti za budaletinu, ludjaka, manijaka, eko-Hitlera ali:

Totalna regulacija toka Save i Kupe te izgradnja transportnog kanala Kupa-Jadran tj. Hrvatski Suez.

Ideja o Hrvatskom Suezu stvorena je valjda jos negdje u doba K. und K. Ta velika Carevina je navodno vila trula ali u sto god je ulagala to se na kraju pokazalo jako, jako korisnim.
Iako je to tada bio SF danas ti nije i ne mora biti nego je to samo stvar kolicine eksploziva i velikih bagera, hrabrosti i odricanja da bi se nametnuo na europskoj i svjetskoj razini mora iskoristiti svoj geostrateski polozaj. Treba biti hrabat i odreci se naizgled korisnog, akradijskog, preljepog a zapravo totalno beskorisnog.

Da krenemo: naime, Savu bi trebalo bez ikakvog kolebanja i zamajavanja isprejecati, izmjeniti tok Save, od Samca do Siska izgraditi ustave, brane, nasipe tako da Sava postane full plovna u visokoj kategoriji do Siska. To znaci preumjeravanje Save i kopanje kanala sirine 150 - 200 metara i dubine oko 5 metara kod Gornje Bebrine, Davora, Mackovca, Mlake, Kosutarice u u podrucju Lonjskog polja. Onda kod Siska iskopati 70 metara sirok kanal Kupa-Sava u svrhu zaobilazenja grada Siska. Potom isto kao i sa Savom i Kupu bez pardona i puno zelenasenja (ekologiziranja) regulirati do tik pred Karlovac. Sirina Kupe mora bit 100 metara nez obzirana vodostaje i dubila 5 metara. Sa svake strane - nasipi bez prekida. Tok rijeke Kupe ispraviti tamo gdje puno menadrira. Recimo, iskopati kanal od Novog Farkasica pa preko Dumaca do Kupe tako da se kupa preusmjeri na kracu rutu i prestane teci okolo naokolo prek Letovanica i Zazine. Takodjer ispraviti tok kod Vrateckog. I onda pred Karlovcem u Husju iskopati kanal sirine 70 metara od Kupe do Korane kod Vukelicevog mosta. Isregulirati Koranu od usca kanala do Belajskih poljica (sirina min. 70 dubina min. 5). Prokopati kanal sad vec standardne sirine i dubine od Belajskih poljica do Mreznickog Briga. Sve dosad je bilo OK, ravnicarski radovi teskih bagerima, ustave i tako to a sad slijedi luuudilo!
Hrvatska mora odluciti hoce li imati rijeku Mreznicu u sluzbi lokalnih iznajmljivaca rafting camaca i pokojeg birtasa sto vrti janjce ili ce u sluzbi energetike drzave i cijele Sredisnje Europe? Vidjeli smo, mala je korist za drzavu od tog sitnog lokal turizma. Nema vajde od toga.
Stoga je moj prijedlog: regulirati Mreznicu i pretvoriti ju u plovni put koji imati i nekoliko protocnih hidroelektrana, nekoliko ustava te omoguciti plovidbu od 100 (Karlovac) do 200 (Tounj) metara nadmorske visine. Dakako, to znaci pretvoriti Mreznicu iz jedne divlje planinske rijeke s brzacima i slapovima u mirnu rijeku sporog hoda s puno ustava.
Hrvatska mora odluciti sto zeli biti, prosperitetna drzava buducnosti ili arkadija proslosti. Nema izmedju. Ili arkadijski slapovi ili Vrata Europe.

Dakle omoguciti plovnost do usca Mreznice i Tounjcice i staviti branu s prekapnica. Izmedju sela Trzic Tounjski i Kamenica Skradnicka krenuti s iskopom kanala. Tu je nadmorska visina 250 m a nivo vode u kanalu mora biti na 200 m nm, dubina 5 metara. Dakle kopati kanal od te tocke kroz brdo pa prema Josipdolu. Izmedju Josipdola i sela Munjava kanal treba proci ispod pruge, ceste i autoceste. Stanare na trasi izmjestit. Potom, probiti kroz brdo do sela Gornje i Donje Zagorje.
A onda krece ludilo... razbijanje planine od sela Donje Zagorje pravom linijom preko Dreznickog polja do najblize morske tocke a to je - uvala Klenovica! To je oko 30 km zracne linije ali je planina ogromna na nekim mjestima i 700 m/nm pa i vislje. Trebat ce probit kanjon sirine 100 metara i sa spustanjem s nadmorske visine 200 m (kanal 195 m) na 0 metara. Dakle, svakih 3 km prekapnica koja dize brodove za 20 metara. Sirina samog kanala bi trebala biti oko 70-80 metara, dubina 5 metara, tako da se dva broda mogu mimoici. Prekapnice bi bile duple tako da dva broda se mogu mimoilaziti. Na jednom rubu tog "kanjona" bila i cesta a na drugom dupla NIZINSKA (!) zeljeznicka pruga.
Pri vrhu bi taj "kanjon" bio sirok oko 300 metara sa sistemima za sprijecavanje i padanja kamenja u kanal.
U Klenovici bi se mogla izgraditi prekrcajna luka koja bi s velikih prekooceanskih bododova prekrcavala robu na manje rijecno-morske brodove.
Tako bi od Sredozemnog i Jadranskog mora do Dunava i dalje u Srbiju, Bugarsku, Rumunjsku, Ukrajinu ili na sjever u Madjarsku, Austriju, Slovacku, Njemacku, Poljsku, Svicarsku, Nizozemsku mogao ploviti i poveci sleper prevozeci kontejnere ili bilo koju drugu robu.

http://img845.imageshack.us/img845/4608/hrvatskisuez.jpg

Moram priznati, jako zanimljiva i korisna dretva, dojmio mi se filmic o Djerdapu...
Kao sto je netko rekao tamo, danas drzava ne moze obaviti eskproprijaciju nekakve potleusice a nekoc smo pomicali kompletnte gradove...

Kad je rijec o plovnosti Savom, sad cu ovdje napisati nesto sto zbog cega cete me svi vi napasti i proglasiti za budaletinu, ludjaka, manijaka, eko-Hitlera ali:

Totalna regulacija toka Save i Kupe te izgradnja transportnog kanala Kupa-Jadran tj. Hrvatski Suez.

Ideja o Hrvatskom Suezu stvorena je valjda jos negdje u doba K. und K. Ta velika Carevina je navodno vila trula ali u sto god je ulagala to se na kraju pokazalo jako, jako korisnim.
Iako je to tada bio SF danas ti nije i ne mora biti nego je to samo stvar kolicine eksploziva i velikih bagera, hrabrosti i odricanja da bi se nametnuo na europskoj i svjetskoj razini mora iskoristiti svoj geostrateski polozaj. Treba biti hrabat i odreci se naizgled korisnog, akradijskog, preljepog a zapravo totalno beskorisnog.

Da krenemo: naime, Savu bi trebalo bez ikakvog kolebanja i zamajavanja isprejecati, izmjeniti tok Save, od Samca do Siska izgraditi ustave, brane, nasipe tako da Sava postane full plovna u visokoj kategoriji do Siska. To znaci preumjeravanje Save i kopanje kanala sirine 150 - 200 metara i dubine oko 5 metara kod Gornje Bebrine, Davora, Mackovca, Mlake, Kosutarice u u podrucju Lonjskog polja. Onda kod Siska iskopati 70 metara sirok kanal Kupa-Sava u svrhu zaobilazenja grada Siska. Potom isto kao i sa Savom i Kupu bez pardona i puno zelenasenja (ekologiziranja) regulirati do tik pred Karlovac. Sirina Kupe mora bit 100 metara nez obzirana vodostaje i dubila 5 metara. Sa svake strane - nasipi bez prekida. Tok rijeke Kupe ispraviti tamo gdje puno menadrira. Recimo, iskopati kanal od Novog Farkasica pa preko Dumaca do Kupe tako da se kupa preusmjeri na kracu rutu i prestane teci okolo naokolo prek Letovanica i Zazine. Takodjer ispraviti tok kod Vrateckog. I onda pred Karlovcem u Husju iskopati kanal sirine 70 metara od Kupe do Korane kod Vukelicevog mosta. Isregulirati Koranu od usca kanala do Belajskih poljica (sirina min. 70 dubina min. 5). Prokopati kanal sad vec standardne sirine i dubine od Belajskih poljica do Mreznickog Briga. Sve dosad je bilo OK, ravnicarski radovi teskih bagerima, ustave i tako to a sad slijedi luuudilo!
Hrvatska mora odluciti hoce li imati rijeku Mreznicu u sluzbi lokalnih iznajmljivaca rafting camaca i pokojeg birtasa sto vrti janjce ili ce u sluzbi energetike drzave i cijele Sredisnje Europe? Vidjeli smo, mala je korist za drzavu od tog sitnog lokal turizma. Nema vajde od toga.
Stoga je moj prijedlog: regulirati Mreznicu i pretvoriti ju u plovni put koji imati i nekoliko protocnih hidroelektrana, nekoliko ustava te omoguciti plovidbu od 100 (Karlovac) do 200 (Tounj) metara nadmorske visine. Dakako, to znaci pretvoriti Mreznicu iz jedne divlje planinske rijeke s brzacima i slapovima u mirnu rijeku sporog hoda s puno ustava.
Hrvatska mora odluciti sto zeli biti, prosperitetna drzava buducnosti ili arkadija proslosti. Nema izmedju. Ili arkadijski slapovi ili Vrata Europe.

Dakle omoguciti plovnost do usca Mreznice i Tounjcice i staviti branu s prekapnica. Izmedju sela Trzic Tounjski i Kamenica Skradnicka krenuti s iskopom kanala. Tu je nadmorska visina 250 m a nivo vode u kanalu mora biti na 200 m nm, dubina 5 metara. Dakle kopati kanal od te tocke kroz brdo pa prema Josipdolu. Izmedju Josipdola i sela Munjava kanal treba proci ispod pruge, ceste i autoceste. Stanare na trasi izmjestit. Potom, probiti kroz brdo do sela Gornje i Donje Zagorje.
A onda krece ludilo... razbijanje planine od sela Donje Zagorje pravom linijom preko Dreznickog polja do najblize morske tocke a to je - uvala Klenovica! To je oko 30 km zracne linije ali je planina ogromna na nekim mjestima i 700 m/nm pa i vislje. Trebat ce probit kanjon sirine 100 metara i sa spustanjem s nadmorske visine 200 m (kanal 195 m) na 0 metara. Dakle, svakih 3 km prekapnica koja dize brodove za 20 metara. Sirina samog kanala bi trebala biti oko 70-80 metara, dubina 5 metara, tako da se dva broda mogu mimoici. Prekapnice bi bile duple tako da dva broda se mogu mimoilaziti. Na jednom rubu tog "kanjona" bila i cesta a na drugom dupla NIZINSKA (!) zeljeznicka pruga.
Pri vrhu bi taj "kanjon" bio sirok oko 300 metara sa sistemima za sprijecavanje i padanja kamenja u kanal.
U Klenovici bi se mogla izgraditi prekrcajna luka koja bi s velikih prekooceanskih bododova prekrcavala robu na manje rijecno-morske brodove.
Tako bi od Sredozemnog i Jadranskog mora do Dunava i dalje u Srbiju, Bugarsku, Rumunjsku, Ukrajinu ili na sjever u Madjarsku, Austriju, Slovacku, Njemacku, Poljsku, Svicarsku, Nizozemsku mogao ploviti i poveci sleper prevozeci kontejnere ili bilo koju drugu robu.

http://img845.imageshack.us/img845/4608/hrvatskisuez.jpg


A jel' zato vam PDV skače na 25%?

5cOgp5DtDcI

A ja kad upitam nekoga za prevoz kanalima za glavu se hvataju:bash: a za Savu da ne govorim

Moram priznati, jako zanimljiva i korisna dretva, dojmio mi se filmic o Djerdapu...
Kao sto je netko rekao tamo, danas drzava ne moze obaviti eskproprijaciju nekakve potleusice a nekoc smo pomicali kompletnte gradove...

Kad je rijec o plovnosti Savom, sad cu ovdje napisati nesto sto zbog cega cete me svi vi napasti i proglasiti za budaletinu, ludjaka, manijaka, eko-Hitlera ali...
Dobra ti je ideja, ali nisam siguran koliko je ona ostvariva u realnosti. Nije tu samo reč o Hrvatskoj, nego i o ostalim zemljama na ovom toku. Šta ćeš sa Srbijom, gde na savskom kanalu bude dubina i ispod dva metra, što se dešava da potraje jako dugo. Ista je situacija i na drugim rekama, npr. na Tisi. Kako očekuješ da tuda prolaze brodovi sa mnogo dubljim gazom, kao što su natovareni rečno-morski brodovi? Mnogo bi tu faktora uticalo na korišćenje ovog premošćavanja, jer ovde u realnosti se ne može pričati o kanalu. Ideja je dobra, ali kao što rekoh, moralo bi uključiti i ostale zemlje u regiji, a pitanje koliko se novca ima za ovako masivan projekat. Interesuje me da li je ovo tvoja ideja ili se ovo već pominjalo u hrvatskoj javnosti, i da li u Hrvatska ima novaca za ovako nešto?

Hrvatska naravno nema love za tako nesto. Niti ce ikada imati.
Kada sam rekao na hrvatskom forumu ovu ideju rulja se sokirala i proglasila me malo ne za sumanutog.
Stvar je u tome da kod nas u Hrvatskoj vlada posvemasnja filozofija kako nam nije potrebna industrija, kako je dovoljan turizam, eto, imamo more, sunce, eto planine Plitvice, rafting, malo poljoprivrede, sta ces vise... Budaletine!
Zanimljivo da u ovoj krizi najvise su pukle one zemlje koje su bas isle takvom logikom: ne treba nam industrija i zagadjenje, treba cista priroda, netaknute rijeke i doci ce turist ostaviti novce... Pa eto sad, rekordna nezaposlenost i posvemasnja propast.
Jel trebalo gradit kanal Rajna Majna Dunav? Mozda?
Inace, umjesto ovom rutom koju sam predlozio mozda bi se pak moglo graditi relacijom od pred Karlovca kanal koji bi spojio Kupu, Dobru, Mreznicu i Koranu i prakticki sluzio i kao preljevanje u slucaju velikog vodosataja da ne dodje do potopa Karlovca.
Potom bi se trebala izregulirati Kupa i izgraditi nekoliko hidroelektrana s prekapnicama do mjesta Kuzelj. I onda ne kanalom nego pajz sad ovo: kanalnim tunelom (!) sirine 50 m i visine oko 20 metara do Bakarskog zaljeva...
Samo problema su tri. Prvi je tak sto bi takav tunel zahtjevao jaku ventilaciju otjera ispusne plinove brodova, drugi je taj sto je kupa na tom dijelu jako mala i pitanje jel bi bilo dovoljno vode i za rijeku i za kanal-tunel... i konacno Kupa od Ladesica pa uzvodno predstvlja granicu Slovenije i Hrvatske... to je svakako politicki problem... regulacija Kupe i gradnja brana potopila bi ohoho sela na obije strane....
Dakako mogao bi se busiti i tunel od Mreznice do Klenovice, ima vode, ali je dalje, to bio skoro bio kao novi Gotthard base Tunel (cijena prava sitnica: 10 milijardi US$)....
Sve u svemu, planira se regulacija Save do Rugvice i gradnja nove, brze pruge koja bi podrazumijevala tunel (eto ga!) bas otprilike kako je i moj prijedlog kanala - od Josipdola do Novog Vinodolskog (Ledenice)...
Da se pitam ja bi izgradio duplu prugu do Karlovca a onda kod Karlovca intermodalnu luku pa laganini Kupom i Savom do Dunava...

Mislim da nije nespojivo imati Plitvice, čist zrak, ribe u vodi i Industriju, razvijen vodeni transport, čistu (ili prilično čistu energiju). A investicije ne znače uvijek veliki razvoj, postoje i promašene investicije, koje su kamen oko vrata i znače preinvestiranje i manjak novca u obrtu, nesolventnost, ne mogu se završiti pa si ni tamo ni ovamo. Dala baba dinar u kolo da uđe a 5 da izađe (prije nego je zgazi tvoj džip). Ta baba može biti Hrvatska, Slovenija ili Grčka (i bilo koja druga zemlja) a džip se zove svjetski ekonomski poredak, EU, USA, BRIK ili ko zna šta sve ne. Već mi imamo iskustva sa tim - svi smo mi odrasli u Jugoslaviji (koja je bila puna promašenih investicija, mahom iz političkih razloga). Pogledaj samo autoput u Hrvatskoj, dio preko Maslenice, koji zbog politike vijuga dodatnih 70 km po težem terenu i koji je svako malo zatvoren zbog bure.

Prvo treba poći od okvirne kalkulacije: da li je to isplativo? na koji broj godina? koliko će Hrvatska zaraditi od toga? koji su potencijalni rizici (led u kanalima tokom 4 mjeseca, nezavršetak investicije, ...)?
Za Savu i eventualno Kupu do Karlovca, potpisujem. To je veliki plus i za relativno kratko vrijeme možemo da imamo Hloandiju od Zagreba pa naniže (CRO, BIH, SRB). Za ostalo, duboko sumnjam.

Ista priča je i za Moravu

treba praviti ono što se isplati i što se može sagledati

A mogao bi i budalasti Mile Ronhil a.k.a. Laktasenko uciniti nesto za regulaciju rijeke Vrbas koja vrluda blesavo tako da postane plovna do Banja Luke....

Leda skoro više da nema i plovidba je normalizovana.

Danas sam doterao bicikl za novu sezonu i pošao u probnu vožnju beogradskim obalama.
Fotografisao sam veći broj brodova čije slike sada ovde postavljam.

Sve fotografije su snimljene danas posle podne u Beogradu.


Kapitan Shirkov - ukrajinska samohotka sa dodatnim baržama

http://www.dodaj.rs/f/l/11t/2FIcIuNM/kapitan-shirkov.jpg

http://www.dodaj.rs/f/2M/cc/AVd8z4I/kapitan-shirkov-2.jpg

http://www.dodaj.rs/f/1l/D8/3coEqSBT/kapitan-shirkov-3.jpg

Antares u manevru kod luke Beograd
U daljini iza mosta se vide i Kapitan Shirkov ( desno ) i Sjef ( levo )

http://www.dodaj.rs/f/3I/ER/mvGDhDT/antares-2.jpg


Sjef - holandska samohotka

http://www.dodaj.rs/f/r/Qk/417EQ2Rr/sjef-2.jpg

Pogled sa Dorćola ka Zemunu i Brod Beograd VII

http://www.dodaj.rs/f/2q/YJ/4hiRZ8Uj/beograd.jpg


Beograd VII

http://www.dodaj.rs/f/2g/wa/1p3ECyzm/beograd-vii.jpg

Slike sa Save
Brodovi u vlasništvu Dunav Grupe Agregati


Kikinda - samohotka ( iza su samohotke Lazarevac, Novi Bečej, Ćuprija i Ivanjica i Potiskivači Grahovo i Jastrebac )


http://www.dodaj.rs/f/2k/T2/230D9Au8/kikinda.jpg


Ljig - samohotka ( iza je Lajkovac samohotka za prevoz automobila i samohotke Požarevac I, Vršac i Detelinara )

http://www.dodaj.rs/f/2X/Cv/1qxSdouh/ljig.jpg


Zrenjanin - samohoka ( iza je smohotka Titel i suvi dok Dubravica sa potiskivačem Vukovar Dunavskog Lojda iz Siska na opravci )

http://www.dodaj.rs/f/L/Nr/FKNbRFd/zrenjanin.jpg


Sopot - samohotka ( iza je brod bager Kolubara )

http://www.dodaj.rs/f/2Y/F9/2emWMa2U/sopot.jpg

Rugen - turistički brod koji je sa brodom Der kleine Prinz zimu proveo u pristaništu Beograd

http://www.dodaj.rs/f/2V/kc/2O0FxSdl/sam46001.jpg


Silver Star

http://www.dodaj.rs/f/1O/NX/242epV6f/silver-star-za-ssc.jpg


Stanica Rečne policije

http://www.dodaj.rs/f/g/9U/2WBN3QjA/sam4604-1.jpg


Vatrogasac

http://www.dodaj.rs/f/8/5Q/16ZohMjb/sam4607-1.jpg

Pozdrav svima ljudi!Evo nov sam ovde a gledao sam ovu temu onako povrsinski i video jako zanimljiva resanja nekih stvari.Medju slikama sam video i jednu moju pa sam se zato javio.Ako vas zanima imam i neki mali snimak "Petrovaradina" u akciji razbijanja leda na Kanalu DTD u Novom Sadu 14.02.2012.Inace bio sam tog dana i na ''Vucevu" koji je prilikom manevrisanja u Luci Novi Sad ostao bez goriva pa je "Petrovaradin" ustupio dva bureta.Steta za "Vucevo" jer se posle 2 dana desio kvar koji je prouzrokovala voda u karteru desnog motora.Takodje cu staviti neke slike sa Kanala DTD u periodu najgore hladnoce.Hvala svima.http://www.youtube.com/watch?v=bfiw0lNQa0U

Pozdrav GuzaNS, dobrodošao.

Očekujemo tvoje fotografije.
Bilo bi dobro da vidimo i fotografije koje si postavljao na shipspotting

A mogao bi i budalasti Mile Ronhil a.k.a. Laktasenko uciniti nesto za regulaciju rijeke Vrbas koja vrluda blesavo tako da postane plovna do Banja Luke....

Mogao bi. Onda bi se opravdalo ime grada, imali bi i banju i luku i Banju Luku. :lol:

Neke su napomene vršene za hidrocentralu kod Laktaša. S obzirom da je tu pad jako mali, dalo bi se napraviti prevodnica. Ali s obzirom da ljeti Vrbasu jako opadne nivo vode, još dugo vremena će dajak ostati jedino plovilo koje se bori sa vrbaskim plićacima i brzacima.
Za one koji ne znaju šta je dajak evo objašnjenja:
- ono što su gondole za Veneciju to je dajak za Banjaluku
- drveni čamac dužine oko 7 metara širine 1,2 m
- zbog kamenitog dna Vrbasa dajak čamac se pokreće odgurivanjem od dno dugačkom motkom sa željeznim špicem. Upravo ova motka se zove dajak, po kojoj i čamac zovemo dajak čamac
- http://bs.wikipedia.org/wiki/Dajak
- http://www.dajak.org/en/dajak_camac.html

7OHyqcZCvcE

Znam da nije veliki brod ali kakva voda takav brod/čamac :).

nadam se da sam dopunio "vodeno nasleđe" ovog foruma

Današnje fotografije.



Brodogradilište Beograd

Kruzer u izgradnji.
Na slici je i jedna jahta u izgradnji.


http://www.dodaj.rs/f/2I/11/3qt7Cg6B/1/brodogradiliste-beograd-.jpg



Gajo II i pogled na Savu sa novog mosta preko Ade.
Kopno sa leve strane je Ada Ciganlija, a ostrvo na sredini slike je Ada Međica. Plovni put se pruža uz novobeogradsku obalu ( desna strana slike )

http://www.dodaj.rs/f/1b/11d/1DUDxhbr/gajo-ii-na-savi.jpg



http://www.dodaj.rs/f/3f/1w/1qkJTX8L/1/gajo-ii-5.jpg

Čačak sa bočno vezanom baržom na Dunavu.

http://www.dodaj.rs/f/3U/Ms/4GCvp0g0/cacak-i-barza.jpg



Kablar sa baržom na Dunavu
Labudovima se Dorćol izgleda svideo. Tu su bili i juče

http://www.dodaj.rs/f/2t/7N/hPqTpsF/kablar-1.jpg



Gajo II sa baržom sa Brankovog mosta

http://www.dodaj.rs/f/2/iD/3pQF2Ot0/gajo-ii-3.jpg

Evo slike Mercura koji je razbijao led onih kriznih dana u Novom Sadu zajedno sa Petrovaradinom.


http://a7.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash4/403285_320497084663640_100001100545416_866666_856683064_n.jpg

A evo i tih slika sa kalana DTD.Slikano je sa broda Brcko.

