Da, razlika je evidentna. :ohno:

Primeti malo razliku u odnosu na nase svakodnevne vesti :D

"24.6.2010 | 15:19

INTERVENCIJA
HNB prvi put ove godine intervenirao na deviznom tržištuAutor/izvor: SEEbiz / H
ZAGREB - Hrvatska narodna banka (HNB) danas se uključila u rad deviznog tržišta otkupivši od banaka 125,6 milijuna eura po prosječnom tečaju od 7,201095 kune za jedan euro, objavljeno je iz središnje banke.

To je prva intervencija HNB-a na deviznom tržištu u ovoj godini. Na danas utvrđenoj tečajnoj listi HNB-a pak srednji tečaj eura iznosi 7,191946 kuna, što znači da je kuna prema euru u odnosu na jučerašnju tečajnicu ojačala za 0,07 posto." :lol:

Ovo se dešava svake godine pred turističku sezonu kako bi HR izmuzla što više deviza od blesavih turista. Do prije mjesec dana kurs je bio i 7,35 kuna za €, a sada je u mjenjačnicama i 7,15 kuna za €. Svake godine kurs ojača pred sezonu, a onda poslije sezone se vrati na 7,35-7,45 kuna za €. Tako HNB zarađuje velike novce. Sada i u turističkoj sezoni otkupi devize jeftinije, a onda ih poslije proda skuplje. Idealno. Ali samo za njih. Tečaj kune je u principu nepromjenjen otkad je uvedena 1994., a inflacija je za tih 16 godina kumulativno iznosila barem 70%, što znači da je i kuna ojačala tih 70%. Zbog toga izvozna privreda više ne postoji ili je pred izdisajem (brodogradnja), jer su troškovi proizvodnje u HR ogromni. U međuvremenu je zaduženost dostigla 44 milijarde €. Jedino što HR spašava je turizam, ali ako nam se slučajno desi jedna loša godina onda odosmo u ...

Poenta je da vasa banka ne trosi devize na odbranu kursa a nasa je sprzila milijarde eura na to koji su mogli mnogo pametnije da se potrose i to radi i dalje sad parama od kredita koji ce debelo da se vracaju.Nasa vlast pokusava i dalje trosenjem nezaradjenih deviza da brani totalno promasenu politiku zadnjih 10 godina.

Troši ona i na to. Prošle godine je tečaj dostigao 7,7 kuna za € pa je HNB potrošio oko 400 miliona € na sprečavanje naglog pada kune. Hrvatska ima sreću što ima visoki sezonski priljev deviza u ljetu koji obara tečaj, pa u ostatku godine kada je veća potražnja za devizama nema vremena za drastično podizane vrijednosti €. I hrvatska vlada pomaže održavanju vrijednosti kune zato što se u posljednje vrijeme jako zadužuje u inozemstvu i time jača devizne rezerve. (Ovo je za Geniusa1: Da i taj novac spada u devizne rezerve, jer kada se vlada zaduži njoj trebaju kune, pa ona devize konvertira u kune i time podiže vrijednost deviznih rezervi koje u HR iznose oko 10 milijardi €.)

25. 06. 2010.| 11:37
Za naziv 10 mil EUR i 300 radnih mesta - Svilajnac dodeljuje imena ulica investitorima

Posle osnivača kompanije "Reum" Karla Reuma, ulicu u Industrijskoj zoni 1 u Svilajncu dobiće i osnivač kompanije "Panasonic" iz Japana Macusiti Konosuku.

Zamenik predsednika opštine Svilajnac Predrag Milanović kaže da ulice dobijaju investitori koji ulože preko 10.000.000 EUR i zaposle 300 radnika.

- Jednu ulicu u industrijskoj zoni Veliko Polje smo dodelili Karlu Reumu, a u septembru na Skupštini opštine, dodelićemo drugu Macasuti Konosukiju, a još dve čekaju investitore - objasnio je on.

Kompanija "Reum" iz nemačke pokrajine Vitenberg u Svilajncu gradi fabriku za proizvodnju plastičnih komponenti i automatizovanih kontrolnih sistema za automobile visoke klase, koja će biti završena u oktobru. Vrednost investicije je 10 mil EUR.

"Panasonic" će ovde izgraditi fabriku površine 18.000 kvadratnih metara, najveću u Evropi, u kojoj će posao naći 400 radnika iz Svilajnca i ovog dela Srbije, a vrednost investicije je 15 mil EUR, istakao je Milanović.

Ekapija (www.ekapija.com/website/sr/page/324876)

Nisam upucen, sta ce Panasonic proizvoditi u Svilajncu?

Nisam upucen, sta ce Panasonic proizvoditi u Svilajncu?
:dunno:

30. 04. 2010.| 15:40
"Panasonic" stiže u Svilajnac uz investiciju od 15 mil
EUR

http://www.ekapija.com/dokumenti/Panasonic_logo.jpg

Opština Svilajnac najavila je u petak, 30. aprila, dolazak kompanije "Panasonic" u to mesto početkom oktobra ove godine i investiranje vredno 15 mil EUR.

Zamenik predsednika opštine Svilajnac Predrag Milanović kazao je da će to biti najveća fabrika "Panasonic" u Evropi, koja će se prostirati na 18.000 kvadratnih metara.

U saopštenju opštine Svilajnac se ne precizira šta će se proizvoditi budućoj fabrici, kao ni detalji tog poslovnog aranžmana.

Kako je istaknuto, u Svilajncu već posluju kompanije "Tri stan fresh produce" iz Holandije, "Green orli" iz Izraela, "Reum GmbH" iz Nemačke i PORR iz Austrije.

Ekapija (www.ekapija.com/website/sr/page/311639)

Kad smo vec kod Svilajnca ova vest nije bila na ovoj temi. Matora je oko 2.5 meseca.

Za “Audi” iz Svilajnca

Luksuzni “audi A6” dobijaće od septembra plastične delove za instrument-table iz - Svilajnca.
Nemačka kompanija za proizvodnju auto-delova “Reum” ovih dana podiže fabriku vrednu 12 miliona evra. Tik uz nju niče pogon srpske firme “Globus” za preradu mesa. Samo stotinak metara dalje, za nedelju dana će početi uzgoj rukole i slačice pod tri hektara plastenika izraelskog preduzeća “Grin onli”. Pet velikih investicija u ovoj pomoravskoj opštini u narednom periodu trebalo bi da prepolovi nezaposlenost.

Na Velikom polju uz temelje tri fabrike buče bageri i buldožeri. Do kraja godine, ovde će se proizvoditi auto-delovi, začinsko bilje, mesne prerađevine, povrće i cevasti radijatori.

Ovo su samo neke od ukupno 18 miliona evra vrednih investicija u svilajnačkoj industrijskoj zoni. Na ovom mestu u naredne tri godine biće zaposleno oko 1.000 Svilajnčana.

- “Reum” pravi plastične delove i izvozi ih u Štutgart za BMV, “Mercedes” i “Audi” - priča potpredsednik opštine Predrag Milanović.

- Već je 80 radnika odavde bilo u Nemačkoj na edukaciji, jer proizvodi moraju biti perfektni. Zamislite, vozači luksuznih “audija” gledaće u instrument-table pravljene u Svilajncu. Prema planu “Reuma”, za dve godine odavde treba da izlazi 30 šlepera dnevno gotovih proizvoda.

Radovi na ovom gradilištu stajali su gotovo godinu dana, pa su napušteno zemljište sa zamecima betonske konstrukcije Svilajnčani prozvali - “đavolja varoš“.

Uprkos obećanom poslu i platama od 20.000 do 80.000 dinara, stanovnici pomoravske opštine imaju podeljeno mišljenje.

- Pokretanje proizvodnje doneće više novca, pa će i građani više trošiti - priča Aleksandar Samardžić, vlasnik lokalne radio-stanice.

- Poslovanje u Svilajncu bilo je mrtvo, a sada i manji privrednici mogu da očekuju boljitak. Izgradnja prvih fabrika dovešće nove investitore.

Neki se, pak, žale na striktne petogodišnje ugovore koje će fabrike sklapati s radnicima i fiksne plate u dinarima.

Međutim, u opštini smatraju da su im investitori iz Nemačke podigli rejting.

- Nemci su u Evropi reper za dobro - smatra Milanović. - S njima se menja i kultura ljudi, jer radnici moraju da budu tačni, uredni i da rade sedam i po sati. Naravno, zauzvrat dobijaju i redovnu platu.

Za samo desetak dana, na Velikom polju podignuti su plastenici firme “Grin onli” za pilot-projekat uzgajanja začinskog bilja. Nekorišćenu parcelu dodelila im je opština, gde će postaviti savremene sisteme za gajenje i navodnjavanje.

- Kvalitet zemlje je loš na ovom potezu, ali u prednosti smo zbog umerene klime - kaže Milanović.

- U Izraelu su prevruća leta, što poskupljuje proizvodnju, jer moraju da hlade plastenike. Prvi zasadi iz Izraela stižu 7. aprila. Sada krećemo probno na 10 hektara, a sledeći ugovor mogao bi da bude već na 100.

Mesna industrija “Globus” u septembru će na tržište izbaciti novu marku - “svimes”. Sada grade fabriku od 3.000 kvadrata, gde će 130 radnika u punom jeku proizvoditi oko 30 tona suvomesnate robe dnevno.

- Iznajmili smo im napuštenu klanicu, a u obavezi su da otkupljuju svinje i krupnu stoku iz Svilajnca - priča Milanović.

- Tako će naši poljoprivrednici puniti tovilišta, pokrenuće se stočarstvo, a mesari iz naše škole imaće posla.

Domaći proizvođač cevastih radijatora “Neša komerc” uposliće oko 40 radnika u proizvodnoj hali od 2.700 kvadrata.

Njegovi proizvodi trebalo bi da budu izvezeni u Italiju.

Tokom poslednjih dvadeset godina, ovde je bez posla ostalo oko 700 radnika iz fabrike vijačne robe VIS, tašnera “Napretka”, radnika “Štamparije”, konfekcije “Beko” i klanice.

Nova zona

U industrijskoj zoni Veliko polje ostalo je još samo šest hektara, ali opština planira da od Vojske Srbije otkupi poligon veličine 23 hektara. Ovaj teren će, kao i prethodni, biti opremljen gasom, strujom, vodovodnom i kanalizacionom mrežom, telefonskim priključcima i pristupnim putevima.

Evropski krastavci

Na uzvišenju nad Velikim poljem niče pogon od 1.500 kvadrata za preradu povrća švajcarsko-holandske firme “Tri stan prodjus”, gde će raditi 60 ljudi.

- Uz kooperante, lane smo na 25 hektara proizveli i preradili 500 tona kornišona, a oko polovine izvezeno je u EU - kaže Plasid Mahud, menadžer ove firme.

- Ove godine ćemo investirati u distributivni centar i hladnjaču. Sada ćemo prerađivati papriku, cveklu i drugo povrće.

Povrtarima u Svilajncu daju seme i pomažu oko zasada. Već u januaru se dogovara cena i količina, a isplata je u roku od 30 dana od primopredaje.

www.poslovnojutro.com

Niš:Skupština grada koči Koreance
25. jun 2010. | 11:13 | Izvor: Danas
Niš -- Ukoliko Skupština Grada u Nišu hitno ne donese odluke potrebne za građenje fabrike, koreanska Jura mogla bi da odustane.
Izvršni direktor niške Direkcije za izgradnju grada Branislav Jovanović apelovao je juče na hitno sazivanje sednice Skupštine grada kako bi bile donete odluke koje će omogućiti početak gradnje.

Južnokorejskoj korporaciji Jura gradnju fabrike u Nišu i upozorio da „kašnjenje može odbiti tu kompaniju“.

"Dolazak Jure u Niš je prekretnica za grad koji je u teškoj situaciji, ali i ispit koji mora da položi. Ukoliko Niš ne bude spreman za početak gradnje Jurine fabrike, odbiće tu kompaniju, čime će biti doveden u bezizlaznu situaciju. Biće to i loša poruka drugim investitorima. Za gradnju fabrike neophodno je da Skupština grada hitno donese četiri odluke, kojima će se izmeniti planska dokumentacija Radne zone Donje Međurovo, koja sada predviđa saobraćajnice upravo na prostoru od četiri hektara gde Jura planira gradnju velikih hala", rekao je Jovanović za Danas.

Odluka o prenameni tog zemljišta najpre mora da bude doneta na Gradskom veću, a potom na sednici Skupštine grada. Predsednik Skupštine grada Mile Ilić (SPS) juče je bio van Niša i nedostupan, a gradonačelnik Miloš Simonović (DS) je na godišnjem odmoru. Niko od ostalih gradskih funkcionera, od kojih su mnogi takođe na godišnjem odmoru, nije znao kada će biti zakazane ove sednice. Prema nezvaničnim informacijama, tehnička dokumentacija koja će upodobiti zemljište za gradnju Jurine fabrike je spremna, a čekaju se „još samo gradske odluke o tome“.

„Nemamo najavu hitnosti“

"Nemamo najavu da su odluke o izmeni planske dokumentacije hitne. Sada je vreme letnjih odmora, ali smo spremni da, ukoliko bude potrebno, sazovemo vanrednu sednicu Skupštine grada, a odbornici DS će joj sigurno prisustvovati, pa i prekinuti godišnji odmor. Sednica Gradskog veća moći će da se održi već naredne sedmice. Grad je spreman da u najhitnijem roku izađe u susret Juri i to će i učiniti", rekao je za Danas Goran Krivačević, šef odborničke grupe (vladajuće) DS u Skupštini grada.


Beneton zainteresovan za kompaniju Niteks
Sindikat agituje za vraćanje saradnika Slobodana Miloševića za direktora

Autor: Z. Miladinović

Niš - Predstavnici kompanije Beneton obišli su nedavno nišku tekstilnu industriju Niteks kako bi se upoznali sa stanjem i potencijalima te fabrike. Predstoji odluka Benetona o tome koju vrstu eventualne poslovne saradnje će uspostaviti sa Niteksom, rekao je pouzdani izvor Danasa, uz ocenu da u Nišu i resornom ministarstvu postoji mišljenje da je „perspektiva Niteksa u Benetonu“. Prema saznanjima Danasa, do saradnje bi moglo da dođe kroz tzv. lon poslove gde bi Niteks izrađivao odevne predmete za italijansku kompaniju.

Beneton ima veliku fabriku u Osijeku i inženjeri iz tog pogona, ukoliko imaju velike porudžbine, a nemaju dovoljno kapaciteta u Hrvatskoj, obilaze zemlje u okruženju gde pronalaze partnere koji bi proizveli nedostajuće količine. Međutim, ti partneri moraju da zadovolje visoke standarde Benetona pre svega u pogledu kvaliteta i rokova isporuke. Kako kaže naš izvor, ta odeća bi morala da izgleda kao da je iz Italije. Prema njegovim rečima, od obilaska fabrike do zaključivanja posla mogu da prođu i meseci. On podseća da je takvih kontakata bilo i ranije sa drugim fabrikama u Srbiji, ali nije došlo do saradnje, pa isto može da se dogodi i Niteksu ako ne zadovolji uslove.

U Niteksu juče nisu mogli da potvrde dolazak predstavnika Benetona, ali su kazali da je fabriku nedavno posetila „delegacija nekoliko italijanskih kompanija, u organizaciji Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza“. U toj niškoj fabrici ocenjuju da bi eventualna saradnja sa Benetonom bila „veoma dobra“, ali da je prioritet njeno restruktuiranje.

- Pre eventualne saradnje sa Benetonom ili drugim kompanijama potrebno je srediti stanje u Niteksu. Odluka Agencija za privatizaciju o poništenju privatizacije je dobra, ali se posle nje ništa nije promenilo jer u Niteksu još uvek radi, po ugovoru o delu, takozvani direktor Milan Kljajić, koga su postavile Irva investicije. Agencija još nije imenovala zastupnika akcijskog kapitala, proizvodnje još nema, a svi radnici, koji su, inače, u toku ove godine primili samo dve plate, poslati su na jednomesečno plaćeno odsustvo. To je nedopustiva bahatost, neozbiljnost i nemar Ministarstva ekonomije, Agencije za privatizaciju i grada Niša. Čekaćemo do kraja ovog meseca da oni nešto učine, a ukoliko se to ne dogodi reagovaćemo - kaže za Danas Zoran Tošić, predsednik većinskog Samostalnog sindikata.

Tošić još kaže da je Samostalni sindikat Niteksa nedavno uputio predlog Agenciji za privatizaciju, propraćen potpisima većine od 660 preostalih radnika, da za zastupnika akcijskog kapitala postavi bivšeg direktora Mileta Novakovića. Novaković je bio na čelu Niteksa dve i po decenije, kada je fabrika slovila za „jugoslovenski tekstilni gigant“. Smenjen je posle oktobarskih promena 2000. Tada se, inače, kao generalni direktor fabrike i član Glavnog odbora SPS nalazio na spisku 600 državljana SRJ kojima je EU zabranila ulazak u zemlje članice Unije, na kojem je svrstan u „saradnike Slobodana Miloševića“. „Novaković je stručan i sposoban čovek koji dobro poznaje Niteks i tekstilnu industriju, a takvi ljudi su nam neophodni da bi sredili haotično stanje i pokrenuli proizvodnju“, tvrdi Tošić.

http://www.danas.rs

Nisam upucen, sta ce Panasonic proizvoditi u Svilajncu?

Ona je na konferenciji za novinare rekla da će za početak Panasonik iznajmljivati prostor nemačke kompanije za proizvodnju autodelova Reum, gde će od oktobra zaposliti 50 radnika i proizvoditi led diode.

Tasić je navela da će u maju 2012. Panasonik početi da gradi sopstvenu fabriku u kojoj će proizvoditi halogenu rasvetu i zaposliti 300 radnika.
via (http://vesti.krstarica.com/?rubrika=ekonomija&naslov=Opstina+Svilajnac+najavila+investiciju+Panasonika&lang=0&sifra=db9fe5353aea08c344d6eb0d328021a0&dan=26&mesec=05&godina=2010)

ovo mi moramo da uradimo

http://www.emg.rs/vesti/svet/125290.html

Nemačka, Francuska i Britanija uvode porez na banke
22. jun 2010. | 16:27

Izvor: Beta

Grad: Berlin

Vlade Britanije, Francuske i Nemačke danas su saopštile da će uvesti porez na banke koji će biti zasnovan na zaradi banaka, kako bi zaštitile poreske obveznike od troškova za otklanjanje finansijske krize.

Te tri zemlje su u zajedničkom saopštenju ukazale da je njihov cilj da finansijske institucije daju "pravičan doprinos" otklanjanju rizika koje nanose finansijskom sistemu i da "podstaknu banke da srede svoje finansije kako bi smanjile rizike", prenela je agencija AP.

Nemačka već priprema zakone za uvođenje takvog poreza, dok je Britanija danas saopštila da će takve zakone usvojiti, a Francuska obećala da će to učiniti u sledećem budžetu.

ovo mi moramo da uradimo

http://www.emg.rs/vesti/svet/125290.html

Situacija u Srbiji se razlikuje. Banke tih država su svesno vrlo riskantno špekulisale jer su znale da su "too big to fail". Te banke su dobro zarađivale na toj prevari. Kada je sve puklo država je "morala" hitno da ih spasi, jer bi inače došlo do još mnogo dublje krize i recesije, gubljenja poverenja u bankarski sektor, itd. Zato te države hoće da vrate deo para, koje su potrošile za spasavanje (nacionalizaciju) banaka. Srbija nije hitno kupovala banke, zato ne postoji taj razlog u Srbiji.

Taj porez nije efikasan. Samo zato i jeste moguće da taj porez bude uveden negde gde dominiraju bankarski lobisti kao u Londonu. Banke će profit (ili deo profita) prebacivati u druge države gde posluju. Taj porez samo smiruje široke mase. Mnogo efikasniji bi bio "Tobinov porez", koji je Nemačka u Torontu predlagala, ali koji nema šanse u Londonu, Njujorku...

gle, konačno neko - nnd - da nešto suvislo ovde napiše.

neki dan ministar glavni i sveznajuci dinkic, rece da se po prihodima budzeta vidi da nam je super... kako je budzet projektovan sa godisnjim rastom bdpa od 1,5 %, a u prvih pet mjeseci su prihodi manji od planiranih, ja ne kontam kako je on dosao do tog zakljucka... dinamika se malo popravlja, ali jos uvek nije nista cime se traba ponositi i hvaliti:

Pad prihoda, deficit 45 mlrd. RSD

BEOGRAD, Deficit budžeta je u prvih pet mjeseci ove godine iznosio 45,36 milijardi dinara, pošto su prihodi bili 248,15 milijardi dinara, a rashodi 293,51 milijardu.
Prema podacima Ministarstva finansija, najveći prihod u prvih pet mjeseci ostvaren je od PDV-a – ukupno 122,97 milijardi.
Posle PDV-a, najveći prihod donijele su akcize – 44,31 milijardu i porez na dohodak građana – 28,7 milijardi dinara.
Prihod od carina bio je 16,74 milijarde, a od poreza na dobit preduzeća 14,42 milijarde, ostali poreski prihodi bili su 4,82 milijarde, a neporeski oko 16,18 milijardi dinara.
Najveći rashod budžeta u prvih pet mjeseci bili su transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja – 109,38 milijardi dinara, a zatim rashodi za zaposlene – 75,09 milijardi.
Zakonom o budžetu za 2010. godinu predviđen je deficit od ukupno 102,2 milijarde dinara, odnosno prihodi od 660,7 milijardi dinara i rashodi od 762,9 milijardi.
Poreski prihodi manji za deset milijardi dinara
Poreski prihodi u budžet Srbije od početka godine, iznosili su 248,9 milijardi dinara, dok su projektovani prihodi za taj period iznosili 260,26 milijardi.
Prema izvještaju Poreske uprave, prihodi od domaćeg PDV-a iznosili su 64,88 milijardi dinara, a od PDV-a iz uvoza prihodovano je 84,49 milijardi dinara.
Projektovani prihodi od PDV-a su iznosili 151,77 milijardi dinara, što ukazuje na to da su prihodi od PDV za 2,4 milijarde dinara manji nego što je planirano.
Prihodi od poreza na dohodak u navedenom periodu su iznosili 33,38 milijardi dinara, porez na dobit preduzeća 16,15 milijardi, porez na dodatu vrijednost 149,37 milijardi, dok su prihodi od akciza bili 50,06 milijardi dinara.
Najveća razlika u ubiranju planiranih prihoda pokazala se kod akciza, gdje su prihodi „podbacili“ za oko deset milijardi dinara.
Priliv u budžet
- 33,38 milijardi dinara od poreza na dohodak
- 16,15 milijardi od poreza na dobit preduzeća
- 149,37 milijardi od PDV-a
- 50,06 milijardi dinara od akciza
- 248,9 milijardi dinara ukupno
- 260,26 milijardi dinara planirano

Tanjug

29. 06. 2010. | 13:39
"Panasonic" počinje sa radom od 15. septembra u Svilajncu - Konkurs za inženjere u julu

Međunarodna kompanija "Panasonic", čije je sedište u Japanu, počeće da radi u Svilajncu 15. oktobra i najavljuje da će u tom gradu graditi novu fabriku, izjavio je danas (29. jun 2010. godine) ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić. - ...

Ekapija

Bejah danas na praksi u Termo Elektrani Nikola Tesla.Evo nekih zapazanja uopsteno.

Sve je ogromno,puno ljudi,radnika,kola,masina na sve strane.Stvarno prelep osecaj da ima neka fabrika u srbiji da radi(da,elektrane su fabrike struje).Sve je to super ali vec posle jednog dana provedenog u njoj saznah da imaju nekoliko hiljada radnika+neke koji rade po ugovoru recimo remonte sada.

Plata varilaca sa srednjom skolom je oko 50 000 dinara,inzenjera elekrotehnike,masinstva i zeleznickog saobracaja oko 100 000 dinara.

Vec se naslusah koliko ima viska osoblja koje nista ne radi i kako direktori i rukovodstvo(jer su strucnjaci a ne politicari)bez obzira sto su dobri rukovodioci(u odnosu na recimo na ove iz zeleznica,jat-a i ostalih stvari) kupuju sebi besna kola audije,bmw-e i.t.d.Sada imaju ogranicenje da mogu maksimalno kola od 1300 kubika pa kupise nekoliko felicija od po 110 KS.

EPS je koruptiran,ne onoliko koliko sam mislio ali i dalje ima se neki osecaj samoupravljanja koji prvi put ovde osetih.Ne znam sta da mislim,ali inzenjeri su sigurni da ce EPS biti prodat odmah posle telekoma i da ce proci kao NIS sa prepolovljenim platama(losa stvar) i otpustenim tehnickim viscima i lezilebovicima(dobra stvar).

Kupili Felicije? Gdje ih nadjose ? i to s 110KS

Bejah danas na praksi u Termo Elektrani Nikola Tesla.Evo nekih zapazanja uopsteno.

Sve je ogromno,puno ljudi,radnika,kola,masina na sve strane.Stvarno prelep osecaj da ima neka fabrika u srbiji da radi(da,elektrane su fabrike struje).Sve je to super ali vec posle jednog dana provedenog u njoj saznah da imaju nekoliko hiljada radnika+neke koji rade po ugovoru recimo remonte sada.

Plata varilaca sa srednjom skolom je oko 50 000 dinara,inzenjera elekrotehnike,masinstva i zeleznickog saobracaja oko 100 000 dinara.

Vec se naslusah koliko ima viska osoblja koje nista ne radi i kako direktori i rukovodstvo(jer su strucnjaci a ne politicari)bez obzira sto su dobri rukovodioci(u odnosu na recimo na ove iz zeleznica,jat-a i ostalih stvari) kupuju sebi besna kola audije,bmw-e i.t.d.Sada imaju ogranicenje da mogu maksimalno kola od 1300 kubika pa kupise nekoliko felicija od po 110 KS.

EPS je koruptiran,ne onoliko koliko sam mislio ali i dalje ima se neki osecaj samoupravljanja koji prvi put ovde osetih.Ne znam sta da mislim,ali inzenjeri su sigurni da ce EPS biti prodat odmah posle telekoma i da ce proci kao NIS sa prepolovljenim platama(losa stvar) i otpustenim tehnickim viscima i lezilebovicima(dobra stvar).

Шта студираш?

Masinstvo.Smer termoenergetika,mada posle ove prakse cu promeniti smer jer mi je em predaleko obrenovac,em malo ima posla.Dok za ljude iz Obrenovca dusu dalo da radis tamo makar bio i cuvar.

30. 06. 2010.| 08:59
"Tri-stan fresh produce" započeo izgradnju novog proizvodnog pogona u Svilajncu vrednog 2 mil EUR

U industrijskoj zoni u Svilajncu juče (29. jun 2009. godine) je postavljen kamen temeljac za proizvodni pogon holandsko-švajcarske firme "Tri-stan fresh produce". Ova firma u svilajnačkoj opštini posluje od prošle godine i proizvela je 70 tona kornišona i preradila 290 tona ovog povrća koje je otkupila od kooperanata.

- Hala će imati 1.700 m2, a proizvodi će biti plasirani na domaće i inostrano tržište. Investicija je vredna 2 mil EUR - navodi jedan od suvlasnika kompanije "Tri-stan fresh produce" Plasid Mašut.

U Svilancu je juče otvoren i Poljoprivredni fakultet koji će obrazovati kadrove za proizvodnju organske hrane. Mesta ima za 100 studenata, a upis je u toku.

Ekapija (www.ekapija.com/website/sr/page/326053)

Ovaj Svilajnac poceo da razbija!

Prodaje Elektroprivrede ne moze da bude dobra..moze da bude samo Katastrofalna..vecno zacementiran status africke drzave u evropi.Ja znam da je EPS direktori korumpirani do bola i da su masine za trpanje para u svoj dzep (i sam sam navodio neverovatne primere iz elektrosumadije) ali zna se ko ih je postavio tu..ljudi na vlasti..tako da nije problem EPS nego lopovska drzava.Mozda EPS i ima visak ljudstva tj sigurno ali on PROIZVODI i stvara novu vrednost za razliku od 500 000 partijskih drugara na budzetu.
A stranac samo gleda profit ,da sto pre povrati to sto je platio i da svake godine sto vise para izvuce svojoj centrali.
Upravo tako,danas su nas upoznali sa zeleznickim sistemom tent-a,sa neuporedivo manje resursa i novca nego zeleznica raspolazu sa 30-40tak lokomotiva i nekoliko stotina vagona,imaju tri elektrane za istovar i 3 kopa za utovar+ neku prugu uskog koloseka i neku staru elektranu koju tim vozicima iz 1956 godine snabdevaju.Cak imaju i neke automatizovane sisteme,naravno ne kao u zapadnoj evropi ali imaju neki sistem iz 2009 godine koji je skoro potpuno automatizovao izbacivanje uglja u bunkere u elektrani.

Sto se tice zeleznice pri tentu ovaj strucnjak(saobracajac po struci) rece da oni imaju malo strucnjaka ali vrhunskih(10tak ili manje) dok zeleznice srbije imaju 200-300 piskarala koji niste ne rade i zezaju se na kompovima i vecina su tamo po politickoj liniji.

Molim boga da nece prodati EPS jer cemo stvarno onda puci,a i kao sto rekoh lepo je videti puno nasih ljudi da su zadovoljni svojim poslom i da se razvija.

Uskoro ce praviti Blok C i jos 2 bloka na Bloku B TENT-a.Otprilike ce imati po oko 800 MegaWata

I ova vest ima itekako veze sa Srbijom.


Hrvatski Atlantik Grup kupio Drogu Kolinsku

Beta, FoNet, Blic online | 01. 07. 2010. - 12:41h |

Hrvatska kompanija "Atlantik Grup" je kupila "Drogu Kolinsku", u čijem vlasništvu su i srpski "Soko Štark", "Grand Prom" i "Palanački kiseljak". Ugovorom je predviđeno preuzimanje stopostotnog udela u "Drogi Kolinskoj", koja je bila u vlasništvu slovenačkog Istrabenca, za 382 miliona evra, prenosi danas "Poslovni dnevnik".

Iznos kupoprodajne cene biće uplaćen u gotovini, umanjen za iznos neto duga (oko 150 miliona evra) zatečenog u kompaniji u trenutku preuzimanja.


Atlantic Grupa je po prikupljanju ponuda za Drogu Kolinsku odabrana kao najbolji ponudjač, a očekuje se da će kupoprodajni proces biti zaključen do kraja godine, navodi se u saopštenju.

Transakcija je finansirana uz pomoć sredstava Atlantic Grupe, kapitala akcionara kompanije i kreditnih sredstava finansijskih institucija UniKredit Grupe i Rajfajzen Grupe.

Atlantik koji je pre par godina od vršačkog Hemofarma kupio kompaniju Multivita, prema navodima "Poslovnog dnevnika" planira da u Vojvodini kupi oko 12.000 kvadratnih metara radi izgradnje nove fabrike šumećih vitaminskih preparata.

Vlasnik "Atlantik Grupa", Emil Tedeski, izjavio je za slovenački list "Finance" da je "Atlantik Grup" u kupovinu "Droge Kolinske" ušla kao strateški partner, "sa ozbiljnom namerom da obezbedi dalji razvoj ovog preduzeća.

"Ovom kupovinom ćemo postati jedna od najvećih prehrambenih grupa u jugoistočnoj Evropi, sa prihodima od prodaje većim od 650 miliona evra, 4300 zaposlenih i jednim od najjačih portfelja proizvoda široke potrošnje u regionu", rekao je Tedeši za "Finance".

То није све...

Srpski Smoki i Bananica postali hrvatski
02.07.2010.

http://www.index.hr/images2/smokirs.jpg

VEĆINA srpskih medija danas je objavila reakcije na prodaju slovenske Droge Kolinske Atlantic Grupi Emila Tedeschija. Podsjetimo, jučer je i službeno objavljeno kako je Atlantic Grupa kupila Istrabenzovu prehrambenu industriju Drogu Kolinsku, i to za 382 milijuna eura, čime je postala jednom od najvećih prehrambenih kompanija u jugoistočnoj Europi, s prihodom od 600 milijuna eura, 4300 zaposlenih te jednim od najsnažnijih portfelja proizvoda široke potrošnje s vodećim brendovima iz vlastite proizvodnje kao što su Cedevita, Argeta, Barcaffe, Grand Kafa, Cockta, Smoki i Multipower, zajedno s globalnim liderima - Wrigleyjem, Ferrerom, Hippom i Johnson&Johnsonom, koje kompanija distribuira na području regije.

"Smoki i Bananica hrvatski"

http://www.index.hr/images2/smokibananicadanas.jpg


Srpski Danas i Press u naslovu već naglašavaju kako su Smoki i Bananica u hrvatskom vlasništvu. Danas piše o pozitivnom imidžu Emila Tedeschija te da na njegovom imenu nema mrlja iako je jednom imao problema s poreznom upravom jer nije dobro obračunao porez. "Koliko je poznato, nema bitnijih veza niti sa strankama. I nema negativan imidž kao pojedini hrvatski tajkuni već ga smatraju sposobnim", piše Danas.

"Hrvatska Atlantic Grupa postala je vlasnik srpskih prehrambenih brendova Smokija, Bananice, Najljepših želja i Grand Kafe. Emil Tedeschi preuzeo je čak tri srpske kompanije - "Soko Štark", "Grand prom" i "Palanački kiseljak", piše Press u tekstu s naslovom "Hrvatski bananica i smoki". Novinar dodaje kako je Tedeschi poznat kao kralj instant napitaka te da je jedan od najvećih distributera robe široke potrošnje u regiji.

http://www.index.hr/images2/smokibananicapress.jpg


Dosadašnji predsjednik Upravnog odbora Droge Kolinske, srpski biznismen Slobodan Vučićević, smatra kako je Atlantic Grupa dala fenomenalnu ponudu, pogotovo što je do realizacije kupoprodaje došlo u vrijeme krize. "Brendovi iz Srbije u sigurnim su rukama i samo će se još razvijati", rekao je Vučićević za Press ne želeći otkriti koliko je on zaradio, već je komentirao kako je zadovoljan jer je cifra nešto viša nego što se nadao. Danas piše kako će on dobiti oko 12 milijuna eura.

Direktorica Atlantik Grupe Gabrijela Kasapović u razgovoru za Press rekla je kako očekuje da će srpski brendovi uz njihovu pomoć bolje prolaziti na hrvatskom tržištu. "Smoki i bananica će se bolje prodavati u Hrvatskoj nego dosad, Imamo velika očekivanja od srpskih proizvoda", dodala je.

Zmago Jelinčić: To je obična svinjarija


U Sloveniji nije bilo većih reakcija na prodaju njihove Droge Kolinske Tedeschiju. Premijer Borut Pahor rekao je da ne zna ništa o tom poslu pa stoga ne može niti komentirati. Slovensko ministarsvo vanjskih poslova kratko je komentiralo kako očekuju da će novi vlasnik zadržati radna mjesta u Sloveniji. Poslovni list Finance piše kako više hrvatskih investicija u Sloveniju onemogućavaju novac i politika.

Jedini koji je zgrožen prodajom Droge Kolinske Atlantic Grupi je poznati nacionalist Zmago Jelinčić koji je cijelu priču nazvao običnom svinjarijom.

Index HR (http://www.index.hr/vijesti/clanak/srpski-smoki-i-bananica-postali-hrvatski/499608.aspx)

nisu postali hrvatski, već Tedeskijevi. pobogu... ispada da su ove fabrike po Srbiji postale vlasništvo republike Hrvatske.... pa još i citiraju šta je onaj mamlaz Zmago imao da kaže tim povodom...

Нема везе. Овде су постројења, наши радници раде, паре иду тамо, али Боже мој приватна су то предузећа. Може бити боље јер сам сигуран да ће се боље пласирати овако ти артикли на хрватском тржишту.

Jeste BRE, bolje da pare idu u (prijateljski) Kipar, nego u (neprijateljsku) Rvacku!

Ovo je jako važan dil pa ću i ja da ostavim moje mišljenje.

Čini mi se da je ovo jako dobro rešenje za srpske kompanije koje su delovi Droge kolinske i sada Atlantika, ali i za Srbiju. Atlantik je jaka distributivna kompaija (slika) i nema ništa u portfelju što bi moglo ugroziti dalje razvijanje njegovih novih srpskih brendova. Atlantik najviše proizvodi proizvode za higijenu i "fitnes", međuostalom i srpsku MultiVita za koju gradi (ili će graditi) fabriku u Vršcu. Kažu da će dalje razvijati srpske brendove i pokušati iste uvesti u Hrvatsku i druge države. Bili bi glupi da to ne pokušaju. Platili su jako visoku cenu za Drogu kolinsku, očigledno vide potencijal za širenje toga što su kupili - ili pozitivne efekte sinergije. Mislim da su ti efekti očigledni: prodavaće na tržištima na kojima posluju proizvode koje su kupili. Oni to očigledno mogu bolje od Droge kolinske. To znači da će - nadam se i verujem - uspeti povećati promet i svojih srpskih preduzeća, povećati prihode, broj zaposlenih itd.

Droga kolinska je do sada bila deo isto slovenačkog Istrabenca, kojeg je kriza snažno pogodila i koji je imao lošu likvidnost. Verovatno nebi bili u stanju da ulažu u razvoj nego bi mogli samo da čekaju i nadaju se da će nekako preživeti krizu.

Isto nije tačno misliti da je sada automatizam izvlačiti novac iz Srbije. Zašto bi to radili? U Hrvatskoj bi na dobit plaćali duplo više poreza nego u Srbiji. Pre će biti da će pokušati dobit prebaciti u Srbiju. Znači da će verovatno prihodi od poreza biti veći. Uzmimo Soko Štark kao primer. On je do sada bio jedan deo Droge kolinske.

Neto dobitak (u milionima evra)
_____________|2007|2008|2009
Droga kolinska_|14,1 |6,2 | 0,08
Soko Štark____|10,1 |7,1 | 6,7

Dobitak Soko Štarka je u ove tri godine bio veći nego dobitak Droge kolinske.

Naravno postoji mogućnost da se pare izvuku tek posle oporezivanja (npr. Soko Štark napravi fabriku u Hrvatskoj.), ali se to u uspešnim preduzećima određuje po tržištu a ne iz nacionalističkih razloga. Zašto bi se fabrika prebacivala u Hrvatsku pa iz Hrvatske izvozilo u Srbiju? To je paranoja ljudi koji nemaju pojma o privredi nego o istoj razmišljaju pomoću strukture koju su dobro razvili: "nacionalističko strateško ratovanje". Selidbe fabrika se isplate jedino ako se radi o vrlo naprednoj i ekskluzivnoj tehnologiji, kod koje su troškovi transporta relativno nebitni i koja bi se onda distribuirala isključivo sa novog mesta (u ceo svet). Slatkiši ne spadaju u takve proizvode. Gradiće možda fabrike u inostranstvu (npr. Rusiji), ali onda za ta tržišta. To isto bi i Soko Štark radio da je samostalan i ima mogućnost.

Isto nije tačno da se u Srbiji rade samo jednostavni poslovi. Koji su to komplikovani poslovi koje sada ne radi više Soko Štark u Beogradu?

http://img696.imageshack.us/img696/1766/atlantikprodaja.png

Izvoz u Rusiju biće veći 30 odsto
V. Spasić | 04. 07. 2010. - 00:02h | Foto: FoNet

Izvoz nameštaja u Rusiju posle ukidanja carina trebalo bi da se poveća za više od 30 odsto, što će obezbediti posao za oko 50.000 radnika koje direktno i indirektno zapošljava ova grana. Posle dosta peripetija ovih dana su pale carine od 15 do 20 odsto na izvoz svih vrsta domaćeg nameštaja na rusko tržište.

http://www.blic.rs/data/images/2010-07-03/54346_0802-simpo-foto-fonet_f.jpg?ver=1278177298
Domaći proizvođači poslednjih godina okrenuli se domaćem tržištu, a zanemarili inostranstvo

Domaći proizvođači pozdravljaju ovu odluku i dodaju da im kriza malo kvari slavlje, a stručnjaci im savetuju da nastave da modernizuju proizvodnju jer je rusko tržište veoma zahtevno. I jedni i drugi priznaju da veliki „igrači“ Simpo, Dalas, Lagado, Eurosalon moraju da naprave put sebi, ali i manjim preduzećima.

– Ovo je velika stvar za proizvodnju nameštaja u Srbiji. Sada će nam cena u Rusiji biti konkurentnija, što će sigurno povećati izvoz u tu zemlju. Domaća industrija može da iskoristi ovu priliku – kaže Džemo Šahović, vlasnik Dalasa. Na pitanje da li država može da uradi još nešto, on kaže da im sada dosta pomaže, ali treba to da nastavi jer to rade sve zemlje u svetu. „Drvna industrija nije u sjajnoj situaciji. Treba je podržati jer samo proizvodnja vuče napred, bez izvoza ništa, to su sada svi videli“, navodi Šahović.

Dušan Matić, direktor Eurosalona, s olakšanjem je dočekao vest o ukidanju carina. Ova firma je u pregovorima o otvaranju salona nameštaja u Rusiji i zasad sve ide kako je planirano.

– Da nije krize ukidanje carine bi bilo ogroman podsticaj izvozu ali prodaja je prilično smanjena svuda, pa i na ruskom tržištu. Iako konkurencija nije nimalo naivna, ima dosta italijanske robe, kvalitet nameštaja u Rusiji, uz sve dužno poštovanje za ogromne tehnološke inovacije u ovoj zemlji, nije na zavidnom nivou. Država bi mogla da nam pomogne na promociji, da finansira odlazak na sajmove jer je to i dalja skupa investicija za domaće firme – savetuje prvi čovek Eurosalona.

Na ruskom tržištu Simpov nameštaj je dobro poznat, a uz vranjsku fabriku danas tamo dobro posluje i Lagado. Izvoz se prethodnih godina stalno smanjivao, što zbog carina, što zbog podizanja modernih italijanskih i nemačkih fabrika. U isto vreme u Srbiji su propale velike kompanije, a nastalo je dosta malih firmi. Tražnja je kod nas bila velika, svi su se okrenuli domaćem tržištu, pomalo regionu, dok ih inostranstvo nije zanimalo. Ovakva situacija je uljuljkala domaće proizvođače što je sada problem, a na sve je zbog krize prodaja u Srbiji pala 30-40 odsto.

– Trudili smo se da edukujemo domaće proizvođače, vodili smo ih na sajmove. Male firme ne mogu da potroše 50, 60 hiljada evra za odlazak na sajam, ispitivanje tržišta, putovanja, a to je minimum da se stekne slika o tržištu. Uzdamo se u nekoliko najvećih firmi koje imaju novca i infrastrukturu da prodaju na tako velikom i zahtevnom tržištu. Uz njih će lakše ući i ovi manji, pa bi izvoz trebalo da se poveća 20-30 odsto – objašnjava Marko Zelenović, savetnik u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza, i dodaje da na ruskom tržištu bolje može da se proda tapacirani nameštaj od masivnog.

Blic Online (http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/196713/Izvoz-u-Rusiju-bice-veci-30-odsto)

Od 2008. plate manje za 100 evra

4. jul 2010. | 13:08 | Izvor: Blic
Beograd -- Dve godine vladavine kabineta Mirka Cvetkovića izbile su iz džepa prosečnom radniku 100 evra, a penzioneru tridesetak jer su im za toliko manja primanja.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=07&dd=04&nav_id=443102

+ zanimljivo poređenje:

Prosečna plata u pivu od pola litra
maj 2008. - 944 flaša
maj 2010. - 836 flaša
:cheers:

Nasi radnici rade najosnovnije poslove i to je to.Nisam ja nikakav nacionalista ,bas suprotno ali svako gura svoje,stranci koji rade u tim bivsim nasim firmama primaju 20 puta vece plate od nasih. A ako slucajno ne budemo radili za najnize plate u evropi oni ce ta postrojenja lako da premeste npr u bugarsku i to je to.Cela nasa stragetija ce se svodi na to da moramo da imamo najnize plate od sad na dalje i ubuduce.ZEmlja koje nema SVOJU proizvodnju nema buducnost,jedino sto moze da ponudi je jeftina radna snaga i to je to.

Nije baš tako. Ima tu još dosta faktora koji utiču na cenu proizvodnje, a plate radnika koje poslodavac isplaćuje su mali deo toga, tako da nisu toliko bitne...

Zašto se fabrike iz okruženja ne prebace kod nas, kad skoro da imamo najmanje plate u tegionu? ;)

Da se u bilo kojoj drugoj zemlji prosecna plata smanji za 30% u dve godine, predsednik i cela vlada bi sama od sebe dala odstavku.

Od 2008. plate manje za 100 evra

4. jul 2010. | 13:08 | Izvor: Blic
Beograd -- Dve godine vladavine kabineta Mirka Cvetkovića izbile su iz džepa prosečnom radniku 100 evra, a penzioneru tridesetak jer su im za toliko manja primanja.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=07&dd=04&nav_id=443102

Pricao ja o tome pre mesec-dva.

Da se u bilo kojoj drugoj zemlji prosecna plata smanji za 30% u dve godine, predsednik i cela vlada bi sama od sebe dala odstavku.

A mozda je prethodna vlada zarad socijalnog mira vestacki drzala jak dinar.Pasce on i na 150.

Srbija će profitirati od svetske krize

nedelja, 26. okt 2008, 13:01 -> 16:37

Srbija će zaraditi na svetskoj finansijskoj krizi, a strani investitori shvatiti da se više isplati ulagati u našu, nego u neke druge evropske zemlje, tvrdi Mlađan Dinkić.

"Kada globalna kriza prođe, verujem da će investitori izračunati da su najveće gubitke imali u SAD i najvećem broju evropskih zemalja, a da su zaradili u Kini, Srbiji i u možda još nekoliko zemalja", naveo je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić u intervjuu "Presu".

Dinkić je ubeđen da će se na srednji rok jedan deo proizvodnje preseliti u Srbiju iz zemalja pogođenih krizom.

Ministar ekonomije je ocenio da Srbija ima šansu da iskoristi svetsku finansijsku krizu i preokrene je u svoju korist i da se pokazalo da je srpski bankarski sistem relativno jači od onih u Evropi.

"Mi smo jedna od retkih zemalja koja nije potrošila nijedan dinar od novca poreskih obveznika za spasavanje banaka, jer takva pomoć države do sada nije bila potrebna", objasnio je Dinkić.

Dinkić je istakao da finansijska kriza neće uticati na smanjenje plata, niti će prouzrokovati masovna otpuštanja u Srbiji. Ipak, ministar napominje da će plate sasvim sigurno sporije rasti.

Srpsko-ruski energetski aranžman

SAD nisu protiv srpsko-ruskog energetskog aranžmana, a ukoliko bi zatražile da Srbija odustane od aranžmana, Beograd bi rekao "ne", izričit je Dinkić.

Ukupan aranžman sa Rusima će, na indirektan način, uvažiti procenjenu tržišnu vrednost Naftne industrije Srbije (NIS), uveren je Dinkić, koji je ponovio da nije protiv energetskog sporazuma, već za što bolji dogovor u interesu Srbije.

Od 2008. plate manje za 100 evra

4. jul 2010. | 13:08 | Izvor: Blic
Beograd -- Dve godine vladavine kabineta Mirka Cvetkovića izbile su iz džepa prosečnom radniku 100 evra, a penzioneru tridesetak jer su im za toliko manja primanja.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=07&dd=04&nav_id=443102

+ zanimljivo poređenje:

Prosečna plata u pivu od pola litra
maj 2008. - 944 flaša
maj 2010. - 836 flaša
:cheers:
nisam siguran, ali cini mi se da je pivo poskupelo skoro duplo u zadnjih godinu dve, pa to mora da se ukalkulise.
inace, apatinska pivara koja kod nas ima udeo oko 50% na trzistu je grubo receno 2009. imala pad proizvodnje oko 15% u odnosu na prethodnu godinu, a ove pad jos 10% u odnosu na proslu.
inace, 2008 je zabelezen rast oko9%...
tako da mislim da je vise poskupelo pivo nego sto je pala plata :D

Srbija će profitirati od svetske krize

.... tvrdi Mlađan Dinkić.



Dace bog da kriza potraje jos 100 godina i Srbija da profitira od krize.
:blahblah::doh:
Dinkicu hebo te konj tako debilastoga.Zivimo od mrvica jos lupas gluposti kretencino jedna.

Da bi sledećim generacijama bilo bolje, verovatno je najvažnije da se uvede predmet ekonomija u svaki deo školstva. Ona je danas svima potrebna kao i matematika. Nadam se da tada "ekonomske analize" kao što je ova od jednog tabloida neće više imati ovoliki uticaj.

Za inžinjere :) : ovaj Blicov tekst, koji je B92 sa boldovanjem čak uspeo dodatno da pogorša, je (osim gde se direktno citira profesor Madžar) na nivou novinarskih analiza o mostu "žirafa" i mnogih drugih analiza kojima se ovde svakodnevno smejete. Poređenje sa pivom je najbolje, ima najviše smisla. :cheers: Ozbiljno.

Nadam se da nećete ovaj komentar pogrešno shvatiti. Ne želim da branim Dinkića kojeg isto mrzim jer priča gluposti i obećava šta god stigne.

narocito je profitirala gradjevinska industrija. pa mi smo trenutno na kolenima, bukvalno sve fabrike. proizvodnja pala preko 20% a to je sigurno najkompletnija grana u srbiji, u smislu da su i strane i domace fabrike stacionirale svu proizvodnju u srbiji. dakle, minimalan je uvoz i nasa je radna snaga.... a oni je sad kao jos pomazu, a nista se ne gradi posebno.

Da se u bilo kojoj drugoj zemlji prosecna plata smanji za 30% u dve godine, predsednik i cela vlada bi sama od sebe dala odstavku.

E diskuja je sasvim ok, ali onda ovakva krajnost. Nema smisla... plate se nisu smanjile u dinarima.
Da li treba Merkel da da ostavku jer su se plate racunate u dolarima u Nemackoj smanjile za 20% u poslednjih godinu dana?

E diskuja je sasvim ok, ali onda ovakva krajnost. Nema smisla... plate se nisu smanjile u dinarima.
Da li treba Merkel da da ostavku jer su se plate racunate u dolarima u Nemackoj smanjile za 20% u poslednjih godinu dana?
pale su, ali ne samo zbog pada dolara, već i zbog Hartz reformi koje su dogovorene sa sindikatima za vreme vlade Šredera, a koje su našle punu svoju primenu u zadnje 2 godine u vreme krize. U Nemačkoj su sindikati krajnje realni u zahtevima, odnosno realno sagledavaju makro kretanja u privredi.

Prijava zbog utaje 404 miliona dinara poreza
Beta | 07. 07. 2010.

Poreska uprava Srbije saopštila je danas da je zbog sumnje da su utajili 404 miliona dinara poreza podnela krivične prijave protiv osnivača građevinske firme Montera iz Beograda i rukovodilaca firmi Komont, AL-BM i Gortam.

Kako se precizira u saopštenju, krivične prijave Prvom osnovnom tužilaštu u Beogradu podnete su protiv suosnivača i direktora Monetere D.K, suosnivača D.M i finansijskog direktora te komapnije B.N.



Prijave su podente i protiv direktora preduzeća Komont S.K, osnivača firme AL-BM B.I i direktora firme Gortam G.Z.



Oni su osumnjičeni za utaju poreza, neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit i neuplaćivanje poreza po odbitku.



Poreska uprava je navela da je D.K. zajedno sa D.M. i B.N, uz pomać S.K, B.I. i G.Z, u nameri da izbegne plaćanje poreza u periodu od juna 2007. do decembra 2009, donošenjem fiktivne odluke o prenosu dela imovine Montere na novoosnovanu firmu uzeo za sebe imovinu vrednu 356 miliona dinara.



U prijavi se navodi i da su osumnjičeni za prikazivanje manje vrednosti izgradnje stana u Beogradu, evidentiranje fiktivnih faktura o prodaji stanova, neiskazivanjem u poreskim prijavama prihoda od prodaje nepokretnosti.



Među krvičnim delima navedeno je i evidentiranje troškova toplog obroka i troškova smeštaja radnika Montere kao troškove reprezentacije odnosno proizvodnih usluga, kao i isplata neto zarada radnicima od oktobra 2009. do marta 2010. bez plaćanja poreza, navodi se u saopštanju.

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/197308/Prijava-zbog-utaje-404-miliona-dinara-poreza

Ccc... najurise mi komsija Kopcu.

Prijava zbog utaje 404 miliona dinara poreza


http://www.sanyotecnica.com/img_common/not_found.gif

^^ :D

http://www.sanyotecnica.com/img_common/not_found.gif

HAHAHAHAHAHAH Koji si ti kralj! :lol::lol::lol::lol::lol:

Хехехе... Forbidden. :)

A very important question !!!!

If somone would build a smal private ice-hockey arena somewere in serbia. Where would be the best location to do the investment ???

If you consider
1. Economics of local people and companies.
2. City or area Population.
3. As litle competition as posible from another sport.
4. "and maybe" as cheep land as possible.

Can someone please help me rank some possible cities/areas from lets say 1- 5 (with explanation why). