Bar ćemo se navezbati na projektima koji se neizvode pa kad dođu oni pravi bićemo spremniji nego ikad. Ako se ne gradi može da se takmiči a i dobro je za reference. :lol: Ovaj konkurs je organizovan loše jer nije dugo bilo sličnih dešavanja u ns pa je DaNS malo podbacio ali sledeći će biti bolji. Repetitio est mates studiorum ili kako već

Završeni radovi na keju žrtava racije i beogradskom keju

http://www.zigns.co.yu/a2007/0707_02.jpg

http://www.zigns.co.yu/a2007/0707_01.jpg

http://www.zigns.co.yu/a2007/0707_03.jpg

http://www.zigns.co.yu/a2007/0707_04.jpg

http://www.zigns.co.yu/a2007/0707_05.jpg

nikako neko da postavi slike norka i novootvorene metals banke!! ja umirem od radoznalosti i ceznem da vidim kako to sve izgleda, ali ili nije dovoljno atraktivno za fotkanje ili se svi dole kuvate pa vas mrzi iz kuca da izlazite!! samo da znate ovde u bavarskoj danima pada kisa i imamo celih 20 stepeni!!! eto ti leta uzivajte u suncu kad mozete!!!:ohno:

fino su sredili kej....nadam se da ce uskoro resiti i sam pojas uz reku....

nork je neki dan bio beo, danas crn, sutra mozda saren... cekamo da vidimo konacnu boju pa cemo da uslikamo ;D

zgrada metals banke zvanicno otvorena, unutra je sve u staklu, nocu je perverzija..

zavrsen kej (ovaj iznad), zavrsen tranzit iz petrovaradina sto ide na zeleznicki most, jos ranije je uradjen kej sa petrovaradinske strane i put ispod tvrdjave skroz do miseluka, gradi se ono stambeno djubre u jevrejskoj...


slika nema, toplo je... :D

... zavrsavaju se merkator i merkur, kod rodicevog megamarketa na raskrsnici auto puta i puta pema Temerinu gradi se velika petlja, na novom bulevaru se ruse kuce za nove stambene zgrade, u balzakovoj ulici na Limanu ogradjena je velika parcela i uskoro pocinje gradnja "poslovno stambenog objekta", grubo je zavrsena i zgrada pored nove metals banke (koja izgledom ne obecava puno) uz bezbroj manjih gradilista po gradu to je danasnja slika NS-a sto se gradnje tice.
Fotoaparat mi je dobio suncanicu, ali mozda uskoro neke slike

Najvaznije,gradi se temerinska petlja!!
Sunce me osvetlilo neki dan kad sam prosao a bilo oblacno

aaaaaa ja sam fotograf tj vizuelno voajerski opredeljen dajte ljudi slike lozite me pricama a ne pokazujete nista !!!!!! :nuts:

usput sta je sa ovom stranicom nsbuld jel pukla ili nije jaaaako dugo aktualizovana??

usput sta je sa ovom stranicom nsbuld jel pukla ili nije jaaaako dugo aktualizovana??

Stranica nikada nije ni radila, na moju veliku žalost, ono što se tamo vidi je pokušaj ili proba rada na toj stranici i ništa više. S obzirom da sam opimista i dalje verujem da će neko da pokuša da nastavi tamo gde je zapelo, ako ne prvobitna ekipa a ono bar neko mlađi sa malo više slobodnog vremena i želje za akcijom. Ja sam još uvek otvoren za svaku vrstu dogovora i saradnje. U suštini najviše mi je žao steve, jer se svojski potrudio da nam omogući dobre temelje za rad, ali opet se eto nadam da će sve nekako ponovo krenuti.


Evo malo slika finala na gradilištu meraktora (nisu sveže ali u pitanju je možda poslednjih mesec dana radova)

http://www.lemic.biz/projekti.php?data=gallery&id_project=56


http://www.lemic.biz/upload/project_images/gallery/56_mercator_jun_3_68-01.jpg

http://www.lemic.biz/upload/project_images/gallery/56_mercator_jun_3_117-01.jpg

Gradilište Merkur, radovi napreduju vrlo brzo

http://www.lemic.biz/projekti.php?data=gallery&id_project=58

http://www.lemic.biz/upload/project_images/gallery/58_merkur_jun_3_44-01.jpg

http://www.lemic.biz/upload/project_images/gallery/58_merkur_jun_3_06-01.jpg

http://www.lemic.biz/upload/project_images/gallery/58_merkur_jun_3_07-01.jpg

e pripadnice oko ti se pozlatilo srce mi dijasporsko zaigra od srece! :) mnogo fala aj cirs

evo samo za serdja, novi nork koji ne izgleda lose, gledan iz ugla za 180 stepeni u odnosu na ovaj sa slike zgrada izgleda potpuno staklena. Slikano je iz kola u pokretu pa nisam uspeo da slikam iz drugog ugla.

http://img215.imageshack.us/img215/8186/10072007172oa2.jpg (http://imageshack.us)

e urbanse i tebi se oko pozlatilo!! jedino mi malko na ganglije ide sto su par poslednjih objekete u ns potpuno identicni po spoljasnjem izgledu!!! uniformizacija je opet u zamahu!! sad su svi objekti bez obzira dal hale trzni centri ili stambeno poslovno shopining fucking i sta vec centr uglavnom sivi i "ukraseni" alu ili staklenim blokovima!! pa zar sve to nije bilo moderno pocetkom devedesetih!??! opet kasnimo u svemu pa i u kreativnosti!! :(

Sorry na nesto losijem kvalitetu fotki, slikao sam mobilnim:

Elementi obilaznice, kod Rodica:

Potporni stub za buducu servisnu saobracajnicu, izmedju sadasnjeg poluautoputa i Rodica:
http://img295.imageshack.us/img295/5853/11072007ph1.th.jpg (http://img295.imageshack.us/my.php?image=11072007ph1.jpg)http://img267.imageshack.us/img267/8600/11072007001wv4.th.jpg (http://img267.imageshack.us/my.php?image=11072007001wv4.jpg)http://img267.imageshack.us/img267/9421/11072007002um1.th.jpg (http://img267.imageshack.us/my.php?image=11072007002um1.jpg)


Isto mesto, potporni stub za drugu stranu autoputa:
http://img523.imageshack.us/img523/5233/11072007003nt8.th.jpg (http://img523.imageshack.us/my.php?image=11072007003nt8.jpg)


Temerinska petlja:
http://img523.imageshack.us/img523/3166/11072007006vq0.th.jpg (http://img523.imageshack.us/my.php?image=11072007006vq0.jpg)http://img267.imageshack.us/img267/2296/11072007011vm4.th.jpg (http://img267.imageshack.us/my.php?image=11072007011vm4.jpg)http://img523.imageshack.us/img523/4933/11072007014tl0.th.jpg (http://img523.imageshack.us/my.php?image=11072007014tl0.jpg)

Nova OMV pumpa kod preko puta sentandrejskog groblja:
http://img523.imageshack.us/img523/8360/11072007022my4.th.jpg (http://img523.imageshack.us/my.php?image=11072007022my4.jpg)http://img523.imageshack.us/img523/4720/11072007021ju3.th.jpg (http://img523.imageshack.us/my.php?image=11072007021ju3.jpg)http://img523.imageshack.us/img523/6200/11072007020hc9.th.jpg (http://img523.imageshack.us/my.php?image=11072007020hc9.jpg)
http://img524.imageshack.us/img524/7945/11072007019tp5.th.jpg (http://img524.imageshack.us/my.php?image=11072007019tp5.jpg)http://img257.imageshack.us/img257/6551/11072007016jp9.th.jpg (http://img257.imageshack.us/my.php?image=11072007016jp9.jpg)http://img524.imageshack.us/img524/6624/11072007017mi6.th.jpg (http://img524.imageshack.us/my.php?image=11072007017mi6.jpg)

Imam osecaj kao da su tu novu omv pumpu gotovu spustili helihopterom, prolazim skoro svaki dan pored tog gradilista i odjednom tako da sevne... mislim stvrano nema smisla... :nuts:

e urbanse i tebi se oko pozlatilo!! jedino mi malko na ganglije ide sto su par poslednjih objekete u ns potpuno identicni po spoljasnjem izgledu!!! uniformizacija je opet u zamahu!! sad su svi objekti bez obzira dal hale trzni centri ili stambeno poslovno shopining fucking i sta vec centr uglavnom sivi i "ukraseni" alu ili staklenim blokovima!! pa zar sve to nije bilo moderno pocetkom devedesetih!??! opet kasnimo u svemu pa i u kreativnosti!! :(

nork ima porcelanosinu ventilisanu keramicku fasadu.... ali je efekat isti...
i slazem se sa tobom...

sto se tice obilaznice...iliti deonice autoputa E75 oko novog sada... da li neko zna gde su predvidjene servisne saobracajnice....celom duzinom deonice oko NS, ili samo u blizini petlji

i.... :bow: :bow: :bow: za temerinsku petlju....

Juce sam prolazio Jevrejskom ulicom i primetio sam da je na mestu gradilista preko puta Sinagoge zamenjena tabla sa izgledom buduceg objekta kojeg smo ranije pljuvali, ni ovo novo resenje (ako ce njega sada da izgrade) ne zasluzuje komplimente. Na zalost nisam bio u situaciji da slikam, mozda danas kada budem isao na exit.
Pozdrav

^^ ako nista drugo, bar nije skaradno...kao ono prethodno

sto se tice obilaznice...iliti deonice autoputa E75 oko novog sada... da li neko zna gde su predvidjene servisne saobracajnice....celom duzinom deonice oko NS, ili samo u blizini petlji

i.... :bow: :bow: :bow: za temerinsku petlju....


Mislim da su u pitanju servisne saobraćajnice celom dužinom sa naplatnim rampama na izlazima i ulazima na autoput, tačnije od severnog kraka (zatvor) do kaćke petlje. Tako sam bar ja shvatio. Čak se onaj deo "autoputa" prema subotici kod zatvora pretvara u servisnu saobraćajnicu a novi autoput ispravlja krivinu koja inače nije po propisima, tačnije pravi preveliki ugao za uslove na autoputevima.

Teško da se nešto da videti na ovim slikama ali ajde ne škodi.
http://www.dnevnik.co.yu/modules/htmlarea/upload26/admin_184.gif

http://www.zigns.co.yu/a2007/0704_16.jpg

hfusion, hvala ti i mene su obradovale ove slike buduće temerinske petlje.

@Pripadnik
Gde si nabavio ove slike?
Jel ima jos neke detaljnije inf.,kopao sam po netu ali nista!

http://img528.imageshack.us/img528/8788/12072007175ib9.jpg (http://imageshack.us)

Ne znam ali meni nork uopšte ne ozgleda loše, kako sam se plašio. Čak štaviše izgleda sasvim ok.


@Pripadnik
Gde si nabavio ove slike?
Jel ima jos neke detaljnije inf.,kopao sam po netu ali nista!

I ja tražim neke detaljnije informacije ali ništa više od ovoga. Slika su bile već u novinama još kada su radovi počeli.
Evo ti sa sajta ZIG-a planirani radovi u gradu (protokol između putevi srbije i grada NS). I slika dva je sa sajta zigns.co.yu

ПРОТОКОЛ ИЗМЕЂУ ЈП ЗАВОД ЗА ИЗГРАДЊУ ГРАДА И ЈП ПУТЕВИ СРБИЈЕ О ЗАЈЕДНИЧКОМ ФИНАНСИРАЊУ ИЗГРАДЊЕ КАПИТАЛНИХ САОБРАЋАЈНИЦА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА НОВОГ САДА
19.4.2007.

Дана 19.04.2007. године потписан је Протокол између ЈП Завод за изградњу града и ЈП Путеви Србије о заједничком финансирању капиталних саобраћајница на територији града Новог Сада и то:

1. ИЗГРАДЊА ОБИЛАЗНИЦЕ ОКО ПЕТРОВАРАДИНА
Идејни и главни пројекат са студијом оправданости

Реализација ове инвестиције финансираће се тако што ће 50% средстава обезбедити ЈП Путеви Србије, а 50% ЈП Завод за изградњу града Нови Сад.
Стручни надзор у реализацији наведене инвестиције водиће ЈП Завод за изградњу града Нови Сад.
Укупна вредност ове инвестиције је 11.500.000 динара.

2. ТЕМЕРИНСКА УЛИЦА ОД ПАРТИЗАНСКЕ ДО ПРИМОРСКЕ
Израда техничке документације
Рехабилитација саобраћајнице

Ову инвестицију ће заједничким средствима (50%-50%) финансирати ЈП Путеви Србије и ЈП Завод за изградњу града.
Стручни надзор у реализацији ових радова водиће ЈП Завод за изградњу града Нови Сад и ЈП Путеви Србије Београд.
Укупна вредност ових радова је 192.600.000 динара.

3. СЕНТАНДРЕЈСКИ ПУТ – II ТРАКА ОД ПРИМОРСКЕ ДО ЗМАЈЕВАЧКОГ ПУТА (М-22/1)
Израда техничке документације

Израду техничке докуменатције ће заједнички финансирати ЈП Путеви Србије из Београда у износу од 50% од вредности радова и ЈП Завод за изградњу града Нови Сад у износу од 50% од вредности радова.
Стручни надзор у реализацији наведених радова водиће ЈП Завод за изградњу града Нови Сад.
Укупна вредност ове инвестиције је 6.800.000 динара.

http://www.zigns.co.yu/a2007/0704_16.jpg


4. ПОВЕЗИВАЊЕ ОБИЛАЗНИЦЕ ОКО СРЕМСКЕ КАМЕНИЦЕ СА ПУТЕМ М-21 (петља)
Израда техничке документације и експропријација
Рехабилитација саобраћајнице

Израду техничке документације у износу од 6.500.000 динара финансираће ЈП Завод за изградњу града, а изградњу саобраћајнице у износу од 196.000.000 динара ЈП Путеви Србије.
Стручни надзор у реализацији наведених радова водиће ЈП Завод за изградњу града и ЈП Путеви Србије.
Укупна вредност инвестиције износи 202.500.000 динара.

5. РЕГИОНАЛНИ ПУТ Р-120, ДЕОНИЦА: АУТОПУТ Е-75 - БАЧКИ ЈАРАК
Израда техничке документације и експропријација
Рехабилитација саобраћајнице

Израду техничке документације финансираће ЈП Путеви Србије у износу од 50% вредности радова и ЈП Завод за изградњу града у износу од 50% од вредности радова.
Рехабилитацију пута финансираће ЈП Путеви Србије.
Стручни надзор у реализацији наведених радова водиће ЈП Путеви Србије.
Укупна вредност инвестиције износи 471.000.000 динара.

6. ЗАПАДНА ОБИЛАЗНИЦА ОКО НОВОГ САДА, АУТОПУТ Е-75 (ПЕТЉА НОВИ САД) - М-7
Идејни пројекат са студијом оправданости (дужина 5,2км)
Елаборат експропријације и имовински односи

Израду техничке документације заједничким средствима (50%-50%) финансираће ЈП Завод за изградњу града и ЈП Путеви Србије.
Стручни надзор у реализацији наведене инвестиције водиће ЈП Завод за изградњу града и ЈП Путеви Србије.
Укупна вредност наведене инвестиције износи 32.000.000 динара.

A ovde može da se vidi važeći regulacioni plan za autoput (treba skinuti program za gledanje!)

http://www.nsurbanizam.co.yu/?id=33#

Mislim da bi bilo odlicno da su posta i nork oblozeni istim plocama ili da su potpuni kontrast. Ovako mi bas i ne lezi najbolje ali je ok :)

Nork je skroz ok.Svidja mi se sto se nadogradjuje jos jedan sprat,ali opet nista o vise o tome ne moze da se nadje na netu

meni je nork bas kriza....
staklo je vise nego kriticno.... fasadni paneli mogu da prodju, ali je sve prilicno neuskladjeno....
moglo je mnogo bolje

Nork je skroz ok.Svidja mi se sto se nadogradjuje jos jedan sprat,ali opet nista o vise o tome ne moze da se nadje na netu

mozemo da pretpostavimo sta ce biti gore... jos jedan giardino...

meni je nork bas kriza....
staklo je vise nego kriticno.... fasadni paneli mogu da prodju, ali je sve prilicno neuskladjeno....
moglo je mnogo bolje


Cenim tvoje mišljenje ti si ipak stručnjak. Ja to gledam čisto amaterski i tim očima izgleda ok, s obzirom na to kakve su investitori grdobe sposobni da proguraju.
Mada nije na odmet da nam daš tvoju viziju tog objekta onako ukratko.

^^ nadogradjeni sprat mi je ok...ali treba sacekati materijalizaciju...
sami fasadni paneli su kvalitetni, ali mi je prilicno neubedljiv kontrast izmedju dva tipa keramike (svetlije i tamnije siva)...ako se vec islo na jedan tip obloge u dve boje, trebalo je to ispratiti ideju do kraja... ovako deluje kao greska ("nismo imali dovoljno ove svetle...ali imamo na lageru slicnu, malo tamniju....hocete tako?")
najveca zamerka mi je zapravo na izbor stakala sa efektom ogledala, i na njihovo pozicioniranje... po meni su potpuno ubijeni oni zupci (koji bi trebalo da budu naglaseni) time sto je staklo stavljeno na samu ivicu.... drugo, primetio sam da su reflektujuca stakla postavljena i u prizemlju, sto mi je malo nelogicno ukoliko ce i dole biti prodajni prostor...

kako bih ja radio make-over zgrade norka... hmmm... pa pre svega bih gledao prizemlje maksimalno da otvorim ka ulici (tj. ulicama) i da vidim na koji nacin (programski i oblikovno) da privucem ljude i na vise spratove (sto je u novom sadu skoro nemoguca misija)

sto se samog (re)dizajna fasade tice, trudio bih se da izbegnem materijal koji podseca na alubond...verovatno bih isao na nesto crno ili antracit (boja grafita), kako bi se objekat istakao u odnosu na okolinu...uz detalje u beloj ili nekoj jacoj boji .... i potrudio bih se za one zupce ostavim naglasenim

ovo je sad bio odgovor na prvu loptu... verovatno bih mnogo vise razmisljao da sam u situaciji da radim projekat....

mozda sam bio malo previse kritican prema norku, verovatno zato sto mislim da novi sad treba da se pomakne od "nije lose, moglo je da bude mnogo gore" razmisljanja....
a upravo takav utisak na mene ostavlja 'nork'...

^^ nadogradjeni sprat mi je ok...ali treba sacekati materijalizaciju...
sami fasadni paneli su kvalitetni, ali mi je prilicno neubedljiv kontrast izmedju dva tipa keramike (svetlije i tamnije siva)...ako se vec islo na jedan tip obloge u dve boje, trebalo je to ispratiti ideju do kraja... ovako deluje kao greska ("nismo imali dovoljno ove svetle...ali imamo na lageru slicnu, malo tamniju....hocete tako?")
najveca zamerka mi je zapravo na izbor stakala sa efektom ogledala, i na njihovo pozicioniranje... po meni su potpuno ubijeni oni zupci (koji bi trebalo da budu naglaseni) time sto je staklo stavljeno na samu ivicu.... drugo, primetio sam da su reflektujuca stakla postavljena i u prizemlju, sto mi je malo nelogicno ukoliko ce i dole biti prodajni prostor...

kako bih ja radio make-over zgrade norka... hmmm... pa pre svega bih gledao prizemlje maksimalno da otvorim ka ulici (tj. ulicama) i da vidim na koji nacin (programski i oblikovno) da privucem ljude i na vise spratove (sto je u novom sadu skoro nemoguca misija)

sto se samog (re)dizajna fasade tice, trudio bih se da izbegnem materijal koji podseca na alubond...verovatno bih isao na nesto crno ili antracit (boja grafita), kako bi se objekat istakao u odnosu na okolinu...uz detalje u beloj ili nekoj jacoj boji .... i potrudio bih se za one zupce ostavim naglasenim

ovo je sad bio odgovor na prvu loptu... verovatno bih mnogo vise razmisljao da sam u situaciji da radim projekat....

mozda sam bio malo previse kritican prema norku, verovatno zato sto mislim da novi sad treba da se pomakne od "nije lose, moglo je da bude mnogo gore" razmisljanja....
a upravo takav utisak na mene ostavlja 'nork'...


Ma da, možda ova poslednja rečenica govori dosta toga. U svakom slučaju interesantno je čuti i neke druge ideje pa makar i na prvu loptu.





Evi jedan tekst iz današnjeg dnevnika u vezi sa obilaznicom, pa možda neke stvari budu jasnije.

http://dnevnik.co.yu/modules/htmlarea/upload29/admin_137.gif

Rastu mostovi oko Novog Sada


Radovi na izgradnji obilaznice oko Novog Sada odmiču punom parom. Na gradilištu je čak 100 radnika više, tako da ih je sada već 300, ali za koji mesec biće ih i do 1.000. Kako je za naš list izjavio direktor ovog projekta Mihailo Tadić iz građevinske firme “Intermost”, svakodnevno se radi u dve smene do 10 uveče, a kada je neophodno da se završi posao koji se ne sme prekidati, onda se pod reflektorima radi non-stop!

- Od ukupno pet propusta, koliko će ih biti na obilaznici, do sada smo završili četiri - kaže Tadić. - Obezbeđena je komunikacija za sva vozila izvođača duž trase, što doprinosi poštovanju predviđene dinamike radova. U završnoj fazi je izgradnja dva mosta preko pruge kod Kaćke petlje, a i treći će biti gotov tokom avgusta.

Radi se na izgradnji petlje na ukrštanju temerinskog puta i autoputa. Počela je i izgradnja dva mosta kod Temerinske petlje, u toku su radovi na fundiranju. Na Temerinskoj raskrsnici napraviće se kompletna nova petlja (bez semafora) s dva mosta dužine po 100 metara preko postojećeg autoputa i budućih servisnih saobraćajnica, te nove leve trake autoputa

U završnoj fazi je izgradnja petlje “Sever”. Postojeća Zrenjaninska petlja biće rekonstruisana u toku leta: izgradiće se novi ulazi i izlazi, odnosno uključenje i isključenje s autoputa. Sadašnja dva mosta produžiće se na jednu i drugu stranu za po 25 metara, kako bi se ispod mosta mogle graditi nova leva traka autoputa i nove prateće servisne saobraćajnice, koje će služiti za olakšanje lokalnog saobraćaja. U blizini pumpe “Minut”, koja se nalazi na autoputu Beograd - Novi Sad, izgradiće se ukupno tri mosta. Projekat predviđa rušenje postojećeg Sentandrejskog mosta i na istom mestu izgradnju novog, koji će biti i dug100 metara i širok 13 metara.

Postojeći autoput na toj lokaciji će ubuduće služiti kao servisna saobraćajnica, a izgradiće se novi nešto istočnije u dužini od 3,5 kilometra. Obilaznica obuhvata izgradnju dve trake autoputa i dve prateće saobraćajnice ukupne dužine oko 10 kilometara, 15 mostova raspona od 15 do 110 metara.

Projekat vredan 43 miliona evra poveren je preduzeću “Intermost”, koje je u sastavu francuske kompanije “Vinči” i beogradskoj firmi “Energoprojekt - Niskogradnja”. Izgradnja obilaznice treba da se izgradi do maja sledeće godine. Investitor je Javno preduzeće “Putevi Srbije”, koje je za ovaj posao obezbedilo kredit Evropske banke za obnovu i razvoj. Idejni i glavni projekat obilaznice uradio je Centar za puteve Vojvodine.

R. Dautović
Foto:S. Šušnjević

Evo i jedan deo teksta sa sajta evropske banke za obnovu i razvoj.

Link:http://www.ebrd.com/projects/eias/32190.htm


http://www.ebrd.com/projects/psd/psd2004/32190.htm Ceo tekst



...The 4 km of motorway from the centre of Novi Sad to the northern end of
the scheme is the only part of the main carriageway to be constructed on
a new alignment. This is for two reasons:
(i) The horizontal alignment of the existing road is not up to
motorway standards.
(ii) The new alignment will be more suited to the needs of Novi
Sad.
The new alignment will comprise a main dual carriageway with service
roads alongside, on which the toll booths will be located.
The new bridge will be built on an alignment 20 metres downstream from
the existing bridge. The bridge is to be constructed on deeper piles than
the existing, also providing some structural support to the existing bridge.
The only outstanding issue is whether the main bridge spans are to be
entirely concrete or a steel/concrete composite. The bridge will have two
lanes plus a hard shoulder, mirroring the existing bridge.
The scheme will include a closed toll system with toll plazas at all entries
to the new motorway. This involves design of a new toll plaza and
redesign of all access points to the motorway to incorporate toll plazas...

Odlicno,drago mi je da se radi punom parom na obilaznici!

Svaka cast za izgradnju obilaznice, ovde bi trebali da dodju suboticki celnici pa da vide kako se ozbiljno pristupa problemu saobracajnica u gradu.

Svaka čast na ovom projektu, bilo je već krajnje vreme da se ta deonica autoputa dovede u red i konačno ukloni onaj glupi semafor!!! :banana:

Moja jedina zamerka je što se stalno govori o zaobilaznici i mostovima, ako su autori tih tekstova nepismeni, ne znači da smo i mi. Tako da je bolje da govorimo o rekonstrukciji autoputa i izgradnji novih petlji. (zaobilaznica je nešto sasvim drugo)

Pozdrav svim diskutantima.
Posto vidim da ima dosta razlicitih profila na ovim diskusijama i meni (lajiku) izgleda da neki (mnogi) od vas i znaju nesto o graditeljstvu odlucih da postavim par pitanja. Izvinjavam se ako pitanja ove vrste nisu primerna ovoj diskusiji i unapred zahvaljujem na svim dobronamernim komentarima.
-Kakvo je vase misljenje o Cika Stevinoj ulici na Novoj Detelinari (Kvalitet zgrada, kvalitet zivota)?
-Da li ima razlike u cenama stanova u zavisnosti od gradjevinske firme? Ovo pitam zbog komentara koji sam cuo: "Ovu zgradu je pravila Buducnost pa su stanovi/zgrada malo kvalitetnija.
-Da li neko zna nesto o firmi Si-Partner ? Ovo pitam posto sam negde nacuo da trenutno imaju nekih finansiskih problema.
-Da li je trenutna situacija povoljna za kupovinu stana?

Pozdrav svima

Juce sam prolazio Jevrejskom ulicom i primetio sam da je na mestu gradilista preko puta Sinagoge zamenjena tabla sa izgledom buduceg objekta kojeg smo ranije pljuvali, ni ovo novo resenje (ako ce njega sada da izgrade) ne zasluzuje komplimente. Na zalost nisam bio u situaciji da slikam, mozda danas kada budem isao na exit.
Pozdrav

uslikao sam danas, stara tabla i sad ova nova

http://img528.imageshack.us/img528/4420/blaaa2vr0kf6.jpg

znaci li to da ce jevrejska sada imati ovu visinu?? to podrazumeva onda rusenje ili nadogradnju cele ulice s obe strane????

Tako bi trebalo, posto je zgrada projektovana da bude u nizu. Problem Jevrejske kao i Temerinske ulice je sto u dvoristima na nekoj adresi (ulazu) zivi vise porodica koje bi investitor morao da "podmiri" novim kvadratima, tako da im se uglavnom jos uvek ne isplati da odkupljuju placeve na ovim lokacijama. Plasim se da ce puno vremena proci dok ova zgrada ne dobije moderan komsiluk.

http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/jul/16/vojvodina/stanovi_1.jpg

Niče univerzitetski kvart u Novom Sadu
Grade stanove za mlade naučnike

NOVI SAD - Izgradnja stanova za novosadske mlade naučnike trebalo bi da počne do kraja jula, a prvih 27 naučnih radnika i umetnika Univerziteta u Novom Sadu rešiće pitanje krova nad glavom do kraja 2007. godine. Na Univerzitetu radi više od 200 mladih naučnika, koji žive kao podstanari ili u asistentskom domu u Kampusu.
Ukoliko se ostvare namere Univerziteta, na Novom naselju, gde će se graditi prve dve zgrade, za nekoliko godina biće sagrađen potpuno novi kvart za naučnike i umetnike.
- Upravo je sklopljen ugovor sa izvođačem radova i prva zgrada bi trebalo da bude završena već do kraja godine. Naša zamisao je da se ne sme stati na ove dve zgrade. Nadamo se pomoći i republike i grada, a i privrednika jer fond mora da zaživi. Za nekoliko godina ćemo na Novom naselju dobiti novi kampus. Imamo obećanje ZIG-a da se susedne parcele neće davati u zakup - kaže prof. Radovan Pejanović, predsednik Upravnog odbora Fondacije za rešavanje stambenih pitanja.
U budućim zgradama na Novom naselju, u Ulici Stanoja Glavaša 16 i 18, biće 54 stana. Kako kaže projektant Lazar Kuzmanov, zgrade će imati tri sprata i potkrovlje, a kako će stanovi imati od 25 do 65 kvadrata, ideja je bila da što veći broj mladih naučnih radnika dobije stambenih prostor. Ostavljena je i mogućnost spajanja stanova ukoliko se radi o bračnom paru.
Kako objašanjava prof. Pejanović, stanovi će prvenstveno biti namenjeni naučnim radnicima i umetnicima do 40 godina, kojima će biti pružena mogućnost da stanove i otkupe. Budići stanari će plaćati nadokanadu, nižu od tržišne, a novac će se uplaćivati u Fondaciju, kako bi se od nastavila gradnja novih zgrada.
- Ovo je pravi način da se prepoznaju oni najvredniji i najznačajniji u našem društvu i da se ohrabre da ostanu u zemlji. U Asistenskom domu, ovi ljudi imaju pravo da žive do 40. godine života, a onda moraju da se isele - kaže Nikola Čubrilo, student prorektor.
Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj proletos je izdvojio 45 muliona dinara, u julu je iz pokrajine stiglo još 1,8 miliona dinara, a deo novca će se sliti i iz troškova zakupa prostora za „Egzitov“ kamp.
U toku je i izrada pravilnika po kojem će se bodovati kandidati, a kako kaže prof. Pejanović, naučne reference će imati prednost nad socijalnim kategorijama.

Uskoro rekonstrukcija Kulturnog centra

Autor: S. S. | 15.07.2007. - 00:01



U rekonstrukciju zgrade novosadskog Kulturnog centra (KC) od jeseni će biti uloženo oko 90 miliona dinara iz gradskog budžeta, a još se pregovara oko novca za obnavljanje tehnike.

http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/jul/15/vojvodina/kultura_v.jpg

Direktor KC Miodrag Kajtez objašnjava da je predviđena potpuna rekonstrukcija i dogradnja zgrade, čime će se obezbediti dodatnih 500 kvadratnih metara prostora.
- Bioskopska sala će dobiti proširenu namenu i postati i pozorišna, s neophodnim garderobama i šminkernicama, kao i s prilazom za osobe s invaliditetom. Art klub će biti premešten na drugi sprat, imaće površinu kao bioskopska sala i postaće multidisciplinarna sala s terasom - priča Kajtez.

USKORO GOTOV MERKATOR 16.07.2007.

12:26 - Radovi na izgradnji Tržnog centra "Merkator" na Limanu 3 trebalo bi da budu gotovi do 1. avgusta.

Do tada bi, kako piše Dnevnik, trebalo da bude završeno parterno uređenje oko objekta, kao i pešačka i biciklistička staza i autobuska stanica.

Trenutno nije poznat datum zvaničnog otvaranja Merkatora, ali se nezvanično pominje druga polovina avgusta. (021)

http://www.radio021.info/radio021new/front/uimages/image8514.jpg

NOVI LIMANSKI PARK 16.07.2007.

12:03 - Do kraja godine, Limanski park bi trebalo da dobije 8.000 metara osvetljenih betonskih staza, nove klupe i fontane. Direktor Zavoda za izgradnju grada, Igor Mirović, kaže da će nove staze uglavnom pratiti postojeće zemljane, a tender za popločavanje staza biće raspisan ovih dana.
http://www.radio021.info/radio021new/front/uimages/image11105.jpg
Kako piše Građanski, Limanski park će dobiti i uređene hortikulturne površine sa cvetnim gredicama i novim zelenilom. U drugoj fazi uređenja parka, biće izgrađeni i prostori za skejtbord, šetanje pasa i jedna zgrada, koja bi trebalo da bude poslastičarnica. (021)

nemam pojma kakva je situacija dole trenutno po pitanju nacionalizovane imovine posle drugog svetskog rata ali koliko znam zgrada u kojoj je danas kulturni centar novog sada pripada katolickoj opstini kao i svi objekti u katolickoj porti?! sad se ulazu verovatno debeli novci a onda sutra kada bude i taj zakon usvojen crkva moze nazad da trazi svoj objekat i u sta je onda grad ulagao?? zar nije pametnije graditi komplet novo zdanje? ovo je ionako premalo?! ili mozda i nije? da budem ironican!inace zgrada je gradjena 1939 rekonstruisana 1966...

nemam pojma kakva je situacija dole trenutno po pitanju nacionalizovane imovine posle drugog svetskog rata ali koliko znam zgrada u kojoj je danas kulturni centar novog sada pripada katolickoj opstini kao i svi objekti u katolickoj porti?! sad se ulazu verovatno debeli novci a onda sutra kada bude i taj zakon usvojen crkva moze nazad da trazi svoj objekat i u sta je onda grad ulagao?? zar nije pametnije graditi komplet novo zdanje? ovo je ionako premalo?! ili mozda i nije? da budem ironican!inace zgrada je gradjena 1939 rekonstruisana 1966...

Jednostavno....šta se ne može vratiti u robnom, vraća se u novčanom obliku. A kulturni centar, kao i sve zgrade koje su prešle u državno vlasništvo, zbog raznih institucija smeštenih u njima, kao i privatizovane nekretnine se ne vraćaju. Procenjuje se njihova vrednost, pa onda, kao što sam već rekao, vraćaju se u novcu. Ali još treba da se usvoje zakoni, a i da se izdvoji ozbiljnija suma novca za tu namenu.

TVRĐAVA IPAK NA LISTI?! 17.07.2007.

17:08 - Predsednik Komisije za saradnju sa Uneskom, Jovan Ćirilov, izjavio je za Dnevnik da bi na jesen trebalo da bude oformljena nova Komisija i da očekuje da će Petrovaradinska tvrđava biti vraćena na preliminarnu listu za svetsku baštinu, bez obzira na to da li će do tada u Srbiji biti proglašena spomenikom kulture od izuzetnog značaja. On smatra da je bolje da ovaj spomenik prvo dobije status u državi koji zaslužuje, međutim, to nije presudno.

Podsetimo, nedavno je ova Komisija Tvrđavu skinula sa preliminarne liste za Unesko zbog toga što kao spomenik kulture nema najveći stepen zaštite koji matična država može da proglasi. Novosadski zavod za zaštitu spomenika kulture trebalo bi da izradi projekat kandidature Petrovaradinske tvrđave, a potom da se podnese i zahtev Vladi Srbije da se ona proglasi spomenikom kulture od izuzetnog značaja. (021)




Yello! Ja sam jelte novi ovde, pa bih pozdravio sve... Odlican forum, i odlican thread...
Vidim da citate sajt Radija 021, al' jos niste nabacili ovo...

Uzdravlje!

Edit: ne znam da li ovaj post ima smisla stavljati u ovaj thread, pa se unapred izvinjavam...

Mmmmda.... Juce sam prosao onuda, a danas evo citam o tome...
Lep plastenik, nema sta :) Kao nisu mogli predvideti da ce napraviti pakao kad su pokrivali onom plastikom... I opet politika upropastava ono sto je moglo biti kvalitetan prostor...



PAKLENO NA LIMANSKOJ PIJACI 17.07.2007.

15:01 - Nakon postavljanja staklene kupole, temperatura na Limanskoj pijaci doseže tropske podeoke. U utorak pre podne ispod jedne tezge izmereno je 43 stepena, a dan ranije čak 48. Posećenost i promet su opali, voće i povrće se kvare na tezgama, a prodavci se preznojavaju.

Na polupraznoj Limanskoj pijaci više je prodavaca nego kupaca, koji uglavnom samo utrče da kupe potrebne namirnice.

Prodavci su se obratili nadležnima u gradu u vezi sa ovim problemom, ali na odgovor se još čeka. Podsetimo, Grad je u pokrivanje Limanske pijace uložio 40 miliona dinara. (021)


Za one koji ne znaju, to je inace prva pokrivena pijaca u NS...

1.
-Kakvo je vase misljenje o Cika Stevinoj ulici na Novoj Detelinari (Kvalitet zgrada, kvalitet zivota)?

2.
-Da li ima razlike u cenama stanova u zavisnosti od gradjevinske firme? Ovo pitam zbog komentara koji sam cuo: "Ovu zgradu je pravila Buducnost pa su stanovi/zgrada malo kvalitetnija.


3.
-Da li neko zna nesto o firmi Si-Partner ? Ovo pitam posto sam negde nacuo da trenutno imaju nekih finansiskih problema.

4.
-Da li je trenutna situacija povoljna za kupovinu stana?



1. cika stevina ulica se trenutno kompletno rekonstruise, i prva je u tom delu grada (nova detelinara) koja ce dobiti potpuno novu infrastrukturu i opremu, tako da ce verovatno i cene stanova tamo skociti u odnosu na ostale lokacije na novoj detelinari.... kvalitet zgrada... osrednje los, kao i 90% novosadske stambene produkcije... nova detelinara je pomalo daleko od centra, i detelinara je sama po sebi los "brend", pa je to jedan od razloga zasto je cena nesto niza... druga stvar je velika ponuda stanova u novogradnji u tom delu grada koja obara cene (za razliku od, recimo, grbavice, gde je tesko pronaci slobodnu parceli). same zgrade se po arhitekturi i kvalitetu izvodjenja ne razlikuju mnogo od onih na grbavici...
mislim da ce cene stanova u ovom delu grada skociti kada se kompletiraju zgrade koje su trenutno u izgradnji i sredi infrastruktura i ulice... trenutno ulice u zaledju hadzi-ruvimove izgledaju kao predgradje kandahara... cika stevina je prva koja se sredjuje... na kraju krajeva, do pre par godina, ni ulice na grbavici se nisu mnogo razlikovale od ulica u zaledju hadzi-ruvimove...

2. 'buducnost' je pomalo old school gradjevinska firma (o cemu dovoljno govori i radno vreme od 6 do 14:)) i postuju se neki old-school standardi, ali da postoji bitna razlika u kvalitetu, ne postoji... milion parametara utice na cenu objekta, pa i sam izvodjac, ali najvise lokacija i opremljenost zgrade...

3. si-partner je pukao, jedva su uspeli da zavrse poslednjih nekoliko zgrada. bio sam u jednoj od poslednjih njihovih izvedenih zgrada, na grbavici. zgrada je useljena, iako lift nije ugradjen posto nisu imali dovoljno sredstava. ostalo je samo liftovsko okno koje je zatvoreno nekim privremenim pregradama.

4. zavisi sta zelis da dobijes...

Novosadski JGSP dobio veliki upgarde :cheers:

http://www.autobusi.net/img/slike%20autobusi/IK-218N_05.jpg

http://www.autobusi.net/img/slike%20autobusi/IK-218N_07.jpg

http://www.autobusi.net/img/slike%20autobusi/IK-218N_08.jpg

(12 komada)

i 25 ovih neobusa:
http://www.autobusi.net/img/slike%20autobusi/Neobus_Citta01.jpg

http://www.autobusi.net/img/slike%20autobusi/Neobus_Citta04.jpg

http://www.autobusi.net/img/slike%20autobusi/Neobus_Citta03.jpg

http://www.autobusi.net/img/slike%20autobusi/Neobus_Citta05.jpg

:cheers:

Vrlo lepo, ali nije to nista u poredjenju sa onim sto tek dolazi...

...kako cujem, Beogradski saobracajni institut (CIP) trenutno radi na projektu izgradnje lakog sinskog sistema u Novom Sadu:okay:

^^ a gde si to cuo?

...kako cujem, Beogradski saobracajni institut (CIP) trenutno radi na projektu izgradnje lakog sinskog sistema u Novom Sadu:okay:

:rofl:

jel to neki joke ili stvarno ??!! izbacise pametnjakovici tramvaj iz grada a sad ga malko vracaju kanda!!?? bolidi!

Ako je ovo za tramvaj tacno onda je to ODLICNO!!!!

I ja sam cuo slicnu pricu. Nadam se da ce za par godina oni biti ukras NS bulevara i ulica

http://img46.imageshack.us/img46/7118/strtr1tc3.jpg (http://imageshack.us)

vid opet ovaj preterani tramvaj iz strazbura

Samo se nadam da ovo nije neki vic

Ne mora da znači da je vic, već samo dobra ideja koja, koliko ja znam, već odavno postoji.

Uostalom, novosađani verovatno znaju da li su u regulacionim planovima, kao i generalnom urbanističkom planu za nerednih nekoliko godina, ovakvi planovi i ucrtani. Nove saobraćajnice, pruge, nove ulice....se obavezno ucrtavaju u panove i idu na javne uvide, baš zbog njihovog dugoročnog karaktera. Ovakve stvari se ne rade preko noći.....

Koliko se ja secam, bila pre 5 godina recimo neka prica o ponovnom uvodjenju tramvaja u NS, neke 3 linije od kojih bi jedna isla od Z stanice Bulevarom oslobodjenja do kamenice, jedna do petrovaradina, ne secam se ali bilo je skroz dobro isplanirano.

Nadam se da ce to da zazivi, i recimo jos kad bi u samom srcu centra novog sada bilo par stanica u podzemlju....mmm ma vrh! :)

ma ta prica o tramvajskoj reinkarnaciji u ns postoji vise od 20 godina ali se uvek desi "nesto" pa se do realizacije ne dodje...kanda jednom tramvaj u ns saranit zauvek saranit! tuzno je al tako je...pre tramvaja teli da uvode trolejbus pa se i to izjalovilo...nema se para pa jbg....di nema para nema ni muzike!

Po meni ta priča o tramvajima u NS je skroz realna i neminovna i što je najluđe u perspektivi prilično izvodljiva ako računamo na razne kredite i budžete na svim nivoima. Mislim da grad ne može da se razvija kako treba (na pravi način) ako se pitanje saobraćaja ne reši na ovaj način, ali o tom potom.




Evo jedna neproverena vest a tiče se novog merkator centra novi sad. Otvaranje je prema nekim mojim privatnim saznanjima predviđeno za 08. avgust ako sve bude išlo kako treba. Naravno ne treba uzeti ovu info zdravo za gotovo, ipak ovo je srbija. Inače, finalni radovi su u toku, parterno uređenje je pri kraju behaton se postavlja, poslednji komadi staklene površine se montiraju, merkatorov znak je postavljen a i natpis merkator centar. Iako spolja izgleda kao kontejner čini se da iznutra ipak izgleda sasvim ok a i ovaj zaobljeni oblik spolja mu daje "neki šmek".




A evo i još nekih novosti iz zavoda za izgradnju grada

http://www.zigns.co.yu/main/070708_most.jpg

Ova vest je možda promakla u ovoj našoj diskusiji. Radi se o tome da je rebalansom gradskog budžeta spens dobija sredstva namenjena za otvorene bazene i stadion.

Citat:
SPENS DOBIJA NOVAC ZA BAZEN I STADION 07.07.2007.

12:26 - Spens će ukoliko se u utorak na sednici Skupštine grada usvoji rebalans budžeta dobiti skoro 90 miliona dinara za početak radova na završetku kompleksa bazena i rekostrukciju stadiona FK Vojvodina. Veći deo sredstava, 70 miliona dinara će se upotrebiti za radove na 16 godina staroj konstrukciji otvorenih bazena, koji će sada biti pokriveni i totalno rekonstruisani. Spens je do sada već dobio 12 miliona za pripremu tehničke dokumentacije za završetak bazena, a sledeće godine će dobiti dodatna sredstva kako bi bazeni bili konačno gotovi.

Novac u visini od skoro 17 miliona dinara za rekonstrukciju stadiona se izdavaja pošto je potrebno da se objekat pripremi za Evropsko prvenstvo u atletici za juniore 2009 godine. Veći deo sredstva će biti upotrebljeno za izradu tehničke dokumentacije i projekata rekosntrukcije, a tri i po miliona dinara će odmah biti upotrebljeno za sanaciju betonskih tribina.

Spens je inače, još ranije iz budžeta grada dobio 16 miliona dinara za sanaciju krova. (021)

Aj sad ako ima neki stručnjak da mi kaže da li je ovo dovoljno para za kako kažu izradu tehničke dokumentacije i projekata rekonstrukcije, kada je stadion u pitanju. Očekuju se još neka sredstva verovatno od rebalansa pokrajinskog i republičkog budžeta do kraja godine.

Most trebaju graditi u klasicnom stilu da nebi kvarili ambijent trvdjave.

Ovaj most je savrsen, i mislim da ce dosta biti i bitan i reprezentativan. Super.

Jel hoce da renoviraju stari koji je tu stajao ili ce na prave neki novi dizajn?

http://www.radio021.info/radio021new/front/uimages/image15097.jpg

OTVARANJE MERKATORA 23. AVGUSTA 26.07.2007.

14:23 - Svečano otvaranje Tržnog centra "Merkator" na Limanu 3 biće u četvrtak 23. avgusta, a Tržnog centra "Merkur" na Detelinari 21. septembra, saznaje Radio 021.

Kompletni radovi na izgradnji Merkatora trebalo bi da budu gotovi u narednih nekoliko dana, a to podrazumeva parterno uređenje oko objekta, pešačku i biciklističku stazu i autobusku stanicu. Pored supermarketa, u tržnom centru će biti restoran, Santana bar, dečija igraonica, kao i Avenija mode u koju su se "smestili" New Yorker, Mexx, Beneton, Intersport, itd.

Robna kuća "Merkur", takodje u vlasništvu Slovenaca, gradi se na Rumenačkom putu u neposrednoj blizini stadiona Novog Sada. (021)

Uskoro radovi na Bul. Mihajla Pupina

Gradi se put, biciklističke staze i kanalizacija


Jedna od najvžanijih saobraćajnica u gradu, Bulevar Mihajla Pupina, ovog leta će biti zatvoren za saobraćaj zato što Zavod za izgradnju grada planira rekonstrukciju instalacija, kolovoza i izgradnju biciklističkih staza. Nedavno je na javnom tenderu posao za izgradnju kolovoza i biciklističkih staza pripao JKP “Put” koji, prema navodima direktora Dušana Vidačića, čeka signal od ZIG-a ne bi li se spremio i počeo radove.


- Reč je o dve vrste posla, odnosno o dva tendera. Jedan je izgradnja biciklističkih staza od Ulice Jovana Đorđevića do Varadinskog mosta. Ovi radovi će koštati oko 3,7 miliona dinara, a planiramo da ih završimo za 17 dana. Drugi posao je izgradnja kolovoza od Ulice Žarka Zrenjanina do Sonje Marinković, u vrednosti od oko 19,8 miliona dinara, a rok za završetak radova je 32 dana - izjavio je Vidačić i naglasio da još uvek ne zna kada bi trebalo da počnu radovi, jer je reč o jednoj od najvažnijih saobraćajnica.