Panda
http://a4.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc7/424999_323069767739705_100001100545416_871120_2142407142_n.jpg

Alex
http://a8.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc7/420735_323069884406360_100001100545416_871122_362107112_n.jpg

Ladjar III,Sveti Filip i Jakov,Panda
http://a2.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc7/407255_323069941073021_100001100545416_871123_1650318600_n.jpg

Barza i brod pri pristajanju su bili cugi jedan uz drugi ali led je ucionio svoje.
http://a2.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash4/430807_324542864259062_100001100545416_874548_2067791130_n.jpg

Alex i Sv. Ap. Joan 20.02.2012. led vec poceo polako da odlazi.
http://a5.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash4/425846_324542974259051_100001100545416_874551_217151540_n.jpg

A evo i posledica leda na Parobrod u Petrovaradinu.
http://a6.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash4/423647_330000030380012_100001100545416_887592_1222575594_n.jpg

Frakturator i GuzaNS hvala na odličnim slikama !!

Zahvaljujem Dragomire!!!Ja sam ovde novi,ali sam ovakav forum i ovakvu temu dugo trazio,jer je reka i konkretno Dunav nesto bez cega ja ne mogu.Imam mnogo slika sa plovidba raznih koje mogu da stavim na ovaj sajt ali planiram da na sledem ukrcaju napravim jos bolje fotografije.Ispod mozete pogledati male filmice koju sam napravio u vreme plovidbe na M.S."Boom"-u od Baja do Aschacha.Uzivajte!!!


Baranja I u Novom Sadu 05.03.2012.

http://cdn2.shipspotting.com/photos/middle/0/3/3/1508330.jpg

Santa Helena I,jos jedan recno-morski brod koji je usidren u Novom Sadu i ceka malu vodu da bi se rinovao ispod montazno-demontaznog mosta.

http://cdn2.shipspotting.com/photos/middle/2/3/3/1508332.jpg

Baranja I koja vec dva dana spasava Parobrod ali akcija slabo ide.

http://cdn2.shipspotting.com/photos/middle/2/7/3/1511372.jpg

Evo i tih snimaka!!!

http://www.youtube.com/watch?v=2JtaA-tBvHQ

http://www.youtube.com/watch?v=17fgDC_8mj8

Zahvaljujem Dragomire!!!

Santa Helena I,jos jedan recno-morski brod koji je usidren u Novom Sadu i ceka malu vodu da bi se rinovao ispod montazno-demontaznog mosta.

http://cdn2.shipspotting.com/photos/middle/2/3/3/1508332.jpg



Hvala tebi na odličnim fotografijama. Koliko sam shvatio ti si brodar profesionalac pa od tebe oečkujemo da nam sa lica mjesta pošalješ dobre i zanimljive fotke, ali i pomogneš u nekim tehničikim i nautičkim pitanjima, nama amaterima sa SSC koji samo volimo brodove i rijeke.

Imam i jedno pitanje u vezi ovoga riječno-morskog broda koji je usidren u Novom Sadu. Dali je to novogradnja i kuda on ide nizvodno prema Crnom moru ili uzvodno?
Zanimljivo je da mu je komandni most demontiran, valjda da bi mogao da prođe ispod mostova. Ide li on vlastitim pogonom ili ga vuku ?

Pricali smo vec o ovakvim na slici recnim-morskim.Ima vlastiti pogon,u pravu si za kabine,skinu ih da mogu lakse proci ispod mostova.Ovaj na slici je novogradnja (pretpostavljam iz slovackog brodogradilista)....retko oni idu uzvodno,brod ovakvog tipa nikad....ako se i pojavi neki recno-morski u plovidbi prema gornjem dunavu taj je potpuno razlicit od ovoga.

Slazem se sa kolegom novogradnja je u pitanju ide nizvodno za Crno more.Mada neki recno-morski brodovi nize konstrukcije idu uzvodno,to su pretezno Ukajinski brodovi koji imaju daleko manji gaz od ovog.

Evo i slika jednog takvog broda koji je bio vezan u Novom Sadu u januaru.
Radi se o Ukrajinskom brodu Dnjeprovec II.

http://cdn2.shipspotting.com/photos/middle/2/9/5/1479592.jpg

http://cdn2.shipspotting.com/photos/middle/5/9/5/1479595.jpg

http://cdn2.shipspotting.com/photos/middle/9/9/5/1479599.jpg

GuzaNS, super ti je video. Koliko vidim ovdje imamo profesionalca. Kad je već tako daj nam malo tehničkih podataka o plovnim sredstvima koje koristiš. Težina, nosivost, tip robe koji prevoziš, snaga motora, koliko troši (uzvodno, nizvodno, valjda ima razlike), brzina.

Bilo bi dobro ako bi mogao da nam daš neku orijentaciju koliko košta prevoz robe brodom. Nađi neki primjer (ne moraš ga imenovati da zaštitiš privatnost podataka firme).

E pa ovako.Ja bas i nisam toliki profesionalac,ipak sam ja jos uvek u "Brodarskoj skoli" u Novom Sadu,ali sam eto dobio priliku i vec 3 godine radim na brodu u slobodno vreme,no da ne duzim.

Evo recimo broda na kome ja radim.Rec je o Samohodnom Teretnjaku "Boom" firme "New Moments" iz Esslingena u Nemackoj.

Neke njegove tehnicke karakteristike su:

L=77,00m
B=8,20m
T=2,45m
Q=1060t

Ovaj brod je konstuisan 1963 godine,a izgradjen je 1964 godinene.Njegova snaga je 405KW,sto deluje malo a i jeste malo s obzirom da je ovo bio kanalski brod.Plovidba sa ovim brodom dosta je komplikovana na sektorima Gornjeg Dunava posto je dosta slab a vodena stuja je dosta jaka,pa onda zamislite da od Bratislave(1868km) do Beca(1930km) uzvodno brodu za ta 62km treba i po 20 sati.Prosecna brzina je oko 1km/h,a nekada brod i stane.

Sto se tice robe koju prevozimo na Gornjem Dunavu to su zitarice(kukuruz,soja,psenica...),vestacko djubrivo,ili neke posebne terete kao sto su recimo lokomotive ili delovi velikih vetrenjaca...

O ceni ovog prevoza ne bih voleo mnogo da pricam posto je to posao koji zavisi od mnogo faktora.Ali imajte u vidu da je pored pomorskog,recni transport jedan od najjeftinijih tipova prevoza.

Evo malo i slika ladje:

http://cdn2.shipspotting.com/photos/middle/5/9/3/1472395.jpg

http://cdn2.shipspotting.com/photos/middle/0/4/3/1479340.jpg

http://cdn2.shipspotting.com/photos/middle/1/4/3/1479341.jpg

http://cdn2.shipspotting.com/photos/middle/8/4/8/707848.jpg

http://cdn2.shipspotting.com/photos/middle/0/4/8/357840.jpg

imaš li kakvih podataka o potrošnji, da ga svedemo na automobilskih na 100km ili mašinski na sat?

i još da te pitam, pa zar nije lakše promijeniti motor, staviti jači, nego se ovako patiti 1 km/h?

Neki podatci o potrosnji su:na 1 sat oko 45l.Uzvodno ili nizvodno svejedno je.

A sto se tice zamene motora to sam zaboravio da kazem.Radi se o sporohodnom-preokretnom motoru koji je pogodan za ovaj tip plovila ali svakako nije pouzdan kao brzohodni motor sa kopcom,ali Nemacki zakon nalaze da se do 2017. godine svi preokretni motori moraju menjati u motore sa kopcom.Tako da se to mora raditi.Sada je to jos uvek rano je se na ovaj nacin plovidbe naviklo na sektoru Bratislava-Wien.

A kolika je normalna brzina na drugim relacijama, recimo Beograd Budimpešta, a kolika bi bila kanalima? tu vjerovatno ima razlike uzovdno nizvodno. kolika je brzina vode (toka) na nekim karakterističnim mjestima na Dunavu?

šta misliš o plovidbi po Savi do Gradiške, izvodljivo u sadašjoj situaciji ili ne?

Sve zavisi od hranjenja reke,dakle zavisi od padavina,reljefa pa i samog pada terena.Brzina same vode meri se 1/3 od ukupne dubine reke.Recimo da je brzina vode pre izgradnje HE Djerdap I iznosila 18km/h,podizanjem brana od Regenzburga do Beca celokupan tok vode i njena brzina znatno su smanjeni.

Sto se uopsteno tice brzine broda u plovidbi to zavisi i od malopre navedenih stavki,ali i od smera kretanja broda.Recimo kad je brod prazan i ide uzvodu na sektoru Beograd-Budimpesta brzina (barem moje ladje) iznosi otprilike 10-11km/h.A recimo teretan nizvodu na sektorima gde je voda jako velike brzine,brzina broda iznosi i do 25-30km/h.

Ali to je sve relativno,kazem,zavisi od mnogo faktora,a i naravno svaki brod po svojoj konfiguraciji je drugaciji i drugacije ce se ponasati.

Sto se Save tice,plovili smo ali samo do Sapca,ali mogu reci neke opste podatke.

Izmedju usca Kupe i Beograda prosecan pad reke iznosi 42mm/km sto doprinosi velikom krivudanjem reke ali i manjim svojstvom raznosenja recnog nanosa.Sava za manje plovne jedinice postaje plovna od Rugvica (663km) do usca reke Kupe (583km),a odatle je plovna za sve tipove plovila do usca u Dunav.Dakle Sava je sve ukupno sa 5 plovnih kilometara Kupe plovna 588km.

Zanimljive karakteristike Gornje Save jesu razni manevri od kojih je najpoznatiji Capraski okret.

Da ne duzim dalje toliko ja znam o Savi.

Dvije zanimljive slike sa Drave iz Osijeka.

Brod privezan u pristaništu Osijek plovi pod poljskom zastavom i koliko je meni poznato ovo je prvi poljski brod u Osijeku. Matična luka ovoga broda je grad Szczecin na Baltičkom moru. Plovio je prvo rijekom Odra pa kanalom koji ide kroz Njemačku od Odre preko Labe do Rajne, zatim rijekom Rajnom i Majnom do kanala Majna-Dunav pa kanalom i na kraju Dunavom do ušća Drave i Dravom do Osijeka. Zamilsite koliko graničnih i carinskih formalnosti ili je sve to u EU svedeno na minimium........

http://img577.imageshack.us/img577/1158/003hzf.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/577/003hzf.jpg/)

Ovoga sam snimio prošlog ljeta na Dravi u Osijeku.
Što misliš GuzaNS koliko je njemu trebalo da preplovi čitavu Evropu ?

Inače slike su ti odlične a i zanimljivo pričaš posebno nama amaterima i zaljubljenicima u plovidbu po rijekama.
Dali si nekada plovio po Dravi do Osijeka ?

Frakturator i GuzaNS hvala na odličnim slikama !!


Pozdrav svima
Biće uskoro, nadam se još mojih slika.



GuzaNS, fotografije su odlične.
Drago mi je što si nam se pridružio, takođe si i dragocen izvor informacija.
Očekujem uskoro još tvojih fotografija.

Pozdrav ljudi zaista mi je drago da mogu da pomognem i da ima jos ljudi kojih sve ovo zanima.

Evo za pocetak jedne stare fotografije sa broda Cornelia.

Putovali smo iz Izmaila za Veliko Gradiste.
Djerdapska klisura

http://a7.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc7/387775_268148943231788_100001100545416_738644_1023577141_n.jpg

Sto se ti ce puta kroz celu Evropu,sve to opet zavisi od broda,uslova plovidbe,vremenskih uslova i svega ostalog sto taj ladjarski zivot cini.Po mome koliko sam procitao tvoj post i video sliku broda,to je neki manji brodic,ali svako da je i njemu trebalo najmanje 30-40 dana do Osijeka.To kazem zato sto vidim da je u Osijek dosao teretan a isao je nizvodu sto znaci da je svakako brze stigao.Tamo gore ima toliko prevodnica da je to nezamislivo,samo prevodnice proci pa onda malo Dunava i Drave.

A sto se tice Drave,volim Dravu zato sto sam rodjen u Vukovaru i uvek kad sam isao za Osijek isao sam na Dravu.A prvi put sam u nju zaplovio proslo leto,i isli smo za Belisce.

Neki podatci o potrosnji su:na 1 sat oko 45l.Uzvodno ili nizvodno svejedno je.




!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Pa to je jako mnogo! A u taj sat vremena se predje samo 10 km.... da to nije malo previse... Koliko onda goriva trosi voz/vlak? Ispada da je ipak manja potrosnja goriva ako se roba stavi na vlak...

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Pa to je jako mnogo! A u taj sat vremena se predje samo 10 km.... da to nije malo previse... Koliko onda goriva trosi voz/vlak? Ispada da je ipak manja potrosnja goriva ako se roba stavi na vlak...

To je optimalna potrosnja koja ukljucuje rad glavnog pogonskog stoja i pomocnih agregata.Ako uzmete u racunicu da je 45l na sat,znaci da se na 24 sata potrosi 1080l,ako se u obzir uzme da se po zakonu sa jednim kapetanom moze voziti 15 sati,znaci da potrosnja na jedan radni dan iznosi 675l.Sve to je moze da se podeli sa tankom od 30 000l i zacunica ispadne 44 dana.Mozda to deluje mnogo ali to je zaista dobra cifra s obzirom da brod prevoz 1000t robe.Uzmite voz i stavite m 1000t robe pa da vidimo racunicu.A sto se tice toga 10km=45l ne mogu da se slozim jer to sve zavisi od kretanja broda i kolicine tereta.

Ne mozes tako "iz glave" da kazes da je to mnogo,nemas sve podatke.Bitna je i kolicina tereta zbog koga se sve ta nafta utrosi......pa onda kalkulisi :).

edit...preduhitrio me Guza sa odgovorom :).

Ne mozes tako "iz glave" da kazes da je to mnogo,nemas sve podatke.Bitna je i kolicina tereta zbog koga se sve ta nafta utrosi......pa onda kalkulisi :).

edit...preduhitrio me Guza sa odgovorom :).

Brz sam,brz.Neki brodovi imaju vece tankove za fekalije od mojih tankova za gorivo.:)

I ja sam razmišljao o tome da je puno, ali to je na tom segmentu puta gdje je Dunav brz a brod spor. zato sam i pitao za brzine na ostalim dijelovima rijeke ili rijekama.
Ajd da se malo igramo kalkulacije: Utovar Gradiška, ide nizvodno do ušća u Dunav, uzvodno do Novog Sada pa onda kanalom do Vrbasa. koliko bi to spržilo goriva? a koliko ostalih troškova. onako otprilike.

Uzgred, baš mi se sviđa tvoj brod, jedino bih mu dodao malo kw.

I ja sam razmišljao o tome da je puno, ali to je na tom segmentu puta gdje je Dunav brz a brod spor. zato sam i pitao za brzine na ostalim dijelovima rijeke ili rijekama.
Ajd da se malo igramo kalkulacije: Utovar Gradiška, ide nizvodno do ušća u Dunav, uzvodno do Novog Sada pa onda kanalom do Vrbasa. koliko bi to spržilo goriva? a koliko ostalih troškova. onako otprilike.

Uzgred, baš mi se sviđa tvoj brod, jedino bih mu dodao malo kw.

E ovako,ovo nije kompikovano pitanje zbog resavanja problema ali je komplikovano sa podatcima o vodi.Jedna stvar svima nama treba da bude jasna,voda je slobodna,raste i opada,nanosi i baca,nikad se ne zna kako ce se ponasati,uveliko od njene brzine zavisi i brzina broda.

Ali evo to onako odprilike.

Brod krece iz Gradiske natovaren sa 1000t.
Gradiska se nalazi na 459km reke Save.
Dolazi do Beograda koje je na 1170 km Dunava.
Zatim do Novog Sada koji je na 1254km.
Onda ide kanalom Novi Sad Savino Selo koji je dugacak 39km.
Zatim od Savinog Sela do Srbobrana,pa onda do Vrbasa ima 20km.
Sve ukupno to je 602km.
Ako uzmemo prosecnu brzinu 10km/h.
Jedna radna smena je 15h na dan.
Dakle brod ce ovo preci za 60 sati.
Ako trosi 45l na 1 sat onda je to 2700l.
Po ceni od 0.7 evra za litru to je 1890e.
Na teret od 1000 tona.

Ali napominjem ovo je uokvireno,brzina broda je dosta smanjena zato sto ovakvu rutu nikada nisam imao.Ovo je skolska racunica i nisam uzimao decimale,zaokruzivao sam.Valjda je sada jasnije da se za 1890e moze prevesti roba teska 1000t na relaciji od 602km.A u saobracaju je pravilo da teske terete koji idu na relaciju duzu od 500km,najpovoljije je prevoziti recnim transportom. :)

Nadovezaću se na prethodni post.

Po računici koju nam je dao GuzaNS brodska potrošnja goriva je oko 3 Eura / 1 km pri prevozu 1000 t tereta
ili 0,003 Evra / 1 km za prevoz 1 t tereta.

Maksimalna nosivost jednog kamiona šlepera je oko 25 t
dakle, brod u ovom slučaju prevozi istu količinu robe kao 40 natovarenih kamiona šlepera
Siguran sam da natovareni kamion šleper ( 25 t ) troši više od 0,075 evra/km koliko troši brod iz primera za prevoz iste količine od 25 tona tereta.




U oktobru sam u Beogradu ispred stanice rečne policije snimio ovu fotografiju novog policijskog čamca.

http://www.dodaj.rs/f/J/137/4WAJ54Mt/novi-policijski-gliser.jpg

Čamac je sad već čuveni Booster - Finska proizvodnja, kod najpoznatija po fotografiji na kojoj Putin i Medved pecaju iz Bustera. Dole aluminijum, gore plastika. Ovde su ugrađeni motor, grejanje, rotacije i naravno Garmin :)


Danas sam isti čamac snimio na Dunavu

http://www.dodaj.rs/f/h/HJ/1IhQmlSN/sam4764-1.jpg


http://www.dodaj.rs/f/3v/ct/VwZ0hWl/sam4767-1.jpg


http://www.dodaj.rs/f/2s/lI/Trp1fAU/sam4768-1.jpg

^^@frakturator
Vezano za kalkulaciju potrosnje goriva - to je tocno ali samo pod uvijetom da je ista predjena kilometraza. Ako moras rijecnim putem napraviti 4x vise kilometara onda se sve to dovodi u pitanje. Mrzi me raditi sada racunicu ali se da izracunati koliko vise km se moze napraviti s brodom a da to jos uvijek bude isplativo. I naravno redovno se radi o masivnim teretima relativno niske cijene (zito, rude) i kod kojih brzina nije prioritet.

^^@frakturator
Vezano za kalkulaciju potrosnje goriva - to je tocno ali samo pod uvijetom da je ista predjena kilometraza. Ako moras rijecnim putem napraviti 4x vise kilometara onda se sve to dovodi u pitanje. Mrzi me raditi sada racunicu ali se da izracunati koliko vise km se moze napraviti s brodom a da to jos uvijek bude isplativo. I naravno redovno se radi o masivnim teretima relativno niske cijene (zito, rude) i kod kojih brzina nije prioritet.


Pozdrav
Naravno da je tako.
Između dva ista mesta je različita kilometraža u drumskom, železničkom i rečnom saobraćaju, pa čak je različita i u istom vidu saobraćaja ako se izabere drugi prevozni put.

Ovde mi je bila želja da se lakše uporedi potrošnja goriva u rečnom i drumskom saobraćaju kada se oba svedu na isti teret ( 1 tona ) i isto rastojanje ( 1 km )

Dakle, da na izgled velika potrošnja od 45 l za 1h rada motora spomenutog broda nije tako velika kada se uporedi sa zajedničkom potrošnjom 40 kamiona šlepera koji prevoze istu količinu robe kao taj jedan brod.



Još jedna današnja fotografija sa Dunava na kojoj su dve spregnute samohotke Maria i Steel Bee.

http://www.dodaj.rs/f/2R/2k/4kLZTzdg/sam4770-1.jpg

14.03.2012 14:44

Otvoren prvi terminal za punjenje brodova gorivom

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić i generalni direktor Naftne industrije Srbije (NIS) Kiril Kravčenko danas su u Novom Sadu svečano otvorili prvi terminal u našoj zemlji, koji će obezbediti sigurno snabdevanje brodova i brodskih kompanija kvalitetnim gorivom na važnim plovnim pravcima u Srbiji. Foto TANJUG - Jaroslav Pap

http://77.46.136.72/arhiva/2012/fotografije/640x426/Tan2012-3-14_1442664_4.jpg

http://77.46.136.72/arhiva/2012/fotografije/640x426/Tan2012-3-14_144278_9.jpg

http://77.46.136.72/arhiva/2012/fotografije/640x426/Tan2012-3-14_1442689_11.jpg

http://77.46.136.72/arhiva/2012/fotografije/640x426/Tan2012-3-14_1442335_8.jpg

http://77.46.136.72/arhiva/2012/fotografije/640x426/Tan2012-3-14_1442863_10.jpg

pBai3fl8MbI

pBai3fl8MbI

Flašolomac :ohno:
Malo je off topic, ali ekologija treba da se prožima sa svim ljudskim aktivnostima pa kao i sa plovnim putevima.

Kod nas je slično bilo sa Vrbasom, i sada je u godnjem toku. Međutim, moram da priznam da je došlo do određenog ekološkog osveštenja tako da je dio toka u Republici Srpskoj dosta čistiji nego ranijih godina. Na jezeru HE Bočac postavljena je zaštitna mreža na kojoj se nakuplja otpad (najviše plastične mase). firma koja upravlja tom mrežom i čišćenjem je sufinansirana od strane grada a takođe se i finansira od prikupljene sirovine (plastike). Dakle što se izvadi to se reciklira.
Prije par godina kad je otkupna cijena otpadnog željeza bila povoljna, cigani su izvukli svaku školjku auta i svaki stari šporet iz rijeka, potoka i šuma.
Nizvodno je svaka opština provela akciju čišćenja korita rijeke (i svake godine u proljeće to radi) tako da je situacija značajno drugačija. rezultat svega toga je da i onaj koji je ranije bacao otpad u rijeku (što je bilo društveno prihvatljivo) sad to rjeđe ili nikako čini- podigla se ekološka svijest. Naravno da to još nije 100 % onako kako treba ali je značajno bolje, mada se osjeti malo popuštanja u disciplini zadnje godine (kriza valjda).
Ipak u cijeloj BiH situacija je jako loša što se tiče čvrstog plutajućeg otpada.

E ovako,ovo nije kompikovano pitanje zbog resavanja problema ali je komplikovano sa podatcima o vodi.Jedna stvar svima nama treba da bude jasna,voda je slobodna,raste i opada,nanosi i baca,nikad se ne zna kako ce se ponasati,uveliko od njene brzine zavisi i brzina broda.

Ali evo to onako odprilike.

Brod krece iz Gradiske natovaren sa 1000t.
Gradiska se nalazi na 459km reke Save.
Dolazi do Beograda koje je na 1170 km Dunava.
Zatim do Novog Sada koji je na 1254km.
Onda ide kanalom Novi Sad Savino Selo koji je dugacak 39km.
Zatim od Savinog Sela do Srbobrana,pa onda do Vrbasa ima 20km.
Sve ukupno to je 602km.
Ako uzmemo prosecnu brzinu 10km/h.
Jedna radna smena je 15h na dan.
Dakle brod ce ovo preci za 60 sati.
Ako trosi 45l na 1 sat onda je to 2700l.
Po ceni od 0.7 evra za litru to je 1890e.
Na teret od 1000 tona.

Ali napominjem ovo je uokvireno,brzina broda je dosta smanjena zato sto ovakvu rutu nikada nisam imao.Ovo je skolska racunica i nisam uzimao decimale,zaokruzivao sam.Valjda je sada jasnije da se za 1890e moze prevesti roba teska 1000t na relaciji od 602km.A u saobracaju je pravilo da teske terete koji idu na relaciju duzu od 500km,najpovoljije je prevoziti recnim transportom. :)

Hvala na kalkulaciji, mislim da je ovo i osnova ovakvog foruma jer ako bude isplativosti biće i lijepih slika :lol:
Ja moram da priupitam još nekoliko stvari.
- Odakle cijena 0,7€? pretpostavljam da se radi o dizelu. Jel' to neka specijalna cijena za brodove koja je oslobođena akciza i sličnih nameta?
- Da li je uobičajeno da brod (kao tvoj) ima jednu ili duplu posadu, pa da ide non stop?
- U ovom slučaju Sava se plovi nizvodno, to znači da onda ide brže, a uzvodno sporije?
- da li se isplati da ide prazan uzvodno a pun nizvodno? da li je u tom slučaju veća brzina ili potreošnja po h? Kod željeznice su mi objasnili da nema puno uticaja na cijenu ako ide prazan u jednom smjeru dok kod kamionskog sabraćaja to puno znači.

Pozdrav
Naravno da je tako.
Između dva ista mesta je različita kilometraža u drumskom, železničkom i rečnom saobraćaju, pa čak je različita i u istom vidu saobraćaja ako se izabere drugi prevozni put.

Ovde mi je bila želja da se lakše uporedi potrošnja goriva u rečnom i drumskom saobraćaju kada se oba svedu na isti teret ( 1 tona ) i isto rastojanje ( 1 km )

Dakle, da na izgled velika potrošnja od 45 l za 1h rada motora spomenutog broda nije tako velika kada se uporedi sa zajedničkom potrošnjom 40 kamiona šlepera koji prevoze istu količinu robe kao taj jedan brod.



Još jedna današnja fotografija sa Dunava na kojoj su dve spregnute samohotke Maria i Steel Bee.

http://www.dodaj.rs/f/2R/2k/4kLZTzdg/sam4770-1.jpg

Šta znači spregnute samohotke? Samo jedna je u pogonu a druga je "prilkolica"? pretpostavljam da to ima smisla ako se ide nizvodno ili i uzvodno ako nije velika brzina rijeke.
Koliko goriva štedi? štedi se jedna posada?
Koliko članova čini posadu?

Hvala na kalkulaciji, mislim da je ovo i osnova ovakvog foruma jer ako bude isplativosti biće i lijepih slika :lol:
Ja moram da priupitam još nekoliko stvari.
- Odakle cijena 0,7€? pretpostavljam da se radi o dizelu. Jel' to neka specijalna cijena za brodove koja je oslobođena akciza i sličnih nameta?
- Da li je uobičajeno da brod (kao tvoj) ima jednu ili duplu posadu, pa da ide non stop?
- U ovom slučaju Sava se plovi nizvodno, to znači da onda ide brže, a uzvodno sporije?
- da li se isplati da ide prazan uzvodno a pun nizvodno? da li je u tom slučaju veća brzina ili potreošnja po h? Kod željeznice su mi objasnili da nema puno uticaja na cijenu ako ide prazan u jednom smjeru dok kod kamionskog sabraćaja to puno znači.

To je cena za brodove,dakle bez poreza,akciza i ostalog.
Sto se tice posade zavisi od situacije,nekada dve,a nekada jedna.
Da ide brze,ali jako je tesko odrediti od tih 459km,koliko ce ici 13km/h,koliko 15km/h,a koliko 9km/h,zato sam uzeo prosecnu brzinu i za uzvodnu plovidbu i za nizvodnu.
Prazan se ne isplati ici nikako,to je gubljenje novca,na duze relacije.Naravno da je brze ici nizvodu teretan,ali je retkost ici uzvodu prazan,bar kod mene.

To je cena za brodove,dakle bez poreza,akciza i ostalog.
Samo da dodam da se tu radi o lož ulju, koje se masovno koristi i koje je samo po sebi oslobođeno akcize. NIS pritom daje i povoljnije cene svojim, kako bih rekao, VIP klijentima, koji kupuju često i na veliko (nisam siguran za količinu, doduše).
Flašolomac :ohno:
Malo je off topic, ali ekologija treba da se prožima sa svim ljudskim aktivnostima pa kao i sa plovnim putevima.
Reke u Srbiji su u katastrofalnom stanju što se tiče otpada i čistoće. Nikad mi neće biti jasni likovi koji bacaju otpad u reku ili kanal. Koji moron moraš da budeš. Zaprepastim se svaki put kad vidim šporete, veš mašine ili, eto pomenuo si već, školjke od automobila. Uveo bih drakonske kazne za tako nešto, jer očigledno da naš narod ukapira tek kad ga opališ po džepu.
Ali generalno, Srbiji je potrebna jedna istinska ekološka revolucija, kao i jedno veliko temeljnio čišćenje i edukacija stanovništva. Ovo na šta Srbija liči trenutno je jedna velika sramota.

Spriječeno potapanje broda

Nakon što je kod Vukovara nasukani brod Aleksandar počeo pucati i tonuti djelatnici Lučke kapetanije Vukovar u suradnji s Hrvatskim vodama, Vodogradnjom Osijek i Javnom vatrogasnom postrojbom Vukovar uspjeli su ga ponovno stabilizirati i pripremiti tegljenje. Kako doznajemo od kapetana Lučke kapetanije Vukovar Ivana Barovića brod će i noćas biti pod nadzorom, a sutra bi se trebao odvući do brodogradilišta u Apatinu ili Novom Sadu. Od tisuću tona kukuruza koji je prevozio kada se prije mjesec i pol nasukao, oko 800 tona je spašeno.

http://www.hrv.hr/aktualnosti/7375-sprijeeno-potapanje-broda.html

Šta znači spregnute samohotke? Samo jedna je u pogonu a druga je "prilkolica"? pretpostavljam da to ima smisla ako se ide nizvodno ili i uzvodno ako nije velika brzina rijeke.
Koliko goriva štedi? štedi se jedna posada?
Koliko članova čini posadu?
Da,na slici su samohotke koje idu cugi,znaci samo jedna u pogonu i upravo je usteda razlog.Moze i uzvodno i nizvodno ali to vec zavisi od jacine brodskih motora,da li su natovarene i sl.Koliko se ustedi na gorivo isto zavisi od ovih navedenih razloga,tesko je to proceniti.
Obicno samohotka ima 2-5 clanova posade.

Evo ponovo prica o spasavanju Petrovaradinskog splava "Parobrod".

Dakle,celu akciju spasavanja odradio je brod "Baranja I" firme "Kamenko Gagrcin" iz Sombora.
Akcija je trajala oko 5-7 dana,i vrsena je tako sto je splav bio vezan za brod koji mu nije dao da potone,a sa druge strana vezan vintama na obalu i tako je polako podizan dok se voda iz njega ispumpavala.

Evo slika koje to pokazuju:

http://a6.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash4/423647_330000030380012_100001100545416_887592_1222575594_n.jpg

http://a4.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash4/422230_330000130380002_100001100545416_887593_212833990_n.jpg

Posle par dana:

http://a1.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc7/426272_337304969649518_100001100545416_906919_1908764176_n.jpg

http://a8.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash4/430260_337305039649511_100001100545416_906920_1367699146_n.jpg

A evo kako izgleda danas:

http://a8.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc7/426899_339705199409495_100001100545416_911681_24681255_n.jpg

http://a4.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash4/423254_339705246076157_100001100545416_911683_455487544_n.jpg

Dakle akcija je bila uspesna!!!

A evo slika nekih brodova koja sam sklikao ovih dana.

Cakor,Vucevo i Zlatibor.
http://a2.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash4/432359_337305072982841_100001100545416_906921_1721056362_n.jpg

Orenburg.
http://a4.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash4/425366_339704939409521_100001100545416_911676_2080749059_n.jpg

Sajkas,Podbara i Miseluk.
http://a6.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash4/428168_339705012742847_100001100545416_911677_904270290_n.jpg

Jelica.
http://a5.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash4/428320_339705052742843_100001100545416_911678_28028785_n.jpg

Vinodol.
http://a2.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc7/430270_339705136076168_100001100545416_911680_1709897813_n.jpg

Djina.
http://a1.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc7/421047_339705296076152_100001100545416_911684_238290872_n.jpg

http://a5.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash4/419919_339705392742809_100001100545416_911686_776170053_n.jpg

Sitno.
http://a4.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash4/430579_339705519409463_100001100545416_911688_421611590_n.jpg

Patrik i Linz.
http://a1.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc7/419773_339713136075368_100001100545416_911701_1094557364_n.jpg

Olimpi Panov.
http://a3.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc7/426339_339713606075321_100001100545416_911702_1589103485_n.jpg

A evo slika nekih brodova koja sam sklikao ovih dana.

Cakor,Vucevo i Zlatibor.
http://a2.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash4/432359_337305072982841_100001100545416_906921_1721056362_n.jpg



Гузо,
чисто информативно ме занима да ли и у Немачкој, Аустрији има оваквих сцена са нагомиланим грањем, флашама и осталим ђубретом око привезаних бродова или то тамо мора редовно да се чисти под претњом високих казни? Мене то страшно нервира.

Драго ми је да Винодол и даље ради. Некада давно у средњошколским данима сам управљао са њим на пракси...

Гузо,
чисто информативно ме занима да ли и у Немачкој, Аустрији има оваквих сцена са нагомиланим грањем, флашама и осталим ђубретом око привезаних бродова или то тамо мора редовно да се чисти под претњом високих казни? Мене то страшно нервира.

Драго ми је да Винодол и даље ради. Некада давно у средњошколским данима сам управљао са њим на пракси...


Вјероватно то они пусте низводно па дође нама.:lol:

Гузо,
чисто информативно ме занима да ли и у Немачкој, Аустрији има оваквих сцена са нагомиланим грањем, флашама и осталим ђубретом око привезаних бродова или то тамо мора редовно да се чисти под претњом високих казни? Мене то страшно нервира.

Драго ми је да Винодол и даље ради. Некада давно у средњошколским данима сам управљао са њим на пракси...

Veruj mi da nema,a ko pusta i cije su to ja ne znam.

Inace za Vinodol mogu reci da je to jedan,i dalje,jako dobar i poprilicno jak brod.Bio sam par puta na njemu,nisam plovio ali sam se odusevio starim stilom gradnje,masinama i vitlima na gornjoj palubi.Jedan od moji omiljenih brodova posle "Podgore".

Plovni bageri čiste kanal DTD

14. mart 2012. | 15:17 | Izvor: RTV


Plovni bageri JVP "Vode Vojvodine" izvadiće iz Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav (DTD) tokom ove godine oko 350.000 kubika mulja.

Bager "Tamiš" trenutno čisti oko tri kilometra kanala Odžaci – Sombor, odnosno deonicu kod Doroslova koja od puštanja u rad DTD-a nikada do sada nije izmuljivana. Prema procenama, iz tog dela kanala trebalo bi da bude izvađeno oko 95.000 kubika mulja, saopštile su "Vode Vojvodine".

Plovni bager "Lala" radi uzvodno od prevodnice brane na Tisi. Kako bi se plovidba na Tisi normalno odvijala ova deonica čisti se svake dve do tri godine.

Tokom ove sezone čistiće se i kanal na spoju Tise sa prevodnicom Novi Bečej i deo kanala nizvodno od ustave Novi Bečej. Očekuje se da će "Lala" na ovim lokacijama izvaditi oko 30.000 kubika nanosa.

Bageri "Tamiš" i "Lala" su u pogonu od ove nedelje, dok treći plovni bager "Dunav" trenutno čeka redovan pregled od strane "Jugoregistra". Posle produženja radne dozvole i on će početi sa radom.






-----------------------------------------------------------------------------------




Što se smeća na rekama tiče mislim da na taj problem treba gledati sa dve strane.
Možda ću malo odlutati od teme, ali kada je već pomenuto . . .

Prvo, kao na problem lične bezobzirnosti i nevaspitanja koji će kod jednog broja pojedinaca uvek postojati. Takvih ljudi ima u svim državama na Svetu.
Ovaj se problem može prevazići jedino redovnim čišćenjem koje je kod nas problematično.
Državne represivne mere i neke tehničke mere ( npr. korišćenje razgradive ambalaže ili otkup ambalaže i sekundarnih sirovina, . . . ) ovaj problem mogu smanjiti ali nikako i u potpunosti rešiti. Na kraju je opet neophodno redovno čišćenje.


Sa druge strane kod nas postoji problem u skupljanju, odvoženju i odlaganju smeća.
Dobro je poznato za postojanje ,,divljih deponija".
Naglašavam reč deponija što znači da se na određeno mesto organizovano odlaže smeće, a jedini razlog koji ja vidim za odlaganje na ,,divlju" , a ne ,,legalnu" deponiju je što ne postoji drugi način za odlaganje smeća.

Dakle, ne postoji javno mesto za sakupljanje smeća ( kontejner ) sa kojeg se smeće redovno odvozi na legalnu, javnu i higijensku deponiju.
U gradovima je sakupljanje i odvoženje smeća ipak nekako rešeno, ali u velikom broju prigradskih mesta i po pravilu u većini seoskih naselja ne postoji rešeno sakupljanje, prevoz i odlaganje smeća. U takvim uslovima je prirodno nastajanje divljih deponija.

U selima oko Južne Morave odakle je postavljeni snimak ne postoji ni jedno selo sa rešenim sakupljanjem smeća. I šta onda očekivati? Može li se očekivati da će ljudi gomilati smeće u svojim dvorištima i tu ga spaljivati?

Problem postoji i u samim gradovima. Ja živim u Beogradu - Novi Beograd i često sam u situaciji da smeće iz ruke koje želim da bacim nemam gde. Jedine kante koje mogu da pronađem u Novom Beogradu su na jednom broju stajališta gradskog prevoza, po neka kanta ispred firmi i prodavnica i kontejneri ( kojih je relativno malo na ulicama jer se u velikom broju stambenih zgrada smeće baca na spratovima zgrada u kanale koji vode do kontejnera u prizemlju zatvorenih u posebne prostorije ). Postoji i jedan broj starih betonskih kanti koje su po pravilu pune jer se neredovno čiste.
Verujem da i mnogi od vas iz drugih gradova imate sličan problem.

Moj zaključak je dakle možda apsurdan ali ipak mislim da je kod nas još i čisto kada se pogleda sistemski nerešen problem sakupljanja, transporta i odlaganja smeća kao i neredovno čišćenje.

Dakle da bi se pitanje smeća rešilo, mora se rešiti sistemski na nivou države ( zakoni ) i na nivou lokalne vlasti uz strogu primenu odredbi i rigoroznu kontrolu.


Problem otpadnih voda bolje i da ne otvaram.
Na našu ,,sreću" ozbiljnu industriju i nemamo, a za komunalne otpadne vode nas spašava postojanje velikih reka sa ogromnom količinom vode u kojima se otpadne vode ,,razrede" na šta se nadovezuje ogroman kapacitet naših reka za samoprečišćenje. Samo zahvaljujući tome imamo reke u kojima se može kupati i iz kojih se ulovljena riba može jesti, pa čak i prečišćavati za piće.

Одлична тема пратим је редовно, хвала "frakturator"

Унаприједити продуктивност и пловност ријеке Саве
19. 03. 2012.

Циљ пројекта “Рехабилитација и модернизација пловног пута ријеке Саве и луке Брчко” је унапређење оперативне продуктивности и пловности ријеке Саве, рекао је данас у Сарајеву представник Свјетске банке у ресору транспорта Бахер Ел-Хифнавиј.
Ел-Хифнавиј је истакао да привлачност овог пројекта није само у томе што ће се допринијети повећању транспорта, већ и зато што су ријечни и жељезнички транспорти еколошки најприхватљивији начини транспорта, јер користи мање горива, што је добитак и за транспортну заједницу, као и локалну и међународну заједницу.
“Пројекат има двије главне компоненте – једна је уређење корита ријеке Саве и омогућавање употребе већих пловила Савом, а друга је унапређење продуктивности лука дуж ријеке”, рекао је он, додавши да је потребно и продужавање жељезничке пруге до луке у Брчком и измјештање пруге из центра на периферију.
Према његовим ријечима, једна од важнијих компоненти је и деминирање ријеке Саве за шта је потписан споразум за грант од 5,6 милиона евра. Он је нагласио да су активности на томе почеле и ускоро се очекује почетак планирања деминирања.
“Што се тиче осталих пројектних активности очекује се да ће њихова вриједност бити 30 милиона долара у форми кредита од Свјетске банке под повољним условима”, рекао је Ел-Хифнавиј на конференцији за новинаре.
Министар транспорта и комуникација БиХ Дамир Хаџић истакао је да данашњем састанку са представницима Свјетске банке присуствују сви представници ресорних министарстава у БиХ и Европске комисије. Он је нагласио да ће се у скорије вријеме израдити пројектна документација за обнову и модернизацију пловног пута ријеке Саве.
“Циљеви овог пројекта су припрема пројекта рехабилитације пловног пута Саве, односно усаглашавање плана радова, прије свега на деминирању у свијетлу одобрења средства ИПА средстава ЕУ, потврђивање статуса припремних радова на Сави и луци Брчко, разматрање аранжмана имплементације пројекта и потврђивање временског оквира”, рекао је он.
С обзиром да је ријеч о регионалном пројекту, Хаџић је нагласио да је уговор са Хрватском потписан, а са Србијом ратификован, те изразио наду да ће у наредних мјесец дана бити потписан чиме би се створили услови да се активира 5,6 милиона евра за израду главног пројекта од Брчког до Београда, као и деминирање десне обале Саве.


http://radio-brcko.co.ba/unaprijediti-produktivnost-i-plovnost-rijeke-save/

Pozdrav Boza Kg i hvala na podrsci.




Da se malo podsetimo ledenih dana i ledolomca Greben.
Savetujem da pogledajte emisiju ,,Sasvim prirodno" Jovana Memedovica gde je ledolomac Greben u glavnoj ulozi.



k8iTMzDrR7E

Nisam siguran da sam ovo našao na ovom forumu. interesantna emisija:
http://www.youtube.com/watch?v=MuQyAOotACI&list=UUCq6RJKUQUT6s58v2ctCLfw&index=1&feature=plcp

Lepo,lepo...

Današnje fotografije brodova na Savi i Dunavu.


Potiskivač Topola sa baržom ulazi u plovni put iz bazena brodogradilišta ( zimovnika ).
Baržu je ostavio usidrenu na Dunavu.



http://www.dodaj.rs/f/2u/pD/4DMeqtvm/sam4929-1.jpg


http://www.dodaj.rs/f/Y/M1/3uUk3SEM/sam4930-1.jpg

Nastavljam sa današnjim fotografijama brodova sa Save i Dunava.


Brod Istrajni I

Brod je u vlasništvu Plovputa i namenjen je za održavanje plovnih puteva. Danas je na njemu gostovala neka delegacija koju su poveli na obilazak reka ovim brodom.
Pratio sam brod biciklom i fotografisao ga na različitim lokacijama.
Nadam se da vam neće smetati veći broj fotografija istog broda.


http://www.dodaj.rs/f/1y/BI/3TqWVUrx/sam4932-1.jpg


http://www.dodaj.rs/f/16/6Y/tZi1Vxv/sam4934-1.jpg


http://www.dodaj.rs/f/3V/SW/3VTk8NdZ/sam4935-1.jpg

Mimoilaženje brodova Istrajni I i Topola


http://www.dodaj.rs/f/26/7m/XjFXW44/sam4938-1.jpg


Istrajni I ispod Novog železničkog mosta

http://www.dodaj.rs/f/1k/pR/4C07yqJo/sam4941-1.jpg


Brod se okrenuo i prolazi ispod mosta Gazela

http://www.dodaj.rs/f/3M/LE/4PP9fW0H/sam4945-1.jpg

^^
Odlicne slike :cheers:

Jedna zanimljiva vest...


sreda 28.03.2012 | 16:02
Danijeli Šapcu donosi 500 mil. evra
Izvor: Beta, Tanjug

Šabac -- Italijanska kompanija Danijeli će u Srbiji investirati oko 500 miliona evra u fabriku specijalnih čeličnih proizvoda za automobilisku industriju.

Mogućnost te investicije najavljena je u decembru prošle godine prilikom Tadićeve posete Trstu i razgovora za vlasnikom kompanije Danijeli Đanpjetrom Benedetijem.

Italijanska kompanija bi trebalo da napravi čeličanu na severozapadu Šapca u slobodnoj zoni, na placu površine 120 hektara pored reke Save.

Šabačka lokalna samouprava očekuje otvaranje najmanje 1.000 radnih mesta u čeličani, dok bi još 1.500 ljudi bilo angažovano povremeno.


Gradonačelnik Šapca Miloš Milošević je kazao kako bi investicija italijanske kompanije bila od velikog značaja za grad koji se suočava sa problemom nedovoljne zaposlenosti. "Ono što su oni tražili od Vlade Srbije tiče se statusa najpovlašćenijeg kupca kada je reč o gasu, struji i drugim energenatima koji se koriste u njihovoj proizvodnji, kao i nekih infrastrukturnih objekata - izgradnje autoputa koji će povezati Šabac sa auto-putem Beograd-Zagreb, čišćenju korita reke Save i povećanju plovidbenih kapaciteta reke Save", precizirao je on.

Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović je dodao da "Šabac ima odgovor na sve zahteve za takvu investiciju. U poslednjih desetak godina pribavio je preko 600 hektara zemljišta koje je infrastrukturno opremljeno i nalazi se uz obalu reke Save".

Čeličana Danijeli bi u Srbiji s proizvodnjom vrednom od 750 miliona do milijardu evra godišnje učestvovala u srpskom izvozu sa više od 13 odsto i bila najveći pojedinačni izvoznik.

Prema kompanijskim podacima, kompanija Danijeli je treća po veličini među dobavljačima opreme za čeličane i metalsku industriju na svetu.

Italijanska grupa osim u matičnoj zemlji posluje u SAD, Holandiji, Nemačkoj, Švedskoj, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Indiji, Tajlandu, Kini, Austriji, Vijetnamu i Japanu i bavi se planiranjem, gradnjom i ugradnjom mašina i postrojenja u metalskoj industiji po sistemu ključ u ruke.

Danijeli pokriva ceo proizvodni ciklus - od rude do gotovih proizvoda od čelika, zapošljava 9.392 osobe. Prema kompanijskim procenama, prihod od prodaje Danijelija u prošloj godini bio je oko tri milijarde evra, a profit pre oporezivanja i kamata oko 300 miliona evra.

http://www.dodaj.rs/f/2j/g2/2hMOkfqc/sam4947-1.jpg


Istrajni I prolazi poslednjim metrima reke Save, odnosmo prvim metrima plovnog puta Save ( plovni put se meri od ušća reke koje se označava kao 0 km plovnog puta )
Ovo mesto se naziva Ušće iako je pravo ušće Save u Dunav nekoliko stotina metara dalje ( kod 25. maja ).

Iza broda je Malo ratno ostrvo, sa desne strane je Veliko ratno ostrvo. Levo je novobeogradska obala gde se nalazi kasarna Rečne flotile VS ( vide se brodovi na vezu ).


http://www.dodaj.rs/f/2G/3Q/4RcX37j4/sam4949-1.jpg

Izvlačenje potonulog čamca.
Kopno iza je Veliko ratno ostrvo, a reka je još uvek Sava.

Vesela družina među kojoj je i ronilac.


http://www.dodaj.rs/f/3U/11j/2NgAKejI/sam4950-1.jpg


http://www.dodaj.rs/f/k/dD/2XyqJR3F/sam4953-1.jpg



Dok traje izvlačenje čamca Dunavom prolazi brod Moldavia

http://www.dodaj.rs/f/3K/qn/4qjbP56P/sam4956-1.jpg

Banatska obala u blizini Pančevačkog mosta u vatri i dimu.

Tanker samohotka Maria P domaće firme Damen tankers prolazi Dunavom.
Vidi se i jedna usidrina puna tank barža - potisnica.


http://www.dodaj.rs/f/2b/cC/3QmVQkwF/sam4958-1.jpg


Labudovi su se na ovom mestu odomaćili.


http://www.dodaj.rs/f/1O/vK/3EoqUN85/sam4959-1.jpg


http://www.dodaj.rs/f/2a/m/lX8GO0s/sam4963-1.jpg


Maria P plovi Dunavom uzvodno.

http://www.dodaj.rs/f/2F/Ty/MbDIvFt/sam4964-1.jpg



Pogled na Dunav uzvodno.
Na ovom mestu se nalazi pravo ušće Save u Dunav.
Obala sa drvećem sa leve stane slike je Veliko ratno ostrvo ispred kog na levo Sava završava svoj tok.
Centralno na slici je zemunska obala koja se pruža i na levo iza Velikog ratnog ostrva.
Desno je banatska obala.

Na slici levo se vidi potiskivač Topola koji se vraća u Savu nakon ostavljanja barže na Dunavu ( prve dve današnje fotografije ).
Desno je tanker Maria P
U daljini na Dunavu, a centralno na fotografiji su Istrajni I ( centralno levo ) i Moldavia ( centralno desno )



http://www.dodaj.rs/f/3V/tz/3BJ7ublv/sam4965-1.jpg

Nemački tanker Romulus


http://www.dodaj.rs/f/1D/gi/4gd5XqcZ/sam4974-1.jpg


Volga

Verovatno kao i Moldavia, koja je prošla neposredno pre, ide ka zapadnoj Evropi gde treba da ukrcaju prve turiste ove sezone. Zimu su verovatno provele u svojoj zemlji ( Ukrajina ).


http://www.dodaj.rs/f/2D/Hp/22X5XTJZ/sam4979-1.jpg


http://www.dodaj.rs/f/3i/fY/2KTjQ1Ev/sam4981-1.jpg


http://www.dodaj.rs/f/3Q/11v/3VsdNtmh/sam4984-1.jpg



Banatska obala gori i dalje.
Usidrena tank barža je pod drugim uglom u odnosu na prethodnu fotografiju jer se okreće oko sidra.


http://www.dodaj.rs/f/1f/ns/3kyZclyz/1/sam4968-1.jpg

^^
Odlicne slike :cheers:

Jedna zanimljiva vest...

Odlična vijest,

Ako nije predizborno obećanje.

Ma nek je i predizborno obećanje,

samo da nije prazno.

Ima logike ova priča, plovni put, zemlja Srbija koja ima potrošača u vidu automobilske industrije i koja je dovoljno blizu Evrope da budu niski troškovi prevoza, a dovoljno daleko da bude jeftina radna snaga.
Ako bude istinita, ova priča će najbolje da dokaže šta riječni plovni putevi znače za razvoj privrede.

Vest o vatri koju sam snimio

Šteta što brod Vatrogasac nije dejstvovao dok sam bio tamo. Bila bi i neka fotografija.



http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=03&dd=28&nav_category=16&nav_id=595340


Hronika | sreda 28.03.2012 | 21:46 -> 22:53

Lokalizovan požar na obali Dunava

Izvor: Beta

Beograd -- Veliki požar koji je zahvatio rastinje na levoj obali Dunava, kod Kranjače, lokalizovan je i vatra je pod kontrolom, kažu iz Uprave za vanredne situacije.

Požarom je bio zahvaćen pojas između reke i nasipa, od Keja 25. maj do Pančevačkog mosta u dubini od oko 300 metara.

Sanja Žugić- Vuksanovićeva iz gradske Uprave za vanredne situacije je za B92 nešto ranije rekla da nema nikakvih opasnosti, jer u tom delu nema nikakvih objekata, ni domaćinstava, tako da niko nije ugrožen požarom.

Žugić-Vuksanovićeva je napomenula da je "brod vatrogasac" gasi požar, pošto zbog nepristupačnosti terena ne mogu da intervenišu vatrogasci s kopna.

Svakoga dana u Beogradu zbog paljenja niskog rastinja ima između 20 i 30 intervencija, pa vatrogasne ekipe teško uspevaju da pokriju sve intervencije, upozoravaju iz Uprave za vanredne situacije.

^^
Odlicne slike :cheers:

Jedna zanimljiva vest...



Hvala.


Kikinda na Dunavu kod Rama pre nekoliko dana.
Fotografiju uradio Teča sa Dunava


http://www.dodaj.rs/f/28/Tc/4R2QvUog/kikinda-ram-1.jpg

Q2evvOYcyqU

Malo sam pretraživao Youtube na ovu temu i naiđem na ovaj video. Pogledajte, druga samohotka nosi na pramcu zastavu Castrol. Malo mi je to čudno ako se pramčana zastava odnosi na državu kroz koju prolazi. Ili to u EU nema veze zato što nema granica pa ljudi kače šta stignu? Dobro da ne suše veš na tom mjestu. Opet ako se pogleda treća samohotka, čini mi se da nosi zastavu Slovačke.

U svakom slučaju se vidi gustoća ove vrste saobraćaja

Kad već pričamo o samohotkama, molio bih stručnije osobe na forumu (GuzaNS i Frakturator, mogu i ostali) da objasne malo više pojedinosti. Kakve vrste postoje? Pogon: da li je u pitanju jedan/glavni motor u krmi ili postoje i pramčani motori koji skreću lijevo desno? razlike između okretnih motora i motora s kopčom? Koliko su stare samohotke koje krstare našim vodama? Koliko su korita osjetljiva na godine, koliko mogu da traju? Pretpostavljam da su svi kamioni i većina vozova vršnjaci samohotki koje se i danas koriste davno izumrli i pretopljeni u neki drugi komad željeza.
Koliko se maksimalno može spregnuti samohotki?

GuzaNS je jednom spomenuo Caparski okret, može li malo podrobnije objašnjenje za laike?

'Ајде да ја пробам да одговорим по сећању, давно је то било кад сам изучавао ове ствари. Нека ме други исправе ако нешто погрешим.

Самохотке могу имати један или више главних мотора. Ове са једним мотором и елисом имају класично кормило иза елисе. Могу бити и са окретним елисама, па да се тако врши управљање (као код ванбродског мотора-пенте). Код нас има и самохотки са 2 главна мотора, који могу бити са окретним осовинама елисе, па се управљање врши закретањем елиса у страну, давањем супротне ротације елисама или додавањем/смањивањем снаге на различитим елисама (моторима). Такође, и ове самохотке са 2 мотора могу имати кормила (чак и испред елисе) чиме се додатно повећава покретљивост.
Данас је нормална ствар у бродоградњи да бродови буду опремљени и предњим (или бочним) помоћним елисама за маневар у луци (бочно кретање). Није ми познато да код нас има таквих, јер су наши бродови углавном стари пола века. Мислим да су најмлађе самохотке и гурачи са почетка '80.-их.
Генерално, речни бродови, због слатке воде, су изузетно дугог века и не захтевају често извлачење, премазивање специјалним бојама и скупо одржавање као поморски бродови. На нашим рекама још увек плове бродови прављени пре 2.Св.Рата. иако су, по правилу, врло лоше одржавани.
-"Koliko se maksimalno može spregnuti samohotki?"
Мислим да ту нема неких ограничења. То највише зависи од карактеристика пловног пута и снаге мотора. Ако има довољно дубине и ширине може се спрегнути неколико самохотки, поготово низводно. Тако се штеди гориво, јер је само једна самохотка погонска, док се остале понашају као шлепови или барже. Новије самохотке на прамцу имају уграђене "гураче" (да их тако назовем) који служе за потискивање баржи, а додатне самохотке или барже и шлепови се начешће везују бочно (цуги).
Надам се да сам био од помоћи.

Starost samohotki moze da dogura i do 100 godina,retko ali se nadje i to cak koristene u medjunarodnom saobracaju.

Najnovija naša samohotka Deligrad poseduje pramčani motor zahvaljujući kojem može da se bočno kreće, okreće skoro u mestu i savladava veće krivine plovnog puta.
Zbog jakih motora, ako se dobro sećam, može uz sebe da veže do 6 dodatnih barži ( uzduž i bočno ) u rasporedu koji zavisi od karakteristika plovnog puta.
Dakle, Deligrad može imati namenu sličnu kao i potiskivači - da pokreće plovne sastave.

Samohotka Deligrad

http://www.dodaj.rs/f/3o/VE/1YBop4EH/1/deligrad-samohodka.jpg


Što se dugovečnosti rečnih brodova tiče zaključite sami.


Amelia izgrađena 1917. godine

http://www.dodaj.rs/f/2Z/Vm/2wEM2LC9/amalia03.jpg

Melissa izgrađena 1923. godine

http://www.dodaj.rs/f/n/w3/2aJB7plq/melissa03-1923.jpg

A to znači ne samo da su više ekološke zbog manje potrošnje goriva i manje CO2 po tkm, nego i po izdržljivosti konstrukcije. Jednom kad se proizvede konstrukcija (proizvodnja željeza, livenje, varenje, itd..) i pri tom dođe do emitovanja CO2 u atmosferu, taj proizvod traje i traje, nema potrebe da se izbacuje dodatna količina za recikliranje i proizvodnju novih takvih proizvoda.

1917 vjerovatno nisu ni znali da su napravili tako dobar proizvod :-)

Pitanje za znalce:
Mogu li se na riječnim teretnim plovilima (samohotka) prevoziti putnici koji nisu članovi posade? Šta kažu pravila i zakoni i praksa?

Najnovija naša samohotka Deligrad poseduje pramčani motor zahvaljujući kojem može da se bočno kreće, okreće skoro u mestu i savladava veće krivine plovnog puta.
Zbog jakih motora, ako se dobro sećam, može uz sebe da veže do 6 dodatnih barži ( uzduž i bočno ) u rasporedu koji zavisi od karakteristika plovnog puta.
Dakle, Deligrad može imati namenu sličnu kao i potiskivači - da pokreće plovne sastave.

Samohotka Deligrad

http://www.dodaj.rs/f/3o/VE/1YBop4EH/1/deligrad-samohodka.jpg





Koliko motora ima ova "Bela Ladja" i kolike su snage?
Ako je za pokretanje 1000 t potrebno 400-500 KW, koliko je potrebno za 6000 t? to je 6x više ili recimo 3x više? pretpostavljam da prirast nije linearan.

Koliko motora ima ova "Bela Ladja" i kolike su snage?



Samohodka DELIGRAD sagrađena 2004. godine za JRB u brodogradilištu Beograd.

Samohodni teretni brod Deligrad dug je 95.0 i sirok 11,0 m. Gaz 2,2 metra, nosivost 1.892 tona.

Glavni pogonski motori 2 x CAT 3508B 638 KW kod 1.600 okretaja, dizel generatori 2 x CAT 3054 sa 60 eKW kod 1.500 okretaja, najveća brzina 24 km na sat, gorivo 70 tona, voda 10 tona.



Detaljnije o motorima


Brod ima dve strojarnice. Ona klasična je u krmenom delu broda, dok je motor za pogon pramčanog porivnika u pramcu broda.

Osnovnu pogonsku grupu čine dva dizel motora tipa CAT 3508 B sa 638 KW kod 1.600 obrtaja. Motori su A ratinga i preko reduktora Reintjes WAF 464L pogone fiksna četvorokrilna propelera, promera 1.600 mm. Kontrola rada oba motora je sa Engine Vison Display. Zapovednik broda na komandnom mostu s lakoćom prati rad glavnih motora i ostalih sistema na brodu.

Električnu energiju daju dva dizel generatora s Caterpillarovim motorima. To su generatori tipa CAT 3054 sa 60 eKW kod 1.500 okrtarja.

Zbog postizanja boljih manevarskih osobina, posebno kod prolaza uskim kanalima i u lukama, brod ''Deligrad'' ima u pramcu pramčani potisnik koga pogoni, isto tako, Caterpillarov dizel motor CAT 3406 sa 272 KW kod 1.600 okretaja.


Deligrad, komandni most
http://www.dodaj.rs/f/3s/cx/4N1crt4W/deligrad-kabina.jpg http://www.dodaj.rs/f/M/KL/j5oE9ms/deligrad-kabina2.jpg






Deligrad, motori
http://www.dodaj.rs/f/14/eS/1ESDTDpN/deligrad-motori.jpg http://www.dodaj.rs/f/G/ba/3oiLg7HF/deligrad-motor.jpg

Hvala Frakturator, ti si prava riznica informacija.

Da li možda znaš koliko ova brod troši na sat? Kad se kaže nosivost 1892 t, da li je to ukupna nosivost (brod i teret) ili samo teret? koliko je težak?

Da li se zna koliko košta ovakav brod?

GuzaNS, da li vrijedi ovakva matematika? Tvoj brod (ja ga tako zovem, vjerujem da će jednom i biti tvoj :-)) je maks brzina 15 km/h a Dunav od Bratislave do Beča na mjestima 14 km/h dakle neto brzina je 1 km/h (u odnosu na obalu). Deligrad ide 25-14 (Dunav)=11 km/h. ispada da je 11 puta brži nego tvoj brod na toj dionici. Da li se može prihvatiti takva matematika? ako je odgovor DA onda je vidljiva isplativost ugradnje većih motora na kratak rok.

iz mene govori ljubitelj vode ali i ekonomista, izvinjavam se zbog prekomjernih pitanja.

frakturator - Свака ти част! Опет одлично предастављање једног брода!:cheers:

Само ми објасни шта је "прамчани поривник"? Како се то каже по "нашки"?


Ako je za pokretanje 1000 t potrebno 400-500 KW, koliko je potrebno za 6000 t? to je 6x više ili recimo 3x više? pretpostavljam da prirast nije linearan.

Уф, то је више питање за инжењере бродоградње, али ако ти је од помоћи следећи податак:
"К флота" гурача ЈРБ-а има моторе снаге 3.061KW или скоро 4.400KS, а могу да гурају 16 баржи укупне носивисти 25.000 тона.
Ако си бољи математичар од мене сам извуци закључак.

Da li možda znaš koliko ova brod troši na sat? Kad se kaže nosivost 1892 t, da li je to ukupna nosivost (brod i teret) ili samo teret? koliko je težak?


1892 t je neto nosivost
istisnina 2.489 tona



Da li se zna koliko košta ovakav brod?


Kako je objavljeno prilikom puštanja broda u rad u izgradnju je uloženo oko 1,5 miliona eura, a tržišna vrednost broda je oko 2,5 miliona evra ( iznosi su iz 2004. godine )

Moram reći da mi nije potpuno jasno šta ovo znači. Ako je uloženo 1,5 milion što ih nisu nisu nudili na tržištu za manje od 2,5 miliona ( ako je to bila tržišna cena ) i ne bi se mogli odbraniti od porudžbina? :weird:
Dakle možemo samo nagađati šta reč uloženo podrazumeva.



iz mene govori ljubitelj vode ali i ekonomista, izvinjavam se zbog prekomjernih pitanja.

Sva pitanja su dobrodošla.
Rado ću odgovoriti na sva pitanja na koja mogu pružiti zadovoljavajući odgovor. Takođe sam i ja ljubitelj vode i plovidbe iako mi sa profesijom nema dodirne tačke.


frakturator - Свака ти част! Опет одлично предастављање једног брода!:cheers:


Pozdrav :cheers:



Само ми објасни шта је "прамчани поривник"? Како се то каже по "нашки"?


Preuzeoo sam i izmenio delove teksta firme koja je zastupnik proizvoda Caterpillar na prostoru Balkana. Sedište ove firme je u Zagrebu pa odatle i terminologija.

Mislim da se termin odnosi na tunelski pramčani propeler ( tunnel thruster ) gde je u jednoj poprečnoj cevi - tunelu u pramcu broda postavljen propeler koji može praviti potisak na obe strane.

Slika ove vrste pramčanog propelera sa nekog drugog broda. Naravno ovaj propeler treba da bude ispod nivoa vode.

http://www.dodaj.rs/f/1I/PU/4QooNswl/800px-brosenbowthrusterp.jpg



"К флота" гурача ЈРБ-а има моторе снаге 3.061KW или скоро 4.400KS, а могу да гурају 16 баржи укупне носивисти 25.000 тона.
Ако си бољи математичар од мене сам извуци закључак.


Mada sam fotografije već postavio u temi mislim da nije suvišno da ih ponovim.


Potiskivač Kumanovo

http://www.dodaj.rs/f/40/13O/1E2lzlts/2/jrbkarlovac.jpg


Karlovac od oko 3000 kW sa velikim brojem barži.

http://www.dodaj.rs/f/3R/I9/ME6105M/karlovac202261984.jpg

http://www.dodaj.rs/f/40/13O/1E2lzlts/2/jrbkarlovac.jpg



Prosto nevjerovatno kako mala "mrvica" gura ovoliki teret. A površina je tolika da stvara svoju vlastitu mikroklimu - vidi se oblak iznad sastava :lol:.

GuzaNS je jednom spomenuo Caparski okret, može li malo podrobnije objašnjenje za laike?


Capraški okret je nazvan po pristaništu Caprag kod Siska koje se nalazi na kraju toka reke Kupe, pre njenog ulivanja u Savu.
Na tome mestu je kraj plovnog puta Save ( poslednje kilometre Kupe koji su plovni smatram za sastavni deo plovnog puta Save ).
Kako je potrebno plovila okrenuti, a širina reke je mala ovaj manevar smanjuje potreban prostor za okretanje.

Naravno kada bi brodovi bili opremljeni pramčanim propelerom, kao što je bilo govora, okretanje bi bilo mnogo lakše.

Suština ovog manevra je da se koristi snaga toka reke koji sam svojom snagom okreće plovila koja su vezana kao na slici.


Koristeći jednu stariju knjigu sam se malo igrao i napravio sledići crtež.
Nadam se da je jasno.


CAPRAŠKI OKRET

http://www.dodaj.rs/f/12/El/1ZqP7GVC/capraski-okret.jpg




Fotografija sa Panoramio
Barže tegljanice u Sisku

http://www.dodaj.rs/f/2R/dz/33I6Hz2K/5126848.jpg

Iz osječkog lista : "Glas Slavonije"

Objavljeno: 4.4.2012

PUTNIČKO PRISTANIŠTE UZ RESTORAN GALIJA KONAČNO SE POČINJE ISPLAĆIVATI

Nakon što je u protekle gotovo tri godine uz osječki brod-restoran "Galija" na rijeci Dravi ukupno pristalo jedva dvadesetak putničkih/turističkih brodova (kruzera), to putničko pristanište konačno će od aprila do septembra ove godine, prema najavama nadležnih, zabilježiti značajniji promet brodova. Pristanište uz "Galiju" pompezno je otvoreno 20.07. 2009., njegovo uređenje stajalo je milijun kuna, a čelnici Lučke uprave Osijek i Turističke zajednice grada Osijeka optimistično su najavljivali kako će u Osijeku godišnje pristajati najmanje 50 kruzera. To nije ispunjeno ni približno, ali u Lučkoj upravi tvrde kako će se situacija osjetno popraviti. "10. aprila rano ujutro u Osijek će pristati prvi ovogodišnji kruzer, koji plovi pod nazivom Imagery i pod nizozemskom zastavom, a dovodi ga osječka agencija Cetratour. Od 17. 05. do 5. 09. najavljeno je još 14 kruzera kapaciteta od 100 do 150 putnika, a u Osijek će u više navrata dolaziti brodovi Imagery, Victor Hugo i Vivaldi. Za to je posebno zaslužan Zrinko Zvocak, agent iz Luke Vukovar, ali naravno i agencije koje organiziraju dolazak turista", ističe Ante Šimić, ravnatelj LU Osijek. Putnici s kruzera u Osijeku će se zadržavati od nekoliko sati do cijeloga dana (dio će ih ovdje i prespavati, ali na kruzeru). "Na brodu Imagery stižu uglavnom američki i australski turisti, a na ostalima će ih biti vjerojatno i iz niza drugih zemalja. Nadam se samo da će vodostaj Drave, koji je sada nizak, tijekom ljeta dopustiti pristajanje svih brodova", kaže Nino Majhen, voditelj prodaje agencije Cetratour. "Ti kruzeri, koliko god bili veliki, nemaju dubok gaz. Što se tiče njihovoga broja, naravno da bi moglo biti mnogo bolje, jer svake godine mađarsku granicu prijeđe i u Dunav doplovi oko 500 takvih brodova, od kojih njih 170 pristane u Vukovaru", zaključuje Šimić.

Fotografija koju sam snimio 06.02.2012. sa parobroda Župa, a nisam je ranije postavio.

Brod Vatrogasac

Brod je na vezu uz svoj ponton ( vatrogasna stanica ). Iza se nalazi stanica rečne policije.


http://www.dodaj.rs/f/3w/bZ/3b9VEpD8/sam4464-2.jpg



Starija fotografija snimljena prilikom gašenja požara na parobrodu Krajina.

http://www.dodaj.rs/f/r/Hu/tItBWwa/vatrogasac.jpg

Три и по милијарде динара за 146 километара насипа


- Изградња и реконструкција насипа широм целе Војводине један је од најзамашнијих подухвата Фонда за капитална улагања Војводине и "Вода Војводине" у протекле четири године.






Ми смо инвестирали око 3,5 милијарде динара и 146 километара одбрамбених насипа изградили или реконструисали. Увек је боље зауставити или спречити поплаву, него санирати после њене последице.

- И увек је то јефтиније - изјавио је председник Владе Војводине Бојан Пајтић након обиласка радова на постављање специјалне утврде на десној обали Тисе, која се састоји од за то намењених фолија, мрежица и камења, на потезу између Жабља и Мошорина. Сада се на четири локације на десној обали Тисе, ради утврда насипа, учвршћивањем обале камењем.

Радови су почели половином јануара и требало би да буду окончани у року од годину дана, кажу у "Водама Војводине".





http://img404.imageshack.us/img404/1618/06042012pajticnasiptisa.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/404/06042012pajticnasiptisa.jpg/)

Samohotka Novi Bečej na Begeju u Zrenjaninu
Fotografiju je snimio Janez ( Picasa )


http://www.dodaj.rs/f/w/BN/3vI8BSb0/novi-becej-picasa.jpg

Fotografije Deligrada iz Budimpešte.
Ovde su uz brod, kao što bilo reči, privezane dodatne barže.


http://www.dodaj.rs/f/0/kn/3bql5430/deligrad-budimpesta-2.jpg


http://www.dodaj.rs/f/2z/GF/2tcjB3ZC/deligrad-budimpesta.jpg


http://www.dodaj.rs/f/36/uO/4XEpmD3M/deligrad.jpg

Zbog štrajka radnika firme ,,Dunav agregati" blokirana je plovidba Dunavom.

Blokada je izvršena kod Novog Sada, usidravanjem brodova u plovnom putu.



Ql-xc97K0YA


-b4CFKudZFo


http://youtu.be/Yu95qy96JFQ

Nekoliko slika sa jucerasnjeg svecanog krstenja nove recne krstarice "Lord Bajron" u beogradskom brodogradilistu :cheers:

http://img.photobucket.com/albums/v127/Pupin11/bajron1.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v127/Pupin11/bajron3.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v127/Pupin11/bajron4.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v127/Pupin11/bajron5.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v127/Pupin11/bajron6.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v127/Pupin11/bajron7.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v127/Pupin11/bajron8.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v127/Pupin11/bajron9.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v127/Pupin11/bajron2.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v127/Pupin11/bajron10.jpg


Svecanost su ulepsali clanovi jedne plesne grupe....:D


http://img.photobucket.com/albums/v127/Pupin11/bajron11.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v127/Pupin11/bajron12.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v127/Pupin11/bajron13.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v127/Pupin11/bajron14.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v127/Pupin11/bajron15.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v127/Pupin11/bajron16.jpg


Slikao: Teca sa Dunava :applause:

u bre...

Brod izgleda prelepo. Kapiram da je i unutrašnjost perverzija.
Bravo za slike!

Evo i dve, mislim da je ovo Frakturatorov profil na shipspotting-u.
http://www.shipspotting.com/gallery/photo.php?lid=1530903
http://www.shipspotting.com/gallery/photo.php?lid=1530898

Rekao bih da unutrasnjost jos uvek nije perverzija :),goli je to celik.Ovo je samo "skoljka" broda,na doradu ce negde drugde.

Баш фино :cheers:

Rekao bih da unutrasnjost jos uvek nije perverzija :),goli je to celik.Ovo je samo "skoljka" broda,na doradu ce negde drugde.
Pa, to sam i mislio.:D

Šalim se, mislio sam na unutrašnjost kao raspored prostora, jer je očito na slikama je enterijer pustahija, a ja još nesam oćoraveo.:)

cije su ovo ribe
ne lice na nase...

Evo i dve, mislim da je ovo Frakturatorov profil na shipspotting-u.
http://www.shipspotting.com/gallery/photo.php?lid=1530903
http://www.shipspotting.com/gallery/photo.php?lid=1530898


Da, ovo je moj profil na shipspotting-u.
Na njemu su moje fotografije kao i fotografije Tece sa Dunava koje mi je on licno dozvolio da tu postavljam.

Fotografije ovog kruzera u izgradnji su moje. Jedna se marta meseca vec nalazi ovde, a sada dodajem jos dve.

Uocite brzinu gradnje i jos jedan brod koji je u odmakloj fazi izgradnje.
Brza gradnja je posledica toga sto se vec unapred izgradjeni segmenti broda spajaju. Tako, dok se jedan brod sastavlja u celinu, istovremeno se izradjuju sastavni delovi sledeceg.


04.03.2012.

http://www.dodaj.rs/f/37/FI/mCGodsJ/43.jpg


27.03.2012.

http://www.dodaj.rs/f/3g/50/NA2YMz/273.jpg

Super za slike i informacije, ja na primer nisam ni imao pojma da to brodogradiliste u BGu ista radi. Svak cast u svakom slucaju, i njima na radu i tebi na informacijama!

Hvala Frakturator, ti si prava riznica informacija.

Da li možda znaš koliko ova brod troši na sat? Kad se kaže nosivost 1892 t, da li je to ukupna nosivost (brod i teret) ili samo teret? koliko je težak?

Da li se zna koliko košta ovakav brod?

GuzaNS, da li vrijedi ovakva matematika? Tvoj brod (ja ga tako zovem, vjerujem da će jednom i biti tvoj :-)) je maks brzina 15 km/h a Dunav od Bratislave do Beča na mjestima 14 km/h dakle neto brzina je 1 km/h (u odnosu na obalu). Deligrad ide 25-14 (Dunav)=11 km/h. ispada da je 11 puta brži nego tvoj brod na toj dionici. Da li se može prihvatiti takva matematika? ako je odgovor DA onda je vidljiva isplativost ugradnje većih motora na kratak rok.

iz mene govori ljubitelj vode ali i ekonomista, izvinjavam se zbog prekomjernih pitanja.

Evo pozdrav,vratih se i ja.Bili smo do Regensburga i mogu reci da nas je mirna voda posluzila.
Imam mnogo slika i mnogo raznih prica za postavljanje ali polako.

Sto se tice tvog pitanja,odgovor je DA!
To je prosta matematika i mislim da je sve jasno,ali recimo na brodove manje nosivosti i manje gradje,ne mozete ugraditi tako veliki motor,a kamoli 2.

Brodovi tipa Holandskih i Nemackih sahotki su takve gradje da su napravljeni za jedan propeler,tj. jedan osovinski tunel ili jednu sapnicu.

Citao sam malo po forumu i vidim da se doticete teme starosti broda.Frakturator je dao dobar primer ali ja mislim da cu ga pobediti posto imam 2 sampiona:

Brod Cornelis danas Cornelia je 1889 godiste.

http://cdn2.shipspotting.com/photos/middle/6/7/8/330876.jpg

http://cdn2.shipspotting.com/photos/middle/2/3/7/176732.jpg

I brod Argo koji je 1901 godiste.

http://cdn2.shipspotting.com/photos/middle/9/8/2/1370289.jpg

http://cdn2.shipspotting.com/photos/middle/0/9/2/1370290.jpg

Inace oba broda su u vlasnistu firme za koju ja radim.

Fraktuatore,gledao sam po prvi put u zivotu pre oko nedelju dana manevar jednog brodica koji je na sebi imao nekoliko dizalica,i to ispod starog zeleznickog broda.

Tek posle tog komplikovanog manevra koji je trajao bar 5-6 minut ashvatih koliko je to komplikovana operacija.

Da pojasnim tekstualno,isao je u pravu ka uscu,onda je nagetao ispod mosta na desnu stranu i na kraju se okrenuo uzvodno.Nadam se da razumes sta rekoh.

Mozes li mi pojasniti zasto je izabrao za tu delikatnu opreaciju bas ispod zeleznickog mosta a ne bilo gde drugde gde nema smetnji u vidu stubova i onih bova koje obelezavaju mesto gde nije moguce ici brodom?

1892 t je neto nosivost
istisnina 2.489 tona




Kako je objavljeno prilikom puštanja broda u rad u izgradnju je uloženo oko 1,5 miliona eura, a tržišna vrednost broda je oko 2,5 miliona evra ( iznosi su iz 2004. godine )

Moram reći da mi nije potpuno jasno šta ovo znači. Ako je uloženo 1,5 milion što ih nisu nisu nudili na tržištu za manje od 2,5 miliona ( ako je to bila tržišna cena ) i ne bi se mogli odbraniti od porudžbina? :weird:
Dakle možemo samo nagađati šta reč uloženo podrazumeva.




Sva pitanja su dobrodošla.
Rado ću odgovoriti na sva pitanja na koja mogu pružiti zadovoljavajući odgovor. Takođe sam i ja ljubitelj vode i plovidbe iako mi sa profesijom nema dodirne tačke.




Pozdrav :cheers:




Preuzeoo sam i izmenio delove teksta firme koja je zastupnik proizvoda Caterpillar na prostoru Balkana. Sedište ove firme je u Zagrebu pa odatle i terminologija.

Mislim da se termin odnosi na tunelski pramčani propeler ( tunnel thruster ) gde je u jednoj poprečnoj cevi - tunelu u pramcu broda postavljen propeler koji može praviti potisak na obe strane.

Slika ove vrste pramčanog propelera sa nekog drugog broda. Naravno ovaj propeler treba da bude ispod nivoa vode.

http://www.dodaj.rs/f/1I/PU/4QooNswl/800px-brosenbowthrusterp.jpg




Karlovac od oko 3000 kW sa velikim brojem barži.
Mada sam fotografije već postavio u temi mislim da nije suvišno da ih ponovim.

http://www.dodaj.rs/f/40/13O/1E2lzlts/2/jrbkarlovac.jpg

http://www.dodaj.rs/f/3R/I9/ME6105M/karlovac202261984.jpg


Nadovezao bih par stvari i na ovo.Pre svega malo o pramcanim motorima.

Pramcani motori se ladjarski zovu Bukstlali.Oni sluze da izbijaju pramac desno,levo,zaustavljaju napred nazad.Cela sustina ovog prpelera ne bi bila potpuna da ne postoji krmeno pero na fari.Tako da u sustini sve zavisi od snage,ganga i kolicine tereta na brodu.Inace postoji vise vrsta bukstrala neki od njih su,cevni,kao na slici,fojt-snajderov i sistem sotela.

A sto se tice slika sa velikim brojem barzi i brodova koji to guraju zelim samo da napomenem da se na prvoj slici nalazi Kumanovo a ne Karlovac koji je dosta jaci od Kumanova.Ali ta cuvena K Flota je zaista stvarala glavobolje mnogim Brodarskim firmama u nasem regionu.

...

Ali ta cuvena K Flota je zaista stvarala glavobolje mnogim Brodarskim firmama u nasem regionu.

Što? U kom smislu?

P.S. Sve više gotivim ovu temu :cheers: Verovatno i zato što je najveći broj postova napisan od strane ljudi koji se razumeju u datu materiju (c c c c combo braker :P)

Što? U kom smislu?

P.S. Sve više gotivim ovu temu :cheers: Verovatno i zato što je najveći broj postova napisan od strane ljudi koji se razumeju u datu materiju (c c c c combo braker :P)

Mislim na to da su ti brodovi tada imali veliku reputaciju,kao najbolji,najveci,najjaci.Mnogo su posla radili,e na to sam mislio.

. . . manevar jednog brodica . . . ispod starog zeleznickog broda.
. . . isao je u pravu ka uscu,onda je nagetao ispod mosta na desnu stranu i na kraju se okrenuo uzvodno.
. . . zasto je izabrao za tu delikatnu opreaciju bas ispod zeleznickog mosta a ne bilo gde drugde gde nema smetnji u vidu stubova


Teško da mogu pretpostavim razloge.
Odluka da se na određenom mestu izvrši okretanje broda zavisi od odluke zapovednika, stanja plovnog puta i ograničenja i preporuka koje postoje na plovnom putu ( plovidbeni znakovi ).

Od značaja može biti i da li je brod nakon okretanja pristao.

Postoji pravilo, da kada je god to moguće, pristajanje treba izvesti sa plovidbom uzvodno.
Dakle u slučaju kada brod plovi nizvodno i želi da pristane, prvo treba da se okrene i u uzvodnoj plovidbi pristane uz obalu ( pristanište ili drugi plovni objekat ).

Što se poštovanja plovidbenih propisa tiče amateri-rekreativci ih se slabo pridržavaju za razliku od profesionalnih zapovednika brodova.

Nadovezao bih par stvari i na ovo.Pre svega malo o pramcanim motorima.
. . .

A sto se tice slika sa velikim brojem barzi i brodova koji to guraju zelim samo da napomenem da se na prvoj slici nalazi Kumanovo a ne Karlovac koji je dosta jaci od Kumanova.Ali ta cuvena K Flota je zaista stvarala glavobolje mnogim Brodarskim firmama u nasem regionu.


Pozdrav

Hvala na pojašnjenjima i ispravci.
Izmeniću svoj post i iznad odgovarajućih fotografija staviti ime Karlovca i Kumanova gde treba da ne bude zabune.

Očekujemo uskoro utiske i fotografije sa poslednjeg putovanja.


Karlovac na Dunavu
YvLtbFutP9w


Kumanovo na Dunavu
5yarFUruae4

Nadam se da nećete zameriti da postavim još snimaka nekih domaćih potiskivača. Možda će nekoga zanimati.


Kadinjača

tmK4rIoe8b8


Karađorđe po izlasku iz Đerdapa I

Ze17A5JXQmc


Kajmakčalan

9U_SkZsSY0o


Orašac. Mozete čuti i kratku radio komunikaciju između ova dva broda.

46Glnzz3sVE

Karađorđe

6Fm5NsQ_Xf4


Zanimljiv snimak sa većim brojem potiskivanih sastava ( među kojim ima i naših ) u plovidbi kroz Đerdapsku klisuru

ehRGou-r2rw


Karađorđe sa privezanom Kadinjačom u preticanju Drugog potiskivanog sastava

cITe3UuQ77Q

Karadjordje,junak svih prica starih brodaraca JRB-ve flote...."kada on prodje kroz Bec ceo grad se trese" :).

Hvala fraktuatore,mislim da jeste pristao posle kod onih mesta za pesak uzvodno od starog zeleznickog mosta,imao je neke bagere na sebi.

Inace,zasto se brodovi kada pristaju okrecu uzvodno?

Hvala fraktuatore,mislim da jeste pristao posle kod onih mesta za pesak uzvodno od starog zeleznickog mosta,imao je neke bagere na sebi.

Inace,zasto se brodovi kada pristaju okrecu uzvodno?

Evo ako mogu ja da se malo umesam u ovo.

Zeleo bi usvojimo neke ladjarske izraze za razne stvari koje cu ja kroz razna pitanja da objasnim.

Inace sto se tice "okretanja" broda ladjarski se kaze rundiranje broda.

A ceo proces bilo kakvog pristajanja uz obalu,ponton,slajz ili bilo kakav vid rundiranja naziva se manevar.

A brodovi se okrecu uzvodno zato sto je manevarska sposobnost broda veca kada se brod krece unapred.
Inace to je sve zbog polozaja krmenog pera koje nalazi iza propelera,sapnice ili propulzora,i kada brod ide unazad krmeno pera bukvalno postaje slobodno,slobodno tako da na njega ne utice nikakva propulzija propelera nekgo samo brzina vode ili brzina broda.

A postoji jos jedan razlog zbog cega se to ovako radi.
Postoje 2 tipa propelera levookretni i desnookretni.Levookretni stvara izboj krme u desno,a desnookretni obrnuto kada brod ide napred,a kada ide unazad situacija je obrnuta.Eto nekih od razloga.Inace Frakturator je slikao jedan brod koji se zove Sjef i kog sam licno video da u Smederevu pristaje nizvodno,ali to je bilo zbog jacine njegovog glavnog motora i jacine njegovog bukstrala.
Sto se tice manevara pristajanja na obalu ili pontona razlikujemo dva tipa:
-uzvodni
-i nizvodni.

Uzvodni manevar se vrsi iz mrtve vode u zivu,a nizvodni iz zive vode u mrtvu vodu.Sto znaci da se u oba slucaja brod nalazi u matici reke koja mu pomaze da se "izrundira" bilo to pramcem,kada je u pitanju uzvodni manevar,ili farom kada je u pitanju nizvodni manevar.

Inace manevarske sposobnosti broda i ceo manevar zavise od tipa plovila koji ga vrsi i naravno od odluke kapetana broda.

Guzo jesi li ti ovaj na slici na avataru ? :)

Guzo jesi li ti ovaj na slici na avataru ? :)

Da,da...To je moja malenkost...:lol:

Jesi li ukrcan trenutno?

Jesi li ukrcan trenutno?

Trenutno ne.Bio sam do 16-tog pa sam sad zbog skole kuci.

Trenutno ne.Bio sam do 16-tog pa sam sad zbog skole kuci.
Ja mislio da se trenutno javljas iz Regensburga :).

Najbolje da i školu natovare na brod pa da ti bude pri ruci. :-)

Zeleo bi usvojimo neke ladjarske izraze za razne stvari koje cu ja kroz razna pitanja da objasnim.



Zahvalan sam na ovome.

Mislim da zbog toga što ovaj forum prate i mnogi kojima plovidba nije suviše bliska ipak treba biti oprezan u korišćenju lađarskih izraza.
Imam utisak da je na ovoj temi sve više zainteresovanih, a koji ranije nisu bili u prilici da o unutrašnjoj plovidbi saznaju nešto više.

Zato je moj predlog da se povremeno uz upotrebljeni stručni izraz ponovi i njegovo objašnjenje kako bi bilo svima razumljivo.


Dakle, nešto slično sledećem:

Veliko Gradište. Upotreba pramčanog motora ( bukstral ) prilikom isplovljavanja broda.
Na snimku od 1:50

l3ayIBt8LfI



Novoizgrađeni morski brod na Dunavu se upotrebom pramčanog motora ( bukstrala ) okreće ( rundira ) u mestu.

PZEYMMSyKW4

Fotografije od danas posle podne.


Kruzer Lord Byron još uvek nije porinut, jer je verovatno svečano krštenje izvršeno pre nego što su završeni svi radovi koji bi trebalo da budu izvedeni u Beogradu.

http://www.dodaj.rs/f/3N/11J/3qTReN3N/sam50201.jpg


Čamci na Savi snimnjeni sa Mosta preko Ade.

http://www.dodaj.rs/f/3e/v2/1taBZuUd/sam5032-1.jpg

Posavlje na Savi.

http://www.dodaj.rs/f/1S/Hd/23OY7jk/sam5023-2.jpg


http://www.dodaj.rs/f/3y/0/4BR7Zlgz/sam5029-1.jpg


http://www.dodaj.rs/f/30/hI/2jSLIo3j/sam5031-1.jpg

Idemo dalje

Prijatno iznenađenje - kruzer na Savi uzvodno od beogradskog pristaništa.

RIVER COUNTESS

http://www.dodaj.rs/f/f/104/1ZTA2FY9/sam5037-2.jpg


http://www.dodaj.rs/f/3s/Oy/3pqHpAV5/sam5039-1.jpg


http://www.dodaj.rs/f/32/Qo/LQn6oVe/sam5042-1.jpg

http://www.dodaj.rs/f/3H/vQ/36VO4wc/sam5045-1.jpg


http://www.dodaj.rs/f/P/PP/wgbheHH/sam5048-1.jpg


http://www.dodaj.rs/f/2u/1Z/8h24Yun/sam5052-1.jpg



Trajan ispod Brankovog mosta

http://www.dodaj.rs/f/6/cw/7XcOWC2/sam5056-1.jpg

Kablar

http://www.dodaj.rs/f/3d/6Y/3nFOptCL/sam5059-1.jpg


http://www.dodaj.rs/f/2H/Fq/31hQkt5c/sam5064-1.jpg


Kablar se zaustavio ispod Brankovog mosta, a kruzer Rugen je isplovio sa pontona beogradskog pristaništa i čekao je na sredini reke.
Razlog je što su čekali povratak River Countess, koji je dakle bio samo u obilasku beogradskog toka Save i zatim se vratio u pristanište Beograd.
Rugen je zimu sa još jednim kruzerom proveo u Beogradu. Još uvek su oba u pristaništu gde ih pripremaju za sezonu.


http://www.dodaj.rs/f/2m/HM/4zVk141h/sam5069-1.jpg

Kruzer prolazi pored Kablara koji ga je čekao. Ovako je izbegnuto mimoilaženje ovih brodova ispod mostova gde zbog stubova u vodi ( tramvajski i stari železnički ) dolazi do suženja plovnog puta, a osim toga se mostovi nalaze na krivini plovnog puta što zahteva dodatni prostor za prolazak ispod mostova.


http://www.dodaj.rs/f/V/r8/3AxJNYss/sam5073-1.jpg


http://www.dodaj.rs/f/1f/9c/2oAu5rx7/sam5075-1.jpg


http://www.dodaj.rs/f/2n/9D/2c3y4u2s/sam5076-1.jpg


Brod se pre pristajanja okrenuo da bi pristao pramcem uzvodno.

http://www.dodaj.rs/f/1Z/Tu/2qo4MBkL/sam5078-3.jpg


Nakon što je pristao River Countess, u pristanište se vratio i Rugen.

http://www.dodaj.rs/f/3h/W/i9tEAnX/sam5085-1.jpg

Apatin I na Dunavu

http://www.dodaj.rs/f/15/hE/40FRW4qx/sam5090-1.jpg


http://www.dodaj.rs/f/3K/BX/D0lbjLV/sam5092-1.jpg


http://www.dodaj.rs/f/1c/k2/26h7miD5/sam5096-1.jpg



http://www.dodaj.rs/f/1j/zu/4lo5Zwnz/sam5088-1.jpg

Samohotka VRABAC sa baržom na Savi.

http://www.dodaj.rs/f/1V/6u/1y1GUIEw/sam5097-1.jpg


http://www.dodaj.rs/f/g/KX/1dpmxyLd/sam5099-1.jpg

Rumunski Recno - Morski brod Temixron 2 na Dunavu

http://www.panoramio.com/photo/34817015

Ovaj brod je danas doplovio uzvodno do luke u Vukovaru.

Zna li netko odakle plovi brod recno-morski brod Temixron 2 i koliko je često na Dunavu?

Novo plovilo iz brodogradilišta "Begej" u Zrenjaninu krenulo put Roterdama:

http://i135.photobucket.com/albums/q138/alexzr88/Image049.jpg

http://i135.photobucket.com/albums/q138/alexzr88/Image050.jpg

http://i135.photobucket.com/albums/q138/alexzr88/Image051.jpg

Ovo su odlicne slike Alex,svaka cast.

Čoveče... kako je bre ovo čudo prošlo onu krivinu iza?!

Čoveče... kako je bre ovo čudo prošlo onu krivinu iza?!

Vesti brodari su isli skroz levo uz obalu...uspeo je prodje u svakom slucaju. :)

Odlične fotografije Alex ZR!

Da li je ispred tankera bio i mali tegljač koji ga je vukao?

Imam i jedno pitanje ako neko zna odgovor.
U čijem je vlasništvu potiskivač Hajduk i zna li neko njegovu dužinu.
Odnosno, zanima me da li potiskivač sa jednom baržom može da stane u prevodnice kanalske mreže DTD.
Dužina prevodnica na osnovnim pravcima je 85 m.


Ovaj brod na slici je duži od prevodnice Stajićevo pa kroz prevodnicu prolazi uz posebnu organizaciju ( otvorene obe kapije i izjednačen nivo vode sa obe strane prevodnice ).

Vesti brodari su isli skroz levo uz obalu...uspeo je prodje u svakom slucaju. :)

Da, vidim srušene kuće iza :lol:

Ovo je strašno za pogledati ovolika grdosija u naizgled malom kanalu. Sitnija djeca se isprepadaju kad vide ovako nešto. u svakom slučaju, slike su više nego odlične.

Koliko ja vidim u zadnjih nekoliko mjeseci da u Srbiji ima baš mnogo aktivnosti na proizvodnji brodova. Da li to Srbija postaje brodogradilišna sila? Ili, da li se to konačno koriste prednosti koje može da pruži položaj Srbije u Evropi?

Odlične fotografije Alex ZR!

Da li je ispred tankera bio i mali tegljač koji ga je vukao?

Nije, samo ovaj potiskivač iza tankera.

Da, vidim srušene kuće iza

Kakve srušene kuće?

Pozdrav svima. I ako nisam se pojavio od pola godine, pratio sam sve sta se ovde desava, na ovom topiku. Bilo je tu puno posla.
Sa ove strane granice nemam bas puno dobri vesti. Radovi na prevodnicu Rumunski Senmihaj (to je na daljini od 10 km od centra Temisvara prema granici) su prekinuti sbog nedostatka novaca a nad begejom ne se desava nista ozbilnije, mislim na plovidbu. Ima tu pokusaja nekih privatnika da krenu po nesto ali ima i mnogo prepreka, bilo politicki ili druge vrste...

I ja se cudim kako moze takav brod proci Begejom kroz Zrenjanin...Sjajno!...

Nikad ne bi rekao da ovakav brod moze proci Begejom:nuts::cheers:

Evo i 3 filma snimljena 8 aprila, ove godine. Bijo je oblacan i kisovit dan, pa bas nije bilo dosta svetlosti....Vidi se da je (dosta) prazan Begej...




0IEt_9ij6ns



C9wZGw0ewkw



lErMUe8jDMA

...

Kakve srušene kuće?

Aman bre zezam se...

Pošto imam utisak da nas je sve više na ovoj temi, a da smo ispisali već mnogo strana ponoviću neke osnovne karte i činjenice o plovnim putevima.
Mislim da će od svima biti od koristi, a naročito onima koji su nam se skoro pridružili.


Klasifikacija evropskih plovnih puteva

http://www.dodaj.rs/f/1s/l9/1gz4PNB0/klasifikacija-plovnih-pu.jpg


Neka tipična plovila i njihov kapacitet prema klasi plovnog puta

http://www.dodaj.rs/f/2/GG/4LwQHvX1/kategorije-plovnih-putev.jpg

http://www.dodaj.rs/f/2u/13Y/9LTQUVR/plovila.jpg


Karta Dunava

http://www.dodaj.rs/t/1B/8x/4Hd6DKpP/danubefullen2010300dpi.jpg (http://www.dodaj.rs/?1B/8x/4Hd6DKpP/danubefullen2010300dpi.jpg)


Karta evropskih plovnih puteva sa označenim brodskim prevodnicama

http://www.dodaj.rs/t/o/da/2a03eMAX/wasserstrasse300dpineu-2.jpg (http://www.dodaj.rs/?o/da/2a03eMAX/wasserstrasse300dpineu-2.jpg)


Karta evropskih plovnih puteva

http://www.dodaj.rs/t/1r/8x/4dDOVz6Z/wasserstr-babs2010v4300.jpg (http://www.dodaj.rs/?1r/8x/4dDOVz6Z/wasserstr-babs2010v4300.jpg)




http://www.dodaj.rs/t/12/cr/3PkZppHT/1/mapwaterwayseurope.jpg (http://www.dodaj.rs/?12/cr/3PkZppHT/1/mapwaterwayseurope.jpg)



http://www.dodaj.rs/t/47/ID/1TxEBVcL/europefluviale-waterwege.jpg (http://www.dodaj.rs/?47/ID/1TxEBVcL/europefluviale-waterwege.gif)


Mogućnost plovidbe rečno-morskih brodova

http://www.dodaj.rs/f/C/h1/kFhOhtk/1/seaschip.jpg


Karta kontejnerskog transporta sa mogućim brojem redova kontejnera na plovilu.

http://www.dodaj.rs/f/0/C9/4HNdPdo1/containermap1.jpg

DTD
Plovidba je moguća svuda gde je plavo

http://www.dodaj.rs/f/O/2X/11qQ0cG1/dtd-mapa.jpg


Osnovni elementi plovnog hidrosistema DTD

http://www.dodaj.rs/f/1m/Jq/4fx9VPkH/scanpic0029.jpg


Prevodnice na DTD

http://www.dodaj.rs/f/9/eE/1gZ6xtAU/scanpic0033.jpg


http://www.dodaj.rs/f/w/12S/vB0WMIY/scanpic0032.jpg


http://www.dodaj.rs/f/a/hH/vk69fNH/scanpic0031.jpg

Koliko ja vidim u zadnjih nekoliko mjeseci da u Srbiji ima baš mnogo aktivnosti na proizvodnji brodova. Da li to Srbija postaje brodogradilišna sila? Ili, da li se to konačno koriste prednosti koje može da pruži položaj Srbije u Evropi?
Prijatelju,ovo su ostaci brodogradilisne sile.
Samo u Somboru postoje dva brodogradilista (Bezdan i Backi Monostor) koja nisu prezivela privatizaciju a i apatinsko u blizini ne radi.Ima jos takvih primera u Srbiji,ovi sto proizvode nesto su izuzeci.

Počelo snabdevanje tranzitnih rečnih flota
23. april 2012. | 15:10 | Izvor: Tanjug


NIS-ov terminal na Dunavu u Novom Sadu, na kojem se brodovi snabdevaju gorivom, funkcionisaće ubuduće i kao carinsko skladište za snabdevanje tranzitnih rečnih flota, saopštila je danas Naftna industrija Srbije.

Na nedavno otvorenoj bunker stanici u Novom Sadu, od sada će istovremeno funkcionisati dve linije, jedna za domaće tržište, dok je druga namenjena za carinsko skladište i to za snabdevanje stranih brodarskih kompanija, kao i domaćih brodova koji plove van teritorije Srbije.

Prema rešenju Ministarstva finansija, NIS raspolaže odgovarajućim prostorom za smeštaj goriva, zbog čega su ispunjeni svi uslovi za carinsko skladištenje i sprovođenje mera carinskog nadzora.

Za specifičnu kategoriju kupaca koji će se snabdevati preko carinskog skladišta, cene goriva su jeftinije za iznos PDV-a i akciza, u skladu sa važećim zakonskim propisima Republike Srbije.

Na taj način kompanija nastavlja da razvija svoju novu delatnost, koju je pokrenula, sa ciljem da obezbedi sigurno snabdevanja brodova i brodskih kompanija kvalitetnim gorivom na rečnim pravcima u Srbiji, što takođe doprinosi i unapređenju razvoja rečnog saobraćaja.

...

Izvinjavam se sto upadam sa Begejom ali samo jos ova dva filmica da stavim u nadi da cemo moci jednog dana ploviti Begejom od Temisvara pa do Zrenjanina, Titela pa cak do Beograda,....

Ovo je (mali) camac iz kojega sam snimao...


8jtpDU024-w


i5UMGRWNhLE

Prijatelju,ovo su ostaci brodogradilisne sile.
Samo u Somboru postoje dva brodogradilista (Bezdan i Backi Monostor) koja nisu prezivela privatizaciju a i apatinsko u blizini ne radi.Ima jos takvih primera u Srbiji,ovi sto proizvode nesto su izuzeci.

Kad vidiš da neki brodovi koji su viđeni na forumu traju i preko 120 godina onda i nije čudo što nestane posla.
Znam da nije brodogradilišna sila u odnosu na period prije 30 g. ali u odnosu na period prije 10 god čini se kao da se stvari vraćaju u normalu (naravno ne na svim brodogradilištima, nažalost)

Modernizacija plovnog puta rijeke Save i Luke Brčko


Rehabilitacija i modernizacija plovnog puta rijeke Save, te Luke Brčko, regionalni je projekat koji čeka na realizaciju. Sporazum su potpisale Bosna i Hercegovina i Hrvatska, ali Srbija još uvijek nije. Priča Borisa Gagića

Zr6y1h5NOj0&

Ko bi rekao da je Zagreb nekada bio lučki grad. I ne samo Zagreb nego je plovni put dolazio do blizu Ljubljane. Više detalja možete pronaći u zanimljivom članku:
http://www.zagrebmojgrad.hr/site/mercury/20100725-zgmg-29-pdf-61e9.pdf
Priča o Savi kao plovnom putu počinje na 15. strani.

A neki se i danas bore da dokažu kako Sava i nije plovna rijeka i to mnogo nizvodnije.

Novo plovilo iz brodogradilišta "Begej" u Zrenjaninu krenulo put Roterdama:



Isti brod snimnjen pri prolasku kroz Novi Sad.

Autor fotografija je Slavonicus sa Panoramio



http://www.dodaj.rs/f/2g/rl/22BKUA3P/slavonicus-panoramio.jpg

http://www.dodaj.rs/f/M/ep/3TQsqROa/slavonicus-panoramio-2.jpg

Izvinjavam se sto upadam sa Begejom ali samo jos ova dva filmica da stavim u nadi da cemo moci jednog dana ploviti Begejom od Temisvara pa do Zrenjanina, Titela pa cak do Beograda,....



Pozdrav temisvarac, drago mi je što nas još uvek pratiš.
Fotografije i video snimci sa rumunskog dela Begeja su uvek dobrodošli.

Prama onome što smo do sada zahvaljujući Temišvarcu saznali, izgleda da sa rumunske strane postoji ozbiljna namera da se Begej rekonstruiše i ponovo uspostavi plovidba. To je u svemu najvažnije pa će se u pogodnom trenutku i obezbediti potreban novac.

Ostaje još da se sa srpske strane pokrenu aktivnosti na uređenju oko 30 km Begeja - kanala prema granicci sa Rumunijom.

Pozdrav svima.
@frakturator, hvala ti sto si postavio ovaj thread :master:

Ova mi je tema zanimljiva zato sto sam ladjar tj. bio sam dok mi nisu prodali brod :ohno:. Postavicu nekoliko slika mog bivseg broda, sad su ostale samo uspomene :sad2:

Samohodni refulerni bager (sisavac) "Ostrelj"
duzina 55 m
sirina 11m
deplasman 948 t
nosivost 630 t
snaga stroja 2x355KW

http://img521.imageshack.us/img521/3200/dsc00145ud.jpg

...i jedna iz februara ove godine

http://img860.imageshack.us/img860/7711/ostreljzima3.jpg

bice jos slika :)

Evo malo slika brodova sa zadnjeg putovanja,inace slike mozete videti na ovoj adresi: http://www.shipspotting.com/gallery/my_photos.php

http://cdn2.shipspotting.com/photos/middle/5/3/1/1541135.jpg
http://cdn2.shipspotting.com/photos/middle/3/8/2/1541283.jpg
http://cdn2.shipspotting.com/photos/middle/6/7/2/1541276.jpg
http://cdn2.shipspotting.com/photos/middle/7/4/1/1541147.jpg
http://cdn2.shipspotting.com/photos/middle/1/6/2/1541261.jpg
http://cdn2.shipspotting.com/photos/middle/2/2/1/1541122.jpg
http://cdn2.shipspotting.com/photos/middle/1/0/1/1541101.jpg

pozdrav b-master žao mi je što si ostao bez broda, družili smo se u Županji prije par godina (vozao sam policiju i carinu) napiši ako znaš gdje su prodali Oštrelj i vedričarski karavan šteta bili su to lijepi brodovi održavani i uredni pozdrav svim lađarima

Pozdrav dosko1.
Da, radili smo u Županji, čini mi se da je bila 2005., tamo smo se bas naradili :). Oštrelj je prodan u Šabac, ne znam kako se zove firma, prodan je za 550000 KM u dobrom stanju. Trabalo je popraviti desni osovinski vod i rotor na desnoj refulernoj pumpi, ali mogao je jos raditi i bez tih popravki ...malo mi je ta cijena jeftina :bash:
Vedričarski karavan još nije prodan, firma hoće da ga proda u kompletu (pet samohotki, elevator i bager)za 1200000 KM. Mislim da ga tako neće nikad prodati, moraće pojedinačno.
Jel se sjećaš one epizode kad smo isplovili na utovar bez dozvole hrv. policije i carine, pa smo onda morali istovariti sav teret nazad u Savu i to u bosanskoj strani :nuts:, jest mi bilo žao tih 220 kubika šljunka :).

ma to je bilo devet mjeseci uživanja bio je SBS Oštrelj, SBS Europa u Županji i SBS Balkan u Štitaru jeb ga, malo je policija i carina trenirala strogoću nad svima a najbolje je bilo kad ste morali svi lavirati ispred pristana dok ekipa (mi) dodjemo. Baci 5-6 razova i mir, pozdravi kapetana Jovu i Boru (mislim da se tako zove mršav duge kose)

Hocu, pozdravicu ih, sad su obojica penzioneri :)

Brod "Oštrelj" sa štekom prolazi ispod mosta na rijeci Uni. Odmah uz most je i deponija na kojoj smo radili.

http://img138.imageshack.us/img138/2340/dsc00006tr.jpg

Evo jos zanimljivih slika!

http://www.youtube.com/watch?v=V0pcGdXYR2w&feature=youtu.b

Xhz58MOvbEk

Prijatelju,ovo su ostaci brodogradilisne sile.
Samo u Somboru postoje dva brodogradilista (Bezdan i Backi Monostor) koja nisu prezivela privatizaciju a i apatinsko u blizini ne radi.Ima jos takvih primera u Srbiji,ovi sto proizvode nesto su izuzeci.

Па колико би та бродоградилишта под најбољим условима могла да произведу у еврима?

Па колико би та бродоградилишта под најбољим условима могла да произведу у еврима?


Ne znam :dunno:.

Brod "Oštrelj" sa štekom prolazi ispod mosta na rijeci Uni. Odmah uz most je i deponija na kojoj smo radili.

http://img138.imageshack.us/img138/2340/dsc00006tr.jpg

Pozdrav zemljače, (ja sam iz Banjaluke)

vidim da si jedna od rijetkih osoba koja ima iskustava na rijeci Savi. Žao mi je što Republika Srpska rasprodaje svoje, ionako, mršave plovidbene kapacitete. Mislim da Sava može biti žila kucavica privrede Republike Srpske i da budemo balkanska Holandija.
Prilikom tendera za prodaju plovnih objekata vodoprivrednog preduzeća Sava pričao sam sa direktorom (isto ime kao i preduzeće :)), on mi reče da barže koje vi imate su prilično veliki potrošači i da nisu podobne za duže plovidbe. Koliko one imaju snage, koji gaz, nosivost i koliko troše (iz prve ruke)?
Možeš li nam podijeliti iskustva koliko je Sava plovna, kao i pritoke (i koje pritoke)? Znam da je sada prilično neregulisana ali koliko se može sada Savom ploviti u prirodnom režimu?

Pozdrav zemljak:)
Ne radi se o baržama, nego o samohotkama i neću ti moći reći podatke iz prve ruke, jer na njima nikad nisam bio ukrcan. Ali evo nekih podataka po sjećanju (neću puno promašiti) :)

dužina: 70m
širina: 8m
snaga motora: 2x150KS ili 2x130KS (neke imaju motore Torpedo, a neke FAP-ove)
nosivost: 630t
Što se tiče gaza, znam da tovare pun teret na 220cm, a prazan mislim da je 140cm (10cm gore-dole, ko da je bitno :lol:)

Mana im je što su jako spore, e sad neko kaze da je to zbog slabih motora, a neko da je zbog konstrukcije, za potrošnju stvarno ne znam.

Sava je plovna (bio sam najdalje do Jasenovca) veći dio godine, mada je prošla godina bila ekstremna po tom pitanju zbog jako niskog vodostaja. Luka u Brčkom ima problema zbog plićaka koji se nalaze nizvodno, luka Šamac je isto problematična zbog šporni (kameni zid koji štiti obalu, sužava plovni put)koji se nalaze i uzvodno i nizvodno od mosta Slav.Šamac - Šamac i zbog ušća rijeke Bosne, tu je voda jako brza. E sad na kom vodostaju je moguće prevoziti pun teret sa gazom od npr. 220 cm... evo danas je Slav. Šamac -57 i mislim da se uzvodno sa punim teretom ne može proći. Znači za sigurnu plovidbu prema Gradišci, Slav. Šamac bi trebao biti oko 0cm, Slav. Brod +150cm, Jasenovac +100cm. To bolje znaju kapetani, ja sam bagermajstor :). Vodostaje možeš vidjeti na txt HTV-a, stranica 461!

Nadam se da nisam previše zakomplikovao. Evo i jedna slika samohotke "Lijevče" koja se prodaje:

http://img13.imageshack.us/img13/433/dsc01155mn.jpg

Ne znam :dunno:.

Штета, пошто сам стално обасипан информацијама да од бродоградње нема 'леба.

kruzer Victor Hugo na povratku iz Siska ... 468km, Gradiška 2010 god.



http://img822.imageshack.us/img822/3999/dsc00473q.jpg

http://img12.imageshack.us/img12/2992/dsc00475mj.jpg

Victor Hugo je specifiacan brod :)....nije kao ostali sto spartaju dunavom nego voli da se i zavlaci po vecim pritokama.Kao sto je bio do Siska,tako je i ulazio u Tisu isao do Kanjize,cini mi se cak da je Tisom ulazio i u Madjarsku.

Jel dozvoljen ulaz u Tisu u Mađarskoj brodovima koji nisu pod srpskom ili mađarskom zastavom? Mislim da sam pročitao negdje da je na Tisi dozvoljena plovidba brodovima samo iz Srbije i Mađarske.:dunno:

Nisam 100% siguran ali mislim da si u pravu.Raspitacu se.

Koliko ja znam status Tise je još uvek ,,MEĐUDRŽAVNI PLOVNI PUT" - To znači da je plovidba slobodna za brodove pod srpskom i mađarskom zastavom. Ostali brodovi treba da traže dozvolu za plovidbu.



Dunav i Sava ( od skoro ) imaju status ,, MEĐUNARODNI PLOVNI PUT" - Slobodan pristup brodovma pod svim zastavama.

Kanali DTD je pod statusom državnog plovnog puta pa je pristup slobodan samo plovilima pod srpskom zastavom. Ostali brodovi treba da traže dozvolu za plovidbu kanalskom mrežom.


Koliko sam upoznat pokrenute su određene aktivnosti kako bi svi plovni putevi imali status Međunarodnog plovnog puta.

Neka moja ranija saznanja za Tisu su da je Mađarska ta koja je blokirala međunarodni status kako bi sprečila pad transporta železnicom. Ova saznanja sam primio iz druge ruke pa ne garantujem za njihovu pouzdanost i odnose se na zbivanja iz perioda socijalizma ( komunizma ).

:cheers:Hvala frakturator!

Hvala b-master na informacijama, valjda ćemo popiti kafu na obali Save.

Koliko vidim Sava ima određena ograničenja kod nižih vodostaja i to se odnosi prije svega na dubinu gaza, pretpostavljam da je daleko manje restriktivna po pitanju dužine i širine plovila. da li sam u pravu.

Još ako može podatak o plovnosti pritoka Save: Une, Vrbasa, Bosne. Da li su i koliko plovne (vidim gore slike sa rijeke Une)?

Za ostale znalce pitanje: da li gore prikazana samohotka Lijevče (i njoj slične) se mogu koristiti za plovidbu kanalskom mrežom DTD?

Koliko vidim Sava ima određena ograničenja kod nižih vodostaja i to se odnosi prije svega na dubinu gaza, pretpostavljam da je daleko manje restriktivna po pitanju dužine i širine plovila. da li sam u pravu.

Najveći problem je što se plovni putevi ne održavaju, na nekim sektorima plovni put je dobro označen a na nekim uopšte nema nikakvih oznaka. Kad bi se to sredilo i dubina gaza bi bila manji problem. Kakva su ograničenja što se tiče dužine i širine plovila ...vjerovatno postoje neki limiti za sastav gurača i barži, ali to stvarno ne znam.

Još ako može podatak o plovnosti pritoka Save: Une, Vrbasa, Bosne. Da li su i koliko plovne (vidim gore slike sa rijeke Une)?

Na Uni smo radili odmah uz most, to je nekih 300-tinjak metara od ušća (na googleearth se može vidjeti naš objekat i deponija). Jednom prilikom smo sa brodom "Oštrelj" plovili Unom nešto malo manje od 3km da vidimo poziciju za neku deponiju i cijeli taj put smo se vraćali unazad jer je uska za bilo kakav manevar. Mislim da dalje od ta 3 km nije plovna.
Vrbas nije plovan.
Rijeka Bosna nije plovna, mada su naše samohotke ulazile nekih 500-600 metara za utovar šljunka, dalje nije moguća plovidba.
Vjerovatno bi se sve ove pritoke mogle osposobiti za plovidbu, ali će to morati čekati bolja vremena i pametnije političare. Znači neće biti nikad :lol:

Evo slika sa GE dokle smo plovili Unom.

http://img827.imageshack.us/img827/7350/unaq.jpg

Moje je osobno misljenje da su rijeke Kupa, Drava, Sava, Savine glavne pritoke u BIH i Morava veliki potencijal za plovidbu i prosto je sumanuto da Jugolsavija nije sve te rijeke pripitomila i uredila tako da
1. Sava postane plovna do Zagreba
2. Kupa postane plovna do Karlovca
3. Una postane plovna do Novog
4. Vrbas postane plovan do Banja Luke,
5. Bosna postane plovna do Zenice
6. Drina do Zvornika,
7. Drava do Varazdina,
8. Morava do Cuprije.

Mogli su se izgraditi plovni kanali (staljinisti, umjesto sto su tucali kamen na Golom mogli su kopati kanale), plovni putevi, prevodnice, nasipi i to samo voljom naroda.

Sada u postjugoslavensko doba ostaje nam samo mastati. Sadasnji narodi i politicari koji ih vode nisu vise sposobni nizasto osim prevarit, lagat, ukrasti...

Još da imamo političke zatvorenike, gdje bi nam bio kraj...

http://img13.imageshack.us/img13/433/dsc01155mn.jpg
Where was this photo ? Where are these ships(type) ? Schottel drive this ship type ? Thanks!:master:

^^

This image was taken on the Sava River near Gradiska, it is a city on the border between Croatia and Bosnia and Herzegovina. They are not ships with Shottel drive, these ships have a rudder ...and they are self-propelled barges.

http://img843.imageshack.us/img843/7937/savayn.jpg

sorry for my english, it's google translator :)

Potiskivač Karađorđe na navozu brodogradilišta Beograd.
Iza se vidi i novi kruzer u izgradnji.
Fotografije su snimnjene večeras.


http://www.dodaj.rs/f/1B/mM/2qIlmbdD/sam5682-1-karaore-bgd-2.jpg


http://www.dodaj.rs/f/3A/PI/1JuhGKbH/sam5686-1-karaore-bgd.jpg


http://www.dodaj.rs/f/1d/7b/1w8KqCSF/sam5684-1-beogradsko-bro.jpg

^^
6Fm5NsQ_Xf4
Doduše, ne znam dali je neko postavljao ovaj snimak.

A zna li se šta mu je? Jeli to neki redovan remont ili šta?
Koliko su inače riječni brodovi zahtjevni za održavanje i koji je otprilike ritam održavanja (svakih koliko radnih sati se radi nešto)?

Prošle noći je ponovo došlo do udara plovila u studove ,,privremenog" mosta u Novom Sadu.
Na ovome mestu se to često dešava zbog nezgodno postavljenih stubova mosta u plovnom putu i to na mestu gde reka pravi krivinu pa je otežano upravljanje brodom.




Украјински брод ударио у стуб бившег Жежељевог моста

19. мај 2012. | 08:39 → 14:54 | Извор: Танјуг, РТВ

НОВИ САД -
После удара украјинског брода "Прага" у средњи стуб Друмско-железничког моста на Дунаву у Новом Саду, није било повређених нити су уочена већа оштећења на мосту, потврђено је данас у новосадској Лучкој капетанији.
...

Брод се кретао низводно од Бездана према Београду и у петак око 22 сата је баржама мало закачио средњи стуб моста, рекао је новинарима шеф Лучке капетаније Нови Сад Борис Ореб и додао да пловидба на реци није била обустављена.

"Брод је усидрен док експерти не утврде да ли може да настави пловидбу", казао је Ореб и напоменуо да је испод тог моста, од када је саграђен пре 12 година, прошло више од 100.000 бродова а до сада је забележено 35 удара.

"У последње две године било је два удара у стубове моста, тако да се број оваквих инцидената мери у промилима", истакао је Ореб.

Одмах после удара брода у стуб, мост је на кратко био затворен за друмски и железнички саобраћај а стручне екипе полиције, Лучке капетаније и Железница Србије убрзо су утврдиле да на стубу нема великих оштећења.



FpWci6AdORY

Ovi sa istoka ga udaraju vodenim plovilima a ovi sa zapada ga udarali vazdušnim plovilima

Gradiška - Oštrelj natovaren pijeskom plovi na istovar.

http://img651.imageshack.us/img651/6600/plov3.jpg

dobra slika,

da li je već isporučen, da li je napustio naše vode? imaš li kakvu sliku natovarenih samohotki?

Jeste, isporučen je još početkom marta. Uveliko radi oko Šabca.

Nemam baš puno slika samohotki, ali evo dve kad su na istovaru pod elevatorom.
Imaš još slika i na http://savaad.com/

http://img710.imageshack.us/img710/8551/dsc00056tz.jpg

http://img39.imageshack.us/img39/5017/dsc00055pe.jpg

Super su ti slike, gledaću jedan vikend pa da skoknem do Gradiške na kafu

Evo i jedan spot gdje je naša samohotka "Palež" bila u jednoj od glavnih uloga.
Pjesma je super, spot glup do bola ali glavno da je "Palež" u akciji :)

http://www.youtube.com/watch?v=Noy6pmsHktk&feature=related

Ajd javi se kad dođeš pa da skoknemo do samohotki, i one će ubrzo za Srbiju, čuo sam da su kupljene. Evo ti moj broj 065/668-424.

Jel kasno za vikend? da neće otići do tada?

Valjda neće, objaviću ovde ako šta čujem o datumu polaska za Srbiju.

Za wallpaper...

http://img138.imageshack.us/img138/1154/sunset35ma.jpg

Karađorđe je ponovo u vodi, ali još uvek u krugu beogradskog brodogradilišta.
Fotografije su snimljene juče



http://www.dodaj.rs/f/O/ll/31CgkC8a/sam5989-1.jpg


http://www.dodaj.rs/f/47/A3/opOHVtR/sam5998-1.jpg

Kruzer AMAPRIMA u izgradnji

Na prethodnoj strani su fotografije oba ova broda ( Karađorđe i Amaprima ) pa se može uočiti brzina izgradnje.

Pozdrav



http://www.dodaj.rs/f/p/gf/v8gkdQQ/sam5978-1.jpg


http://www.dodaj.rs/f/24/vZ/PHBrMCp/sam5992-1.jpg


http://www.dodaj.rs/f/1t/iY/36VltnlG/sam6000-1.jpg



AmaPrima

http://www.dodaj.rs/f/3q/OL/2d6gmG61/amaprima-plan.jpg

Jutros je vedričarski karavan preduzeća VP "Sava" iz Gradiške krenuo za Srbiju kod novog vlasnika ...uz stajanje u Brčkom dok se sve pare ne uplate ;)

bager - "Ljevčanica"

elevator - "Potkozarje"

samohotke - "Palež"
"Lijevče"
"Prosara"
"Knešpolje"
"Partizanske vode"

brodić za šlepanje - "Enver Šiljak"

http://img850.imageshack.us/img850/4829/dsc00678c.jpg

http://img19.imageshack.us/img19/6528/dsc00691eh.jpg

http://img7.imageshack.us/img7/1662/dsc00703zh.jpg

:bash::bash::down::down::wallbash::wallbash:

^^
jbg druže, otišli su zbog povoljnog vodostaja, ko zna kad bi opet bilo dovoljno vode, iako još nije sve regulisano oko prodaje. :ohno:

ma ne lupam ja glavu što ih ja nisam posjetio već što se to krčmi u bescijenje a mogla bi biti dobra osnova za razvoj brodarstva i privrede.
Kod nas se uvijek kolje vo radi kile mesa (samo je razlika ko pojede tu kilu mesa)

VICTOR HUGO na Dravi kod Osijeka, 25.06.2012

http://img692.imageshack.us/img692/6832/006qln.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/692/006qln.jpg/)

http://img225.imageshack.us/img225/9727/007pvo.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/225/007pvo.jpg/)

http://img152.imageshack.us/img152/7046/008dn.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/152/008dn.jpg/)

http://img259.imageshack.us/img259/7955/010ne.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/259/010ne.jpg/)

ma ne lupam ja glavu što ih ja nisam posjetio već što se to krčmi u bescijenje a mogla bi biti dobra osnova za razvoj brodarstva i privrede.
Kod nas se uvijek kolje vo radi kile mesa (samo je razlika ko pojede tu kilu mesa)

Шта се крчми у бесцење?

sve,

u ovom slučaju prava mala flota za riječni transport i iskop šljunka i pijeska u Gradišci. A mi svi ovdje tupimo o prednostima riječnog transporta i kod najave popravke plovnog puta Save.

:(

Svaka čast za temu jer sam ovde pročitao mnogo korisnih stvari.
Ovo je jedan lep snimak prolaska Dunavom kroz Kazan ubrzan 25 puta. Snimak postavio cargokill koji ima mnogo interesantnih snimaka sa Dunava.


PjreugDUZGo&feature=g-all-u

Pozdrav svima,
Posle dužeg odsustva zbog obaveza da se i ja javim

Za postavljanje fotografija sam koristio dodaj.rs koji jedno vreme nije radio pa su sve moje fotografije nestale. Srećom se sve vratilo inače ne verujem da bih imao strpljenja da ih sve ponovo kačim.


Coldcova, dobrodošao. Nadam se da će ovde biti još dosta zanimljivog.

Ovo je jedan lep snimak prolaska Dunavom kroz Kazan ubrzan 25 puta. Snimak postavio cargokill koji ima mnogo interesantnih snimaka sa Dunava.


Hvala na ovom snimku, a ja bih dodao još neke nove snimke istog autora koji vam mogu biti zanimljivi



Brodovi Rečne flotile VS - minolovci klase Neštin 332-Motajica i 335-Vučedol i komandni brod Kozara.
Snimak je nastao na Dunavu kod Vukovara.
Posebno je zanimljivo što se ovde može videti pozdravljanje vojnog broda spuštanjem zastave.


n7Kv1mTuYjY



Ubrzani prolazak kroz Novi Sad.
Možete videti kako je nezgodno postavljen privremeni drumsko-železnički most u odnosu na plovni put. Uzak plovidbeni otvor u krivini što je i razlog čestih udara brodova u stubove mosta.
Pri kraju snimka se vidi i manevrisanje sa baržama.
Mislim da je ovo odličan snimak.



Q5DVpyVkj8g


Prolazak kroz brodsku prevodnicu Đerdap I
Još jedan odličan snimak


IHpUbLcBgbA

U Brodogradilištu Beograd je brod kruzer AMAPRIMA ( na prethodnoj strani ) spreman da napusti Beograd.

Radovi na potiskivaču KARAĐORĐE su završeni. Koliko sam video, dok je brod bio u vodi ( slike na prethodnoj strani ) vršeno je farbanje i gornjeg dela broda.

U Brodogradilištu Begej iz Zrenjanina su zbog nedostatka posla poslali stalno zaposlene radnike na prinudni odmor do 9. septembra, a privremeno zaposlene su otpustili.


Jutros je vedričarski karavan preduzeća VP "Sava" iz Gradiške krenuo za Srbiju kod novog vlasnika ...uz stajanje u Brčkom dok se sve pare ne uplate ;)


Ovo je šteta za plovidbu na uzvodnom delu Save. Za utehu je što i dalje ostaju da rade na Savi. Nadam se da će na tom delu Save uskoro biti prilike da se vide novi brodovi sa sličnom namenom jer će potreba za šljunkom uvek postojati kao i potreba za produbljavanjem plovnog puta na kritičnim mestima.
Inače, imao sam priliku da tokom putovanja za Banjaluku, na kratko vidim ove brodove u Brčkom.

Pre prekida rada u brodogradilištu Begej - Zrenjanin su u junu porinuta dva broda, a u maju jedan brod.


Mer Blue je porinut 25.juna i nakon toga je krenuo prema Holandiji
Dimenzije broda su 85 x 9,60 m.


Brod Mer Blue u prolasku kroz Zrenjanin

http://www.dodaj.rs/f/2K/T4/3pEKDyQd/merr-blue-zr.jpg

http://www.dodaj.rs/f/3p/b1/4plhNEJ8/merr-blue-zrenjaninu.jpg

http://www.dodaj.rs/f/1J/Y0/4LAvBZLJ/mer-blue-na-begeju.jpg

U brodskoj prevodnici Stajićevo na Begeju

http://www.dodaj.rs/f/2p/10T/4b80h2ni/mer-blue-stsajievo.jpg




Brod Incubator je porinut 9.juna i krajem juna je takođe krenuo prema Holaandiji.
Dimenzije broda su 110 x 11,40 m.

Incubator prolazi kroz Zrenjanin

http://www.dodaj.rs/f/P/qH/4Vl2Sx8p/incubator-na-begeju.jpg

http://www.dodaj.rs/f/1Z/k8/4IQE18eH/incubator-na-begeju-2.jpg

Incubator prolazi kroz Novi Sad

http://www.dodaj.rs/f/39/VK/3zGltCMr/incubator-brodogradilist.jpg




U maju je porinut tanker Solt Merwede koji je identičan prethodno izgrađenom tankeru Solt Rhine čije su slike već bile na forumu.
Dimenzije su mu 110 x 11,50 m i zapreminom tankova od 3 790 m3

Članak o brodu Solt Merwede u časopisu Nautika i turizam

http://www.mercurius-group.nl/fileupload/news/Art.%20Stolt%20Merwede%20Nautka%20&%20Turizam%20juni%202012_2505.pdf

Dakle, brod je identičan brodu Stolt Rhine koji je ka Holandiji krenuo ovog proleća, a čije je fotografije u prolasku kroz Zrenjanin postavio Alex_ZR.


Novo plovilo iz brodogradilišta "Begej" u Zrenjaninu krenulo put Roterdama:
http://i135.photobucket.com/albums/q138/alexzr88/Image051.jpg

Данас сам мало прошетао Савом. Имам десетак сличица.

Брод, речни крузер "Amaprima" у Бродоградилишту Београд. Изводе се радови на горњој палуби.

http://img52.imageshack.us/img52/4261/img0002olt.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/52/img0002olt.jpg/)

Танкер "Piz la margna" на доку. Нема видљивих радова.

http://img694.imageshack.us/img694/4930/img0007jyy.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/694/img0007jyy.jpg/)


У позадини се види још један крузер који је започет.

http://img831.imageshack.us/img831/4940/img0006sha.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/831/img0006sha.jpg/)

Два бродића који вероватно служе за маневрисање са већим пловилима која излазе са дока. У лошем су стању.

http://img831.imageshack.us/img831/4465/img0008rn.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/831/img0008rn.jpg/)

Мала марина на шпицу Аде Циганлије.

http://img694.imageshack.us/img694/3004/img0031cfb.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/694/img0031cfb.jpg/)

Елеватор интересантног назива :lol: који опслужује шљункару код блока 45 на Сави.

http://img805.imageshack.us/img805/9822/img0039nr.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/805/img0039nr.jpg/)

Самохотка "Чачак" прилази "Кршу" на истовар шљунка. Обратите пажњу како је брод лоше тримован, избалансиран, па се (пре) товари ка крми, а напред ка прамцу и на средини није пун ни до пола.

http://img140.imageshack.us/img140/3509/img0045me.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/140/img0045me.jpg/)

http://img844.imageshack.us/img844/2416/img0048pnf.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/844/img0048pnf.jpg/)

Чини се да је мотор при крају маневрисања испустио душу. Димна завеса.

http://img805.imageshack.us/img805/3121/img0052vy.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/805/img0052vy.jpg/)

Брод, самохотка испод Остружничког моста. Нисам успео да прочитам име брода са друге обале. Лепо је офарбан у тону са шљункаром коју опслужује.

http://img210.imageshack.us/img210/6517/img0060ne.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/210/img0060ne.jpg/)

Два искусна речна вука, са најмање 4 четвороножна помоћника на једрилици "Њуња-Вуња".:lol:

http://img41.imageshack.us/img41/7042/img0035dq.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/41/img0035dq.jpg/)

Интересује ме да ли овакве и веће једрилице могу успешно да плове Савом и Дунавом погоњене само снагом ветра? Знам да оне мале спортске једрилице могу, али нисам сигуран за велике. Интересује ме како веће једрилице плове узводно и да ли уопште могу? Напомињем да о једрењу немам појма па су зато питања тотално лаичка.

^^

Да ли знаш колика је вредност радова на тим бродовима, тј. колико на крају бродоградилишта узму пара?

Стварно не знам ништа о томе. Колико сам пратио дискусију овде и по медијима бродоградилиште ради солидно за наше појмове. У малом су плусу, што је велики напредак у односу на претходних 20+ година када су само правили губитке.

Данас сам мало прошетао Савом. Имам десетак сличица.



Odlične fotografije.
Rekao bih da ovo verovatno ipak nije bila šetnja već vožnja bicikla. Ovo je i meni dobro poznata trasa za vožnju.

Ime crno-žutog broda na fotografiji ispred istobojne šljunkare je Aris.



^^
Да ли знаш колика је вредност радова на тим бродовима, тј. колико на крају бродоградилишта узму пара?

Vrednost broda Stolt Merwede koji je ovog proleća završen u brodogradilištu Begej je između 6 i 7 miliona evra. Ovo bi trebalo da je vrednost kompletno izgrađenog broda spremnog za plovidbu.
Najveći udeo u ovoj ceni nosi ugrađena uvozna oprema ( motori, generatori, navigaciona oprema,. . . ).



http://www.dodaj.rs/f/2j/yK/1fBKIGrH/stolt-merwede.jpg


Brodogradilište Begej od drugih domaćih brodogradilišta izdvaja upravo to što odatle brodovi izlaze spremni za plovidbu. U ostalim brodogradilištima se uglavnom izvode samo grubi radovi na trupu brodova dok se nadogradnja i ugradnja opreme vrši u nekim inostranim brodogradilištima.
Ovo zrenjaninsko brodogradilište radi u sastavu MERCURIUS shipping group iz Holandije.
Stolt Merwede i prethodno izgrađeni Stolt Rhine su izgrađeni po istom projektu koji je mislim izgrađen kod nas.

Za izgradnju trupa se koristi uvozni čelik. Uglavnom potiče iz železare u Skoplju jer se odgovarajući čelik kod nas ne proizvodi. Nadam se da će neko u doglednoj budućnosti razmotriti mogućnost da u železari Smederevo pokrene proizvodnju odgovarajućeg čelika jer su potencijalne potrebe domaćih brodogradilišta velike. Slično važi i za limove za automobilsku industriju koji se u Smederevu ne proizvode, a pojavila se potreba zbog Fiat-a.

Reportaža sa Studia b o problemu nedostatka benzinskih pumpi na vodi.

Zanimljivo je videti komentare stranih nautičara ( ili bolje reći brodovlasnika ) koji su na proputovanju kroz Srbiju. Norvežanin okružen kanisterima kaže kako mu je potrebno 55 kanistera od 20 litara kako bi napunio rezervoar.


u-fBPTXdEws

^^
Vidim da ovaj zanji na snimku koristi fotonaponske panele da prođe kroz Srbiju :):):)

A zašto se niko ne sjeti da se natovari cisterna sa brojilom i pištoljem na čamac/brod i eto pumpe. naravno malo to srediti da ne izgleda k'o neka skalamerija. mislim da treba daleko manje dokumentacije da to legalizuje nego fiksna benzinska pumpa. Plus mobilni telefon uvijek dostupan (sa operaterom koji razumije engleski), GPS lokacija čamca, internet site koji uvijek govori na kom se dijelu nalazi pumpa i sa procijenjenim vremenom za koliko movremena može biti na potrebnoj lokaciji.

A na tom brodiću se mogu nalaziti turistički prospekti koji upućuju na marine, vodene motele (ne znam da li to posstoji izvan moje mašte), restorane, turističke atrakcije (od prirodnog, istorijskog, kulturnog ali i industrijskog naleđa).

a sasvim sam siguran da se sve može upakovati kao projekt i aplicirati kod nekog fonda, nešto vezano za Dunav ili IPA fondovi-Srbija se približava EU, mislim da se može računati i na fond nekog ministarstva.

Evo proširujem ideju, na tom brodu bi se mogla naći i hrana, piće i grickalice (ploveći dućan) ili čak jedinica za pražnjenje fekalnih materija sa plovila.

Pare SIGURNO negdje čuče, čame i čekaju, samo trebaju dobar projekat. a neko sa foruma može svoje egzistencijalno pitanje riješiti na ovaj način - pisanje projetaka i nadzor. Evropa dolazi (brže ili sporije ali dolazi) i donosi prilike da se uzmu pare iz predpristupnih sredstava, a svi kukaju kako nema dobrih projekata i kapaciteta da se pare povuku.

ako nekog interesuje konkretnija saradnja nek se javi

Odlične fotografije.
Rekao bih da ovo verovatno ipak nije bila šetnja već vožnja bicikla. Ovo je i meni dobro poznata trasa za vožnju.

Ime crno-žutog broda na fotografiji ispred istobojne šljunkare je Aris.



У праву си за бицикл!:lol:
Хвала на допуни, од сада носим и двоглед са собом.:)
Ти си ипак алфа и омега ове теме. Ми остали можемо само да покушамо да допунимо оно што ти поставиш.

Ово за челичне лимове и бензинске пумпе се не може другачије протумачити него као - Српска посла!:bash:

У праву си за бицикл!:lol:
Хвала на допуни, од сада носим и двоглед са собом.:)


Sada znam kako da te prepoznam ( bicikl i dvogled oko vrata ). :hi:

Za brod Aris znam jer sam ga takođe primetio kod ostružničkog mosta, daleko od toga da znam svaki brod u našim vodama. Moja znanja su ipak vrlo ograničena, a profesionalno sam u sasvim drugim vodama.



Fotografije snimnjene u Beogradu, 14.07.2012.

Potiskivač Gajo II sa dve uzdužno vezane barže-potisnice fotografisan sa Tramvajskog mosta


http://www.dodaj.rs/f/27/Js/28Wem7PS/dsci0457.jpg


http://www.dodaj.rs/f/r/1s/1p5S10pW/dsci0459.jpg


http://www.dodaj.rs/f/D/8Z/40T4tR07/dsci0464.jpg


http://www.dodaj.rs/f/3d/h4/2XX8Ixet/dsci0466.jpg


Potiskivač Deos sa baržom na Ušću.

http://www.dodaj.rs/f/T/GD/3cxdqeVq/dsci0495.jpg

Kroz Srbiju između 25.07.2012. i 10.08.2012. prolazi međunarodna veslačka TID regata.
Start regate je u Nemačkoj ( Ingolštadt ), a završava posle skoro 2500 km veslanja Dunavom na Crnom moru.

Apatin. Ulazak regate u Srbiju.

R8MWjrx45_g


Plan prolaska kroz Srbiju i Hrvatsku

25.07.2012. АПАТИН - Марина канал 500м.

26.07.2012. АЉМАШ – фудбалски тере
27.07.2012. ВУКОВАР ушће реке Вуке

28.07.2012. БАЧКА ПАЛАНКА Тиквара
29.07.2012. НОВИ САД - Штранд у каналу
30.07.2012. слободан дан
31.07.2012. СТАРИ СЛАНКАМЕН - парк
01.08.2012. БЕОГРАД – Ада Хуја
02.07.2012. слободан дан
03.08.2012. СМЕДЕРЕВО - ЈУГОВО
04.08.2012. ВЕЛИКО ГРАДИШТЕ – парк
05.08.2012. ДОБРА – фудбалско игралиште
06.08.2012. ДОЊИ МИЛАНОВАЦ - парк
07.08.2012. ТЕКИЈА – плажа
08.08.2012. КЛАДОВО – тврђава Фетислам
09.08.2012. слободан дан
10.08.2012. БРЗА ПАЛАНКА – плажа
11.08.2012. одлазак регате из Србије



O međunarodnoj turističkoj dunavskoj regati - TID

TID regata je najveća i najduža rečna Regata na svetu, traje 75 dan i prevesla se preko 2450 km rekom Dunav. Regata je veoma popularna u svetu i pored učesnika iz podunavskih zemalja ima učesnika i sa drugih kontinenata. Na regati su zastupljena deca, odrasli i starije osobe oba pola.

Svake godine poslednjeg vikenda juna regata kreće iz nemačkog grada Ingolštadta, a završava se početom septembra u luci Sveti Đorđe u Rumuniji na obali Crnog mora. U našu zemlju regata ulazi poslednjeg vikenda jula kod Apatina, a Srbiju napušta polovinom avgusta posle Brze Palanke.

Organizator Regate TID kroz Srbiju je Odbor za turizam Kajakaškog saveza Srbije.

Osnovno pravilo TID-a je: plovidba Dunavom i pritokama, čamcima (kajak-kanu i veslački čamci) koje pokreće čovek sopstvenom snagom po etapnim mestima koja se za svaku zemlju utvrđuju na Međunarodnoj Konferenciji.
Dnevne etape su u proseku dužine oko 43 km. U etapnim mestima Regata boravi jedan dan osim u većim i glavnim gradovima zemalja kroz koje Regata prolazi i u kojima se zadržava po 2 dana.

Etapna mesta u našoj zemlji su: Apatin, Bogojevo, Bačka Palanka, Novi Sad, Stari Slankamen, BEOGRAD, Smederevo-Jugovo, Veliko Gradište, Dobra, Donji Milanovac, Tekija, Kladovo i Brza Palanka. U Beogradu Regata boravi početkom avgusta na rekreativnom prostoru opštine ‘’Palilula’’ na poluostrvu ‘’Ada Huja’’.



Regataši u prevodnici Đerdap I. Fotografija je sa jedne od prethodnih regata.

http://www.dodaj.rs/f/2j/oy/4OWZc1u3/tid.jpg

Sava i Dunav u Beogradu, danas posle podne.

Samaohotka sa bočno privezanom baržom na Dunavu

http://www.dodaj.rs/f/3w/Dx/3uTQKhmt/sam6831-1.jpg



Potiskivač LUNA sa dve bočno vezane barže na Dunavu

http://www.dodaj.rs/f/1r/5s/4rPDyq7l/sam6842-1.jpg


http://www.dodaj.rs/f/3i/lV/49cOmraU/sam6847-1.jpg



Potiskivač LUNA sa baržama, tanker TANGER i u daljini potiskivač MILAN sa baržama. Bele tačke na vodi su galebovi.

http://www.dodaj.rs/f/1m/nZ/9vRl91Q/sam6853-1.jpg

Tanker TANGER je iz Dunava uplovio u Savu i nastavio je plovidbu uzvodno Savom

http://www.dodaj.rs/f/2Y/oG/3RGCpd7d/sam6859-1.jpg


http://www.dodaj.rs/f/34/er/3RdfwcEV/sam6870-1.jpg


http://www.dodaj.rs/f/1f/MY/3hv2KmI7/sam6876-1.jpg


http://www.dodaj.rs/f/3n/Zp/1n4Ea1Xk/sam6881-1.jpg


http://www.dodaj.rs/f/2o/Jr/fxCSyAx/sam6882-1.jpg

Dunav. Potiskivač GROCKA sa baržom

http://www.dodaj.rs/f/P/jG/2Wcm2Xfc/sam6892-1.jpg


http://www.dodaj.rs/f/3u/NS/wXUG7V7/sam6896-1.jpg



Tanker MAX na Dunavu

http://www.dodaj.rs/f/2B/rv/NFdCoXY/sam6911-1.jpg


http://www.dodaj.rs/f/Z/MI/28bkBIg8/sam6913-1.jpg

@frakturator

Дефинитивно имамо исте маршруте, можда се и сударимо негде.:lol:
На жалост, ја располажем препотопским моделом фотоапарата, па су моје слике далеко скромније.
Слике су од суботе 28.07.2012.

Самохотка са потискиваном баржом на Дунаву код ушћа. Због велике удаљености остајете ускраћени за име брода.

http://img809.imageshack.us/img809/2800/img0010seo.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/809/img0010seo.jpg/)



Украјинска самохотка Григориј Морозов са 3 везане барже у саставу код Луке Београд.

http://img594.imageshack.us/img594/2195/img0026rt.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/594/img0026rt.jpg/)



"Топчидерка" - Пловећи ресторан или како бих га већ назвао, на ушћу.

http://img31.imageshack.us/img31/886/img0032ph.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/31/img0032ph.jpg/)



Иза Топчидерке се крећу и 2 неидентификована пловећа објекта - пловећа чинија!:lol:

http://img545.imageshack.us/img545/208/img0034tp.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/545/img0034tp.jpg/)



Багерисање код Земуна.

http://img607.imageshack.us/img607/7140/img0037ve.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/607/img0037ve.jpg/)


Самохотка "Дина" (или "Гина" натпис је минијатуран и оштећен) код Земуна.

http://img171.imageshack.us/img171/8528/img0044de.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/171/img0044de.jpg/)



За викенд је било врло живо на рекама што може да нас радује.

U Novom Sadu 03.08.2012 godine od 16,00 do 19,00 časova će biti obeležen Dan Rečne flotile VS. Ako sam dobro razumeo trebalo bi da bude organizovan svečani defile brodova na delu Dunava kroz novosadske mostove.


Saopštenje brodarstvu:

Novi Sad - Saopštenje br. 18/12

31.07.2012.

Obaveštavaju se zapovednici i starešine brodova, preduzeća rečnog saobraćaja i vodoprivrede, nadležni organi i organizacije kao i ostali zainteresovani učesnici u plovidbi da se

Dana 03.08.2012 godine od 16,00 do 19,00 časova zabranjuje plovidba
od KM 1258,000 do KM 1254,000 r. Dunav - kroz novosadske mostove- radi održavanja regate povodom dana Rečne Flotile.

Skreće se pažnja svim učesnicima u plovidbi da poštuju pravila plovidbe u cilju zaštite ljudskih života, materijalnih dobara, životne sredine i bezbednosti plovidbe.

Svaki prekršaj odredaba ovog „Saopštenja brodarstva“ smatraće se prekršajem unutrašnje plovidbe i kazniće se po Zakonu o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama(Sl.glasnik RS 73/10).

Iz Lučke kapetanije Novi Sad,dana 31.07.2012.godine,broj:342-18/12-USB .

Lučki kapetan
Boris Oreb



http://www.dodaj.rs/f/3k/Gj/3n004cgZ/0ca4cf36-1c59-102e-a860-.jpg

Izvor fotografija VS

http://www.dodaj.rs/f/h/2o/twluWpB/5a590b76-ff64-102f-8d2f-.jpg

Na Tisi

http://www.dodaj.rs/f/14/LR/3h9l6LUx/6f0a3928-ff64-102f-8d2f-.jpg

Prilog RTV-a o obeležavanju Dana Rečne flotile.
Skromnije obeležavanje nego ranije. Centrali događaj je bila trka čamaca na vesla.


LDFuc7R_zSA

Zanimljiv snimak koji pokazuje kakvi su brodovi izlazili iz brodogradilišta ,,Begej".
Ovde je reč o brodu MER-GREEN koji je kompletno završen u Zrenjaninu ( uključujući i nameštaj u prostorijama za smeštaj posade )



FtNBNO7P2fU



Mer-Green kod Sremskih Karlovaca na putu ka Holandiji

http://www.dodaj.rs/f/3G/Xm/2yqSlbt5/mer-green.jpg

Да ли је Mer-Green прављен код нас или је овде послом?

^^
Ovde je reč o brodu MER-GREEN koji je kompletno završen u Zrenjaninu ( uključujući i nameštaj u prostorijama za smeštaj posade )

Pardon... potpuno sam prevideo taj deo posta

Бродови на Дунаву код новог моста Борча - Земун, 1178 километар. Сликано у суботу 18.08.2012.

Две самохотке Пожаревац

http://www.dodaj.rs/f/1n/P4/4XGx8mvN/img0009.jpg

"Sirmium" - мислим да је багер у питању. Врши се багеровање на 1178 и 1179 километру.

http://www.dodaj.rs/f/1Z/lO/39PfBUFm/img0031.jpg

Стара "Румија" испомаже градњу моста.

http://www.dodaj.rs/f/J/id/4XAYCiaN/img0041.jpg

Потискивач "Орка" довози празне барже до багера на пуњење и одвози барже пуне песка.

http://www.dodaj.rs/f/2z/ek/HxvL0jJ/img0049.jpg

http://www.dodaj.rs/f/d/1m/2xo8mEIx/img0052.jpg

http://www.dodaj.rs/f/9/k5/3Jyvn94u/img0054.jpg

http://www.dodaj.rs/f/3V/cu/kp0jDyI/img0035.jpg

За крај један речни лепотан.

http://www.dodaj.rs/f/1k/9K/1uK4AfG5/img0028.jpg

Koliko je isplativo ovo?
http://www.polovniautomobili.com/oglas2083963/bayliner_245/

Tj. koliko kostaju dozvole, odrzavanje, gorivo?

Речи исплативо и јахте, глисери не иду у исту реченицу. За конкретније одговоре, нарочито за линковани модел мораће неко упућенији да одговори. За такве моделе нико и не пита колико троше и коштају...

Сигурно да такве звери не троше испод 20л горива на сат рада, а кад испловљаваш, сигурно не испловљаваш на сат времена, него на добар део дана, па рачунај. У приморским маринама и на везовима вез се плаћа по дужном метру чамца/брода, за катамаране понекад и дупла цена. Не знам како је на рекама, вероватно је повољније, али далеко од јефтиног.
Игром случаја сам за викенд био на Дунаву и распитивао се мало о овој теми. Прва регистрација најобичнијег полураспаднутог металног чамца од неких 5-6м дужине је 16.000 динара, свака следећа регистрација око 8-9.000. У питању је отприлике овакав чамац. Самоградња.

http://images2.polovniautomobili.com/user-images/classifieds/221/2213313/4ef7c335220b-800x600.jpg

http://www.polovniautomobili.com/oglas2213313/samogradnja/

На линкованом сајту имаш и цене пенти па можеш да срачунаш колико кошта најобичнији чамац са најмањом пентом. То се сад рачуна у максимални луксуз, а таксе и порези само пљуште. Зато је и аласа на Дунаву за 60% мање него 2000.-те. За оне који мисле да се провуку без регистрације и дажбина врло брзо стиже казна у виду речне полиције која је врло ревносна (кад имају чамце:lol:), према прекршиоцима се односе као према терористима првог реда, а казне су ужасне.

Живот на рекама је, на жалост, резервисан само за богате, бар кад је Београд у питању. Добра страна приче је да ти за сасвим леп провод на рекама није потребна никаква звер од 100.000€, већ су и обични чамчићи до 1.500€ сасвим довољни.

Са оваквима са доње слике (Пасаре и варијације на ту тему) већ можеш да проведеш и цео викенд на реци. По мени сасвим довољно за обичног смртника, запосленог човека који не може да виси у чамцу 7 дана у недељи.

http://images2.polovniautomobili.com/user-images/classifieds/236/2366410/077d561d82a2-800x600.jpg

http://www.polovniautomobili.com/oglas2366410/pasara/

Hvala Nelsone, svakako da nisam toliko imucan za neke luksuznije stvari. I da jesam, ne trebaju mi, raspitujem se za recimo te isplativiji varijante, kao te sa donje slike. Mada ni za to nemam para, razume se. :)

Pazi nova pasara navaro tivat bez kabine kosta 1000e po metru sa kabinov vec skace cjena pa dali je unutar brotski ili spoljin motor itd dosta stvari utice na cjenu.
http://www.navaryacht.com/sr evo pa pogledaj ja sam kod njih kupio barku prije 5 godina i odlicno se pokazala na nju dodo merkuri od 8 konja ide ko zmaj cjelo jeto nisam silazio sa barke

M/T ISTRAJNI I 2 turbo dizel motora marke mrcedes po 150 ks,3 pomocna motora(agregati za napajanje struje) marke tam vazdusari novije generacije. duzina broda 39,9 brod poseduje najsavremeniju opremu za navigaciju..

Pozdrav svima iz Temisvara.
Ako niste jos saznali, saznacete sada. 1-g septembra odrzace se Druga Vesela Begejska Regata, pocevsi od prevodnice Klek pa do prevodnice Srpski Itebej, blizu granice sa Rumunijom. Bice duze nego prosle godine.

Ja zbog objektivnih razloga ne mogu stici ali nadam se da ce neko od vas biti prisutan na ovaj dogadaj.
I nadam se da ce biti i snimaka sa lica mesta.


Evo i link-a...
http://www.zitiste.info/index.php?option=com_content&view=article&id=166:pripreme-za-ii-veselu-begejsku-regatu&catid=1:latest-news

Самохотка Чачак натоварена песком са 2 гуране барже снимљена код Ада Хује.
http://www.dodaj.rs/f/o/vd/3HxVdJSy/img0054.jpg


http://www.dodaj.rs/f/2O/A1/j14vP3l/img0061.jpg


http://www.dodaj.rs/f/2o/fz/4E9SC6Za/img0064.jpg

Pozdrav svima posle duže vremena.

Večeras će u 21 h na RTS1 biti emitovan dokumerntarni film ,,Tajna dunavskog vilenjaka".

Reč je o akciji nemačkog povlačenja Crnomorske flote uzvodno Dunavom na kraju Drurugog svetskog rata. Zbog nemogućnosti da nastave povlačenje Nemci su celokupnu svoju flototu od oko 170 brodova potopili kod Prahova. Većina ovih brodova je i dalje u Dunavu gde pri niskom vodostaju ometaju plovidbu.





http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1184964/%D0%A2%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0+%D0%B4%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%9A%D0%B0%D0%BA%D0%B0.html

21:03
Тајна дунавског вилењака

Приликом повлачења из Русије, између 5. и 7.септембра 1944. године, у операцији "Дунавски вилењак", нацисти су у зони Прахова, да их не би заробила Црвена армија, потопили више од 170 својих бродова, односно целу "Црноморску флотилу".

Гробље бродова који су носили ратни плен из Русије и данас је на дну Дунава. То је отприлике све што је савремена историја забележила о нацистичкој операцији Дунавски вилењак.

У документарном филму "Тајна дунавског вилењака" пред очима гледалаца екипа филма склапа фрагменте који су расути кроз време, које покривају таласи Дунава, које чува сећање очевидаца, који су изгубљени међу милионима архивираних документа из Другог светског рата...

Неочекиване околности које су пратиле снимање филма откривају тајну коју 68 година чувају таласи Дунава и која никога не може оставити равнодушним, јер се тиче свих нас!

Филм је снимљен уз помоћ Министарства културе Србије и Градске управе Зајечар.

Екипа филма:
Душан Војводић, сценариста и редитељ
Милина Тришић, монтажер и коредитељ
Дејан Тодоровић, директор фотографије
Миодраг Лакић, подводни сниматељ
Зоран Ђокић, директор филма

Dobro (sto) si se vratio!

Nisam mogao stici na Drugu Veselu Begejsku Regatu kod Kleka ili Zitista ali nasao sam nekoliko snimaka sa tog dogadaja.


Evo jednoga...

ISihX6lm8l4



PS. Stavio sam televizor na RTS Satelitski program (samo RTS SAT i Pink plus imamo na kablovskoj mrezi u Temisvar) nadajuci se da cu videti dokumentarac ali bila je neka srpska serija...

Dobro (sto) si se vratio!

Nisam mogao stici na Drugu Veselu Begejsku Regatu kod Kleka ili Zitista ali nasao sam nekoliko snimaka sa tog dogadaja.

PS. Stavio sam televizor na RTS Satelitski program (samo RTS SAT i Pink plus imamo na kablovskoj mrezi u Temisvar) nadajuci se da cu videti dokumentarac ali bila je neka srpska serija...



Tu sam ja samo što se u poslednje vreme, zbog previše obaveza, nisam upuštao u pisanje na forumu iako je bilo materijala za pisanje.

,,Tajna dunavskog vilenjaka" je bila emitovana u predviđeno vreme, odmah posle serije ( vremenska razlika ? ). Očekivao sam da će biti bolje od onoga što sam video.



Odlično je što se Vesela begejska regata održala drugi put za redom to je najbolji način da se skrene pažnja na ovaj plovni put i pokaže da je i pored zapuštenog kanala moguća plovidba bar za mala plovila. Na snimcima stanje kanala izgleda čak mnogo bolje nego što sam očekvao.

Verujem da će se u narednim godinama pojaviti i ekonomski interes za brodskim prevozom tereta sve do Temišvara.
Zanimljivo je da se u srpskim medijima često pominje razvijena temišvarska industrija i njena potreba za prevozom robe uglavnom u sklopu priče o opravdanosti izgradnje tzv. ,,koridora 11". Istovremeno se mogućnost ponovnog uspostavljanja plovidbe do Temišvara, uz skromna ulaganja nigde ne pominje.
Da li se u Rumuniji uopšte pominje potreba za obnavljanjem plovidbe?
Postoji li potreba privrede?

Nasuprot stanju kod nas zvanični međunarodni dokumenti predviđaju potrebu ne samo za obnavljanjem već i znatnim unapređenjem plovnosti Begej-kanala ( Plovni Begej ).
Ovo je izvod za Srbiju i Rumuniju odakle se vidi da je predviđeno unapređenje Begej-kanala u plovni put Vb kategorije ( za plovila i potiskivane konvoje maksimalne dužine 180 m i širine 11,45 m ).



ECONOMIC COMMISSION FOR EUROPE
INLAND TRANSPORT COMMITTEE
Working Party on Inland Water Transport
Geneva


Romania

Missing links: Danube - Bucuresti Canal (E 80-05).
Basic bottlenecks: Bega (E 80-01-02) from State border to Timisoara - upgrading to class Vb is required.
Olt (E 80-03) up to Slatina - upgrading to class Vb is required.


Serbia

Missing links: none
Basic bottlenecks: Begej (E 80-01-02) from its mouth to Serbia/Romanian border - upgrading from class III to class Vb is required.
Strategic bottlenecks: Danube (E 80) at Novi Sad (1,255.0 km) - low height under a road bridge (6.07 m).
Sava (E 80-12) from its mouth to the State border - upgrading to class Vb is required.

Za vreme moga pauziranja na forumu došlo je do velikih problema u brodogradilištu ,,Begej" - Zrenjanin.

Radnici su prvo letos bili na prinudnom odmoru, a početkom septembra, kada je trebalo da se vrate na posao, sačekala ih je vest da se proizvodnja obustavlja.
Radnicima je holandski vlasnik podelio otkaze uz najavu da će iz brodogradilišta izneti opremu neophodnu za proizvodnju.


http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/zrenjanin/brodomonteri-begeja-brane-imovinu-od-rasprodaje_341649.html

Podseđćam da je Begej intenzivno proizvodio kvalitetne teretne brodove čije se slike mogu videti na ovoj temi ( pre desetak postova je bilo reči o tankeru MER-GREEN ).



Za utehu brodogradilište ,,Beograd" radi punom parom.
Završava se novi rečni kruzer koji će se valjda zvati EDELWEISS.
Sledeći kruzer je već u izgradnji i uskoro počinje kompletiranje njegovih delova na navozu.


------------------------------------------------------------------------------------------------------


Krajem septembra je bio još jedan događaj - blokada Dunava.

Radnici ,,Dunav grupa - agregati" su zbog neisplaćenih zarada brodovima blokirali plovidbu Dunavom. Prvobitno je blokada bila samo delimična pa su putnički i manji teretni brodovi prolazili uz povećani oprez.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1179986/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8+%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8+%D0%94%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2.html

Nakon 7 dana delimične blokade 01.10.2012. najavljena je i sprovedena potpuna blokada plovidbe čak i za putničke brodove. Nakon nekoliko sati je postignut dogovor sa radnicima i plovidba je normalizovana.

Na sledećem snimku se mogu videti ledolomci Čakor i Vučevo koji su primenu našli makar u barikadi kada već nisu bili upotrebljeni prošle zime za razbijanje leda na rekama.
Kako sada stvari stoje, ako bude leda na rekama kao prošle zime, opet ćemo mi gledati mađarske ledolomce kako lome led u našim vodama dok naši brodovi rđaju na vezu.
Naravno, mađari će doći ne zato što nas vole već da omogće ledu da izađe iz Mađarske i spreče nastajanje ledenih čepova i povećanje vodostaja koje bi ih ugrozilo, a ako kod nas začepi valjda možemo računati na eksploziv, avionsko bombardovanje i artiljeriju kada već nemožemo na svoje ledolomce.


u5G427B6TcQ


Vlasnik ,,Dunav grupe" Dušan Borovica je 11.10.2012. pritvoren zbog korupcije.

Pre nekoliko dana, sa savske obale u Beogradu, je trebalo da budu uklonjeni splavovi Mediteran i Kolos.
Izmeštanje oba splava je odloženo.


Mediteran je trebalo da bude odvučen Savom uzvodno do Umke ali je uklanjanje odloženo jer je zbog niskog vodostaja splav nasukan na obalu i utonuo u mulj.
Za uklanjanje je bila angažovana i policija.


http://www.dodaj.rs/f/33/Ly/1yvpuRJ7/bgd-splav-mediteran.jpg


Izmeštanje Kolosa je takođe odloženo ali kako se kaže, jer se čeka povoljniji, niži vodostaj kako bi ovaj splav velikih dimenzija mogao biti provučen ispod Brankovog mosta nizvodno Savom do Dunava. Ako se u roku od 45 dana vodostaj Save ne spusti dovoljno biće odsečen gornji deo splava nakon čega će Kolos biti odvučen.

Mnogo je sumnjivog u ovom zvaničnom obješnjenju imajući u vidu da je vodostaj već nizak i teško je za očekivati da će se još spustiti u predviđenom roku. Takođe je i Kolos već sada u priobalnom mulju, a kako bi ga onda izvukli kada sada ne mogu pomeriti ni Mediteran. Ostaje da se vidi da li će stvarno biti rezanja Kolosa.


http://www.dodaj.rs/f/1y/el/4y4LOrOL/kolos.jpg

Ovih dana je otpočeo posao rečnog prevoza velike količine piritne izgoretine sa deponije u Šapcu da luke Konstanca i dalje ka Kini.

Piritna izgoretina je otpad - jalovina koja je nastajala u procesu proizvodnje veštačkog đubriva u hemijskoj industriji ,,Zorka" Šabac i odlagana je na deponiju na obalu Save.
Ova jalovina sadrži oko 50% gvožđa.

Fabriku u Šapcu je kupila ELIKSIR GRUPA koja je jalovinu prodala Kinizema koji će je koristititi kao sirovinu u proizvodnji čelika.

Za potrebu utovara je u Šapcu naprevljen transportni sistem za jalovinu i postrojenje za utovar na brodove.
Transport će ići Savom i Dunavom do luke Konstanca gde će se vršiti pretovar u morske brodove.

Predviđena količina piritne izgoretine za transport je oko 1 milion tona i vršiće se kontinurano oko godinu dana.




Prahovo

http://www.dodaj.rs/f/3z/kk/2NcFSHt7/pirit-prahovo.jpg

Prethodno je letos započeo i izvoz piritne izgoretine iz Prahova nastao u Industriji hemijskih proizvoda Prahovo (IHP), takođe u proizvodnji veštačkog đubriva.
Ovde je reč o transportu 2 miliona tona jalovine ili bolje reći sirovine.
Transport iz Prahova će trajati do sredine 2013. godine, a dnevno se transportuje oko 10 000 tona.


Dakle, narednih meseci će zajedno iz Prahova i Šapca biti otpremljeno 3 miliona tona piritne izgoretine.


Prahovo

Hjas4RJ4fQ0



Zanimljivo je kako ono što je nama otpad drugima ima vrednost. Kinezi su za ono što je njima sirovina, a za nas jalovina i otpad platili. Pri tome im se isplati i da plate za transport 3 miliona tona robe na drugi kraj planete Zemlje.

Trejler za već pomenutu emisiju ,,Tajna dunavskog vilenjaka"

Ponavljam da je reč o događajima sa kraja Drugog svetskog rata kada je kod Prahova presečeno povlačenje nemačke flote uzvodno Dunavom.
Nemci su potopili svih svojih oko 170 brodova.

Jedan deo potopljenih brodova je nakon rata izvučen kako bi se omogućila plovidba, međutim mnogi su još uvek u Dunavu i predstavljaju opasnost za plovidbu naročito zbog eksploziva koji je još uvek na njima.


7_GSh2mN0g8




Ceo film

http://youtu.be/AktF4DkDIYE


Neki od nemačkih brodova izvađenih iz Dunava su nakon remonta i modernizacije uključeni u sastav Rečne ratne flotile Jugoslovenske vojske.
Rečni tenkonosci su bili u upotrebi sve do 1995. godine.
Ukupno je iz Dunava izvađeno i popravljeno 5 ovakvih brodova koji su služili u rečnoj flotili.
Rečni tenkonosci su bili korišćeni i prilikom izgradnje đerdapske brane za prenos betonskih blokova koji su polagani na dno Dunava.

Rečni tenkonosac

http://www.dodaj.rs/f/A/ay/1htVTzG4/recni-tenkonosac.jpg

Tri ovakva tenkonosca je kupio jedan "biznismen" iz Gradiške. Htio je od njih da napravi refulere, ali se nesto iskomplikovalo sa papirologijom pa su dosta vremena proveli na suvom. Dva su prodana, jedan otišao za Jasenovac, drugi u Dubočac i tu radi kao refuler, a treći je isječen u staro željezo.

http://imageshack.us/a/img141/5741/tenkonosci.jpg

Ovde se vidi kako su vodili brigu o njima :bash:, mi smo ih skidali sa "Oštreljom" uz gubitak više sajli :) Ovaj što je prodan u Jasenovac sad služi za prevoz kamena za obaloutvrde. Mislim da i nosi naziv "Jasenovac".

http://imageshack.us/a/img138/3659/31276421.jpg

A ovaj što viri iz vode je isječen.

http://imageshack.us/a/img513/6781/dsc00138i.jpg

Tri ovakva tenkonosca je kupio jedan "biznismen" iz Gradiške. Htio je od njih da napravi refulere, ali se nesto iskomplikovalo sa papirologijom pa su dosta vremena proveli na suvom. Dva su prodana, jedan otišao za Jasenovac, drugi u Dubočac i tu radi kao refuler, a treći je isječen u staro željezo.
Ovaj što je prodan u Jasenovac sad služi za prevoz kamena za obaloutvrde. Mislim da i nosi naziv "Jasenovac".



Sudbina brodova je često vrlo čudna.
Prvobitno vojni brod nacističke Nemačke potapaju sami Nemci, a potom ga sa dna Dunava vadi i preuzima JNA gde je decenijama služio kao rečni tenkonosac.
Na kraju završava u Jasenovcu i dobija isto isto - Jasenovac.

Zahvaljujući podacima koje je dao b-master uspeo sam da pronađem i slledeće slike bivšeg tenkonosca.

http://www.dodaj.rs/f/39/oY/3BhNYoz/tenkonosac-jasenovac-pro.jpg

http://www.dodaj.rs/f/2X/VJ/1TdDcw87/tenkonosac-jasenovac.jpg

PLOVNI kanal Dunav-Morava-Vardar najveći je strateški projekat države!
10. avgust 2012.

Naprednjaci su ga obećali u predizbornoj kampanji i neće odustati. Naravno, reč je o velikom poslu za koji je potrebna ozbiljna priprema. Za ovaj projekat, vredan 17 milijardi dolara, vlada veliko interesovanje.
Kako za “Novosti” kaže prof. dr Milan Bačević, ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, realno, prva etapa radova može da bude završena u roku od pet, a kompletan posao za sedam-osam godina (S. Milosevic je pred izbore 1990 najavio izgradnju brzih pruga koje su po njegovoj najavi trebale biti pustene u rad 1995).
- Iz “petnih žila” ću da guram ovaj projekat. Prokopavanjem kanala Srbija će “jednim udarcem” rešiti dva problema, suše i poplave. Morava će tako od plavljenja da štiti 70.000 do 80.000 hektara najkvalitetnijeg obradivog zemljišta. I isto toliko navodnjavaće u sušnom periodu poprečnim kanalima. Poljoprivredna proizvodnja biće utrostručena. Radiće pet do sedam hidroelektrana instalisane snage između 300 i 400 megavata električne energije, a biće kraći put od severne Evrope do Egeja za 1.200 kilometara.


http://www.makroekonomija.org/wp-content/uploads/david-dmv.jpg



ovkZV9UBG3s