Ilić je istakao da započeti pripremni radovi podrazumevaju eksproprijaciju parcela duž trase autoputa. "Više od 2.500 rešenja je otkucano i spremljeno i trebalo bi danas da počnemo isplate, da znamo koliko traže, da bi se obezbedio novac. Ne možemo ući ljudima u posede, ako ih ne obestetimo", kazao je on.

Ovo je onaj rad:

- Dobar dan, Ciganko, jel idu vasa deca u skolu?
- Pa evo, idu , Safet je krenuo, ovaj mali ide, a ova mala, kako se zove...Djeljana... ona ce od sutra da krene u skolu..

Potpisani ugovori o rekonstrukciji puteva
Generalni direktor preduzeća Putevi Srbije Branko Jocić potpisao je ugovore s tri preduzeća o rekonstrukciji deonica tri magistralna puta, ukupne vrednosti od oko milijardu dinara.

Preduzeće za puteve Beograd rekonstruisaće put Uvac-Nova Varoš dužine oko 11 kilometara, rok za završetak radova vrednosti 471,8 miliona dinara je jedna godina, a finansira se iz kredita Evropske investicione banke (EIB).

Preduzeće Novi Pazar put iz Novog Pazara radiće na deonici Ušće-Biljanovac dužine oko 15 kilometara, vrednost radova je 379 miliona dinara, rok za završetak je godinu dana, a radovi se finansiraju iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Preduzeće Putevi iz Užica obaviće radove na putu Čairi-Stopanja, dužine oko 11 kilometara i Stopanja-Čitluk dužine sedam kilometara, ukupne vrednosti 272,1 miliona dinara, rok je godinu dana, a finansira se kreditom EBRD.
http://www.emportal.co.yu/vesti/srbija/24447.html

pa nek stave one zidove za zastitu od buke

Autoput Horgoš - Požega - najveći infrastrukturni projekat u 2007.

Slepo crevo ili nova šansa Srbije

Ivan Radak

Zapadna Srbija dobila je 30. marta 2007. nadu da se neće više satima "klackati" Ibarskom magistralom na putu ka glavnom gradu. Tog dana, u Vladi Srbije potpisan je najveći infrastrukturni projekat godine - izgradnja autoputa od Horgoša do Požege. Ugovorom je predviđeno da do 2012. austrijske firme Alpine majreder i Por izgrade drugu traku postojećeg puta od Novog Sada u dužini od 106,9 kilometara i potpuno novi put od Beograda do Požege, dug 148 kilometara. Tako će čuvena Ibarska, koja svakog dana do očaja dovodi beskrajni karavan automobila i kamiona, dobiti mlađeg brata, brata koji bi ovom kraju mogao da pruži novi podsticaj za razvoj i koji bi dao tri izlaza Srbiji ka svetu - drumom preko Horgoša, morem preko Jadrana i vazduhom preko beogradskog aerodroma.


Razlike u platama

Razlike u platama stanovnika duž autoputa su značajne. Dok je u opštini Surčin u trećem kvartalu ove godine prosečna neto plata iznosila 43.253 dinara, dotle je u Srbobranu u istom periodu prosečna neto plata vredela 18.896 dinara. Najbolje na trasi zarađuju stanovnici beogradskih opština. Surčinci su prvi po prosečnoj plati u zemlji, a tu su i stanovnici Zemuna gde je prosečna plata od 35.121 dinar deseta po veličini u Srbiji. Kada je reč o vojvođanskim opštinama na trasi autoputa najbolja prosečna plata je u Novom Sadu (32.750 dinara) koja je 18. po visini u Srbiji. Sledi Kanjiža sa 19. pozicijom, dok su plate u Staroj Pazovi, Subotici, Inđiji i Vrbasu po visini od 33. do 42. mesta (26.000 - 28.000 dinara). Nešto lošije prosečne plate su u Malom Iđošu (na poziciji 100) i Bačkoj Topoli gde je prosečna plata od 21.253 dinara na 115. mestu u državi. Kada je reč o opštinama južno od Beograda, prednjači Lajkovac sa prosečnom platom na devetoj poziciji u Srbiji (35.339 dinara). Međutim, ostale opštine na trasi autoputa poprilično zaostaju, pa je tako prva sledeća najviša prosečna plata ona u Čačku gde je isplaćeno u proseku 23.499 dinara (78. pozicija) dok najslabije stoje Ub i Lučani (oko 22.000 dinara).


Trasa autoputa dugog 323 kilometra prolaziće kroz najmanje 21 opštinu u kojima, prema poslednjem popisu iz 2002. godine, živi 1.452.654 stanovnika, odnosno petina građana Srbije. Prema podacima Agencije za privredne registre u tim opštinama posluje 24.884 preduzeća (četvrtina svih srpskih preduzeća) i 57.097 preduzetnika (27,3 odsto). Prema poslednjem popisu, 998.885 stanovnika u opštinama duž puta radno je sposobno, ali podaci Zavoda za statistiku pokazuju da je u 2005. u proseku bilo zaposleno 429.649 građana, ili manje od polovine, što se za dve godine sigurno nije bitnije popravilo. Takođe, od ukupnog broja registrovanih preduzeća trenutno je aktivno 23.278, a kada je reč o preduzetnicima - njih 45.290.


Plan izgradnje

U Vojvodini autoput će proći trasom postojeće deonice puta E-75 kroz opštine Kanjiža, Subotica, Bačka Topola, Mali Iđoš, Srbobran, Vrbas, Temerin, Novi Sad, Inđija i Stara Pazova. Na prolasku kroz Beograd protezaće se preko opština Zemun, Surčin, Čukarica i Obrenovac, a južno od Beograda povezaće opštine Ub, Lajkovac, Ljig, Gornji Milanovac, Čačak, Lučani i Požega. Očekuje se da deonica do Lajkovca bude gotova do sredine 2011. godine, a do Takova do kraja 2011. godine. Deo puta do Trbušana bio bi završen do kraja 2012, dok bi do Požege put stigao tek krajem 2014. godine. Najjeftiniji za gradnju biće deo kroz Vojvodinu, s obzirom na to da kilometar puta preko ravnog terena košta od 1,5 do tri miliona evra. S druge strane, zbog brdovitog terena kilometar puta u zapadnoj Srbiji dostizaće cenu i do 12 miliona evra, a biće potrebna gradnja i niza mostova i tunela.


Resorni ministar više puta naveo je da će čak 28 delatnosti biti uposleno na izgradnji autoputa. Ruke trljaju domaće građevinske firme i nekoliko stotina radnika koji će biti direktno angažovani na izgradnji, ali i svi oni koji se posredno nađu u ovom poslu. U austrijskoj Alpini procenjuju da će izgradnja nedostajućih deonica puta koštati oko 900 miliona evra, a kompletan posao čak 1,7 milijardi evra i da će im se isplatiti tek pred kraj koncesionog perioda od 25 godina. Čudno zvuči, zadovoljni mogu da budu i oni koji će ostati bez svojih zemljišnih parcela preko kojih će preći autoput. Oni će dobiti 5.000 evra po svakom oduzetom hektaru, odnosno podeliti oko 40 miliona evra. Srećnije od njih mogle bi da budu njihove komšije čija bi zemlja mogla da vredi daleko više od 5.000 evra po hektaru kada asfalt prođe pokraj njih.

VOJVODINA NA ČELU KOLONE

Razlike koje će novi put spojiti su i kulturološke i demografske i privredne, pa i političke. Dok su razlike u kulturi i navikama stanovnika severno i južno od Beograda očigledne, daleko su manje važne za isplativost i funkcionalnost autoputa od razlika u pogledu naseljenosti uz autoput. Naime, čak 736.111 stanovnika živi u deset vojvođanskih opština ili nešto više od 50 odsto ukupnog broja stanovnika uz autoput. U četiri beogradske opštine je 30 odsto, a u južnom delu autoputa samo 20 odsto od 1,45 miliona žitelja opština kroz koje prolazi put. Sličan je odnos i kada je reč o broju radno sposobnih, a još je nepovoljniji u pogledu broja zaposlenih. U 2005. čak 60 odsto zaposlenih u opštinama duž autoputa Horgoš - Požega bilo je u vojvođanskim opštinama, dok je južno od Beograda radilo svega 15 odsto od ukupnog broja ili nešto više od 63.000 radnika.
Kao i kada je reč o odnosu stanovnika i zaposlenih, prevaga vojvođanskih opština je i na polju aktivnih preduzeća. U Vojvodini je smešteno nešto malo manje od 60 odsto aktivnih preduzeća duž autoputa, dok je južno od Beograda svega 12,1 odsto od ukupnog broja aktivnih firmi. I u kategoriji preduzetnika na čelu kolone je Vojvodina, gde posluje 52,5 odsto aktivnih preduzetničkih radnji registrovanih u opštinama kroz koje prolazi autoput. U opštinama južno od Beograda nalazi se 19,3 odsto od 45.290 aktivnih radnji. U pogledu privrednog razvoja takođe su prisutni bitni kontrasti. Dok su Novi Sad, Inđija, Zemun, Čačak, ili Gornji Milanovac solidno razvijene opštine s poznatim privrednim imenima kao što su Metalac, Takovo, Koka - Kola, Bol pekidžing, Potisje, Panonska banka, DDOR, MK komerc, Pionir, Sever, Galenika, dotle su na trasi i opštine koje su nerazvijene ili nedovoljno razvijene poput recimo Malog Iđoša, Srbobrana, Bačke Topole, Uba, Ljiga, Lučana... U opštinama Mali Iđoš, Bačka Topola, Stara Pazova, Ljig, Srbobran, Ub i Lajkovac stanovništvo se pretežno bavi poljoprivredom, dok kod ostalih, naročito najvećih opština, primat drži industrija.

POLITIKA

U pogledima na politiku stanovnici duž budućeg autoputa poprilično su podeljeni. Stranke vladajuće koalicije zajedno učestvuju u vlasti u sedam opština, dok su u četiri opštine na severu Vojvodine najzastupljenije stranke mađarske manjine.
Srpska radikalna stranka učestvuje u vlasti u osam opština, od čega u šest zajedno sa Demokratskom strankom Srbije, a u dve i sa G17 plus. U pet opština u vlasti učestvuje i Socijalistička partija Srbije, a u osam Pokret snaga Srbije.

ENIGMA MONTENEGRO

Kako je prvobitno planirano, autoput Horgoš - Požega samo je deo većeg autoputa do južnog Jadrana. Zbog toga se očekuje skoro zaključenje ugovora i o izgradnji deonice od Požege do crnogorske granice. Naravno, da bi put imao smisleni završetak potrebno je da i Crna Gora izgradi deonicu od mora do granice sa Srbijom. Procenjuje se da bi preostali deo kroz Srbiju zbog veoma teškog terena koštao najmanje 1,5 milijardi evra, a kroz Crnu Goru barem dve milijarde.
Međutim, u Crnoj Gori se još nisu odlučili za taj poduhvat iako se od zvaničnika tamošnje Vlade može čuti da je autoput ka Srbiji jedan od infrastrukturnih prioriteta. Tek u avgustu je izabran konsultant za izradu studije izvodljivosti izgradnje autoputa do granice sa Srbijom koji ima osam meseci da oceni da li je reč o dobroj investiciji. Ukoliko bi crnogorska strana odustala od tog posla, tada ni gradnja druge deonice autoputa od Požege do granice ne bi imala smisla, a krak do Požege više bi ličio na "slepo crevo" duboko u teritoriji zapadne Srbije, koje bi nam donelo samo skuplje putarine.
Ako se ispostave kao tačne i pretpostavke da je na mnogim deonicama protok vozila daleko manji od potrebnog za isplativost autoputa, sumnje da je zaista reč samo o putu resornog ministra do svojih birača prerasle bi u nešto više.
Mnogima nije jasno ni zbog čega je put stao baš u Požegi, kada je u neposrednoj blizini veći grad - Užice.
Zapadna Srbija dobila je 30. marta 2007. nadu da se neće više satima "klackati" Ibarskom magistralom na putu ka glavnom gradu. Tog dana, u Vladi Srbije potpisan je najveći infrastrukturni projekat godine - izgradnja autoputa od Horgoša do Požege. Ugovorom je predviđeno da do 2012. austrijske firme Alpine majreder i Por izgrade drugu traku postojećeg puta od Novog Sada u dužini od 106,9 kilometara i potpuno novi put od Beograda do Požege, dug 148 kilometara. Tako će čuvena Ibarska, koja svakog dana do očaja dovodi beskrajni karavan automobila i kamiona, dobiti mlađeg brata, brata koji bi ovom kraju mogao da pruži novi podsticaj za razvoj i koji bi dao tri izlaza Srbiji ka svetu - drumom preko Horgoša, morem preko Jadrana i vazduhom preko beogradskog aerodroma.
Trasa autoputa dugog 323 kilometra prolaziće kroz najmanje 21 opštinu u kojima, prema poslednjem popisu iz 2002. godine, živi 1.452.654 stanovnika, odnosno petina građana Srbije. Prema podacima Agencije za privredne registre u tim opštinama posluje 24.884 preduzeća (četvrtina svih srpskih preduzeća) i 57.097 preduzetnika (27,3 odsto). Prema poslednjem popisu, 998.885 stanovnika u opštinama duž puta radno je sposobno, ali podaci Zavoda za statistiku pokazuju da je u 2005. u proseku bilo zaposleno 429.649 građana, ili manje od polovine, što se za dve godine sigurno nije bitnije popravilo. Takođe, od ukupnog broja registrovanih preduzeća trenutno je aktivno 23.278, a kada je reč o preduzetnicima - njih 45.290.
Resorni ministar više puta naveo je da će čak 28 delatnosti biti uposleno na izgradnji autoputa. Ruke trljaju domaće građevinske firme i nekoliko stotina radnika koji će biti direktno angažovani na izgradnji, ali i svi oni koji se posredno nađu u ovom poslu. U austrijskoj Alpini procenjuju da će izgradnja nedostajućih deonica puta koštati oko 900 miliona evra, a kompletan posao čak 1,7 milijardi evra i da će im se isplatiti tek pred kraj koncesionog perioda od 25 godina. Čudno zvuči, zadovoljni mogu da budu i oni koji će ostati bez svojih zemljišnih parcela preko kojih će preći autoput. Oni će dobiti 5.000 evra po svakom oduzetom hektaru, odnosno podeliti oko 40 miliona evra. Srećnije od njih mogle bi da budu njihove komšije čija bi zemlja mogla da vredi daleko više od 5.000 evra po hektaru kada asfalt prođe pokraj njih.

http://www.danas.co.yu/

Autoput Horgoš - Požega: Užice

Od izvora tri putića

U vreme kada je ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš-Požega potpisan i iz severne srpske pokrajine zatraženo da ugovor bude raskinut jer je štetan, u zapadnom delu iste zemlje "koncesioni" paraf dočekan je sa oduševljenjem i velikim nadama. I ne samo to, čelnici Lige za Užice, lokalpatriotskog udruženja sklonog da u užičkom kraju potpomogne interese Nove Srbije (stranke resornog ministra Velimira Ilića), zapretili su da će, ukoliko ugovor o koncesiji bude raskinut, inicirati proteste.
"Ako se poništi ugovor o izgradnji autoputa do Požege, Liga za Užice pokrenuće proteste u centralnoj Srbiji, u kojoj živi oko četiri miliona stanovnika, i valjda ćemo uspeti da odbranimo naše interese", zapretio je tada Milomir Mandić, portparol Lige, i dodao da je taj put u interesu cele Srbije, te da je njegov poseban značaj u podsticaju razvoja poljoprivrede i turizma u užičkom regionu. Mandić je kritičare Ilićevog projekta nazvao "neodgovornim političarima", a potom čestitao Užičanima i građanima Srbije potpisivanje ugovora i poručio da je to, posle izgradnje pruge Beograd - Bar, najveća investicija u novijoj istoriji Srbije.
Radovi bi trebalo da počnu u martu i kako stvari stoje izvesno je da će savremeni asfalt i sve što ide uz njega u dogledno vreme stići do Požege, ali još uvek nije izvesno kojom će trasom nastaviti dalje! To je i novi razlog za srpske sukobe jer su se zahuktala lobiranja iz ivanjičkog i užičkog kraja oko koridora budućeg autoputa od Požege do Jadrana.
U junu, pre dve godine, ministar Ilić obećao je Užičanima da budući autoput ka Jadranu "u bilo kojoj varijanti neće zaobići Užice", odnosno da će od Požege ići preko Užica, Zlatibora, Nove Varoši, do granice sa Crnom Gorom. Kasnije je obelodanio i drugu varijantu - od Požege, prema Arilju i Ivanjici, preko Peštera do Boljara, odnosno granice. Potom je u opticaj puštena i treća varijanta, "nešto između", odnosno koridor kojim bi put išao između te dve varijante. U Čačku krajem iste godine, na sastanku s narodnim poslanicima iz užičkog kraja i predstavnicima opština koje se zalažu za "užičku varijantu", pomenuta je treća opcija. Prema svedočenju Miroslava Martića, narodnog poslanika DS i tadašnjeg predsednika užičke opštine, na tom skupu Velimir Ilić je ponovio da budući autoput od Požege do Crne Gore "ni u kojoj varijanti neće mimoići Užice" i time je, kako je rekao, "otklonjena bojazan da će Užice ostati u zapećku ove važne saobraćajnice". Iako je prema procenama trasa preko Ivanjice i Peštera nešto jeftinija i kraća, kao prednosti "užičke varijante" tada su isticani broj stanovnika, veličina teritorije, ekonomski i turistički potencijali, ali i izvozno orijentisana privreda.
Kasnije je Ilić sve ređe izgovarao rečenicu da "autoput neće mimoići Užice", ali je ponudio kompenzacionu utehu najavom o izgradnji autoputa u sasvim suprotnom pravcu, ka Republici Srpskoj! Prema njegovim tadašnjim najavama u planu je izgradnja autoputeva od Požege na još dve strane - ka Užicu i dalje do Višegrada, a drugi bi trebalo da poveže Požegu sa Čačkom, Kraljevom, Kruševcem i Pojatama.
Ipak, još uvek, bar zvanično, nije poznato kuda će ići trasa autoputa posle Požege, a predloge o tome trebalo bi da ponudi državna komisija posle studije sve tri varijante. Zoran Adžić, pomoćnik ministra za infrastrukturu za zapadnu Srbiju, navodi za Danas da se na području požeških sela Lopaši i Prilipac povremeno, kada to vremenski uslovi dozvoljavaju, obavljaju geodetska merenja. Osim toga, on navodi da bi se ovim putem, ali i obilaznicom oko Užica čija je izgradnja u toku, ali i kasnijom upotrebom aerodroma Ponikve u civilne svrhe, zaokružila saobraćajna infrastruktura od izuzetne važnosti za užički region. S druge strane, zbog eventualnih ekoloških problema postoje i protivnici varijante da autoput prolazi preko Zlatibora u blizini Užica. Oni podsećaju da je Užice od Požege na samo dvadesetak kilometara, te da to ne bi trebalo da bude problem Užičanima da se prevezu do budućeg autoputa.
I dok traju lobiranja za neku od pomenutih varijanti, seljaci u okolini Požege sigurni su u svoju dobit. Već trljaju ruke i broje novce od planirane prodaje hektara svojih imanja, preko kojih bi trebalo da prođe autodžada. Neki od njih su počeli da sade i plemenite biljne kulture, ne bi li na taj način dodatno zaradili, ali prema nezvaničnim saznanjima Danasa i država "zna za jadac", pa će trasu budućeg autoput proglasiti za javno dobro.

http://www.danas.co.yu/

LJudi jel zna neko koji u trenutni radovi kod novog sada, jel se gradi neka petlja tamo? I jel postoji neka akcija kod Beske? neke slike mozda? :)

može li se negdje na forumu saznati nešto konkretnije o crnogorskim planovima izgradnje autocesta? ono, koji će biti granični prijelazi, trase, neki rokovi, financiranje i to

Mislim da ce se mnogo vise toga znati tek na prolece. A ovo su zadnje vesti:


KONSTITUTIVNA SJEDNICA PROJEKTNOG TIMA ZA PRAĆENjE REALIZACIJE PROJEKTA IZGRADNjE AUTOPUTEVA U CRNOJ GORI

Tri faze izgradnje autoputeva


Prva faza podrazumijeva izradu Studije izvodljivosti za dva autoputa, drugom je planirana Studija o javno-privatnom partnerstvu, dok će u trećoj biti raspisivan tendera za izgradnju, dodjelom koncesija ili nekim drugim aranžmanom

Podgorica, 26.novembra - Prva, konstitutivna sjednica Projektnog tima za praćenje realizacije projekta izgradnje autoputeva u Crnoj Gori, kojoj je predsjedavao predsjednik Vlade Željko Šturanović održana je danas.
Premijer Šturanović je, u uvodnom izlaganju, ukazao na značaj realizacije izgradnje autoputeva. On je naglasio da su, u okviru razvojnih planova Crne Gore, autoput od Bara do Boljara, odnosno do granice sa Republikom Srbijom i jadransko-jonski od strateškog značaja, kako sa ekonomskog i socijalnog, tako i sa aspekta visokostandardne drumske povezanosti Crne Gore sa zemljama u okruženju, i šire.
Ministar saobraćaja pomorstva i telekomunikacija dr Andrija Lompar, kao vođa Projektnog tima, obrazložio je zadatke koji se odnose na koordinaciju svih aktivnosti u okviru projekta, kako na nivou države, tako i na nivou lokalnih samouprava. To podrazumijeva usaglašavanje planske, projektne i studijske dokumentacije.
U sastavu tima je 20-tak eksperata iz svih oblasti, koje su relevantne za realizaciju projekta, te predstavnika opština kroz koje prolaze koridori autoputeva.
U ime Vlade Crne Gore ministar Andrija Lompar, potpisao je ugovore sa svim članovima tima, na taj način ih uvodeći u angažman.
Savjetnik ministra saobraćaja pomorstva i telekomunikacija Angelina Živković, kao Projekt menayer tima izložila je faze realizacije projekta izgradnje autoputeva u Crnoj Gori, ukazujući na početne obaveze.
Nakon potpisivanja Sporazuma o saradnji sa Svjetskom bankom, prihvaćen je pristup realizacije projekta izgradnje autoputeva u Crnoj Gori kroz tri faze. Prva faza podrazumijeva izradu Studije izvodljivosti za dva autoputa, drugom je planirana Studija o javno-privatnom partnerstvu, dok će u trećoj biti raspisivan tendera za izgradnju, dodjelom koncesija ili nekim drugim aranžmanom.
Sastanku su prisustvovali i predstavnici francuske konsultantske kompanije Luj Berže, na čelu sa regionalnim ovlašćenim predstavnikom Danielom Serafimovskim. Ta kompanija je nakon potpisivanja Ugovora sa Vladom Crne Gore (avgust 2007. godine) počela implementaciju prve faze, odnosno izradu Studiju izvodljivosti za dva autoputa u Crnoj Gori. Francuski konsultanti su Projektnom timu prezentovali svoj dosadašnji rad na Studiji.
Kada je riječ o drugoj fazi, Svjetska banka je zaključila 16. novembra 2007. godine prekvalifikacionu proceduru za izbor konsultanta, koji će raditi Studiju o privatno-javnom partnerstvu. Očekuje se da konsultant bude izabran u januaru 2008. godine, kada će početi sa radom, navodi se u saopštenju.

SVJETSKA BANKA SAČINILA LISTU KONSULTANTSKIH KUĆA ZA IZRADU STUDIJE ZA AUTOPUTEVE U CRNOJ GORI

Pet kompanija položilo ispit


Podgorica, 12. decembra- Svjetska banka je sačinila listu od pet konsultantskih kompanija koje su po njenoj ocjeni kompetentne da urade studiju o privatno javnom partnerstvu za autoputeve u Crnoj Gori. Ispit Svjetske banke položile su kompanije: Atkins/PKF/Pinset Masons/Karanović i Nikolić iz Engleske i Srbije, Asesores de infraestructuras (Adel) Paul Hastings (PH) iz Španije i Engleske, ECORYS iz Holandije, BCEOM-Gide Loyrette Nouel iz Francuske, Pricenjaterhouse Coopers - OveArup Denton Njilde Sapte - Karanović i Nikolić iz Češke, Engleske i Srbije i CONjI iz Danske. To je danas saopšteno iz Svjetske banke uz objašnjenje da ove kompanije imaju višegodišnje iskustvo u javno privatnim aražmanima, u zemljama istočne Evrope ali i saradnju sa Svjetskom bankom čiji su klijenti kompanije čiji kapital se mjeri milijardama eura.
Ove kompanije će se nadmetati u tenderskoj procuduri odnosno dostaviti svoje ponude za izradu studije. Krajem decembra je planirano da komisija izvrši evaluaciju ponuda i da odabrani konsultant počne sa izradom studije u januaru naredne godine. Izgradnja autoputeva odvijaće se u tri faze, u prvoj je studija izvodljivosti, popom studija o javnom partnerstvu i raspisivanje tendera za izgradnju. Zainteresovanost za izradu ove studije iskazale su, podsjećaju iz Svjetske banke 32 kompanije iz Engleske, Španije, Italije, Austrije, Grčke, Amerike, Indije, Srbije, Holandije, Izraela, Češke, Danske i Njemačke.


A evo i nezvanicne trase...


PREKO ĐURMANA ZA SRBIJU



Nacrt studije izvodljivosti za autoput od Bara do granice sa Srbijom biće dostavljen crnogorskoj Vladi krajem januara, a početak gradnje se očekuje u oktobru naredne godine, najavljeno je danas iz Ministarstva saobraćaja. Studiju izvodljivosti priprema francuska kompanija “Loius Berger”, koja je u avgustu sa crnogorskom Vladom ugovorila taj posao za 1,3 miliona eura. Studija će obuhvatiti i jadransko-jonski auto-put, a ugovorom je predviđeno da je izabrani konsultant pripremi za osam mjeseci.

Predstavnik Luj Beržea Daniel Serafimovski kazao je da će studija za jadransko-jonski put biti upućena Vladi, kao što je i tražila, nakon one za dionicu Bar-Boljari. Savjetnik u Ministarstvu saobraćaja Angelina Živković saopštila je da raspisivanje tendera za gradnju autoputa od Podgorice do Mateševa treba očekivati u junu.

Iz Ministarstva je saopšteno da je počela druga faza realizacije projekta izgradnje autoputeva u Crnoj Gori, koja predviđa izbor konsultanta za izradu studije o opcijama partnerstva javnog i privatnog sektora. Živković je rekla da su se na taj tender, koji vodi i čije troškove finansira Svjetska banka, prijavile 32 firme, među kojima i renomirane kuće iz Engleske, Danke, Austrije, Sjedinjenih Američkih Država, Španije, Grčke, Indije i Holandije. “Slijedi formiranje kratke liste od šest kompanija koje će dostavljati ponude”, dodala je Živković. U Ministarstvu očekuju da taj konsultant bude izabran u januaru. Među prijavljenima je i Luj Berže.

Planirana trasa za autoput Bar-Boljari ide preko Đurmana, tunela Sozina, Virpazara, Tankog rta, Farmaka, Mareze, Smokovca, Bratonožića, Veruše, Mateševa, Andrijevice i Berana. Za jadransko-jonski autoput planirana je trasa Nudo, Grahovo, Čevo, Mareza, Smokovac, Dinoša i granica sa Albanijom.

Skuplja putarina?

Javno preduzeće “Putevi Srbije” predložilo je poskupljenje putarina od 18 procenata. Ministarstvo za infrastrukturu, koje se nalazi u okviru vlade Srbije, još uvek se nije izjasnilo povodom poskupljenja.

Poskupljenje će se odnositi isključivo domaća vozila, dok cena za vozila sa stranim tablicama ostaje ista. U obrazloženju se navodi da cena nije korigovana od 1. jula 2006. godine, a da je u međuvremenu došlo do rasta maloprodajnih cena, da je svoj doprinos dala i inflacija, ali kao glavni razlog navodi se obaveza Srbije prema evropskim bankama i EU da izjednači cenu putarine za domaća i strana vozila.

Ove godine radiće se na projektu elektronskog praćenja naplate putarine u cilju sprečavanja zloupotrebe na naplatnim stanicama. Iz JP “Putevi Srbije” najavljuje se i smanjenje broja divljih izlaza koje vozači koriste da bi izbegli plaćanje putarine.

Od granice ka BGD.

http://i55.photobucket.com/albums/g146/osavic/nova2008015.jpg

http://i55.photobucket.com/albums/g146/osavic/nova2008016.jpg

http://i55.photobucket.com/albums/g146/osavic/nova2008017.jpg

http://i55.photobucket.com/albums/g146/osavic/nova2008018.jpg

http://i55.photobucket.com/albums/g146/osavic/nova2008019.jpg

http://i55.photobucket.com/albums/g146/osavic/nova2008020.jpg

jel ovo novi asfalt ili mi se cini?

Koliko se secam, prvih par kilometara od granice je stari asfalt. Kasnije je dobar deo presvucen novim.

Koliko se secam, prvih par kilometara od granice je stari asfalt. Kasnije je dobar deo presvucen novim.

ok

taj deo posle granice pod hitno treba revitalizovati jer se stice ocajan utisak kad se ulazi u zemlju posle hrvatskih `pista`:bash:

a pogotovo granicu, premala je. poslije hrvatske djeluje bas bjednicki, iako, je nova.

Famozni granicni prelaz koji je gradjen godinama izgleda kao rampa za stocnu pijacu a o razlici kvaliteta hrvatskog i naseg autoputa je suvisno pricati. Hrvatska deonica je celom duzinom potpuno rekostruisana, put je ravan kao staklo, savremeno obelezen i odrzavan. Nista od toga se ne moze reci za deo kroz Srbiju. Nazalost...

Dio od Kuzmina pravac zapad-istok je obnovljen, a cini m se komplet do granice pravac istok-zapad.
Problem je ne toliko u kvaltetu asvalta, nego samo u smnki tj. obiljezavanju tablama.

Ljudi koji su zaduzeni za infrastrukturu autoputeva ocigledno su ostali u 70im :ohno:

Anyone in here who knows about a webadress (URL link) with the Serbian road signs?

I'm not sure if that exists. Serbian road signaling is quite similar to Slovenian and Croatian standards. I don't think it's changed much from the old Yugoslav standards.

I'm not sure if that exists. Serbian road signaling is quite similar to Slovenian and Croatian standards. I don't think it's changed much from the old Yugoslav standards.

OK :) But the signs are white now right?

Yes. Yellow has been replaced with white.

Misteriozno mesto na putokazu kod Loznice
Putari izmislili selo
Autor: Peđa Stojanović | 31.01.2008 - 06:00

LOZNICA - Saobraćajni znak u centru sela Lipnički Šor, na magistralnom putu Loznica-Šabac, pokazuje skretanje za Tekeriš i Grblje. Ništa ne bi bilo neobično da naselje Grblje, označeno na putokazu, zapravo ne postoji. Niko, pa ni najstariji meštani Lipničkog Šora, ne znaju za takvo mesto, dok neki tvrde da se zapravo radi o „štamparskoj“ grešci i da je na putokazu trebalo da piše „groblje“. Kad god putari postave novi znak, na njemu ponovo piše Grblje, pa meštani razmišljaju da zaista tako nazovu ovaj deo sela.

- Ova smešna situacija traje desetak godina. Malo dalje odavde, postojali su znaci koji su takođe pokazivali na Grblje. Zbog toga smo nekoliko puta, preko opštine i Direkcije za puteve, upozoravali da to mesto ne postoji, ali ništa nije vredelo. Prošle godine je rekonstruisan put Loznica-Šabac i postavljen je nov znak na raskrsnici u centru sela, ali na njemu ponovo piše Grblje. Toliko su uporni da označe to Grblje, da mi čak razmišljamo da ovaj deo sela stvarno nazovemo Grblje. Pošto je Loznica dobila status grada, možda napravimo i opštinu Grblje - ironično kaže Milan Veselinović, predsednik mesne zajednice Lipnički Šor.
Misteriozni put je, zapravo, slepi put jer od raskrsnice na magistrali vodi do reke Drine, gde se i završava. Kraj puta se nalaze kuće, naselje se zove Donjevac, a na kraju puta, na Drini, nalazi se Ada Kurjačica. Od Grblja ni traga.
- Moja porodica je starosedelačka, ali ni deda ni pradeda nikada nisu pričali o naselju koje se zove Grblje. Nikada se i nigde nije pojavljivalo to Grblje. Ono se, u stvari, prvi put pojavilo postavljanjem ovih znakova. Ni ljudi koji žive kraj tog puta takođe ne znaju za Grblje, pa su se zbog toga i bunili. Zaista je ovo sa Grbljem smešno, ali i zbunjuje ljude - čudi se Veselinović.
Meštanin Živorad Marić bio je prisutan kada su radnici postavljali novu tablu u centru sela sa spornim natpisom.
- Pitao sam ih gde je to Grblje, ali ni oni nisu znali da mi to kažu. Pitali smo čak i jednog geometra koji je radio na obnovi puta, ali ni on nije znao gde je Grblje - priča Marić.
Selom kruže razne priče o značenju toponima Grblje, pa pojedini meštani zastupaju teoriju da to, zapravo, uz slovnu grešku, znači groblje, koje se zaista nalazi kraj „spornog“ puta. U prilog njihovoj teoriji ide i znak koji se nalazi oko 300 metara od raskrsnice prema Šapcu, na kojem je napisano „groblje“. Ovaj znak je, međutim, napisan velikim slovom, kao i svako drugo naseljeno mesto.
Predsednik mesne zajednice, međutim, odbacuje ovu teoriju. On kaže da ne zna ni za jedan jedini primer u Srbiji da se na magistrali na nekoliko mesta označava skretanje za seosko groblje. Kao dodatni argument navodi i to što se i na saobraćajnim znacima i iz pravca Loznice i iz pravca Šapca nalazi natpis sa nazivom Grblje. Ako je i slovna greška, mnogo je da bude na oba znaka, kažu meštani Lipničkog Šora.

:scouserd:

http://i3.photobucket.com/albums/y91/ppstevan/beobuild/Highways%20of%20Serbia/apn.jpg

Hm, ova karta je postavljena prije nešto više od godinu i po....
Da li ima novosti ili je karta i dalje aktuelna!!

^^ ova karta je aktuelnija:

http://www.imagehost.ro/pict//24170415462e0e5fd58d0.gif

Hvala..
Znači, gradi se samo obilaznica oko BG-a i KG- Batočina...
Ostalo je sve na pričama...

Autoput do Crne Gore neće proći kroz Rašku i Novi Pazar?

naravno,zajechar je uvek usamljen shto se tiche auto-puta..bez obzira shto se bukuresht direktno povezuje s vidinom u bugarskoj i shto bi jedino falila veza izmedju paracina i vidina preko istochne srbije

Plan za autoput u istočnoj Srbiji

Autor: R. Ž. Marković | 04.02.2008 - 06:00

Osim koridora 10, koji bi trebalo da povezuje krajnji sever i jug Srbije, naša zemlja mogla bi da dobije još jedan značajan putni pravac koji bi bio deo najvećeg evropskog koridora (južnog) koji povezuje Portugaliju i Crno more. Radi se o koridoru Istok koji bi Srbiju učinio raskrsnicom dva važna evropska koridora koji povezuju sever sa jugom Evrope, kao i zapad sa istokom.

- U pripremi je izrada studije izvodljivosti i pokušavamo da organizujemo da jedan deo studije bude finansiran iz stranih donacija. Studiju bi trebalo da radi Institut za puteve i to drumski deo, a železnički deo bi radio Institut CIP. Na projekat su pozitivno reagovali u Ministarstvu za infrastrukturu i ekonomije, kao i u drugim nadležnim ministarstvima, pa i u kabinetu premijera i predsednika republike - kaže za „Blic“ Nenad Čolović, inženjer i idejni tvorac projekta.

Ovaj koridor je multimodalni, što znači da obuhvata uporedo drumski, železnički i rečni saobraćaj. U okviru drumskog dela koridora Istok predviđena je gradnja oko 170 kilometara dugačkog autoputa koji bi se nadovezao na postojeći koridor 10, preko Požarevca, Majdanpeka, i izlazio na srpsko-bugarsko-rumunsku tromeđu. Manji deo autoputa od Negotina do Vidina već postoji i bila bi potrebna samo modernizacija.

Što se tiče železnice, predviđa izgradnju oko dvadeset kilometara pruge između Negotina i Vidina, kao i modernizovanje pruge. Tako bi se preko ovog koridora povezale srpske sa bugarskim i rumunskim prugama. Rečni deo koridora čini reka Dunav na kojem bi trebalo izgraditi nekoliko pristaništa.
Koridor Istok spojio bi i koridor 10 (Austrija - Slovenija - Hrvatska - Srbija - Grčka - Bugarska) sa koridorom 4 (Nemačka - Češka - Mađarska - Rumunija - Bugarska - Turska). Prednost koridora Istok je u tome što bi stvorio direktnu vezu sa lukom Konstanca, ali pri tom bi izbegao teške Karpate (Rumunija), Balkanski planinski masiv (Bugarska), kao i močvare na levoj obali Dunava u Rumuniji kod Turn Severina.

Prema ranijim tvrdnjama ministra za infrastrukturu Velimira Ilića, od početka 2007, kada su Rumunija i Bugarska ušle u Evropsku uniju, saobraćaj preko naše zemlje je smanjen za 20 odsto. Osim dugog zadržavanja na granicama, razlog je i razvoj koridora 4, koji povezuje Rumuniju i Bugarsku sa ostatkom Evrope.

da,to je ta druga alternativa koju sam zaboravio da pomenem..nije loshe,mada im je skuplje da prave auto-put preko (tachnije kroz) onih planinchina oko majdanpeka nego u kotlini,al aj..

Jel ima neko nove fotke od kragujevackog autoputa (7km) prema batocini?

Теретњаци заобилазе центар
Потребно израдити студију којом ће бити утврђено снабдевање привредних објеката у центру, а да гужве буду мање, рекао је Зоран Алимпић, в.д. градоначелника

Теретни саобраћај у Београду прошле године био је двоструко већи него у 2006., тврде саобраћајни стручњаци. Теретњаци су превезли око 1,5 милиона тона робе, јер у престоници се гради више него раније.

Скупштина града је почетком 2005. године, по узору на светске метрополе, регулисала у које време и куда теретни камиони смеју да пролазе кроз градско језгро. На централним улицама од 7 до 23 часа забрањен је улазак возилима од 3,5 до девет тона. У међувремену, повећан је број возила на улицама, па је потребно да буде и измењена стратегија.

Зоран Алимпић, в.д. градоначелника, каже да ће стручњаци Саобраћајног института ЦИП направити студију за унапређење режима кретања теретних возила кроз град. Она неће у потпуности изместити камионе из центра, али ће сигурно смањити њихов број. За њену израду из градског буџета издвојено је четири милиона динара.

– На улицама је знатно више возила, привреда је другачија и промењено је радно време. Без обзира што и сада постоје прописани термини и трасе када и куда теретна возила могу да се крећу, догађа се да се ти прописи увек не поштују. Због тога је потребно израдити нову студију која ће помоћи да се сви привредни субјекти у центру уредно снабдевају, а да гужве буду мање – истакао је Алимпић.

Како би заштитили старо језгро престонице од теретног саобраћаја и повезали путеве у престоници, урађен је план детаљне регулације за саобраћајни потес од Борске улице до петље „Ласта” у Раковици.

Ђорђе Бобић, главни градски архитекта, сматра да ће на овај начин алтернативно бити повезани делови града без проласка кроз центар. Овај план је једна од капиталних инвестиција града.

– На овој саобраћајници дужине 4,5 километара градиће се четири саобраћајне траке које ће повезати Ибарску магистралу са аутопутем до петље. Овај потес рађен је по етапама и делимично је изграђен, а недостаје део од насеља Медаковић до аутопута – наглашава Ђорђе Бобић, градски архитекта.
Чедомир Вукашиновић, помоћник секретара за саобраћај, каже да су теретњаци оптерећење, али и потреба у граду који се брзо развија.

–Капацитет путне мреже је такав да морамо што боље да организујемо транзит теретних возила, која су највећи проблем, јер путничка много лакше пролазе – нагласио је Вукашиновић.

Кретање возила тежих од 3,5 тона забрањено је на свим путевима и улицама које не спадају у трасу кружног прстена. То се односи на Панчевачки мост, део Булевара деспота Стефана, Кланички кеј, Дунавску, Булевар војводе Бојовића, Карађорђеву, Савски трг и Савску улицу, Булевар војводе Мишића, Радничку, Савску магистралу, Боре Станковића и Лоле Рибара. Казне за овакве прекршаје, који су у надлежности Саобраћајне полиције, јесу од 10.000 до пола милиона динара.

Камиони се могу кретати аутопутем, Улицом Стевана Првовенчаног, Булеваром Франше Д'Епереа, Булеваром Арсенија Чарнојевића, Новосадским аутопутем, Батајничким друмом, Ратарским путем, Ибарском магистралом, Зрењанинским, Панчевачким, Обреновачким, Крагујевачким и Смедеревским путем.

Д. Спаловић
[објављено: 11/02/2008]

našao neke prilično retke fotke autoputa u krugu od 200km izvan bgd.a
kod jagodine
http://i3.photobucket.com/albums/y91/ppstevan/Mix/Clipboard02.jpg

http://i3.photobucket.com/albums/y91/ppstevan/Mix/Clipboard03.jpg

nisam siguran da li je ovo prema MK granici ili prema BG granici
http://i3.photobucket.com/albums/y91/ppstevan/Mix/Clipboard06.jpg

^^
To je Sićevačka klisura (na putu Niš-Dimitrovgrad). :cheers:

E tu cemo tek sagraditi autoput kad nismo u Vojvodini...

Direkcija za građevinsko zemljište najavljuje velike planove
Mostovi i tuneli su prioritet u 2008.
Autor: Svetlana Palić | 15.02.2008 - 08:54

Važni infrastrukturni objekti u gradu, kao što je Pančevački most koji nikada nije bio saniran, obilazica koja se gradi punih 17 godina, ili most preko Save kod Obrenovca koji stoji nezavršen poslednjih deset godina, dobiće, izgleda, ove godine šansu da budu obnovljeni, izgrađeni ili završeni.
Pod pritiskom sve većih i sve nepodnošljiviljih saobraćajnih gužvi u Beogradu, krajem prošle godine došlo se do prvih konkretnih dogovora između republičkih vlasti, u čijoj je nadležnosti većina mostova i važnih saobraćajnica, i gradskih vlasti, koje imaju pare, o tome da se nešto mora preduzeti. - To je jedna šira inicijativa da se u sve bitne saobraćajne infrastrukturne projekte uključi i Grad. Dovoljno smo kompetentni da preuzmemo završetak, sanaciju ili izgradnju tih objekata, naravno u saradnju sa republičkim vlastima - kaže za „Blic“ Boris Ranković, direktor Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.

„Pančevac“
Sanacija i rekonstrukcija Pančevačkog mosta kompletno je prešla u nadležnost Direkcije. - Do kraja februara raspisaćemo međunarodni tender za izvođača radova. Hoćemo da dobijemo referentnu firmu koja će biti u stanju da završi sanaciju mosta do kraja godine. Kad završimo sa sanacijom, što neće ni malo da utiče na saobraćaj, krenućemo u rekonstrukciju. Ceo posao trajaće oko dve godine- kaže Ranković. Sanaciju i rekonstrukciju finaniraće zajedničkim snagama Beograda, Pančevo, Vojvodina i NIP. - Beograd ima dovoljno para za sanaciju. Direkcija je je spremna da, ukoliko neki od aktera „zapnu“ u finansiranju, „uskoči“ i pozajmi pare, samo da posao bude završen. Pančevac je zaista u kritičnom stanju, i poslednji je čas da se sanira i rekonstruiše. On, međutim, još nije nebezbedan za saobraćaj. Kad bi bio, odmah bismo ga zatvorili. Srećna je okolnost, kod ovopg mosta, što je veoma solidno građen, mnogo je čvršći od drumskih mostova, jer njime ide i železnički saobrćaj - kaže Ranković.

Obilaznica
Završetak obilaznice oko Beograda najviše je „gurao“ ministar bez portfelja Dragan Đilas. Otkad se krajem septembra počeo njome da se bavi, uspeo je da pokrene posao završetka obilaznice, naterao izvođače radova da potpišu da će do sredine oktobra završiti deo od Ostružnice do Ibarske magistrale i, kao i u slučaju „Pančevca“, uključio Beograd u ovaj važan posao.
- Naš deo posla biće tunel u Železniku. On je dugačak 700 metara i veći deo, oko 400 metara, je probijen. Procenjujemo da nam je potrebno deset meseci da ga kompletno završimo, od trenutka kad iz Ministarstva za infrastukturu dobijemo potpisan protokol o preuzimanju posla - kaže Ranković.

Most kod Obrenovca
Prvobitno zamišljen kao „most-toplovod“ kojim bi se iz Obrenovca grejao Novi Beograd, drumski most preko Save kod Obrenovca stoji nezavršen već deset godina. - On je dve trećine završen i potrebno je svega oko deset miliona evra da bude završen. Taj most možda nije prioritet za Beograd, ali zaista je greh ne završiti ga. On će ljudima koji putuju iz Valjeva i Šapca, skratiti put ka Beogradu, a olakšaće stanovnicima Obrenovca odlazak u Surčin i Novi Beograd izbegavajući Sajam- kaže Ranković.

Most preko Ade Huje grade Japanci
Most preko Ade Huje, drugi na Dunavu, verovatno će graditi Japanci. - Iz Japana nam je pre tri dana stigao dopis da je studija izvodljivosti za taj most prihvaćena i čeka se saglasnost japanske vlade. Japanci žele da nam daju veoma povoljan kredit za izgradnju mosta preko Ade Huje, a jedini njhov uslov je da japanska firma gradi most - kaže Ranković.

Čeka se zeleno svetlo Evropske banke
Izgradnja mosta preko Ade Ciganlije došla je u fazu izbora izvođača radova. - Čekamo odluku Evropske banke za obnovu i razvoj, koja delom finansira izgradnju mosta preko Ade i nadzire ceo projekat, o tome koja će firma biti glavni izvođač radova na mostu. U konkurenciji su dve austrijske firme. Odgovor banke čekamo svakog dana i čim stigne, izabrana firma može da krene sa izradom glavnog projekta. Mi ćemo paralelno da završavamo imovinsko-pravna pitanja na delu zemljišta predviđenom za izgradnju pristupnih saobraćajnica - kaže Ranković.

^^

Blablabla, ista priča stalno....
Valjda ovaj put nije fora....

E tu cemo tek sagraditi autoput kad nismo u Vojvodini...

Budući AP Niš-Dimitrovgrad će ići drugom trasom (okolo), neće kroz klisuru.

Bio sam juce nekim poslom u Novom Sadu na 2 sata...
Autoput Beograd-Novi Sad... i nazad :)
Evo fotki
ELP pumpa posle gazele
http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_5820_resize.jpg

prolazimo Batajnicu... 500tinak metara autoput u losem stanju
http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_5821_resize.jpg

asfalt je ok. medjutim zbog lose podloge ima pukotine koje su popunjene nekom smolom, inace kada vozis preko toga cuje se... mislim da je ipak najbolje da zatvore tu traku i da to sve od nule izgrade (autoput nema ni 4.godine a vec ima ostecenja)
http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_5822_resize.jpg

Naplatna rampa... 200 din putarina
http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_5823_resize.jpg

sve do Beske je ista situacija, asfalt relativno nov ali sa smolom u pukotinama
http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_5824_resize.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_5825_resize.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_5826_resize.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_5827_resize.jpg

od Beske do Novog Sada je takodje pun profil (samo par km. posle Beske je poluautoput u stanju u kojem bi ga u nekoj drugoj drzavi zatvorili za saobracaj, kao uostalom i most Beska)
Izgleda da su i ovde koristili reciklirani asfalt koji nije onako taman kao u drugim drzavama
http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_5828_resize.jpg

put koji vodi od prvog iskljucenenja do samog Novog Sada
http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_5829_resize.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_5832_resize.jpg

...

back to Belgrade
http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_5834_resize.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_5836_resize.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_5837_resize.jpg

most Beska
http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_5838.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_5839_resize.jpg

bolje da ne pokazujem kakvo je stanje asfalta na mostu... ovako je vec 10-tak godina koliko ja pamtim
http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_5840_resize.jpg

ono sto me je iznenadilo je to da je put od Beske do Beograda presvucen novim slojem asfalta... secam se da je to izgledalo ranije katastrofalno... a sada je sve potpuno drugacije... iskreno iznenadio sam se. Nadam se da ce taj asfalt biti duzeg veka nego onaj u traci za NS
http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_5845_resize.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_5847_resize.jpg

bas pred Batajnicu sam imao "okrsaj" sa jednim BMW 530xd
http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_5848_resize.jpg

pred Gazelu guzva...
http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_5849_resize.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_5853_resize.jpg

nadam se da vam se svidjaju fotke

hebote kad nisu u stanju da srede auto-put novi sad- beograd sta onda da se kaze!!! sramota

Bas sam pre 4 dana i ja isao tim putem, samo sto sam ja isao do skretanja za Vrbas, do apatina...

Ja sam iznenadjen da se taj put gradi eto toliko godina, i da je most kod Beske u takvom stanju... Ne vidi se nista, nisam ni radnike video kod nekih ogromnih petlji sto se grade oko NS, video sam i njivu neku kod BAtajnice kao buducu obilaznicu koja je prekopana, ali nista se tu ne radi... Strasno je koliko se ne ulaze u puteve, i koliko ce jos trebati godina da se dobije ono osnovno...

... nadam se da vam se svidjaju fotke

Slike su odlične Stefano, opisi još bolji (sasvim realni), ali ih sledeći put postuj u rezoluciji 800x600 jer je 640x480 jako sitno. :okay:

i ja mislim isto da je rezolucija 800x600 najbolja, a fotke su super. I ja sam se vozio u januaru tim putem, slicna su opazanja.

super fotke stefan1!
p.s. boja asfalta nema veze sa kvalitetom puta, ako je asfalt reciklovan onda je obično svetliji, ali to ne znači da novi asfalt ne može da budde svetao...

Evo i jednog manje više pristojnog videa autoputa kod paraćina

ExZiIqrlbAs

jel su promenili vertikalnu signalizaciju od ns do beograda ili je i dalje plava:nuts:

jesu

ima nekih putokaza koji su ostali bez donjeg dela lima. To treba srediti pod hitno mnogo ruzno izgleda.

Koliko vidim svi sazidase autoputeve, samo kod nas shit.... sta se dogadja sa horgos pozega? secam se da je pre par meseci bilo obecanje da sutra pocinje da se gradi...

nadam se da koncesionari nece odustati od koncesije, mada me to ne bi zacudilo.

Ne verujem. Jebe se njima za ambasadu. Takvi grade i po Iraku

Put do Kopaonika preko Rudnice je rekonstruisan(ko zna kad, ali za mene je to novost:) ) od Šipačine do Kopaonika... Inače, Šipačina- Kopaonik je bio makadamski put, a sada je fini.. Istina, u dijelu od oko 750m je i dalje makadam jer su vlasnici zemljišta tražili vile na Dedinju za nisko klasiranu zemlju...

P.S. Na "graničnom prelazu" između Srbije i Kosova, tj. pred granični prelaz stoji natpis "Ovde nisu srpske granice"...
Ne znam kako se zove prelaz, valjda Jarinje...

Alpina finansira gradnju autoputa?
16:49 | Izvor: Danas
Beograd -- Umesto bankarskih prihvaćene garancije koncesionara, kaže državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu Mihajlo Marković.

List Danas piše da iako u Ministarstvu za kapitalne investicije tvrde da će radovi na izgradnji autoputa od Beograda do Požege početi 1. aprila, još uvek nije jasno da li će planovi biti ugroženi zbog stava glavnog finansijera, Dojče banke, da u prvoj godini ne učestvuje u projektu.

„Dojče banka nije dala povod za spekulacije da neće finansirati koncesiju mada nije ni zvanično potvrdila na koji način će se uključiti u realizaciju projekta. Činjenica je, međutim, da koncesionar, konzorcijum austrijske Alpina mejreder i PORR, ne traži drugog finansijera“, kaže Mihajlo Marković, koji je i zastupnik vlade kao koncedenta u tom poslu.

On objašnjava da je konzorcijum „već ponudio plan finansiranja i naglasio da će iz svojih sredstava izmiriti sve obaveze predviđene ugovorom o koncesiji za prvu godinu. Zbog toga, za Vladu Srbije ne postoji problem učešća Dojče banke u prvoj godini izgradnje, jer sve garancije predviđene ugovorom daje koncesionar".

Stručnjaci, međutim, nisu tako samouvereni kada je reč o realizaciji prve posleratne koncesije u Srbiji. Oni smatraju da, osim političkih prepreka, kao što je nestabilnost vlasti i protivljenje vojvođanskih funkcionera, problem predstavlja i to što je već prilikom sklapanja ugovora sa koncesionarom, došlo do značajnih odstupanja od uslova pod kojima je raspisan tender.

Iako je ugovor već potpisan, on još uvek nije u potpunosti dostupan javnosti, a zna se i da je prošle nedelje vlada prihvatila novu korekciju, pa je odobrila dogovor koncesionara i Dojče banke da u raspodeli koncesionih prihoda, prioritet imaju potraživanja prema banci.

„Bilo bi bolje da vlada nije prihvatila to ’krpljenje’ koncesije i da je odmah potražila novog partnera, što bi svaka druga država u svetu učinila. Međutim, sve više postaje naša praksa da prvo utvrdimo uslove tendera, a potom ih, prilikom sklapanja ugovora, menjamo. To ne doprinosi našem ugledu u poslovnom svetu i strani investitori sve češće ukazuju na taj problem“, kaže konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević.

Kovačević navodi da je odluka da garant bude sam koncesionar „za Alpinu kao koncesionara, ali još više za vladu, veliki rizik. Srbiji nije potreban posao u kome će koncesionar odmah početi da naplaćuje putarinu na delu puta od Novog Sada do Beograda, a da pri tom nije izvesno da li će radovi na izgradnji deonice od Beograda do Požege, što je, inače, prioritet, biti završeni“.

„Siguran sam da će Alpina, ukoliko bude morala, potražiti novog finansijera, jer je za Austrijance to isplativ posao, ali je simptomatična tolika spremnost srpske vlade na kompromis“, dodao je on.

E, evo me podsjeti..
Bio je prije neki dan Velja u Pg..
Prisustvovao press konferenciji crnogorske Srpske liste i rekao kako je prioritet autoput Bar- Beograd..

Ovo nema veze sa temom, ali iz Vlade Crne Gore najavljuju početak gradnje autoputa Bar- Boljari s jeseni(ne znamo koje, ali s jeseni:lol:)..

Sada, ne znam koliko je vjerovati i jednoj i drugoj vijesti s obzirom da su izbori i u SRB i u CG...

Da je verovati Veljinim izjavama danas bi vec bio izgradjen autoput od Subotice do Bara

Овако изгледа пут Приштина-Ниш, код места Конџељ, пар километара испред Прокупља...

http://img383.imageshack.us/img383/1658/put1ry8.jpg (http://imageshack.us)

Мада има и деоница које су поправљене, ево слике само пар стотина метара испред.

http://img225.imageshack.us/img225/9695/put2ub3.jpg (http://imageshack.us)

^^ Meni je ova priroda fascinantna... mistika balkana... uff

mogu samo da zamislim kako bi lepo legao jedan autoput sa predelima mistike Balkana (recimo Nis-Dimitrovgrad ;))

Inace mislim da sam isao tim putem pre 4 godine, isao sam sa Kopaonika preko Prokuplja za Nis... i priroda je stvarno fascinantna, pogotovu sa igrom oblaka kakva je bila tada... ufff nezaboravno.

Odložen početak gradnje autoputa Horgoš-Požega
Autor: D. Nišavić - S. Vuković | 26.03.2008 - 07:14

http://blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2008/03_mart/26/tema/autoput_v.jpg

Odložen početak gradnje autoputa Horgoš-Požega

Vlada Srbije sutra neće doneti odluku da radovi na autoputu Horgoš-Požega počnu 2. aprila, već će DS i G17 plus insistirati da se početak radova odloži dok koncesionari ne obezbede finansijska sredstva, a što je prvi preduslov početka realizacije koncesionog ugovora, saznaje „Blic“.

Do nesporazuma u vezi sa koncesijom juče je došlo na Odboru za privredu i finansije Vlade Srbije, gde je ministar za infrastrukturu Velimir Ilić insistirao da se prihvati primena koncesionog ugovora, iako koncesionar nije ispunio osnovni uslov. On je najavio da bi koncesionari mogli da obezbede finansijsku konstrukciju tek u decembru, jer „Dojče banka“ ne želi da ulazi u posao pre tog datuma, ali upućeni ocenjuju da je Ilić želeo da preseče crvenu vrpcu u toku predizborne kampanje.
Ilić je insistirao da koncesionari počnu sa radovima sa sredstvima koja imaju, kao i da se 10 miliona evra, deponovanih kao garancija, usmeri u radove na ovom projektu. To bi značilo da država finansira ono što bi trebalo koncesionar, a onda da se radovi obustave 31. decembra kako bi se sačekala odluka „Dojče banke“, predložio je Ilić. Ministar za kapitalne investicije je otišao i korak dalje i naveo da bi koncesionari odmah mogli da počnu da naplaćuju putarinu na deonici od Horgoša do Beograda, a da im se novac koji su uložili, kada obezbede finansijsku konstrukciju, vrati kao da su radili posao za državu.
Predstavnici DS i G17 u Odboru za privredu i finansije odmah su odbili predlog ministra Ilića, posle čega je on rekao da je u tom slučaju jedini izlaz da sa svojim predlogom ide direktno na Vladu.
- Na Vladi ćemo tražiti da se bar na tri-četiri meseca odloži početak radova, dok se ne zatvori konstrukcija - kaže naš sagovornik član Vlade Srbije, koji je želeo da ostane anoniman.
A najavu ministra Ilića da će se izaći u susret koncesionaru, konzorcijumu kompanija „Alipna“ i „Por“, koji su zatražili da dostave samo bankarsku garanciju za rokove u prvoj godini umesto da pruže garanciju za ukupnu investiciju, ekonomisti tumače kao „neozbiljan potez“, koji ukazuje na jedno - da će ustupaka sigurno biti još.
- Velika je greška što se odustalo od prvobitnih uslova traženih za garancije i što su kasnije sužene obaveze za koncesiju. Odstupa se korak po korak. Prvo se zahtevalo da se obezbedi garancija od oko 100 miliona evra, odnosno 10 odsto od vrednosti radova. Zatim je traženo 10 odsto za izvršenje poslova i pet odsto za eventualne nedostatke. Sve je to smanjeno i svedeno na 10 odsto. U međuvremenu, obaveze iz koncesionog ugovora prenete su na koncesiono preduzeće koje ima dva miliona evra kapitala. Nameće se pitanje kako neko sa tolikim kapitalom može da finansira radove od 100 miliona evra prve godine - ističe ekonomista Milan R. Kovačević.
Naš sagovornik ukazuje da se i u slučaju da banka odustane od davanja garancije za izgradnju autoputa, postavlja pitanje ko onda može da pruži obezbeđenje da će posao biti završen u dogovorenom roku. Takođe, i posle ovih ustupaka, kaže Kovačević, može se očekivati da bi se od države kasnije mogli tražiti novi ustupci.
Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, ističe da je koncesija za autoput od početka loše zamišljena.
- To je autoput koji je politički i koji nije isplativ. Sada bi bilo veoma teško da se odustane od te koncesije i da se raspiše novi tender. U ovakvoj situaciji čisto sumnjam da bi bilo bolje ponude, tako da je ovo stanje pogodno za ustupke i neke vidove ucena i to je logično razmišljanje koncesionara. Oni znaju sa kim su sklapali posao, kakav je taj posao i da moraju da ugrade i neki rizik u slučaju da Srbija možda odustane od autoputa, ukoliko se promeni politička garnitura. Jer, svaka normalna vlada bi odustala od autoputa koji nije isplativ, a gradila bi neke druge trase koje su potrebnije narodu - zaključuje Stevanović.

Zaobilaženje Srbije
Prema procenama stručnjaka, autoput Horgoš-Požega nije evropski tranzitni put niti je za Srbiju mnogo isplativ i mnogi smatraju da Ilić gura svoj san o izgradnji autoputa, ne uzimajući u obzir činjenicu da je ulazak Bugarske i Rumunije u Evropsku uniju prouzrokovao dramatičan pad prometa prema Bliskom istoku u drumskom saobraćaju kroz Srbiju. Zaobilazeći Srbiju, vozači se sve češće opredeljuju za puteve kroz zemlje EU - Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku.
Procenjuje se da će dodatnom padu prometa doprineti završetak mosta na Dunavu, koji će povezati Kalafat u Bugarskoj sa Vidinom u Rumuniji. Izgradnja mosta umrežila bi koridor 4, autoputeve koji će povezivati zapadnu Evropu sa Grčkom, Turskom i Bliskim istokom, preko Mađarske, Rumunije i Bugarske. Za Srbiju trebalo bi to da bude signal za uzbunu. Ova tranzitna zona mogla bi u potpunosti da izbaci iz igre tranzit kroz Srbiju. To bi znatno oštetilo budžet.
Da bi nadoknadila potencijalne gubitke u prometu između istoka i zapada, Srbija mora da razvije koridor 10, koji ide od severa prema jugu Srbije i dalje kroz Makedoniju i Grčku do Turske. Taj koridor je potencijalno kraća i pogodnija trasa do Turske od koridora 4.

Izvor: Blic.

^^^ jeeeeeeeeeeeeeeeeeee :banana: divnih li vesti... ako ovako nastavimo sve ce da nas zaobidje

Ne verujem da bas mnogo njih ide preko Rumunije i Bugarske jer tamo postoji samo jedan most preko Dunava i to na samom istoku...

^^u 2007 pocela je izgradnja mosta Vidin-Calafat. Dok se nasi politicari smiluju ima da izgrade i taj most.:bash: Ma sramota.. jos kad uporedim sta se izgradilo u Hrvatskoj a sta u Srbiji...:ohno:

a ni sa autoputevima ne obiluju bas.

^^u 2007 pocela je izgradnja mosta Vidin-Calafat. Dok se nasi politicari smiluju ima da izgrade i taj most.:bash: Ma sramota.. jos kad uporedim sta se izgradilo u Hrvatskoj a sta u Srbiji...:ohno:

Opet, Srbija godisnje ubira vise novca od putarine nego Hrvatska od cestarine;)

U Rumuniji je dosta autoputeva u planu (kao i kod nas) ali trenutno ih nemaju bas puno. Imaju Pitesti-Bukurest-Konstanca i to je to izgleda. Ukupno 228 km autoputeva u Rumuniji. Hrvatska npr. ima 792 km autoputeva u ovom trenutku, Srbija 560, Bugarska 330.

ODBAČEN PREDLOG O POČETKU GRADNJE AUTOPUTA HORGOŠ-POŽEGA

17:47 BEOGRAD, 27. marta (Tanjug) - Vlada Srbije odbacila je danas većinom glasova Predlog Ministarstva za infrastrukturu o započinjanju radova na izgradnji autoputa Horgoš - Požega, saopštila je vladina kancelarija za saradnju s medijima.

Radi se o "pravoj destrukciji ekonomskog razvoja zemlje", ocenio je premijer Vojislav Koštunica, komentarišući uoči sednice odluku ministara Demokratske stranke koji čine većinu u Vladi Srbije, da glasaju da se zaustavi planirani početak radova na izgradnji autoputa Horgoš-Požega.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da autoput Horgoš-Požega ne bi trebalo da se gradi bez čvrstih bankarskih garancija, jer "nije cilj da se započne gradnja autoputa, već da autoput bude završen".

Prema oceni predsednika Tadića, početak gradnje autoputa bez garancija bio bi u suprotnosti sa elementarnom logikom.

"Drugi način da se autoput izgradi je kroz kreditne linije koje država sama može da dobije, ali tada nema potrebe da neko kroz koncesioni ugovor dobije pravo na gradnju autoputa, već se onda raspisije druga vrsta tendera", objasnio je Tadić.

"Zbog ove nerazumne odluke neposrednu odgovornost za sve moguće dugoročne loše posledice po ekonomski razvoj zemlje snosiće sadašnji ministri iz DS", kazao je premijer Koštunica.

Na konferenciji za novinare posle sednice Vlade, ministar za infrastrukturu Velimir Ilić izjavio je, da nije bilo pravih razloga za odlaganje koncesije za izgradnju autoputa Horgoš-Požega i da je njeno odlaganje u punoj građevinskoj sezoni neodgovorno.

Preglasavanjem na Vladi, stopirana je koncesija, zaustavljeni su radovi i, projekt na kome se radilo tri godine neće biti realizovan, rekao je Ilić.

Prema Ilićevim rečima, ministarstva finansija i ekonomije su zauzela stav da se posao ne može započeti, jer postoji opasnost da se rizik obezbeđenja sredstava za izgradnju autoputa prebaci na budžet i građane Srbije.

Ministri DS i G17 predložili su da se rok za dostavljenje garancija odloži za 90 dana, ali premijer Vojislav Koštunica nije taj predlog stavio na glasanje.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je da odluka vlade da odbaci Predlog Ministarstva za infrastrukturu o započinjanju radova na izgradnji autoputa Horgoš - Požega nije zasnovana na politici, već na "čistoj ekonomiji".

On je rekao da bi početak izgradnje autoputa Horgoš-Požega predstavljao finansijski rizik za građane, jer je postojala opasnost da se iznos, koji je koncesionar "Alpina-Por" trebalo da obezbedi za izgradnju, pretvori u javni dug i "tipično zaduženje".

Zbog današnje vladine odluke, izgradnja autoputa Horgoš-Požega najverovatnije neće početi 2. aprila, kako je ranije najavljivano.

Koncesionari "Por" i "Alpina" zatražili su da u prvoj godini sami finansiraju izgradnju autoputa pošto je finansijer "Dojče banka" saopštila da nije u mogućnosti da da garancije za izgradnju u predviđenom roku.

Deo vlade zahtevao je da koncesionari pre početka izgradnje daju odgovarajuće garancije da Srbija neće biti oštećena ukoliko koncesionari ne budu imali sredstva za izgradnju autoputa.

Predstavnici vlade i konzorcijuma "F C C-Alpine Majreder" potpisali su 30. marta prošle godine ugovor o davanju koncesije za izgradnju, korišćenje i održavanje autoputa od Horgoša do Požege.

Špansko-austrijski konzorcijum dobio je koncesiju na 25 godina, a rok za izgradnju autoputa od Horgoša do Požege je pet godina.

Aneksima ugovora precizirano je da je 31. mart krajnji rok da koncesionar zatvori finansijsku konstrukciju i započne izgradnju autoputa, ali i počne da naplaćuje putarinu na postojećim deonicama.

Ukoliko se to do tada ne desi država zadržava deset miliona evra i raspisuje se novi tender.

Autoput, prema ugovoru, mora biti završen do 31. decembra 2012. ali i taj rok može biti produžen uz dogovor obe strane.

Autoput Horgoš-Požega trebalo bi da bude deo izgradnje nove saobraćajnice Beograd-Južni Jadran do crnogorskog primorja.

Koncesijom je predviđena izgradnja leve trake autoputa od Horgoša do Novog Sada duge 106 kilometara, održavanje 68 kilometara autoputa od Novog Sada do Beograda, i projektovanje i izgradnja autoputa Beograd-Požega, dužine 148 kilometara.

Vlada je taj konzorcijum proglasila za prvoplasiranog ponuđača na tenderu za dodelu koncesije za izgradnju autoputa Horgoš-Požega u novembru 2006. godine, jer je za taj posao ponudio 800 miliona evra.

Za drugoplasiranog ponuđača proglašen je građevinski koncern "Por", koji je nastupio pod imenom Srpski konzorcijum sa svojim kooperantima, dok je trećeplasirani na tom tenderu bio konzorcijum nemačke firme "Štrbag" i francuskog "Buiga", a na četvrtom mestu su francuski "Vinči" i GNP.

Pet meseci posle potpisivanja ugovora, a na insistiranje predsednika Skupštine Vojvodine Bojana Kostreša, pojedinih medija, kao i zahteva poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, osnovni tekst ugovora i većina od 19 pratećih aneksa konačno su objavljeni na sajtu Vlade Srbije krajem avgusta prošle godine.

Vlada je u oktobru prošle godine odobrila da u posao izgradnje autoputa Horgoš-Požega bude uključena i austrijska kompanija "Por", kojoj je španska kompanija F C C prenela 50 odsto svog udela u koncesionom preduzeću.

Većinski vlasnik kompanije "Por" je država Austrija.

Sredinom septembra 2007. godine, F C C je zatražila odobrenje od Vlade Srbije da ustupi polovinu koncesionih prava "Poru" iz Austrije, čime bi F C C samo tehnički izašao iz konzorcijuma, jer u preduzeću ostaje "Alpina", čiji je vlasnik u međuvremenu postao F C C.

Lepo:)

Bas sam srecan :(

E, počela je izgradnja mosta(blizanca) kod Beške na autoputu BG-NS...
To sam pročitao, kasnije ću izbacit' tekst ako nađem...;)

Autoput Horgoš- Požega neću komentarisati....

ovo odbacivanje nikako ne sme da se desi... nadam se da ce se prizvati pameti...

E, počela je izgradnja mosta(blizanca) kod Beške na autoputu BG-NS...
To sam pročitao, kasnije ću izbacit' tekst ako nađem...;)

Autoput Horgoš- Požega neću komentarisati....

Prolazim sutra tamo pa ću pokušati da bacim pogled, iskreno, ja ne verujem da su krenuli radovi, ali bi to zaista bilo super. Njegovom izgradnjom bismo dobili pun profil autoputa BG-NS....još samo nek dograde još jednu stranu do SU, odnosno Horgoša i nek se mane ćoravog posla oko glupe koncesije....

^^

Počelo je 100%!
Bila ekipa na licu mjesta;)
Skeniraću kasnije...

Evo teksta
POBIJANJEM šipova za četiri od ukupno 42 stuba, koji će nositi novi most na Dunavu kod Beške, konačno su počeli radovi na ovom projektu ugovorenom još u avgustu 2006. godine.
Investitor JP "Putevi Srbije" i konzorcijum, koji čine nemački DSD i austrijska firma "Alpine", nisu ni slutili na kakve će sve prepreke nailaziti u ovom poslu. Slobodan Mitrović, direktor projekta, kaže da je ovo trenutno tehnički najzahtevniji i najkomplikovaniji most u Evropi!
Odobrenje za izgradnju mosta na Dunavu izdato je 25. oktobra prošle godine, a mesec dana ranije konzorcijum je dobio akt o urbanističkim uslovima. Mitrović navodi da je papirologija odnela dragoceno vreme. Ugovor je specifičan, jer predviđa i projektovanje i izgradnju. Ali, sve to nije problem u odnosu na ono što je iznenadilo i investitora i izvođača. Jer, projekat izvedenog stanja postojećeg mosta, pored kojeg će se graditi novi, ne postoji.
- Tek posle potpisivanja ugovora ukazala se potreba za izradom projekta "seizmičke mikrorejonizacije" - objašnjava Mitrović. - Zatim, kompletno geomehaničko istraživanje. Na jednoj obali imamo aktivno klizište, koje je stub na postojećem mostu odmah posle izgradnje zarotiralo za 70 centimetara! Rađene su sanacija klizišta i mosta, a da podaci i dokumentacija o tome uopšte ne postoje. Samo za tu sanaciju klizišta dobili smo do sada šest mogućih varijanti. Dakle, ništa nam drugo nije preostalo nego da otkopavamo da bismo videli šta je tu nekada rađeno.
Kod jednog od tri stuba u reci, dodaje ovaj stručnjak, bila je šest metara duboka rupa, pa je nekada rađena sanacija temelja rečnih stubova od erozije, ali ni o tome ne postoji dokumentacija. Da bi projektanti i graditelji bili sigurni da će biti stabilni, urađen je projekat zaštite stubova od erozije, kojem je prethodilo hidrauličko modeliranje.
- Izgraditi novi most pored postojećeg, čija stabilnost ne sme da bude ugrožena, a o njemu nemate nikakve podatke, ekstremno je teško - veli Mitrović.
Upravo zbog ovih tehničkih problema konzorcijumu je zvanično i produžen rok izgradnje do 14. maja iduće godine. Ali, očigledno je, moraće da se uradi novi dinamički plan. Samo idejni projekat za izgradnju novog mosta, koji je prošao reviziju, ima 25 knjiga. Projekat pripreme gradilišta, čak - sedam.Glavni projekat je završen za deo mosta. Šipovi koji se trenutno pobijaju prečnika su 1,2 metra i dužine do 33 metra. Za ceo most potrebno je oko 10 kilometara šipova. Trenutno su na gradilištu dve mašine, a uskoro će iz Austrije biti dopremljene još dve kako bi se ubrzala gradnja.
Inače, ovaj konzorcijum ima obavezu i da sanira postojeći most. Trenutno "Mostogradnja" radi hitne popravke, ali to je posao ugovoren sa "Putevima Srbije".
- Imamo odličnu saradnju sa "Mostogradnjom", koju smo angažovali za podizvođača za šipove, ali će oni raditi i kompletnu sanaciju postojećeg mosta - navodi Mitrović. - Sanacija će se raditi "pod saobraćajem" i istovremeno sa izgradnjom novog mosta, kako bi ubrzali radove. Inače, u svetu se možda svega tri ovakva mosta gradi godišnje. Angažovali smo najbolje stručnjake sa fakulteta u Austriji i našeg Građevinskog fakulteta. "Alpine" je čak formirala bord direktora samo za ovaj projekat, a predsednik je predsednik cele grupacije i na svakih mesec dana je na gradilištu.
Mitrović kaže da kao i kod svakog mosta ove veličine kada se urade temelji, pola posla je završeno. Kod Beške će se kaže primenjivati najnovija svetska tehnologija, a radiće se, obećava, danonoćno.

NOVOSADSKE PETLJE
DUŽ autoputa Novi Sad - Beograd "Alpine" je zadužena i za izgradnju sedam petlji. Taj posao trebalo bi da bude završen u roku od 18 meseci. Inače, u samoj zoni Novog Sada "Energoprojekt" i "Intermost" grade levu traku autoputa od devet kilometara sa pratećim saobraćajnicama i tri petlje. Tačnije, zrenjaninska petlja biće rekonstruisana, a trenutno se grade petlje sever i centar. Ovaj posao finansira se iz kredita evropskih banaka.

REKORD
POSTOJEĆI most kod Beške, inače, deo autoputa Beograd - Novi Sad, u vreme kada je građen 1975. godine oborio je svetski rekord zbog centralnog raspona od 210 metara. Ukupna dužina mosta je 2.215 metara.
Novi, most "blizanac", čija je izgradnja počela, biće smešten nizvodno od postojećeg na osovinskom rastojanju od 19,4 metra. Vrednost izgradnje novog i sanacija postojećeg, kao i projektovanje je oko 42 miliona evra.


:cheers:

Evo i slika(loše su- skenovi iz novina)

http://i248.photobucket.com/albums/gg174/Pingvin9/scan0005.jpg

http://i248.photobucket.com/albums/gg174/Pingvin9/scan0006.jpg

http://i248.photobucket.com/albums/gg174/Pingvin9/scan0007.jpg

http://i248.photobucket.com/albums/gg174/Pingvin9/scan0008.jpg

DaKle, definitivno se radi!

Istina, i vrijeme je- početak ugovoren avgusta '06...

^^ Samo da skrenem pažnju da ove dve poslednje slike, čini mi se, nisu sa ovog gradilišta nego sa gradilišta "novosadskih petlji". U pitanju je intermost, i čini mi se sa je u pitanju petlja sever (na slici).

^^
Da, i ja bih rekao da su poslednje dve slike sa gradilišta temerinske petlje a ne novog mosta kod Beške.

E kada se ne bi politika mesala sa infrastrukturom, kako bi to bilo lepo :)

U Rumuniji je dosta autoputeva u planu (kao i kod nas) ali trenutno ih nemaju bas puno. Imaju Pitesti-Bukurest-Konstanca i to je to izgleda. Ukupno 228 km autoputeva u Rumuniji. Hrvatska npr. ima 792 km autoputeva u ovom trenutku, Srbija 560, Bugarska 330.

Hrvatska trenutno ima 950 km autocesta.

Koncesionaru rok do kraja godine
1. april 2008. | 07:18 | Izvor: B92

Beograd -- Posle nekoliko dana ozbiljnih nesuglasica oko izgradnje autoputa Horgoš–Požega, tehnička vlada uspela je da nađe rešenje.

http://www.b92.net/news/pics/2008/04/194637866747f1ff5a07380470424804_extreme.jpg
Ministar Velimir Ilić sa Ugovorom o koncesiji (Beta, arhiv)

Koncesionaru, koji do juče nije uspeo da obezbedi bankarske garanije, sada je dat rok do kraja godine da potpuno zaokruži finansiranje izgradnje autoputa. Ovakav rasplet ministri iz DS-a nazivaju kompromisom, a u "narodnjačkoj koaliciji” žale što izgradnja autoputa ne počinje sutra, kako se prvobitno planiralo, ali su, ipak, zadovoljni što je ugovor ostao na snazi.

Ministar iz redova DS-a Dragan Đilas kaže da je odlukom Vlade koncesionar dobio dodatno vreme, do kraja godine, da potpuno zaokruži finansijsku konstrukciju za izgradnju autoputa Horgoš–Požega.

Đilas, međutim, kaže da će ključno biti ono što će se dešavati u naredna tri meseca, tokom pregovora sa Dojče bankom.

"Da u narednih 90 dana, do 30. juna, Dojče banka i koncesionar postignu sporazum sa Vladom oko ispunjenja svih tehničkih preduslova koji su neophodni da se ispune da bi banka ušla finansijski u ovaj projekat. Što znači da, kada banka da zvaničnu garanciju Vladi Srbije da će finansirati ovaj projekat, tog trenutka Vlada Srbije može da odobri početak radova na autoputu od Horgoša do Požege", kazao je Đilas.

Ministri iz “narodnjačke koalicije”, koji su bili za to da se koncesionaru omogući da sutra krene sa izgradnjom autoputa Horgoš–Požega, iako nema bankarske garancije za ceo posao, smatraju da je dobro što je koncesionar ipak ostao u igri.

Ministar Predrag Bubalo nije, međutim, skrivao nezadovoljstvo što se od radova u ovom trenutku odustalo.

"Mogu da garantujem građanima da će nova Vlada Srbije, u kojoj će biti koalicija DSS-a i Nove Srbije, prvog radnog dana započeti izgradnju autoputa. Zbog potpuno pogrešne odluke naših bivših koalicionih partnera, DS-a i G17 plus, radovi, za sada, nisu počeli, ali, kao što sam rekao, garantujem da će nova vlada sigurno odmah započeti izgradnju autoputa", kazao je Bubalo.

Drugačije viđenje ima potpredsednik Vlade Božidar Đelić.

On je za B92 rekao da će ugovor o izgradnji autoputa Horgoš–Požega pasti, ako u dodatnom roku koncesionar ne ispuni uslove, ali se ipak nada da do toga neće doći.

"Nije gotova stvar, ali teško mogu zamisliti da posle dodatnog roka od 90 dana ova vlada na bilo koji način produži rok. To je dovoljno vremena da se napravi jedna prava konstrukcija. Ja mislim da, ukoliko se ne ispune tehnički i finansijski uslovi, onda će ova koncesija definitivno pasti", kazao je Đelić.

Ekonomski novinar Vremena Dimitrije Boarov smatra da telefonska sednica Vlade nije donela rasplet.

Boarov je u Poligrafu B92 rekao da sam posao i dalje nije izvestan.

"Čak i da je ovaj deo Vlade iz DS-a i G17 plus, da su oni legli na rudu i pristali na časnu reč, papire ove-one, i da se zabode ašov, to uopšte ne znači da će posao biti urađen. Jer, sve zavisi od toga kojim putem će krenuti Srbija. Jer, ako Srbija krene putem svađanja sa EU povodom Kosova i svega ostalog, taj put ja neću doživeti", rekao je Boarov.

Autoput bi trebalo da bude dug 244 kilometra, a deo kroz Vojvodinu je najvećim delom već izgrađen.


Izvor: b92.net (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=04&dd=01&nav_category=9&nav_id=291804)

Danas sam, u različitim delovima grada, video par vozila (kombi i pick up (kamionet?)) sa sledećim tablicama:

http://i25.tinypic.com/10zwrgk.jpg

Da li neko zna о čemu se radi?

Maybe they're licence plates for the military.

:dunno: They said that military will get green.

Vehicles I've seen were civilian, and people inside wore civilian clothes.

I ja sam video obican auto sa takvim tablicama pre jedno mesec dana

Ne znam o čemu se radi...
Što se vojske tiče, ona je već dobila tablice i nisu zelene...
Možda su počeli da izdaju tablice?

Ove su nove registarske tablice vojnih vozila:

http://images.google.it/imgres?imgurl=http://www.mod.gov.yu/vesti/images/novembar2007/071116_Konferencija%2520za%2520stampu%2520MO-02.jpg&imgrefurl=http://www.mod.gov.yu/01aktuelno/indexs.php%3Faction%3Dfullnews%26showcomments%3D1%26id%3D756&h=768&w=544&sz=112&hl=it&start=6&um=1&tbnid=P16ZVyM_miYeEM:&tbnh=142&tbnw=101&prev=/images%3Fq%3Dnove%2Bregistarske%2Btablice%2Bvojska%26um%3D1%26hl%3Dit%26rlz%3D1B3GGGL_enSK268SK268%26sa%3DN

Zahtevi Dojče banke u vezi sa koncesijom predstavljaju nemogući dil, tvrde analitičari

Nepristojna ponuda ili ucena

http://www.danas.co.yu/20080404/img/ekonomija1_2.jpg
Maksimalna zaštita od rizika: Dojče banka

Beograd - Sudeći prema pisanju beogradskih medija, glavni finansijer izgradnje autoputa Horgoš-Požega, Dojče banka, već je dostavila Vladi Srbije listu zahteva za izmenu ugovora kako bi koncesionaru izdala garanciju za realizaciju kompletnog projekta.Već na prvi pogled može se zapaziti da je maksimalno zaštitila i svoje i interese koncesionara dok bi se država Srbija, ukoliko bi zahtevi bili prihvaćeni, našla u nezavidnom položaju.
Prema pisanju medija, Dojče banka traži da koncesionar sam određuje visinu putarine, da država, budući da se putarina naplaćuje u dinarima, koncesionaru obračunava fiksni kurs kako ne bi pretrpeo štetu u slučaju osciliranja kursa i da koncesionar od naplaćene putarine prvo namiri banku pa tek onda državu. Banka traži i da koncesionar ne snosi rizik raskida ugovora usled kršenja rokova, ako za to kršenje nije odgovoran, kao i da Vlada Srbije koncesionaru isplati nadoknadu ukoliko bude trpeo gubitke zbog slabog prometa.
- Čak i laiku je jasno da ovi zahtevi predstavljaju "nemogući dil". Najpre, nijedna koncesija na eksploataciju javnog dobra ili delimično javnog dobra ne može cenovni režim u potpunosti da oslobodi javnog odnosno državnog nadzora i saglasnosti. U tom kontekstu pomenuo bih koncesiju na Parking servis u Beogradu datu stranom operateru koja je stupila na snagu 1994. godine, ali je grad Beograd iste godine raskinuo ugovor, između ostalog i zbog visoke cene vaučera za parkiranje od jedne marke na sat u gradskim garažama, što je u tom trenutku predstavljalo cenu van svakog pariteta - kaže za Danas Miladin Kovačević, saradnik Ekonomskog instituta.
Naš sagovornik tvrdi da bi primena fiksnog kursa mogla da bude deo aranžmana samo ako je reč o adekvatnoj periodici, recimo, mesečnoj.
- Nadoknada ili obeštećenje u slučaju malog prometa je besmislena stvar jer anticipira krizu takvih razmera koja bi saobraćaj u zemlji svela na neuporediv nivo. Rizik takve krize je moguće zamisliti samo u ratnim uslovima. Tako bi ovaj uslov bio doveden do apsurda - smatra Kovačević.
Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević ocenjuje da bi na ovu situaciju mogla da se primeni izreka "pružiš prst, a ode ti cela ruka".
- Predstavnici Dojče banke očigledno pokušavaju da izvuku što više. Najpre su izmenjeni uslovi u ugovoru u odnosu na uslove iz tendera, pa je dozvoljeno da u koncesiono preduzeće uđe drugoplasirani ponuđač, a na kraju je dato i produženje važnosti ugovora iako koncesionar nije ispunio uslove. U takvoj situaciji bi svaki pametan pregovarač, kad nekoliko puta dobije više, a ne treba da da ništa, tražio još - naglašava Kovačević.
Koncesionar, između ostalog, traži i promenu dužine trajanja koncesije i garancije ukoliko dođe do izmena zakona u Srbiji, a prema rečima potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića koncesionar još nije obezbedio glavni projekat izgradnje odnosno nije kompletirao tehničke uslove zbog čega, i da je dobio saglasnost da uđe u posao, ne bi mogao da počne sa izgradnjom još nekoliko meseci.
Podsećanja radi, uvođenje u posao koncesionara nije dozvoljeno baš pod izgovorom da bi država takvom odlukom mogla da dođe u situaciju da izgubi novac, pa je na Vladi ponovo velika odgovornost prilikom odlučivanja da li će prihvatiti zahteve Dojče banke. Odbijanje tih zahteva sigurno bi značilo raskidanje koncesije jer koncesionar u tom slučaju ne bi stigao da do kraja godine pronađe novu banku. I. Radak

Izvor: danas.co.yu

Koliko pratim Deutsche Bank(ali i recimo WestLB, IKB itd.) ima ozbiljnih probleme zbog americke/svjetske finansijske krize tako da necudi sto se maksimalno zasticuju od rizika.

^^ Pa i potrebna je zaštita pošto je posao jako rizičan. Ugovor je svakako loš (po građane Srbije, a pogotovo Vojvodine) jer već pravi velike ustupe koncesionaru. Trenutno 40 mil. evra od putarine (SU-BG) koju bi su ubirali već od ovog meseca, a radovi bi počeli tek za jedno godinu dana...znači da bi taj kredit počeo da se otplaćuje pre same gradnje, što meni nema veze sa pameću, i praktično bi su završili put SU-BG za 2 do max. 3 god. samo od ubiranja putarine (što može i republika, ali to "neko" ne dozvoljava)....e onda dolaze sranja....neko je napravio procenu da bi deonica od BG-a do Požege koštala svega milijardu evra (ili čak i manje), što bi značilo da bi bio dovoljan prihod od putarine na vojvođanskoj deonici za ceo posao, ali nove procene pokazuju da će taj put do Požege koštati i dvostruko više, a na njoj je promet veoma mali jer nije reč o nekom međunarodnom koridoru ili povezivanju većih ek. centra.....to samo dokazuje kako je "neko" hteo da izmajmuniše novi autoput za koji ne postoji ekonomska opravdanost...

Iskreno, mene na neki način raduje što je posao stopiran jer sada konačno padaju maske oko celog ovog ćoravog posla....

If the motorway Beograd - Požega, (or Čačak) is not feasible on its on merits, or will not be in some 5 - 10 years, then it should not be built at this time. One alternative would be to build a half (2 lanes) motorway for now, just as was done from Bgd. to NS and later extended to Subotica. This way the cost would be some 30-40% less, tolls would still be collected, and when traffic warrants the other lanes could be built at a later date. The direction from Niš to the Bulgarian border is much more important at this time. Serbia is losing traffic (tolls) and business to trucks traveling through Bulgaria and Romania to Western Europe.

^^ I totally agree with you...

zanci autoput cemo dobiti nikada... super!

If the motorway Beograd - Požega, (or Čačak) is not feasible on its on merits, or will not be in some 5 - 10 years, then it should not be built at this time. One alternative would be to build a half (2 lanes) motorway for now, just as was done from Bgd. to NS and later extended to Subotica. This way the cost would be some 30-40% less, tolls would still be collected, and when traffic warrants the other lanes could be built at a later date. The direction from Niš to the Bulgarian border is much more important at this time. Serbia is losing traffic (tolls) and business to trucks traveling through Bulgaria and Romania to Western Europe.

Actually, the road from Nis to Dimitrovgrad has completely been renewed and currently there is no necessity for a highway as the traffic density does not justify the investment.

The problem why Serbia is being avoided by the logistics companies is the customs and border procedures. Remember: Bulgaria and Romania joined the EU, i.e. they joined the customs union which tremendously reduced the paper work and waiting times at the border.

Koliko pratim Deutsche Bank(ali i recimo WestLB, IKB itd.) ima ozbiljnih probleme zbog americke/svjetske finansijske krize tako da necudi sto se maksimalno zasticuju od rizika.
DB nije toliko ulagala u sub-prime kredite u USA.
Eno ga u bbečkom Kuriru tekst povodom Ateka gde eksplicitno kažu da DB NEĆE da ulaže u Srbiju zbog nestabilnosti. A šta je nestabilnost? Mogućnost da oni drugi dođu na vlast. A što se to njih tiče? Procenjuju da u tom slučaju onaj ko uzme kredit nema šanse da zaradi, odnosno da vrati isti taj kredit.
Čekam sa zebnjom sledeće objavljivanje kako stojimo kao zemlja u vezi sa kreditnom sposobnosti. (gde je do sada bio uzlazni trend, od 2000.)

Ovde su problemi druge vrste, a to su izbori 11.maja.
Taj autoput je nerenatabilan, naročito deo BG-Požega.
Pretpostavke za njegovu gradnju, a time i isplativost su sledeće:
- Srbije u dogledno vreme ulazi u EU, odnosno nastavlja da joj se približava. To sa sobom povlači logično povećanje BDPa (godišnje ~+7 ili 8%, kasnije i brže- pogledati Rumune), što opet znači i neminovno veću frekventnost saobraćaja, odnosno mogućnost da putarine i isplate gradnju.
- S druge strane, ako krenemo da se udaljavamo od Evrope, ko će da ulaže u Serbiju, a ne u susedne države sa jasnom budućnošću? Samo budale i oportunisti. Sa slabim saobraćajem, čvrstim carinama, mostom kod Vidina (dobro ne u ovom konkretnom slučaju)- gde je tu mogućnost da se zaradi?

I agree that Serbia should simplify all custom and bureaucracy procedures to encourage more usage of its motorways especially with more competition in the area.

However, I think that the Leskovac - Mak border is another motorway more important than Bgd - Pož.

Another motorway route that should receive more attention is the Bgd. – Timosoara motorway. Romania is developing rapidly and instead of all that traffic using connections via Hungary, some of it could be diverted to the Bgd. – Zgb. motorway.

Poz. is important, there is Industry and Agriculture in that area, the usual freeways are full of trucks, Cacak and Uzice are in that area, people travelling to Tara, Zlatibor or Montenegro use that route, it makes some sense.

It does of course make sense in the coming years, especially since in Bosnia they are planning/building a motorway from Ploče - Sarajevo - Osijek - Budapest. So it would be wise for Serbia and Montenegro to offer a good alternative, especially since this would be the fastest route from Southern and Central Italy to Romania and beyond. It should be built in the coming years but as a half motorway at first.

My point is that this route should not be 'forced' down the throats of the Serbian tax payers because of opportunistic politicians like Velja Ilić.

I mean imagine that someone offers to build the last 50 kms or so of the Leskovac – Mak. border motorway, but in return they want the toll rights from the entire Bgd. – Mak. border motorway? Or the same for the Bgd. – Timosoara motorway, but the concessioner wanted the rights from the entire route from the Croatian to the Romanian border.

That would mean that almost the entire Serbian motorway network (except the Beograd ring motorway) would be given away to concessioners even though these motorways have been paid in full for years. This would not be a good deal for Serbia.

Serbia isn't financing that highway though... So really, it is a win-win situation.

Poz. is important, there is Industry and Agriculture in that area, the usual freeways are full of trucks, Cacak and Uzice are in that area, people travelling to Tara, Zlatibor or Montenegro use that route, it makes some sense.

Agreed... This highway would have shortened my trip =\

I dont know what you mean by half-motorway, but in case you mean 1 Lane in each direction, cut that, thats already the case. If you mean two lanes in each direction plus one free lane for emergency and beak-down cases, that would be enough, no need for a 1+3 - 3+1 Motoway, 1+2 - 2+1 is enough. Trucks, Buses and slower vehicles on the right, faster ones on the left lane. Building a Motoway would automatically rise the max. allowed speed to 120, means that normal cars would travel with 120-140km/h, wich means you could arrive in Pozega/Uzice in 1:30h -1:45h, instead of now usual 3h - 3:30h. The route would be pretty straight, without the curves wich cut your travelling speed down to 60km/h.

^^ He meant 1+1 - 1+1 lanes, that's a half motorway....it is not already the case, like you are saying, because todays road is just 1+1 or 1+2 at some points, and there are many dangerous curves and slopes....

I agree with him that a half motorway is enough for now, or maybe for the next 15 years. You can collect tolls on that motorway too (just like at the SU-NS motorway)...otherwise, if you build a full profile highway, it would not be profitable...like I said, the traffic is to low right now...also have in mind that only half of todays traffic will use the new motorway, and half will avoid tolls and use the old road...

So my pint is that, for now, it's enough to build a half motorway and one day expend it to a full motorway....As I see that's the only possibility right now, or the investor will back down from this project...

Montenegro recently announced that they are planning to start construction of a motorway from Bar to the Serbian border late this year or in 2009. If this happens, I doubt it though, it will provide some incentive for Serbia to begin it's motorway section from Bgd to Požarevac. If Serbia decides to build a half profile motorway at first they might be able to build the entire section, to the Mont. border, for the same cost as a full profile to Požarevac.

By 1+2 - 2+1 i meant this:
http://www.transportcafe.co.uk/english_countryside_2/motorway_harvest_time_uk.jpg

And by 1+3 - 3+1 i meant this:
http://www.m6toll.co.uk/images/gallery/Motorway1.jpg

Mare, thanks for the photos. By half motorway or half profile motorway I mean that it would basically look like 2+1. But, traffic would be two way running in opposite directions, the third lane, which is essentially the emergency lane ends up being driven on by trucks and slower moving vehicles. The other side, the 1+2 would be built at a later date.

^^ Yes, I meant that too...but with differently drawn lines, so you basically have a 1+2+1 lane profile motorway with two narrow service/emergency lanes, something like this:

http://img.photobucket.com/albums/v733/smar/92-A2-92/Poznan-Swiecko/IMG_4857.jpg

The total wide is the same as 2+1 or half motorway. This narrow lanes are usually used by slower vehicles, just like you said.....Later, when you expend this road to a full highway, all you have to do is move (draw) these lines to 2+1 in one direction.

Well, i think it should be done properly from ground up, cause this looks like chaos to me (cars which try to pass others will create dangerous situations), and we can wait a whole century for the expanding plus there is not that much space, so making a proper one with 2 lanes per direction plus a standing line (where nobody drives) on each side.

I tend to agree with Ivica, the option which he suggests in the picture is basically a real motorway waiting to happen. This alternative gives you motorway grade, toll booths, interchanges, service centres, max. speed perhaps 90-100 km. So the conditions are there for a full motorway a few years after this section is built. You only have to repaint the surface.
As for creating dangerous driving conditions, yeah you are probably right, before they finished the other side of the NS - Bgd. motorway it was a slalom course with big black jeeps and BMW's traveling 200 km's forcing slower traffic to the side, in both directions, I have even seen a car passing a bus while the bus passes a truck, crazy!
But this this Serbia, one step at a time ...

BTW Ivica, where is that picture from?

^^ Poland, I think... But the SU-NS motorway is exactly the same as that one, but I don't have any pictures of it....

^^ Poland, I think... But the SU-NS motorway is exactly the same as that one, but I don't have any pictures of it....

i do ;)

http://i29.tinypic.com/xfxfn5.jpg

Rekao bih da je poljski put širi....

pa nije puno širi, poljski put je slikan daleko većim zumom + nisko pa se dobija optička varka :)

Da, i kad malo bolje pogledam, kamion ide isto kao kod nas;)

Horrible...the slow vehicles are on the side, creating only ONE narrow alley for the normal vehicles to pass - IN BOTH DIRECTIONS...if they werent driving on the side illegaly the road would be full of traffick jams and loooong trails of cars behind slow busses and trucks. I am for do it right from the beginning, one normal motoway like this one http://www.transportcafe.co.uk/english_countryside_2/motorway_harvest_time_uk.jpg and we are good for ever, will never have to care about that fucking motoway again. Give the concessor (the guy who paid for it) the right to collect tolls for the next 5 or 10 years so he gets his money back in and earns some decent money and we will have a motorway, if we cant afford to build it by ourselves.

@MareCar, I know it would be best to build it all at once, but I repeat, the concessor can't collect that kind of money from tolls in next 15 years, the traffic will be to low on that part of the highway (Belgrade-Pozega)....that's why they are backing down from the project in the first place...at first, they thought that it's construction will be much much cheaper...but it looks like that the real price is almost double of the first estimated amount...

@MareCar, I know it would be best to build it all at once, but I repeat, the concessor can't collect that kind of money from tolls in next 15 years, the traffic will be to low on that part of the highway (Belgrade-Pozega)....that's why they are backing down from the project in the first place...at first, they thought that it's construction will be much much cheaper...but it looks like that the real price is almost double of the first estimated amount...

Hmm...

Does anyone have traffic data of this route? I heard that a lot of traffic goes from Belgrade to Pozega... And I think Ilic was boasting about this too.

Well everytime i drive there there is enough traffic, what about financing half of the project by the government paying it off and the other half by giving him the right to collect tolls?

i do ;)

http://i29.tinypic.com/xfxfn5.jpg

Ova slika je odlicna posto je na njoj vidljiva tehnika kako se na putogradnji kradu milioni na stetu svih nas. Naime, ako se malo bolje zagledate, primeticete da kolovoz ima poprecne strafte. Svaka od tih srafta je nasip asfalta. Dakle, umesto da put celom duzinom ima asfalt istog kvaliteta, putari koriste tehniku pola-pola, odnosno jedan nasip urade po projektu dok na sledecem koriste smesu znatno losijeg kvaliteta. Na taj nacin inkasiraju razliku u materijalu. Ovo je tehnika koja se poodavno koristi na nasim drumovima i takodje je veoma vidljiva na delu Autoputa BG-ZG gde jedan nasip ima solidnu strukturu, dok je onaj ispred i iza njega potpuno ispucao. Ovo sve se naravno odrazava na trajnost i kvalitet kolovoza, pa posle ne treba da se cudimo zasto nasi putevi tako brzo propadaju.

srbija bi trebala zaista uvesti oznake autoputeva da se vise ne govori autopu BG-ZG, BG-NS, BG-Nis

EU: “Por” i “Alpina” mogu da grade po Srbiji
Objavljeno u kategoriji:Ostalo

BEOGRAD, Evropska komisija dala je “zeleno svjetlo” za ulazak austrijskih građevinarskih kompanija “Por” i “Alpina” u posao u Srbiji.

Provjera namjere o saradnji “Pora” i “Alpine” u izgradnji autoputa Horgoš-Požega, prema ocjeni Komisije, ne krši pravila o konkurenciji.

Odlukom Evropske komisije omogućeno je da španski “FCC” uskoro “Poru” preda svojih 50 odsto udjela u poslu oko izgradnje autoputa u Srbiji, dok će drugu polovinu i dalje držati “Alpina”.

Bečki ekonomski dnevnik “Virtšaftsblat” ukazuje da su “Por” i “Alpina” dobile posao u vrijednosti od 1,1 milijarde evra.

Odluka Evropske komisije znači “zeleno svjetlo” EU, ali u Srbiji se semafori nalaze na crvenom”, konstatuje list, podsjećajući da je Vlada Srbije zaustavila početak izgradnje autoputa jer “Por” i “Alpina” nisu na vreme uspele da predaju bankarske garancije za taj posao.

Rok za davanje tih garancija je produžen do kraja juna, dodaje “Virtšaftsblat”, ističući da unutar srpske vlasti vlada nejedinstvo oko djelovanja u ovom slučaju.

“Sada je ovaj posao “na ledu” do srpskim parlamentarnih izbora zakazanih 11. maj”, objavio je dnevnik

Zbog ovakvih ljudi se ništa u Srbiji ne može valjano odratiti... :bash:...ajd nek sad fino i Velji nešto pronađu pa da više završimo sa ovakvim budalama...

Bivši direktor Direkcije za puteve rasipao milione evra

http://blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2008/04_april/09/tema/asfaltiranje_v.jpg
Autor: V. Z. C. | 09.04.2008 - 08:46

BEOGRAD - Branku Jociću (47), nekadašnjem direktoru Direkcije za puteve Srbije, preti kazna do pet godina zatvora ako su tačni navodi iz krivične prijave Odeljenja za budžetsku kontrolu da je falsifikovao dokumentaciju o ukupno potrošenim sredstvima i da je nezakonito prekoračio budžet preduzeća za skoro 100 miliona evra.

http://blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2008/04_april/09/tema/branko_jokic_v.jpg
Branko Jocić
Prijava, u koju je „Blic“ imao uvid, nalazi se u Trećem opštinskom sudu u kome se proverava da li je Jocić falsifikovanjem lažno umanjio ukupan iznos potrošenih sredstava u 2004. za oko 12,5 miliona evra i u 2005. za oko 86 miliona evra, a da je 2006. probio budžet preduzeća za skoro 100 miliona evra.
Jociću se stavlja na teret da je u programu rada Direkcije za puteve za 2005. u poglavlju o ulaganjima navedeno da neisplaćene obaveze u 2004. iznose 6.261.200.000 dinara, ali da je zapravo u knjigovodstvenoj evidenciji otkriven veći dug.
Prema knjigovodstvenoj evidenciji, gde se upisuju obaveze prema dobavljačima, ukupan dug je 7.255.961.480 dinara. Tako je razlika, između prikazanog dugovanja dobavljačima u programu radova i stvarnog duga, nepunu milijardu dinara, ili oko 12,5 miliona evra.
U programu radova za 2006. navodi se neistinito, kako se kaže u prijavi, da je ukupan iznos neisplaćenih obaveza za 2005. pet milijardi dinara. Međutim, iz knjigovodstvene evidencije preduzeća se vidi da Direkcija za puteve duguje 11.506.446.470 dinara dobavljačima i da još 397.064.758 dinara duguje izvođačima radova. Razlika između stvarnog dugovanja i prikazanog tačno je 6.903.511.228 dinara, ili oko 86 miliona evra.
Programom radova Direkcije za puteve planiraju se sredstva za održavanje, zaštitu, izgradnju i rekonstrukciju magistralnih i regionalnih puteva na teritoriji Srbije.
Kada Direkcija predloži program radova, Vlada Srbije odlučuje da li će odobriti, i ako to uradi, onda se sve objavljuje u „Službenom glasniku“. Vlada je prihvatila program radova i time dugovanja Direkcije za puteve u 2005. i 2006. Međutim, Vlada nije znala, kako se navodi u prijavi, da su dugovanja Direkcije falsifikovanjem umanjena za velike iznose.
Jocić je kao direktor Direkcije za puteve, prema krivičnoj prijavi, nastavio sa prekomernom potrošnjom i 2006. Za tu godinu programom rada i finansijskim planom predviđeno je da Direkcija za puteve potroši oko 40 milijardi dinara, što je Vlada Srbije odobrila. Međutim, Direkcija za puteve je prekoračila taj iznos za tačno 7.887.982.832 dinara, ili skoro 100 miliona evra. Jocić se ovde tereti da je prekršio Zakon o budžetskom sistemu, za šta su zaprećene kazne od novčane do godinu dana zatvora.
Inspektori odeljenja za budžetsku kontrolu Ministarstva finansija podneli su krivičnu prijavu protiv Jocića za sva ova krivična dela još 8. oktobra 2007. Tada je počeo pretkrivični postupak, koji još nije okončan.

Državni sekretar
Branko Jocić je, inače, 20. decembra 2007. imenovan za državnog sekretara u Ministarstvu za infrastrukturu. Na čelo Direkcije za puteve (koja je još ranije preimenovana u „Putevi Srbije“), posle napredovanja Jocića, došao je Zoran Drobnjak, jedan od direktora u tom preduzeću.

Izvinjavam se na ovakvom padobranisanju, pošto ste verovatno o ovome što ću da vas pitam ranije raspravljali... Elem, jel može neko da mi ukratko napravi presek rekonstruisanih i izgrađenih puteva u Srbiji od 2000. naovamo? Tu pre svega mislim na autoputeve i magistrale.

Konkretno:

Je li Ibarska skroz rekonstruisana ili ne (ako ne: koje deonice jesu)?

Da li su rekonstruisane tj. presvučene novim slojem asfalta deonice na koridoru X koje nisu autoput (LE-mak. granica i NI-bug. granica)?

Šta je sa levom, starom, trakom autoputa BG-NS? Znam da kad je zadnji put autoput otvaran bila je upadljiva razlika između novoizgrađene i stare trake pa me interesuje je li se nešto po tom pitanju u međuvremenu uradilo?

Zrenjaninski put? Zapadnomoravska magistrala (KŠ-ČA)?

Na kraju, dokle se stiglo sa izgradnjom autoputa KG-Batočina?

Unapred zahvalan.

srbija bi trebala zaista uvesti oznake autoputeva da se vise ne govori autopu BG-ZG, BG-NS, BG-Nis

U potpunosti se slažem s tobom, ali postoje sledeće oznake za autoputevi:

E 70: HR border – Bgd. – Pančevo – Vršac – RU border (planned)

E-75: HU border – SU – NS – Bgd. – Niš – MAK border

E-80: Niš – BG border

I am not sure what the number is for the Belgrad ring motorway

Šta je sa levom, starom, trakom autoputa BG-NS? Znam da kad je zadnji put autoput otvaran bila je upadljiva razlika između novoizgrađene i stare trake pa me interesuje je li se nešto po tom pitanju u međuvremenu uradilo?


potpuno je rekonstruisana (i to kvalitetno), i podignute su zastitne ograde sa obe strane puta... trenutno je jedina kriticna tacka most beska, a on je u katastrofalnom stanju... trenutno se radi drugi most nizvodno od postojeceg, i radi se desetak kilometara deonice oko novog sada, punog profila sa servisnim saobracajnicama sa svake strane i novim petljama...

za ostale puteve koje si naveo nemam informacije

U potpunosti se slažem s tobom, ali postoje sledeće oznake za autoputevi:

E 70: HR border – Bgd. – Pančevo – Vršac – RU border (planned)

E-75: HU border – SU – NS – Bgd. – Niš – MAK border

E-80: Niš – BG border

I am not sure what the number is for the Belgrad ring motorway

To su internacionalne oznake i tu nista nije sporno.
Medjutim da li ti E75 dozivljavas kao jedan autoput?
Zato su prikladne internet oznake... A1, A2, A3 ... ili M1, M2, M3 ... posto se tako jasno razdvajaju autoputevi sa istim internacionalnim oznakama.

Na kraju, dokle se stiglo sa izgradnjom autoputa KG-Batočina?


prosle godine zavrseno nekih 4-5 km
ove godine iz nip-a dobijeno za novih 4-5 km
sto je po meni smesno da se radi svega po 5 km godisnje, al dobro, bitno da se gradi

To nije pravi autoput. Nema propisno uradjene prikljucke.

zato sto trenutno ne postoji nijedan prikljucak, ni propisan ni nepropisan
ako si prolazio tuda onda znas o cemu pricam
tamo gde su one dve raskrsnice (za ilicevo i kruzni tok kod metroa) tu vise nije autoput vec gradski bulevar
a kad se jednog dana izgradi sve do batocine, verujem da ce biti uradjeni i denivelisani prikljuchci

zato sto trenutno ne postoji nijedan prikljucak, ni propisan ni nepropisan
ako si prolazio tuda onda znas o cemu pricam
tamo gde su one dve raskrsnice (za ilicevo i kruzni tok kod metroa) tu vise nije autoput vec gradski bulevar
a kad se jednog dana izgradi sve do batocine, verujem da ce biti uradjeni i denivelisani prikljuchci

Ahaha :lol: Jednog dana...

Da bi taj put uopste mogao da razmislja o statusu autoputa neophodno je sagraditi novu petlju kod Batocine, pa onda i svu ostalu infrastrukturu.

Kada je vec rec o autoputevima, vracao sam se avionom iz Rima po veoma bistrom danu i jasno se moglo videti kako je uradjen autoput do Splita i da se dalje gradi prema Dubrovniku. Izgleda sjajno. Sa druge strane pak, nasa famozna obilaznica izgleda isto kao i proteklih 20 godina - nema je. Bruka.

Економија

Путарине усмеравају шлепере ка суседима Од Батроваца до Лесковца шлепер плаћа 139, 3 евра, док вињета за шлепер, која важи седам дана, у Бугарској стаје 42, у Румунији 52, а Мађарској 22 евра

http://www.politika.co.yu:8080/uploads/rubrike/39127/i/1/putarina11.april.gif

Високе цене путарина које страни возачи плаћану на срспким наплатним рампама, озбиљно прете да их преусмере на друмове суседних земаља. Када томе додамо скупо гориво и свакодневна загушења саобраћаја на мосту „Газела”, преко кога води паневропски Коридор – 10, које, осим Београђанима, и страним шеферима теретњака изазивају главобоље, држава има озбиљне разлоге за бригу. Србија би, наиме, могла да изгуби значај приход од наплате путарина, које су прошле године у буџет слиле 180 милиона евра.
На пример, возач страног камиона са приколицом, односно шлепер, за транзит кроз Србију од Суботице до Ниша, ако иде за Бугарску, мора да издвоји 11.260 динара, или 137,3 евра, односно 13.180 динара или 160,7 евра код Лесковца – ако путује ка Македонији.
Aко страни камион у Србију уђе преко граничног прелаза Батровци, код Шида, пролазак кроз нашу земљу стаје 9.150 динара или 111,5 евра до Ниша, односно 11.430 динара или 139,3 евра до Лесковца. И све то пута два, за повратак.
У нашој земљи путарина се обрачунава на основу пређених километара, док Румунија и Бугарска користе систем вињета – путарине које су временски ограничене, најчешће на период од седам дана. Вињета за шлепер који пролази кроз Бугарску стаје 42, у Румунији 52 а Мађарској 22 евра. Македонија као и Србија има наплатне рампе (наплата путарине према километражи и категорији возила) и пролазак шлепера кроз ту земљу, у једном правцу стаје 850 денара или 13,71 евра. Путарина се и у Хрватској наплаћује путем наплатних рампи, и она за камион са приколицом ( од границе са Србијом до Словеније) кошта 325 куна, односно 44,75 евра. У односу на цене путарине кроз Србију, разлика је драстична.
У Јавном предузећу „Путеви Србије” свесни су разлике у висини путарина кроз Србију и Бугарску и Румунију, али објашњавају да поређења са поменутим земљама нису могућа, због наплате путарина по систему „вињета”. А како се може чути у том предузећу, Бугарска и Румунија нису узимале кредите за изградњу путева и имале „толико концесионара”.
Иначе, на висину путарина се не жале само страни, већ и домаћи возачи. Да подсетимо, крајем фебруара је према одлуци Владе Србије путарина за домаћа возила поскупела 18 одсто. У образложењу поскупљења наведено је да цене нису кориговане од 1. јула 2006. године, а главни разлог за скок цена путарина за домаћа возила су уговори о кредитима с европским банкама у којима је дефинисана обавеза да се реши проблем у разлици цена за домаћа и страна возила.
– Однос између цена путарина за домаћа и страна возила сада износи 1:1,6 и са последњим поскупљењем оне се неће изједначити, већ ће бити смањена разлика. Просечна цена накнаде за употребу пута износи 4,1 евроцент по километру за домаћа возила и 5,8 евроценти за стране аутомобиле. То је идентично као и у Хрватској и Словенији, а јефтиније од Италије и Француске – објашњавају у Путевима Србије.
Иначе, највише примедби на разлику у цени стиже од наших грађана који раде у иностранству. Како они истичу, вожња кроз Аустрију за десет дана кошта 7,6 евра, у Немачкој се за исти период плаћа 10 евра, а слична ситуација је и у Румунији и Бугарској.
За домаће возаче који користе аутопут најскупља је вожња на релацији Београд–Ниш, која је са доскорашњих 620 динара скочила на 730 динара. За пут од престонице до Новог Сада потребно је издвојити 240 динара, до Шида 340, а до Суботице 570 динара. Вожња на релацији Ниш–Лесковац по новом ценовнику кошта 190 динара.
Возачи комбија, аутобуса и камиона на пут од Београда до Ниша крећу са 2.190 динара, док је за возила са више од три осовине потребно издвојити чак 4.390 динара.
----------------------------------------------
Застој на Коридору - 10
Најкраћа друмска везе између Европе и Босфора као капије Азије води преко Србије. Ту ништа није спорно, али ако се уместо одреднице најкраћа употреби термин најбржа, Србија ће 2010. године имати озбиљан још један озбиљан разлог за забринутост.
Румунија и Бугарска ће тада отворити мост преко Дунава, код Видина, преко којег води траса Паневропског коридора 4. Наиме, та саобраћајница претендује да преузме знатан део саобраћаја са Коридрора-10, који води кроз нашу земљу. Поента је у томе да између Румуније и Бугарске, као чланица Европске уније, више нема граничних прелаза због чега ће Коридор-4 сасвим сигурно постати бржи од нашег Коридора-10.
У том случају, разлог за бригу је претећа опасност да Србију поново заобиђу европски саобраћајни токови. Шта Србија може и мора да учини како би задржала хиљаде камиона и шлепера који сада даноноћно пролазе путем бившег аутопута „братства и јединства”?

Ствар је у томе да је Србија, због саобраћајне политике која је већ годинама фокусирана искључиво на изградњу аутопута од Хоргоша до Пожеге, потпуно занемарила чињеницу да јој недостају десетине километара аутопута од Ниша ка Бугарској – око 80 километара, и од Лесковца у правцу Македоније – 72 километра

Другим речима, Србија би одмах морала да почне изградњу тих саобраћајница. Када оне буду готове, камиони би од Ниша ка Бугарској, и Лесковца ка Македонији, на пуном профилу аутопута могли да путују знатно брже него сада и тако компензују време које изгубе на граничним прелазима.
А највећа предност Коридора-4 јесте то што на њему неће бити граница – од крајњег севера и запада Европе, све до уласка у Турску

http://www.politika.co.yu:8080/uploads/rubrike/39127/i/2/PUTARINA11.apr.gif

Без путарине на Ибарској магистрали
„Јадни сељаци са Ибарске магистрале мораће да плаћају и излазак на њиву”, прокоментарисао је минулог викенда на Интернету читалац једног овдашњег таблоида непосредно по објави интервјуа са Предрагом Бубалом, министром за трговину и услуге. Повод за бурне реакције српских возача била је изјава овог високог представника ДСС-а у којој се тврди да ће концесионар, осим на новом аутопуту Хоргош–Пожега, наплаћивати путарину и на Ибарској магистрали. Страхове власника аутомобила да ускоро неће моћи из дворишта да истерају возило, а да им то неко не наплати, смирио је министар лично већ сутрадан.
У демантију је навео да је реч о „непрецизности у разговору” и да не постоји никаква одлука, нити намера да се на основу уговора о изградњи аутопута наплаћује путарина на Ибарској магистрали.
– Реч је о траси која ће бити паралелно изграђена са постојећом Ибарском магистралом. Наплате путарине на постојећој траси ове магистрале неће бити, нити је икада та могућност разматрана. О томе не постоји ниједна клаузула у уговору о концесији – објаснио је Бубало и додао да је током разговора буквално нацртао трасу новинару са којим је разговарао.
Да овдашњи возачи немају разлога за бригу, потврдио је јуче и Михајло Марковић, помоћник министра за инфраструктуру.
– На тој траси нема чак ни наплатних рампи. То је апсолутно немогуће спровести. Бесмислено је тако нешто и коментарисати. Очигледно је да је реч о омашци или новинарској жељи за сензацијом – уверен је Марковић.
Марко Лакић
Аница Николић

[објављено: 12/04/2008

^^

Putuj Evropo....
Sjajno.
Dok se mi guzimo sa izgradnjom auto-puteva 100 godina i naplaćujemo putarinu za mnogo kilometara auto-puta(nisam neki stručnjak, da ne lupam cifre:)) drugi prave svoje, bolje i brže puteve od naših i u dovoljno širokom luku nas obilaze...
O, Sribijo!

Cinjenica je da su srpski autoputevi vrlo skupi, ali je takodje i cinjenica da alternativni put kroz Rumuniju i Bugarsku nema ni jedan jedini kilometar autoputa. Autoputevi u Rumuniji su oko Bukuresta (znace ne na tranzitnoj trasi), a u Bugarskoj jedino od Sofije do Plovdiva.
Ovo naravno vazi ako se uzima put do Turske. Put do Grcke nema ni jedan km. autoputa ako se zaobidje Srbija.
Taj cuveni vidinski most jos uvek nije zavrsen, a i kada se zavrse nece biti deo autputa vec lokalnog puta.

Krajnje nepismen i tendencinoisticki tekst.
Otkad se to u Njemackoj placaju putarine? I to 10€?!
RO i BG jesu u EU, ali nisu u Sengenu i nece skoro uci, tako da i taj dio o nepostojanju granica izmedju ove dve drzave je bas nepismen.

U Nemackoj je pre par godina uvedeno placanje autoputeva za kamione. Mislim da je 0,16 evra po km, ali nisam siguran (mogu da pogledam pa da javim posle).

RO i BG nisu u Shengenu, ali kao EU imaju znatno olaksana carinska pravila, sto na zalost kod nas jos uvek nije slucaj!

i jel postoji mogucnost da ce ove godine nesto poceti da se gradi,sta je sa Le-Mak?

Rumunija i Bugarska su primljene u EU jer Rusija jaca, i to je jedini razlog...inace ru i bg su daleko od eu , pa cak i od nas po mnogo cemu... ne bih se ja toliko uzdao u to da ce neki dugorocni planovi obilaziti nas koji smo kratkorocno van unije a u nju cemo uci u sledecih 20 god sigurno (valjda , majku mu:) )

Znam za putarinu za kamione u D, ali otkud njima cifra 10€ i slicne nebuloze.
Jeste lakse unutar EU, ali daleko su BG i RO od "prave" EU, tako da je tekst i dalje glup.

Ovog vikenda sam bio na Fruskoj Gori... i nasao jedno super mesto sa koga se vidi most Beska... na autoputu BG-Novi Sad... prelep pogled... uzivo je jos lepsi, vidi se cak i u daljini sam autoput... ustvari automobili kao sjajne tackice koje se pomeraju na sivoj traci :)

http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2%20rodjendan%20SerbianMeteo/IMG_7002_resize.jpg

Ahaha :lol: Jednog dana...

Kada je vec rec o autoputevima, vracao sam se avionom iz Rima po veoma bistrom danu i jasno se moglo videti kako je uradjen autoput do Splita i da se dalje gradi prema Dubrovniku. Izgleda sjajno. .

bas sam juce prosao delom tog autoputa i ne samo sto izgleda sjajno, nego je i sjajno izveden... kao i magistralne saobracajnice na prilazima splitu... cista desetka... a mi smo jedva uspeli da asfaltiramo ono parce njive od BG do NS...

^^
Da, i to će nažalost biti tako sve dok se u Srbiji ne reši pitanje privatnog vlasništva. Eksproprijacija zemljišta (njiva) traje duže nego izgradnja autoputa, u zemlji Srbiji.

^^Na ovoj slici gore se bas i ne vidi da se most Beska II gradi. Da li se gradi uopste, posto je bilo objavljeno da su radovi poceli?

gradi se, ali nizvodno od postojeceg. juce sam prosao onuda... pobijaju neke shipove, vidi se sa samog mosta...

Super, hvala :)

od Sabca do Beograda prosle godine u krajem Augusta
http://a511.ac-images.myspacecdn.com/images01/35/l_4fe93e89eaa09af9361f4261557e7c96.jpg
http://a803.ac-images.myspacecdn.com/images01/120/l_45bf65dec1f3816db61a5fd6e9325dfa.jpg
http://a863.ac-images.myspacecdn.com/images01/89/l_2c6dc79e991a8e127c8ca2fb62e86dae.jpg
http://a340.ac-images.myspacecdn.com/images01/88/l_5f81a8d9d2b7953f053ddd36d859e61b.jpg
http://a81.ac-images.myspacecdn.com/images01/86/l_59fa9fdb9b2e7db6e9cde2ca0655bc60.jpg
http://a549.ac-images.myspacecdn.com/images01/107/l_580b8fa9530cd4ad57ab59cdfaa4c91c.jpg
http://a75.ac-images.myspacecdn.com/images01/25/l_e937373b0f83e678cafd590fffccf032.jpg
http://a465.ac-images.myspacecdn.com/images01/9/l_6420aba2a79bf96ed6d535274f885f08.jpg
http://a188.ac-images.myspacecdn.com/images01/96/l_f2bee71787d3a4dc359d29f03b9486b3.jpg
http://a684.ac-images.myspacecdn.com/images01/35/l_3bcff2a7860615bf50b617bfb4272aa3.jpg
http://a321.ac-images.myspacecdn.com/images01/63/l_69747c7959973b2ce90da53ee0324470.jpg
http://a691.ac-images.myspacecdn.com/images01/75/l_01a173935e13ef0cd7ff8ac45c1374da.jpg
http://a70.ac-images.myspacecdn.com/images01/18/l_36c344e2000e11d1a19254ccb905bd3d.jpg
http://a257.ac-images.myspacecdn.com/images01/54/l_36232ba0a0779a697801fb94092d7208.jpg
http://a946.ac-images.myspacecdn.com/images01/10/l_6fd357f9e9cbb311663802c186070f39.jpg
http://a334.ac-images.myspacecdn.com/images01/31/l_26881d57708851d8141fcbd8a9c41ca5.jpg
http://a174.ac-images.myspacecdn.com/images01/19/l_48451e42edc9e9a85e602ac9bfa1a68d.jpg
http://a867.ac-images.myspacecdn.com/images01/42/l_0a55a463f93957425126e1c61f7bc222.jpg
http://a633.ac-images.myspacecdn.com/images01/5/l_e9f75ab57b31cd5763bcaa21fc9d2a88.jpg
http://a264.ac-images.myspacecdn.com/images01/83/l_ab442f7cdb8a76c627557f32c936a587.jpg
http://a196.ac-images.myspacecdn.com/images01/123/l_37bc515f0cf680d7a92bfd1ef40982e3.jpg
http://a661.ac-images.myspacecdn.com/images01/127/l_8f2461486a6d35989c768fb99112707c.jpg
http://a198.ac-images.myspacecdn.com/images01/119/l_892819871bf398da2c024e740098a6e5.jpg
http://a770.ac-images.myspacecdn.com/images01/114/l_ebbb304e6e456511be3ec605e8a82321.jpg
http://a393.ac-images.myspacecdn.com/images01/106/l_9b1cdf976067595bee163d2b48a98520.jpg
http://a621.ac-images.myspacecdn.com/images01/62/l_cc8d35fb39bb0c16c4b01a161d91a46c.jpg

Zanimljive fotke, prije mjesec dana sam prosao cijelom duljinom autoceste od Sida do Nisa na putu ka Pristini. U biti zanima me nes, na sto je vec mogao neko odgovorit al mi se ne da svrljat i trazit po threadu, pitam se da li postoji neki plan da se autocesta od nisa produlji prema Pristini i spaja na nasu koja se pak spaja sa ovom od Durresa (Tirane) do granice sa Kosovom. Hvala unaprijed!

Nema planova za to... autoput ce se produziti od Leskovca do Makedonske granice, i od Nisa ka Bugarskoj granici.

Ma daj, steta. A nekih drugih planova za bilo kakve ceste koje bi povezale Kosovo i Srbiju? Kad sam bio dole isli smo od Nisa do granice nekom cestom koja je bila poput sumskih drumova sjevera Afganistana, poslije je na Kosovu cesta bila ok!

u dogledno vreme se ne planira graditi autoput do kosova, jer postoje bitnije deonice i planovi za srbiju.. a i realno, kakvi su putevi na kosovu...

Ma daj, steta. A nekih drugih planova za bilo kakve ceste koje bi povezale Kosovo i Srbiju? Kad sam bio dole isli smo od Nisa do granice nekom cestom koja je bila poput sumskih drumova sjevera Afganistana, poslije je na Kosovu cesta bila ok!


Biće planova, u perspektivi, svakako. I Srbija ima interes za izlazak na luku Drač. :cheers:

Biće planova, u perspektivi, svakako. I Srbija ima interes za izlazak na luku Drač. :cheers:

To se podrazumeva, svakako se planovi razradjuju u perspektivi ahaha.
Inace postojao je projekat povezivanja Nisa sa nekim buducim autoputem za CG koji bi delom isao preko Kosova ali od toga nema nista, mislim tog autoputa preko Kosova. A put od Nisa za Pristinu je trenutno nebitan i mnogo je vazni prema Kosovskoj Mitrovici i tamo ceo saobracaj ide.

Ma daj, steta. A nekih drugih planova za bilo kakve ceste koje bi povezale Kosovo i Srbiju? Kad sam bio dole isli smo od Nisa do granice nekom cestom koja je bila poput sumskih drumova sjevera Afganistana, poslije je na Kosovu cesta bila ok!
cini mi se da ti nesto ne stima ovdje. Poveze zagreb sa dubravom ili s preckom ili travnom...

cini mi se da ti nesto ne stima ovdje. Poveze zagreb sa dubravom ili s preckom ili travnom...


Daj BL nemoj se obazirat na to, svak ne govori iz svoje perspektive vidjenja stvari...to je manje bitno meni sad!

A kakva je povezanost Srbije sa sjevernim Kosovom onda, kak tamo izgleda cesta? ima mozda neko fotke?

Pa cuj da ja dodjem na Hr foum da kazem da poveze Zagreb sa RSK vidio bi reakcije.

Cuj nije ti to isto! Ne ne nikako ne!

Ajmo ne udaljavat se od teme molim te!

Cuj nije ti to isto! Ne ne nikako ne!

Ajmo ne udaljavat se od teme molim te!

A pa ne moze sada da se ne udaljavamo jer nismo ni krenuli mi.
Zasto nije isto? U pravu je mojaBL kada bi se tako nesto reklo kod Hrvata skocilo bi i staro i mlado i coravo i cosavo da brani dignitet.
Ne u pravu si ne moze da se poredi nikada na Kosovu nije postojao Jasenovac, nikada nije proterano 90% stanovnistva iz jedne oblasti a to je mnogo gore nego na Kosovu

Postoji PM na ovom sajtu, pa lijepo tamo razborite.

Ko to kaze da ne postoji plan?
http://www.srbija-info.yu/Razvoj/img/bg-cg.jpg

Samo polako, izgradice se i to.

^^ hoce, ali sigurno ne nasim parama...bar ne mojim, jer cu da prestanem da placam porez

Pozdrav,

Autoput do Pozege verovatno necemo videti pre 2020 jer nam trenutna politicka situacija to nedozvoljava. Medjutim jednu stvar ne razumem, zasto Srbija trazi pare za auto put do Horgosa kada jos nije izgradila E75 koji je znatno vazniji i prometniji i doprinosi dosta vise para od putarine.

Zar nebi prvo trebali totalno izgraditi put od Madjarske do Makedonije, i od Nisa do Bugarske, i malo smanjiti te putarine za strana vozila jer su katastrofalne... Time bi se promet autoputa poveco, a tek ako bog da da udjemo u EU jednog dana, onda ni jedno vozilo nebi islo preko Bugarske i Rumunije nego preko Srbije i pravog autoputa.

^^ Naravno da to mora biti prioritet, ali naš ministar Velja prvo hoće autoput do svoje vile (već sam na predhodnim stranama govorio koliko je to neracionalno i neekonomčno), pa tek onda ovo ostalo...

Da li neko zna koliko tacno kosta izgradnja autoputa od Beograda do Pozege? Koliko ja znam taj put se gradi na neravnom i nezgodnom terenu gde je neophodno dosta radova na zemljistu tako da mora biti skup.

A deonica izmedju Horgosa i Novog Sada je dosta jeftnijia za izgradnju, i naravno naj-prometnija i naj opasnija!

Auto-put do Pozege bi dosta povezao bratsku Republiku Srpsku sa Srbijom i centralnu Srbiju sa Vojvodinom, i naravno Velimira Ilica sa Vojvodinom ;) ... to su sve dobre svrhe.... Put takodje povezuje Srbiju sa Crnom Gorom, medjutim crna gora nam je okrenila ledja posto zele da budu pravi evropljani i okrenu Srbiji ledja bas kao pravi evropljani, pa nisu dozvolili Srbiji cak ni da kupi luku bar. A siptarima ce dati. A i sama crna gora nema pola miliona stanovnika...

Tako da mislim da je bolje da se Srbija poveze sa Grckom, i ovako i onako imaju lepse (i jeftinije) more, a svi znamo da sa danasnjim autima i dobrim putevima prije bi se stiglo do Grcke nego do Crne Gore zbog prirode puteva. A ekonomski da ne pricam sta je korisnije za Srbiju...

^^ Pa ne zna se tačna vrednost tog posla...nemoj me držati za reč, pričam iz sećanja, mislim da je početna procena za tu deonicu bila nekih 800-900 miliona evra...što znači da bi se posao jako lepo isplatio koncesionaru jer bi taj novac skupio putarinom na vojvođanskoj deonici, dok bi putarina na novoizgrađenoj deonici bila čista zarada...međutim, nove procene su da bi ta deonica koštala i 2 milijarde...zbog toga će verovatno i pasti ceo posao u vodu...

Teško ide i ovo a kamoli ono do beške...

PRAZNO GRADILIŠTE KOD BEŠKE


Gradilište novog mosta preko Dunava kod Beške još uvek je u znaku uskršnjih i prvomajskih praznika. Prazno je od polovine aprila, a kada će se izgradnja nastaviti, ne zna se. Radnici koji su angažovani kao podizvođači vraćeni su matičnim firmama, koje su ih u međuvremenu uputile na druge poslove, a, kako čujemo, austrijska “Alpina” i nemački “Dilinger”, koji su dobili ovaj posao, rade papirnati deo posla.


http://www.dnevnik.co.yu/modules/htmlarea/upload49/admin_109.gif

Prema službenom obaveštenju, radovi su prekinuti zbog toga što je “Alpina” tražila da se kompletno gradilište na kojem je ostala bomba bačena u NATO-bombardovanju 1999. pretraži. U Javnom preduzeću “Putevi Srbije” sumnjaju u te razloge i iskrenost izvođača, jer kažu da je teren davno pretražen, a unapred se zna da bomba nije na delu koji izvođač spominje kao nesiguran. Zato ocenjuju da se radi o dobijanju na vremenu, jer već kasne s planiranom dinamikom izgradnje. U javnosti se šuška o tome da su glavni razlozi prekida radova nezavršeni projekti. Jer, da se radi o potrebi dodatnog pretraživanja terena, to bi se obavilo prvog dana nakon što je gradilište oslobođeno opreme.

Nakon gotovo tri godine i tri produženja važnosti ponuda za izgradnju novog mosta preko Dunava kod Beške, konačno je polovinom 2006. izabran izvođač radova. Evropska banka za obnovu i razvoj, koja je odobrila kredit za izgradnju novog mosta, nije dala saglasnost na prvobitni predlog tenderske komisije da most gradi domaći konzorcijum predvođen “Mostogradnjom”, već se saglasila s drugim predlogom, prema kojem se posao poverava austrijsko-nemačkom konzorcijumu “Alpina Majreder – Dilinger”.

Prema uveravanjima iz pobedničkog štaba, pripremni radovi su planirani za jesen 2006, odmah nako što se raščisti teren, ali je gradilište formirano tek u proleće 2007, nakon što je dobijen akt o urbanističkim uslovima. Kako je međunarodnim tenderom, koji je okončan 2006, određen rok izgradnje novog mosta od dve godine, to znači da je u startu produžen za godinu, jer se računa od dana dobijanja ovog akta. Međutim, sudeći po dosadašnjem tempu izgradnje i prekidu radova zbog navodnog traženja bombe, neizvestan je i novi rok, koji ističe u leto 2009.

Uz pomoć domaćih neimara, prvenstveno iz “Mostogradnje”, pobednički konzorcijum treba da izgradi most po projektu nemačke projektantske kuće iz Štutgarta “Leonart Andra i partner”. Most će imati istu siluetu kao postojeći, samo što će biti betonski. Udaljenost između ograda dva mosta iznosiće pet metara, a osovinski razmak mostova je 19,4 metraa. Most će biti dug 2.205 metara, a imaće širinu autoputa od 15 metara s tri trake, dve vozne i jednom zaustavnom.

Istom konzorcijumu na istom tenderu dodeljena je i popravka postojećeg mosta preko Dunava kod Beške, koji mora da se završi za godinu dana, a počeće po završetku izgradnje novog mosta. Popravke koje su u toku, a koje radi “Mostogradnja”, odnose se samo na najhitnije radove koji ne mogu da čekaju konačno rešenje.

R. Dautović

Ovog vikenda sam bio u Cacku... evo par fotki Ibarske magistrale na putu Cacak-Beograd

neposredno po izlasku iz Cacka (posle Preljine)
http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_7308_resize.jpg

klisura izmedju Cacka i Gornjeg Milanovca (paznja... ima ludaka koji preticu i u krivanama... tako da oprez!!!
http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_7311_resize.jpg

uspon ka Rudniku
http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_7312_resize.jpg

pogled ka Rudniku
http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_7314_resize.jpg

spust sa Rudnika... problem su kamioni koji se u koloni brzinom 20 km/h spustaju... ali srecom put je u 3 trake
http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_7315_resize.jpg

EKO Hellenic pumpa posle Lazarevca
http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_7318_resize.jpg

Lipovacka suma
http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_7321_resize.jpg

ulazak u Beograd
http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_7322_resize.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_7327_resize.jpg

Ibarska magistrala na relaciji Beograd-Cacak je uglavnom u dobrom stanju... ima par mesta gde je neravan kolovoz ili gde su pukotine popunjene smolom, ali u sustini sasvim ok. za voznju. Jeste malo smorno (jeste lepa priroda, ali na toj relaciji je samo jedan tunel, nema vijadukata) oko 2 sata se vozi, ima deonica gde moze glat da se vozi i 120-140 km/h bez problema (par dobrih pravaca), u sustini izmedju 80-100 moze skoro svo vreme. Problem su kolone iza kamiona, nas su danas uhvatile 2 takve kolone, na spustu sa Rudnika i posle onog tunela, prva kolona je bila laka, zato sto je put bio u 3 trake, ali ova druga kolona je bila tamo gde nema puno pravaca, tako da smo stizali jedan po jedan kamion (bilo ih je 5).

bijeli znakovi?
http://img.photobucket.com/albums/v449/StefanoD/2008%20godina/IMG_7312_resize.jpg

pa to je valjda normalno kada je znak da je "kraj" nekog mesta... mislim ne obracam paznju na boju znakova, pa ne mogu da se setim da li je tako u okolnim zemljama i u EU.

Stvarno vise EU :bash:

Koja EU, svaka zemlja ima razlicito!
A SRB i sve ostale zmlje SFRJ imaju zute table na magistralnim putevima, a bijele su za dijelove grada, zato mi je cudno.

^^
Nemamo više žutih tabli u Srbiji, već nekoliko godina unazad. Svi novopostavljeni znakovi imaju belu pozadinu, takođe horizontalna signalizacija je isključivo belom bojom, nema više ni žutih crta po putevima.

Preostali su žuti znakovi iz SFRJ, naravno, ali će oni biti uklanjani sa njihovim starenjem.

Onaj beli znak sa Stefanove slike je OK jer svi znakovi sa porukom "prestanak zabrane" su čisto beli tj. na beloj podlozi sa crnim slovima i precrtani sa više crnih crta. Tako je bilo i u SFRJ, takođe.

Pricamo o razlicitim stvarima. Bijeli znakovi da, ali ja pricam o bojama tabli koje su razlicite u zavisnosti od vrste puta na kojem se nalaze.
Zeleno autoput, plavo put rezervisan za motorna vozila, a zuto magistralni i svi ostali putevi, bijelo dijelovi grada.
To nema veze s bojom linija i znakova. To je svagdje u exYu promijenjeno, ali govorim o putevima i tablama koje pokazuju smjerove, nazive gradova itd.
Vjerovatno je srbijanske putare uhvatila EU manija, pa su skontali da sve sto je zuto treba biti bijelo.
U SFRJ nikad to nije bilo na bijelim tablama, nego je boja table zavisila od vrste puta na kojej se nalazi.
To se cak i u autoskoli uci.

Primjer

http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/oktobar/29/tema/putokazi-v.jpg
Zeleno autoput, plavo put rezervisan za motorna vozila i zuto obican magistrlni put.

ili

http://lh5.ggpht.com/Stanke1955/SA0cwaP2_KI/AAAAAAAAAcc/HEGL-DVhAPM/SnapShot%280%29.JPG?imgmax=512

^^
A OK, ti na to misliš. :hammer:

Bile su i u SFRJ bele table sa crnim slovima na trećerazrednim putevima, sećam se. Nemam pojma zašto su ih sada stavili na Ibarsku magistralu.

Ali te bijele su bile iz 60-ih i to bas u nekim zabitima gdje jos nisu zamijenjene.
Ne volim ovu nedosljednost.

Evo jos jedna nesreca na deonici Subotica - Novi Sad.

Em sto nemamo uslove... ali ko ce odgovarati za KRETENASTU (nemam bolji izraz) voznju i za odnete zivote?

:ohno::ohno::ohno:

Само једно питање: Која је траса аутопута између Новог Сада и Београда у бољем стању? Страна ка НС или ка БГ?

http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/decembar/02/ekonomija/koncesija_v.jpg

^^ ok su obe sada... rekonstruisali su i traku od NS ka BG u celosti... najbolje parce puta je traka ka NS od mosta beska do novog sada (ta traka), a najlosije od batajnice do beske...

ok su obe sada... rekonstruisali su i traku od NS ka BG u celosti... najbolje parce puta je traka ka NS od mosta beska do novog sada (ta traka), a najlosije od batajnice do beske...


Аха, хвала. Прошле године ми се чинило као да је једна страна скроз нова, а друга у катастрофалном стању.

^^ nije ti se cinilo... tako je bilo, sada je dovedena u red cela deonica izuzev mosta beska...

deonica od batajnice do beske u pravcu iz BG ka NS je uradjena sa losijom podlogom (kraduckalo se), sto se oseti u voznji, ali ni priblizno kriticno kao sto je nekad bila traka od NS ka BG koja od izgradnje 1977 nije rekonstruisana...

^^ Ne znam, ja uopšte nisam zadovoljan kako je odrađeno presvlačenje, jako je grbavo...ako imaš neki bolji auto onda još ono, podnošljivo, ali zato autobus podrhtava k'o lud....možda je tu i tamo odrađen koji km kvalitetno, ali ne mogu da se setim koja tačno deonice, ustalom i nebitno....

Nego mene zanima da li će ikad na deonici Batajnica-BG izgraditi pravi autoput...ovo je skroz bezveze što sada imamo...

verovatno nikad... to je kako bi Hrvati rekli "Brza Cesta" (ne znam kako da prevedem na srpski... posto je ono "Brz Put" nekako neadekvatno). To i treba da bude tako, posto je ipak kraj autoputa, kada ga povezu sa obilaznicom bice autoput-jedna celina.

Pa nije "cesta" sad neka hrvatska rec...koristimo je i mi, narocito u Crnoj Gori.

^^

Na srpskom "експрес веј" :lol:

I grade i projektuju i traže bombu
(http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&file=article&sid=40003)
U POSETI GRADILIŠTU NOVOG MOSTA KOD BEŠKE

Na gradilištu novog mosta preko Dunava kod Beške juče pre podne zatekli smo radnike firme „Novkol“ kako testiraju tlo u 30 metara dubokoj jami, u kojoj će se postaviti prvi trajni šip za stub broj osam.


Na levoj obali Dunava uzvodno od postojećeg mosta radnici „Mostogradnje“ grade pristan, a paralelno s izgradnjom novog mosta u toku su pripreme za konačnu sanaciju postojećeg. Ova oba velika projekta poverena su austrijsko-nemačkom konzorcijumu „Alpina“ - „Dilinger“, koja prema prvobitno postavljenim rokovima novi most treba da završi do 13. septembra ove godine, kao što piše na tabli postavljenoj na ulazu u gradilište, međutim dinamika radova je daleko od toga.

Odgovorni rukovodilac radova u „Alpini“ Milorad Stevanović nam objašnjava da radovi kasne iz više razloga, najpre se čekala urbanistička dozvola, onda se zahtevalo da se pretraži teren od zaostale bombe bačene u NATO bombardovanju 1999, a ni glavni projekat još nije gotov, pa se paralelno i gradi, i projektuje, i traži neeksplodirana naprava! Specijalizovana firma MPC Inženjering pretražila je teren od stubova sedam do 17 pored vode, od stuba 18 do 41 gradilište nije pretraženo, a da bi se moglo raditi na delu od stubova 18 do 31, najpre moraju da se urade peščana ostrvca da bi moglo da se priđe, što je planirano za ponedeljak. Za njihovu izgradnju trebaće oko nedelju dana. Tako vreme odmiče.

Uprkos tome što je tlo testirano izgradnjom probnih šipova, Stevanović kaže da će se na svakom stubnom mestu raditi test na otpornost zemljane podloge prema pritisku šipa, odnosno stuba i to za prvi šip, što traži nadzorni organ. Za svaki takav test treba oko pet sati rada. Nakon toga sledi betoniranje šipa, a ima šest šipova u jednom stubu. Koševi armature su već pripremljeni i počinje njihova ugradnja. Da bi se izgradio samo jedan šip dubine 30 metara i promera 1,2 metra, neophodno je da se ugradi oko 34 kubna metra betona.

Fabrika betona koji koristi „Novkol“ je u Beškoj, a u njoj rade radnici „Puteva Užice“. Za šipove koje gradi „Mostogradnja“ beton se doprema iz vlastite baze u Beogradu i ta firma samostalno radi i iskope, i armaturu, i beton. Na gradilište u ponedeljak dolaze i radnici austrijske firme „DŽi-pi-es“, koji će takođe raditi na izgradnji šipova, odnosno temelja mosta.
Valjda nije dublje u zemlji
S obzirom na to da specijalci firme MPC Inženjering traže neeksplodiranu bombu na dubini od šest metara, Milorad Stevanović objašnjava da su oni sami uradili simulaciju bombe na 11 metara dubine. „Bomba“ je bila duga 2,5 metra i prečnika 0,45 metara, napunjena metalom težine 470 kilograma. Aparati za ispitivanje su to registrovali. Pretpostavlja se da zaostala bomba nije dublje u zemlji, ako je uopšte na tom delu terena, u suprotnom, posledice bi mogle da budu fatalne.

Do sada su izgrađeni svi šipovi na stubu 10, dubine 31 metar, ali betonska grdosija se ne vidi i tek se nazire gde je ispod zemlje. Na šipove se gradi naglavnica, koja je nosač stubova. U razgovoru saznajemo da je „Mostogradnja“ dobila nalog da za kraj sledeće nedelje pripremi armaturu i počne izgradnju naglavnica na stubu 10, a u ponedeljak firma „DŽi-pi-es“ počinje izgradnju šipova na stubu 11. Za njih je armaturu uradila „Mostogradnja“, a isporučiće i beton. Za izgradnju stuba 12 urađena je platforma na koju će preći „Mostogradnja“ čim završi stub devet, na kome su dva šipa već gotova.

Sve pripremne radove na gradilištu, kao što su putevi i platforme za dizalice, kako bi mogle da priđu na stubno mesto gde se rade šipovi i naglavnice, radi novosadska firma MG „Tera Miks“. Oni su trenutno kod stuba 40 na levoj obali Dunava i rade nadvišenu platformu za montažu devet kontejnera-kancelarija.

Na levoj obali uzvodno od starog mosta „Mostogradnja“ završava postolje nad Dunavom, koje će se koristiti za pretovar tereta s obale na brod u vreme kada padne nivo Dunava. Rukovodilac Marko Vojvodić kaže da je za izgradnju ovog pristana pobijeno 16 šipova, postavlja se prvi sprat čelične konstrukcije teške 40 tona, a na nju će se montirati još jedan sprat iste težine, na šta će se postaviti betonske ploče.

Iako je konačna sanacija postojećeg mosta predviđena tek posle izgradnje novog, „Alpina“ i „Dilinger“ već su počeli pripreme za ovaj posao, kako bi dobili na vremenu, jer je rok za završetak posla na oba mosta tri godine, računajući od septembra 2006. Šef iz „Mostogradnje“ Gojko Stojanovski objašnjava da se upravo postavlja skela na stubovima, gde će se raditi sanacija. Inače, postojeći most je bezbedan za saobraćaj, jer su hitne intervencije završene pre petnaestak dana i obavljen je tehnički prijem.
:? Je li stvarno moguće da završe sve do septembra 2009?

nije

Bice Beska gotova isto kao i obilaznica :ohno:

Bank Austria podržala izgradnju autoputa Horgoš-Požega

Projekt izgradnje autoputa Horgoš-Požega, koji trebaju realizirati austrijske kompanije Porr i Alpine, ponovo je pokrenut, pošto su dvije kompanije dobile financijsku podršku Bank Austria.

Objavio je to danas bečki ekonomski dnevnik Wirtschaftsblatt, te ujedno podsjetio da su Porr i Alpine strepili za realizaciju projekta vrijednog 1,1 milijardu eura, s obzirom da nisu mogli na vrijeme da osiguraju bankovne garancije.

http://www.poslovni.hr/80240.aspx

Pa kada ce poceti za izgradnjom??? 2010 ili kasnije??? :)

znaci kod vas Alpina i Porr, a kod nas Alpina i Strabag.

Čitajući sajt za koji je krzamak ostavio link, naišao sam na jedan veoma interesantan članak, o izgradnji tzv. "istočnog koridora". Ovo čujem prvi put pošto to nije u Srbiji uopšte pominjano, a veoma je interesantno:

15. veljača 2007.| Rato Petković

Srbija bez kapitala za autoceste

Pokušaj da Pariški klub oprosti milijardu dolara koji bi se utrošili na cestu od Leskovac do Makedonije nije uspio

Srbija još nije završila izgradnju autocesta na europskom koridoru 10 koji ide od Austrije do Bugarske i Grčke, za što joj je Unija dala rok od četiri godine. Pokušaj prema kojem je trebalo da Pariški klub oprosti Srbiji dodatnih milijardu dolara, kako bi se taj novac namijenio završetku neizgrađenih dijelova koridora od Leskovca do granice s Makedonijom i od Niša do bugarske granice, nije naišao na pozitivan odgovor povjeritelja. Jedino je Grčka je odlučila dati za izgradnju pravca autoceste prema Makedoniji 100 milijuna eura. Pored spomenutog koridora postoji još europski koridor 4 koji također prolazi kroz Srbiju. To je pravac koji iz Njemačke preko Češke, Mađarske i Bugarske vodi do Turske. U Srbiji se pojavila zamisao o izgradnji tzv. istočnog koridora koji bi trebao povezati cestovne, željezničke i vodene koridore. Prema kazivanju autora te ideje Nenada Čolovića, prednost koridora istok je što bi se izbjegli planinski masivi poput Karpata u Rumunjskoj i planine Balkan u Bugarskoj. Čolović uvjerava da bi se izgradnjom tog koridora otvorila mogućnost da od prometa na cestama, željeznici i Dunavu godišnje ostvaruje više desetaka milijardi dolara. Autori upozoravaju da nadležni državni organi trebaju brzo reagirati jer bi u suprotnome Srbija mogla biti zaobiđena što potvrđuje i informacija prema kojoj Bugarska i Rumunjska kane financirati izgradnju mosta preko Dunava i tako otvoriti novi pravac prema Bliskom istoku koji ne bi prolazio kroz Srbiju. Srbija nema sredstava sama ući u ostvarivanje te zamisli, ali su autori projekta o izgradnji koridora istok upoznali čak sedam srpskih ministarstava. Izgradnja prometnica, odnosno cesta, luka i željezničkih pravaca omogućila bi zapošljavanje srpske građevne operative što za tamošnju ekonomiju predstavlja dodatni motiv. Ostvarenje projekta, iako je prema mišljenju stručnjaka veoma isplativ, jako je upitan, kako zbog toga što Srbija nema vlastitog kapitala za njegovu realizaciju tako i što se u ovom trenutku ne vidi tko bi od inozemnih ulagača bio spreman prihvatiti njegovo financiranje. I izgradnja autoceste od Horgoša do Požege, koja je trebala biti dana na koncesiju španjolsko-austrijskom konzorciju FCC -Meireder, postala je upitna jer je inozemni koncesionar odložio potpisivanje ugovora zato što postoji sukob vojvođanske i republičke vlasti zbog koncesije. Srbija nastoji izgraditi autocestu do granice s Crnom Gorom koja bi trebala nastaviti izgradnju do luke Bar. U Crnoj Gori, međutim, ne postoji osobito zanimanje za taj pravac. Crnogorski planovi okrenuti su izgradnji autoceste prema luci Ploče odakle bi se uspostavila veza s budućom autocestom koja bi išla kroz BiH preko Sarajeva, a nastavila bi se na Osijek i dalje prema Mađarskoj.

http://www.poslovni.hr/img/ArticleImages/28793.jpg


Izvor: poslovni.hr (http://www.poslovni.hr/34078.aspx)

Ovo je sve nazalost izvesno :ohno:

od bugarske granice prema nišu:

QTm4zUNKNM4

bolest od prirode...

To neki turcin snimao?:)
Priroda je fantazija! Samo bih osvjetlio ove vece tunele, ne znam zasto to nisu uradili kad su ih rekonstrisali.

To neki turcin snimao?:)
Samo bih osvjetlio ove vece tunele, ne znam zasto to nisu uradili kad su ih rekonstrisali.

verovatno nije jednostavno dovuci struju od najblizeg dalekovoda do ove klisure

^^magicna rijec solarne ploce

^^

magicna rec: srbija :)

^^

:lol::lol::lol::lol:

Valjda će uskoro biti neki klip sa gradnje autoputa:)

^^

magicna rec: srbija :)
e sad... pa ni nisi siguran da nema struje, a osim toga za tako dugacak tunel, ajde oni kratki kad su vec ulagali tolike novce mogli su i za rasvjetu, pa makar i na solarne ploce.

http://i241.photobucket.com/albums/ff70/xy_poz/Zemun/IgorIkeaBLRavanica169.jpg

http://i241.photobucket.com/albums/ff70/xy_poz/Zemun/IgorIkeaBLRavanica170.jpg

http://i241.photobucket.com/albums/ff70/xy_poz/Zemun/IgorIkeaBLRavanica171.jpg
:cheers:

Još jedna usputna..
http://i241.photobucket.com/albums/ff70/xy_poz/Zemun/IgorIkeaBLRavanica177.jpg

Yeah Opstina Krusevac?

Imali neki dio autoputa da ima mozda 3 vozne trake? Ja mislim da ovako jedino ima u Sloveniji veoma kratka dionica.

Mislis, samo 3 trake ili 3 trake plus zaustavna traka?

Da,3 trake plus zaustavna.

na nekim deonicama Beograd - Nis imas po tri trake ali bez zaustavne (treca nije zaustavna, sira je)

Bolje je imati 2 trake + 1 pomocna/emergency lane, a ne 3 cele bez pomocne.

Zasto? Zato sto ako se SLUCAJNO nedaj boze desi veca saobracajka, pomocna traka je tu za policijska vozila, ambulantu i vatrogasce da prodju sto brze a ne da se guraju u koloni. Al sta vredi, u srbiji bi i obicni vozaci vozili tom trakom da dodju brze... kao sto u beogradu gaze travu itd :)

Nego jedno pitanje u vezi te "prirode"?
Kako oni misle da izgrade citav autoput krzo te stene i kanjone? :ohno:

^^
Isto kao i Švajcarci ;)

Izgleda da je Srbija bas krenula napred ako ima 3 trake. Svaka cast.

Da,3 trake plus zaustavna.

Postoji recimo na ulazu u Beograd iz pravca Obrenovca, i to cak mislim 4 trake plus zaustavna.

Inace, te tri trake BEZ zaustavne na nekim deonicama AP Beograd-Nis su na deonicama sa velikim nagibom (Bregaljnicko brdo), tako da se ta treca traka koristi za spora vozila (kamione, slepere), i posle nekoliko kilometara se ponovo "pretvara" u normalnu zaustavnu traku.

Nego jedno pitanje u vezi te "prirode"?
Kako oni misle da izgrade citav autoput krzo te stene i kanjone? :ohno:

Zato to jos nije izgradjeno jer je skupo mora se probijati kroz kanjon Nisave ali 'ajde da je samo tu tako nego i prema Grckoj i Makedoniji je tako kroz Grdelicku klisuru(Juzna Morava) pa onda ovaj projekat do Pozege tj. Crne Gore ima jos vise takvih mesta kroz Sumadiju nije takav problem ona je talasasta i moze da se gradi ali vec od Cacka pocinje Dinarski masiv planina. Ja ne znam dal' autoput do Pozege treba da ide kroz Ovcarsko-Kablarsku klisuru? A sta tek posle Pozege Zlatibor, Golija, Zlatar sve kroz kanjone raznih reka.
Evo jos jedne slike iz Sicevacke klisure tj. puta prema Bugarskoj granici.
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sh/c/c1/Sicevacka_klisura.jpg

Ko hoce da vidi kako se pravi autoput kroz planine i klisure neka se provoza deonicom od Genove do Nice. Tunel-vijadukt celom duzinom. Ima slicnih primera i blize, napr. u Sloveniji na deonici Ljubljana-Koper. Drugim recima, sve se moze kada se zaista hoce.

^^
Tačno tako. :okay: Da vidite samo AP na portugalskom ostrvu Madera, koje se inače sastoji od ogromnih planinčina i litica. AP je dužine 43 km i više se voziš kroz tunele (od kojih je većina duža i od 5 km) nego van njih. Vožnja ovim AP je potpuno besplatna!

http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=15268619&postcount=211


A budući AP Niš-Dimitrovgrad ne bi išao kroz Sićevačku klisuru već potpuno novom trasom, nešto severnije. Izlazila je mapa pravca više puta do sada u reviji SAT.

to su gluposti i izmisljanje, kao ne mozemo da pravimo autoput kroz planine, a lakoverni narod, koji nije isao dalje do Segedina misli da je stvarno tako... pa sta mislite koliko je ljudi kod nas proslo autoputevima A10, A26, A7 u Italiji, A8, A41 u Francuskoj, ili nekim Svajcarskim autoputem... i zato oni misle da je to ne moguce napraviti...

Ko kaze da je nemoguce? Nije nemoguce nego je znatno skuplje nego kroz ravnicu.
A budući AP Niš-Dimitrovgrad ne bi išao kroz Sićevačku klisuru već potpuno novom trasom, nešto severnije. Izlazila je mapa pravca više puta do sada u reviji SAT.
Kuda severnije?
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/e4/Serbia_mountain_ranges.png

to su gluposti i izmisljanje, kao ne mozemo da pravimo autoput kroz planine, a lakoverni narod, koji nije isao dalje do Segedina misli da je stvarno tako... pa sta mislite koliko je ljudi kod nas proslo autoputevima A10, A26, A7 u Italiji, A8, A41 u Francuskoj, ili nekim Svajcarskim autoputem... i zato oni misle da je to ne moguce napraviti...

Isto tako neko moze da kaze oni u Dubai-u grade hotel na vodi, pa mozemo i mi. Razumes?

Niko nije rekao da se ne moze

Sta ja zelim da kazem je to da Srbija nemoze da POPRAVI svoje puteve, neravnine, OPASNE deonice isto kao ni onaj put od NS-Horgosa... Svi vicu kako "par metara kostaju milione dolara" i na ravnim putevima, pa ne mogu da prijuste... a moje pitanje je kako ce pored svega toga da naprave tako nesto, kao sto su putevi u tim stenama i planinama. Koliko to kosta metar auto puta, naspram metra NS-Horgos koji jos nisu ni poceli da rade.

:ohno:

Kuda severnije?


Kroz okolne planine umesto kroz kanjon, tj. tik uz reku. Slično drugoj traci AP Kumanovo-Đevđelija.

Kroz okolne planine umesto kroz kanjon, tj. tik uz reku. Slično drugoj traci AP Kumanovo-Đevđelija.

Pa jel' to ima logike?

^^
Naravno da ima. Ne znam šta ti je nelogično da se AP provuče iza planine umesto kroz tesnu i strmu klisuru. I za Grdeličku klisuru je planiran "obilazak" takođe.

Pa osim sto moras da probijas planinu nista drugo.

Nova saobraćajna petlja na Ibarskoj magistrali

Na Ibarskoj magistrali u neposrednoj blizini groblja „Orlovača“, na mestu zvanom „Vrbin potok", gradi se denivelisana raskrsnica. Razlog izgradnje ove petlje je pre svega povećanje stepena bezbednosti saobraćaja na ovom mestu Ibarske magistrale, gde je i ove godine bilo desetak saobraćajnih nezgoda.
Sistem denivelisane raskrsnice baziran je na dva mosta „blizanca“ preko kojih ide Ibarska magistrala u dve razdelne kolovozne trake po sedam metara, koje su odvojene zelenim pojasom širine četiri metra. Izlivno-ulivne rampe takođe su široke sedam metara i nalaze se sa obe strane mosta i podvozne saobraćajnice, a petlja se uklapa u novoprojektovanu trasu Ibarske magistrale. Sa mostovima se na donjem nivou ostvaruje saobraćajna veza sa grobljem „Orlovača“ sa desne strane i autobazom „Vrbin Potok“ na levoj strani.
Saobraćaj na Ibarskoj magistrali će se tokom radova neometano odvijati. Završetak petlje planiran je za jesen ove godine, a vrednost ugovorenih radova sa G.P. „Alpine“ d.o.o. je 283 miliona dinara.

http://www.beoland.com/aktuelnosti/pic/08/080529_1.jpg

http://www.beoland.com/aktuelnosti/pic/08/080529_2.jpg

http://www.beoland.com/aktuelnosti/pic/08/080529_3.jpg

http://www.beoland.com/aktuelnosti/pic/08/080529_4.jpg

Ima li neki posao u Srbiji koji ne dobija Alpine?

Pa osim sto moras da probijas planinu nista drugo.

Pa kroz planinu moraš svakako osim ako se nekim čudom ne isuši reka, pa onda kroz njeno korito.

Završetak obilaznice oko Novog Sada tek za godinu dana?

NOVI SAD - Građevinska kompanija ‘'Intermost'' iz Beograda saopštila je danas da će obilaznica oko Novog Sada biti izgrađena do sredine sledeće godine, u produženom roku, samo ako država isplati novac za eksproprijaciju zemljišta vlasnicima.

Direktor ‘'Intermosta'' Rene Milošević rekao je da je vlasnicima zemljišta kroz koje prolazi trasa obilaznice za sada isplaćeno samo 150 od 380 miliona dinara, što je glavni razlog zastoja na izgradnji obilaznice u dužini od devet kilometara koju ‘'Intermost'' gradi u saradnji s beogradskim preduzećem ‘'Energoprojekt niskogradnja''.

Prilikom obilaska radova na obilaznici, čija vrednost je 43 miliona evra, on je kazao da bi ‘'Intermost'' svoj deo posla na izgradnji nadvožnjaka i saobraćajnih petlji mogao da završi u roku.

Milošević je kazao da ‘'Intermost'' do kraja avgusta ove godine treba da završi i dva velika mosta, na Tisi kod Ade i na Savi kod Sremske Rače. Most na Tisi kod Ade je investicija vredna 927 miliona dinara, a most na Savi 650 miliona dinara. Prema njegovim rečima, da bi ta dva mosta mogla da se koriste u saobraćaju, trebalo bi najkasnije do sredine jula ugovoriti i izgradnju prilaznih puteva tim mostovima.

''Intermost'' je kompanija koja posluje u sastavu ‘'Vinsi grupe'', sa sedištem u Francuskoj. ''Vinsi grupa'' je najveća svetska građevinska kompanija, sa godišnjim prometom većim od 26 milijardi evra, i u kojoj je zaposleno preko 142.000 ljudi u mreži od 2.500 firmi koje posluju u više od 75 zemalja.


www.rtv.co.yu

^^ sta mu to dodje obilaznica oko NS? Autoput i ne dotice NS, koliko znam, kakva onda obilaznica?
pardon my ignorance ...

^^

to je zapravo proširenje i rekonstrukcija postojece deonice autoputa u zoni kojom autoput tangira grad....nekih 10-15 kilometara
Planirana je izgradnja druge trake autoputa od benzinske pumpe 'minut' do iza krivine prema subotici kao i izgradnja servisnih saobracajnica sa dve trake sa svake strane autoputa i rekonstrukcija postojecih i izgradnja novih petlji.....

Bilo je vec reci o ovom projektu i u ovoj i u temi o gradilistima u Novom Sadu.

Ne znam sta kazu strucnjaci, ali nisam siguran da se to zove obilaznica ...
Anyway, bitno je da se (g)radi.

^^ pa i nije neka obilaznica, ali ima ja mislim 3 petlje koje ce izlaziti na NS pa se verovatno zato zove obilaznica oko NS... ne znam u kom obliku izgleda...secam se neke mape ali ne znam gde je to sad i na kom je sajtu :) ,

BTW, svaki put kad prodjem tuda ono je jadno koliko malo radnika ima a koliko je gradiliste ogromno...

^^ pa i nije neka obilaznica, ali ima ja mislim 3 petlje koje ce izlaziti na NS pa se verovatno zato zove obilaznica oko NS... ne znam u kom obliku izgleda...secam se neke mape ali ne znam gde je to sad i na kom je sajtu :) ,

BTW, svaki put kad prodjem tuda ono je jadno koliko malo radnika ima a koliko je gradiliste ogromno...

Zato i kasni "obilaznica", to je pisalo u komentaru zbog kojeg je i pocela diskusija o "obilaznici".

^^ ajde!?

pa istina, al to je za jedan veliki prekor! zasto je to tako? gde su radnici, gde su pare?

^^ ajde!?

pa istina, al to je za jedan veliki prekor! zasto je to tako? gde su radnici, gde su pare?

Aj jos jednom procitaj:

Završetak obilaznice oko Novog Sada tek za godinu dana?

NOVI SAD - Građevinska kompanija ‘'Intermost'' iz Beograda saopštila je danas da će obilaznica oko Novog Sada biti izgrađena do sredine sledeće godine, u produženom roku, samo ako država isplati novac za eksproprijaciju zemljišta vlasnicima.

Direktor ‘'Intermosta'' Rene Milošević rekao je da je vlasnicima zemljišta kroz koje prolazi trasa obilaznice za sada isplaćeno samo 150 od 380 miliona dinara, što je glavni razlog zastoja na izgradnji obilaznice u dužini od devet kilometara koju ‘'Intermost'' gradi u saradnji s beogradskim preduzećem ‘'Energoprojekt niskogradnja''.

Prilikom obilaska radova na obilaznici, čija vrednost je 43 miliona evra, on je kazao da bi ‘'Intermost'' svoj deo posla na izgradnji nadvožnjaka i saobraćajnih petlji mogao da završi u roku.

Milošević je kazao da ‘'Intermost'' do kraja avgusta ove godine treba da završi i dva velika mosta, na Tisi kod Ade i na Savi kod Sremske Rače. Most na Tisi kod Ade je investicija vredna 927 miliona dinara, a most na Savi 650 miliona dinara. Prema njegovim rečima, da bi ta dva mosta mogla da se koriste u saobraćaju, trebalo bi najkasnije do sredine jula ugovoriti i izgradnju prilaznih puteva tim mostovima.

''Intermost'' je kompanija koja posluje u sastavu ‘'Vinsi grupe'', sa sedištem u Francuskoj. ''Vinsi grupa'' je najveća svetska građevinska kompanija, sa godišnjim prometom većim od 26 milijardi evra, i u kojoj je zaposleno preko 142.000 ljudi u mreži od 2.500 firmi koje posluju u više od 75 zemalja.

^^ pa i nije neka obilaznica, ali ima ja mislim 3 petlje koje ce izlaziti na NS pa se verovatno zato zove obilaznica oko NS... ne znam u kom obliku izgleda...

Pa uopšte nije obilaznica, po koji put već skrećemo pažnju na to!!! To je autoput E-75 koji prolazi pored NS-a....zbog toga što je neki novinar lupio, mnogi se gube i misle da je to nešto drugo u pitanju...Nego 3 petlje? Ja samo znam za postojeću zrenjaninsku i novu temerinsku....

^^ i novoprojektovana petlja 'sever' na ulazu iz pravca subotice, koja se pravi na mestu one ostre krivine (koja se takodje pegla da bude blaza, a postojeci put i most ce biti servisna saobracajnica) i koja ce biti spojena sa produzetkom novog, subotickog bulevara...

inace, zove se 'obilaznica' ne zato sto je neki novinar to lupio, vec se tako i zvanicno zove projekat, zbog toga sto je ova deonica deo buduceg poluprstena oko novog sada.

prema GUP-u, u planu je da se na E75 kod benzinske pumpe 'minut' (gde pocinje/zavrsava ova, nazovimo je-obilaznica) napravi jos jedna petlja (novi sad-jug) koja bi se preko buduceg mosta na dunavu, nizvodno od petrovaradina, povezivala sa ulazom u NS iz pravca iriskog venca (jedan od opterecenijih ulaza u grad)...
suboticki bulevar bi preko jos jednog mosta povezivao petlju sever i pocetak te obilaznice iz pravca venca...

otprilike kao na crtezu...
zelenom bojom su oznaceni predvidjeni autoputevi, a zutom tranzitni pravci

http://i32.tinypic.com/2held13.jpg

^^ Hvala za info...e taj deo od ulaza sa Iriškog venca će zaista biti obilaznica ;)...Biće super ako to izgrade...To će značiti i da ćemo konačno imati most za tranzitni saobraćaj koji spaja Bačku I Srem...(do sada je to bila samo Beška) :banana:

A jel ima uopste nekih naznaka kada ce to graditi?

u planu do 2021... znaci realno gledano, druga polovina ovog veka

Dok mi izgradimo autoputeve, u svetu ce vec odavno da sljaka teleport :lol:

u planu do 2021... znaci realno gledano, druga polovina ovog veka

LOL nadam se da neces biti u pravu :)

Fantastična karta budućeg AP Bgd-Požega sa Beobuilda:

Preview:
http://i27.tinypic.com/eg8xsh.gif

Hi-res GIF (5.97Mb): http://www.wikifortio.com/696028/bgpz.gif
Copyright: Kartograf

Pitanje je hoce li se uopste sada graditi taj autoput do Pozege em je pukla koncesija em verovatno odlazi Velja

Iskreno govoreci, cak i ako propadne cela prica sa autoputem (a kako stvari stoje to je sve izvesnije), nece mi biti zao. Priroda i krajolik je u tom delu Sumadije jako su lepi i bila bi velika steta raskopavati ih i zagadjivati. Mnogo veci novac bi mogao da se uzme od turizma po toj ocuvanoj prirodi nego na svim mogucim putarinama.

Ne bih se slozio jer cemu ti sluzi lep krajolik ako pored puta na svakih 50m stoji spomenik nekome ko je tu poginuo?

Auto-put nece ugroziti krajolik, jer ne ugrozava krajolike ni u jedoj drugoj zemlji...

A projekat ce ostati zasigurno, ma koja vlada bila, jer je izuzetno strateski,ekonomski i razvojno bitan, i za Srbiju, i za Srbe kao narod :) najgore sto bi moglo da se desi je da ne bude prioritet...

Razvojno bitan ca Cacak mislis :lol: Kad zavrse koridor 10 (onaj sto zavrsavaju zbog olimpijade) nek se jave sa Pozegom

Jedno pitanje...
Jesam laik, ali mi nije jasno, zasto se nije islo na varijantu da se od Batocine, preko Kragujevca, Knica i dalje do (Veljinog, razvojno bitnog :)) Cacka, stigne do Pozege? Zar tako ne bi bilo isplativije...
Ok... duze bi trebalo da se stigne, ali zar Srbija sebi moze da dozvoli toliko auto-puteva...
Izvinite ako je pitanje glupo... :cheers:

Razvojno bitan ca Cacak mislis :lol: Kad zavrse koridor 10 (onaj sto zavrsavaju zbog olimpijade) nek se jave sa Pozegom

pa osim ibarske tuda ne ide ni jedan veliki put, a ne znam da li si ikad vozio ibarskom, ali je jako zajebano jer moras da pretices kamione i citav sabracaj je jako spor za moderne standarde ovoga vremena, gde se putuje oko 100km/h pa iznad.

Mislim da je pametnije graditi ovaj autoput i podici nivo zivota i komunikacije za gro ljudi srbije, nego ove tranzitne pravce za koje nas shatro obilaze, a koji i da se izgrade za 10 godina opet ce biti kraci cak iako naprave obilazni oko rumunije i bugarske, jednostavno zbog kilometraze, a kilometri su pare, a pare sve odlucuju... a ti u rumuniji u bugarskoj...mislim da se ni ne grade, a kod nas fali samo jedan krak do granice...to se sa dobrim i kvalitetnim majstorima napravi za 4-5 godina kroz onaj predeo...u parama nek sudeluju oni kojima treba put, a ovaj za srbiju cuvamo za nas i dobre nam goste :)

Ne bih se slozio jer cemu ti sluzi lep krajolik ako pored puta na svakih 50m stoji spomenik nekome ko je tu poginuo?

Pogibije na Ibarskoj su najcesce rezultat manijacke voznje. Na kraju krajeva, siguran sam da bi svi isli starim putem cak i da postoji autoput, kako bi izblegli placanje putarine.

Jedno pitanje...
Jesam laik, ali mi nije jasno, zasto se nije islo na varijantu da se od Batocine, preko Kragujevca, Knica i dalje do (Veljinog, razvojno bitnog :)) Cacka, stigne do Pozege? Zar tako ne bi bilo isplativije...
Ok... duze bi trebalo da se stigne, ali zar Srbija sebi moze da dozvoli toliko auto-puteva...
Izvinite ako je pitanje glupo... :cheers:

Nije glupo pitanje. Da pokušam da ti odgovorim, isto tako laički. Autoputevi su generator razvitka jednog kraja. Sami po sebi nisu dovoljni, već doprinose time što se njihovom izgradnjom dovlače i mnogobrojne fabrike, hipermarketi, skladišta koje investitori grade uz njih jer im je tako najisplativije za biznis.

Srbija sebi ne da može već MORA da dozvoli izgradnju što više km autoputeva jer je razvijena infrastruktura jedan od najbitnijih preduslova da bi se neki investitor odlučio da baš u tvojoj zemlji izgradi fabriku, skladište, hipermarket. Zbog tih razloga su npr. Batajnica ili Inđija veoma atraktivne za investicije jer su blizu AP, blizu raskrsnice koridora i sl.

Verovatno je i taj faktor presudio u izboru trase za Požegu, kao važnu raskrsnicu puteva u tom delu Srbije. Pretpostavljam da trasa (preko Valjeva)prolazi kroz više regiona, preko naseljenijih krajeva i sl. Nema sumnje da će se u budućnosti AP od Batočine produžiti i dalje od Kragujevca, verovatno baš do Požege, a predviđen je i krak od Pojata do Požege, koliko se sećam.

Srbija kao tranzitna zemlja mora da unapredi svoju putnu (i ostale) mrežu na najveći mogući nivo.

... siguran sam da bi svi isli starim putem cak i da postoji autoput, kako bi izblegli placanje putarine.

Ja recimo ne bih. I npr, jedva čekam da se izgradi Via Egnatia kako bih kolima otišao na Krf, iako imam avion za 100 EUR i sat vremena vožnje uvek na raspolaganju. Vožnja autoputem kroz predele slične crnogorskim je pretpostavljam poseban doživljaj. ;)

Ti nisi prosecan srpski kamiondzija i seljak ;)

Kazu mi da je E75 po otvaranju mao velikih muka dok se domoroci nisu navikli na naplatne rampe, jednosmerne trake i silazne rampe.

^^
LOL, moguće.

Valjda će neko iz Italije preko Bara i Beograda ići u Rumuniju, pa će nam se isplatiti. ;)

danas sam isao autoputem E75 do Malog Pozarevca i nazad... iskreno nisam odusevljen, to je presvuceno 2002 i 2003 novim asfaltom, ali vec ima krpljenja na nekoliko mesta, a na skoro celoj duzini autoputa do Malog Pozarevca i nazad ima one smole kojom su krpljene pukotine, cak ima i pukotina koje nisu krpljene... ocekivao sam da ce trajati duze ta presvlaka, ali dzabe- ocigledno da ce morati svakih 5-6 godina da presvlace ponovo. Jedino uspon i spust sa Begaljickog brda su u super stanju bez pukotina.

Kada bi te presvlake bile uradjene ljudski trajalo bi i duze, ali...

I sto je najgore ja mislim da to nece presvlaciti dok se ne raspadne skroz...

SRBIJA
ALPINA TRAŽI KONCESIJU NA 30 GODINA

Beograd -- Koncesionar za izgradnju autoputa Horgoš-Požega dostavio je Ministarstvu infrastrukture predlog izmena koncesionog ugovora, pet dana pre njegovog isteka.

Rok koji je Vlada Srbije ostavila Dojče banci da priloži garanciju za izgradnju autoputa Horgoš–Požega, odnosno da se izjasni da li će finansijski podržati konzorcijum Alpina–Por ističe 30. juna, a jedan od uslova bio je izmena koncesionog ugovora oko koga i posle tromesečnih pregovora još nije postignuta saglasnost sa državom.

Koncesionar je pre dva dana svoj predlog dostavio Ministarstvu za infrastrukturu, a već u petak spisak njegovih želja biće prosleđen i Vladi Srbije. O sudbini koncesionog ugovora trebalo bi da odlučuje novi saziv vlade najverovatnije sredinom jula.

Šta tačno sadrži predlog koncesionara i Dojče banke još nije obelodanjeno, ali prema tvrdnjama onih koji su učestvovali u pregovorima i koji su videli konačnu verziju predloga, zahtevi su na prvi pogled suštinski ostali isti kao i proteklih meseci, samo su drugačije formulisani i malo modifikovani.

Tokom pregovora koji su okončani 19. juna zatraženo je da se trajanje koncesije produži na 30 godina, umesto prvobitnih 25, a predlagano je i da se izgradnja autoputa od Čačka do Požege odloži od 2014.godine do 2016. godine, zbog manjeg prometa na toj deonici.

Austrijski konzorcijum potom je zahtevao da bude oslobođen od koncesione naknade za vreme gradnje, budući da je prema prvobitnom ugovoru Srbiji trebalo da daje 10 odsto bruto prihoda dok traju radovi. Jedan od predloga bio je i da se država odrekne PDV-a na putarine.

Koncesionar je hteo maksimalno da se osigura pa je predložio da država obezbedi određenu strukturu saobraćaja na autoputu Horgoš–Požega u slučaju da protok bude manji od predviđenog, verovatno tako što bi se vozila preusmeravala sa okolnih puteva. Troškovi eksproprijacije ili izuzimanja zemljišta, koje snosi koncesionar, prema njegovoj zamisli, trebalo bi da budu smanjeni sa 40 na 32 miliona evra.

Ove predloge, međutim, državni pregovarači nisu podržali i sugerisali su koncesionaru da u pisanoj formi dostavi spisak svojih zahteva sa preciznim obrazloženjem i dokazima o njihovoj opravdanosti.

Da li su ipak koncesionar i njegov finansijer prihvatili opomenu i učinili neke ustupke, odrekavši se nerealnih zahteva za srpsku stranu, ili su ostali pri svome biće jasno tek kada pravnici i vladini odbori detaljno prouče papire, jer oni koji su ih videli kažu da u toj dokumentaciji ima stvari koje zahtevaju dodatno tumačenje.

Iako rok za usaglašavanje zahteva formalno ističe za četiri dana, rok za zatvaranje finansijske konstrukcije je 31.decembar. Ova odluka je doneta na telefonskoj sednici vlade 31.marta pošto se Dojče banka izjasnila da ne može da da garanciju za izgradnju autoputa (na kome su radovi trebali da počnu prvih dana aprila) jer, kako je obrazložila, nije učestvovala pri sačinjavanju ugovora između koncesionara i države.

Sam projekt jeste ocenila isplativim, ali je tražila izmenu pojedinih odredbi i prilagođavanje njenim standardima i standardima finansijskih institucija koje je podržavaju (Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka i Svetska banka). Pitanje je samo da li je ono što je prihvatljivo za nju i njene sufinansijere prihvatljivo i za Srbiju.

Izvor: www.b92.net

U stvari, mogli bi da traze koncesiju na 50 godina, da uopste ne sagrade autoput ali da zato naplacuju putarinu duz cele trase koridora 10 :lol:

Jedino je ona svinja od Velje mogla da nadje ovakve idiote da grade bilo sta.

Poništavanje koncesije za autoput?

29. jun 2008. | 16:15 | Izvor: B92

Beograd -- Ministarstvo ekonomije tražiće da se ugovor o koncesiji za autoput Horgoš-Požega poništi, jer koncesionar Alpina-Por postavlja dodatne zahteve, saznaje B92.

Kako je potvrđeno u tom ministarstvu, koncesionar Alpina-Por je, umesto da dostavi garancije o finansijskoj konstrukciji, postavio dodatne zahteve. Dok Vlada Srbije očekuje konačan odgovor, koncesionari ne prestaju da postavljaju nove uslove.

Konzoricijum Alpina Por sada traži produženje roka koncesije sa 25 na 30 godina i garanciju Srbije o minimalnom protoku vozila na deonici puta na kojem bi koncesionar trebalo da naplaćuje putarinu. U Ministarstvu ekonomije poručuju da na nova uslovljavanja neće pristati.

"Ukoliko promet vozila ne bude takav, to bi moralo da se nadoknadi iz budžeta, odnosno od poreskih obvaeznika. Menja suštinu koncesionog ugovora tako da je taj uslov neprihvatljiv a još nismo dobili finansijsku konstrukciju pa ćemo da predložiti da nova Vlada koncesiju stavi van snage", rekao je Nebojša Ćirić, pomoćnik ministra ekonomije

Da država ne sme da pristane na promenu osnovnog ugovora, smatra i ekonomista Milan Kovačević. On podseća da je koncesionar i ranije pokušavao da menja ugovor i to uvek na štetu države Srbije.

"Nadam se da ćemo uskoro doći do razuma i da ćemo saopštiti koncesionaru da ugovor ne može da se menja na našu štetu i da završimo sa tim poslom. Što pre raščistiti sa tim neuspelim pokušajem i da se krenuti u kompltetiranje autoputa", rekao je Kovačević.

U konzorcijumu Alpina-Por za B92 nisu želeli da daju izjave.

Podsećamo, sutra ističe rok od tri meseca koji je Vlada postavila koncesionaru da dostavi garancije da će gradnju autoputa finansirati Dojče banka kako bi do kraja godine prikupili kompletnu dokumentaciju i počeli sa gradnjom.


Tresla se gora, a sta se izrodilo...?