Međutim, on veruje da će posao početi i da će biti završen tokom leta, te da bi pre putara trebalo obaviti radove na vodovodnim, kanalizacionim i elektroinstalacijama.
U ZIG-u početak radova najavljuju za desetak dana, objašnjavajući da je Bulevar Mihajla Pupina, od raskrsnice sa Ulicom Žarka Zrenjanina do raskrsnice sa Ulicom Sonje Marinković, u veoma lošem stanju i da je tehničkim rešenjem na ovoj deonici predviđeno obostrano proširenje kolovoza na 13 metara, zbog lakšeg i bezbednijeg saobraćaja.

Takođe, na Bulevaru nema biciklističkih staza, te će biti izgrađene s obe strane, od Ulice Jovana Đorđevića do Varadinskog mosta, i to sadašnjim trotoarima, a između njih će biti postavljeno zeleno razdelno ostrvo.
U okviru ovih radova, od Ulice Žarka Zrenjanina do Ulice Jovana Đorđevića, izgradiće se sekundarna atmosferska kanalizacija, koja će se ulivati u kanalizaciju u Ulici Jovana Đorđevića. Kanlizaciju će rekonstruisati preduzeće “Progres TMV” iz Kaća, a rok završetak ovih radova je 20 dana.
http://www.dnevnik.co.yu/modules/htmlarea/upload30/admin_16.gif

oo

Za Podvodnog:

Hvala na informacijama.

nedavno sam bio u NS (EXIT naravno :)), grad je super i cijeli taj šmek srednje evrope doživljava se na svakom ćošku... ono što mi se najviše svidjelo je ljubaznost i kulturno općenje ljudi od taxista do konobara i ljudi koje sretneš na ulici...

nadam se da dolazim i na EXIT 008 :)

Jel ste vi iz "prestonice" Vojvodine generalno zadovoljni Majom?:)

Ma da jako smo zadovoljni, jedva cekamo da joj vidimo ledja.

Ustvari, nije ni ona toliko kriva nego ovi hohstapleri oko nje. Jednom recju nesposobni su svi komplet a i nemaju strucnih kadrova. Klasicna politicka vlast, ali ja ne bih voleo da prekidamo temu politickom raspravom pa necu vise duziti.

Dosada sto je ta gradonacelnica uradila za grad po mom misljenu je za svaku pohvalu. Hvala bogu da je imala nekih propusta ali za sav njen rad sto je ulozila do sada je za svaku pohvalu. Jako pamtna i skolovana zena sto njen dosije i to pokazuje negledajuci iz koje stranke dolazi. Za mene ona i gradonacelnik Indjije gospodin Jesic su ljudi koji bi trebali da vode drzavu Srbiju. Ali politika je cudo.

molim vas ako znate nekog ko je uplatio za stan kod *SI PARTNER* u produzetku Jovana Ducica.novo naselje.
Oni su izgleda pukli ,pa bi trebalo da se udruzimo da bi dobili prave informacije sta dalje.

bojana

^^ nikad ne kupovati stanove u izgradnji kod sumnjivih preduzimaca

NOVI NORK 06.08.2007.

21:27 - Novi tržni centar, u bivšem "Norku" biće otvoren 1. septembra. Novosađanima će biti ponuđeno nekoliko brendiranih butika, knjižara sa barom i prodavnice školskog pribora. Robnu kuću "Nork" prošle jeseni od AIK banke, otkupio je Vojislav Gajić, inače vlasnik firme "Aleksanadar".

Podsetimo, za 23. avgust je kod upravne zgrade NIS-a na Limanu III najavljeno otvaranje tržnog centra "Merkator", a za 21. septembar na Detelinari, otvaranje slovenačkog "Merkura". (021)

Jebeš politiku ajmo nazad na planove, radove i slično...

Nov plan za rumenački ulazni pravac

Novinar: J. P., Fotoreporter:



Gradski urbanisti izradiće nov plan detaljne regulacije prostora za poslovanje na rumenačkom ulaznom pravcu, za šta je data saglasnost prilikom poslednje sednice Skupštine grada. Kako je navedeno u obrazloženju ove odluke, inicijativu za izradu izmena i dopuna važećeg plana podnelo je preduzeće Industrija mesa "Matijević", s ciljem da se preispita mogućnost širenja njihovog postojećeg kompleksa, tačnije kako bi se omogućilo zaokruživanje kompleksa industrije mesa na ovoj lokaciji.

Prema programu za izradu plana detaljne regulacije prostora za poslovanje na rumenačkom ulaznom pravcu, najveći deo ovog prostora bio bi namenjen za poslovanje i proizvodno zanatstvo. To bi podrazumevalo izgradnju na sadašnjem poljoprivrednom zemljištu duž Rumenačkog puta, a predlažu se kompleksi za mala i srednja preduzeća, koja bi bila minimalne veličine 2.500 kvadratnih metara, dok je predloženo da objekti budu od prizemnih do dvospratnih. Pritom, programom je predviđeno da budu zadržani kompleksi poslovanja i proizvodnog zanatstva koji zadovoljavaju propisane uslove. U pogledu Industrije mesa "Matijević", programom je predviđeno širenje kompleksa ovog preduzeća.

Takođe, u pojasu duž Rumenačkog puta, dubine 40 metara, ovim programom predviđeno je da se nađu objekti koji mogu biti namenjeni za trgovinu, zanatstvo, usluge, ugostiteljstvo i kulturu, a predlaže se da budu jednospratni.

Zapadna obilaznica najvažnija investicija

Novinar: D. Ig - M. M. I. T., Fotoreporter:



Ministar bez portfelja zadužen za Nacionalni investicioni plan (NIP) u Vladi Srbije Dragan Đilas obelodanio je da će Vlada Srbije 25. avgusta raspisati javni poziv za projekte NIP-a u 2008. godini i istakao da će konkurs trajati do 25. septembra. Đilas je napomenuo da će prednost imati projekti izgradnje infrastrukture, edukacije, otvaranja novih radnih mesta i ravnomernijeg razvoja Srbije, a pritom je uvedena obaveza lokalnih samouprava da sa 30 odsto novca učestvuju u finansiranju lokalnih projekata, što ne važi za nerazvijene opštine, u koje Novi Sad kao grad svakako ne spada.

Prema rečima direktora Zavoda za izgradnju grada Igora Mirovića, Novi Sad će učestvovati na konkursu za projekte NIP-a u 2008. godini.

– Čim je uredba o postupku po kome se biraju projekti za NIP i postupku po kome se NIP sprovodi postavljena na sajt Vlade Srbije, dao sam nalog saradnicima u ZIG-u da počnu da pripremaju dokumentaciju, kako bismo posle s drugim gradskim službama podneli neke projekte. U toku je analiza toga s kojim bismo projektima mogli učestvovati na konkursu i sad ih ne bih licitirao, a do kraja avgusta svakako ćemo izaći s projektima. U narednih nekoliko godina svakako najvažnija investicija za grad jeste izgradnja zapadne obilaznice oko Novog Sada. Znači da se iz pravca Subotice, pa i Beograda, ne bi ulazilo u Novi Sad kod Temerinske i Partizanske ulice, već bi se obilaznicom išlo do Rumenačkog puta. To je skup projekat, pa bi se u prvoj fazi izgradilo do pet i po kilometara obilaznice. U budućnosti se mora uraditi kompletna obilaznica da bi se izmestio saobraćaj iz grada, Futoga i Begeča u pravcu za Bačku Palanku, ali za to još uvek ne postoji projektna dokumentacija i trebaće bar 18 meseci da se krene s projektom. Međutim, to je svakako najvažnija infrastrukturna potreba Novog Sada. Slično je i s obilaznicom oko Petrovaradina, za koju treba da se radi dokumentacija. Očekujemo od NIP-a da učestvuje u finansiranju ili bar sufinansiranju izgradnje mosta kroz Petrovaradinsku tvrđavu na stubovima bivšeg mosta Franje Josipa – rekao je Mirović.

Kako kaže, novac dobijen iz NIP-a mora se utrošiti tokom 2008. godine, tako da će grad moći da konkuriše samo s projektima koji već imaju spremnu dokumentaciju i čekaju gradnju, koja bi mogla početi odmah po dobijanju novca na konkursu. Podsećamo da je novcem iz NIP-a za ovu godinu predviđen niz radova u Novom Sadu – rekonstrukcija Kliničkog centra, montaža pristana, otvaranje dečjih igrališta i sportskih terena, izgradnja nove zgrade Biblioteke Matice srpske... od kojih su neki već završeni, kao što je rekonstrukcija Beogradskog keja i nabavka sale za kateterizaciju srca i implantaciju pejsmejkera na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine.



Čeka se odgovor iz Vojvodine

Mirović je napomenuo da je grad konkurisao i kod pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja, ali da zasad nisu dobili nikakav odgovor. Podsećamo da je Novi Sad poslednji od 45 vojvođanskih opština podneo zahtev pokrajinskom Fondu za kapitalna ulaganja, nakon što pola godine gradske vlasti nisu pokazivale zanimanje za ovaj konkurs. Podsećamo i da je dan pošto su gradske vlasti bile i javno prozvane na konkurs predat 51 projekat, a uglavnom se radi o projektima javnih preduzeća – ZIG je konkurisao sa 16, Novosadska toplana sa 23, "Parking servis" s dva, dok su "Tržnica", "Čistoća", "Poslovni prostor", JGSP "Novi Sad", "Gradsko zelenilo" i "Informatika" podneli po jedan projekat. Gradska uprava za obrazovanje podnela je tri projekta, a jedan je podneo i Kulturni centar Novog Sada. Među projektima od najveće novčane vrednosti jesu oni s kojima je konkurisao ZIG, kao što su radovi na Petrovaradinskoj tvrđavi – 125 miliona dinara, revitalizacija podgrađa Petrovaradinske tvrđave – 240 miliona, završetak uvođenja javne rasvete u gradu i prigradskim naseljima – 293 miliona dinara, radovi na Subotičkom bulevaru – 290 miliona dinara i radovi na Somborskom bulevaru – 340 miliona dinara. S teritorije Novog Sada dosad su iz fonda zeleno svetlo dobila samo dva zahteva MZ "Rumenka", koji se odnose na izgradnju kolektora otpadnih voda i izgradnju crpne stanice.

Vidi budale, mišeluk sa šest hiljada stanovnika i niskogradnja!?!?!?

Više od šest hiljada duša na Mišeluku


Na Mišeluku 1 će, prema planu detaljne regulacije ovog dela grada i na osnovu Generalnog plana Novog Sada do 2021. godine, živeti između šest i šest i po hiljada stanovnika. Na površini nešto većoj od 73 hektara, predviđena je izgradnja zgrada, kuća, puteva, obdaništa, osnovne škole, sportskih terena, parkova, transformatorskih i merno-regulacionih stanica, kao i biblioteke i bioskopa, i to na severoistočnom delu Mišeluka, između pruge, puta Novi Sad - Ruma (M 21) i primarne gradske saobraćajnice. Ovo područje će se naslanjati na Ulicu Dinka Šimunovića i put Petrovaradin - Ruma, pa je na tom delu planirana visokogradnja.


Vodu će budući stanovnici Mišeluka 1 dobijati iz Novog Sada, jer se planira povezivanje sa gradskim sistemom vodovoda. Nova kanalizaciona mreža bi se povezala sa postojećom u Ulici Dinka Šimunovića, a deo na mrežu duž puta M 21. Struje na Mišeluku već ima, a za napajanje budućih sadržaja potrebno je izgraditi nove trafo-stanice u budućim stambenim zonama. Trenutno, stanovnici Mišeluka se greju na gas, tako će se zagrevati i onI koji budu živeli u kućama, a plan predviđa da će se buduće zgrade toplotnom energijom snabdevati iz toplane “Mišeluk” čija se izgradnja planira na zapadu ovog naselja. Na Mišeluku 1 nema ni telefonske mreže, a novi korisnici će biti priključeni na novu centralu.

Po procenama, za saobraćajnice grad će morati da izdvoji 78 miliona dinara, za hidrotehniku 336 miliona, za energetiku 159, a to je ukupno 574 miliona dinara za puteve i javnu komunalnu infrastrukturu.

Slično stanje je i na području Mišeluka 2, velikom 93 hektara, na potesu između Petrovaradina i Sremske Kamenice. Ovaj prostor se uglavnom nalazi u privatnom vlasništvu, te je namenjen za porodično stanovanje u niskogradnji. Po katastru, ovde se nalazi 250 objekata, a obilaskom terena i uvidom u urbanistička dokumenta utvrđeno je da ima oko 320 objekata. To su uglavnom kuće na Tatarskom brdu, gde je uočeno da su pojedini stanari nazidali više spratova nego što je dozvoljeno. U ovom kraju se planira i stanovanje u kompleksima, a višeporodično stanovanje srednje gustine naseljenosti planira se u zoni Institutskog puta. Spratnost od tri, maksimalno četiri sprata predviđena je u zoni koja gravitira glavnoj mišelučkoj saobraćajnici.

Na ovom delu, snabdevanje vodom i odvod atmosferskih padavina i kanalizacije nije rešen, jer je postoji izgrađena mređa. Međutim, u Planu je navedeno da će voda stizati preko novosadskog vodovoda. Struje ima, a domovi će se, kao i sada zagrevati gasom, dok bi buduće zgrade trebalo, kao i na Mišeluku 1, da zagreva buduća toplana “Mišeluk”. Na ovom delu, preliminarni planovi kažu da je za puteve potrebno utrošiti 591 milion dinara, za hidrotehniku 292, za energetiku 96 miliona, što je ukupan iznos od 979 milona dinara.

citam gore neko rece zadovoljan majom???
pa ti kanda ne zivis u ns.
u ove tri godine nikad gore niej bilo,a estradna gradonacelnica se samo slika po pinku i tim ruzicastim medijima agrad propda. nijedne radove ne sto nisu izveli u roku nego su lose izvedeni.
dovoljno je smao prosetati centrom i videti taj njihov behaton...koncke oko spensa ispadaju mislimd a su ih vec 4 puta popravljaili, ona rugoba od fontane u porti je strasno i sramota, tu treba dodati i kao sredjivanje ukoline sokolskog doma koji su pravi primer lose rekonstrukcije ulica, a kako su suzili ilije ognjanovica dobro je da mogu kolica s bebom da prodju, pa onaj spomenik fasiti u Dunavskoj ulici, pa ove debilne krave i prosle godine konji i naravno vozic koji krstari pri tome se i dalje svakodnevno u pesackoj zoni pojavljuju likovi na motorima i u skupim kolima kojiam niko nista ne moze pa onda ove zgradurine sto grade u jovana subotica sramota za arhitekturu, pa jos sad Nork koji je uzeo onaj krimos aleksandar pa kao sredio i sad jos jedva cekam da ovaj mesar matijevic pocne da gradi svoju mesaru prekoputa snp-a....i da nepricam o sirem centru
e eto kakva je njihova maja i ekipa

citam gore neko rece zadovoljan majom???
pa ti kanda ne zivis u ns.
u ove tri godine nikad gore niej bilo,a estradna gradonacelnica se samo slika po pinku i tim ruzicastim medijima agrad propda. nijedne radove ne sto nisu izveli u roku nego su lose izvedeni.
dovoljno je smao prosetati centrom i videti taj njihov behaton...koncke oko spensa ispadaju mislimd a su ih vec 4 puta popravljaili, ona rugoba od fontane u porti je strasno i sramota, tu treba dodati i kao sredjivanje ukoline sokolskog doma koji su pravi primer lose rekonstrukcije ulica, a kako su suzili ilije ognjanovica dobro je da mogu kolica s bebom da prodju, pa onaj spomenik fasiti u Dunavskoj ulici, pa ove debilne krave i prosle godine konji i naravno vozic koji krstari pri tome se i dalje svakodnevno u pesackoj zoni pojavljuju likovi na motorima i u skupim kolima kojiam niko nista ne moze pa onda ove zgradurine sto grade u jovana subotica sramota za arhitekturu, pa jos sad Nork koji je uzeo onaj krimos aleksandar pa kao sredio i sad jos jedva cekam da ovaj mesar matijevic pocne da gradi svoju mesaru prekoputa snp-a....i da nepricam o sirem centru
e eto kakva je njihova maja i ekipa

Tacno je da ne zivim tamo al ja znam kakv je Novi Sad izgledao za vreme slobe, pa posle njega, i sada sa njom. Makar kako je dosla ona nesto se radi. Znas u cemu je tvoj problem, sto jeste problem nas Srba u celini. Sta god da se radi nikad nije dobro, radili nesto ili neradilo uvek imas ljudi kao sto si ti, sto ce imati da prigovore. Istina je ni meni se ne svidja neke stvari sto su uradili. Ali nije ona urbanisticki inzenjer. Imaju ljudi koji su zaduzeni za to. Tako ti je ovde isto i u kanadi. Jer radim u opstini ovde i verujmi takve stvari se i ovde desavaju. Centar grada sada izgleda kao i ostalim velikim gradovima u evropi koji imaju istoriju. Renovirano je sve. Zasto gradonacelnik pre nje to nije uradio ili onaj pre njega?.

To sa motorima i glupostima sta to ima veze sa njom. To je posao milicije a ne nje. Ti kao gradjanin imas pravo da se zalis u opstinu, a onda milicija mora da sprovodi taj zakon. Moze opstiana da napravoi zakon i da postavi table ako nema ko da ga sprovodi to je nesto drugo. A milicija je ta koja bi trebala da sprovodi zakon.

Tacno je da ne zivim tamo al ja znam kakv je Novi Sad izgledao za vreme slobe, pa posle njega, i sada sa njom. Makar kako je dosla ona nesto se radi. Znas u cemu je tvoj problem, sto jeste problem nas Srba u celini. Sta god da se radi nikad nije dobro, radili nesto ili neradilo uvek imas ljudi kao sto si ti, sto ce imati da prigovore. Istina je ni meni se ne svidja neke stvari sto su uradili. Ali nije ona urbanisticki inzenjer. Imaju ljudi koji su zaduzeni za to. Tako ti je ovde isto i u kanadi. Jer radim u opstini ovde i verujmi takve stvari se i ovde desavaju. Centar grada sada izgleda kao i ostalim velikim gradovima u evropi koji imaju istoriju. Renovirano je sve. Zasto gradonacelnik pre nje to nije uradio ili onaj pre njega?.

To sa motorima i glupostima sta to ima veze sa njom. To je posao milicije a ne nje. Ti kao gradjanin imas pravo da se zalis u opstinu, a onda milicija mora da sprovodi taj zakon. Moze opstiana da napravoi zakon i da postavi table ako nema ko da ga sprovodi to je nesto drugo. A milicija je ta koja bi trebala da sprovodi zakon.

Ne razumeš poentu. Radi se u svim gradovima, sada se konačno ima para pa se sve lepo sređuje, pogledj Zrenjanin, Suboticu, Sombor....svugde se stara jezgra kompletno rekonstruišu, razlika je što je NS bio brži zbog EP 2005 i naravno više sredstava. Tako da to uopšte nije do Maje. Do nje je to što su krali gde su stigli, što su svi u gradskoj upravi umešani u građevinsku mafiju, izdaju se dozvole nekim mafijašima, sponzorima i članovima njihove stranke....čitaj malo Blic, slušaj malo B92, a ne samo kako oni sami sebe hvale. S druge strane idi 100m od centra pa pogledaj u kakvom su stanju kolovozi, npr. pešačke i biciklističke staze u Jevrejskoj...mislim besmisleno je nabrajati...a para za to ima, bitno je da su u centru krave i vozić. Pogledaj skandal sa novom autobuskom stanicom "najlepšom u Evropi" koja podseća na neki Merkator, a još uvek nije u funkciji (barem je meni tako delovalo pre dva dana)...i to je gradio neki njihov sponzor i dobili su dobru lovu za totalno neotrebni projekat. Tukli su glumce dečjeg pozorišta, za red u pešačkoj zoni treba upravo gradonačelnik da pošalje nalog policiji....:bash: Neću više o politici, opet će me svi napasti, ali NS je postao pun skandala od kada je Maja tu!!!!

PS ja još nikada nisam video da se jedan gradonačelnik ponaša kao neka estradna zvazda. Ima je po svim glupim emisijama na Pinku, još samo da dođe na Grand show da se malo proserava i to će biti vrhunac. Kada ćeš tako videti gradonačelnika BG-a, ili Inđije.....

Pa dobro,ocigledno ima zena smisla za PR:) Jel ona bese usedelica...?

Mani se vise price o Maji.
Ne zasluzuje ona to!

Ne razumeš poentu. Radi se u svim gradovima, sada se konačno ima para pa se sve lepo sređuje, pogledj Zrenjanin, Suboticu, Sombor....svugde se stara jezgra kompletno rekonstruišu, razlika je što je NS bio brži zbog EP 2005 i naravno više sredstava. Tako da to uopšte nije do Maje. Do nje je to što su krali gde su stigli, što su svi u gradskoj upravi umešani u građevinsku mafiju, izdaju se dozvole nekim mafijašima, sponzorima i članovima njihove stranke....čitaj malo Blic, slušaj malo B92, a ne samo kako oni sami sebe hvale. S druge strane idi 100m od centra pa pogledaj u kakvom su stanju kolovozi, npr. pešačke i biciklističke staze u Jevrejskoj...mislim besmisleno je nabrajati...a para za to ima, bitno je da su u centru krave i vozić. Pogledaj skandal sa novom autobuskom stanicom "najlepšom u Evropi" koja podseća na neki Merkator, a još uvek nije u funkciji (barem je meni tako delovalo pre dva dana)...i to je gradio neki njihov sponzor i dobili su dobru lovu za totalno neotrebni projekat. Tukli su glumce dečjeg pozorišta, za red u pešačkoj zoni treba upravo gradonačelnik da pošalje nalog policiji....:bash: Neću više o politici, opet će me svi napasti, ali NS je postao pun skandala od kada je Maja tu!!!!

PS ja još nikada nisam video da se jedan gradonačelnik ponaša kao neka estradna zvazda. Ima je po svim glupim emisijama na Pinku, još samo da dođe na Grand show da se malo proserava i to će biti vrhunac. Kada ćeš tako videti gradonačelnika BG-a, ili Inđije.....

Citam ja dovoljno stvari. I blic i b92 i politiku i danas ostale novinke agencije. To nije poenta. Problem je u tome jer na nju gledaju samo kao radikala a ne kao drugu osobu. I to je problem u citavom nasem sistemu. U nasoj zemlji se vode politicke borbe i posle izbora. Srbija danas nije demokratcka nego Partijska zemlja. Sto se odrazava i na narod.
Jel imaju dokazi da je ona davala licno nekom dozvole za gradnju i ostalo? Kako ja znam nije ona jedino na vlasti ona je na vlasti u koaliciji. Neverujem da bi DS ili neka druga stranka cutala dok bi ovi radili bilo sta zar ne? Ili mozda i njih kupuje.

Da te pitam koliko dugo ona je na vlasti 2 godine ako se nevaram? Uzmi sedi i vidi koliko se izgradilo i gradi i kasnije uzmi i stavi na papir pa vidi koliko su pre nje, uopste negledajuci iz koje stranke dolazi. I ta glupost sto ide po tv emisijama. Sta ti imas sa tim. To je nase seljacko razmisljane sta ce ona na tv-u. Ako su je pozvali zasto nebi isla. A kao drugo Gospodin Jesic za koga ja imam veliko postovanje takodje visi po TV stanicama sirom Srbije.

I za kraj nije tacno da se u svim gradovima renovira i td. Ulaze se u mjesta zavisnoscu ko koga zna i koliko duboko u vrhu vlasti zna.

Ps pozrav svima. Nezelim nikoig da uvredim ovo je samo diskusuja.
pozdrav svim novosadjanima.

Nova Autobuska Stanica u Novom Sadu

http://static.elitemadzone.org/uploads/1/5/1502906/DSC00461_resize.JPG

http://static.elitemadzone.org/uploads/1/5/1502906/DSC00460_resize.JPG

http://static.elitemadzone.org/uploads/1/5/1502906/DSC00450_resize.JPG

http://static.elitemadzone.org/uploads/1/5/1502906/DSC00457_resize.jpg

http://static.elitemadzone.org/uploads/1/5/1502906/DSC00449_resize.JPG

http://static.elitemadzone.org/uploads/1/5/1502906/%28R%29DSC00451k_resize.JPG

lako je tebi tamo u kanadi da nam pricas o maji kad nisi bio ovde da vidis sta radi....vec ranije smo ovde pricali o radikalskim glupostima u novom sadu i necu sad da nabrajam sve kradje koje su izveli u ove tri godine jer ovde pricamo o drugim stavrima...ali brate da ti kazem nesto taj tvoj recnik je isti kao i kod svih beogradjana i ljudi iz ostataka sveta koji se cude kad god krenem da im pricam o maji i radikalima..svi kao pa sta imate protiv njih pa i oni imaju pravo da dodju na vlast... to bi i ja mozda mislo da ne zivim pod radikalima....znas najvise bi voleo da srs preuzme vlast u srbiji pa da narod konacno vidi kakvi su oni ustvari to bi bio njihov koncan kraj i nestali bi u istoriji....

lako je tebi tamo u kanadi da nam pricas o maji kad nisi bio ovde da vidis sta radi....vec ranije smo ovde pricali o radikalskim glupostima u novom sadu i necu sad da nabrajam sve kradje koje su izveli u ove tri godine jer ovde pricamo o drugim stavrima...ali brate da ti kazem nesto taj tvoj recnik je isti kao i kod svih beogradjana i ljudi iz ostataka sveta koji se cude kad god krenem da im pricam o maji i radikalima..svi kao pa sta imate protiv njih pa i oni imaju pravo da dodju na vlast... to bi i ja mozda mislo da ne zivim pod radikalima....znas najvise bi voleo da srs preuzme vlast u srbiji pa da narod konacno vidi kakvi su oni ustvari to bi bio njihov koncan kraj i nestali bi u istoriji....

Brate nemoj da mi govoris da je meni lako samo zato sto zivim u Kanadi. Ja zivim u kanadi jer nisam imo drugog izbora. Jer sam izgubio sve 92, al to nije poenta. Maja je izasla na izbore i ona je pobedila. Ko je glasao za nju? gradjani Novog Sada. Da je gradonacelnik pre nje Borislav Novakovic bio bolji i da je radio kako treba sigurno bi dobio jos 4 godine da vodi grad Novi Sad. I ako gledamo partijski on je bio iz DS. Izbori su za godinu dana ako je ona radila dobar ili los posao gradjani Novog Sada ce pokazati. Netreba gledati ljude iz kojih partija dolaze. Nego ko za sta sposoban. Kod nas u srbiji se dele ministarske fotelje i ostale fotelje po si stemu iz koje stranke dolazis a ne ko je kvalifikovan da to radi.

Gospodin Jesic je u Indjiji po drugi put izabran za gradonacelnika. Iz razloga jer su gradjani Indjije ocjenili na izborima da je on vrsio dobar posao.

pozdrav

Muzej Savremene Umetnosti Vojvodine

1st prize
Robert Claiborne, Ivan Markov, Lia Ruccolo
http://img413.imageshack.us/img413/3117/001nagrada01vbo7.jpg

http://img413.imageshack.us/img413/328/001nagrada04vem1.jpg


2nd prize
Boris Podrecca, Sandi Pirs with collaborators: Jure Balentin, Florian Bergerhoff, Jason Bergeron, Chiara Riccardi, Jaka Napotnik, Ana Miceta, Franceska Verardo, and consultants: B+G Ingenieure, Bollinger und Grohmann GmbH, Viena, Dipl. Ing. Hoffmann /structure/, Arup GmbH, London, Prof. Brian Cody /HVAC/, Dr. Claudia Haas /Consultant for museums and cultural institutions/
http://img410.imageshack.us/img410/8788/002nagrada02vyi4.jpg

http://img514.imageshack.us/img514/2093/002nagrada03vxv9.jpg


3rd prize
Mustafa Music, with collaborators: Ela Nesic, Vanja Panic, Danilo Nedeljkovic, Una Momirovic, Mladen Ivanovic
http://img443.imageshack.us/img443/6562/003nagrada01voj4.jpg

http://img402.imageshack.us/img402/8562/003nagrada01qm2.jpg


1st mention
Igor Stipac, Sasa Cudanov
http://i19.tinypic.com/63jp21l.jpg

2nd mention
Zoran Radojcic
http://i14.tinypic.com/4ot6nh1.jpg

3rd mention
Jelena Atanackovic Jelicic, Stanislav Grgic, Emir Hadziahmetovic, Bojana Miskeljin, Ivana Miskeljin, Marko Todorov
http://i11.tinypic.com/623uf14.jpg

4th mention
Ljilja Brajkovic, Branka Stojanovic, Niksa Coko
http://i9.tinypic.com/61wgoee.jpg

^^ A mi kao imamo para za ovako nešto???!!! Verovatno će doživeti istu sudbinu kao i u BG-u terazijska terasa :ohno: . Jedino ako se pronađe neki suinvestitor da izgradi tu poslovnu kulu i još dobar deo kompleksa za komercijalni sadržaj....Inače prvonagrađeni mi baš i nije nešto, onaj prvopomenuti mi se baš sviđa :) .

Ideja sa kulom je samo "2nd mention"

A 3rd i 4th mention su prava naučnofantastika :lol: . A i taj sa kulom mi baš nije najjasniji, kakva je to zelena fasada, kao neko veštačko zelenilo???? Uglavnom oni nagrađeni su koliko toliko izvodljivi, ali nemamo mi za to para.

^^ A mi kao imamo para za ovako nešto???!!! Verovatno će doživeti istu sudbinu kao i u BG-u terazijska terasa :ohno: . Jedino ako se pronađe neki suinvestitor da izgradi tu poslovnu kulu i još dobar deo kompleksa za komercijalni sadržaj....Inače prvonagrađeni mi baš i nije nešto, onaj prvopomenuti mi se baš sviđa :) .

Znas kako se grade ovakve stvari. "Halo! Dobar dan gosn investitor. Sta, vi bi ste hteli da kupite NIS? Pa znate mozemo porazgovarati o tome ali nas trenutno muci objekat MSUV i jos po nesto." Druga stvar, objekat bez komercijalnih sadrzaja koji u isto vreme ne moze sam sebe izdrzavati nije bas uspesno projektovan. Poslovna kula je probila dozvoljenu spratnost i visinu pa me cudi da je uopste uzeta u razmatranje jer su ostali ucesnici ovim bili ograniceni.:tiasd:

A 3rd i 4th mention su prava naučnofantastika :lol: .

potrudicu se da ovo shvatim kao kompliment :)

...sto se tice kule, visinski limit koji je bio zadat u konkursnoj dokumentaciji je bio 18m...

potrudicu se da ovo shvatim kao kompliment :)

...sto se tice kule, visinski limit koji je bio zadat u konkursnoj dokumentaciji je bio 18m...

A zašto? Nisi valjda ti učestvovao u tom radu? :) Jeste kompliment za sam dizajn, ali ne za izvodljivost, tu kao da je zanemarena gravitaciona sila.

1. da, jesam :)
2. uz neke korekcije (koje se pre svega odnose na geometriju i dimenzije stubova), bilo bi izvodljivo.... nije ceo objekat prepusten, vec samo jedan deo (onaj koji se vidi sa pristupnog platoa). ostatak objekta je fundiran i lezi na vestacki podignutom brdu (pristupnom platou) dok je prepusteni deo (koji se sagledava na ovom renderingu) obesen o pilone (koji bi verovatno morali biti nesto masivniji nego sto su u 3d modelu)...
trudili smo se da stavimo akcenat na arhitektonsko oblikovanje i funkcionalno resenje... konstruktivni sistem je resen samo na nivou ideje... koncepcijski, to moze da stoji, ali nismo ulazili u proracune i dimenzionisanje konstruktivnih elemenata (sto na kraju krajeva nije ni bio zadatak u ovoj fazi idejnog resavanja)...
posto sam video detaljno sve radove, moje misljenje je da je prvonagradjeno resenje bilo najmanje definisano, i to je bio jedan od glavnih aduta, uz jako postovanje tradicije i konteksta na koje su se oslanjali)... mnoga pitanja su ostavljena nedefinisana (pocevsi od detaljnog resavanja funkcije, pa sve do zavrsne materijalizacije), tako da je veoma pogodno za dalje prilagodjavanje realnim uslovima izvodjenja... navodno bi uskoro trebalo da se pocne sa razradom izvodjackog projekta, a zatim i za izgradnjom muzeja (cini mi se da su pominjali vec 2008. godinu za pocetak radova, mada sam malo skeptican)

^^ Ma kakvi proračuni, to neka rade građevinci :lol: . Ma super je oblik zgrade i sama ideja, ali kao što si rekao, treba tu još dosta proračuna, masivnijih nosećih stubova.....da bi taj objekat stajao :) . Još jednom svaka čast!!!

Evo i zvanično...

http://www.dnevnik.co.yu/modules/htmlarea/upload31/admin_112.gif

„MERKATOR” SE OTVARA 23. AVGUST

Tržni centar „Merkator“ na uglu Bulevara oslobođenja i Bulevara cara Lazara biće svečano otvoren u podne, 23. avgusta. Za portošače će od 11 časova početi zabavni program i trajaće ceo dan, rečeno je na konferenciji za novinare i naglašeno da nema potrebe da se stvaraju gužve. Akcije koje će zakupci lokala organizovati povodom otvaranja trajaće ceo dan. „Merkator „ će radnim danom i subotom raditi od 8 do 22 , a nedeljom od 8 do 20 časova. Kada se Centar otvori, počeće i izdavanje „Merkator pika kartica“, plave, zelene i zlatne, kojima će biti omogućene pogodnosti pri kupovini. Karticama će moći da se pazari na odloženo plaćanje i do godinu dana bez kamate, a izdavaće se u Merkator centru, rečeno je novinarima.

- Objekat je površine 36.000 kvadrata, za izgradnju je uloženo 30 miliona evra, što je značajna investicija, ne samo za Novi Sad, već i Srbiju. U izgradnji je bilo angažovano tridesetak ovdašnjih firmi, glavni nosilac posla je bio beogradski „Energoprojekt“, dok je glavni projektant bila novosadska firma „Pro ing“- rekla je direktor Merkatora za Srbiju Stanka Čurović.

Istakla je da Merkator centar čini hipermarket površine 4.300 kvadrata, u čijim će se rafovima naći oko 30.000 artikala, te prateći Merkatorovi sadržaji, 66 lokala s brendiranom robom i garaže na dve etaže sa 448 parking mesta.
Kako je rekla Čurović,Tržni centar će otvoriti gradonačelnica Novog Sada Maja Gojković koja je položila i kamen temeljac kada je počela izgradnja 21. juna 2006. godine.

- Prilikom otvaranja novih objekata uobičajili smo da vrpcu preseku predsednici gradova ili opština - rekla je Čurović i dodala da će tom činu prisustvovati i predstavnici Merkatora.

Z. Delić

http://radio021.info/radio021new/front/udocuments/document2660.jpg

http://radio021.info/radio021new/front/udocuments/document2661.jpg

http://radio021.info/radio021new/front/udocuments/document2664.jpg

http://radio021.info/radio021new/front/udocuments/document2662.jpg

http://radio021.info/radio021new/front/udocuments/document2665.jpg

http://radio021.info/radio021new/front/udocuments/document2668.jpg

http://radio021.info/radio021new/front/udocuments/document2663.jpg

http://radio021.info/radio021new/front/udocuments/document2666.jpg

http://radio021.info/radio021new/front/udocuments/document2667.jpg

Merkator spolja i ne izgleda loše, pogotovo ako se uporedi sa onim renderingom na tabli. Enterijer je manje više jadan, nego ovo mi nije jasno, zar neće postaviti neke gips ploče na plafon, zar će ostaviti ovako da se vidi čelična konstrukcija :bash: ???

http://radio021.info/radio021new/front/udocuments/document2668.jpg

^^ normalna stvar kod hipermarketa da se vide čelične konstrukcije... Ovde u IKEA vidiš sve kako visi, kablovi, vazdušni kanali, razne čudne cevi i još mnogo toga..

To donosi i psihički efekat da je sve "jeftino" pa ljudi i qpuju više..

^^ Kod nas u SU jedino Zipper-u vidiš "creva", Rodić, KTC, Trgopromet, Maxi, a verovatno i skoro završena IDEA, svi imaju neke gips ploče i fancy plafone. Mislio sam da Merkator ima sličan fazon kao Rodić, ali očigledno sam pogrešio :bash: .

A ko misli da je merkator jeftin....taj nema pojma, baš kao i Rodić, samo kod njih barem osećaš neku prijatnu atmosferu i neki kao luksuz u kupovini zbog silnog kiča i sl. a kod ovih....

dobro, 'maxi' je druga koncepcija...to je vise kao veliki supermarket... kao i 'trgopromet' (ako je to onaj 024)

deltin lanac hipermarketa je 'tempo'... tamo je takodje ambijent skladista.... tacno je to sto steva kaze za psiholoski efekat, mada je rodic shvatio srpsku logiku da se u hipermarketima ne kupuje zato sto je tako ekonomicnije, nego je to kao neki dozivljaj potrosackog raja posle godina izolacije.... pa je igrao na tu kartu... i, cini mi se, uspeo.... zato je onako i usecerio one plafone u svojim marketima....

isto tako (da se vratimo na temu), mislim da novosadski 'merkator' nece profitirati na hipermarketu i robi siroke potrosnje, vec na zakupljenim lokalima... bar do otvaranja prvog pravog shopping malla u novom sadu... (ne znam sta se desava sa onim 'deltinim' projektom kod spensa)

Ceo kraj obnavljaju zbog novog „Norka“
Autor: Hana Dunđerov | 11.08.2007 - 10:46
http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/avgust/11/vojvodina/robna_1.jpg

Uz megamarkete „Merkator“ i Merkur“, čija su otvaranja najavljenja za 23. avgust i 21. septembar, Novosađani će u narednih mesec dana dobiti i treći tržni centar. Radovi na „NewNorka“, kako će se posle obnove zvati popularna novosadska robna kuća, prema najavama investitora biće završeni do 1. septembra.

- Ključni radovi su završeni, a zakupci su već počeli da uređuju lokale. Sigurno je da će svi radovi biti završeni do kraja meseca, ali još nismo odredili datum svečanog otvaranja jer ono zahteva dodatne pripreme da bi bilo onakvo kakvo želimo - kaže Vojislav Gajić, direktor „Aleksandra“. On otkriva da je u tržni centar uloženo oko devet miliona evra, a zaposliće između 150 i 200 ljudi.

Robna kuća je zadržala staro ime i osnovnu strukuturu zgrade, ali su promene vidljive već na prvi pogled. Izloga u prolazima ka Poštanskoj ulici nema, a dobijene su i dozvole da se dogradi četvrti sprat. Na fasadi će se naći ekran za reklame, a oko objekta biće postavljena i nova rasveta. Zbog otvaranja „NewNorka“ biće obnovljene i okolne ulice. „Aleksandar“ je od gradskih vlasti dobio dozvolu da na potezu ka Jevrejskoj ulici postavi parternu fontanu, a odlučeno je i da se parterno uredi potez oko pošte do Trga mladenaca. U gradske planove, zbog rekonstrukcije „NewNorka“, uneta je i obnova Poštanske ulice, koja je već godinama u lošem stanju.

- Drago nam je što je grad prepoznao interes i što je odlučeno da se rekonstruiše potez do Trga mladenaca, gde ćemo staviti klupe i zelenilo. U planovima je i obnova Poštanske ulice - kaže Gajić.
U „NewNork“ će voditi dva ulaza: glavni sa Bulevara Mihajla Pupina i sporedni iz Poštanske ulice. Na glavnom ulazu, Novosađane će dočekivati info-pult na kome će ih moći da saznaju sve o popustima i akcijama. U prizemlju će se naći kafe-poslatičarnica, butici, menjačnice, zlatara. Suteren je rezervisan za market „Idea“, hrvatskog „Agrokora“. Pokretnim stepenicama, na starom mestu, stiže se na prvi i drugi sprat, sa lokalima „Jagger“, „Hush Puppies“, „Wulf sport“, uvoznika za „Najki“, italijanske „Botege“. Treći sprat je namenjen najmlađima: od igračaka do garderobe. Na četvrtom, novom spratu, biće otvoren porodični restoran i igraonica za decu svih uzrasta: od najmlađih do tinejdžera. Restoran će raditi samo u radno vreme tržnog centra namenjen je svim Novosađanima, bez obzira na to da li šopinguju ili ne. Na ovom spratu izgrađen je i sanitani čvor, prilagođeni i osobama sa hendikepom, a u blizini je i prostorija za presvlačenje beba.

„Merkator“ na 36.000 kvadrata
Megamarket „Merkator“, čija je izgradnja završena posle 14 meseci, biće otvoren 23. avgusta, najavila je juče uprava ove kompanije. Otvoriće ga predsednik poslovnog sistema „Merkator“ Žiga Debeljak, gradonačelnica Novog Sada Maja Gojković i Stanka Čurović, direktorka „Merkator - S“. Ukupna površina megamarketa je 36.000 kvadrata, u šta je uloženo više od 30 miliona evra. U hipermarketu, na 4.300 kvadrata, naći će se 30.000 artikala. Planirano je da hipermarket ima bogatu ponudu voća i povrća, odeljenje delikatesa sa velikim izborom proizvoda, ponudu kolača i torti, ribarnicu, posebno odeljenje za pripremanje hrane, pekaru za hleb i pecivo, široku ponudu malih kućnih aparata i opreme za dom, kao i odeljenje za decu sa opremom i igračkama. Na izlazu biće postavljene 22 kase. Uz hipermarket tu je i 66 lokala sa obućom, odećom, igračkama, parfimerije, restoran, kafe-bar i igraonica.

„Merkator“ ima i parkiralište na dva etaža sa ukupno 448 mesta ispod zgrade, a potrošači će u tržni centar ulaziti pomoću pet liftova, pokretnih traka i stepenica. Predviđena su i dva velika ulaza - jedan sa Bulevara oslobođenja i drugi sa Bulevara cara Lazara. Radno vreme megamarketa biće od osam do 22 sata, osim nedeljom kada će biti dva sata kraće.
http://www.blic.co.yu/vojvodina.php?id=10420

Sve mi se cini da nista nece biti od onih objekata kod mosta slobode...a i koliko mi pojedine ideje dopadale mislim da su crtaci (namerno pisem) malo preterali. ko sto rece neko ranije ko naucna fantastika...kako god na kraju ce da naprave zgradu ko kocku i naslazu malo stakla i metala na nju i usele ove jadnike koji vec decenijama cekaju na svoj prostor.
nego htedoh reci za merkator..
juce sam bio u njemu (petak)...setam ti ja i vidim da nema straze i udjem i malo prosetam (a bio sam obucen ko neki radnik)...pa otprilike ko na slikama koje su vec stavljenje na forum(mislim da su s sajta 021 ako se nevaram, mada mogo sam i slikati ali nisam nosio fotoaparat).. mada mi se ucinilo da nece stici do 23. avg. mislim da ce ipak uspeti jel je unutra ko u kosnici koliko radnika ima,ali ipak ako i stignu pojedine prodavnice sigurno nece biti pune robom, ali videcemo... u hiper nisam mogao da udjem posto je zakljucan i unutra su slagali robu pa sam virio kroz resetke...mislim isti je kao i bilo koji heper market..ostale prodavnice uglavnom nisu sredjene i jos se farbaju zidovi, plafoni i slicno mada u su u pojedinim poceli da stavljaju namestaj i police.. inace najvise me je fasciniralo pokretno stepeniste milslim da su najvece u gradu i pruzaju lep pogled na unutrasnjost objekta dok se vozis...sve u svemu ima jos da rade pa cu sledece nedelje probati da se isto proucem i vidim unutrasnjost

p.s. obradovalo me je kad sam video da zigor nije stavljao behaton okolo merkatora nego slovenci pa napokon da nema ovog glupavog behatona iz loznice.

Razne stvari se dešavaju po gradu a jedna bitna bar za mene je da se obnavlja stara zgrada na uglu futoške i bul.oslobođenja, mislim da čak ima i render negde između onih silnih reklama. Ajd i to da vidimo!!!


Pogledajte kako izgleda nova zgrada na limanu...

http://www.gradjanski.co.yu/cms/mestoZaUploadFajlove/zgrada_185.jpg

Niče zgrada, kod nas neviđena!

Novinar: D. Ignjić, Fotoreporter:


Preduzeće "Eirean Construction" pre godinu dana kupilo je zemljište površine 2.775 metara kvadratnih na uglu ulica Narodnog fronta i Balzakove u zakup na 80 godina za 48.970.000 dinara, s tim što je početna cena iznosila 47.380.692 dinara. Plac je nedavno ograđen i očekuje se uskoro da počne izgradnja poslovno-stambene zgrade. Po rečima Zorana Tošića iz ovog preduzeća, gradnja još nije počela jer se zna da je minimum godinu dana potrebno da se pribave svi papiri.

– Nismo hteli da počnemo izgradnju dok ne pribavimo silnu dokumentaciju. Trenutno čekamo da Toplana izmesti vrelovod bliže Dunavu, jer on prolazi ispod našeg placa pa ne možemo da počnemo radove. Radnici Toplane kreću s poslom za koji dan i čim ga završe, možemo da postavljamo temelje. Finansijeri su Irci, dok je izvođač radova "Tehnogradnja" – rekao je Tošić. – Strana firma nije nikakva fantomska organizacija, već proverena kompanija, koja je već zidala zgrade u Novom Sadu i ulagala u Vojvodinu kupovinom farmi. Očigledno imaju neki interes i kupci stanova ne treba nijednog trenutka da budu sumnjičavi ili zabrinuti. Ovo je trenutno najveći objekat koji se gradi u Novom Sadu, ukupne površine 16.500 metara kvadratnih, i izgledaće luksuzno, dosad neviđeno za naš grad. Prodati su svi stanovi veći od 60 kvadrata, kao i svi lokali. Zbog velikog interesovanja za veće stanove, moguće je da ćemo od preostalih garsonjera i jednosobnih stanova, praviti jedan stan, pa će umesto planiranih 137, možda biti manje stanova. Planovi su da se zgrada završi u decembru 2008. godine, mada je krajnji rok mart 2009.

Inače, objekat atrijumskog tipa biće spratnosti S+P+2 uz ulicu Narodnog fronta, gde će se nalaziti poslovni lokali, s tim što će veća spratnost S+P+4 biti uz internu blokovsku saobraćajnicu i tu su predviđeni stanovi. U suterenu se planira garaža, a po Tošićevim rečima, moći će da primi oko 70 vozila. Iako je planom detaljne regulacije Limana 3, predviđena fontana na uglu, Tošić je naglasio da ona nije planirana njihovim projektom.

Poslovno-stambeni objekat na uglu ulica Narodnog fronta i Balzakove samo je deo zonskog centra Liman 3, koji obuhvata i plac na uglu ulica Narodnog fronta i Šekspirove, gde se planira poslovno-tržni objekat, robna kuća ili hotel. Kompleks centra formira se iz niza nezavisnih volumena različitih sadržaja koji su povezani pešačkim tokovima, a kontakti sa susednim površinama ostvaruju se putem prolaza i pasaža. Prizemlja su u velikoj meri planirana otvorena, a pešački tokovi usmereni i motivisani za posetioce. Parterno uređenje treba da doprinese kvalitetu ovog centra, planirahog planom detaljne regulacije Limana 3. Takođe, predviđena je garaža od 250 parking mesta, a spratnost sme ići do S+P+6. Zasad nije poznato kada će Zavod za izgradnju grada ponuditi zemljište u zakup na uglu ulica Narodnog fronta i Šekspirove.

Neobavešteni i iznenađeni

Kada je plac na uglu ulica Narodnog fronta i Balzakove ograđen, među samim Limancima, pa i šire, krenule su da kolaju razne priče, koje su poprimale i elemente naučne fantastike. Naime, građani su bili iznenađeni što su taksisti naprasno sklonjeni s te lokacije, a od placa je munjevitom brzinom napravljeno gradilište, pa nikom nije bilo jasno šta se dešava. Za predsednika MZ "Liman 3" Slavka Gajickog ništa nije sporno.

– Plan detaljne regulacije Limana 3, kojim je i predviđena izgradnja zgrade na ovom mestu, usvojen je još 2004. godine. Iako je plan pre usvajanja bio mesec dana na javnom uvidu, niko od građana nije došao da ga pogleda ili da uloži neku primedbu. Očigledno su nezainteresovani, ali i neobavešteni, pa ne čudi što se iznenade kad počne neka gradnja – rekao je Gajicki.

Evo jedna sličica na kraju posta

http://www.gradjanski.co.yu/cms/mestoZaUploadFajlove/prostornoi-plan2_185.jpg

Razne stvari se dešavaju po gradu a jedna bitna bar za mene je da se obnavlja stara zgrada na uglu futoške i bul.oslobođenja, mislim da čak ima i render negde između onih silnih reklama. Ajd i to da vidimo!!!

hvala bogu, sta god da se uradi bice bolje nego sto je sada

^^
Ne znam da li ste provalili da nova zgrada na pomenutoj raskrsnici svojim izgledom pokusava da imitira oblikom i bojom staru zgradu preko puta koja se trenutno renovira. Po meni totalno los koncept, jer zgrada na koju se ova moderna "ugleda" predstavlja objekat kojeg je pregazilo vreme i mesto na kome se nalazi. Da mogu da uticem porusio bi ih obe, izmedju ostalog i zbog toga sto se nalaze na mestu gde bi trebalo da bude mesto za pesake, (ovaj deo grada je prilicno frekventan sto se tice pesackog saobracaja i pomenute zgrade ga guse). Zauzele su mesto neke fontanice, skulpturice ili necega slicnog, ali u svakom slucaju dobro je pa ce se bar fasada stare zgrade malo ulepsati.

http://dnevnik.co.yu/modules/htmlarea/upload31/admin_318.gif


Počelo parterno uređenje oko „Norka”


Radovi na parternom uređenju oko renovirane zgrade “Norka” počeli su juče. Predviđeno je da se na potezu prema Jevrejskoj ulici izgradi parterna fontana od mermera, sa ugrađenom rasvetom i klupama, a planirano je i postavljanje klupa i zalenila ispred zgrade glavne pošte do Trga Mladenaca. Zavod za izgradnju grada prihvatio je ponudu DOO “Aleksandar” da ovo preduzeće finansira učešće u uređivanju celokupnog prostora u iznosu od 8.500 000 dinara, a radove će izvoditi DOO “Put invest” iz Sremske Kamenice.


Tržni centar “Novi Nork” trebao bi prema najavama da počne sa radom 1. septembra, a Novosađanima će ponuditi nekoliko novih brendiranih butika, porodični restoran, knjižaru, kao i sadržaje za decu. Što se tiče Poštanske ulice, ona će i dalje imati izlaz na Jevrejsku ulicu i Bulevar Mihajla Pupina, a kompletna rekonstrukcija koja obuhvata radove na saobraćajnim površinama, vodovodu, kanalizaciji, toplovodu i javnom osvetljenju započeće početkom sledeće godine kada bude završena projektna dokumentacija. V. V.
Foto: R. Hadžić

Jos jedna nova baljezgarija gradske vlasti:


DUNČIĆ INVESTITOR ILI MENADŽER? 22.08.2007.

11:06 - Novosadske demokrate optužile su gradskog menadžera Dragana Dunčića za sukob interesa. U saopštenju, uz koji je dostavljen i ugovor (1, 2, 3, 4 i 5), navodi se da je Dunčić 20. januara 2006, desetak dana pre stupanja na dužnost menadžera, kao investitor i zastupnik privatne firme DOO "Bulevar invest" potpisao ugovor o gradnji zgrade na parceli u ulici Laze Kostića 13.

Demokrate podsećaju da je Dunčić u tom momentu bio pomoćnik direktora ZIG-a i da je ovim ušao u sukob interesa, jer je ugovorom propisano da garantuje da će kod ZIG-a i drugih gradskih ustanova obezbediti dokumenta. U saopštenju se kaže da je suvlasnik "Bulevar investa" u tom momentu bio i direktor "Poslovnog prostora" Zoran Djaković.

Reporteri 021 su se uverili da je u ulici Laze Kostića 13 nedavno srušena prizemna kuća i da se zemljište priprema za gradnju. S predstavnicima prozvane firme nismo stupili u kontakt, jer se prema registru privrednih društava Bulevar invest nalazi na Trgu mladenaca 5, medjutim, u tom objektu su nam rekli da takva firma tu nema sedište.

Predsednik Gradskog odbora DS-a, Igor Pavličić, Radiju 021 je izjavio da su pre slanja saopštenja i spornog ugovora proveravali podatke i da su uvideli da ima neslaganja, pa su zato zatražili od gradonačelnice Maje Gojković da im odgovori šta zna o poslovima gradskog menadžera.

Ova stranka je gradonačelnicu istovremeno pitala i gde Dunčić prima platu, u ZIG-u ili u Gradskoj kući. Podsećamo da je 021, kao i drugi mediji, više puta objavio da Dunčić i dalje prima platu u ZIG-u, iako je imenovan za menadžera. (021)

Dan pred otvaranje, malo svežih slika merkator centra novi sad.


http://www.gradjanski.co.yu/cms/mestoZaUploadFajlove/merkator4_190.jpg

http://www.gradjanski.co.yu/cms/mestoZaUploadFajlove/merkator1,_190.jpg

BULEVAR INVEST NIJE DUNČIĆEVA FIRMA 22.08.2007.

12:48 - Sadašnji vlasnik firme "Bulevar invest", Ivan Žarković, kaže za Radio 021 da on zida zgradu u Laze Kostića 13, a ne gradski menadžer Dragan Dunčić. Navodi da ne zna da li je Dunčić januara 2006. godine, dok je bio na funkciji pomoćnika direktora ZIG-a, kupovao kuću u ulici Laze Kostića 13 i dodaje da je on firmu kupio od drugih osoba.

Prema njegovim rečima, firmu je preuzeo prošlog meseca, pošto je bio zainteresovan za tu lokaciju, jer na parceli pored (Laze Kostića 11) zida stambeno poslovni objekat. Žarković pojašnjava i da raniji vlasnici nisu započeli gradnju ili pribavili dokumentaciju, nego je to on uradio u poslednjih mesec dana.

Od prethodnih vlasnika, Gorana Devića i Olivera Zeveđija, za sada nismo dobili izjave o tome kada su preuzeli "Bulevar invest". Dević, vlasnik firme "Deko", Radiju 021 je naveo da za sada nema šta zvanično da izjavi, dok je Zeveđi, inače advokat, poslovno odsutan.

U dokumentaciji koju je DS prosledio medijima, optužujući Dunčića za sukob interesa, vidi se da je ugovor iz 2006. načinjen u kancelariji Olivera Zeveđija. Inače, u Gradskoj kući su nam rekli da za sada gradonačelnica Maja Gojković nema komentara povodom pitanja DS-a o radu gradskog menadžera. (021)

E SAD NIJE....MA NEMOJ KASTI
CUO SAM DA SU DEMOKRATE POGODILE,ALI DA NISU SVE PROVERILE PA SU ISPALI MALO SMESNI.
NAIME SVI LIKOVI KOJI SE OVDE SPOMINJU SU POVEZANI I ZAJEDNO RADE (NA PRIMER ZENA ONOG ADVOKATA RADI KOD ZARKOVICA, KOJI JE I NJEGOV ADVOKAT, A DEVIC JE S ZARKOVICEM SUINVESTITOR ZGRADE NA L.K.11 I ITD...) KAKO BI PRAVOMPRECE KUPOVINE DOSLI DO PLACA NA BULEVARU OSLOBODJENJA (DA GA REDOVNO KUPUJU OD ZIG-A KOSTALOBI IH MILONE I MILIONE POSTO JE U PITANJU EKSTRA LOKACIJA)...ONI SU VEC MASINAMA USLI U TO ZEMLJISTE,A DUNCICE JE KAO POMOCNIK DIR ZIG-A ZA GRADJEVINSKO ZEMLJISTE NALOZIO PRE 3 MESECA DA SE UKLONI TRAFOSTANICA S TOG PLACA....

Sta reci....

Najzad od sutra na "autoputu" vise nema semafora!


Od noćas će biti zatvorena temerinska raskrsnica zbog radova na gradnji nove petlje na autoputu.

U saopštenju se kaže da će zabrana saobraćaja važiti do daljnjeg i preporučuje se da se ka Temerinu koristi alternativni pravac preko Kaćke petlje i put dalje prema Žablju i Sirigu.

Tokom radova, na autoputu će se odvijati redovan saobraćaj.


Izvor: Radio 021 (http://radio021.info/radio021new/front/news.php?nid=42221)

Slovenačka kompanija Merkator sutra otvara svoj tržni centar, četiri godine pošto je za 200 miliona dinara zakupila zemljište na Limanu III. Mada je prvobitno bilo predvidjeno da Merkator bude otvoren još 2004. godine, zbog spora s gradskom vlašću oko izgleda zgrade i mesta za parking, radovi su započeti tek prošle godine.

Zgrada, čija gradnja je koštala 30 miliona evra, ima 36 hiljada kvadrata i u njoj se smestilo 66 lokala, veliki Merkatorov hipermarket i garaža sa 450 mesta. Kako je ranije saopšteno, u objektu će raditi oko 500 ljudi.

Tržni centar će u podne svečano otvoriti predstavnici Merkatora i gradonačelnica Maja Gojković, a nakon toga će uslediti koncert Sergeja Ćetkovića. Većina lokala je za dan otvaranja najavila posebne popuste. Merkatorov tržni centar će raditi od 8 do 22 časa, nedeljom do 20 časova.


Izvor: Radio 021 (http://radio021.info/radio021new/front/news.php?nid=42220)

Najzad od sutra na "autoputu" vise nema semafora!



Izvor: Radio 021 (http://radio021.info/radio021new/front/news.php?nid=42221)
Jel poznato do kad ce biti zatvorena petlja?

^^ U saopštenju se kaže da će zabrana saobraćaja važiti do daljnjeg...

http://www.radio021.info/radio021new/front/uimages/image15302.jpg



Priprema se glanc za Miletića

Novinar: D. Ignjić, Fotoreporter:
http://www.gradjanski.co.yu/cms/mestoZaUploadFajlove/spomenink_191.jpg

Na osnovu zahteva Zavoda za izgradnju grada (ZIG), Zavod za zaštitu spomenika kulture (zavod) odredio je neophodne konzervatorsko-restauratorske uslove tehničke zaštite za sanaciju spomenika Svetozaru Miletiću na Trgu slobode. ZIG je odlučio da do kraja godine popravi vajarski rad Ivana Meštrovića, bar se u saopštenju ovog preduzeća navodi da je to planirano u programu ZIG-a za 2007. godinu, s tim što će se radovi obavljati na licu mesta uz konzervatorski nadzor stručnjaka iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novog Sada, a otvaranje ponuda za izvođenje radova zakazano je za 29. avgust u prostorijama ZIG-a...
http://www.gradjanski.co.yu/navigacija.php?vest=7113

ja proso oko 13.30 raskrsnica nije bila zatvorena...

inace koliko sam cuo nikad vise i nece biti otvorena, posto ce se gradnjom ovog dela autoputa onemoguciti da preko nje udjes na auto put pa ces za temerin ici prkeo nadvoznjaka kod rodica...

^^
Naravno!
Ta petlja koja je u izgradnji je buduca petlja "centar" koja ce biti tipa detelina,znaci izgleda kao kacka petlja!
Konacno cemo se otarasiti tog semafora :)

Sad je malo jasnije

GRADI SE PETLJA NOVI SAD - CENTAR

Saobraćajna policija zabranila je tokom jučerašnjeg dana saobraćaj na delu put R-120, kod temerinske raskrsnice i ova saobraćajnica će biti zatvorena do 30. novembra. Zahtev da se saobraćaj zabrani na ovoj deonici podnelo je preduzeće JV „Energoprojekt niskogradanja - Intermost“, a razlog su radovi koji se odvijaju u zoni temerinske raskrsnice i druga faza izgradnje petlje Novi Sad - centar.


Saobraćaj na ovoj deonici je zabranjen od pristupnog puta za megamarket „«Rodić“» do raskrsnice puteva R-120 (Novi Sad - Temerin) i veze na put M-22 (Novi Sad - Srbobran) kod „Tehnohemije“.

Saobraćaj se usmerava na pravce: Beograd-Novi Sad, preko petlje u «Zrenjaninu»; Beograd-Temerin, preko zrenjaninske petlje» pa kroz Žabalj i dalje ka Temerinu; Subotica-Novi Sad, preko petlje «Zrenjenin»; Subotica-Temerin, preko zrenjaninske petlje», potom kroz Sirig pa ka Temerinu; Temerin-Novi Sad, a za vozila do 12 tona i autobuse saobraćaj se odvija preko veze puteva R-120 i M-22.1 kod Instituta za ratarstvo, dok se za vozila ukupne mase preko 12 tona saobraćaj odvija preko Žablja i Gospođinaca, zatim petlje «u Zrenjeninu» i dalje do Novog Sada.

Na samom autoputu u zoni «temerinske raskrsnice,» saobraćaj se odvija u oba smera, Beograd-Subotica i Subotica–Beograd.
I u Novom Sadu je izmenjen režim saobraćaja, pa se upozoravaju svi učesnici u saobraćaju da se strogo pridržavaju novopostavljene saobraćajne signalizacije, uz puno strpljena i opreznosti.
izvor:www.dnevnik.co.yu

Jedino ostaje da vidimo da li ce do 1. dec biti izgradjene obe trake preko autoputa ili samo jedna pa ce njom ici saobracaj dok se druga ne izgradi ili u koliko se faza gradi petlja.

^^ http://www.dnevnik.co.yu/modules/htmlarea/upload31/admin_466.gif


A evo malo i unutrašnjosti merkatora...

http://radio021.info/radio021new/front/udocuments/document2707.jpg

http://radio021.info/radio021new/front/udocuments/document2712.jpg

http://radio021.info/radio021new/front/udocuments/document2713.jpg

http://radio021.info/radio021new/front/udocuments/document2708.jpg

http://radio021.info/radio021new/front/udocuments/document2709.jpg

http://radio021.info/radio021new/front/udocuments/document2710.jpg

http://radio021.info/radio021new/front/udocuments/document2706.jpg

http://radio021.info/radio021new/front/udocuments/document2714.jpg

http://radio021.info/radio021new/front/udocuments/document2717.jpg

http://radio021.info/radio021new/front/udocuments/document2705.jpg

[quote=Pripadnik;14961423]^^ http://www.dnevnik.co.yu/modules/htmlarea/upload31/admin_466.gif


Premala je slika,nista se ne vidi

Mercator izgleda odlicno... najlepsi Mercator koji sam video.

Meni je beogradski prostraniji,naravno veci je a ima otprilike isto mozda i manje lokala od novosadskog.
Mislim da novosadski nudi vise ali je manji

[quote=Pripadnik;14961423]^^ http://www.dnevnik.co.yu/modules/htmlarea/upload31/admin_466.gif


Premala je slika,nista se ne vidi

Imaš u dnevniku (novine) veću, za sada nisam našao na netu jedino da opet neko skoči da slika. Ja bio danas bez aparata i nije mi još za slikanje biće za nedelju dve dana.


Mercator izgleda odlicno... najlepsi Mercator koji sam video.

Možda ovaj tekst može da pojasni zašto ti je utisak takav a mislim da za sada ne grešiš. Možda onaj u Ljubljani što se rekonstruiše bude lepši i spolja i unutra i eventualno ovaj novi u zg a meni se posebno sviđa spoljni izgled (detalj) na ulazu u splitski mercator. Beogradski je veći ali je drugačije koncipiran a u ns se stiče utisak veličine zbog velikog stepeništa, traka i pokretnog stepeništa i naravno galerije sa koje se pogled pruža. Mislim da je ovo početak "onih" shoping mall-ova, klasičnih, bar u ns.

TEKST

Novosadski atipičan

Pre četiri godine Merkator je zakupio jednu od najekskluzivnijih lokacija u samom srcu urbanog i stambenog dela Novog Sada, na Limanu 3, pored najveće poslovne zgrade Naftne industrije Srbije. Na početak gradnje čekalo se skoro tri godine, a izgradnja je trajala punih 14 meseci. Objekat je atipičan za ostale Merkatorove tržne centre jer se nalazi u savremenom okruženju nekoliko kapitalnih novosadskih građevina, spomenute zgrade NIS-a i Mosta slobode. Zbog toga je investitor morao da zadovolji vizuelni izgled zgrade, što je, između ostalog, uticalo i na cenu izgradnje. Objekat korisne veličine 36.000 metara kvadratnih koštao je preko 30 miliona evra, i iako nije najveći u Srbiji, prostor je drugačije organizovan i s dva međusprata dobio je u veličini. Ukupno ima 66 butika razne robe, tu je i Merkatorov hipermarket, koji ima više prehrambene nego tehničke robe. Naravno, tu je i neizbežna parking garaža.


Meni je beogradski prostraniji,naravno veci je a ima otprilike isto mozda i manje lokala od novosadskog.
Mislim da novosadski nudi vise ali je manji

Beogradski mercator centar ima 50000 kvadratnih metara ali ima manji broj lokala organizovanih u jednom nivou. Osnovni mercator brendovi su u lokalima koji su duplo veći nego u novosadskom (hipermarket, intersport, modiana,...). Ako sam dobro informisan za sada ns mercator ima najveći broj ostalih lokala od svih centara (66). Sve u svemu ja sam zadovoljan, ok je pogotovo enterijer (generalno, ne računajući to što im je na otvaranju u nekim lokalima curila klima i sl.) a spolja je manje više, ok, s obzirom na lokaciju.

^^
Da to je to
E sad 2 stvari me interesuju:
1.Kad si prolazio pored tam petlje,jel grade samo jednu stranu nadvoznjaka ili obe?Ako grade obe onda cemo u dec imati gotovu petlju sto je mozda i moguce,jbg retko idem tamo jer nemam svoj auto
2.Kad vec pricamo o tom delu grada i soping centrima sta se desava sa Delta Novi Sad Mall-om?Mozda neko ima insajderskih inf?

^^
samo nam treba jos veliki deltin trzni centar pa cemo ih mati vise od Dubaia, vec vidim guzvu shopomana ispred deltinog mall-a.

^^
samo nam treba jos veliki deltin trzni centar pa cemo ih mati vise od Dubaia, vec vidim guzvu shopomana ispred deltinog mall-a.
Ma ok,nego sad nesto razmisljam da su najavljili a ipak tako nesto bitno mnenja izgled celog tog dela grada

[QUOTE=Radukin;14962209]
Možda ovaj tekst može da pojasni zašto ti je utisak takav a mislim da za sada ne grešiš. Možda onaj u Ljubljani što se rekonstruiše bude lepši i spolja i unutra i eventualno ovaj novi u zg a meni se posebno sviđa spoljni izgled (detalj) na ulazu u splitski mercator. Beogradski je veći ali je drugačije koncipiran a u ns se stiče utisak veličine zbog velikog stepeništa, traka i pokretnog stepeništa i naravno galerije sa koje se pogled pruža. Mislim da je ovo početak "onih" shoping mall-ova, klasičnih, bar u ns.


Koji su to "oni" šoping molovi? Da li možda oni kakvih ima po zemljama u okruženju, pa i susednoj Mađarskoj, sa zabavnim sadržajima, multipleks bioskopima, fitnes centrima, kozmetičkim salonima, bazenima, kafićima, diskotekama, pa naravno i ogromnom prostoru za butike i supermarkete......pa to Merkator sigurno nije. On je tržni centar a ne šoping mol. Možda samo podseća jer je izgrađen u više etaža.

Inače sam prijatno iznenađen i eksterijerom a pogotovo enterijerom. Baš su ga lepo uradili, jedino me i dalje nerviraju plafoni u megamarketu i pojedinim lokalima gde se vidi čelična konstrukcija, ali inače je super :okay:

Bio sam u Cetvrtak malo posle 21.00h u Merkatoru sa devojkom, meni se svidja, jedino mi nedostaje bioskop sa jedno 5 ekrana ali se nadam da ce to biti napravljeno u nekom drugom trznom centru u NS, ovo sto sam video izgleda jako lepo, samo da nasi ljudi jos nauce da vracaju korpe na mesto i sve bi bilo odlicno, ovako smo preskakali prepreke do izlaza :lol:

^^
jel grade samo jednu stranu nadvoznjaka ili obe?Ako grade obe onda cemo u dec imati gotovu petlju sto je mozda i moguce,jbg retko idem tamo jer nemam svoj auto


Grade obe strane. Pre zatvaranja raskrsnice su izlili 4x tri stuba pored postojeceg puta, a sada pripremaju nove stubove na samom putu pored postojecih. U toku su i veliki zemljani radovi duz buduce druge strane autoputa.

Inace ne znam ko su veci neandertalci, izvodjaci radova koji nisu ljudski obelezili alternativne pravce (ipak je sada zatvoren jedan od glavnih ulaza/izlaza iz grada!!), ili vozaci koji ulaze na autoput i silaze sa njega preko travnjaka i Rodicevog parkinga! Takodje je na autoputu bilo parkirano desetak automobila ljudi koji su hteli u market. Rodicev security je valjda popizdeo, jer bas dok sam bio tamo poceli su da postavljaju ograde na kraj parkinga kako se vise ne bi moglo izlaziti na travnjak. A policajci samo kuliraju pored puta i nista ne rade.

Na zalost, nisam imao cime da slikam.

Novi Mercator u Zg-u će bit žešće sranje izvana. Sve nas je fasada totalno razočarala, a možete ju vidjeti na ZCU-u (Alpe-adria). Inaće, vidim da rastu ko gljive poslije kiše, a manje-više su svi jako slični i meni niš posebno. Koncepcija ista. Inter sport mi je veliko razočaranje jer ima jako ograničenu ponudu. Općenito su ti trgovački centri totalni gubitak prostora, osim ako nisu koncentrirani na jednoj većoj lokaciji (kao Jankomir u ZG-u ili na ulazu u Zd), ili u sklopu nekog većeg i smislenijeg objekta. Sorry na upadici :)

Grade obe strane. Pre zatvaranja raskrsnice su izlili 4x tri stuba pored postojeceg puta, a sada pripremaju nove stubove na samom putu pored postojecih. U toku su i veliki zemljani radovi duz buduce druge strane autoputa.

Inace ne znam ko su veci neandertalci, izvodjaci radova koji nisu ljudski obelezili alternativne pravce (ipak je sada zatvoren jedan od glavnih ulaza/izlaza iz grada!!), ili vozaci koji ulaze na autoput i silaze sa njega preko travnjaka i Rodicevog parkinga! Takodje je na autoputu bilo parkirano desetak automobila ljudi koji su hteli u market. Rodicev security je valjda popizdeo, jer bas dok sam bio tamo poceli su da postavljaju ograde na kraj parkinga kako se vise ne bi moglo izlaziti na travnjak. A policajci samo kuliraju pored puta i nista ne rade.

Na zalost, nisam imao cime da slikam.


U svakom slucaju lepo je znati da cemo u decembru imati kompletno novu petlju za Temerin.Konacno cemo se otarasiti onog debilnog semafora na auto putu gde su se desavale velike saobracajke,setite se samo onog gradskog autobusa od pre 10-tak god,puno je ljudi tad poginulo a i kad objasnjavam nekim strancima za semafor na auto putu umru mi od smeha.

A da su nasi ljudi stoka to je vec milion puta dokazano,ja bi se iznenadio da kad bi sve teklo glatko i kad bi svi postovali propise! :bash:

Malo sam kopao po sajtu urbanizma
pa sam iz plana detaljne regulacije koridora 10 izvukao petlje vezane za obilaznicu,tj one koje su trenutno u izgradnji

1.Petlja "Sever" Sentandrejski put

trenutno stanje

http://img237.imageshack.us/img237/4167/sentandrejskiput1wb2.th.jpg (http://img237.imageshack.us/my.php?image=sentandrejskiput1wb2.jpg)

izgled buduce petlje "sever"

http://img78.imageshack.us/img78/8509/sentandrejskiput2ww7.th.jpg (http://img78.imageshack.us/my.php?image=sentandrejskiput2ww7.jpg)

2.Temerinka petlja

http://img237.imageshack.us/img237/2258/temerinskahi4.th.jpg (http://img237.imageshack.us/my.php?image=temerinskahi4.jpg)

3.Zrenjaninska (Kacka) petlja

http://img211.imageshack.us/img211/7033/zrenjaninskasu1.th.jpg (http://img211.imageshack.us/my.php?image=zrenjaninskasu1.jpg)



U planu su jos i petlja "jug" koja ce povezivati auto put sa Petrovaradinom preko buduceg mosta kao deo prstena oko ns,i rusenje petlje kovilj i izgradnja nove ali kao sto sam rekao samo su u planu

Gledao sam i ja te planove, ali problem je u tome sto na njima nema servisne saobracajnice koja ce se pruzati paralelno sa autoputem. Ona se definitivno gradi, jer su na nekim mestima vec pripremljeni potporni stubovi i mostovi. Ni meni nije jasno koji ce biti konacan izgled tih petlji, ali tesko da moze biti takav kakav je na tim regulacionim planovima.

Ostaje da vidimo ali ja mislim da je servisna saobracajnica ucrtana,pogledaj traku koja je ucrtana crnom bojom (ne sivom) na sve 3 petlje,to je servisna saobracajnica

Ne bih da se pravim mnogo pametan, posto je informacija veoma malo, ali zar servisna saobracajnica nije samo sa jedne strane autoputa? U tom slucaju je ta crna linija ne moze predstavljati. Sve u svemu, tuzno je sto kompletan plan nije javan i objavljen na nekom sajtu.

^^ raduka je u pravu. servisne saobracajnice su ucrtane crnom bojom i protezu se neposredno uz sam autoput.... izuzetak je zona petlje "sever" (kao sto se vidi na crtezu) gde ce se trasa autoputa pomeriti par stotina metara severno, a postojeca traka 'autoputa' NS-SU ce se u toj zoni pretvoriti u servisnu saobracajnicu. prolazio sam nedavno tuda i takodje su postavljeni stubovi za novu petlju kao sto rekoh, par stotina metara severnije medj' njivama :)

sto se mercatora tice, bio sam danas i moram da priznam da sam veoma prijatno iznenadjen... ocekivao sam koncepciju nalik beogradskom [ili, ne daj boze, cacanskom] koji je zapravo hipermarket sa nizom izdvojenih prodavnica u jednom nivou. medjutim, ovde je akcenat na prodavnicama, restoranima i kafeima, a hipermarket je nekako u drugom planu... dopada mi se sto je organizovan u vise nivoa i oko velikog, prozracnog atrijuma, tako da se [ipak] moze reci da je ovo prvi novosadski shopping mall.

interesantno je da su iskorisceni i ulicni lokali u prizemlju, tako da objekat zivi i spolja... sve u svemu, mnogo bolje nego sto sam ocekivao...

Ne bih da se pravim mnogo pametan, posto je informacija veoma malo, ali zar servisna saobracajnica nije samo sa jedne strane autoputa? U tom slucaju je ta crna linija ne moze predstavljati. Sve u svemu, tuzno je sto kompletan plan nije javan i objavljen na nekom sajtu.

ne, servisne saobracajnice su predvidjene sa obe strane autoputa.... u avgustovskom broju vrelih guma je detaljno prikazan ceo projekat

ne mogu jos da zamislim kako ce to sve izgledati kad se kompletira, ali sve ukazuje na to da ce to biti jedan mocan profil.... jos ukoliko servisne celom duzinom budu imale po dve trake (posto ce se deo postojeceg puta koristiti za servisnu) to ce onda znaciti da bi profil u zoni NS-a imao 2*(2+2+1)....odnosno ukupno 10 traka :nuts:

10 traka jebote, 10! :happy:

Ja nisam imao pojma sta se tacno desava sa NS obilaznicom, ali sad izgleda interesantno :)
Za koliko vremena ce, otprilike, ta obilaznica biti pustena u promet?

Dobice obilaznicu pre nas u BG-u,uaaa bre!:)

Koliko vidim na GEarthu autoput E75 prolazi vec dosta pored Novog Sada... ova obilaznica ce da udalji put ili ce da skroz zatvori prsten?

http://img181.imageshack.us/img181/5927/nsxe2.jpg

kad se gleda sa ove "visine", obilaznica ce proci bas tom zutom putanjom s tim da ce se malo ispeglati pravac :) Naselje Klisa je prakticno izgradjeno do autoputa samo sto se na GE to bas i ne vidi

Dobice obilaznicu pre nas u BG-u,uaaa bre!:)


Dajte ljudi dosta već gluposti, pa nije to obilaznica već autoput E-75 koji ide od Subotice do BG-a i prolazi pored NS-a. BG obilaznica je nešto drugo, tačnije pošto isti ovaj put ide kroz centar BG-a, napraviće prsten koji ide oko njega, znači dve različite stvari. To što su ovi u NS-u prisvojili autoput kao svoju "obilaznicu" to je druga stvar. Znači Subotica, Bačka Topola, Srbobran...pa i Zemun...svi se oni nalaze pored novosadske obilaznice :lol:

Stvarno glupo zvuci to "obilaznica". Jednom sam na forumu spomenuo da trasa Batajnica-Dobanovci ne spada u obilaznicu pa su me ispravili da je i to deo nje. Iako je logicno da pocinje kod Dobanovaca i zavrsava kod Bubanj Potoka

tacno, E75 vec obilazi novi sad......tacnije, tangira ga kod naselja klisa...
spomenuta izgradnja "obilaznice" zapravo predstavlja izgradnju druge trake autoputa u zoni NS-a, kao i dve servisne saobracajnice (po jedna sa svake strane autoputa) celom duzinom deonice, i rekonstrukciju postojecih i izgradnju novih petlji.....

ona ostra krivina se ispravlja, a postojeca traka autoputa u toj zoni ce u buducnosti biti servisna saobracajnica.... takodje, planira se novi ulaz u grad kod novoprojektovane petlje sever (petlja kod te ostre krivine) koji se nadovezuje na suboticki bulevar...

rok za zavrsetak radova je sredina 2008. godine...

Pa takozvana obilaznica nece kaciti auto put jer ce se izgraditi servisne saobracajnice celom duzinom auto puta pored ns (nekih 12km) tako da ce se vozila odvajati sa auto puta na te saobracajnice i nece imati nikakvog kontakta sa auto putem sem sto ce ici paralelno sa njim,znaci saobracaj koji ulazi u ns se sklanja sa auto puta i ove 3 petlje ce funkcionisati odvojeno od auto puta zajedno i sa cetvrtom (Novi Sad "jug") koja je tek u planu i jos uvek se ne zna kad ce poceti da se gradi.
Ovaj posao treba da bude gotov u maju iduce god.

Inace ovo naravno nije ceo prsten nego samo njegov manji deo koji ce povezivati severnu i juznu petlju sa istocne strane (znaci mozda samo njegova cetvrtina)i koji prati auto put,onaj ostali deo koji obuhvata i 2 mosta preko dunava (Petrvaradinski sa juga i preko ribarca sa jugozapada) tek je u planu i ko zna kad ce biti pocet.Probacu sutra da iskopam neki plan da vidite.

Ali strava zvuci ovo 4*(2+1) :)

Mislim OK, ni to nije obilaznica već servisna traka za uključenje tj. isključenje sa autoputa, ali pošto povezuje dve petlje ima neke njene karakteristike, ali kako još uvek ništa ne obilazi teško se može nazvati obilaznicom.

Siguran sam da ovde svi znaju šta je prava obilaznica, ali da ja to ipak slikovito prikažem.

Pošto ne znam trasu za BG obilaznicu, daću za primer subotičku (koja već 15 god. stoji nedovršena). Malo ružno izgleda ali nema veze, bitna je poenta :) . Crvena linija je autoput E-75 (mi ga ne zovemo subotička obilaznica :lol: ), znači onaj koji ide od Horgoša do BG-a i prolazi pored NS-a (taj deo se ovde na forumu naziva obilaznica). Kako biste stigli do graničnog prelaza na Kelebiji, morate se isključiti na jednoj od dve petlje i ići petnaestak km kroz sam centar grada. Žuta linija je obilaznica, tj. saobraćajnica isto punog profila - znači mali autoput, poluzavršen (isprekidana linija je nezavršen deo), pa će se, nadam se, za jedno 2 god. moći svi isključivati na budućoj trećoj petlji - jug, pa fino oko grada, direktno na granični prelaz na Kelebiji. Nadam se da je svima jasno.

http://i145.photobucket.com/albums/r213/ivica985/untitled.jpg

^^ ne vidim kakve veze ima planirana obilaznica oko subotice sa pracenjem gradilista u NS... ako je njen cilj edukacija, mislim da svi ovde znaju sta je klasicna obilaznica, a novosadsku obilaznicu nismo mi na forumu tako nazvali, vec je to zvanicno ime projekta.... pitanje vezano za sliku cu postaviti na SU threadu....

^^ ne vidim kakve veze ima planirana obilaznica oko subotice sa pracenjem gradilista u NS... ako je njen cilj edukacija, mislim da svi ovde znaju sta je klasicna obilaznica, a novosadsku obilaznicu nismo mi na forumu tako nazvali, vec je to zvanicno ime projekta.... pitanje vezano za sliku cu postaviti na SU threadu....

Jeste, bila je samo edukacija, sorry ako se neko vređa zbog toga, ali zbog onoga "pa NS će dobiti obilaznicu pre BG-a" morao sam da objasnim šta je obilaznica :) . Ako ništa drugo, sada neće više dolaziti do takve zabune.

evo i ja da bacim kratki offtopic

ivicasu, detalje o BG zaobilaznici imaš na ovom threadu (http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=391505)

Opet je radio sajt urbanizma,evo podataka o buducoj obilaznici:

http://img166.imageshack.us/img166/605/obilaznicagw4.th.jpg (http://img166.imageshack.us/my.php?image=obilaznicagw4.jpg)

E sad na slici,ono sto sam zaokruzio crnim:
1.To je deo koji se trenutno radi na auto putu e75 sa 3 petlje (od dole pa nagore): Zrenjaninska(Kacka),Petlja "Centar"(Temerinska) i Petlja "Sever".
2.Tu se vidi buduca petlja "Jug" na auto putu koja ce se odvajati prema Dunavu pa na novi most i time praviti juzni krak obilaznice oko ns,tacnije petrovaradina.Ono sto je isprekidanom rozom bojom treba da se izgradi.
Ovaj deo je jos u planu.
3.Iduci dalje broj 3 prestavlja drugi most preko dunava koji bi trebalo da bude izgradjen na samom kraju Ribarskog Ostrva.Obilaznica dalje ide(roza isprekidana linija) preko Subotickog bulevara,prelazi Futoski put,sece se sa Rumenackim putem,pa reko kanala DTD ide desno i povezuje se sa petljom "Sever" (koja je u izgradnji) i auto putem e75
4.Ovo je zapadni krak obilaznice koji se odvaja i preti putanju zadnjeg bulevara na Novom Naselju (sadasnji tranzit) i nastavlja pravo time obilazeci Veternik i Futog i kog Begeca se nadovezuje na magistralni put za Backu Palanku i granicu sa Hrvatskom
Ovo predstavlja celu obilaznicu oko NS i kao sto vidite ono sto se gradi je samo njen manji deo a sve ostalo je jos u planu

ovo je top secret ,ali sam eto nabavio


TEHNIČKI IZVEŠTAJ

1 OPŠTI PODACI O PROJEKTU


Objekat: AUTOPUT E-75
deonica: granični od Feketića do Beograda (Zona Novog Sad)
od km 108+000 do km 120+000 (Sektor 2)
(faza I od km 108+000 do km 115+280)

Investitor: Republika Srbija
REPUBLIČKA DIREKCIJA ZA PUTEVE
Bul. Kralja Aleksandra 282, Beograd

Projektant: A.D. "Centar za puteve Vojvodine"
Jovana Đorđevića 2, Novi Sad


Predmetna deonica autoputa E-75, koja je obuhvaćena ovim projektnim zadatkom je deo transevropske mreže autoputeva (TEM) na pravcu sever-jug i deo je Panevropskog saobraćajnog koridora "X" odnosno njegovog kraka "X-b", koji povezuje devet zemalja severne, srednje i južne Evrope.

S obzirom na saobraćajno-geografski značaj, stepen izgrađenosti i položaj u mreži puteva, ovaj koridor je od najvećeg značaja za Srbiju i Crnu Goru u međunarodnom povezivanju sa zemljama Evrope, Bliskog i Dalekog Istoka, Azije i Severne Afrike. Granični prelaz "Kelebija" predstavlja najkraću vezu severo-istočnog dela Srbije i Crne Gore sa Budimpeštom, Bečom i dalje sa zapadnom Evropom.

Imajući u vidu, tranzitni saobraćaj i povezanost Srbije sa okolnim zemljama, uočena je potreba razdvajanja tranzitnih od lokalnih saobraćajnih tokova. Na deonici autoputa kroz Novi Sad, u cilju smanjenja trajanja tranzitnih putovanja i obezbeđivanja funkcionisanja lokalnog saobraćaja bez naplate putarine, primenjeno je rešenje koje u potpunosti funkcionalno i prostorno odvaja tranzitni od lokalnog saobraćaja. Tranzitni saobraćaj se odvija autoputskim profilom, širine kolovoza 2x11.00m, dok se lokalni saobraćaj u Zoni Novog Sad odvija pratećim saobraćajnicama širine 2x7.10m.
1.1 KORIDOR PREDMETNE DEONICE AUTOPUTA I STEPEN IZGRAĐENOSTI (AKT. 2012)

Koridor autoputa pripada području opštine Novi Sad, definisan je Prostornim planom područja infrastrukturnog koridora autoputa E-75 deonica: Subotica-Novi Sad-Beograd(Batajnica) (Sl.glasnik RS 69/03) i praktično tangira grad Novi Sad sa svoje severne strane.

1.1.1 POSTOJEĆE STANJE

Deonica predmetnog autoputa E-75 od Km 108+000 do Km 117+000 u postojećem stepenu izgrađenosti egzistira kao poluautoput (desna polovina) i ukršta se sa.

- ratarskim putem (podputnjak), Km 108+660.29
- železničkom prugom Novi Sad – Zrenjanin (nadvožnjak), Km 110+118.63
- magistralnim putem M-22.1 Novi Sad – Srbobran (podputnjak), Km 111+862.28
- regionalnim putem R-120 Novi Sad – Temerin (površinska raskrsnica), Km 112+179.50
- magistralnim putem M-7 Novi Sad – Zrenjanin (petlja tipa puna detelina), Km 114+681.20
- industrijskim kolosekom rafinerije nafte ''Novi Sad'' (nadvožnjak), Km 115+257.75

Deonica predmetnog autoputa E-75 od Km 117+000 do Km 120+000 u postojećem stepenu izgrađenosti egzistira kao poluautoput (desna polovina), a u toku izrade ovog idejnog projekta izvode se radovi na dogradnji druge(leve) polovine po projektnoj dokumentaciji ''Glavni projekat Autoputa E-75, deonica: Novi Sad – Beograd, od Km 112+700 do Km 173+450'' (Centar za puteve Vojvodine – Novi sad).Na ovoj deonici trasa se ukršta sa:

- lokanim putem Novi Sad – Kać (podputnjak), Km 117+897.31 (ova saobraćajnica je trenutno prekinuta autoputem,

1.1.2 PROJEKTOVANO STANJE

Projektnim zadatkom zahtevano razdvajanje tranzitnih i lokalnih saobraćajnih tokova, primena zatvorenog sistema naplate putarine, kao i zahtevi Prostornog plana, na predmetnoj deonici Autoputa uslovili su sledeća projektna rešenja na trasi Autoputa;

- Novoprojektovane naplatne rampe ''Novi Sad – Sever'', Km 109+283 i ''Novi Sad ' Jug'', Km 115+950 i prateće saobraćajnice za opsluživanje lokalnih saobraćajnih tokova u okviru ovih stacionaža
- Na deonici od Km 108+793.50 do 111+674.38 izvršena je korekcija geometrije trase Autoputa kako u situacionom tako i u podužnom smislu. Razlog okakvoj izmeni su neodgovarajući elementi situacionog plana (R<750m) i podužnog profila (Rv<17000(11350)) na delu od Km 109+693 do 110+625. Postojeća trasa puta je na ovom delu iskorišćena kao desna prateća saobraćajnica uz izdizanje nivelete kako bi se obezbedila visinska nadvišenja prilikom ukrštaja sa projektovanom petljom ''Novi Sad – Sever''.
- Novoprojektovani denivelisani ukrštaj ''Novi Sad – Sever'' ( truba), Km 110+234.60
- Rekonstrukciju postojećeg površinskog ukrštaja sa magistralnim putem M-22.1 u denivelisani ukrštaj ''Novi Sad – Centar'' (puna detelina), Km 112+179.50
- Novoprojektovane prateće sadržaje, motele tipa I ''Novi Sad'', sa desne Km 112+929 i leve Km 113+438 strane
- Rekonstrukciju postojeće petlje ''Zrenjanin'' (puna detelina)
- Denivelisani ukrštaj ''Novi Sad – Jug'' (truba), Km 119+337.88. Ovaj denivelisani ukrštaj je predviđen Prostornim planom infrastrukturnog koridora i nalazi se na budućem kraku magistralnog puta M-21. Obzirom da predprojektni uslovi za ovaj denivelisani ukrštaj ne postoje, u okviru ovog Idejnog projekta razmatrano je samo pozicioniranje i orjentacija predmetne petlje koje će omogućiti rezervisanje prostora i dalju razradu planske i projektne dokumentacije.
- Novoprojektovane vezne krakove za naplatne rampe ''Sever'' i ''Jug''. Korišćenje ovih pomoćnih saobraćajnica biće ograničeno samo za osoblje naplatnih rampi i treba da omogući njihovu manipulaciju sa jedne na drugu stranu
- Novoprojektovanu bazu za održavanje i centar sistema za kontrolu i upravljanje saobraćajem ''Novi Sad'', Km 109+800. U okviru ovog projekta baza za održavanje nije detaljno obrađivana već je samo razmatrana njena pozicija, sadržaj i njena saobrađajna povezanost.

Važna napomena
’’PLAN DETALJNE REGULACIJE INFRASTRUKTURNOG KORIDORA AUTO-PUTA E-75 NA ADMINISTRATIVNOM PODRUČJU GRADA NOVOG SADA“, (Službeni list Grada Novog Sada, br.9, 02.04.2006), koji na osnovu ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI predstavlja osnovu za izradu predmetnog Idejnog projekta je usvojen 4 meseca nakon završetka i predaje ovog Idejnog projekta Investitoru. U postupku stručne kontrole tehničke dokumentacije, Republička reviziona komisija je ustanovila određenu neusaglašenost Idejnog projekta i planskog dokumenta koja je najizražajnija u izmenjenom položaju pratećih sadržaja ’’Novi Sad’’ i naplatne rampe ’’Jug’’ planskog dokumenta u odnosu na Idejni projekat. Iz razloga brzog i efikasnog usklađivanja projekta sa izmenama u okviru planskog dokumenta predmetni Idejni projekat je podeljen u dve faze i to:
- prva faza od km 108+000 do km 115+280
- i druga faza od km 115+280 do km 120

Dakle, ovaj Idejni projekat se odnosi na prvu fazu i u skladu sa tim su i obračunate neophodne pozicije radova u okviru predmera i predračuna.

2 OSNOVE ZA PROJEKTOVANJE
2.1 ZAKONSKA I TEHNIČKA REGULATIVA (AKT. 2032)

Zakonska regulativa koja je korišćena pri izradi Idejnog projekta obuhvata:

a) Savezne i Republičke zakone

Zakon o putevima, Službeni glasnik R.Srbije br.42/98
Zakon o izgradnji objekata, Službeni glasnik R.Srbije br.47/03
Zakon o građevinskom zemljištu, Službeni glasnik R.Srbije br.44/95 i br. 16/97
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, Službeni list Srbije i Crne Gore 03/02
Zakon o planiranju i uređenju prostora i naselja, Službeni glasnik R.Srbije,
br. 44/95 i 16/97
Zakon o zaštiti životne sredine, službeni glasnik R.Srbije br. 66/91, 83/92, 13/95,135/04
Zakon o nacionalnim parkovima, Sdlužbeni glasnik R.Srbije br. 39/93
Zakon o zaštiti kulturnih dobara,Službeni glasnik SRS br. 28/77
Zakon o vodama, Službeni glasnik SRS br. 46/91
Zakon o zaštiti na radu, Službeni glasnik SRS br. 42/91
Zakon o eksproprijaciji, Službeni glasnik SRS br. 53/95
Prostorni plan Republike Srbije, Sdlužbeni glasnik R.Srbije br.13/96


b) Propise i pravilnike

Pravilnik o osnovnim uslovima koje javni putevi i njihovi elementi moraju da ispunjavaju sa gledišta bezbednosti saobraćaja Službeni list SFRJ br.35 i 45/81
Tehnički uslovi za sastav i opremu projektne dokumentacije vangradskih puteva, Beograd, Građevinski fakultet, 1989 god.
Metodologija projektovanja puteva, Beograd, Građevinski fakultet, 1993. god.
Tehnički propisi i uputstva iz oblasti putnog inženjerstva i dodirnih oblasti, standarde JUS-ISO.
TRANS-EUROPEAN NORTH-SOUTH MOTORWAY (TEM), kao i dr. propise stranih zemalja za delove i pozicije koje nisu regulisane našim propisima, a navedeni su u ostalim delovima ovog idejnog projekta.

2.2 ARHIVSKA DOKUMENTACIJA O POSTOJEĆEM PUTU (AKT. 2033)

Uvidom u postojeću tekstualnu, grafičku i numeričku dokumentaciju o predmetnom putu, prikupljena su određena saznanja o razvoju, smernicama i problematici projektovanja, izvođenja i eksploataciji predmetne deonice puta E-75. Za prikupljanje podataka korišćena je sva relevantna i raspoloživa dokumentacija Direkcije za puteve Beograd, Centra za puteve Vojvodine – Novi Sad, Urbisprojekta – Novi Sad.

Pomenuta dokumentacija je razvrstana po sledećim grupama:

Projektna dokumentacija:
-Idejni projekat Autoputa E-75, deonica: Feketić – Beograd, od Km 71+400 do Km 173+450, D.D. Zavod za puteve, mostove i saobraćaj Vojvodine – Novi Sad, jun 2000
-Glavni projekat Autoputa E-75, deonica: Novi Sad – Beograd, od Km 112+700 do Km 173+450, A.D. Centar za puteve Vojvodine – Novi Sad, oktobar 2002
- Novelacija glavnog projekta rekonstrukcije kolovozne konstrukcije desne trake Autoputa E-75, deonica: Novi Sad – Beograd, od Km 112+700 do Km 173+450, A.D. Centar za puteve Vojvodine – Novi Sad, jun 2003
- Glavni projekta rehabilitacije postojeće trake Autoputa E-75, deonica: Zona Novog Sada, Sektor 2 – LOT 1, od Km 108+000 do Km 112+000, A.D. Centar za puteve Vojvodine – Novi Sad, oktobar 2004
- Projekta popravke izvedenih zemljanih radova na donjem stroju i objektima Autoputa E-75, deonica: Novi Sad – Beška, od Km 117+000 do Km 136+225, A.D. Centar za puteve Vojvodine – Novi Sad, 2004
-Rehabilitacija – dogradnja magistralnog puta M-7, deonica: Novi Sad – petlja Kać, A.D. Urbisprojekt – Novi Sad, 2004
- Glavni projekat druge faze izgradnje magistralnog puta M-7, deonica: od Km 103+865.46 do Km 106+513.42, A.D. Urbisprojekt – Novi Sad


Dokumentacija o građenju:

Podaci koji su prikupljeni iz dokumentacije o građenju, a odnose se na podatke o izvedenoj kolovoznoj konstrukciji i pozajmištima, korišćeni su kod analiza i predloga za izradu kolovozne konstrukcije i izbora materijala za donji stroj
2.3 PLANSKA DOKUMENTACIJA (AKT. 2034)

U okviru izrade ovog idejnog projekta korišćena je sledeća planska dokumentacija:

- Prostorni plan područja infrastrukturnog koridora autoputa E-75 deonica: Subotica-Novi Sad-Beograd(Batajnica) (Sl.glasnik RS 69/03)
- PLAN DETALJNE REGULACIJE INFRASTRUKTURNOG KORIDORA AUTO-PUTA E-75 NA ADMINISTRATIVNOM PODRUČJU GRADA NOVOG SADA
2.4 GEODETSKI RADOVI (AKT. 2035, 2064,2182,2222)
Za potrebe idejnog projekta autoputa E-75 u sektoru 2, od km 108+000 do km 120+000, u zoni Novog Sada, sa ciljem izrade Projekta obeležavanja novoprojektovane trase i Elaborata eksproprijacije, izvršeni su geodetski radovi koji su obuhvatili sledeće:
• Radovi na geodetskoj mreži
• Radovi na izradi geodetske podloge za projektovanje
• Geodetsko obeležavanje novoprojektovanih osovina saobraćajnica
• Geodetski elaborat eksproprijacije
2.4.1 GEODETSKA MREŽA OBJEKTA
Kako je autoput jedinstvena celina, te da bi se izbegla odstupanja u mreži iz različitih katastarskih opština, neophodno je bilo da ima jedinstvenu geodetsku mrežu. Tačke operativnog poligona nalaze se sa desne strane postojeće kolovozne trake u smeru rasta stacionaže, na prosečnom rastojanju 350-400m, a stabilisane su trajnim belegama tipa “VIa”. Koordinate tačaka operativnog poligona preuzete su iz idejnog projekta autoputa E-75, kao i glavnog projekta rehabilitacije desne trake autoputa E-75, u kojima je mreža premerena i izravnata. Spisak koordinata operativnog poligona dat je u poglavlju Knjigi 4.2 Projekat geodetskog obeležavanja.

Geodetska podloga za projektovanje
Za izradu geodetske podloge za projektovanje korišćeni su podaci iz arhivskih projekata Idejnog projekta autoputa E-75, kao i Glavnog projekta rehabilitacije desne trake autoputa E-75, dobijeni snimanjem terena u periodu 2001. – 2003. godine, kao i digitalizovani planovi preuzeti od JP Zavod za urbanizam Vojvodine Novi Sad. Dopunjeni su snimanjem situacija za novonastale promene, sa postojeće mreže. Geodetska podloga za projektovanje je izrađena u vidu digitalnog modela terena u CAD programskim paketima Land Development Ri2 i AutoCAD 2005.

Geodetsko obeležavanje
Na osnovu novoprojektovanih osovina saobraćajnica izvršeno je računanje i urađen je projekat geodetskog obeležavanja osovina. Za novoprojektovanu izmeštenu osovinu autoputa , koja je udaljena od stare trase , obeležavanje je dato sa dve tačke operativnog poligona . Predviđeno je obeležavanje sa postojeće geodetske mreže autoputa, polarnom metodom ili RTK metodom GPS pozicioniranja. Podaci za obeležavanje dati su u prilogu 4.2.4.

Geodetski elaborat eksproprijacije
U skladu sa projektnim zadatkom, za izradu ovog elaborata bilo je potrebno definisati granicu eksproprijacije za sve sadržaje idejnog projekta. Granica eksproprijacije odvojena je od svih postojećih i novoprojektovanih objekata kao što su nova trasa autoputa, servisne saobraćajnice i retenzije, na potrebnom rastojanju.
Granična linija eksproprijacije definisana je tačkama čije su koordinate sračunate i prikazane u poglavlju 3.4.5.
Na osnovu podataka Zavoda za izgradnju grada Novog Sada o cenama gradskog građevinskog zemljišta, napravljen je predmer i predračun eksproprijacije koji je prikazan u poglavlju 3.4.3.
Sastavni deo elaborata su i parcele koje ulaze u pojas eksproprijacije. Tabelarno su prikazane u poglavlju 3.4.4.

2.4.2 PROGRAM RADOVA ZA GLAVNI PROJEKAT

Za potrebe izrade glavnog projekta urađen je program geodetskih radova koji predviđa sledeće:
 Projekat geodetskih radova
 Projekat geodetske mreže autoputa (GMA)
 Projekat registrovanja prostorne strukture (RPS) i izrade geodetske podloge za projektovanje (GPP)
 Projekat eksproprijacije (EKSPRO)
 Realizacija geodetskih radova
 Realizacija projekta GMA
 Realizacija projekta RPS i GPP
 Realizacija projekta EKSPRO
 Elaborat o realizaciji projekta geodetskih radova
 Elaborat o realizaciji projekta GMA
 Elaborat o realizaciji projekta EKSPRO
 Projekat geodetskog obeležavanja

2.4.2.1 Projekat geodetskih radova

Projekat GMA
Kako je autoput jedinstvena celina i da bi se izbegla odstupanja u mreži iz različitih katastarskih opština, potrebno je koristiti operativni poligon koji je razvijen duž autoputa, čije su tačke na rastojanju od oko 300m (ne većem od 500m). U zoni devijacije autoputa potrebno je postaviti nove tačke GMA za potrebe radova na novoprojektovanoj traci, tako da se nalaze u zoni eksproprijacije, vodeći računa o dogledanju, kao i o tome da tačke ne ometaju izvođenje radova na budućoj traci kao i da ne budu uništene prilikom istih. Tačke treba da budu stabilizovane betonskim belegama sa bolcnom, predviđenim za autoputeve od strane Direkcije za puteve Republike Srbije. Stabilizaciju tačaka izvršiti 7-10 dana pre realizacije geodetskih merenja. Položajnu osnovu za određivanje koordinata tačaka operativnog poligona činiće raspoložive tačke državne trigonometrijske mreže i reperi državne nivelmanske mreže. Na topografskoj karti razmere 1:25000 potrebno je naneti sve tačke mreža svih redova (trigonometrijske i nivelmanske) u široj zoni objekta na koje će se eventualno vezati tačke operativnog poligona. Overen spisak preuzetih tačaka izdat od strane nadležnog državnog geodetskog organa obavezno priložiti.
Radi kvalitetnih radova sa same mreže, odnosno operativnog poligona, potrebno je uraditi proračun tačnosti geodetske mreže tako da samom geometrijom, instrumentarijom i metodama merenja mreža bude sledeće tačnosti:
8mm (Y,X)- u horizontalnoj ravni
2mm (H)- u vertikalnoj ravni

Projekat RPS i GPP
Registrovanje prostorne strukture potrebno je izvršiti u skladu sa Zakonom o državnom premeru i katastru (Sl. glasnik RS, br. 83/92) i Pravilnikom o tehničkim normativima i metodama snimanja detalja kod premera zemljišta za potrebe izrade geodetske podloge za projektovanje u razmeri 1:1000. Potrebno je obeležiti osovinu trase na 25m sa tačaka GMA i izvršiti geodetska snimanja terena po profilima. Položajna tačnost snimljenih detaljnih tačaka terena treba da bude 5cm i bolja, osim na deonici izgrađenog poluautoputskog profila gde treba da bude 20mm (Y,X) i 5mm (H). Sve propratne podatke sa terena (postojeći objekti, elektro-stubovi, poligone i reperne tačke) ucrtati u situaciju koja će služiti kao podloga za projektovanje. Geodetska podloga za projektovanje treba da bude u vidu digitalnog modela terena, pogodna za računarski podržano projektovanje puteva, a ostvarena kroz neku od CAD aplikacija.

Projekat EKSPRO
Potrebno je, u skladu sa definisanjem putnog pojasa od strane projektanta, odrediti granične tačke eksproprijacije za potrebe izgradnje autoputa. Na osnovu graničnih tačaka eksproprijacije potrebno je sračunati elemente za obeležavanje tih tačaka i sračunati površine zemljišta za eksproprijaciju za svaku pojedinačnu parcelu koja će biti predmet eksproprijacije kao i napraviti spisak vlasnika tih parcela.

2.5 GEOTEHNIČKI RADOVI (AKT. 2042, 2193)

Cilj geotehničkih istražnih radova je da se definišu geotehnički uslovi za izgradnju II faze trase i objekata na delu autoputa E-75 od km 108+000 do km 120+000, sektor 2, zona Novi Sad.
Istraživanjima su dobijeni geotehnički podaci o podlozi koji su poslužili kao podloga za dalje projektovanje autoputa sa pratećim objektima. U prvoj fazi istraivanja prikupljeni su podaci ranijih istraživanja na osnovu kojih je šire istražno područje definisano u geološkom smislu. Nakon toga određen je broj i raspored novih istražnih radova kojima su rešeni specifični problemi i zadaci vezani za novoprojektovane objekte. Istražni radovi izvedeni su krajem 2004. godine.

Prikaz najvažnijih rezultata prethodnih istraživanja

Za potrebe izrade ovog Projekta prikupljeni su podaci o rezultatima ranijih istraživanja i ispitivanja, i to kako onih koji su opšteg karaktera, tako i podaci detaljnih istraživanja i ispitivanja. Opštim geološkim istraživanjima obuhvaćen je pojas duž trase autoputa širine 250 m.
Sigurno je da najviše podataka za predmetno istražno područje pružaju namenska, detaljna istraživanja i ispitivanja, koja su vršena za potrebe fundiranja objekta, pozajmišta materijala i dela trase autoputa koji je već izveden. U tekstu koji sledi daju se najvažniji rezultati istraživanja na pojedinim mikrolokacijama, koje u suštini reprezentuju makroceline istražnog prostora.

 Opšti geološki podaci
Najveći deo terena preko koga se prostire predmetna deonica autoputa prekriven je eolskim sedimentima: tipskim i akvatičnim lesom ialuvijalnim sedimentima: peskom, manji deo, koji svakako nije zanemarljiv, izgrađiju barski sedimenti - tresetišta. Istražni prostor do km 112+000 pripada bačkoj lesnoj zaravni, dok su dalje zastupljani barski treset i aluvijalni peskovi.

 Laboratorijska ispitivanja
Laboratorijskim ispitivanjima odredene su geomehaničke karakteristike materijala za potrebe projektovanja trase autoputa iza potrebe fundiranja objekata. Izvršena su ispitivanja geomehaničkih karakteristika tla u pogledu:
 granulometrijskog sastava tla,
 specifične težine,
 granica konsistencije,
 prirodne sadržine vode,
 prirodne zbijenosti,
 optimalne sadržine vode po Proctor-ovom postupku,
 sadržaja organskih materija i
 otpornosti-nosivosti tla po CBR postupku.

Ispitivanja za potrebe projektovanja trase izvršena su na uzorcima koji su izvađeni iz 9 sondažnih jama. Rezultati laboratorijskih ispitivanja prikazati tabelarno i tekstualno.
Materijali koji će se nalaziti u osnovi i trupu autoputa prema svojim geomehaničkim karakteristikama spadaju većinom u grupu peskovitih prašina (lesni materijali) i peskova.

Zaključak o stepenu istraženosti:

Na istražnom području, koje je predmet istraživanja po ovom Projektu, izvodjena su namenska, specijalistička, ispitivanja za potrebe izrade projektne dokumentacije i izgradnju dela postojećeg autoputa. Ta istraživanja su za te namene bila odgovarajuća i dovoljna.

Sveukupna dosadašnja istraživanja i ispitivanja terena nisu dovoljna za racionalno projektovanje druge faze autoputa, koji je sada predmet izrade projektne dokumentacije. To posebno važi za objekte na trasi, za čije ispravno projektovanje i definisanje sadejstva objekat-teren je potrebno znati: vrste stenske mase; bitna svojstva stena i terena. Ista je konstatacija, tj. sada su nedovoljno poznata svojstva materijala i uslovi eksploatacije u pozajmištima prirodnog materijala koji će biti ugradjen u nasipe.
Prema ciljevima istraživanja i zadacima postavljenim u ovom Projektu, prikupljena je postojeća dokumentacija o istraživanjima terena. Na ovim osnovama izvršena je ponovna reinterpretacija, i postojeći podaci dopunnjeni su novim. Saglasno osnovnim principima istraživanja, postupnosti i potpunosti, ravnomerno je istražen teren duž prostiranja predmetne deonice.

Projektna rešenja geotehničkih istraživanja
Ciljevi istraživanja
Osnovni cilj svih istraživanja terena za saobraćajnice je da se, uz minimalan utrošak sredstava u toku istraživanja, dobiju podaci o terenu tako da se obezbedi potrebna stabilnost i funkcionalnost objekata. Znači, ciljevi istraživanja su prognoza i precizno definisanje medjusobne interakcije terena i objekata. Ciljevi su mnogobrojni i najviše zavise od specifičnih lokalnih uslova terena, objekta koji se gradi i faze projekta. Obzirom da saobraćajnice čini više funkcionalno poveznih objekata, to pored opštih ciljeva, koji važe za sve objekte, za pojedine od njjih postavljaju se i neki specifični ciljevi. Načelno posmatrano najvažniji ciljevi za celu trasu su sledeći:
• izbor načina iskopa i opreme za iskop, u zavisnosti od otpornosti stenskih masa prema iskopavanju;
• izbor nagiba: kosina, useka i zaseka, tako da oni budu stabilni, kao i mera kojima će se to obezbediti, ako su one neophodne;
• način ugradnje nasipa, nagibi i stabilnost kosina nasipa, mere zaštite nasipa;
• nosivost podloge puta u slučaju izgradnje na slabonosivom tlu, posebno ako je deonica u nasipu ili ako se grade drugi objekti na trasi;
• zaštita puta od površinskih i podzemnih voda, uslovi odvodnjavanja i dreniranja;
• izbor materijala i načina gradjenja podloge i kolovozne konstrukcije obzirom na svojstva tla;
• izbor materijala za nasipe, za betonski i asfaltni agregat, obzirom na postojeća ili potencijalna lokalna nalazišta;
• izbor mesta i načina deponovanja viška materijala iz iskopa;
• uticaj gradjenja i korišćenja puta na okolinu i uslovi zaštite od eventualnih štetnih uticaja, posebno uticaji na tlo i podzemne vode kao deo životne sredine.

Posebni ciljevi istraživanja odnose se na objekte na trasi. Posebi ciljevi istraživanja za mostove i propuste su sledeći:
• izbor tipa konstrukcije obzirom na uslove fundiranja;
• uslovi fundiranja, dubina i vrste temelja, dozvoljeno opterećenje i sleganje podloge;
• način iskopa i zaštita temeljne jame;
• stabilnost objekta;
• mogućnost korišćenja lokalnih materijala za gradnju, materijala iz iskopa i uslovi deponovanja viška materijala. Ovaj cilj može biti rešavan i kroz opšte ciljeve koji se odnose na trasu.

Na sličan način se mogu definisati i posebni ciljevi istraživanja za useke, zaštita visokih kosina, visokih nasipa, ležišta lokalnih geoloških gradjevinskih materijala i sl.

Zadaci istraživanja
Istražnim radovima treba utvrditi sledeće:
• litogenetske vrste stenskih masa od kojih je teren izgradjen, granice medju njima, prostorni položaj,
• hidrogeološka svojstva stenskih masa i terena, naročito: raspored kolektorskih i izolatrorskih sredina, režim NPV, vodopropustljivost stenskih masa, uslove prihranjivanja i pražnjenja izdani;
• fizičko-mehanička svojstva uzoraka i stenskih masa;
• dimenzije, karakteristike materijala i uslove iskopa u pozajmištima;
• uslove zbijanja podtla i materijala u nasipima;
• mogućnosti zagadjenja prirodne sredine.

Koncepcija istraživanja

Koncepcija istraživanja je proistekla iz ciljeva i zadataka postavljenih u Projektu. Vodilo se računa o tome da su duž postojećeg-već izgradjenog dela autoputa i posebno na mestima objekata, izvodjena detaljna istraživanja i ispitivanja. Za potrebe ovog Projekta ostvaren je detaljan uvid u postojeću dokumentaciju.
Pregled i reinterpretacija postojećih podataka o terenu, uticali su na to da se projektuju novi geotehnički radovi: po obimu, vrsti i mikrolokacijama tako da se radovi ne dupliraju, da su u domenu toga što je potrebno, tj. da sveukupna istraživanja i ispitivanju budu u saglasnosti sa osnovnim principima istraživanja: postupnosti; potpunosti i ekonomičnosti.
Svrha upoznavanja i pregleda postojećih dokumentacionih materijala, je da se maksimalno iskoriste već postojeći, da se oni kritički vrednuju, da zajedno sa istraživanjima na novim mikrolokacijama pojedinih terenskih radova i sveukupnim laboratorijskim ispitivanjima i potrebnim analizama doprinesu celini uspešnosti geotehničkih radova.

Navedeni pristup projektovanju novih istražnih radova, kao i složenost problematike koja se rešava, neminovno su nametnuli to da se najveći obim novih istraživanja odnosi na mikrolokacije pojedinih značajnijih objekata i na lokacije pozajmišta prirodnih materijala za nasipe. Na priloženoj situacionoj osnovi naneti su prethodni i novoprojektovani radovi.

Tehnički uslovi Izvodjenja Istražnih radova

• Istražno bušenje
Sve bušotine su izvedene prema standardu sa kontinualnim jezgrovanjem. Prečnik bušenja je iznosio od 116 mm. Bušenje je izvedeno rotacionom metodom. Jezgro je propisno pakovano u sanduke i čuvano do završetka detaljnog inženjersko-geološkog kartiranja, eventualnog pregleda od strane projektanta gradjevinskog dela projekta, i prijema bušotine od strane odgovornog projektanta geotehničkog Elaborata.

U toku bušenja vođen je dnevnik sa svim potrebnim podacima o lokaciji, oznaci bušotine, dubini bušenja, prečniku bušenja, registgrovanim NPV, kao i toku bušenja.
Način bušenja prilagođen je uslovima terena, tako da je bušenjem dobijeno jezgro dobrog kvaliteta i u zadovoljavajućem procentu. Procenat izbušenog jezgra je bio 95%. Posle izvedenog bušenja rupe bušotine su zapunjene izvađenim materijalom uz zbijanje u plićim delovima istražne bušotine.

• Detaljno inženjersko-geološko kartiranje jezgra
Ispitivanje-kartiranje jezgra je obavljeno na celokupnom izvadjenom jezgru. Evidentirane su sve litološke promene, definisani uslovi sedimentacije, stepen površinskih izmena i dr. U toku kartiranja izvršen je izbor reprezentativnih uzoraka za laboratorijska ispitivanja. Uzorke sa sačuvanom prirodnom strukturom i vlažnošću propisno su pakovani, pažljivo transportovani do laboratorije, a potom, shodno odgovarajućim standardima, izvršena planirana ispitivanja.


• Iskop i pregled istražnih jama
Iskop sondažnih jama izvršen je po osovini projektovane trase, dimenzija 0,80 x 2,00 m i dubine 2,00 m. U toku iskopa iz svakog litološkog sloja uzimani su poremećeni i neporemećeni uzorci tla koji su propisno spakovani i čuvani do završetka inženjersko-geološkog kartiranja. U toku iskopa sondažnih jama vođen je dnevnik sa svim potrebnim podacima o lokaciji, oznaci, dubini, registrovanju nivoa podzene vode u toku iskopa.

• Opit statičke penetracije
Opit statičke penetracije je u svemu izveden saglasno standardu JUS U.B1.031.
Brzina utiskivanja konusa i cevi u tlo je konstantna i iznosi 2 cm/sec. Površina konusa je 10 cm2, cevi spoljašnjeg prečnika D1 = 35,7 mm, unutrašnjeg prečnika D2 = 16,0 mm, dužine L = 1,0 m. Iste su dimenzije i kod penetrometra sa ugradjenom opremom za automatsku registraciju podataka. Veličine primenjene sile pri utiskivanju, bilo samo konusa, bilo konusa i cevi zajedno, registrovana je pomoću dva precizna manometra sa Bourdom-ovom cevi, preko hidraulične merne komore. Manometar manjeg opsega je tačnosti od 4 bara, a manometar većeg mernog opsega tačnosti 20 bara. Sračunata je otpornost tla pri prodiranju frikcionog konusa ( Ckd ) i ukupna sila trenja po omotaču L, Rf i F. Vrednosti Ckd i L određene su na svakih 20 cm dubine u penetracionoj sondi. Opit je izveden "in situ" statičkim penetrometrom, kojim se može postići reaktivna sila 100 kN i 200 kN.



• CBR opit-Kalifornijski indeks nosivosti
Opit je izveden u laboratorijskim uslovima, na uobičajeni način, i sa klasičnom opremom. Obe strane uzorka potapane su u vodu 4 dana. Sabijanje je izvedeno padom malja težine 4,5 kg, koji pada sa visine od 45,7 cm, u kalupu za CBR opit.

• Laboratorijska geomehaničaka ispitivanja
Ispitivanja su izvedena na neporemećenim uzorcima koja su uzeta iz istražnog jezgra od svake izdvojene kvazihomogene zone. Laboratorijska geomehanička ispitivanja izvedena su prema postojećim jugoslovenskim standardima JUS.UB.

Identifikaciono-klasifikaciona ispitivanja izvesti prema sledećim standarima:

 određivanje prirodne vlažnosti tla (W) JUS U.B1. 012
 određivanje zapreminske mase tla bez pora (ρs)..................................... JUS U.B1. 014
 određivanje zapreminske mase tla sa porama (ρw) JUS U.B1. 016
 određivanje granice plastičnosti (Wp) JUS U.B1. 020
 određivanje granice tečenja (Wt) JUS U.B1. 020
 određivanje indeksa plastičnosti (Ip) JUS U.B1. 020
 određivanje indeksa konsistencije (Ic) JUS U.B1. 020
 određivanje suve zapreminske mase (ρd) JUS U.B1. 013
 određivanje granulometrijskog sastava JUS U.B1. 018
 određivanje sadržaja CaCO3 JUS U.B1. 026
 određivanje sadržaja organskih materija JUS U.B1. 024
 standardni Proktorov opit JUS U.B1. 038
 opit CBR JUS U.B1. 042
 opit stišljivosti i konsolidacije u edometru .................................................JUS U.B1. 032
 opit direktnog smicanja .............................................................................JUS U.B1. 028

Ispitivanja su izvedena na poremećenim i neporemećenim uzorcima, koji su bili posebno pripremljeni za to, a u skladu sa odgovarajućim standardom. Svi laboratorijski zapisi biće čuvani do pismene saglasnosti Naručioca o prijemu elaborata. Zapisnici u tom periodu, kao i u vreme ispitivanja, biće dostupni naručiocu na uvid.

• Geodetsko snimanje busotina, penetracija i jama
Geodetski su snimljene kote i koordinate usta svih istraznih bušotina, statičkih penetracija i istražnih jama.

• Izrada završnog elaborata o rezultatima geotehničkih istraživanja
Rezultate svih geotehničkih istraživanja po ovom Projektu su prikazani u odgovarajućem elaboratu. On sadrži tekstualni deo, grafičku dokumentaciju, i odgovarajuće priloge o rezultatima laboratorijskih ispitivanja i odgovarajućih analiza. Elaborat je uradjen stručno, i sadrži poglavlja, opremu i dr. kako je to predvidjeno Zakonom i odredjenim uputstvima.

Vrste, obim i specifikacija projektovanih radova:

Za potrebe projektovanja mostova:

STACIONA@A Ista`na bu{otina ukupna dubina bušenja (m) stati~ka penetracija NPV(m)
km 110+204.06 1 20 2 3.90
km 111+856.43 1 20 1 3.80
km 112+179.50 2 40 1 2.10
km 114+681.21 1 20 2 2.40 – 2.80
km 115+257.95 2 30 2 1.90 – 2.30
km 116+457.81 2 30 2 3.00

Istražni radovi na trasi autoputa raspoređeni su tako da je precizno urađen geološki profil sa definisanim litološkim članovima i objektima na trasi puta i u trupu puta. Situacioni pregled istražnih radova sa geološkim profilima dati su na preglednim prilozima.
 Ukupno je izvedeno:
za mostove i propuste 9 bušotina ukupno 160 m'
za trasu puta 9 jama ukupno 18 m'
za pozajmišta materijala 3 buš. i 1 jama ukupno 33 m'
Ukupno bušenja 22 bušotina ukupno 211 m'
 Detaljno inženjerskogeološko kartiranje jezgra bušotina
ukupno ukupno 211 m'
 Iskop istražnih jama dubine do 2,0 m'. Predviđa se ukupno 9 jama duž trase puta.
 Inženjerskogeološko kartiranje istražnih jama.
 Opiti statičke penetracije (SPT) penetronetrom sa frikcionim konusom i obradom podataka,
za mostove ukupno 10 opit.
 Geodetsko snimanje kota istražnih radova.

Vrste i obim laboratorijskih opita za trasu, objekte i pozajmišta

 Opiti klasifikacije i identifikacije. Izvedeno je za trasu 80; za objekte 85 i za pozajmišta 43 opita. Ukupno 208 opita.
 Ispitivanja zbijenosti i nosivosti - 11 Proctor-ovih opita, 10 CBR opita, opit smicanja 7, stišljivost 3. Ukupno 94 opita
 Određivanje organskih materija 5 opit

Elaborat

Urađeno je više parcijalnih elaborata:
 Elaborat o geotehničkim istraživanjima za izradu Idejnog projekta trase autoputa,
 Elaborat o geotehničkim istraživanjima za izradu Idejnog projekta pratećih objekata na trasi autoputa.
 Elaborat o geotehničkim istraživanjima pozajmišta materijala, u kome su na bazi rezultata istraživanja definisani uslovi i mogućnosti ugrađivanja materijala u nasipe i posteljicu autoputa.


Elaborati sadrže:
 tekstualni deo
 potrebne analize
 priloge (grafička dokumentacija)




2.6 TEMATSKE KARTE (AKT. 2036, 2037, 2038)

U okviru analize postojećeg stanja i osnova za projektovanje definisana su prostorna ograničenja na nivou "Prostornog plana područja infrastrukturnog koridora autoputa E-75 deonica: Subotica-Novi Sad-Beograd(Batajnica)" , čiji su podaci i grafički prilozi korišćeni u okviru ovog projekta.
Nivo Prostornog plana u domenu prostorne organizacije podrazumeva razmeštaj osnovnih sadržaja i namenu površina u domenu infrastrukture kao i osnovne pravce pružanja i saobraćajnu mrežu.
Prostorna organizacija je višeznačno određena: zatečenim stanjem, važećom prostorno-planskom dokumentacijom i zahtevima koji su u vezi sa izgradnjom puta.

Iz regionalnog prostornog plana preuzete su sledeće tematske karte i to kao izvod iz važeće prostorne dokumentacije:

Namena površina

Namena površina u "Prostornom planu područja infrastrukturnog koridora autoputa E-75 deonica: Subotica-Novi Sad-Beograd(Batajnica)" za predmetnu deonicu, obuhvata teritorije teritoriju opštine Novi Sad.
U skladu sa nivoom planiranja, globalno je obrađeno korišćenje zemljišta i to na nivou: poljoprivrednog i šumskog zemljišta, građevinskog zemljišta i prostori posebnih prirodnih vrednosti. Može se zaključiti da se većinom autoput prostire na oranicama te je neophodna posebna zaštita sadnjom zelenila i ozelenjavanjem površina.
Poljoprivredne površine izvan putnog pojasa neće bitno menjati svoju namenu, odnosno pod oranicama, vočnjaci i vinogradi će se sačuvati gde god je to moguće dok će pašnjaci biti određeni agrotehničkim merama.
Na tematskoj karti, u prilogu, prikazani su "Plan namene površina" i "Režimi uređenja, korišćenja i zaštite prostora", kao izvod iz važeće prostorne dokumentacije.

Plan saobraćajne infrastrukture

Plan putne mreže u okviru prostora preuzet je iz "Prostornog plana područja infrastrukturnog koridora autoputa E-75 deonica: Subotica-Novi Sad-Beograd(Batajnica)" i njime se analizira mreža magistralnih, regionalnih i lokalnih puteva kao i priključci, natputnjaci, nadvožnjaci i mostovi. U okviru ovog tehničkog izveštaja posebno su obrađeni pripadajući objekti autoputu, prateći sadržaji kao i petlje na kojima se definišu veze autoputa sa sekundarnom putnom mrežom.
Takođe planom infrastrukture su analizirani i svi drugi parcijalni delovi sistema infrastrukure kao što su: železnički saobraćaj, gasovodi, naftovodi, telekomunikacije, elektrika,...
Na tematskim kartama, u prilogu, prikazani su "Plan saobraćajne infrastrukture" i "Plan infrastrukturnih sistema" kao izvod iz važeće prostorne dokumentacije.

Na ovom mestu važno je istaći da ''Plan detaljne regulacije infrastrukturnog koridora Autoputa E-75 na administrativnom području Novog Sad'' (Pokrajinskog zavoda za urbanizam – Novi Sad) koji bi obezbedio detaljnije tematske karte nije bio dostupan projektantu jer do dana završetka ovog Idejnog projekta nije završena zakonom predviđena procedura njegovog usvajanja.







2.7 MERODAVNI SAOBRAĆAJNI PARAMETRI

Merodavni saobraćajni parametri za izradu projektne dokumentacije – Idejnog projekta deonice autoputa E-75 od km 108+000 do km 120+000 (sektor 2 – zona Novi Sad), proistekli su iz Studije saobraćaja koja je predstavljala jednu od početnih etapa realizacije Idejnog projekta. Na osnovu saobraćajnih istraživanja za potrebe Studije utvrđeni su merodavni saobraćajni parametri (merodavno saobraćajno opterećenje, nivo usluge, stepen bezbednosti itd) neophodni za formulisanje projektnih rešenja, njihovu funkcionalno-tehničku proveru i definisanje optimalnog prostornog i vremenskog rasporeda predloženih intervencija.
Predmet saobraćajnih istraživanja u okviru Studije bile su osnovne karakteristike saobraćajnih tokova (PGDS, brzine, struktura, varijacije itd), na saobraćajnim deonicama i pripadajućim raskrsnicama postojećeg puta M-22 od Feketića do Beograda i to za baznu 1997/98. godinu i petogodišnje preseke unutar zadatog planskog perioda (20 godina). U vezi s tim, istraživanja su obuhvatila i odgovarajuće društvene, ekonomske i prostorne karakteristike od značaja za nastajanje saobraćajnih potreba u uticajnom području puta i formulisanje pretpostavki budućeg razvoja (razvojni scenariji).
Kako su poslednjih nekoliko godina očekivane ubrzane tranzicione promene u našoj ekonomiji samo delimično ostvarene, a prognoze saobraćaja, kao izuzetno značajan deo tehničke dokumentacije, rađene u periodu 1997. – 2000. godine bile zasnovane na pretpostavljenom ekonomskom rastu, nastala je potreba da se ove prognoze, merodavne za izbor odgovarajućih tehničkih rešenja pojedinih elemenata puta, provere u odnosu na dostignuto saobraćajno opterećenje.
Poređeno je očekivano saobraćajno opterećenje na deonicama autoputa E 75, na potezu Novi Sad – Beograd sa dostignutim (registrovanim automatskim brojačima saobraćaja) u 2004. godini na presecima na kojima postoje ABS. Pored toga analizirani su i podaci o saobraćajnom opterećenju na putevima u uticajnoj kao i rezultati „pilot“ brojanja saobraćaja realizovanog u toku oktobra 2004. godine. Očekivani saobraćaj u periodu 2005 – 2024. godina utvrđen je na osnovu saobraćajnog opterećenja u baznoj 2004. godini i istih pretopstavki o budućem rastu saobraćaja koje su već primenjene u relevantnim saobraćajnim studijama. Istovremeno, vremenski horizont analize pomeren je na 2024. godinu a rezultati su prikazani po petogodištima.
Informaciona osnova je formirana na osnovu više dokumenata u kojima je analiziran saobraćaj na putu E-75 i alternativnim pravcima u navedenom periodu:
• Saobraćajna studija deonice autoputa E-75 od Feketića do Beograda (CPV, jun 2000.)
• Saobraćajne analize i prognoze za deonicu autoputa E-75 od granice Mađarske do Feketića (CPV, jul 2002.)
• Saobraćajna studija deonice autoputa E-75 od GP Kelebija do petlje «Subotica-Jug» (CPV, januar 2004.)
• Saobraćajna studija deonice autoputa E-75 od granice Mađarske do Feketića (CPV, jun 2005.)
• Pilot brojanja saobraćaja na karakterističnim raskrsnicama i presecima puta E-75, na teritoriji AP Vojvodine (CPV, oktobar 2004.)

• Baza podataka o saobraćaju na magistralnim i regionalnim putevima Republike Srbije (Republička direkcija za puteve, 1998-2004.)
• Podaci o prometu prevoznih sredstava na GP Horgoš u periodu 1998 – 2004. godina (Ministarstvo finansija, Uprava carina, Carinarnica Subotica, mart 2005.)
• Podaci strukturi i intenzitetu saobraćaja na karakterističnim lokacijama puta E-75 od Subotice do Beograda (CPV, oktobar 2004)
• Podaci o sobraćajnim nezgodama na deonici puta E-75 od granice Mađarske do Novog Sada u periodu 1999. – 2004. (MUP Republike Srbije 2005.)
• TIRS Regional Transport Infrastructure Study in Balkans, (L.Berger, 2002.)
• Planovi, studije i analize relevantnih međunarodnih organizacija i tela (TEM, ECMT, OECD, UN/ECE, EIB, EBRD, IRF, Svetska Banka itd.)

2.7.1 ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA

Magistralni putni pravac M-22 (E-75) granica Mađarske - Novi Sad - Beograd je deo centralnog saobraćajnog koridora u dolinama Dunava i Morave, koji čini okosnicu putne mreže Srbije i Jugoslavije i preko kojeg se odvija najveći deo razmene sa međunarodnim okruženjem. Istovremeno pripada Panevropskom transportnom koridoru X. (ogranak Beograd-Budimpešta), jednom od multimodalnih koridora od najvećeg značaja za razvoj celokupnog regiona Jugoistočne Evrope. U Prostornom planu Srbije izgradnja druge kolovozne trake tj. punog profila autoputa na ovom pravcu, predstavlja jedan od prioritetnih projekata u realizaciji planirane mreže autoputeva Srbije do 2020. godine. Prema položaju i funkciji u putnoj mreži, odnosno mestu koje ima u planovima višeg reda, putni pravac Subotica-Novi Sad-Beograd ima karakter daljinskog puta najvišeg ranga (najniži nivo usluge C/D).
U zoni Novog Sada predmetnu deonicu puta E-75, presecaju trase magistralnih puteva M-7 i M-22.1 i regionalnog puta R-120, sa saobraćajnim opterećenjem koje ih svrstava u saobraćajnice drugog (M-7 i R120), odnosno trećeg razreda (M-22.1).
Promene saobraćajnog opterećenja u proteklom periodu imaju sledeća osnovna obeležja:
• period do 1980. godine, karakterišu stabilne ekonomske prilike i stalni rast saobraćaja sa realativno visokim stopama rasta (povremeno i do 10% godišnje).
• period od 1980. do 1990. godine, karakteriše blaži pad obima saobraćaja tj. negativne stope rasta, usled ekonomske i energetske krize.
• period od 1990 do kraja 1994. godine, nagli pad obima saobraćaja i velike negativne vrednosti stope rasta kao posledica političke i ekonomske krize na području bivše SFRJ (rat, sankcije itd.)
• period 1994-1999 obeležen je ponovnim, stalnim i postepenim rastom saobraćaja čiji obim već 1996 dostiže najviše vrednosti iz prethodnog perioda (1990/1991).
• relativna stabilizacija saobraćajnih tokova prekinuta je u prvoj polovini 1999. zbog rušenja i oštećenja mostova i drugih objekata na putu
• situacija se stabilizovala nakon 1999. Manji pad i stagnacija saobraćajnog opterećenja na pojedinim deonicama nakon poskupljenja putarine registrovani su u toku 2003. i 2004.godine. Primena modernijeg sistema naplate putarine, sa adekvatnom visinom naknade za korišćenje autoputa i izgradnjom punog autoputskog profila na celoj predmetnoj deonici, najverovatnije će minimizirati pojavu preraspodele korisnika sa puta E-75 na alternativne putne pravce .

Tabela 1. Pregled saobraćajnog opterećenja na putu E-75 i alternativnog pravca M-22.1 u široj zoni Novog Sada za period 1995-2004. PGDS (voz/dan)

LOKACIJA 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004
E-75 (ABS 215) 7039 8738 9774 10119 7000 10213 10180 11286 10850 11749
M 22.1 (ABS 205) 2767 4689 5833 5627 3010 4134 4527 4883 4523 6790


Imajući u vidu konstatovano, samo delimično ispunjenje prognoziranog saobraćajnog opterećenja na predmetnoj deonici puta E-75, neophodno je na osnovu raspoloživih podataka iz navedene informacione osnove utvrditi saobraćajno opterećenje za novu baznu 2004. godinu.
Bazna slika saobraćajnog opterećenja formirana je na osnovu ručnih brojanja saobraćaja koja su sprovedena tokom 1997. i 1998. na postojećim čvorištima na predmetnoj deonici puta E-75 („Temerinska“ raskrsnica i „Zrenjaninska“ petlja, korigovanim u skladu sa relevantnim podacima o povećanju saobraćajnog opterećenja na karakterističnim presecima puta E-75 od Novog Sada do Beograda (Automatski brojači saobraćaja 215 „Kovilj“ i 229 „Jegrička“, naplatne stanice „Stara Pazova“ i „Sirig“ i „Pilot“ brojanje saobraćaja na deonici Beška-Inđija oktobra 2004. godine). Podaci prikupljeni brojanjem ekspandirani su pomoću vrednosti celogodišnjeg protoka na preseku kod Kovilja (AB 215) kako bi se dobio prosečan godišnji dnevni saobraćaj za svaku deonicu. Dodatnim kontrolnim brojanjima prikupljeni su detaljniji podaci o strukturi toka odnosno učešću pojedinih vrsta i tipova vozila, učešću stranih vozila itd. Na taj način dobijene karakteristike obima saobraćajnih tokova u baznoj 2004. godini (Tabela S2), poslužile su za ocenu postojećih uslova odvijanja saobraćaja i kao osnova za prognozu budućeg rasta saobraćajne tražnje.

Tabela 2. Saobraćajno opterećenje deonica puta E-75 u zoni Novog Sada za baznu 2004. godinu, PGDS (voz/dan)

DEONICA PGDS 2004. (voz/dan)
petlja “Sirig“ – petlja “NS - sever“ 7021
petlja “NS - sever“ – petlja “NS - centar“ 7798
petlja “NS - centar“ – petlja “NS - Zrenjanin“ 8975
petlja “NS - Zrenjanin“ – petlja “Kovilj“ 11745

Karakteristike saobraćajnog toka (intenzitet, prostorna distribucija i struktura saobraćaja) za čvorišta koja su predmet ovog projekta u baznoj 2004. godini dati su prilozima SAP1-SAP3.




2.7.2 PROGNOZA SAOBRAĆAJA

Nestabilne društveno-ekonomske prilike u proteklom periodu nisu omogućile izvođenje pouzdanijih zaključaka o očekivanom obimu i strukturi saobraćaja na osnovu istorijskih podataka o promenama saobraćajnog opterećenja, niti primenom standardnih metoda prognoze saobraćaja. Umesto toga u proceni buduće saobraćajne tražnje razmatrani su alternativni scenariji promena u društvenom i ekonomskom razvoju i njihov uticaj na kretanje obima i strukture saobraćajnog opterećenja na posmatranom putnom pravcu. U opštem slučaju prognozirani obim saobraćaja Vp određen je izrazom Vp= Vb x ( 1 + E x GDP)n. Stope rasta društvenog proizvoda (GDP) i elasticitet saobraćajne tražnje (E) za pojedine vrste saobraćajnih tokova (putnički, teretni, međunarodni itd.) određeni su na osnovu uporedne analize sa drugim zemljama u regionu, čije se privrede takođe nalaze u procesu tranzicije.
Takođe, specifičan raspored i organizacija saobraćajnih površina na predmetnom potezu puta -75, opredeljen usvojenim sistemom naplate putarine, kao i zahtevima razvoja Novog Sada, uslovili su potrebu za određivanjem buduće saobraćajne tražnje, posebno za tokove koji tranzitiraju Novi Sad i nastavljaju kretanje trasom autoputa E-75 (tranzitna deonica) i posebno za vozila koja u predmetnoj zoni napuštaju ili se priključuju koridoru autoputa E-75 (servisne subdeonice).
Predmetna deonica obuhvata tri čvorišta (petlje): “Novi Sad – sever”, “Novi Sad – centar” i “Novi Sad-Zrenjanin”, na osnovu kojih su definisane četiri saobraćajne subdeonice. Očekivano saobraćajno opteraćenje za subdeonice autoputa E-75 u zoni Novog Sada, za period 2005-2024.god. je prikazano u sledećoj tabeli:


Tabela 3. Očekivano saobraćajno opteraćenje za subdeonice E-75 za period 2005-2024.god.

Subdeonica 2005 2010 2015 2020 2024
E-75 - petlja "Sever" 2252 2875 3582 4358 4905
petlja "Sever" - petlja "Temerin" 2661 3396 4232 5149 5795
petlja "Temerin"- petlja "Zrenjanin" 3273 4177 5205 6333 7128
petlja "Zrenjanin" - E-75 4749 6061 7553 9190 10343






Tabela 4. Očekivano saobraćajno opteraćenje za kolovozne trake namenjene
tranzitnom saobraćaju Subotica - Beograd za period 2005-2024.god.

Tranzitna deonica 2005 2010 2015 2020 2024
Smer : BG-SU 1433 1829 2280 2773 3122
Smer : SU-BG 1433 1829 2280 2773 3122
Ukupno: 2867 3658 4559 5547 6244


Kod raspodele prognoziranog saobraćajnog opterećenja po kategorijama komercijalnih vozila pošlo se od činjenice da je razvoj novih vrsta motornih vozila doveo do istorijskih promena njihovih gabarita, nosivosti, konfiguracije i mase osovina. Kao posledica tog razvoja, uočljiva raznolikost standarda karakteristika vozila u evropskim zemljama, (proizašla iz različitog tumačenja zahteva optimalne ekonomske ravnoteše između povećanja transportnih sposobnoti vozila i negativnih posledica koje to povećanje ima na kolovozne konstrukcije puteva, kao i međunarodni karakter putnog saobraćaja, početkom devedesetih godina dovelo jo do "harmonizacije" standarda motornih vozila u Evropi i zemljama CEMTA (Evropske zemlje van Evropske Zajednice) i do novih evropskih normi za motorna vozila u drumskom saobraćaju. S obzitom na izrazito međunarodni karakter saobraćaja na ovom autoputu ova činjenica je u potpunosti ispoštovana.
U sledećim tabelama je prikazana prognoza saobraćaja za sve subdeonice i tranzitne deonice autoputa E-75 u zoni Novog Sada, za dvadesetogodišnji period od 2005. do 2024. godine. Saobraćajno opterećenje je dato za jedan smer (jednu kolovoznu traku) tranzitne deonice, odnosno subdeonice.
Tabele sadrže i raspodelu saobraćajnog opterećenja po kategorijama komercijalnih vozila, koja su značajna za proračun uticaja saobraćajnog opterećenja na kolovoznu konstrukciju. Struktura toka komercijalnih vozila podrazumeva učešće savremenih vozila koje zadovoljavaju evropske standarde, kao i zastarele tipove vozila kojima raspolažu zemlje CEMTA (evropske zemlje van Evropske Zajednice), što je veoma bitno kada se ima u vidu međunarodni karakter saobraćaja na ovoj deonici.

Tabela 5. Prognoza saobraćajnog opterećenja na subdeonici: E-75 - petlja “Novi Sad - sever″ u periodu 2005.- 2024. godine (vozila/dan)

Godina PA BUS LT ST TT AV PGDS
2005 1779 45 135 45 23 225 2252
2006 1868 47 142 47 24 236 2365
2007 1961 50 149 50 25 248 2483
2008 2060 52 156 52 26 261 2607
2009 2162 55 164 55 27 274 2737
2010 2271 57 172 57 29 287 2874
2011 2373 60 180 60 30 300 3004
2012 2480 63 188 63 31 314 3139
2013 2591 66 197 66 33 328 3280
2014 2708 69 206 69 34 343 3428
2015 2830 72 215 72 36 358 3582
2016 2943 75 224 75 37 373 3725
2017 3060 77 232 77 39 387 3874
2018 3183 81 242 81 40 403 4029
2019 3310 84 251 84 42 419 4190
2020 3443 87 261 87 44 436 4358
2021 3546 90 269 90 45 449 4488
2022 3652 92 277 92 46 462 4623
2023 3762 95 286 95 48 476 4762
2024 3875 98 294 98 49 490 4905































Tabela 6. Prognoza saobraćajnog opterećenja na subdeonici: petlja “Novi Sad – sever″ - petlja “Novi Sad - centar″ u periodu 2005.- 2024. godine (vozila/dan)

Godina PA BUS LT ST TT AV PGDS
2005 2102 53 160 53 27 266 2661
2006 2207 56 168 56 28 279 2794
2007 2318 59 176 59 29 293 2934
2008 2434 62 185 62 31 308 3080
2009 2555 65 194 65 32 323 3234
2010 2683 68 204 68 34 340 3396
2011 2804 71 213 71 35 355 3549
2012 2930 74 223 74 37 371 3709
2013 3062 78 233 78 39 388 3876
2014 3200 81 243 81 41 405 4050
2015 3343 85 254 85 42 423 4232
2016 3477 88 264 88 44 440 4402
2017 3616 92 275 92 46 458 4578
2018 3761 95 286 95 48 476 4761
2019 3911 99 297 99 50 495 4951
2020 4068 103 309 103 51 515 5149
2021 4190 106 318 106 53 530 5304
2022 4316 109 328 109 55 546 5463
2023 4445 113 338 113 56 563 5627
2024 4578 116 348 116 58 580 5795
























Tabela 7. Prognoza saobraćajnog opterećenja na subdeonici: petlja “Novi Sad - centar″ - petlja “Novi Sad - Zrenjanin″ u periodu 2005.- 2024. godine (vozila/dan)

Godina PA BUS LT ST TT AV PGDS
2005 2586 65 196 65 33 327 3273
2006 2715 69 206 69 34 344 3437
2007 2851 72 217 72 36 361 3608
2008 2993 76 227 76 38 379 3789
2009 3143 80 239 80 40 398 3978
2010 3300 84 251 84 42 418 4177
2011 3449 87 262 87 44 437 4365
2012 3604 91 274 91 46 456 4562
2013 3766 95 286 95 48 477 4767
2014 3935 100 299 100 50 498 4981
2015 4112 104 312 104 52 521 5206
2016 4277 108 325 108 54 541 5414
2017 4448 113 338 113 56 563 5630
2018 4626 117 351 117 59 586 5856
2019 4811 122 365 122 61 609 6090
2020 5003 127 380 127 63 633 6333
2021 5154 130 391 130 65 652 6523
2022 5308 134 403 134 67 672 6719
2023 5467 138 415 138 69 692 6921
2024 5631 143 428 143 71 713 7128










Tabela 8. Prognoza saobraćajnog opterećenja na subdeonici: petlja “Novi Sad - Zrenjanin″ - E-75 u periodu 2005.- 2024. godine (vozila/dan)

Godina PA BUS LT ST TT AV PGDS
2005 3752 95 285 95 47 475 4749
2006 3939 100 299 100 50 499 4986
2007 4136 105 314 105 52 524 5236
2008 4343 110 330 110 55 550 5498
2009 4560 115 346 115 58 577 5772
2010 4788 121 364 121 61 606 6061
2011 5004 127 380 127 63 633 6334
2012 5229 132 397 132 66 662 6619
2013 5464 138 415 138 69 692 6917
2014 5710 145 434 145 72 723 7228
2015 5967 151 453 151 76 755 7553
2016 6206 157 471 157 79 786 7855
2017 6454 163 490 163 82 817 8170
2018 6712 170 510 170 85 850 8496
2019 6981 177 530 177 88 884 8836
2020 7260 184 551 184 92 919 9190
2021 7478 189 568 189 95 947 9465
2022 7702 195 585 195 97 975 9749
2023 7933 201 603 201 100 1004 10042
2024 8171 207 621 207 103 1034 10343
























Tabela 9. Prognoza saobraćajnog opterećenja na kolovoznim trakama namenjenim tranzitnom saobraćaju u periodu 2005.- 2024. godine (vozila/dan)

Godina PA BUS LT ST TT AV PGDS
2005 2265 57 172 57 29 287 2867
2006 2378 60 181 60 30 301 3010
2007 2497 63 190 63 32 316 3161
2008 2622 66 199 66 33 332 3319
2009 2753 70 209 70 35 348 3485
2010 2891 73 220 73 37 366 3659
2011 3021 76 229 76 38 382 3824
2012 3157 80 240 80 40 400 3996
2013 3299 84 251 84 42 418 4176
2014 3447 87 262 87 44 436 4364
2015 3602 91 274 91 46 456 4560
2016 3746 95 285 95 47 474 4742
2017 3896 99 296 99 49 493 4932
2018 4052 103 308 103 51 513 5129
2019 4214 107 320 107 53 533 5334
2020 4383 111 333 111 55 555 5548
2021 4514 114 343 114 57 571 5714
2022 4650 118 353 118 59 589 5886
2023 4789 121 364 121 61 606 6062
2024 4933 125 375 125 62 624 6244








Na sledećim tabelama (10 - 12) je prikazana prostorna distribucija i prognoza saobraćaja za sva čvorišta (petlje) autoputa E-75 u zoni Novog Sada, za dvadesetogodišnji period od 2005. do 2024. godine.


Tabela 10. Prognoza i distribucija saobraćajnog opterećenja na petlji “Novi Sad-sever”
2005.- 2024. godine (vozila/dan)

Novi Sad Subotica Beograd Ukupno 2005. god.
Novi Sad 0 231 639 870
Subotica 231 0 2021 2252
Beograd 639 2021 0 2661
Ukupno 870 2252 2661

Novi Sad Subotica Beograd Ukupno 2010. god.
Novi Sad 0 295 816 1111
Subotica 295 0 2580 2875
Beograd 816 2580 0 3396
Ukupno 1111 2875 3396

Novi Sad Subotica Beograd Ukupno 2015. god.
Novi Sad 0 367 1017 1384
Subotica 367 0 3215 3582
Beograd 1017 3215 0 4232
Ukupno 1384 3582 4232

Novi Sad Subotica Beograd Ukupno 2020. god.
Novi Sad 0 447 1237 1684
Subotica 447 0 3911 4358
Beograd 1237 3911 0 5149
Ukupno 1684 4358 5149

Novi Sad Subotica Beograd Ukupno 2024. god.
Novi Sad 0 503 1393 1896
Subotica 503 0 4402 4905
Beograd 1393 4402 0 5795
Ukupno 1896 4905 5795






















Tabela 11. Prognoza i distribucija saobraćajnog opterećenja na petlji “Novi Sad-centar”
2005.- 2024. godine (vozila/dan)

Novi Sad Subotica Temerin Beograd Ukupno 2005. god.
Novi Sad 0 778 4304 1021 6103
Subotica 778 0 78 1805 2661
Temerin 4304 78 0 447 4828
Beograd 1021 1805 447 0 3273
Ukupno 6103 2661 4828 3273

Novi Sad Subotica Temerin Beograd Ukupno 2010. god.
Novi Sad 0 993 5493 1303 7789
Subotica 993 0 99 2304 3396
Temerin 5493 99 0 570 6162
Beograd 1303 2304 570 0 4ss177
Ukupno 7789 3396 6162 4177

Novi Sad Subotica Temerin Beograd Ukupno 2015. god.
Novi Sad 0 1237 6845 1624 9707
Subotica 1237 0 124 2871 4232
Temerin 6845 124 0 710 7679
Beograd 1624 2871 710 0 5205
Ukupno 9707 4232 7679 5205

Novi Sad Subotica Temerin Beograd Ukupno 2020. god.
Novi Sad 0 1506 8328 1976 11810
Subotica 1506 0 150 3493 5149
Temerin 8328 150 0 864 9343
Beograd 1976 3493 864 0 6333
Ukupno 11810 5149 9343 6333

Novi Sad Subotica Temerin Beograd Ukupno 2024. god.
Novi Sad 0 1695 9374 2224 13292
Subotica 1695 0 169 3931 5795
Temerin 9374 169 0 973 10516
Beograd 2224 3931 973 0 7128
Ukupno 13292 5795 10516 7128




















Tabela 12. Prognoza i distribucija saobraćajnog opterećenja na petlji “Novi Sad – Zrenjanin“
2005.- 2024. godine (vozila/dan)

Novi Sad Subotica Zrenjanin Beograd Ukupno 2005. god.
Novi Sad 0 696 4802 2532 8029
Subotica 696 0 858 1719 3273
Zrenjanin 4802 858 0 499 6158
Beograd 2532 1719 499 0 4749
Ukupno 8029 3273 6158 4749

Novi Sad Subotica Zrenjanin Beograd Ukupno 2010. god.
Novi Sad 0 888 6128 3231 10248
Subotica 888 0 1095 2194 4177
Zrenjanin 6128 1095 0 637 7860
Beograd 3231 2194 637 0 6061
Ukupno 10248 4177 7860 6061

Novi Sad Subotica Zrenjanin Beograd Ukupno 2015. god.
Novi Sad 0 1107 7637 4026 12771
Subotica 1107 0 1364 2734 5205
Zrenjanin 7637 1364 0 793 9795
Beograd 4026 2734 793 0 7553
Ukupno 12771 5205 9795 7553

Novi Sad Subotica Zrenjanin Beograd Ukupno 2020. god.
Novi Sad 0 1347 9291 4899 15537
Subotica 1347 0 1660 3326 6333
Zrenjanin 9291 1660 0 965 11917
Beograd 4899 3326 965 0 9190
Ukupno 15537 6333 11917 9190

Novi Sad Subotica Zrenjanin Beograd Ukupno 2024. god.
Novi Sad 0 1516 10458 5514 17487
Subotica 1516 0 1868 3744 7128
Zrenjanin 10458 1868 0 1086 13412
Beograd 5514 3744 1086 0 10343
Ukupno 17487 7128 13412 10343




















U tabeli 13 je prikazana prognoza saobraćajnog opterećenja po kategorijama komercijalnih vozila za najopterećeniji krak petlje Novi Sad-jug, koji je ujedno i najopterećeniji krak na svim petljama u okviru zone Novi Sad.

Tabela 13. Prognoza saobraćajnog opterećenja na kraku Novi Sad - Beograd petlje “Novi Sad – Zrenjanin” u periodu 2005.- 2024. godine (vozila/dan)

Godina PA BUS LT ST TT AV PGDS
2005 2100 53 160 53 27 266 2659
2006 2205 56 167 56 28 279 2792
2007 2316 59 176 59 29 293 2931
2008 2431 62 185 62 31 308 3078
2009 2553 65 194 65 32 323 3232
2010 2681 68 204 68 34 339 3393
2011 2801 71 213 71 35 355 3546
2012 2927 74 222 74 37 371 3705
2013 3059 77 232 77 39 387 3872
2014 3197 81 243 81 40 405 4046
2015 3340 85 254 85 42 423 4228
2016 3474 88 264 88 44 440 4398
2017 3613 91 274 91 46 457 4573
2018 3758 95 285 95 48 476 4756
2019 3908 99 297 99 49 495 4947
2020 4064 103 309 103 51 514 5145
2021 4186 106 318 106 53 530 5299
2022 4312 109 327 109 55 546 5458
2023 4441 112 337 112 56 562 5622
2024 4574 116 347 116 58 579 5790



Mogućnosti postojećeg puta da zadovolji prognozirani rast saobraćajne tražnje u narednom periodu, ispitivane su na četiri karakteristična preseka, odnosno na svim saobraćajnim deonicama. (Tabela 14).


Tabela 14. Nivo usluge postojećeg puta 2004.- 2024.

D E O N I C A 2004 2005 2010 2015 2020 2024
petlja “Sirig“ – petlja “NS - sever“ C C C D D D
petlja “NS - sever“ – petlja “NS - centar“ C C D D D E
petlja “NS - centar“ – petlja “NS - Zrenjanin“ C D D D E E
petlja “NS - Zrenjanin“ – petlja “Kovilj“ D D E E E F
















Na osnovu analize odnosa saobraćajne ponude i tražnje za svaku pojedinačnu deonicu može se zaključiti da bi očekivana dinamika realizacije radova na dogradnji, odnosno, proširenju kapaciteta pojedinih deonica u narednom periodu, trebalo da se odvija u dve etape, kao što je prikazano u narednoj tabeli. Međutim, obzirom na ostale saobraćajne i funkcionalne zahteve (potreba za uvođenjem naplate putarine na servisnim saobraćajnicama, povezivanje Novog Sada i puteva M-7 i M-21 na koridor X, položaj trase postojećeg puta E-75 i sl.) najverovatnije je da će se predmetna deonica izgraditi u celini već u toku prve etape realizacije

Tabela 15. Dinamika realizacije radova na proširenju kapaciteta

Period Etapa Dužina
2005-2010 petlja “NS - sever“– petlja “Kovilj“ 9.760 m
2010-2015 petlja “Sirig“ – petlja “NS - sever“ 2.240 m






Na ovaj način, analiza mogućih odnosa saobrađajne ponude i tražnje na predmetnom delu puta E-75 u zoni Novog Sada, potvrdila je potrebu za proširenjem kapaciteta postojećeg puta kako bi se ostvario zahtevani nivo usluge(C) u narednom periodu. Nakon izgradnje punog profila autoputa ova saobraćajnica će biti u stanju da zadovolji budući rast saobraćajne tražnje do kraja planskog perioda sa najvišim nivoom usluge A na svim predmetnim deonicama . (Tabela 16).

Tabela 16. Nivo usluge projektovanog autoputa u ciljnoj godini

D E O N I C A Nivo usluge 2024. godine
petlja “Sirig“ – petlja “NS - sever“ A
petlja “NS - sever“ – petlja “NS - centar“ A
petlja “NS - centar“ – petlja “NS - Zrenjanin“ A
petlja “NS - Zrenjanin“ – petlja “Kovilj“ A


2.7.3 BROJ NAPLATNIH RAMPI NA ČVORIŠTIMA

Određivanje broja naplatnih rampi za svako od predmetnih čvorišta je izvršeno na osnovu prognoziranog merodavnog saobraćajnog opterećenja na njima za 2024. godinu, pretpostavljenog odnosa između sistema naplate (ručno, automatski-pomoću debitne ili kreditne kartice i elektronski-pomoću TAG-a) i iskusveno određenog vremena potrebnog za obavljanje procedure naplate, odnosno propusne moći za svaki od navedenih sistema naplate.
Na osnovu iskustva zemalja sa višegodišnjom praksom u korišćenju savremenih sistema naplate, moguće je očekivati da se sa porastom saobraćajnog opterećenja sve veći broj korisnika autoputa opredeljuje za savremene sisteme naplate, pri čemu elektronska naplata, kao sistem koji pruža najviši konfor korisnicima, uz minimizaciju troškova sistema, najverovatnije predstavlja optimalno buduće rešenje.
Kod određivanja broja naplatnih rampi, odnosno broja kanala opsluživanja pošlo se od pretpostavke da će na kraju planiranog eksploatacionog perioda (2024. godina) odnos između ručne (eventualno automatske) i elektronske naplate biti: najviše 20% ručno (automatsko) i najmanje 80% elektronski. Takođe, pretpostalja se da će u početnim godinama eksploatacije odnos između ručne (eventualno automatske) i elektronske naplate biti: najmanje 80% ručno (automatsko) i najviše 20% elektronski. Merodavno časovno saobraćajno opterećenje Qm= 0,12 x PGDS.
Propusna moć (kapacitet) kanala opsluživanja, u zavisnosti od primenjenog sistema naplate i procedure koja se obavlja je sledeća:
• ručna (automatska) naplata – uzimanje kartice................................... 300 voz/čas
• ručna (automatska) naplata – plaćanje .............................................. 150 voz/čas
• elektronska naplata............................................................................. 800 voz/čas
Poalzeći od navedenih podataka i pretpostavki moguće je odrediti poterban broj naplatnih rampi (ulaznih i izlaznih) na predmetnim čvorištima.






Tabela 17. Broj naplatnih rampi (ulaznih i izlaznih) na predmetnim čvorištima

Put broj
(presek sa) Naziv Smer kretanja Procenjeni PGDS (voz/dan) Qm (voz/h)  Predviđeni broj naplatnih rampi
ulaz izlaz ukupno
ka iz ručno elektr. ručno elektr. ulaz izlaz
E-75 zona
Novi Sad Čeona rampa "Sever" Subotica 4905 589 4905 589 1 1 2 1 2 3
Čeona rampa "Jug" Beograd 10343 1241 10343 1241 2 1 3 1 3 4




2.7.4 PROGNOZA PARAMETARA BEZBEDNOSTI

Prognoza parametara bezbednosti. Usled nedostatka detaljnih analiza uticaja elemenata i stanja puta na bezbednost saobraćaja u našim uslovima, nije moguće izraditi potpuno pouzdanu dugoročnu prognozu broja saobraćajnih nezgoda i njihovih posledica kako na postojećem putu tako i na projektovanom autoputu. Zbog toga su za potrebe prognoze korišćena inostrana iskustva o uticaju vrste puta i obima saobraćaja na broj saobraćajnih nezgoda (Tabela 18).

Tabela 18. Prognoza broja i gustine saobraćajnh nezgoda
2000 2024
N N/km N N/km
Postojeći put 68 5.7 124 10.3
Autoput 7 0.6 11 0.9

N broj nezgoda
N/km gustina saobraćajnih nezgoda (broj nezgoda/km)


Uporedni pregled procenjenog broja i gustine saobraćajnih nezgoda pokazuje da će se izgradnjom autoputa nivo bezbednosti saobraćaja višestruko povećati. Stoga je izvesno da će se samo na osnovu povećane bezbednosti u toku eksploatacije novog autoputa ostvariti značajne uštede za društvo u celini. Obim ovih ušteda predstavlja značajan element ukupnih društvenih i ekonomskih koristi koji opravdavaju realizaciju ove investicije.


INTENZITET I STRUKTURA SAOBRAĆAJNIH TOKOVA NA ČVORIŠTIMA U BAZNOJ 2004. GODINI

DISTRIBUCIJA SAOBRAĆAJNIH TOKOVA NA ČVORIŠTU "NOVI SAD - SEVER"


Dnevna preraspodela saobraćajnih tokova na čvorištu (voz / dan)
OD / KA NOVI SAD SUBOTICA BEOGRAD UKUPNO - OD
NOVI SAD 220 609 829
SUBOTICA 220 3290 3510
BEOGRAD 609 3290 3899
UKUPNO - KA 829 3510 3899







Bazna slika dnevne veličine saobraćajnih tokova



SAP1


Prikaz dnevnog saobraćajnog opterećenja krakova petlje

Struktura saobraćajnog toka na čvorištu
KATEGORIJA VOZILA PROCENTUALNO UČEŠĆE
putnički automobili (PA) 79 %
autobusi (BUS) 2 %
teretni automobili nosivosti do 3,5 tone (TA < 3,5 t) 6 %
teretni automobili nosivosti preko 3,5 tone (TA > 3,5 t) 3 %
auto vozovi (AV) 10 %
UKUPNO 100,0 %


INTENZITET I STRUKTURA SAOBRAĆAJNIH TOKOVA NA ČVORIŠTIMA U BAZNOJ 2004. GODINI

DISTRIBUCIJA SAOBRAĆAJNIH TOKOVA NA ČVORIŠTU "NOVI SAD - CENTAR"


Dnevna preraspodela saobraćajnih tokova na čvorištu (voz / dan)
OD / KA NOVI SAD SUBOTICA TEMERIN BEOGRAD UKUPNO - OD
NOVI SAD 741 4099 972 5812
SUBOTICA 741 74 3084 3899
TEMERIN 4099 74 425 4598
BEOGRAD 972 3084 425 4482
UKUPNO - KA 5812 3899 4598 4482







Bazna slika dnevne veličine saobraćajnih tokova



SAP 2


Prikaz dnevnog saobraćajnog opterećenja krakova petlje




Struktura saobraćajnog toka na čvorištu
KATEGORIJA VOZILA PROCENTUALNO UČEŠĆE
putnički automobili (PA) 79 %
autobusi (BUS) 2 %
teretni automobili nosivosti do 3,5 tone (TA < 3,5 t) 6 %
teretni automobili nosivosti preko 3,5 tone (TA > 3,5 t) 3 %
auto vozovi (AV) 10 %
UKUPNO 100,0 %




INTENZITET I STRUKTURA SAOBRAĆAJNIH TOKOVA NA ČVORIŠTIMA U BAZNOJ 2004. GODINI

DISTRIBUCIJA SAOBRAĆAJNIH TOKOVA NA ČVORIŠTU "ZRENJANIN"


Dnevna preraspodela saobraćajnih tokova na čvorištu (voz / dan)
OD / KA NOVI SAD SUBOTICA ZRENJANIN BEOGRAD UKUPNO - OD
NOVI SAD 663 4573 2411 7667
SUBOTICA 663 817 3002 4482
ZRENJANIN 4573 817 475 5865
BEOGRAD 2411 3002 475 5882
UKUPNO - KA 7647 4482 5865 5882







Bazna slika dnevne veličine saobraćajnih tokova


SAP 3



Prikaz dnevnog saobraćajnog opterećenja krakova petlje

Struktura saobraćajnog toka na čvorištu
KATEGORIJA VOZILA PROCENTUALNO UČEŠĆE
putnički automobili (PA) 79 %
autobusi (BUS) 2 %
teretni automobili nosivosti do 3,5 tone (TA < 3,5 t) 6 %
teretni automobili nosivosti preko 3,5 tone (TA > 3,5 t) 3 %
auto vozovi (AV) 10 %
UKUPNO 100,0 %

3 FUNKCIONALNE I TEHNIČKE KARAKTERISTIKE PROJEKTNIH REŠENJA
3.1 MERODAVNE BRZINE ZA PROJEKTOVANJE (AKT. 2014)
Merodavne brzine za projektovanje su definisane projektnim zadatkom i iznose:
Računska brzina (Vr) kao najveća bezbedna brzina usamljenog vozila u najoštrijim (kritičnim) elementima puta, koja je merodavna za dimenzionisanje elemenata poprečnog profila puta.
Vr=120 Km/h za autoput
Vr=80 Km/h za prateće saobraćajnice
Projektna brzina (Vp) kao promenljiva brzina u komformnijim elementima puta, merodavna za dimenzionisanje elemenata puta koji direktno zavise od brzine (poprečni nagib kolovoza u krivini, dužina prelazne krivine, dužine preglednosti u situacionom planu i podužnom profilu).
Maksimalna brzina (Vmax) u najkomformnijim elementima situacionog plana i podužnog profila.
Vmax=140 Km/h za autoput
Vmax=100 Km/h za prateće saobraćajnice
Relacija za navedene brzine je Vr<Vp<Vmax
3.2 GRANIČNI ELEMENTI PLANA I PROFILA (AKT. 2063)
Granični elementi podrazumevaju proračun minimalnih i maksimalnih vrednosti za situacioni plan, podužni profil, poprečni profil i preglednost u funkciji računske brzine. U tabelama 19 i 20 je dat uporedni prikaz graničnih lemenata definisanih Pravilnikom i primenjenih projektnih rešenja.:

Tabela 19 - Granični elementi Autoputa E-75
SITUACIONI PLAN Vr=120 km/h propisi projekat
maksimalna dužina pravca max L 2400 m 1461.86
minimalni radijus horizontalne krivine min R 750 m 2500 m
minimalni radijus horizontalne krivine u kontranagibu min R 4000 m 3600 m
minimalni parametar prelazne krivine min A 300 m 9345.41 m
PODUŽNI PROFIL Vr=120 km/h propisi projekat
maksimalni podužni nagib max in 4 % 2 %
minimalni podužni nagib min in ~0 % 0 %
minimalni radijus konveksnog zaobljenja (in=0%) min Rv konv 17000 m 16000 m
minimalni radijus konkavnog zaobljenja min Rv konk 11350 m 12000 m
POPREČNI PROFIL Vr=120 km/h
širina vozne trake za kontinualnu vožnju tv 3.75 m 3.75 m
širina zaustavne trake tz 2.50 m 2.50 m
širina ivične trake ti 0.50 m 0.50 m
širina ivične trake(uz zaustavnu traku) ti 0.20 m 0.50 m
širina bankine b 1.0 m 1.0 m
minimalni poprečni nagib kolovoza min ip 2.5 % 2.5 %
maksimalni poprečni nagib kolovoza u krivini max ipk 7.0 % 2.5 %

Tabela 20 - Granični elementizaprateće saobraćajnice
SITUACIONI PLAN Vr=80 km/h propisi projekat
maksimalna dužina pravca max L 1600 m 1180.77
minimalni radijus horizontalne krivine min R 250 m 250 m
minimalni radijus horizontalne krivine u kontranagibu min R 2000 m 3600 m
minimalni parametar prelazne krivine min A 130 m 132.29 m
PODUŽNI PROFIL Vr=120 km/h propisi projekat
maksimalni podužni nagib max in 4 % 3 %
minimalni podužni nagib min in ~0 % 0 %
minimalni radijus konveksnog zaobljenja (in=0%) min Rv konv 3025 m 8000 m
minimalni radijus konkavnog zaobljenja min Rv konk 2000 m 5500 m
POPREČNI PROFIL Vr=120 km/h
širina vozne trake za kontinualnu vožnju tv 3.25 m 3.25 m
širina ivične trake ti 0.30 m 0.30 m
širina bankine b 1.2 m 1.2 m
minimalni poprečni nagib kolovoza min ip 2.5 % 2.5 %
maksimalni poprečni nagib kolovoza u krivini max ipk 7.0 % 7.0 %
U tabeli 19 može se primetiti da je primenjena minimalna vrednost vertikalnog zaobljenja manja od granične vrednosti za zahtevanu računsku brzinu. Ova anomalija je posledica postojećeg stanja i biće detaljnije razmatrana u tekstu koji sledi.
3.3 GEOMETRIJSKE ANALIZE (AKT. 2072)

Kao što je na početku tehničkog izveštaja već rečeno, predmetna deonica autoputa E-75 je izgrađena kao poluautoputski profil sa elementima geometrijskog poprečnog profila koji je u potpunosti zadovoljavao potrebe prve faze izgradnje autoputa. Međutim, kada su u pitanju postojeći elementi situacionog plana i podužnog profila na potezu od Km 108+793.50 do 111+674.38 može se uočiti da oni ne zadovoljavaju (R<750m i Rv<17000(11350) Pravilnikom propisane uslove za računsku brzinu od Vr=120 Km, koja je zahtevana projektnim zadatkom. Ovi nedostaci mogu se uočiti i na grafičkom prilogu koji sledi (Vozno dinamičke analize Autoputa E-75 – postojeće stanje). Ovo je i razlog zbog kojeg je izvršena korekcija geometrijskih elemenata na tom potezu.
Takođe na delu trase autoputa od Km 115+020 do Km 115+470 , zona nadvožnjaka preko industrijskog koloseka rafinerije Novi Sad, primetan je radijus (Rv=16000) vertikalne konveksne krivine koji takođe ne ispunjava uslove definisane pravilnikom, i preuzet je iz definicije nivelete za levu traku autoputa iz pomenutog Glavnog projekta Autoputa E-75, deonica: Novi Sad – Beograd. Ovo je projekat na osnovu kojeg je već dograđena leva traka autoputa na deonici od mosta ''Beška'' do Beograda i na osnovu kojeg se trenutno dograđuje leva traka od Km 117+000 do mosta ''Beška''. Međutim, ako veličinu ovog radijusa vertikalnog konveksnog zaobljenja uporedimo sa TEM (Trans Europian Motorway) uputstvom za projektovanje autoputeva (Rvmin=12000) , dolazi se do zaključka da i on ispunjava postavljene zahteve. Još jedan od razloga što je projektant zadržao ovakvu definiciju vertikalnog zaobljenja je i postojeće rešenje nadvožnjaka čiji su radovi na pobijanju šipova već delimično izvedeni.

3.3.1 NORMALNI POPREČNI PROFIL (AKT. 2092)

Normalni poprečni profili i detalji su detaljno prikazani u Knjigi 2. ovog projekta i to za autoput i prateće saobraćajnice, presečne pravce i rampi denivelisanih ukrštaja.

Autoput E-75 u zoni Novog Sad je projektovan sa standardnim širinama pojedinih elemenata geometrijskog profila čije su karakteristike definisane projektnim zadatkom i prikazane u tabeli 19. Paralelno sa trasom autoputa, sa razdelnim pojasom od 4m projektovane su paralelne jednosmerne prateće saobraćajnice(tabela 20) koje na naplatnim platoima ''Sever'' i ''Jug'' preuzimaju lokalne saobraćajne tokove što omogućuje tranzitnim tokovima saobraćaja nesmetano funkcionisanje. Odstupanje od ovog rešenja javlja se na prethodno već pomenutom potezu od Km 108+793.50 do Km 111+674.38, gde je postojeća trasa autoputa E-75 praktično iskorišćena kao desna prateća saobraćajnica. Trasa autoputa i pratećih saobraćajnica je karakteristika plitkog nasipa izuzev prilikom ukrštaja sa železničkim prugama na Km 110+234 i 115+257. Za izgradnju nasipa trupa predviđena je upotreba peska i lesa koji se mogu smatrati za lokalne materijale, odnosno materijale koji se mogu dobiti refulisanjem iz Dunava ili iz lokalnih pozajmišta.

Na predmetnoj deonici Autoputa E-75, obzirom na primenu velikih radijusa horizontalne geometrije, potreba za vitoperenjem kolovoza javlja se samo na potezu od Km 109+204.97 do Km 111+367.63 (R=2500, ip=2.5%). Na ovom delu je izvršeno prilagođavanje poprečnog nagiba ka usmerenosti horizontalne krivine i za prateću saobraćajnicu premda to uslovi Pravilnika ne zahtevaju, odnosno moguća je primena kontranagiba. Projektant se ipak odlučio za ovakvo rešenje kao bezbednije, jer definicija geometrije leve prateće saobraćajnice u potpunosti prati definiciju geometrije autoputa sa karakteristikama za Vr=120 Km/h, odnosno uslovi horizontalne i vertikalne geometrije omogućiće učesnicima saobraćaja na pratećim saobraćajnicama razvijanje većih brzina bez obzira na ograničenje od 80 km/h.

Projektovano rešenje razdelnih pojaseva širine 4m između pratećih saobraćajnica i autoputa iskorišćeno je za smeštaj kanalizacionog sistema odvodnjava atmosferskih voda što je i uslov projektnog zadataka. U tom smislu poprečni nagibi pratećih saobraćajnica i susednih polovina autoputa su usmereni jedan prema drugom osim na delu gde je radijus horizontalne krivine zahtevao vitoperenje kolovoza.

3.4 GEOMETRIJSKO DEFINISANJE TRASE PUTA (AKT. 2103, 2104)

Obzirom da je predmetna deonica Autoputa E-75 u dosadašnjem periodu planiranja, projektovanja, izgradnje i eksploatacije razmatrana kroz niz planskih i projektnih dokumenata, projektant je definiciju geometrije preuzeo iz Glavnog projekta Autoputa E-75, deonica: Novi Sad – Beograd i izvršio određenu korekciju elemenata o kojoj je već bilo reči. Kao posledica ove korekcije u definiciji geometrije autoputa nastalo je skraćenje ukupne dužine za 287.9m i pojava tzv. ''falš profila'' na stacionaži Km 111+386.48=Km 111+674.38.
Dakle, osovina autoputa preuzeta je iz prethodne dokumentacije i jedinstvena je za autoputski profil i levu prateću saobraćajnicu.
Niveleta desne polovine autoputa je definisana u desnoj ivici razdelnog pojasa autoputa i usklađena je sa prethodno pomenutim projektima Rehabilitacije od Km 108+000 do 112+000 i Novelacije rekonstrukcije od Km 112+700 do Km 173+450. Tačnije, budući da je Investitor prethodno već bio raspisao tendersku dokumentaciju, odabrao i ugovorio radove na izgradnji po tim projektima, projektant je u svrhu kreiranja geodetske podloge za projektovanje reprodukovao u digitalni model terena rešenja poprečnih profila iz ova dva projekta.
Niveleta leve polovine autoputa definisana je u levoj ivici razdelnog pojasa autoputa. Dok je niveleta leve prateće saobraćajnice definisana u levoj ivici razdelnog pojasa između leve prateće i leve polovine autoputa.
Prilikom izgradnje desne (postojeće) polovine autoputa došlo je do određenih malih horizontalnih odstupanja u granicama 0-40cm od definisane geometrije. Zbog toga je prilikom definisanja desne prateće saobraćajnice projektant ovu saobraćajnicu definisao tako što je osovinu i niveletu koja se nalazi u levoj ivici prateće saobraćajnice (uz razdelni pojas sa autoputem) postavio paralelno osovini autoputa na odstojanju 17.40m. Time je obezbeđen minimum 4m širine razdelnog pojasa između desne prateće saobraćajnice i desne polovine autoputa. Na deonici od Km 108+793.50 do 111+674.38 gde desna prateća saobraćajnica preuzima trasu postojećeg E-75 takođe je izvršena minimalna korekcija definicije geometrije i to iz razloga da bi izbegli obostrani zemljani radovi na trupu puta zbog izdizanja nivelete prilikom ukrštaja sa projektovanim kracima petlje ''Novi Sad – Sever''

Važno je napomenuti da je definisanje geometrije i uopšte projektovanje ovog Idejnog projekta ograničeno na potezu od Km 108+000 do Km 117+000 premda projektni zadatak glasi od Km 108+000 do 120+000, upravo iz razloga što su u periodu projektavanje ugovoreni i započeti radovi na dogradnji leve trake po Glavnom projektu od Km 117+000 do 136+225, odnosno do zone mosta ''Beška''.

Detaljan prikaz vozno-dinamičkih karakteristika projektovanog rešenja je dat u prilogu koji sledi. Takođe u okviru ove knjige, dati su detaljni tekstualni prikazi definicije geometrije svih projektovanih osovina, kroz pisane situacione planove i pisane podužne profile istih.

3.5 KARAKTERISTIČNI I KRITIČNI POPREČNI PROFILI (AKT. 2152)

Karakteristični poprečni profili su izrađeni na rastojanjima od 50m kao i na karakterističnim mestima(početak i kraj mosta, propusti,...) u razmeri 1:200, na svim saobraćajnicama od interesa za precizan proračun količina osim na denivelisanim ukrštajima.. Na denivelisanim ukrštajima ''Sever'', 'Centar'' i 'Zrenjanin'' nisu rađeni karakteristični poprečni profili jer međuodstojanje za potrebe idejnog projekta od 50m nije primereno za tako složene krivinske oblike koji se javljaju na ovakvim objektima niti su definisani projektnim zadatkom. Proračun količina radova na ovim denivelisanim raskrsnicama je obrađen savremenim softverskim paketima metodom ćelijskog proračuna uz prethodno modelovanje elemenata trupa puta.
Vitoperenje kolovoza u krivinama je izvedeno u skladu sa važećim ''Pravilnikom o osnovnim uslovima koje javni putevi izvan naselja i njihovi elementi moraju da ispunjavaju sa gledišta bezbednosti saobraćaja''.
Prikaz karakterističnih poprečnih profila se nalazi u Knjigi 2.

3.6 DENIVELISANE RASKRSNICE (AKT. 2017)

3.6.1 DENIVELISANI UKRŠTAJI ''NOVI SAD – SEVER'', ''NOVI SAD – CENTAR'' I ''ZRENJANIN''''

Na osnovu zahteva projektnog zadatka isprojektovani su denivelisani ukrštaji:

- ''Novi Sad – Sever'' Km 110+234.60, tipa truba
- ''Novi Sad – Centar'' Km 112+179.50 (tipa puna detelina) na ukrštaju sa regionalnim putem R-120 Novi Sad - Temerin

i rekonstruisan denivelisani ukrštaj ''Zrenjanin'' Km 114+861.20, (tipa puna detelina) na ukrštaju sa magistralnim putem M-7 Novi Sad – Zrenjanin.

Sistem eksploatacije

Može se konstatovati da je možda i najveći uticaj na celokupno rešenje ovog Idejnog projekta imao upravo zahtev za zatvorenim sistemom naplate putarine. Kao posledica ovog zahteva javila se potreba za razdvajanjem tranzitnih i lokalnih saobraćajnih tokova, odnosno projektovanjem pratećih saobraćajnica i naplatnih rampi ''Novi Sad – Sever'' i ''Novi Sad – Jug''. Ovakva organizacija saobraćajnih tokova uslovila je dalje rešenje, prema kojem rampe denivelisanih ukrštaja povezuju saobraćajne tokove na pratećim saobraćajnicama i presečnim pravcima.

Prostorna ograničenja

Obzirom da predmetni Autoput E-75 praktično tangira grad Novi Sad, uočava se niz prostornih ograničenja u smislu izgrađenih stambenih ili industrijskih objekata i infrastrukturnih vodova kao što su:

za petlju Sever
- Postojeća dva salaša u zoni petlje ''Sever'' kao i jedan industrijski objekat na pravcu pružanja budućeg Severnog bulevara. Pravac pružanja ove buduće gradske saobraćajnice, koja praktično predstavlja nastavak rampi petlje ''Novi Sad – Sever'', je definisan planskom dokumentacijom grada Novog Sada i predstavljao je polazni uslov za projektovanje te petlje. Projektant je prilikom rešavanja ove petlje primenio nešto veće elemente horizontalne geometrije nego što je to uobičajeno, i to iz razloga da bi sprečio pojavu ''izgubljenih visina'' obzirom da se rampa ''Beograd-Novi Sad'' praktično nalazi u zoni vertikalne krivine autoputa prilikom prelaska preko železničke pruge ''Novi Sad – Zrenjanin''.
- Takođe u zoni ove petlje značajno ograničenje predstavljaju pravci pružanja infrastrukturnih sitema kao što su: dalekovodi, naftovodi i gasovodi. Projekat zaštite i izmeštanja dalekovoda je u toku i obrađuje se kroz posebnu projektnu dokumentaciju za celu trasu autoputa na predmetnoj deonici.

za petlju Centar
- Postojeći poslovni prostor – megamarket ''Rodić''. Ovo značajno ograničenje je uslovilo da se projektant primenom ''S'' krivine na presečnom pravcu R-120 udalji od postojećeg megamarketa i obezbedi dovoljno prostora za razvijanje rampi petlje Centar.
- Individualno stanovanje. Projektant nije uspeo da u potpunosti izbegne rušenje objekata individualnog stanovanja. Predložena granica eksproprijacije uključuje pravilnu ekonomsku nadoknadu za ove objekte.
- trase infrastrukturnih sistema (gasovod, naftovod,…)
- i postojeći nadputnjak na pravcu magsitralnog puta M-22.1. Obzirom da se poprečnom profilu autoputa dodaju prateće saobraćajnice, projektant je predvideo rušenje ovog objekta, proširivanje njegovog gabarita i izdizanje nivelete puta M-22.1

Za petlju Zrenjanin nema značajnijih prostornih ograničenja. Ipak, dodavanje pratećih saobraćajnica uslovilo je celokupnu rekonstrukciju ove petlje. Budući da postojeći nadputnjak na pravcu M-7 po gabaritu ne zadovoljava dodavanje pratećih saobraćajnica projektant njegovo rušenje i izgradnju novog na sitom mestu i bvećim gabaritom. Takođe, kako su postojeće rampe petlje Zrenjanin trenutno povezane sa trakama autoputa, njihovim prepovezivanjem na prateće saobraćajnice bi se u potpunosti narušila projektna geometrija i ne bi se mogli zadovoljiti standardima defisani granični elementi horizontalne i vertikalne geometrije. Iz tog razloga projektant je predvideo celokupno rušenje postojećih rampi petlje Zrenjanin i njihovu ponovnu izgradnji po projektnoj geometriji ovog projekta.

3.6.1.1 FUNKCIONALNE I GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE REŠENJA

Pelja ''Sever''
funkcionalni nivo "B"
broj građevinskih nivoa 2
broj mostova 4
zauzeti prostor 19.3 ha (za "Sever")
 19.5 ha (za "Centar")
 25.9 ha (za "Zrenjanin")

Geometrijski poprečni profili

Geometrijski poprečni profili određeni su na osnovu saobraćajnog opterećenja i dužine rampi. Za sve rampe usvojen je profil sa kolovozom širine 5.5 m. Ovo rešenje omogućuje vožnju uz minimalne uslove za obilaženje zaustavljenog vozila. Kako se radi o jednosmernom saobraćaju nije predviđeno proširenje kolovoza u krivini.

Geometrijske karakteristike situacionog plana

Za oblikovanje rampi u situacionom planu primenjuju se pravac, krug i klotoida.
Računska brzina za glavni pravac odnosno za prateću saobraćajnicu iznosi Vr = 80 km/h.

Usvojena računska brzina Vr na svim petljama za direktne rampe iznosi 60 km/h, za poludirektne rampe iznosi 50 km/ha za indirektne rampe iznosi 40 km/h. U sledećoj tabeli dati granični elementi situacionog plana za ovako usvojene računske brzine.

Tabela 21
(m) DIREKTNA RAMPA INDIREKTNA RAMPA POLUDIREKTNA RAMPA
minR 120

50 75
minA 80 40 60
minLp 55 35 45


Oblikovanje uliva i izliva na glavnom pravcu izvedeno je tzv. „paralelnim” izlivno–ulivnim trakama (kako je prikazano na sledećoj slici). Protočni deo kolovoza je u zoni uliva–izliva proširen za dodatnu voznu traku širine td = 3.25, koliko iznosi i širina trake glavnog pravca, koja se prostire na dužini puta usporavanja (ld), odnosno ubrzavanja (la). Ona zajedno sa priključnim delom formira izliv, odnosno uliv čije dužine iznose Lizl–ul = lc + ld–a.














Slika 11. - Dužine ulivnih i izlivnih traka

Na osnovu projektne brzine glavnog pravca proističu sledeće građevinske dimenzije ulaznih odnosno izlaznih traka:
 projektna brzina glavnog pravca
 ubrzanje a = 1,0 m/sec2
 usporenje d = 1,5 m/sec2
 dužina prelaska na traku za usporenje odnosno prelazak sa trake za ubrzanje na voznu traku lc = 55 m
 dužina trake za usporenje računata je po formuli ,odnosno za ubrzanje pri čemu je , odnosno

Geometrijske karakteristike nivelacionog plana


Nagibi niveleta rampi projektovanih denivelisanih raskrsnice su takvi da ne prelaze granične vrednost i to:

- 5% za rampe u usponu, odnosno
- 6% za rampe u padu

Minimalni radijusi zaobljenja vetrikalnih krivina na projektovanim petljama proističu iz kriterijuma minimalne preglednosti i prikazani su u sledećoj tabeli:

Tabela 22

[Km/h] 40 50 60
minRv [m] konv. 500 1000 1500
minRv [m] konk. 500 1000 1500


Normalni poprečni profili rampi

Rampe na svim petljama projektovane su uz poštovanje sledećih graničnih elemenata:
 širina vozne trake ts = 5,50 m
 širina bankine b = 1,50 m
 minimalni poprečni nagib min ip = 2,5%
 maksimalni poprečni nagib: max ip = 6,0%

Detaljan grafički prikaz normalnih poprečnih profila dat je Knjigi 2.

Vitoperenje

Vitoperenje kolovozne konstrukcije se vrši oko osovine rampe petlje. Poseban problem vitoperenja rampi petlja predstavljao poprečni nagib pratećih saobraćajnica (glavnih pravaca) koji je na petljama ''Centar'' i ''Zrenjanin'' usmeren ka autoputu. Dužine i nagibi rampi vitoperenja (imax=1.0%) projektovane su da zadovolje uslov vitoperenja na prelaznoj krivini i sa maxi=5% na klinu uliva(izliva).

3.6.2 MAGISTRALNI PUT M-22.1, M-7 I REGIONALNI R-120
Granični elementi trase
Na osnovu podataka, ranije iznetih sledi sledeće:
- na osnovu podataka o opterećenju predmetnipresečni pravci spadaju u I razred, međutim po svom položaju mogu se svrstati u gradske saobraćajnice pri čemu je postojeće ograničenje brzine na putevima M-22.1 i R-120 V=60Km/h dok je na putu M-7 postojeće ograničenje brzine V=80Km/h. U skladu sa ovim projektant je za vrednost računske brzine usvojio Vr=80Km/h za sva tri predmetna pravca.
- na osnovu topografije, teren je ravničarski

Pod graničnim elementima podrazumevaju se najoštriji elementi trase u planu, podužnom i poprečnom profilu puta sa gledišta voznodinamičkih, konstruktivnih i estetskih zahteva. Ovako određeni granični elementi primenjuju se u izuzetnim slučajevima i treba da primenjeni elementi budu povoljniji, što je u ovom slučaju ostvareno.

Granični elementi trase dobijeni su na osnovu Pravilnika o osnovnim uslovima koje javni putevi izvan naselja i njihovi elementi moraju da ispunjavaju sa gledišta bezbednosti saobraćaja.

Tabela 23
SITUACIONI PLAN Vr=80 km/h propisi M-22.1 R-120 M-7
maksimalna dužina pravca max L 1600 m
minimalni radijus horizontalne krivine min R 250 m 500m 1500 2000
minimalni parametar prelazne krivine min A 160 m - - -
PODUŽNI PROFIL
maksimalni podužni nagib max in 7% 2.95 % 3 % 1.5 %
minimalni podužni nagib min in ~0 % 0.26 % 0.05 % 0.49%
minimalni radijus konveksnog zaobljenja min Rv konv 3025 m 3500 m 3500 m 15000 m
minimalni radijus konkavnog zaobljenja min Rv konk 2000 m 4000m 2500 m 4000 m
POPREČNI PROFIL
širina vozne trake za kontinualnu vožnju tv 3.25 m 3.75 m 3.25 m 3.75 m
širina ivične trake ti 0.30 m 0.50 m 0.30 m 0.50 m
širina bankine b 1.5 m 1.5 m 1.2 m 1.5 m
minimalni poprečni nagib kolovoza min ip 2.5 % 2.5 % 2.5 % 2.5 %
maksimalni poprečni nagib kolovoza u krivini max ipk 7.0 % 2.5 % 2.5 % 2.5 %
Normalni poprečni profil

Na ovim presečnim pravcima projektant je zadržao postojeće širine pojedinih elemenata geometrijskog poprečnog profila izuzev na putu R-120 gde je rešenje uklopljeno sa projektovanim rešenjem ovog puta koji je izradio Urbisprojekt – Novi Sad.


Vitoperenje

Na presečnim pravcima ne postoji potreba za vitoperenjem kolovoza.

3.7 IZMEŠTANJA TEHNIČKE INFRASTRUKTURE (AKT. 2185)
Uticaj projektovane deonice autoputa na elektroenergetske i telekomunikacione vodove kao i eventualna potreba za njihovim izmeštanjem, rekonstrukcijom ili zaštitom je detaljno obrađena kroz sledeće prateće projekte:

- 4.10 PROJEKAT ELEKTRO-ENERGETSKIH VODOVA
- 4.11 PROJEKAT REKONSTRUKCIJE DALEKOVODA
- PROJEKAT IZMEŠTANJA I ZAŠTITE TELEKOMUNIKACIONE INFRASTRUKTURE

Posebna konfliktna mesta predstavljaju ukrštaji autoputa sa instalacijama naftovoda i gasovoda na stacionažama ~109+800, ~110+950, u severnom delu petlje ''Centar'' i zonama pratećih sadržaja za poterbe korisnika puta ''Novi Sad''. Investitor je dužan da od nadležnih institucija pribavi projektnu dokumentaciju izmeštanja ili zaštite trasa naftovoda i gasovoda u zonama ovih konfliktnih tačaka.





























3.8 OBJEKTI (AKT. 2155, 2183)

U okviru idejnog projekta razmatrane deonice autoputa obrađeni su svi mostovi u trupu puta, prelazi preko autoputa i propusti.

SEKTOR 2: od km 108.00 do 120.00

MOSTOVI U TRUPU PUTA

STACIONAŽA KARAKTERISTIKE
DESNA TRAKA - POSTOJEĆI I NOVI
MOSTOVI LEVA TRAKA - NOVI MOSTOVI
km 110+118.63 - postojeći drumski armirano betonski most
- gredni nosač sa transverzalno-aksijalnim zglobom raspona 9.768+22.718+9.768m
- ukrštaj autoputa E-75 i pruge
km 110+204.35 - novi drumski armirano betonski most na glavnoj saobraćajnici
- sistem prostih greda raspona: 2x26.0+22.34+17.35m
- premošćavanje kraka petlje Sever i pruge Novi Sad -Senta - most na glavnoj saobraćajnici+ most na servisnoj saobraćajnici
- drumski mostovi od armiranog betona
- sistem prostih greda raspona: 2x26.0+22.34+17.35m
- premošćavanje kraka petlje Sever i pruge Novi Sad -Senta
km 110+397.26 - novi drumski most od armiranog betona i prethodno napregnutog betona
- gredni kontinualni prethodno napregnuti nosač na tri polja raspona:13.05+13.50+13.05m
- ukrštaj desne prateće saobraćajnice (stare trase autoputa E-75) i kraka rampe petlje Sever –pravac BG-NS
km 115+257.75 - postojeći drumski armirano betonski most na glavnoj saobraćajnici+novi drumski armirano betonski most na servisnoj saobraćajnici
- postojeći most - pločast kontinualni nosač raspona 15,00+16,50+15,00
- novi most – sistem prostih greda raspona:13.98+17.14+13.98m
- ukrštaj autoputa E-75 i pruge - most na glavnoj saobraćajnici+ most na servisnoj saobraćajnici
- drumski mostovi od armiranog betona
- sistem prostih greda raspona:13.98+17.14+13.98m
- ukrštaj autoputa E-75 i pruge
km 116+457.81 - postojeći drumski armirano betonski most
- sistem grede sa prepustima raspona 11,00m
- ukrštaj autoputa E-75 i vodotoka - novi most na glavnoj saobraćajnici
- prosta greda raspona 14,30
- ukrštaj autoputa sa kanalom Subić



POSTOJEĆI PUTNI PRELAZI
STACIONAŽA KARAKTERISTIKE
km 108+660.29 - drumski armirano betonski most
- prednapregnuti gredni nosač sa transverzalno-aksijalnim zglobom raspona 12.0+30.0+12.0
- ukrštaj autpouta i poljoprivrednog puta






NOVI PUTNI PRELAZI
STACIONAŽA KARAKTERISTIKE
km 111+862.28 - dva odvojena drumska armirano betonska mosta
- sistem prostih greda raspona: 2x11.0+4x16.4
- ukrštaj autoputa E-75 i sentandrejskog puta
km 112+179.50 - drumski armirano betonski most
- sistem prostih greda raspona: 12.05+15.7+24.2+12.05m
- na mestu raskrsnice van nivoa “Temerin”
km 114+681.20 - drumski armirano betonski most
- sistem prostih greda raspona: 2x11.0+4x16.25m
- ukrštaj autoputa E-75 i puta za Zenjanin


3.8.1 MOSTOVI NA DESNOJ TRACI I POSTOJEĆI PUTNI PRELAZI

ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA

Svi objekti su vizuelno pregledani. Utvrđen je obim i lokacija oštećenja.
Izvršena je analiza glavnog projekta i postojećeg stanja i donet zaključak o budućim aktivnostima.

PROJEKTOVANJE

Na osnovu prethodnih aktivnosti definisani su svi potrebni radovi kojima se otklanjaju oštećenja i nedostaci na mostu.
Novi objekti su definisani na osnovu projekta autoputa, inženjerskogeoloških i geotehničkih podloga, geometrije postojećih mostova, Mišljenja u postupku izdavanja vodoprivrednih uslova i Uslova železničko transportnog preduzeća.

3.8.1.1 Most na km 110+204.35
U sklopu trase petlje "Sever" projektovan je most za drumski saobraćaj. Potrebno je premostiti krak petlje Sever i prugu Novi Sad-Senta.
Za izradu idejnog projekta korišćene su sledeće podloge:
- projektovana trasa i niveleta puta,
- zahtevana širina kolovoza puta,
- načelna saglasnost izdata od ŽTP "Beograd"
- geomehanički elaborat.
Na osnovu raspoloživih podataka projektovan je most od armiranog i prethodno napregnutog betona, ukupne dužine 106.07 m i širine kolovoza 11.0 m sa pešačkim stazama promenljive širine koje prate liniju kolovoza. Kolovoz je u krivini radijusa RH=2500 m. Most je zakošen u odnosu na krak petlje “Sever“ pod uglom od 56° .
Konstrukcija mosta se sastoji od četiri raspona: 2x26,0m +22,34m+ 17,35m. Statički sistem mosta je niz prostih greda.
Glavni nosač mosta je usvojen kao montažni nosač T preseka. Predviđeno je 9 glavnih nosača u poprečnom preseku mosta. Glavni nosači su od prethodno napregnutog betona.
Glavni nosači su međusobno povezani kolovoznom pločom izvedenom na licu mesta i poprečnim nosačima nad osloncima. U podužnom smislu nosači su vezani iznad srednjih stubova kontinuitet pločom koja omogućava da konstrukcija za horizontalne uticaje radi kao celina. Glavni nosači se oslanjaju preko pokretnih neoprenskih ležišta i ležišnih kvadera na armiranobetonsku ležišnu gredu livenu na licu mesta.
Dilatiranje konstrukcije obezbeđuje se dilatacionim napravama nad krajnjim stubovima mosta.
Ležišna greda čini ramovsku konstrukciju sa po tri kružna armirano betonska stuba, koji su ujedno produžetak bušenih šipova.
Dužine šipova i dozvoljeno opterećenje dati su u geomehaničkom elaboratu.
Most se fundira na po 3 bušena šipa na svakom stubnom mestu. Prečnik šipova je 1200 mm.
Krajnji stubovi mosta su projektovani sa propuštenim nasipom. Kolovoz na mostu sastoji se od dva sloja: zaštitnog od asfalt betona i habajućeg od specijalnog skeletnog asfalta.
Most je opremljen elastičnim odbojnim i pešačkim ogradama, slivnicima i kanaletama.
Dilatiranje konstrukcije obezbeđuje se dilatacionim napravama nad stubovima mosta.

3.8.1.2 Most na km 110+397.26
Na mestu ukrštanja desne prateće saobraćajnice (stare trase autoputa E-75) i kraka rampe petlje „Sever“ – pravac BG –NS, projektovan je drumski most kao gredni, kontinualni prethodno napregnuti nosač na tri polja raspona 13,05+13,50+13,05 m, korisne širine 7,10 m za klovoz i 2 x 1,95m za pešačke staze.
Stubovi mosta su pod uglom od 76 u odnosu na osovinu kraka rampe 'petlje Sever'. Most je u horizontalnoj krivini sa radijusom Rh = 415 m.
Za izradu ovog projekta korišćene su sledeće podloge:
- projektovana trasa i niveleta puta,
- zahtevana širina kolovoza,
- geomehanički elaborat.
Mali radijus krivine i oštar ugao zakošenja uslovili su da kolovozna konstrukcija sa pešačkim stazama bude projektovana po krivini.
Gornji stroj sastoji se od dva T nosača konstantnog poprečnog preseka. Nosači su povezani armiranobetonskom kolovoznom pločom sa prepustima i poprečnim nosačima, koji se nalaze nad osloncima. Svi delovi se betoniraju na licu mesta. Pešačke staze su armiranobetonske, izvedene na licu mesta na prepustima gornje ploče sa otvorima za prolaz instalacija. Glavni nosači se oslanjaju, kod krajnjih stubova, na donji stroj mosta preko pokretnih neoprenskih ležišta. Kod srednjih stubova, glavni nosači se oslanjaju preko betonskih zglobova direktno na stubove. Za dilatiranje konstrukcije predviđene su dilatacione naprave na krajnjim stubovima.
Donji stroj mosta čine armiranobetonske naglavne grede sa po dva bušena šipa-stuba ø1200 mm na svakom stubnom mestu. Srednji stubovi su u nivou terena povezani naglavnim gredama.
Dužine i nosivosti šipova određene su u geomehaničkom elaboratu. Kolovoz na mostu sastoji se od dva sloja: zaštitnog od asfalt betona i habajućeg od specijalnog skeletnog asfalta.
Most je opremljen elastičnim odbojnim i pešačkim ogradama, slivnicima i kanaletama.

3.8.1.3 MOST NA KM 115+257.75
Na mestu ukrštanja autoputa servisne saobraćajnice autoputa E-75 i pruge projektovan je drumski, armirano betonski most raspona 13,58+17,14+13,58 ukupne dužine L = 49.87 m i širine kolovoza sa pešačkim stazama 10.96 m (1.98+7.00+1.98).
Rešenjem se obezbeđ|uje normalan prolaz vozova kao i stabilnost postojećeg objekta desne trake.
Za izradu ovog projekta korišćene su sledeće podloge:
- projektovana trasa i niveleta puta,
- zahtevana širina kolovoza,
- geomehanički elaborat.
Gornji stroj - konstrukcija je rešena kao roštiljni gredni sistem sačinjen od 11 montažnih, armirano betonskih glavnih nosača. Glavni nosači su oblika T preseka sa gornjom flanšom izvedenom u nagibu kolovoza. Nosači su međusobno povezani kolovoznom pločom i poprečnim nosačima nad na osloncima. Donji stroj mosta čine armiranobetonske naglavne grede sa po dva bušena šipa-stuba ø 600 mm na svakom stubnom mestu. Veza između gornjeg i donjeg stroja mosta ostvarena je preko betonskog zgloba iznad srednjih stubova, odnosno NAL ležištima iznad krajnjih stubova.
Dužine i nosivosti šipova određene su u geomehaničkom elaboratu. Kolovoz na mostu sastoji se od dva sloja: zaštitnog od asfalt betona i habajućeg od specijalnog skeletnog asfalta.
Most je opremljen elastičnim odbojnim i pešačkim ogradama, slivnicima i kanaletama.
Dilatiranje konstrukcije obezbeđuje se napravama nad krajnjim stubovima tipa MA-70.

3.8.2 MOSTOVI NA LEVOJ TRACI I NOVI PUTNI PRELAZI

Novi objekti su definisani na osnovu projekta autoputa, inženjerskogeoloških i geotehničkih podloga, geometrije postojećih mostova, Mišljenja u postupku izdavanja vodoprivrednih uslova i Uslova železničko transportnog preduzeća.

3.8.2.1 Most na km 110+204.35 (glavna i servisna saobraćajnica)
U sklopu trase petlje "Sever" projektovana su dva mosta armirano betonska za drumski saobraćaj . Potrebno je premostiti krak petlje Sever i prugu Novi Sad-Senta.
Za izradu idejnog projekta korišćene su sledeće podloge:
- projektovana trasa i niveleta puta,
- zahtevana širina kolovoza puta,
- načelna saglasnost izdata od ŽTP "Beograd"
- geomehanički elaborat.

Na osnovu raspoloživih podataka projektovani su mostovi od armiranog i prethodno napregnutog betona, ukupne dužine 106.07 m i širine kolovoza 11.0 m odnosno 7.10 m (servisna saobraćajnica) sa pešačkim stazama promenljive širine koje prate liniju kolovoza. Kolovoz je u krivini radijusa RH=2500 m. Most je zakošen u odnosu na krak petlje Sever pod uglom od 56° .
Konstrukcija mosta se sastoji od četiri raspona: 2x26,0m +22,34m+ 17,35m.
Statički sistem mosta je niz prostih greda.
Glavni nosač mosta je usvojen kao montažni nosač T preseka. Predviđeno je 9 glavnih nosača odnosno 7 (servisna saobraćajnica) u poprečnom preseku mosta. Glavni nosači su od prethodno napregnutog betona.
Glavni nosači su međusobno povezani kolovoznom pločom izvedenom na licu mesta i poprečnim nosačima nad osloncima. U podužnom smislu nosači su vezani iznad srednjih stubova kontinuitet pločom koja omogućava da konstrukcija za horizontalne uticaje radi kao celina. Glavni nosači se oslanjaju preko pokretnih neoprenskih ležišta i ležišnih kvadera na armiranobetonsku ležišnu gredu livenu na licu mesta.
Dilatiranje konstrukcije obezbeđuje se dilatacionim napravama nad krajnjim stubovima mosta.
Ležišna greda čini ramovsku konstrukciju sa po tri kružna armirano betonska stuba, koji su ujedno produžetak bušenih šipova.
Dužine šipova i dozvoljeno opterećenje dati su u geomehaničkom elaboratu.
Most se fundira na po 3 bušena šipa na svakom stubnom mestu. Prečnik šipova je 1200 mm.
Krajnji stubovi mosta su projektovani sa propuštenim nasipom. Kolovoz na mostu sastoji se od dva sloja: zaštitnog od asfalt betona i habajućeg od specijalnog skeletnog asfalta.
Most je opremljen elastičnim odbojnim i pešačkim ogradama, slivnicima i kanaletama.
Dilatiranje konstrukcije obezbeđuje se dilatacionim napravama nad stubovima mosta.

3.8.2.2 Mostovi na km 115+257.75 (glavna i servisna saobraćajnica)
Na mestu ukrštanja autoputa glavne i servisne saobraćajnice autoputa E-75 i pruge projektovana su dva drumska, armirano betonski most raspona 13,58+17,14+13,58 ukupne dužine L = 49.87 m i širine kolovoza sa pešačkim stazama 14.24 m (1.98+11.00+1.26) odnosno 10.96 m (1.98+7.00+1.98). Konstrukcije mostova su iste s tim da se razlikuje broj glavnih nosača u poprečnom preseku i broj sipova ispod naglavnica.
Rešenjem se obezbeđuje normalan prolaz vozova kao i stabilnost postojećeg objekta desne trake.
Za izradu ovog projekta korišćene su sledeće podloge:
- projektovana trasa i niveleta puta,
- zahtevana širina kolovoza,
- geomehanički elaborat.
Gornji stroj - konstrukcija je rešena kao roštiljni gredni sistem sačinjen od četrnaest odnosno jedanaest montažnih, armirano betonskih glavnih nosača. Glavni nosači su oblika T preseka sa gornjom flanšom izvedenom u nagibu kolovoza. Nosači su međusobno povezani kolovoznom pločom i poprećnim nosačima nad osloncima. Donji stroj mosta čine armiranobetonske naglavne grede sa po tri odnosno dva bušena šipa-stuba ø 600 mm na svakom stubnom mestu. Na krajnjim naglavnim gredama se još nalaze čeoni zid i dva krilna zida. Veza između gornjeg i donjeg stroja mosta ostvarena je preko betonskog zgloba iznad srednjih stubova, odnosno NAL ležištima iznad krajnjih stubova.
Dužine i nosivosti šipova određene su u geomehaničkom elaboratu. Kolovoz na mostu sastoji se od dva sloja: zaštitnog i habajućeg.
Most je opremljen elastičnim odbojnim i pešačkim ogradama, slivnicima i kanaletama.
Dilatiranje konstrukcije obezbeđuje se napravama nad krajnjim stubovima tipa MA-70.

3.8.2.3 Most na km 116+457,81
Na km 116+457.81, autoput E-75 se ukršta sa kanalom Subić. Na tom mestu predviđena je izgradnja armirano betonskog drumskog mosta ukupne dužine L = 19.88 m i širine kolovoza sa pešačkim stazama 14.24 m (1.98+11.00+1.26).
Za izradu ovog projekta korišćene su sledeće podloge:
- projektovana trasa i niveleta puta,
- zahtevana širina kolovoza,
- vodoprivredni uslovi,
- geomehanički elaborat.
Statički sistem mosta je prosta greda raspona 14.30 m.
Svi glavni nosači su istog oblika i prefabrikovani.
Fundiranje mosta je na pobijenim šipovima.
Gornji stroj - konstrukcija je rešena kao roštiljni gredni sistem sačinjen od četrnaest montažnih, armirano betonskih glavnih nosača. Poprečni nosači, kolovozna ploča i pešačke staze se izvode na licu mesta.

Asfaltni kolovozni zastor se izvodi u dva sloja, zaštitnog debljine 3 cm i habajućeg debljine 4 cm. Postavlja se preko hidroizolacije od visokokvalitetnih polimerbitumenskih varenih traka.
Pešačke staze imaju pad od 2 % ka kolovozu. Kolovozni zastor pešačkih staza je od polimer betona. Odvodnjavanje vode sa mosta izvršiće se slivnikom postavljenim uz ivičnjak, sa niže strane.
Pešačka ograda sa leve strane mosta je od čeličnih profila. Predviđena je i elastična odbojna. Sa desne strane mosta ograda je sa rukohvatom.
Stubovi mosta su sa propuštenim nasipom. Dilatiranje konstrukcije obezbeđuje se napravama nad krajnjim stubovima tipa MA-40.

3.8.3 NOVI PUTNI PRELAZI
3.8.3.1 Prelaz na km 111+862.28
Na mestu ukrštanja autoputa E-75 i sentandrejskog puta projektovan je nov most - prelaz preko autoputa, za drumski i pešački saobraćaj. Projektovani most se nalazi na mestu postojećeg mosta koji se u skladu sa projektnim zadatkom i uslovima saobraćajnice ruši.
Za izradu ovog projekta korišćene su sledeće podloge:
- projektovana trasa i niveleta puta,
- zahtevana širina kolovoza,
- geomehanički elaborat.
Na osnovu raspoloživih podataka projektovan je most od armiranog i prednapregnutog betona, ukupne dužine 94,77 m i ukupne širine 12.47 m. Širina kolovoza je konstantna i iznosi 8.5 m, a širina pešačkih staza je 198.5 cm. Most je zakošen u odnosu na osovinu autoputa E-75 ugao 680.
Konstrukcija mosta se sastoji od šest raspona: dva krajnja jednaka raspona L = 11.0 m i četri srednja jednaka raspona L = 16.40 m. Statički sistem mosta je niz prostih greda.
Glavni nosač mosta usvojen kao montažni nosač I preseka. U poprečnom preseku ima 8 glavnih nosača. Svi glavni nosači su prednapregnuti.
Glavni nosači su međusobno povezani kolovoznom pločom izvedenom na licu mesta i poprečnim nosačima nad osloncima takođe izvedenim na licu mesta. U podužnom smislu nosači su vezani iznad srednjih stubova kontinuitet pločom koja omogućava da konstrukcija za horizontalne uticaje radi kao celina. Glavni nosači se oslanjaju preko pokretnih neoprenskih ležišta i ležišnih kvadera na armirano betonsku ležišnu gredu livenu na licu mesta. Ležišna greda čini ramovsku konstrukciju sa po tri kružna armirano betonska stuba, koja su ujedno produžetak bušenih šipova. Most se fundira na po 3 bušena šipa na svakom stubnom mestu. Prečnik šipova je 1200 mm. Krajnji stubovi mosta su projektovani sa propuštenim nasipom.
Kolovoz na mostu sastoji se od dva sloja: zaštitnog od asfalt betona i habajućeg od specijalnog skeletnog asfalta.
Most je opremljen elastičnim odbojnim i pešačkim ogradama, slivnicima i kanaletama.
Dilatiranje konstrukcije obezbeđuje se dilatacionim napravama nad stubovima mosta.

3.8.3.2 Prelaz na km 112+179.50
Na mestu raskrsnice van nivoa "Temerin" predviđena su dva odvojena mosta za drumski saobraćaj.
Za izradu ovog projekta korišćene su sledeće podloge:
- projektovana trasa i niveleta puta,
- zahtevana širina kolovoza,
- geomehanički elaborat.
Na osnovu raspoloživih podataka projektovani su mostovi od armiranog i prethodno napregnutog betona, ukupne dužine 92.58 m i širine kolovoza 10.35m sa pešačkim stazama promenljive širine koje prate liniju kolovoza. Kolovoz je u krivini radijusa RH=2500 m. Konstrukcija mosta se sastoji od tri raspona: 27,00m+29,20m+27,00m. Statički sistem mosta je niz prostih greda.
Glavni nosač mosta je usvojen kao montažni nosač T preseka. Predviđeno je 9 glavnih nosača u poprečnom preseku jednog mosta koji su međusobno povezani kolovoznom pločom debljine izvedenom na licu i poprečnim nosačima nad osloncima.
U podužnom smislu nosači su vezani iznad srednjih stubova kontinuitet pločom koja omogućava da konstrukcija za horizontalne uticaje radi kao celina. Glavni nosači se oslanjaju preko pokretnih neoprenskih ležišta i ležišnih kvadera na armiranobetonsku ležišnu gredu livenu na licu mesta.
Dilatiranje konstrukcije obezbeđuje se dilatacionim napravama nad krajnjim stubovima mosta.
Ležišna greda čini ramovsku konstrukciju sa po tri kružna armirano betonska stuba, koji su ujedno produžetak bušenih šipova.
Most se fundira na po 3 bušena šipa na svakom stubnom mestu. Prečnik šipova je 900 mm.
Krajnji stubovi mosta su projektovani sa propuštenim nasipom. Kolovoz na mostu sastoji se od dva sloja: zaštitnog i habajućeg.
Dužine šipova i dozvoljeno opterećenje dati su u geomehaničkom elaboratu.
Most je opremljen elastičnim odbojnim i pešačkim ogradama, slivnicima i kanaletama.
Odvodnjavanje vode sa mosta obavlja se slivnicima postavljenim uz ivičnjake sa niže strane.

3.8.3.3 Prelaz na km 114+681.20
U sklopu zrenjaninske petlje, na mestu ukrštanja autoputa E-75 i puta za Zrenjanin, projektovana su dva nova paralelna mosta - prelaza preko autoputa, za drumski i pešački saobraćaj. Projektovani mostovi se nalaze na mestu postojećih mostova koji se u skladu sa projektnim zadatkom i uslovima saobraćajnice ruše.
Za izradu ovog projekta korišćene su sledeće podloge:
- projektovana trasa i niveleta puta,
- zahtevana širina kolovoza,
- geomehanički elaborat.
Na osnovu raspoloživih podataka projektovan je most od armiranog i prednapregnutog betona, ukupne dužine 94,39 m i ukupne širine 15.19 m. Širina kolovoza je konstantna i iznosi 11.55 m, a širina pešačkih staza je promenjiva zbog horizontalne krivine u kojoj se most nalazi. Most je zakošen u odnosu na osovinu autoputa E-75 ugao 680.
Konstrukcija mosta se sastoji od šest raspona: dva krajnja jednaka raspona L = 11.0 m i četri srednja jednaka raspona L = 16.25 m. Statički sistem mosta je niz prostih greda kako za srednji, tako i za krajnje raspone.
Glavni nosač mosta usvojen kao montažni nosač I preseka. U poprečnom preseku ima 10 glavnih nosača na međusobna rastojanja između njih su 152 cm. Svi glavni nosači su prednapregnuti.
Glavni nosači su međusobno povezani kolovoznom pločom izvedenom na licu mesta i poprečnim nosačima.
U podužnom smislu nosači su vezani iznad srednjih stubova kontinuitet pločom koja omogućava da konstrukcija za horizontalne uticaje radi kao celina. Glavni nosači se oslanjaju preko pokretnih neoprenskih ležišta i ležišnih kvadera na armirano betonsku ležišnu gredu livenu na licu mesta. Ležišna greda čini ramovsku konstrukciju sa po tri kružna armirano betonska stuba, koja su ujedno produžetak bušenih šipova.
Most se fundira na po 3 bušena šipa na svakom stubnom mestu. Prečnik šipova je 1200 mm.
Krajnji stubovi mosta su projektovani sa propuštenim nasipom.
Kolovoz na mostu sastoji se od dva sloja: zaštitnog od asfalt betona i habajućeg od specijalnog skeletnog asfalta.
Most je opremljen elastičnim odbojnim i pešačkim ogradama, slivnicima i kanaletama.
Dilatiranje konstrukcije obezbeđuje se dilatacionim napravama nad stubovima mosta.

3.8.4 PROPUSTI

NOVI PROPUSTI LEVA I DESNA TRAKA
STACIONAŽA KARAKTERISTIKE
km 112+592.00
Zasveden od nearmiranog betona L=2m

km 114+267.00
Ramovski od armiranog betona L=6m

km 115+062.00
Ramovski od armiranog betona L=2m

km 1+226.75
u petlji “Sever”, kanal Pešnjak Ramovski od armiranog betona L=2m










3.9 PROJEKAT KOLOVOZNE KONSTRUKCIJE

NOVOPROJEKTOVANA KOLOVOZNA KONSTRUKCIJA (akt. 2241, 2242, 2243, 2244, 2245, 2246, 2263, 2064)
3.9.1 POLAZNI PROJEKTNI ZAHTEVI

"Idejni projekat Autoputa E-75, Zona Novog Sada od km 108+000 do 120+000" zasnovan je na istovetnim polaznim projektnim zahtevima i zaključcima dobijenim prilikom izrade Idejnog projekta nove kolovozne trake i rekonstrukcije kolovoza na postojećoj traci autoputa E-75, deonice: Novi Sad - Beograd od km 112+700 do km 173+450, Centar za puteve Vojvodine, Novi Sad (1999-2000 g).

U Idejnom projektu Autoputa E-75, Zona Novog Sada od km 108+000 do 120+000, postojeća desna traka autoputa od km 108+000 do 120+000 se posmatra kao rehabilitovan kolovoz prema projektima "Glavni projeklat rehabilitacije postojeće trake autoputa E-75 u zoni Novog Sada od km 108+000 do 112+700" i " Novelacija glavnog projekta rekonstrukcije postojećeg kolovoza autoputa E-75, deonica Novi Sad - Beograd od km 112+700 do km 173+450" dok će se popravka delimično izvedenih radova na izgradnji leve trake autoputa na deonici od 112+700 do km 120+000 izvesti u svemu prema zaključcima i rešenjima "Projekta popravke izvedenih zemljanih radova na donjem stroju i objektima autoputa E-75 deonica: Novi Sad - Beška od km 112+700 do km 136+225".

Republička komisija za pregled projekata od posebnog interesa za Republiku Srbiju je, na osnovu nalaza i mišljenja izvestilaca prihvatila je, bez primedbi, projektom predviđena rešenja za deonicu Novi Sad-Beograd i dala saglasnost na njih. Za Glavni projekat iste deonice, projektant, takođe, ima pozitivne izveštaje međunarodne revizije ("Scetauroute", Pariz, g-din Gilbert Caroff).

Preuzeti rezultati tada obavljenih istraživanja materijala, nekih novih metoda proračuna i svih ostalih zaključaka projekta ne analiziraju se i ne prikazuju detaljno u ovom Idejnom projektu. Sa druge strane, rezultati novih istraživanja, obavljenih tokom izrade ovog Idejnog projekta, kao i zaključci doneseni na osnovu njih detaljno su prikazani u dokumentaciji ovog Idejnog projekta.


3.9.2 AGRESIVNOST SAOBRAĆAJNOG OPTEREĆENJA
Polazne osnove sračunavanja uticaja saobraćajnog opterećenja na alternativne kolovozne konstrukcije utemeljene su na sledećim osnovnim stavovima, proizašlim iz ranga i značaja puta, obima i međunarodnog karaktera saobraćajnog opterećenja:

 Postupak sračunavanja ukupnog ekvivalentnog saobraćajnog opterećenja definisan u standardu JUS.U.C4.010 nije se mogao, zbog konstantne vrednosti eksponenta =4 primeniti u teorijskim anlizama i dimenizionisanju kolovoznih konstrukcija. Zbog toga što u njemu nisu definisane i nove vrste vozila, konfiguracije i težine osovina, određene "harmonizovanim", novim evropskim normama, njegova primena je ograničena i u empirijskim metodama dimenzionisanja.

 Put ka tačnoj analizi uticaja saobraćajnog opterećenja na kolovoznu konstruciju zahtevao je korišćenje osnovnih principa mehanike kolovoza, odnosno formulisanje novog postupka proračuna ekvivalentnog saobraćajnog opterećenja, primenljivog na sve vrste materijala i sve savremene tipove kolovoznih konstrukcija, koje su predmet ovog projekta.

Osnov primenjenog postupka sračunavanja destruktivnog uticaja saobraćajnog opterećenja na analizirana alternativna rešenja kolovozne konstrukcije nađen je u definisanju agresivnosti osovina i zasnovan je na poštovanju osnovnih zakonitosti mehanike kolovoznih konstrukcija kao i u doslednom tumačenju poznatih zakona zamora svih vrsta putno građevinskih materijala pod tipičnim uticajima saobraćajnog opterećenja.
3.9.3 UTICAJ KLIME I OKOLINE
Skup klimatskih odlika područja, bitan za analizu alternativnih rešenja konstrukcije, ocenjen je indeksom mraza i sračunavanjem efektivne temperature u asfaltnim slojevima, merodavne za dimenzionisanje. Postupak njenog sračunavanja, potpuno nov u našoj praksi i zasnovan na mehanici kolovoznih konstrukcija i teoriji akumulacije oštećenja, detaljno je opisan i prikazan u projektu.

3.9.4 POSTELJICA
Vodeći računa o značaju i rangu puta, kao i o predviđenom saobraćajnom opterećenju, posteljica je projektovana na završnom sloju zemljanog trupa, kao poseban sloj između zemljanog trupa i kolovozne konstrukcije. Projektno rešenje imalo je u vidu dva osnovna polazna zahteva koje materijali u posteljici moraju da ispune. To su:

 obezbeđenje dobrih uslova građenja samog sloja posteljice i narednih slojeva kolovozne konstrukcije (kratkoročni zahtev) i
 mehaničko funkcionisanje posteljice tokom celokupnog perioda eksploatacije (dugoročni zahtev)

Izbor materijala koji ispunjavaju ova dva osnovna projektna zahteva primerena rangu i značaju puta, agresivnosti saobraćajnog opterećenja, lokalnim hidrološkim uslovima i poprečnom profilu autoputa, detaljno je prikazan u ovom Idejnom projektu. Pored materijala anlaliziranih na deonici Novi Sad-Beograd, u ovom projektu je istraživan i jedan novi materijal-stabilizacija pirodnog tla, peska, krečom i cementom. Izučeni su svi zahtevi projektovanja i građenja ovog materijala i njegove fundamentalne mehaničke karakteristike bitne za projektovanje.
3.9.5 NOSEĆI SLOJ OD DROBLJENOG KAMENOG MATERIJALA
Kvaliteti kamenog materijala definisani su shodno važećim standardima u SRJ. Granulometrijski sastav definisan je znatno užim podučjem (prema evropskoj normi NF P-98-129). Granulometrijska kriva mineralnog kamenog drobljenog amaterijala mora se nalaziti u ovom području. Potreban granulometrijski sastav mineralne mešavine predstavlja mineralnu mešavinu sastavljenu od najmanje dve frakcije drobljenog kamenog materijala. Ovakva mešavina se meša i vlaži u centralnom postrojenju i razastire na posteljicu finišerom, što je u našoj zemlji nov, ali neophodan projektni zahtev.
3.9.6 NOSEĆI SLOJ OD CEMENTNE STABILIZACIJE
Analiza zahteva definisanih jugoslovenskim standardom JUS U.E9.024 iz 1982 godine. navela je na sledeće bitne zaključke o ograničenjima njegove potpune i dosledne primene u ovom projektu:

 Standard definiše relativno široki opseg dozvoljenog granulometrijskog sastava mineralnih mešavina tipa 0/31,5 i tipa 0/50 i zahtevani dozvoljeni raspon pritisnih čvrstoća nakon 7 i 28 dana (p7 = 2,0-5,5 Mpa i p28= 3,0-6,5 Mpa)

Posledice: Uvid u rezultate dosadašnjih prethodnih i kontrolnih ispitivanja na velikom broju puteva građenih u našoj zemlji i iskustvo projektanta pokazuje da ovako postavljeni zahtevi imaju za posledicu široko korišćenje mineralnih materijala, najčešće bez frakcionisanja, sa različitim učešćem i kvalitetom cementa. To je osnovni razlog što se, uz zadovoljenje svih standardom propisanih zahteva za granulometrijskim sastavom i pritisnom čvrstoćom, najčešće zapaža nehomogenost mehaničkih karakteristika izgrađenih slojeva,

 Standardom se ne zahteva ispitivanje i poznavanje trajne čvrstoće cementne stabilizacije, njenog modula elastičnosti i otpornosti na jednostruko i ponovljeno savijanje (zamor).

Posledica: Standard ne obezbeđuje poznavanje fundamentalnih mehaničkih svojstava potrebnih za dimenzionisanje kolovozne konstrukcije prema zahtevima racionalne mehanike i samo projektovanje ovog sloja.

Zaključeno je, dakle, da korišćenje samo odredaba ovog standarda, bez dopunskih definicija i poznavanja fundamentalnih svojstava ovog materijala a) ne obezbeđuje potrebnu preciznost projektovanja i kvaliteta zahtevanih prilikom građenja, (preveliko granično područje granulometrijskog sastava i zahtevanih pritisnih čvrstoća) i b) ne pruža dovoljne osnove za projektovanje kolovozne konstrukcije puta ovakvog ranga i značaja (nema rezultate fundamentalnih mehaničkih svojstava projektovanog materijala),

Zbog svega rečenog, u projektu je obavljeno predhodno istraživanje i poređenje našeg standarda sa standardima i normama za cementom stabilizovane materijale za noseće slojeve kolovoznih konstrukcija autoputeva u pojedinim evropskim zemljama, na osnovu čega je cementna stabilizacija projektovana prema zahtevima koji su opsežno prikazani u projektu.
3.9.7 ASFALTNI SLOJEVI
Prilikom projektovanja asfaltnih mešavina za habajuće i noseće slojeve kolovozne konstrukcije definisani su sledeći početni projektni zahtevi:

1. Istraživanje asfaltnih mešavina definisanih standardima JUS-a
2. Istraživanje modernih asfaltnih mešavina kakve se danas koriste na autoputevima u Evropi, prema standardima nekih Evropskih zemalja i
3. Obezbeđenje fundamentalnih mehaničkih svojstava svih asfaltnih mešavina koja moraju pokazati:
 malu osetljivost na kolotrage,
 potrebnu otpornost na pojavu prslina i pukotina od zamora,
 otpornost na uglačavanje i intenzivne promene temperature (termičke pukotine),
 otpornost na uticaje vode (održanje dugotrajne dobre veze bitumena i agregata),
 dobre površinske karakteristike (ravnost i hrapavost),
 otpornost na odnošenje zrna agregata sa površine,
 malu osetljivost na starenje izazvano kiseonikom i/ili ultravioletnim zracima

Projektovanje asfaltnih mešavina određenih standardima JUS pokriva područje samo klasičnih asfaltnih mešavina i zasniva se na striktnom poštovanju uslova izvođenja Marshall-ovog opita i ispunjenju zahteva za pojedine propisane karakteristike (stabilnost, tečenje, vrsta i kvalitet bitumena, tehnološka debljina sloja itd). Oni ne obuhvataju područje drugih koncepata asfaltnih mešavina, veoma mnogo korišćenih na putevima Evrope poslednjih dvadeset godina. Pored toga, ti standardi ne pretpostavljaju potrebu poznavanja fundamentalnih svojstava projektovane mešavine niti obavezno zahtevane ili korelativne vrednosti modula, zamora i zakona trajne deformacije, koje bi ona morala da ostvari, pa ni ostala svojstva materijala određena postavljenim projektnim zahtevima

Idejni projekat deonice Novi Sad-Beograd je, sa druge strane, analizirao stanje na evropskim autoputevima u području primene asfaltnih mešavina. To stanje, poslednjih dvadesetak godina, karakteristično je po brojnim unapređenjima, kako u oblasti poboljšanja klasičnih, tako i u formulisanju novih vrsta asfaltnih mešavina (cilj: ostvarenje kompromisa između otpornosti na zamor i trajne deformacije). Takve asfaltne mešavine su na primer: "splithmastixasphalt" u Nemačkoj i svim Skandinavskim zemljama, tanki asfaltni slojevi (1980), asfaltne mešavine visokog modula (1983), veoma tanki i ultra tanki asfaltni slojevi (1985-1997), u Francuskoj, "hot rolled asphalt" u Britaniji, inovacije u Italiji, drenažni asfalti širom Evrope itd. Ove nove vrste asfaltnih mešavina se, ili ne mogu projektovati samo korišćenjem standarda JUS, ili se pak njihova mehanička svojstva ne mogu procenjivati samo i jedino na Marshall-ovom testu.

Imajući u vidu evropski značaj autoputa, međunarodni karakter saobraćaja i povećane zahteve korisnika puteva koji će biti sve značajniji, istraživanja u ovom projektu obuhvatila su i neke od pomenutih asfaltnih mešavina. Ta istraživanja trebalo je da ukažu na mogućnost njihove primene na ovom putu. Ukoliko se i ne primene u građenju, njihovo korišćenje se, sa pravom, može očekivati tokom životnog veka kolovoza, u održavanju.

Zbog svega navedenog projektovanje asfaltnih mešavina, u tom predhodnom i ovom projektu, obavljeno je programskim paketom PRADOWIN (PROGRAMS for ROAD ASPHALT DESIGN and OPTIMIZATION) Putnog Istraživačkog Centra (CRR) iz Brisela-Belgija autora L.Franncken-a dr sc i A. Vanelstraete dr sc. Ovaj programski paket zasnovan na rezultatima eksperimentalnih istraživanja, praktično realizuje sve preporuke Putnog Istraživačkog Centra iz Brisela iznete u dokumentu «Code de bonne pratique pour la formulation des enrobe bitumienux»-CRR-R 69/97 god. U ovom projektu on je korišćen pri izboru mineralnih materijala i veziva, za analitičko projektovanje mešavina, za verifikaciju i ocenu fundamentalnih mehaničkih svojstava (modul, zamor, termička osetljivost) projektovanih asfaltnih mešavina i za ocenu uticaja proizvoljne promene bilo kog parametra mešavine na njen kvalitet.

U Idejnom projektu deonice Novi Sad - Beograd su analizirane:

• asfaltne mešavine definisane standardima JUS (klasične asfaltne mešavine),
• klasične i savremene asfaltne mešavine definisane homologiranim evropskim standardima, čije se osnove nalaze u preporukama i normama Nemačke, Francuske i Belgije. Projekat je dakle opsežno analizirao asfaltne mešavine peskovitog skeleta siromašnog mastiksom (15 vrsti mešavina),
• asfaltne mešavine kamenog skeleta bogate mastiksom (4 mešavine tipa "Stonemastixasphalt"),
• asfaltne mešavine kamenog skeleta siromašne mastiksom (5 mešavina drenažnog asfalta)

U ovom Idejnom projektu korišćeni su rezultati vrednovanja svih ispitivanih mešavina u Idejnom projektu deonice Novi Sad-Beograd i projektovane su one čiji su rezultati najbolje ocenjeni. Takođe ovaj projekat je koristio i konkretne rezultate laboratorijskih ispitivanja fundamentalnih mehaničkih svojstava asfaltnih mešavina (kolotrag, zamor itd.) istog sastava i kvaliteta materijala, obavljenih u inostranstvu. Projekat, je pored toga, propisao i dao objašnjenja o ispitivanjima koja je na nekim mešavinama potrebno obaviti pre građenja, a koji nisu definisani našim standardima.
3.9.8 DIMENZIONISANJE
Dimenzionisanje alternativnih rešenja kolovozne konstrukcije obavljeno je polazeći od: a) rezultata analiza destruktivnog uticaja prognoziranog saobraćajnog opterećenja iskazanih ukupnim brojem ekvivalentnih standardnih osovina i njihovom agresivnošću za svaku vrstu primenjenog materijala u pojedinim slojevima i posteljici, b) klimatskih uslova-merodavne temperature i indeksa mraza, c) referentnih vrednosti fundamentalnih mehaničkih svojstava (modul, zamor) projektovanih materijala u svakom od slojeva kolovoznih konstrukcija i posteljici.

Osnove primenjenog postupka nalaze se u poznavanju a) zamora materijala u slojevima kolovozne konstrukcije na osnovu istraženih i definisanih vrednosti fundamentalnih svojstava svih primenjenih materijala u projektovanim kolovoznim konstrukcijama. Postupak određivanja zakonitosti ponašanja bitumenom vezanih materijala na zamor, primenjen u ovom projektu, simulira laboratorijski opit zamora na savijanje, koji se obavlja na temperaturi od 100C i pri učestalosti opterećenja od 25 Hz. Dobijeni lom odgovara broju ciklusa ponavljanja (N) sile pri kome njena vrednost biva smanjena na polovinu početne. Kriva zamora je pretstavljena izrazom oblika:

/6=(N/106)b .
Disperzija rezultata na log N pri lomu, je opisana standardnim odstupanjem N. Kriva zamora je u bilogaritamskom obliku linearna, što znači da je log linearna funkcija logaritma broja ciklusa, zbog čega je usvojeno da je:

=AN-b

Koeficijent je 1/b nagib krive zamora i on, kako rezultati israživanja u projektu pokazuju, ima vrednost blisku 5 za sve materijale vezane bitumenom. (za razliku od do sada upotrebljavane vrednosti u našoj zemlji
1/b = 4).

Ponašanje cementne stabilizacije na zamor ocenjeno je rezultatima koji su zasnovani na tumačenju brojnih istraživanja zamora na trapezoidnim uzorcima. U laboratorijama širom sveta, za zakon zamora u području ponavljanja opterećenja od 105 do 107 prihvaćen je izrazom

=6 (N/106)b, odnosno /0=1-a logN

Nagib krive zamora, određen na oko 106 ciklusa opterećenja u funkciji 6 i otpornosti na savijanje pri prvom opterećenju 0. iznosi 1/12, što je u prjektu i poštovano.

Proračun dozvoljene vrednosti deformacije u slojevima kolovozne konstrukcije pretpostavlja poznavanje koeficijenta K kojim se koriguje neslaganje između rezultata proračuna i zapažanja o ponašanju konstrukcije u eksploataciji.

Vrednosti ovog koeficijenta se najčešće mogu istražiti analizom ponašanja različitih tipova novih i pojačanih konstrukcija u odnosu na pretpostavke učinjene pri njihovom projektovanju. Takva istraživanja u našoj zemlji nisu nikada sprovedena. S toga je u ovom projektu, na osnovu pouzdanih inostranih iskustava uveden koeficijent:
t<K tdoz., odnosno t< K tdoz

Vrednosti korišćene u ovom projektu su: za asfalt beton K=1.1, za BNS, K=1.3, za cementnu stabilizaciju K=1.5.

Agresivnost budućeg saobraćajnog opterećenja, u ovom projektu prihvaćeno je shodno definiciji da ono predstavlja odnos oštećenja izazvanog bilo kojim opterećenjem, prema oštećenju izazvanom nekim referentnim opterećenjem.

Rizik dimenzionisanja. Krive zamora materijala prihvaćene u ovom projektu definisane su za verovatnoću loma od 50%. To znači da se, usvojeni rezultati, izraženi u LogN (decimalnim logaritam broja ciklusa pri lomu) raspoređuju shodno normalnoj raspodeli sa standardnim odstupanjem koje je ovde nazvano N.

Takođe se prihvata da se debljina ugrađenog sloja raspoređuje shodno normalnoj raspodeli, standardnog odrstupanja H. Vrednosti H usvojene u projektu su:

• za asfalt beton H=1 cm.,
• za BNS H=2,5 cm i
• za cementnu stabilizaciju H=3 cm.

Rizik dimenzionisanja R, u tom slučaju, predstavlja integral gustine verovatnoće varijable logN. Standardno odstupanje , pridodato promenljivoj logN je dobijeno kombinacijom faktora disperzije zakona zamora i debljine slojeva izrazom
= N2+ (c2/b2) h 2
u kome su još:

c: koeficijent kojim se povezuju promene napona ili deformacije u konstrukciji sa promenama debljine sloja h, (log  = log0 -ch)
b: nagib krive zamora materijala izražen u obliku bilogaritamskog zakona. Usvojeni rizik je posledica ovih proračuna i intenziteta saobraćajnog opterećenja.


Obeležavanja i simboli u dijagramima i tabelama dimenzinisanja imaju sledeća značenja:

• 0 - napon pri lomu savijanjem pri jednom ciklusu opterećenja,
• 6 - napon pri lomu od savijanja pri 106 ciklusa opterćenja.
• 0 - granična deformacija pri jednom ciklusu opterećenja pri 100C i 25 Hz,
• 6 - granična deformacija pri 106 ciklusa opterećenja pri 100C i 25 Hz
• K1 = Ne/106)-b,
• K2 = (E (100C)/E (0C))0.5,
• K3 = 100 - tb,
• R = rizik trajnosti referentnog sloja;
• K4 = koeficijent slaganja mehaničkog modela sa realnim ponašanjem kolovoza,
• 0C = referentna temperatura dimenzionisanja,
• b = nagib krive zamora materijala ,
• = disperzija geometrijskih karakteristika (debljina) pojedinih slojeva
• E (0C) = Jungov modul materijala na referentnoj temperaturi dimenzionisanja,
• Ne = broj ciklusa opterećenja sračunat za svaki materijal tački
• t = fraktila zakona normalne rapodele za usvojeni rizik trajnosti kolovoza
• ad = K1*K2*K3*K4*6, za asfaltne slojeve,
• ad = K1*K3*K4*6, za cementnu stabilizaciju,
• PFi = klasa posteljice, zavisna od trajne vrednosti modula
• Vrednosti sračunatih deformacija i napona su u proračunima trajnosti uvećane za 10%.

Za cement betonske materijale i konstrukcije korišćena je metoda CRR iz Brisela, za šta su sva potrebna objašnjenja prikazana u projektu. Primenjena metoda zasniva se na teoriji tankih ploča.
3.9.9 OCENA DEJSTVA MRAZA
Primenjeni postupak ocene projektovane kolovozne konstrukcije na štetno dejstvo mraza zasnivan je na međusobnom poređenju:

• referentnih vrednosti atmosferskog indeksa mraza IMref., sračunatog u poglavlju klimatski uslovi i
• atmosferskog indeksa mraza koje projektovana konstrukcija može bez oštećenja podneti IMkk. Ovaj indeks sračunat je u funkciji osetljivosti primenjenih materijala u posteljici, termičke zaštite koju obezbeđuju slojevi kolovozne konstrukcije i njenog mehaničkog ponašanja.

Zaključak o osetljivosti konstrukcije na mraz donet je proverom uslova da je:

IMref > IMkk

U ovom Idejnom projektu korišćena je softverska podrška (program "Gelid") čije su osnove prikazane u Idejnom projektu deonice Novi Sad-Beograd.
3.9.10 ODRŽAVANJE PUTA I KOLOVOZNE KONSTRUKCIJE
Održavanje kolovozne konstrukcije i upravljanje radovima održavanja bitni su elementi trajnosti i funkcionalnosti projektovanih kolovoznih konstrukcija. Kao takvi oni pretstavljaju integralni deo projektnih pretpostavki i rešenja.

Budući da se radi o autoputu velike vrednosti i velikog saobraćajnog i ukupnog značaja, projektno rešenje, kao optimalni pristup, propisuje obavezu primenjivanja preventivnog održavanja kolovozne konstrukcije. Osnovno obeležje preventivnog održavanja kolovoza predstavlja intervencija adekvatnom tehničkom merom, u pravom trenutku, daleko ranije nego što se pojave i primete bilo koje patološke promene (oštećenja i deformacije), ili još nevidljive strukturne promene. Sa druge strane, preventivnim održavanjem će se kolovozna konstrukcija blagovremeno prilagođavati budućim, eventualno izmenjenim, (saobraćajnim) zahtevima. Takav pristup pretpostavka je optimizacije ukupnih troškova građenja, održavanja i vrednovanja analiziranih alternativnih rešenja, koja je pri projektovanju i vrednovanju prihvaćena.



Kolovozne konstrukcije projektovane su sa trajnošću od 20 godina uz projektom prihvaćeni minimalni rizik, što je posebno značajno, za istraženi obim i agresivnost budućeg saobraćajnog opterećenja. Preventivno održavanje, s toga, mora biti usaglašeno sa promenama koje će se i u oblasti saobraćaja, evenulano, dešavati.

Projektom predviđeni scenario održavanja poštuje prethodne navode i shodno Pravilniku o održavanju puteva u R. Srbiji i u cilju zaštite interesa Investitora, definiše sledeće komplementarne ciljeve pojedinih aktivnosti i radova održavanja:

Održavanje celokupne putne infrastrukture u stanju potpune spremnosti i efikasnosti za nesmetano obavljanje saobraćaja, nezavisno od klimatskih uslova

Cilj je potrebno ostvariti poštovanjem odredbi Pravilnika o održavanju puteva R Srbije (predviđa između ostalog i svakodnevni nadzor na putu) i ispunjenjem svih drugih ovde postavljenih ciljeva održavanja. Njegovo ostvarenje, takođe, podrazumeva regulisanje saobraćaja na mestu i u vreme izvođenja radova održavanja kao i obezbeđenje optimalnog učinka zimske službe.

Održavanje puta u zimskim uslovima pretpostavlja predhodno formulisanje adekvatnog plana i programa.

Garancija i obezbeđenje potrebne bezbednosti saobraćaja

Cilj se, generalno, ostvaruje radovima redovnog održavanja u smislu Pravilnika o održavanju R Srbije i posebnim aktivnostima i radovima investicionog održavanja. Njegovo ostvarenje ima za posledicu smanjenje broja saobraćajnih nezgoda korisnika i obezbeđenje potpune sigurnosti osoblja tokom izvođenja radova održavanja. S obzirom na značaj autoputa potrebno je planirati sistem informacija korisnika i službu za uklanjanje posledica aksidentnih događaja u saobraćaju.

Obezbeđenje i garancija potrebne udobnosti vožnje

Ostvarenje ovog cilja pretpostavlja svođenje mnogih nejasnih i stresnih situacija korisnika na najmanju meru. On se ostvaruje sistemom informacija namenjenih korisnicima, saobraćajnom signalizacijom i optimalnim stanjem površine kolovoza, naročito u pogledu njene poprečne i podužne ravnosti i hvatljivosti.

Pored radova redovnog održavanja definisanih Pravilnikom o održavanju R. Srbije, Projekat pretpostavlja regularno praćenje i ocenu stanja svih relevantnih karakteristika puta, kolovozne konstrukcije i objekata saobraćajne signalizacije. U tom smislu se pretpostavlja redovno praćenje stanja stalnih instalacija (saobraćajna signalizacija i dr,) kao i obavezno merenje sposobnosti trenja kolovozne površine svake druge godine počev od "nultog pregleda" (bezbednost saobraćaja) i merenje podužne i poprečne ravnosti svake treće godine od "nultog pregleda". Zaključci merenja, odnosno ocena stanja služe planiranju radova održavanja.

Očuvanje investicione vrednosti (kapitala) uloženog u put,

Ovaj cilj održavanja je posebno značajan za Investitora, budući da obezbeđuje optimalnu meru očuvanja kapitala uloženog u autoput.

Od svih elemenata puta jedino je kolovozna konstrukcija podložna promenama i ima svoj životni vek trajnosti (priroda konstrukcije). Prvog dana puštanja puta u saobraćaj započeće proces njenog propadanja, a samim tim i proces gubitka uložene finansijske vrednosti. Njeno stanje će se menjati u skladu sa pretpostavkama uzetim u Idejnom projektu, ali i zavisno od realno ostvarene saglasnosti inteziteta i agresivnosti saobraćajnog opterećenja i rizika građenja koji će se prihvatiti u Glavnom projektu. Brzina promena može biti i drugačija od predviđene (brža ili sporija) zavisno upravo od realnog obima saobraćaja i njegove agresivnosti u planskom periodu.

Esencijalni zahtev kojim je potrebno ostvariti ovaj cilj preventivnog održavanja definiše se kao stalno praćenje obima, strukture i agresivnosti realnog saobraćaja koji će se odvijati na putu tokom čitavog perioda ekploatacije. Ovaj podatak se smatra krucijalnim za planiranje radova održavanja kolovoza. Poređenje rezultata takvog kontinualnog (svakodnevnog) praćenja navedenih karakteristika saobraćaja će, sa jedne strane, omogućiti utvrđivanje saglasnosti realnog stanja sa pretpostavkama prihvaćenim prilikom izrade projekta, dok će sa druge strane, to biti osnov za utvrđivanje potrebe za primenom odgovarajućih tehničkih mera održavanja.

Budući da pretpostavljeni koncept preventivnog održavanja izričito zahteva primenu odgovarajućih mera preventivnog održavanja pre pojave i zapažanja oštećenja na kolovozu (čime se isključuje kurativno održavanje kao lečenje posledica oštećenja, kakvo se, inače, primenjuje na ostalim delovima putne mreže), ovaj projekat kolovoznih konstrukcija pretpostavlja ustanovljenje sledećih procedura:

- formiranje sistema za permanentno praćenje obima saobraćaja, njegove strukture, i agresivnosti. Za ove aktivnosti potrebno je postaviti odgovarajuće uređaje ili instalacije koji bi funkcionisali počev od dana puštanja puta u javni saobraćaj,

- praćenje oštećenja i deformacija kolovozne površine svakodnevno (cilj bezbednost saobraćaja) i uređajem velikog učinka, jednom godišnje. Jednom godišnje treba pregledati i sve objekte na putu u skladu sa važećom metodologijom za takve preglede,

- merenje defleksija kolovozne konstrukcije pri oceni "nultog stanja", potom nakon dve godine, a posle toga, svake treće godine,

- ocena stanja kolovozne konstrukcije, saobraćajne signalizacije, objekta i uticaja puta i putnog saobraćaja na okolinu koju, na osnovu podataka svih osmatranja i merenja (pobrojanih u svim ciljevima održavanja), treba obavljati jednom godišnje. Takva ocena stanja obezbeđuje istorijsko praćenje promena na putu i sa druge strane, racionalan pristup planiranju radova redovnog i investicionog održavanja.

Svođenje ukupnih troškova (održavanje-eksploatacija) na najmanju meru

Ostvarenje ovog cilja održavanja podrazumeva optimizaciju troškova izvođenja pojedinih tehničkih mera održavanja i minimiziranje ukupnih troškova korisnika. Ovaj cilj se ostvaruje kratkoročnim (jedna godina) i srednjoročnim (tri do pet godina) programima radova održavanja formiranih na osnovu rezultata pregleda, merenja i ocene stanja predviđenih za svaki cilj održavanja.

Programi radova treba da pruže racionalne tehničke i ekonomske odgovore na pitanja gde? (na kom elementu puta), kako? ( koju tehničku meru održavanja treba izvesti) i kada? (vremenski termin izvršenja radova). Odgovore na ova tehnička i ekonomska pitanja treba potražiti poređenjem različitih smislenih alternativnih rešenja.

Smanjenje svih nepoželjnih uticaja puta i putnog saobraćaja na životnu sredinu

Potreba za ovim ciljem održavanja određena je u Studiji zaštite životne sredine Idejnog projekta. Studija je ocenila uticaj autoputa i saobraćaja na životnu sredinu i predvidela eventualne mere zaštite koje su projektom definisane. Tokom ekploatacije puta, ona je predvidela i obavezu "monitoringa", odnosno praćenja tih uticaja. Zbog toga se kao obavezna aktivnost mora predvideti sistem za sprovođenje kontrole takvih uticaja i planiranje radova na izvođenju eventualno potrebnih zaštitnih tehničkih mera.
3.9.11 "NULTO STANJE" KOLOVOZNE KONSTRUKCIJE
Poznavanje nultog stanja kolovozne konstrukcije je neophodno kao mera postignutog kvaliteta pojedinih indikatora njenog stanja tokom građenja, ali i kao "reper" za odmeravanje promena tih indikatora tokom eksploatacije. Nulto stanje je i osnovni racionalni podatak koji se, sa predviđenim merenjima u ekploataciji, koristi za ocenu stanja i planiranje radova održavanja tokom ekploatacije.

Merenja nultog stanja treba obaviti tokom tehničkog pregleda izvedenih radova. Ona podrazumevaju merenja sledećih indikatora:

- sposobnost trenja kolovozne površine; merenja bi trebalo obaviti nekim od odgovarajućih uređaja na svim voznim i preticajnim trakama autoputa (najbolje kontinualno, ukoliko to bude moguće). Rezultate izraziti osnovnim rezultatom korišćenog uređaja i vrednošću IFI (međunarodni indeks trenja).

- podužna i poprečna ravnost površine kolovoza; merenja treba obaviti nekim od odgovarajućih uređaja, konstinualno, na svim voznim i preticajnim trakama autoputa. Rezultate izraziti kao IRI (međunarodni indeks ravnosti) i kao RD (dubina kolotraga).

- stanje kolovozne površine i saobraćajne signalizacije: merenja treba obaviti nekim od odgovarajućih uređaja, (na primer uređaj "video snimak") kontinualno, na svim voznim i preticajnim trakama autoputa. Rezultate koji se odnose na oštećenja i deformacije kolovozne površine izraziti kvalifikovano i kvantifikovano uobičajenim vrednostima za takva merenja, kako je učinjeno u Idejnom i Glavnom projektu.

- nosivost kolovozne konstrukcije; merenja treba obaviti nekim od odgovarajućih uređaja za merenje defleksija koji postoje u našoj zemlji, kontinualno, na svim voznim i preticajnim trakama autoputa. Rezultate izraziti deflektogramom izmerenih defleksija i merodavnim vrednostima defleksija
3.9.12 UPRAVLJANJE ODRŽAVANJEM
Ostvarenje ovako postavljanih ciljeva održavanja i sprovođenje navedenih aktivnosti moguće je obezbediti jedino procesom racionalnog donošenja tehničkih i ekonomskih odluka tokom celokupnog perioda ekploatacije. Takav pristup pretpostavlja formulisanje i formiranje sistema upravljanja održavanjem autoputa. U tom smislu projekat sugeriše Investitoru sledeće:

Osnovu sistema upravljanja (osnovni modul) trebalo bi da pretstavlja informacioni sistem i adekvatna (informatizovana) baza podataka relevantnih podataka i informacija za odlučivanje.

Glavni i Arhivski projekat autoputa, Referentni sistem o putevima R Srbije (deonice) i podaci o "nultom stanju" kolovoza treba da pretstavljaju osnov takve baze. Nju je, tokom ekploatacije, potrebno dopunjavati podacima praćenja stanja, rezultatima merenja koja će se sprovoditi i godišnjim ocenama stanja.

Formiranje ovakve baze podataka pretpostavlja i formulisanje posebnog sistema (modula) za praćenje stanja. Ovaj modul bi trebalo da obezbedi ažurnost baze podataka, pa samim tim i mogućnost donošenja ispravnih upravljačkih odluka.

Kao modul ocene stanja, dijagnosticiranja i donošenja odluka o radovima održavanja (gde, kada, kako) može se, uspešno koristiti model Svetske banke HDM-IV koji u ovoj verziji sadrži posebnu mogućnost pružanja odgovora na sva bitna pitanja održavanja ovog autoputa.

Upravljanje održavanjem autoputa pretpostavlja formiranje stručnog i obučenog tima iskusnih stručnjaka za obavljanje svih ovde pobrojanih aktivnosti. Zavisno od odluke Investitora taj tim može pretstavljati deo ukupne službe Investitora ili grupu odgovarajućih stručnjaka van njegovog sastava.

Za izvođenje radova održavanja i nadzor nad njihovim izvršenjem, Investitor može formirati vlastitu režijsku grupu, ili se osloniti na ugovaranje određenih poslova sa specijalizovanim preduzećima.
3.9.13 VREDNOVANJE VARIJANTNIH REŠENJA
Budući da se radi o autoputu velike vrednosti i velikog saobraćajnog i ukupnog značaja, projektno rešenje, kao optimalni pristup, propisuje obavezu primenjivanja preventivnog održavanja kolovozne konstrukcije.

Osnovno obeležje preventivnog održavanja kolovoza predstavlja intervencija adekvatnom tehničkom merom, u pravom trenutku, daleko ranije nego što se pojave i primete bilo koje patološke promene (oštećenja i deformacije), ili još nevidljive strukturne promene. Sa druge strane, preventivnim održavanjem će se kolovozna konstrukcija blagovremeno prilagođavati budućim, eventualno izmenjenim, (saobraćajnim) zahtevima.

Ovako definisano preventivno odžavanje projektovanih alternativa kolovoznih konstrukcija predstavlja i osnovni zahtev njihovom ekonomskom vrednovanju. Ono će se zasnovati na optimizaciji ukupnih troškova građenja i održavanja iz čega će, kao rezultat vrednovanja, proizaći i izbor ekonomski optimalnog rešenja.

Analizirane varijante kolovozne konstrukcije projektovane su sa trajnošću od 20 godina uz projektom prihvaćeni minimalni rizik i što je posebno značajno, za istraženi obim i agresivnost budućeg saobraćajnog opterećenja. To, u smislu vrednovanja znači da bi se sva analizirana rešenja u tom periodu, sa stanovišta strukturnih oštećenja ponašala približno jednako, onosno da razlike u njihovom mehaničkom ponašanju u tom periodu ne mogu biti razlog bitno drugačijim merama redovnog održavanja.

S obzirom na vrstu materijala u habajućim slojevima, isto važi i za održavanja kolovozne površine u projektnom veku od 20 godina.

Istraženo mehaničko ponašanje projektovanih alternativa kolovozne konstrukcije, kao i projektom postavljeni zahtev o neophodnosti primene strategije preventivnog održvanja u smislu koji je u projektu definisan, ukazuju, s toga, na neophodnost produžavanja perioda posmatranja konstrukcija u eksploataciji u kome se razlike scenarija održavanja i posledični troškovi značajnije razlikuju. Poređenje ukupnih troškova koje generiše svaka od projektovanih alternativa (početne investicije+troškovi održavanja) posmatrane su u dužem periodu eksploatacije nego što je njihov životni vek utvrđen projektom. Taj referentni period eksploatacije, koji bi ukazao na optimum i razlike u ukupnim troškovima (građenje+održavanje), procenjen je na 40 godina.

U skladu sa pokazanim zahtevima ovaj Idejni projekat je postavio uslov da nakon perioda posmatranja od 40 godina sva alternativna rešenja zadrže istu preostalu nosivost slojeva merodavnih za mehaničko ponašanje svih tipova konstrukcija (nosećih slojeva).

Zahtevana preostala nosivost nakon perioda esploatacije od 40 g.postavljena je sa ciljem da na kraju ovog perioda konstrukcija može biti racionalno pojačana za naredni period eksploatacije.

Idejni projekat je postavio uslov da preostala nosivost merodavnih slojeva u svakoj alternativi konstrukcije, nakon 40 godina eksplotacije, treba da iznosi 40% nosivosti koje ti slojevi imaju na početku eksploatacije, neposredno nakon građenja.

Ta, početna, nosivost kvantifikovana je dimenzionisanjem projektnih rešenja. Ovim uslovom kvantifikovan je zahtev postavljen vrednovanju. Istovremeno njime je integrisan u vrednovanje i postavljeni uslov preventivnog održavanja.

Scenario održavanja istraživan je kroz strategije održavanja svakog od alternativnih rešenja, pod pretpostavkom da svako od njih ispuni postavljene zahtevi i uslove. Istraživanje strategija obavljeno je na temelju istog postupka koji je sproveden priilikom dimenzionisanja konstrukcija, odnosno kontrolom naprezanja i iskorišćenja kapaciteta zamora tokom ekploatacije. Posledična trajnost definisana je ukupnim brojem ekvivalentnih standardnih osovina.

Alternativna rešenja dimenzionisana su i projektovana za početno saobraćajno opterećenje u prvoj godini eksploatacije sa prosečnom stopom rasta u periodu 2005-2024 g. koje prosečno iznosi r=4.6% (tačka 2.2 ovog projekta).

Za period 2024-2044 g. prihvaćena je prosečna stopa rasta saobraćaja od r = 3.0%. Tok prirasta saobraćaja omogućio je i poznavanje i kvantifikaciju vrednosti broja osovina u svakoj godini ovog perioda.

Ekonomsko vrednovanje obavljeno je metodom sadašnje vrednosti svih troškova "Present worth of cost".

Vrednost izabrane diskontne stope kojom se svi troškovi aktuelizuju na sadašnju vrednost iznosi 12%.

Rezultati vrednovanja pokazali su da je ekonomski opravdana varijanta izgradnje kolovozne konstrukcije Varijanta 1. Ona je kao osnovno rešenje projektovana u Idejnom projektu.
U Glavnom projektu moguća je primena svakog od analiziranih varijantnih rešenja u zavisnosti od tržišnih odnosa i aktuelnih tehnoloških mogućnosti Izvođača radova u momentu izgradnje kolovoza.
Na sledećim slikama date su usvojene strukture kolovoznih konstrukcija:











3.9.14 KOLOVOZNA KONSTRUKCIJA ZA TRASU
KOLOVOZNA KONSTRUKCIJA ZA VOZNE TRAKE TRANZITA, SERVISNE SAOBRAĆAJNICE I PRELAZ ZA TEMERIN

d=4.0 cm Stone mastiks asfalt SMA 0/11
d=16.0 cm Bitumenizirani noseći sloj BNS 22sA
d=20.0 cm drobljeni kameni agregat 0/31.5 mm
d=30.0 cm posteljica: drobljeni kameni agregat 0/63 mm
završni sloj nasipa d= 60.0 cm
(2 x 30 cm) refulisani pesak ili pesak iz lokalnih pozajmišta
nasip refulisani pesak ili pesak ili les iz lokalnih pozajmišta u zavisnosti od geomehaničkih karakteristika terena



KOLOVOZNA KONSTRUKCIJA ZA TRANZIT - ZAUSTAVNA TRAKA

d=6.0 cm asfalt beton AB 11s
d=34.0 cm drobljeni kameni agregat 0/31.5 mm
d=30.0 cm posteljica: drobljeni kameni agregat 0/63 mm
završni sloj nasipa d= 60.0 cm
(2 x 30 cm) refulisani pesak ili pesak iz lokalnih pozajmišta
nasip refulisani pesak ili pesak ili les iz lokalnih pozajmišta u zavisnosti od geomehaničkih karakteristika terena










3.9.15 KOLOVOZNA KONSTRUKCIJA ZA KRAKOVE PETLJI
d=4.0 cm Stone mastiks asfalt SMA 0/11
d=14.0 cm Bitumenizirani noseći sloj BNS 22sA
d=20.0 cm drobljeni kameni agregat 0/31.5 mm
d=30.0 cm posteljica: drobljeni kameni agregat 0/63 mm
završni sloj nasipa d= 60.0 cm
(2 x 30 cm) refulisani pesak ili pesak iz lokalnih pozajmišta
nasip refulisani pesak ili pesak ili les iz lokalnih pozajmišta u zavisnosti od geomehaničkih karakteristika terena

Ova kolovozna konstrukcija se primenjuje na svim krakovima svih petlji osim na prelazu za Temerin na Temerinskoj petlji gde se primenjuje kolovoz kao na tranzitu i servisnim saobraćajnicama.


3.9.16 KOLOVOZNA KONSTRUKCIJA NA POMOĆNIM SAOBRAĆAJNICAMA (NAPLATNA RAMPA)
d=5.0 cm Asfalt beton AB11s
d=7.0 cm Bitumenizirani noseći sloj BNS 22sA
d=20.0 cm drobljeni kameni agregat 0/31.5 mm
d=30.0 cm posteljica: drobljeni kameni agregat 0/63 mm
završni sloj nasipa d= 60.0 cm
(2 x 30 cm) refulisani pesak ili pesak iz lokalnih pozajmišta
nasip refulisani pesak ili pesak ili les iz lokalnih pozajmišta u zavisnosti od geomehaničkih karakteristika terena












3.9.17 KOLOVOZNA KONSTRUKCIJA PRILAZA NAPLATNIM KAPIJAMA



d= 22 cm cement betonske ploče MB40
d= 15 cm noseći sloj od cementom stabilizovanog drobljenog kamenog agregata 0/31mm
d= 60 cm
(2 x 30 cm(
posteljica:
60 cm pesak iz lokalnih pozajmišta



3.9.18 KOLOVOZNA KONSTRUKCIJA PARKINGA ZA TEŠKA TERETNA VOZILA I NA PRILAZIMA ZA PARKINGE



d= 22 cm cement betonske ploče MB40
d= 25 cm podloga betonskih ploča
sloj od drobljenog kamenog
agregata 0/31mm
d= 60 cm
(2 x 30 cm) posteljica:
60 cm pesak iz lokalnih pozajmišta


3.9.19 KOLOVOZNA KONSTRUKCIJA PARKINGA ZA PUTNIČKA VOZILA
d = 6 cm habajući sloj: betonski elementi
d = 4 cm pesak 0/4 mm
d = 20 cm noseći sloj od drobljenog kamena 0/31 mm






3.10 PROJEKAT ODVODNJAVANJA (AKT. 2132)
U okviru Idejnog projekta razmatrane deonice autoputa E-75, izvršena je kompleksna hidrotehnička analiza u cilju efikasnog odvodnjavanja kolovozne površine, kao i zaštite vodotokova od zagađenja polutantima koji se transportuju oticanjem atmosverskih voda sa kolovoza. Analizom su obuhvaćeni klimatološki i hidrografski parametri uz maksimalno učešće faktora očuvanja životne sredine. U analizi uticaja zastupljene su oblasti meteorologije, hidrografije, hidrologije, hidrogeologije, hidraulike, kao i tehnološko-biološke ocene uticaja na kvalitet vode. U cilju dobijanja realnih i korektnih projektantskih rešenja, pravilan pristup jedino je onaj koji objedinjuje sve navedene naučne discipline.

Generalna podela i pristup u izradi hidrotehničkog projekta mogla bi se formulisati na sledeći način (u vidu tri osnovne celine): klimatsko-hidrološke i hidrografske analize područja, operativna hidraulička rešenja odvodnjavanja voda sa kolovoza na celokupnom potezu i ekološka zaštita okruženja.

Prvi deo analize je obrađen u okviru ovog Idejnog projekta, knjiga 3.2 “Elaborat hidroloških i hidrauličkih analiza“. Podaci o karakterističnim padavinama određenog povratnog perioda, kao i određeni hidrološki i hidrografski parametri preuzeti su iz ovog dokumenta, kako bi se proračunali svi elementi sistema evakuacije atmosferske vode sa kolovoza i zaštite vodotokova. Merodavan proticaj za ovaj rang saobraćajnice je onaj koji je nastao usled maksimalnih kratkotrajnih padavina za povratni period od 10 godina.

Ovim projektom predviđen je sistem odvodnjavanja kolovozne površine (sa celokupne deonice), zatvoreno-kontrolisanog tipa. Sproveden je adekvatan proračun i usvojeni su elementi evakuacije kojim će se efikasno ukloniti atmosverske vode sa kolovoza. Pored navedenog, u okviru ovog projekta izvršena je i analiza uticaja oteklih atmosferskih voda sa kolovoza na vodotokove, i stim u vezi predviđene su adekvatne mere zaštite.

Predviđena evakuacija vode sa kolovoza obaviće se sistemima:
- rigol - bubanj slivnik - šaht
- kanal razdelnog pojasa – šaht slivnik
- rigol - koruba

Dalja evakuacija će se vršiti sistemima kolektora i betonskih kanala do retenzionih bazena.

Usvojene cevi i šahtovi u sklopu sistema evakuacije su od polipropilena. Šaht-poklopci, slivničke rešetke, kao i rešetke od šaht-slivnika su od nodularnog liva. Polipropilen kao cevni materijal i nodularni liv imaju prednost da podnesu sve vrste saobraćajnog opterećenja.

Atmosferske vode sa kolovoza sadrže u sebi veliki broj polutanata tj. štetnog materijala koji može biti od negativnog uticaja na ekološki potencijal okruženja. Iz tih razloga, voda će biti transportovana do vododrživih retenzija, koje pored svoje osnovne funkcije (prihvat tj. akumulisanje i umirenje poplavnog talasa) služi i za istaložavanje velikih količina suspendovanog nanosa. Odabir lokacije je uslovljen blizinom recipijenta i topografskim karakterisrikama terena. Na nizvodnom kraju retenzije predviđeno je postavljanje prirodnog (biološkog) prečišćivača u vidu posađenih platformi sa trskama u kojima trske (svojim korenovim sistemom) obavljaju proces absorpcije teških metala koji se nalaze u atmosferskim vodama sa kolovoza. Uvidom i pozivanjem na zakonsku regulativu nedopustivo je da se naruši klasa II vodotoka i kanala na ovom području.

Opravdanje uvođenja sistema prečišćavanja vode pre upuštanja u recipijent prikazano je proračunom koncentracije polutanata u recipijentu u slučaju kada bi se dopustilo slobodno ulivanje atmosverskih voda sa kolovozne površine u vodotokove. Predviđeno je postavljanje 20 retenzionih bazena.

Razmatrana deonica Autoputa E-75, podeljena je u dve grupe po sastavu tla. Prvi deo Autoputa (od st. 108+000 km 111+856) projektovan je na podlozi od lesa. Uslovljeno podlogom od lesa, dubine ukopavanja kolektora su veće nego što je to slučaj drugog dela (od st km 111+856 do km 120+000), gde je put projektovan na podlozi od peska, dok je minimalna dubina ukopavanja cevi 0.8 m od površine tla, tzv. dubina smrzavanja ispoštovana na celoj deonici. Topografija terena i maksimalni nivoi vode u recipijentima uslovili su primenu pumpnih postrojenja u cilju hidraulički efikasnog ispuštanja istretirane vode u recipijente.

U toku izrade Projekta odvodnjavanja korišćene se sledeće zakonske regulative:

- Zakon o vodama (Sl. Glasnik RS 46/91)
- Uredba o klasifikaciji i kategorizaciji voda (Sl. glasnik SRS 5/68)
- Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagađenja životne sredine, merama prirpeme i merama za otklanjanje posledica (Sl. Glasnik RS 60/94)
- Pravilnik o opasnim materijama u vodama (Sl. Glasnik RS 31/82)
- Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda (Sl. glasni SRS 13/84)
- Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. Glasnik RS 66/91)
- Pravilnik o analizi uticaja objekata odnosno radova na životnu sredinu (Sl. Glasnik RS 61/92)
- Uredba o dozvoljenim emisijama i tretmanu otpadnih materija sa puteva (EU standard EN 858-1)
- Knjiga 3.2 Elaborat hidroloških i hidrauličkih analiza (matični Idejni projekat Autoputa E-75 u Zoni Novog Sada - Centar za puteve Vojvodine)
- Nacrt Vodoprivredne osnove Republike Srbije (Institut Jaroslav Černi)

Pribavljena su i mišljenja i saglasnosti nadležnih organizacija iz oblasti vodoprivrede i meteorologije koje su neophodne za regularno projektovanje. Dobijena mišljenja predstavljala su bazne vrednosti za projektovanje sistema odvodnjavanja atmosferskih voda sa kolovoza, tretiranje i ispuštanje u recipijente.
3.10.1 REZIME
Evakuacija oteklih atmosverskih voda sa kolovozne površine predmetne deonice, obaviće se sistemom odvodnjavanja zatvoreno-kontrolisanog tipa. Svrha ovakvog usvojenog sistema opravdava se uslovima zaštite vodotokova i zemljišta u zoni Novog Sada. Voda sa kolovoza prikuplja se sistemima: rigol-bubanj slivnik-šaht, kanaleta razdelnog pojasa-šaht slivnik i sistemom rigol-koruba, dok se dalja evakuacija obavlja kolektorima i betonskim kanaliama. Merodavan proticaj za ovaj rang saobraćajnice je onaj koji je nastao usled maksimalnih kratkotrajnih padavina za povratni period od 10 godina. Odvodnjavanje kontrolisano-zatvorenog tipa karakteriše i akumuliranje oteklih voda u retenzije koje se postavljaju blizu rečnih recipijenata. Na deonici je predviđeno postavljanje 20 retenzija iz kojih će se voda ispuštati kroz biološke (prirodne) prečišćivače (trske) i putem evakuacionih kanala dopremati do recipijenata gde ća se upuštati u iste. Retenzije se moraju oblagati nepromočivim materijalom kako bi se postigao efekat vodonepropusnosti.
Predviđena su i 8 pumpnih postrojenja.
Podaci o vodotocima, melioracionim kanalima i njihovim hidrološkim karakteristikama preuzeti su od nadležne vodoprivredne organizacije datog područja.

3.11 PROJEKAT SAOBRAĆAJNO-TEHNIČKE OPREME (AKT. 2156, 2185)

Projekat saobraćajno tehničke opreme deonice autoputa E-75, od km 108+000.00 do km 117+000.00 obuhvata saobraćajnu signalizaciju i opremu tranzitne saobraćajnice, pratećih saobraćajnica, denivelisanih raskrsnica, čeonih naplatnih stanica na pratećim saobraćajnicama, naplatnih stanica na izlivnim rampama za prateće sadržaje i veznih puteva čeonih naplatnih stanica.

Ovim projektom su obuhvaćeni elementi vertikalne signalizacije, elementi horizontalne signalizacije, elementi saobraćajne opreme i svetlosna signalizacija. Projektovani elementi vertikalne signalizacije su standardni saobraćajni znakovi, znakovi za vođenje saobraćaja, specijalni znakovi, nosači saobraćajnih znakova.

Elementi vertikalne signalizacije

Standardni saobraćajni znakovi

Projektovani su u skladu sa pravilnikom o saobraćajnim znakovima na putevima(Službeni glasnik RS br.15/2004) i JU standardima o saobraćajnim znakovima na putevima(JUS Z.S2. od br. 301 do 308). Veličine znakova na autoputu i pratećim saobraćajnicama su: trouglasti 1200mm, okrugli 900mm, kvadratni 900mm, pravougli 900 sa 1350mm, pravougli 1000 sa 1200mm, pravougli 900 sa 250mm, a na ostalim delovima predmetne deonice trouglasti 600mm, okrugli 600mm, okrugli 400mm, pravougli 900 sa 350mm. Na saobraćajnoj situaciji su znakovi dati u razmeri 1:100 sa izgledom i oznakom prema Pravilniku o sabraćajnim znakovima na putevima, a položaj stacionažom.

Znakovi za vođenje saobraćaja

Projektovani su u skladu sa pravilnikom o saobraćajnim znakovima na putevima(Službeni glasnik RS br.15/2004) i JU standardima za saobraćajne znakove za vođenje saobraćaja na autoputevima i putevima sa raskrsnicama u više nivoa JUS Z.S2.315 i JUS Z.S2.313, kao i sa Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma. Veličina znakova za vođenje saobraćaja se utvrđuje projektovanjem znakova. Na saobraćajnoj situaciji su znakovi dati u razmeri 1:100 sa izgledom i oznakom prema Pravilniku o sabraćajnim znakovima na putevima, a položaj stacionažom.


Specijalni znakovi
Znakovi za izlazak na višenamenske objekte (III-74) se nalaze na trakama za izlivanje na prateće sadržaje. Projektovani su u skladu sa sa pravilnikom o saobraćajnim znakovima na putevima(Službeni glasnik RS br.15/2004) i JU standardima za izlazak na višenamenske objekte JUS Z.S2.325, kao i sa Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma. Na saobraćajnoj situaciji su znakovi dati u razmeri 1:100 sa izgledom i oznakom prema Pravilniku o sabraćajnim znakovima na putevima, a položaj stacionažom.

Nosači saobraćajnih znakova

Za standardne saobraćajne znakove su predviđeni jednostubni cevni nosači. Dužina ovih nosača zavisi od veličine i broja znakova na njima. Znakovi za vođenje saobraćaja se postavljaju na rešetkaste cevne nosače ili na portalne nosače. Rešetkasti cevni nosači se projektuju prema znaku koji nose. Portalni nosači se projektuju prema rasponu stubova koji zavisi od širine kolovoza, kao i od veličine i broja tabli koje treba postaviti na njih. Na saobraćajnoj situaciji su nosači dati šematskim prikazom.

Elementi horizontalne signalizacije

Podužne linije

Projektovane su razdelne i ivične linije bele boje različitih širina i ritmova prekida, u zavisnosti od mesta primene. Na saobraćajnoj situaciji su podužne linije date u razmeri 1:500 sa širinom i ritmom prekida, a položaj stacionažom krajeva linije.

Figure

Ovim su obuvaćeni puna (klinovi) i šrafirana (šrafure) polja za usmeravanje saobraćaja, kosnici za ulivanje i izlivanje na autoputu, graničnici i strelice za skretanje saobraćaja. Sve oznake su bele boje. Kosnici i graničnici su projektovani samo na tranzitnoj saobraćajnici jer ona ima zaustavnu traku. Na saobraćajnoj situaciji su figure date u razmeri 1:500 sa nazivom figure i njenim merama, a položaj stacionažom krajeva figura.

Elementi saobraćajne opreme

Zaštitna ograda

Projektovana je u skladu sa JU standardima (JUS U.S4. 100, JUS U.S4. 104, JUS U.S4. 108, JUS U.S4. 110). Ograda je predviđena na spoljnim ivicama kolovoza i razdelnim trakama i to: na nasipima, ispred opasnih prepreka, u blizini saobraćajnih površina i na vrhovima ostrva na mestima ulivanja i izlivanja tokova. Zaštitna ograda na objektima nije obuhvaćena ovim projektom, jer je deo putnih objekata. Na saobraćajnoj situaciji je odbojna ograda data šematskim prikazom sa nazivom i tipom ograde, a položaj stacionažom krajeva ograde.

Žičana ograda

Projektovana je u skladu sa JU standardima (JUS U.S4. 102, JUS U.S4. 112). Projektovana je uz tranzitnu saobraćajnicu celom dužinom deonice. Na potezu od jedne do druge čeone naplatne stanice žičana ograda se nalazi između tranzitne i pomoćne saobraćajnice uz pomoćnu, osim kod devijacije servisne saobraćajnice, gde ona ide uz tranzitnu. Na saobraćajnoj situaciji je žičana ograda data šematskim prikazom.

Smerokazni stubići

Projektovani su u skladu sa JU standardom (JUS Z.S2. 235). Projektovani su na mestima na kojima ne postoji elastična odbojna ograda sa katadiopterima. Na dvosmernoj kolovoznoj traci sa desne strane kolovoza u smeru vožnje projektovana je crvena, a sa leve bela noćna oznaka. Na jednosmernoj kolovoznoj traci na obema stranama kolovoza je crvena noćna oznaka. Razmak između njih zavisi od toga da li se nalazi na pravcu ili u krivini. Na saobraćajnoj situaciji smerokazni stubići nisu ucrtani.

Kilometarske oznake

Projektovani su u skladu sa JU standardom (JUS Z.S2. 320). Projektovani su na tranzitnoj saobraćajnici na svaki kilometar prema stacionaži tranzitne saobraćajnice. Na saobraćajnoj situaciji su kilometarske oznake date u razmeri 1:100 sa izgledom i oznakom prema Pravilniku o sabraćajnim znakovima na putevima, a položaj znakova stacionažom.

Trake sa vibracionim i zvučnim efektima

Projektovane su ispred čeonih naplatnih stanica i naplatnih rampi na izlivima na prateće sadržaje, kako bi se dodatno upozorili vozači da smanje i prilagode brzinu propisanim ograničenjima brzina na ovom delu puta. Ove trake pri prelazu vozila preko njih proizvode jače vibracije i zvučne efekte čime upozoravaju vozače da smanje brzinu. Na saobraćajnoj situaciji su trake date u razmeri 1:500 sa merama, a položaj stacionažom krajnjih parova traka.

Svetlosna signalizacija

Projektovana je na čeonim naplatnim stanicama i naplatnim mestima na izlaznim kracima za prateći sadržaj. Promenljivi svetlosni znakovi u obliku strelice okrenute na dole zelene boje i oblika slova “x” crvene boje označavaju slobodan odnosno zatvoren prolaz naplatnog mesta za korisnike koji su naznačeni na tablama koje su iznad njih. Postavljaju se zajedno sa informativnim tablama na natsrešnicu naplatne stanice. Na saobraćajnoj situaciji su ovi svetlosni znakovi dati u razmeri 1:100 sa položajem.

3.12 PROJEKAT SISTEMA KONTROLE I UPRAVLJANJA SAOBRAĆAJEM

Koncept savremenog evropskog autoputa koji podrazumeva zadovoljenje najviših kriterijuma u domenu bezbednosti saobraćaja i ostalih faktora relevantnih za nivo usluge korisnika, zaštite životne sredine, smanjenja troškova održavanja autoputa itd. nemoguće je ostvariti bez primene sistema za kontrolu i upravljanje saobraćajem. Ovaj složeni sistem pruža maksimalne efekte korisnicima i ostvaruje svoju punu rentabilnost isljučivo pod uslovom da svi njegovi elementi budu kvalitetno projektovani, realizovani i povezani u sofisticiranu informaciono-komunikacionu celinu:
• Jedan od glavnih nosilaca poruke (slikovne i/ili tekstualne) upućene učesnicima u saobraćaju je promenljiva saobraćajna signalizacija. Dinamička promena sadržaja SSSIS kao izvršnog elementa saobraćajno-upravljačkog sistema, obezbeđuje efikasno i koordinirano upravljanje i kontrolu saobraćaja na posmatranom potezu puta E-75.

• Saobraćajno-upravljački sistem je najznačajniji sistem IKS-a autoputa. Pored prikupljanja i obrade relevantnih saobraćajnih i meteoroloških podataka predmetne deonice, u okviru saobraćajno-upravljačkog sistema se izvršavaju i saobraćajni algoritmi putem kojih se uspostavlja, u realnom vremenu, komunikacija sa učesnicima u saobraćaju. Pravovremeno informisanje o tekućem stanju na saobraćajnici omogućava korisnicima da adekvatno reaguju čime se vrši prevencija nezgoda i zastoja u saobraćaju.

• Putem SVDS sistema u zonama saobraćajnih čvorišta i mostova odnosno u saobraćajno specifičnm zonama, vrši se videodetekcija, videonadzor i analiza drumskog saobraćaja. Time je znatno olakšan uvid u stanje koje vlada u saobraćaju u saobraćajno specifičnim zonama.

• Primarni zadatak sistema kontrole osovinskog opterećenja vozila u pokretu i mirovanju je da sankcioniše i spreči dalje kretanje pretovarenih komercijalnih vozila koja direktno utiču na oštećenje površine kolovoza i smanjuju brzinu saobraćajnog toka. Oštećena kolovozna površina negativno utiče na nivo usluge, što dovodi do povećanja rizika i smanjenja protočnosti pri korišćenju autoputa.

• Telefonsko pozivni SOS sistem, postavljen uz predmetnu deonicu, i telefonsko-pozivni sistem mobilne telefonije na raspolaganju su učesnicima u saobraćaju kako bi u slučaju potrebe mogli da upute nadležnim službama pozive za hitnu intervenciju na autoputu.

• Integracija različitih sistema IKS-a autoputa, objedinjavanje prikupljenih informacija (saobraćajnih, meteoroloških, video zapisa i sl.) kao i interakcija sa ovlašćenim licima i službama osnovni su procesi koji se odvijaju u centrima za kontrolu i upravljanje saobraćajem.

• Telekomunikacione mreže autoputa omogućavaju pouzdan prenos podataka i upravljačkih signala između elemenata sistema postavljenih duž autoputa i njima nadležnih logičko-upravljačkih elemenata koji su postavljeni u centre za kontrolu i upravljanje saobraćajem, te kvalitetan i pouzdan prenos podataka između centara za kontrolu i upravljanje saobraćajem.

Ovaj projekat predstavlja okvir, ideju, ali i konkretno rešenje u saobraćajnom i upravljačkom smislu, koja određuje budući sistem za kontrolu i upravljanje saobraćajem na deonici autoputa E-75 od Mađarske granice do Beograda (km 1+125 do km 173+450).

Važna napomena
Na zahtev Investitora PROJEKAT SISTEMA KONTROLE I UPRAVLJANJA SAOBRAĆAJEM je izdvojen iz sastava predmetnog Idejnog projekta a priloženim predmerom i predračunom su obuhvaćeni samo grubi građevinski radovi iskopa rovova i polaganja kablovske kanalizacije kako bi se u budućnosti mogla efikasno i brzo instalirati neophodna oprema i uređaji.
Ovaj važan segment projektovanja modernih saobraćajnica po zahtevu Investitora obrađen je na celom koridoru Autoputa E-75 od Horgoša do Beograda kroz poseban IDEJNI PROJEKAT SISTEMA KONTROLE I UPRAVLJANJA SAOBRAĆAJEM NA AUTOPUTU E-75, DEONICA: GRANIČNI PRELAZ HORGOŠ – BEOGRAD (OD KM 1+125 DO 173+450) – a.d. ''Centar za puteve Vojvodine''.
4 ZAKLJUČCI PRATEĆIH ELABORATA
4.1 ELABORAT DETALJNIH ANALIZA NA ŽIVOTNU SREDINU (AKT. 2141-48)

Obzirom na karakteristike postojećeg stanja životne sredine na analiziranom području i karakteristike postojećih potencijala sa jedne strane, i karakteristike planiranog autoputa sa druge strane, ukazana je potreba za izradom posebnog studijskog istraživanja, na nivou Studeije o proceni uticaja, kojim bi se definisali svi relevantni uticaji koji se mogu pojaviti na relaciji autoput- životna sredina, uzimajući svakako u obzir i šire okruženje planiranog autoputa.

U saglasnosti sa predhodnim opredeljenjima kao i u saglasnosti sa metodologijom izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za objekte putne infrastrukture, ovo istraživanje je urađeno pre svega u cilju definisanja mogućih uticaja i određivanja potrebnih mera zaštite, kako bi se u toku izgradnje, redovne eksploatacije, a i u slučajevima mogućih akcidenata sprečile negativne posledice na životnu sredinu.

Poštujući sve prethodno definisane principe Studija o proceni uticaja je urađena kao sastavna dokumentacija u okviru ukupne tehničke dokumentacije za autoput E-75, zona Novi Sad od stac. 108+000,00 km do 120+000.00 km. Svi zaključci i mere zaštite koji su proistekli iz ove analize pretstavljaju osnovu koja se razrađuje u sklopu tehničkih rešenja.

Studije o proceni uticaja urađenja je u saglasnosti sa važećim Zakonom o zaštiti životne sredine i Pravilnikom o analizi uticaja objekata odnosno radova na životnu sredinu.

Ukupna problematika autoputa u smislu mogućih uticaja na životnu sredinu analizirana je u okviru osam posebnih celina kroz koje su obuhvaćena uvodna razmatranja, osnove za istraživanje, karakteristike autoputa, karakteristike postojećeg stanja životne sredine, kompleksna analiza mogućih uticaja, potrebne mere zaštite i zaključna razmatranja.
Kroz osnove za istraživanje definisani su svi relevantni činioci koji su imali uticaja na predmetno istraživanje a koji su se prvenstveno odnosili na važeće zakonske odredbe, postojeću plansku i projektnu dokumentaciju i metodologiju istraživanja.

Kroz istraživanje i vrednovanje postojećeg stanja izvršena je detaljna analiza postojećih potencijala i urađena ocena postojećeg stanja i prognoza stanja bez planirane izgradnje. Ova analiza je pokazala da se predmetna prostorna celina odlikuje uticajima koji su posledica kako postojećeg autoputa tako I drugih postojećih sadržaja.

U okviru analize uticaja analizirane deonice autoputa na životnu sredinu istražena je problematika buke, aerozagađenja, vibracija, zagađenja voda i tla, zauzimanja površina, flore i faune, vizuelnih zagađenja, prirodnog i kulturnog nasleđa, udesa i drugih manje značajnih uticaja kao i analiza mogućih rizika u fazi izgradnje i eksploatacije. Svaki od uticaja je definisan kroz pokazatelje koji karakterišu lokalne uslove pri čemu su uzete u ubzir sve prostorne specifičnosti i specifičnosti nastajanja i prostorne raspodele uticaja.
Uzimajući u obzir dozvoljene zakonske vrednost pojedinih uticaja kao i karakteristične prostorne odnose analizom se došlo do mogućnosti u pogledu preduzimanja određenih mera zaštite.
Analize su pokazale da su posebne mere zaštite životne sredine u fazi eksploatacije autoputa prvenstveno neophodne za smanjenje uticaja u sferi saobraćajne buke i zagađenja voda i tla. Povišeni nivo buke koji se javlja na naplatnim mestima uticaće pre svega na radne uslove zaposlenog osoblja. S obzirom na ove zaključke objekti moraju biti projektovani tako da se ovi negativni uticaji što više umanje. Kabine za osoblje na naplatnim mestima moraju biti projektovane i atestirane na uticaje buke. Pored toga, objekti planiranih motela i pumpi treba da su na takvoj udaljenosti, na takvom položaju u odnosu izvor buke, i od takvog materijala da se negativan uticaj svede na najmanju moguću meru, kako radi adekvatnog odmora putnika od vožnje, tako i radi zaštite zaposlenog osoblja. Sam proračun buke pokazao je da će u planiranom vremenskom periodu doći do prekoračenja dozvoljenog nivoa tako da se za objekte smeštene sa desne strane autoputa na delu između petlje Sever i petlje Centar od stac. 111+200km do stac.111+700 km preporučuju mere zaštite u vidu postavke višekomorne stolarije odnosno prozora za zaštitu od buke. Pored toga, na rampi Subotica-Novi Sad od stac. 0+400 km do 0+600 km, u okviru denivelisanog ukrštaja 'Centar', na mestu ukrštanja sa gradskom magistralom Novi Sad – Temerin, potrebno je postaviti zid za zaštitu od buke. Dimenzionisanje zida za zaštitu od buke izvršiti u posebnom projektu tehničkih mera zaštite životne sredine u skolpu Glavnog projekta predmetne deonice.

Mere zaštite u pogledu zagađenja voda i tla prvenstveno su locirane u zoni pratećih sadržaja duž autoputa (benzinske pumpe, odmorišta i parkinzi, naplatne rampe) kao i postojećh vodotokova. Studija je pokazala neophodnim postavljanje retenzija za prečišćavanje voda sa kolovoza pre upuštanja u glavni recepijent. Retenzije su, prema posebnom projektu odvodnjavanja, projektovane i planirane na sledećim mestima:

Stacionaže RET. Retenzije
108+700 PAŠNJAK-1
109+350 PAŠNJAK-2
1+220 PAŠNJAK-3
1+240 PAŠNJAK-4
111+154.5 PAŠNJAK-5
110+970 PAŠNJAK-6
112+480 ADA-L1
112+609 ADA-L2
113+869.188 KANAL BR.2-L
0+704 VRBAK-L1
0+262 VRBAK-L2
106+225 VRBAK-D
116+181.280 ŠUMSKI-L1
116+219 ŠUMSKI-D1
116+446 SUBIĆ DUNAVAC-L1
116+446 SUBIĆ DUNAVAC-D1
116+478 SUBIĆ DUNAVAC-L2
116+478 SUBIĆ DUNAVAC-D2
117+000 POLJAREV-L1
117+000 POLJAREV-D1



Poseban vid mera zaštite, koje su u Studiji navedene, neophodno je preduzeti u fazi izgradnje autoputa kako bi se minimizirali mogući uticaji koji su posledica građevinskih aktivnosti.

Na osnovu svih analiza relevantnih uticaja moguće je doneti generalni zaključak da su uticaji autoputa takvi da se, predviđenim opštim, administrativnim I tehničkim merama zaštite, mogu dovesti u prihvatljive granice pa se izgradnja autoputa može prihvatiti sa stanovišta mogućih uticaja na životnu sredinu.

Važna napomena
U skladu sa izmenama zakonske regulative iz oblasti zaštite životne sredine u toku izrade projekta, STUDIJA PROCENE UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU je izdvojena iz sastava predmetnog Idejnog projekta i upućena na dalju proceduru prema trenutno vađećoj regulativi.
4.2 ELABORAT HIDROLOŠKIH I HIDRAULIČKIH ANALIZA (AKT. 2111, 2112, 2113)

U okviru ovog Elaborata izvršena je kompleksna analiza uticaja i proračuna, u cilju usvajanja parametara koji direktno utiču na evakuisanje voda sa kolovoza projektovanog dvotračnog autoputa E-75 i propratnih servisnih saobraćajnica u zoni Novog Sada, uz maksimalno učešće faktora očuvanja životne sredine.

Analizom su obuhvaćene oblasti meteorologije, hidrografije, hidrologije, hidrogeologije, hidraulike, kao i tehnološko-biološke ocene uticaja na kvalitet vode. Pravilan pristup sa svrhom dobijanja krajnjih korektnih projektnih rešenja, jedino je onaj koji objedinjuje sve navedene prisutne naučne discipline uz visok nivo respekta u međusobnom delovanju. Na taj način steći će se neophodni uslovi na osnovu kojih će projektantsko rešenje predstavljati vitalnu bazu ka postizanju zadatih ciljeva.

Cilj do koga se dolazi formiranjem konačnih modelskih rešenja od strane projaktanta, jeste da deonica dvotračnog autoputa uz servisne saobraćajnice, bude uklopljena u “milje“ već poznatih evropskih puteva po kriterijumima standarda, projektantske tehnike, estetskih parametara, principa izvođenja, i ostalih subjekata koji aktivno učestvuju u doprinosu formiranja konačnih zaključaka. Uostalom, celokupna trasa autoputa E-75 podleže kriterijumima, koji su ispoštovani i prilikom projektovanja razmatrane deonice.



4.2.1 NAČIN ETAPNE IZRADE PROJEKTA HIDROTEHNIČKIH ANALIZA

Generalna podela i pristup u izradi projekta mogla bi se formulisati na sledeći način u vidu tri osnovne celine: klimatsko-hidrološke analize područja (što je i tema ovog elaborata), tehničko-hidraulička rešenja odvodnjavanja atmosverskih voda sa kolovoza, ekološka zaštita okruženja od oteklih voda sa kolovoza.

Ovim elaboratom obrađeni su klimatski podataci (padavine, temperatura, magla, oblačnost, isparavanje, napon vodene pare, vetar, sneg, proticaji, insolacija). Pored toga, analizirana je hidrografija razmatranog područja. Ppribavljena su mišljenja nadležnih vodoprivrednih organizacija, neophodnih za regularno projektovanje uz poštovanje uslova ograničenja. Dobijeni podaci iz ovog Elaborata predstavljaće bazne vrednosti za analize i proračune usvajanja elemenata evakuacije atmosverskih voda sa kolovoza i zaštite vodotokova.

Ključni podatak u hidrauličkoj analizi odvodnjavanja kolovoza (knjiga 4.9) je oticaj sa saobraćajnice, na osnovu koga će biti usvojeni evakuacioni elementi. Pri proračunu oticaja korišćeni su podaci maksimalnih kratkotrajnih kiša verovatnoće pojave 10%. Pored deonice autoputa, hidrauličkom analizom su obuhvaćene i paralelne servisne saobraćajnice, tri petlje (petlja “Zrenjanin”, petlja “Temerin” i petlja “Sever”), kao i naplatne rampe. Uslovi ograničenja i kriteijumi za proračun i usvojena rešenja isti su kako za tranzitnu saobraćajnicu, tako i za paralelne saobraćajnice, petlje i naplatne rampe.

Poštujući visoke kriterijume Evropske Unije koji se odnose na zaštitu životne sredine, predviđa se rešenje kontrolisanog odvodnjavanja oteklihnih atmosverskih voda sa kolovoza ovog dela autoputa E-75 i propratnih paralelnih saobraćajnica sa istog poteza. Voda sa kolovoza će biti evakuisana zatvorenim sistemom odvodnjavanja do retenzija i biološkog prečišćivača, a nakon izvršenog tretmana ispuštaće se u recipijent. Na taj način će se zaštititi recipijenti i zemljište od štetnog materijala koje nose u sebi otekle vode sa kolovoza. Uvidom i pozivanjem na zakonsku regulativu nedopustivo je da se naruši klasa II vodotoka i kanala na ovom području. U knjizi 4.9 je izvršena obrada podataka iz oblasti očuvanja i zaštite vodotokova.

4.2.2 KLIMATSKE KARAKTERISTIKE PODRUČJA

U cilju definisanja svih klimatskih elemenata u zoni Novog Sada, pristupilo se analizi i obradi raspoloživih podataka sa meteorološke stanice “Novi Sad – Rimski Šančevi“, koja svojom lokacijom ispunjava regularne kriterijume i predstavlja težište reona. Merodavan niz osmatranja je u periodu 1974-2003. godina. Analizom su obuhvaćeni sledeći meteorološki parametri:
• Temperature (prosečne i ekstremne)
• Broj letnjih, mraznih i lednih dana
• Pojava magle
• Napon vodene pare
• Trajanje sunčevog sjaja
• Vlažnost vazduha
• Snežne padavine
• Oblačnost
• Padavine (prosečne i intenziteti)
• Vetar

Neophodno je napomenuti da je istraženo područje deonice autoputa zone Novog Sada locirano na jugu Bačke u centralnom delu Vojvodine sa osnovnim klimatskim karakteristikama umereno-kontintinentalnog tipa. Osnovni klimatski faktori preuzeti su na zvaničan način od Republičkog Hidrometeorološkog Zavoda Srbije. Pored toga, korišćen je dokumenat “Nacrt Vodoprivredne Osnove Republike Srbije“ (Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi “, Beograd 2000.godine), kao i “Elaborat hidroloških i hidrauličkih analiza – Knjiga 7 Idejnog projekta Autoputa E-75, deonica Feketić-Beograd“ (“Zavod za puteve, mostove i saobraćaj Vojvodine“, Novi Sad 2000.godine).

Za sve raspoložive serije izvršene su potrebne analize, a podaci su prikazani tabelarno i dijagramima po mesecima i godinama sa prezentacijom karakterističnih vrednosti. Obrada podataka karakterističnih godišnjih, ekstremnih vrednosti i intenziteta odnosno visina kiša kraćih trajanja, izvršena je principom probabilističke analize, korišćenjem normalne i Log-Pearson III raspodele. Normalna raspodela je korišćena u analizi obrade parametra temperature. Uticaj vetra prikazan je na svoj uobičajen način u vidu ruže.


4.3 PRATEĆI SADRŽAJI (AKT. 2107)
Prateći sadržaji autoputeva podrazumevaju sve objekte koji su oslonjeni neposredno na predmetnu deonicu a imaju dodatnu ulogu u obezbeđenju fiunkcije na prihvatljivom nivou usluge. Podrazumevaju se dve grupe pratećih sadržaja; prvu grupu čine sadržaji sa osnovnim zadatkom da omoguće i podrže efikasno i bezbedno funkcionisanje deonice (funkcionalni sadržaji) u svim godišnjim dobima i tokom niza godina dok je uloga druge grupe sadržaja bitno šira i obuhvata sve dodatne potrebe korisnika puta (sadržaji za potrebe korisnika puta) pored samog kretanja deonicom. Obe grupe pratećih sadržaja su integralni deo autoputa kao celovitog objekta te je njihovo planiranje i projektovanje sastavni deo procesa izrade tehničke i planske dokumentacije.

Osnovu za razradu pratećih sadržaja čine podaci postojećeg stanja, zaključci Prostronog plana područja infrastrukturnog koridora E-75 Subotica-Beograd (Batajnica) proglašen Uredbom od 07. jula 2003 godine (Službeni glasnik Republike Srbije br. 69/03), posebna studija pod naslovom PLANIRANJE I PROJEKTOVANJE PRATEĆIH SADRŽAJA MAGISTRALNIH PUTEVA (Institut za saobraćajnice i geotehniku Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, mart 1993,

U okviru ovog projekta prateći sadržaji su razmatrani sa stanovišta rezervisanja prostora i definisanja pojasa eksproprijacije. Obaveza Investitora je da kroz Idejne projekte razradi svaki od navedenih sadržaja.

4.3.1 POSTOJEĆE STANJE PRATEĆIH SADRŽAJA

Postojeći prateći sadržaji na predmetnoj deonici ne postoje.

4.3.2 PROJEKTOVANI PRATEĆI SADRŽAJI
4.3.2.1 FUNKCIONALNI SADRŽAJI

Baze za održavanje puta

Ovi objekti imaju osnovnu funkciju servisiranja svih potrebnih radova zimskog i letnjeg održavanja puta kao i za tehničke intervencije kod poremećaja odvijanja saobraćaja zbog saobraćajnih nezgoda. Uz ovaj sadržaj lociraju se komplementarni objekti u službi regulisanja saobraćaja i informatike.

Premda je pomenutim prostornim planom definisan položaj baze za održavanje puta ''Novi Sad'' Km 112+200'' u zoni petlje ''Centar'', projektant je istu izmestio u zonu naplatne rampe ''Sever''. Razlog za ovo je nemogućnost njenog saobraćajnog povezivanja sa predmetnim autoputem E-75 budući da su projektovane rampe petlje ''Centar'' povezane na prateće saobraćajnice a ne na autoput. U zoni naplatne ''Sever'' je i inače korekcijom geometrije autoputa ostao neiskorišćen prostor između autoputa i desne prateće saobraćajnice koji sasvim pogoduje lokaciji baze za održavanje. Na ovom mestu je moguće direktno povezati bazu na desnu polovinu autoputa a posredno preko naplatnog platoa može se ostavriti i veza i sa levom polovinom autoputa odnosno desnom servisnom saobraćajnicom. Položaj i prostor koji zauzima baza za održavanje kao i njena saobraćajna povezanost prikazani su grafičkim prilozima Knjige 2, odnosno na situacionim planovima.

4.3.2.2 PRATEĆI SADRŽAJI ZA POTREBE KORISNIKA

Prateći sadržaji za potrebe korisnika autoputa su obavezni elementi autoputa koji pozitivno utiču na nivo usluge, stepen bezbednosti, kao i na ukupni nivo usluge autoputa.
Prateći sadržaji za potrebe korisnika uz autoput Kelebija - autoput E-75 su sledeći:
• moteli
• benzinske stanice
• odmorišta.

Moteli
Objekti motela uz autoput obezbeđuju funkcije koje omogućuju korisnicima autoputa aktivan i pasivan odmor, prenoćišta, usluge ishrane, osveženja kao i zadovoljenje drugih usluga (telefonske usluge, turističke usluge, turing usluge, opravke i održavanje vozila i sl.). U sklopu ovih kompleksa mogu egzistirati i drugi sadržaji kao što su: marketi, specijalizovane prodavnice, manji tržni centri, kao i kompatibilni sadržaji čije postojanje je ekonomski isplativo na pojedinim lokacijama. U okviru ovih kompleksa postojaće i objekti za opsluživanje vozila gorivom i pratećim materijalom, kao i sadržaji koji će obezbeđivati nivo tehničke ispravnosti svim strukturama vozila. Kapaciteti za snabdevanje vozila gorivom po svojoj izgrađenosti, opremljenosti i izgledu u potpunosti se moraju pridržavati standarda za projektovanje autoputeva. Uz ove komplekse mogu postojati kamp prostori i prostori za aktivnu i pasivnu rekreaciju, kao i prostori za odmor sa uređenim hortikulturnim površinama, a sve prema Pravilniku o razvrstavanju i minimalnim uslovima i kategorizaciji ugostiteljskih objekata ("Sl. glasnik RS", br. 66/94).

Za ove komplekse je karakteristično da rade 24 časa neprekidno tokom godine kao i da omogućuju komuniciranje sa strancima.

Obavezni sastavni deo ovog kompleksa su kapaciteti za snabdevanje vozila gorivom, prostori za parkiranje (putničkih, teretnih i autobusa) i to u obimu koji se očekuje sa zadovoljavajućim stepenom izmene kao i servisi za tehničko održavanje vozila. Ovi kompleksi motela po obimu izgrađenosti mogu biti tip I i tip II. Prostornim planom infrastrukturnog koridora na predmetnoj deonici autoputa definisan je upravo motel tipa I.

Sadržaji motela pored ugostiteljsko-turističkih, su sportsko-rekreativni i odmorišno-zabavni.

Obavezni sadržaji motela tipa I na autoputu su:

• zeleno razdelno ostrvo, ulazna i izlazna kolovozna traka;
• objekat motela sa restoranom kapaciteta
• komercijalno-poslovni deo (prodavnice, butici, banke, menjačnice, govornice).
• Prostori za stacioniranje vozila (za ceo kompleks) i to:
- parking garaža u okviru motela do mesta
- parking za putnička vozila kapaciteta
- parking za teretna vozila
- parking za autobuse
- servis za popravku i održavanje vozila
• javna česma, zasebni mokri čvor
• totem sa nazivom motela
• plan motelskog kompleksa na ulazu u punkt
• informativno-turistički punkt na izlazu iz kompleksa (sa javnim i službenim telefonom i informacijama o kruženju i turističkim destinacijama, kulturno istorijskim dobrima)
• smeštajni kapaciteti za osoblje i druge komintente u službi autoputa
• benzinska stanica uz motel
• uređen prostor za odmor, površine za odmor i rekreaciju sa pratećim mobilijarom.


Na predmetnoj deonici autoputa planirani su sledeći moteli:

Tabela 34
Broj Strana Stacionaža Izgrađenost Kat.opština Naziv Tip
1. obe 113+500 planirani Novi Sad "Novi Sad" I

Benzinske stanice

• Benzinske stanice su prateći sadržaji na autoputu, namenjeni opsluživanju svih struktura vozila, kao i opsluživanju vozača i saputnika u domenu ishrane, osveženja i zadovoljenju nekih zahteva (telefonske usluge, turističke usluge itd). Benzinske stanice duž autoputa po svojoj izgrađenosti, opremljenosti, dostupnosti, bezbednosti i ostali moraju da prate evropske standarde za ovu vrstu objekata. Postojeći objekti koji ne zadovoljavaju po bilo kom osnovu ove standarde moraju se rekonstruisati. Benzinske stanice, osim kapaciteta za opsluživanje vozila, moraju imati prateće sadržaje (prodavnice rezervnih delova, ulja, opreme) prodavnice dopunskog asortimana (hrana, osvežavajuća pića, kozmetika i sl.), restorane sa prostorom za piće i obedovanje (sa terasom), kao i prostor za odmor i rekreaciju. Od pratećih kapaciteta obaveza ovih sadržaja su parkinzi za teretna vozila i to u obimu koji se očekuje, s tim da se ovi sadržaji hortikulturno uređuju kako bi se podigao nivo čuvanja vozila. Benzinske stanice se prostorno oblikuju i razrađuju na osnovu dokumentacije sa detaljnom urbanističkom razradom. Benzinske stanice mogu biti sastavni delovi kompleksa

Osnovni sadžaji benzinske stanice tipa II (uz motel) je sledeći:

• pumpna stanica sa 8 točionih mesta (6 za putnička vozila - od toga 3 za benzin, 2 za dizel, 1 za plin, i 2 za teretna vozila - po jedno za benzin i dizel), sa prodavnicom ostalog potrošnog materijala i sitnih rezervnih delova za automobile, sa prostorom za čekanje vozila u redu, mestima za promenu ulja i dr.;
• zeleno razdelno ostrvo, ulazna i izlazna kolovozna traka;
• parking za putničkia, teretna vozila i autobuse;
• javna česma i javni mokri čvor;
• tabla sa nazivom i planom benzinske stanice na ulazu u stanicu;
• informativno-turistički punkt na izlazu sa stanice (sa javnim i službenim telefonom i informacijama o okruženju, o saobraćajnim skretanjima prema gradovima, turističkim destinacijama, kulturnim dobrima i sl.)
• služba pomoći i informacija, sa službenim i javnim telefonom;
• prodavnica rezervnih delova i opreme
• servis za opravku vozila (za putnička vozila, autobuse i teretna vozila) sa šlep službom, parkingom za havarisana vozila i dr.,
• kafe bar
• službeni smeštaj osoblja servisa, pumpne stanice, kafea, pomoći i informacija , svratište inspekcije, policije i dr.

Na predmetnoj deonici autoputa planirane su sledeće benzinske stanice:

Tabela 35
Broj Strana Stacionaža Izgrađenost Oblik Kat.opština Naziv
1. obe 113+500 planirane uz motel Novi Sad'' "Novi sad"

Prostorni položaj predmetnih pratećih sadržaja ''Novi Sad'' za potrebe korisnika neznatno je pomeren u odnosu na stacionažu definisanu Prostornim planom a preciziran je na jednom od radnih sastanaka prilikom izrade ovog Idejnog projekta kome su prisustvovali Investitori (Direkcija za puteve i Zavod za izgradnju grada Novog Sad), projektant Idejnog projekta (Centar za puteve – Vojvodine) i obrađivač Plana detaljne regulacije infrastrukturnog koridora u Zoni Novog Sad (Pokrajinski zavod za Urbanizam – Novi Sad). Budući da su definicije pratećih saobraćajnica u zoni ovih pratećih sadržaja uslovno povezani sa položajem i prostorom koji zauzimaju isti odlučeno je da obrađivač planske dokumentacije za potrebe projektanta Idejnog projekta locira položaj i ograniči prostor koji će ovi sadržaji zauzeti, što je i učinjeno. U ovoj fazi projektovanja projektant je obezbedio saobraćajnu povezanost istih i definisao obialaznice pratećih saobraćajnica oko pratećih sadržaja. Detaljna razrada samih pratećih sadržaja će biti predmet posebne projektne dokumentacije koju je u obavezi da izradi budući Investitor istih. Važno je još istaći da su na izričiti zahtev Investitora – Zavoda za izgradnju grada Novog Sada, projektovana još dva naplatna platoa u zonama izliva na predmetne prateće sadržaje koji dodatno obezbeđuju povezanost autoputa i pratećih saobraćajnica.

Položaj i prostor koji zauzimaju predmetni prateći sadržaji, prikazani su grafičkim prilozima Knjige 2, odnosno na situacionim planovima.

5 PREDMER I PREDRAČUN

Detaljan predmer i predrčun radova detaljno je prikazan u nastavku ove knjige. Na osnovu rekapitulacije svih radova koja je takođe prikazana u okviru ove knjige procenje je da je ukupna investicona vrednost ovog Idejnog projekta 4,425,333,938 Din, odnosno 51,457,371.38 Euro, računajući po kursu 1Euro= 86Din.



Tehnički izveštaj sastavio

_____________________
Mišel Sabo, dipl.inž.građ

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
РЕПУБЛИЧКА ДИРЕКЦИЈА ЗА ПУТЕВЕ
ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК
за
ИДЕЈНИ ПРОЈЕКАТ АУТОПУТА Е-75
ОД ФЕКЕТИЋА ДО БЕОГРАДА (ЗОНА НОВОГ САДА)
ОД КМ 108+000 ДО КМ 120+000 (СЕКТОР 2)
(ПРВА ФАЗА ОД КМ 108+000 ДО КМ 115+280)
БЕОГРАД
2004
Страна 1 од 20
ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК
ИДЕЈНИ ПРОЈЕКАТ
АУТОПУТА Е-75, сектор 2
Зона Новог Сада
од км 108+000 до км 120+000
(Прва фаза од км 108+000 до км 115+280)
Циљ овог пројектног задатка је да се дефинишу програм и услови израде техничке
документације за израду Идејног пројекта аутопута Е-75, деоница: зона Новог Сада, од
км 108+000 до км 120+000.
Како се ради о изради техничке документације за делимично изграђену деоницу и
дефинисан коридор изостала је фаза израде Генералног пројекта већ је уместо њега
потребно израдити одговарајуће анализе постојећег стања у оквиру израде Идејног
пројекта.
Предметна деоница аутопута Е-75, која је обухваћена овим пројектним задатком је део
трансевропске мреже аутопутева (ТЕМ) на правцу север-југ и део је система Паневропског
саобраћајног коридора “X”, односно његовог крака “X-б”, који повезује девет земаља
северне, средње и јужне Европе.
Имајући у виду, транзитни саобраћај и повезаност Србије са околним земљама, уочена је
потреба раздвајања транзитних од локалних саобраћајних токова. На деоници аутопута
кроз Нови Сад, у циљу смањења трајања транзитних путовања и обезбеђивања
функционисања локалног саобраћаја без наплате путарине, потребно је применити решења
која у потпуности функционално и просторно одвајају транзитни од локалног саобраћаја.
Транзитни саобраћај би се одвијао аутопутним профилом ширине 28м, док би се локални
саобраћај у зони Новог Сада одвијао пратећим саобраћајницама ширине 2 x 7,10м, осим од
км 108+000 до км 110+000, где би пратећа саобраћајница са десне стране аутопута била
ширине 11,00м (постојећа трака аутопута).
ПРОГРАМСКИ ПАРАМЕТРИ
Основни програмски параметри које је потребно испоштовати и које чине основу за израду
пројектне документације су:
Обезбедити несметан и без задржавања пролаз возила у транзиту,
Наплата путарине, за возила која са основног правца, односно из правца Суботице и
Београда, напуштају аутопут, би се одвијала на чеоним наплатним местима на пратећој
саобраћајници. Наплатне станице планирати на приближним стационажама од км
108+000 и км 120+000,
Постојећа десна трака пута задржава се као половина профила аутопута за транзитни
саобраћај, осим у зони планиране петље „Нови Сад-Север“,
Дограђује се лева трака аутопута за транзитни саобраћај, чиме се обезбеђује пун
профил аутопута за транзитни саобраћај,
Дограђују се једносмерне пратеће саобраћајнице од км 108+000 до км 120+000,
Прилагодити постојећу петљу „Зрењанин“, уз коришћење адекватних ситуационих и
нивелационих елемената рангу пута,
Пројектовати нове петље „Темерин“ (Нови Сад-Центар), типа детелине и „Нови Сад-
Север“ типа трубе,
Постојећу траку аутопута на деоници од км 108+000 до км 110+000 искористити за
једносмерну пратећу саобраћајницу и повезивање саобраћајних токова петље „Нови
Сад-Север“,
Применити затворени систем одводњавања са површина коловоза на деоници која ће
бити обухваћена пратећим саобраћајницама.
Страна 2 од 20
ЗАДАТАК ЗА ИДЕЈНИ ПРОЈЕКАТ
2012
УСВОЈЕНИ КОРИДОР
На основу Просторног плана Републике Србије (Службени гласник РС бр. 13/95), усвојеног
Просторнog планa подручја инфраструктурног коридора аутопута E-75 Суботица-Београд (Батајница)-
(Службени гласник РС бр. 69/03) и допунских услова Инвеститора дефинисан је коридор у коме се
налази предметна деоница аутопута.
2013
МЕРОДАВНИ САОБРАЋАЈНИ ПАРАМЕТРИ
Потребно је у оквиру ове активности утврдити: меродавно саобраћајно оптерећење са структуром
саобраћајног тока, меродавни ниво услуге. Сва решења прилагодити затвореном систему наплате.
2014
МЕРОДАВНЕ БРЗИНЕ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ
Деоница Аутопута Е-75 која је предмет овог пројектног задатка пролази кроз равничарски терен.
Као меродавне брзине за пројектовање се предвиђају три вредносне брзине:
1. Рачунска брзина (Vr ) као највећа безбедна брзина усамљеног возила у најоштријим (критичним)
елементима пута, која је меродавна за димензионисање елемената попречног профила пута.
2. Пројектна брзина (Vp) као променљива брзина у комфорнијим елементима пута, меродавна за
димензионисање елемената пута који директно зависе од брзине (попречни нагиб коловоза у
кривини, дужина прелазне кривине, дужине прегледности у ситуационом плану и подужном
профилу).
3. Максимална брзина (Vmax) у најкомфорнијим елементима ситуационог плана и подужног профила.
Релација за наведене брзине је Vr £ Vp £ Vmax.
У равничарском терену за аутопут Е-75 брзине су:
Vr = 120 km/h, Vmax = 140 km/h
У равничарском терену за пратећу саобраћајницу брзине су:
Vr = 80 km/h, Vmax = 100 km/h
2015
РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖНИХ ГЕОТЕХНИЧКИХ РАДОВА
Потребно је у оквиру ове активности израдити Програм геотехничких истраживања за ниво Идејног
пројекта за који је одговоран Главни одговорни пројектант.
2016
ГЕОМЕТРИЈСКИ ПОПРЕЧНИ ПРОФИЛИ
Попречни профили аутопута са два одвојена коловоза за Е-75:
Попречни профил деонице аутопута за рачунску брзину Vr = 120 km/h
Возне траке 4 x 3,75 = 15,00 м
Зауставне траке 2 x 2,50 = 5,00 м
Ивичне траке 2 x (0,50+0,50) = 2,00 м
Разделна трака 1 x 4,00 = 4,00 м
Банкине 2 x1,00 = 2,00 м
Укупно : 28,00 м
Попречни профили пратеће саобраћајнице:
Попречни профил пратеће саобраћајнице за рачунску брзину Vr = 80 km/h
Возне траке 2 x 3,25 = 6,50 м
Ивичне траке (0,30+0,30) = 0,60 м
Банкине 2 x 1,20 = 2,40 м
Укупно : 9,50 м
Разделна трака између дела аутопута кој се користи за транзит и пратеће саобраћајнице износи
4,00м.
Према геометријском попречном профилу потребно је урадити нормалне попречне профиле и
усагласити их са реалним условима ограничења пре свега захтевима ефикасног одводњавања
(површинске, прибрежне и подземне воде).
Страна 3 од 20
2017
ЛОКАЦИЈА И КОНЦЕПЦИЈА РАСКРСНИЦА
На предметној деоници аутопута Е-75 предвиђене су четири денивелисане раскрснице, које се везују
на пратеће (сервисне саобраћајнице) и то:
петља „Нови Сад-Север“, типа трубе
петља „Нови Сад-Центар“, типа пуне детелине
петља „Зрењанин“, типа пуне детелине
петља „Нови Сад- Југ“, према Просторном плану
као и функционална провера и уколико је потребно промена функционалних елемената петље
“Зрењанин“.
Постојећу траку аутопута на деоници од км 108+000 до км 110+000 искористити за западну пратећу
(сервисну) саобраћајницу и за приступ на директне рампе петље „Нови Сад-Север“
Код израде Идејног пројекта треба посебну пажњу посветити функционалној анализи, микролокацији
и пратећим садржајима на разматраној деоници Е-75. Остале конструктивне елементе одредити
према рачунској брзини, саобраћајној слици, возно-динамичким захтевима и локалним условима.
Потребно је утврдити и оптималан број и положај укрштаја на путевима нижег ранга са циљем
несметаног одвијања саобраћаја.
2022
ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК
ОСНОВЕ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ
2032
ЗАКОНСКА И ДРУГА РЕГУЛАТИВА
При изради Идејног пројекта аутопута предметне деонице користити важећу Државну и Републичку
законску регулативу и то:
· Правилник о основним условима које јавни путеви изван насеља и њихови елементи морају да
испуњавају са гледишта безбедности саобраћаја (Службени лист СФРЈ бр. 35/81).
· Правилник о условима које треба да испуњавају главне међународне саобраћајнице (Службени
лист СФРЈ бр. 5/80).
· Методологија пројектовања путева ГФ Бгд. 1993.
· Правилник о анализи утицаја објеката односно радова на животну средину (Службени гласник
СРС бр.61/92).
· Закон о заштити културних добара (Службени гласник СРС бр. 28/77)
· Допуне закона о заштити културних добара (Службени гласник СРС бр. 34/81 и 47/87).
· Закон о водама (Службени гласник СРС бр. 46/91).
· Закон о заштити изворишта водоснабдевања (Службени гласник СРС бр. 27/77).
· Правилник о начину одређивања и одржавања зона и појасева санитарних заштите објеката за
снабдевање водом за пиће (Службени гласник СРС бр. 33/78).
· Закон о путевима (Службени гласник СРС бр. 46/91,52/91,53/93,67/93,48/94).
· Закон о планирању и изградњи (Сл.Гласник РС бр 47/03).
· Закон о експропријацији (Службени гласник СРС бр. 53/95).
· Правилник о техничким нормативима за одређивање величина оптерећења мостова (Службени
лист СФРЈ бр. 1/91).
· Правилник о одржавању магистралних и регионалних путева ( Службени гласник Србије бр. 2/93).
· Правилник о техничким нормативима и условима за пројектовање и грађење тунела на путевима
(Службени лист СФРЈ бр. 59/73).
· Правилник о саобраћајним знаковима на путевима (Службени лист СФРЈ бр. 48/81).
· Правилник о техничким условима и нормативима за безбедан транспорт течних и гасовитих
угљоводоника магистралним нафтоводима и гасоводима за међународни транспорт (Службени
лист СФРЈ бр. 26/85).
· Правилник о техничким нормативима за изградњу надземних електроенергетских водова
називног напона од 1 кв до 400 кв ( Службени лист СФРЈ бр.65/88).
· Закон о заштити на раду (Службени гласник Републике Србије бр. 42/91).
· Закон о изменама и допунама Закона о заштити на раду (Службени гласник Републике Србије бр.
53/93).
· Стандарде - ЈУС за елементе, конструкције и пројектовање
· и друге релевантне законе, прописе и стандарде.
· Препоруке ТЕМ (Trans European Motorrway North South)
Страна 4 од 20
2033
АРХИВСКА ДОКУМЕНТАЦИЈА
У оквиру наведене активности потребно је прикупити сву релевантну документацију (текстуалну,
графичку и нумеричку) о предметном путу, како документацију о нултом стању објеката, тако и све
информације о променама које су наступиле током периода експлоатације. Ово се односи на доњи и
горњи строј пута и путне објекте, пратеће садржаје, саобраћајно техничку опрему и геодетску основу
изграђеног сектора.
За прикупљање историјских података о постојећој коловозној конструкцији користи се сва релевантна
и расположива техничка документација, укључујући и базу података о путевима, а обавезно: пројекат
коловозне конструкције, резултати претходних и контролних испитивања при грађењу, архивски
пројекат пута, записник о техничком прегледу, записник о нултом стању коловозне конструкције,
елаборати и студије о истраживањима и испитивањима конструкције у експлоатацији и техничка
докуменатација о обављеним радовима одржавања. Резултати се приказују у документу Историјски
подаци о коловозној конструкцији. Изглед документа дефинише пројектант, а његов циљ је синтезни
приказ свих прикупљених информација од значаја за полазну анализу постојећег стања конструкције
и оцену сагласности примењиваних стандарда и прописа током пројектовања, грађења и одржавања
са важећим. У случају да се анализом историјских података може у потпуности утврдити постојеће
стање коловозне конструкције, те да је по свим параметрима могуће на основу тих података,
обезбедити једнозначни одговоре на све захтеве, та активност у пројекту може изостати. Уколико то
није случај, резултати ове активности служе за формулисање одговарајућег програма теренских
истраживања и лабораторијских испитивања.
2034
ПЛАНСКА ДОКУМЕНТАЦИЈА
У оквиру ове активности потребно је прибавити сву релевантну планску документацију, обухватајући и
планове посебне намене и урбанистичку документацију за оне деонице аутопута које су у конфликту
са урбаним англомерацијама а између осталих и: Просторни план Републике Србије, Просторни план
подручја инфраструктурног коридора аутопута E-75 Суботица-Београд (Батајница), Нацрт
водопривредне основе, Просторне планове подручја-Регулационе планове градова кроз које
предметна деоница пута пролази, као и Просторне планове посебне намене уколико постоје.
Решења презентирана Идејним пројектом ће бити основа за усклађивање планова на предметном
подручју.
2035
ПРОЈЕКАТ ГЕОДЕТСКИХ РАДОВА
На основу активности обрађених у оквиру анализе архивске документације, а сагласно законској и
техничкој регулативи, потребно је израдити пројекат геодетских радова за израду предметног
пројекта. С обзиром да ће се пројекат радити применом савремене рачунарске технологије геодетске
радове треба тако организовати да графички и нумерички резултати ових радова буду у потпуности
компатибилни са захтевима одговарајућих интерактивних апликација за рачунарски подржано
пројектовање путева. Основна размера Идејног пројекта је 1:2500.
2036
НАМЕНА ПОВРШИНА И КОРИШЋЕЊЕ ЗЕМЉИШТА
У оквиру ове активности потребно је детаљно дефинисати просторна ограничења. Графичка
презентација у основној размери Идејног пројекта.
2037
ЗОНЕ И УСЛОВИ ЗАШТИТЕ
У оквиру ове активности потребно је детаљно дефинисати просторна ограничења (анализирати
утицај пута на животну средину и околине на пут). Графичка презентација у основној размери Идејног
пројекта.
2038
САОБРАЋАЈНА И ТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА
У оквиру изабраног коридора потребно је, на основу расположиве документације утврдити постојећу и
планирану саобраћајну и техничку инфраструктуру са допуном нивоа информација. Графичка
презентација у основној размери Идејног пројекта.
Страна 5 од 20
2042
ИНЖЕЊЕРСКО ГЕОЛОШКИ И ГЕОТЕХНИЧКИ УСЛОВИ
Потребно је израдити Програм геотехничких истраживања за ниво Идејног пројекта за које је
одговоран Главни одговорни пројектант. Графичка презентација у основној размери Идејног пројекта.
2043
КЛИМАТСКИ, ХИДРОЛОШКИ И ХИДРОГРАФСКИ ПАРАМЕТРИ
На основу Студије климатских, хидролошких и хидрографских услова у оквиру ове активности се
обрађују подаци који се односе на предметни коридор. Сва решења усагласити са Нацртом
водопривредне основе. Графичка презентација основној размери Идејног пројекта.
2051
НОВОПРОЈЕКТОВАНЕ КОЛОВОЗНE КОНСТРУКЦИЈE
2052
МАТЕРИЈАЛИ ЗА ИЗРАДУ ПОСТЕЉИЦЕ
Активност претпоставља анализу, синтезу и закључке о могућим алтернативним материјалима за
израду постељице коловозне конструкције. Основ за спровођење ове активности представљају
одговарајући закључци геотехничких истраживања. Код тог одабира, уколико се сматра оправданим,
могу бити укључене и мешавине појединих материјала са одговарајућим врстама везива. Пројектант
ће водити рачуна о краткорочним (период грађења) и дугорочним (период експлоатације) захтевима
квалитета који се постављају пред постељицу. Изабрани материјали ће се представити својим
физичко-механичким карактеристикама и фундаменталним механичким својствима, као и трошковима
изградње постељице. Закључак о избору материјала за израду постељице треба да буде донесен на
темељу обављених техничких и економских анализа, са приказаним квалитетима меродавним за
димензионисање, водећи рачуна о типу коловозне конструкције која ће се пројектовати.
2053
МИНЕРАЛНИ МАТЕРИЈАЛИ ЗА СЛОЈЕВЕ КОЛОВОЗНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ
На темељу резултата о евидентирању налазишта минералних материјала погодних за израду
појединих слојева коловозне конструкције, у овој активности обавља се техничка и економска
анализа могућности њиховог коришћења у везаним и невезаним слојевима коловозне конструкције.
Резултати анализе имају за основни циљ издвајање оних налазишта који се, према спецификацији
пројектанта могу користити за израду слојева варијантних решења коловозних конструкција и
коловозне засторе. Закључак истраживања треба да недвосмислено определи пројектантски став о
укупној подобности појединих налазишта за ове потребе и цени појединих фракција у тренутку
истраживања. Након извршеног избора пројектант ће тај став доследно спровести у анализи цена
уграђених слојева.
2054
КЛИМАТСКИ И ХИДРОЛОШКИ УСЛОВИ
Меродавни климатски и хидролошки услови за димензионисање коловозне конструкције одређују се
на основу резултата истраживања климатских, хидролошких и хидрографских и просторног положаја
трасе. Резултати истраживања треба да квантификују: а) меродавне температуре димензионисања
појединих слојева коловозне конструкције, б) меродавни индекс мраза за проверу пројектованих
конструкција на штетно дејство мраза и ц) оцену хидролошких услова.
2055
МЕХАНИЧКА СВОЈСТВА МАТЕРИЈАЛА
Активност претпоставља дефинисање меродавних вредности појединих механичких својстава свих
материјала и слојева који ће се користити у пројектовању варијантних решења коловозних
конструкција. Те вредности ће пројектант оценити на основу лабораторијских испитивања или на
темељу резултата одговарајућих модела за предвиђање фундаменталних механичких својства
материјала (модул, закон замора, трајна деформација). Добијене вредности истовремено
представљају основ за касније формулисање спецификација за извођење. Вредности механичких
својстава материјала и постељице дефинишу се у складу са примењеним емпиријским и теоријским
методама које ће се користити приликом димензионисања, Фундаментална механичка својства
материјала (закон замора) користиће се и код избора методе срачунавања меродавног саобраћајног
оптерећења на коловозне конструкције.
Страна 6 од 20
2056
МЕРОДАВНО САОБРАЋАЈНО ОПТЕРЕЋЕЊЕ
Меродавно саобраћајно оптерећење за нумеричке анализе и димензионисање коловозне
конструкције одређује се на темељу резултата активности (саобраћајне анализе и прогнозе).
Приликом превођења утицаја реалног саобраћајног оптерећења на облике примерене анализама и
емпиријским и теоријским поступцима анализа димензионисања води се рачуна о техничким и
експлоатационим карактеристикама тешких теретних возила, њиховој агресивности на материјале у
појединим слојевима анализираних типова коловозних конструкција и постељицама и уважава
међународни карактер саобраћаја. Меродавно саобраћајно оптерећење за димензионисање,
срачунато на овим основама, треба изразити за све саобраћајне површине које се предвиђају и
пројектују у оквиру идејног пројекта: возне траке основне трасе, зауставна трака основне трасе,
наплатне капије, паркиралишта и одморишта за тешка теретна и путничка возила, транзитне
саобраћајнице у паркиралиштима и одмориштима, на паралелном магистралном путу, локалним
путевима, итд.
2062
СИНТЕЗНА КАРТА ОГРАНИЧЕЊА
На основу активности 2032 до 2056 приступа се изради синтезне карте ограничења. Критеријуми
синтезе се по релативној тежини модификују како би се одразиле специфичне каректиристике
коридора. Релативне тежине дефинише Пројектант. Синтезну карту ограничења верификује
Инвеститтор. Графичка представа је на картама у основној размери Идејног пројекта (1:5.000, 1:2.500)
2063
ГРАНИЧНИ ЕЛЕМЕНТИ ПЛАНА И ПРОФИЛА
Гранични елементи плана и профила подразумевају прорачун минималних и максималних вредности
за ситуациони план, подужни профил, попречни профил и прегледност у функцији рачунске брзине.
2064
ГЕОДЕТСКА ПОДЛОГА
За потребе израде користити постојеће геодетске подлоге израђене за потребе пројектне
документације аутопута од км 70+000 до км 173+000, уз ажурирање података у предметном коридору.
За геодетске радове, додатно користити већ израђену пројектну документацију рехабилитације
деоница од км 108+000 до км 117+000, као постојеће стање. Основна размера Идејног пројекта је
1:2500.
АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА
2071
САОБРАЋАЈНЕ АНАЛИЗЕ
Подаци о саобраћају представљају основу за анализу постојећих односа у саобраћају и утврђивање
законитости развоја. Ова активност представља детаљнију анализу саобраћајних параметара (ПГДС,
варијације саобраћајног оптерећења, меродавно саобраћајно оптерећење, структуру саобраћајног
тока, неравномерност по смеровима) у утицајном простору анализа. Уколико наведени подаци нису у
довољној мери обухваћени базом података о саобраћају, или се не темеље на довољном броју
мерних пресека, потребно је извршити одговарајућа допунска мерења.
2072
ГЕОМЕТРИЈСКЕ АНАЛИЗЕ – ЕЛЕМЕНТИ ПРОЈЕКТНЕ ГЕОМЕТРИЈЕ
Утврђивање елемената пројектне геометрије представља полазну основу на којој се заснивају остале
анализе постојећег стања. У оквиру ове активности потребно је анализирати попречни профил,
ситуациони план и подужни профил и геометријску усклађеност и хомогеност пута. Поред
одговарајућих графичких прилога, у основној размери Идејног пројекта, потребно је приложити
комплетан нумерички прорачун у табеларној форми.
2073
ОПТИЧКЕ АНАЛИЗЕ
Провера примењених елемената пројектне геометрије са становишта оптике зазуима значајно место
у анализи безбедности саобраћаја с обзиром на то да возач своје маневре подешава према садржају
свог видног поља. У оквиру ове активности потребно је извршити анализе расположиве и претицајне
прегледности постојећег пута. Поред одговарајућих графичких прилога, у основној размери Идејног
пројекта, потребно је приложити комплетан нумерички прорачун у табеларној форми.
Страна 7 од 20
2074
ВОЗНО-ДИНАМИЧКЕ АНАЛИЗЕ
У оквиру ових активности потребно је за разматрану деоницу израдити: профил теоријске брзине у
слободном саобраћајном току, усклађеност и хомогеност пута и вредности реализованих брзина у
слободном саобраћајном току допунским мерењима. Поред одговарајућих графичких прилога, у
основној размери Идејног пројекта, потребно је приложити комплетан нумерички прорачун у
табеларној форми.
2075
АНАЛИЗА ПРАТЕЋИХ САДРЖАЈА
Сагласно функцији у мрежи и осталим планерским захватима у коридору пута, потребно је извршити
анализу постојећих функционалних (базе за одржавање, систем контроле и управљања саобраћајем,
наплата путарине и сл.) и садржаја за потребе корисника (паркиралишта, одморишта, пумпне
станице, сервиси за возила, мотели и сл.) и дати критички осврт на данашњи ниво функционисања и
будуће потребе.
2076
АНАЛИЗА ПУТНИХ ОБЈЕКАТА
На разматраном потезу потребно је извршити анализу свих путних објеката у трупу десне траке
аутопута, као и мостова којима се обезбеђује комуникација са наведеним аутопутем и оних који служе
само да се изврши денивелација без директних саобраћајних веза са аутопутем.
Анализу обавити сагласно важећој законској и техничкој регулативи у овој области.
2077
АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СИСТЕМА ОДВОДЊАВАЊА
Кроз ову активност потребно је извршити анализу постојећег система одводњавања и размотрити
примену и прилагођавање овог система затвореном систему одводњавања.
2078
АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА ДЕНИВЕЛИСАНИХ РАСКРСНИЦА
Кроз ову активност потребно је извршити анализу постојећих денивелисаних раскрсница, њихових
функционалних и геометријских елемената.
2082
АНАЛИЗА СТАЊА КОЛОВОЗНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ
Ова фаза претпоставља дефинисање стања коловозне површине и структуре коловозне конструкције
на целокупној дужини изграђеног сектора. Резултати анализе приказују се у синтезном документу
Стање коловозне конструкције. Облик документа утврђује пројектант, а његов циљ је синтезни приказ
резултата свих испитивања пута.
2083
ОЦЕНА СТАЊА КОЛОВОЗНЕ КОНСТР&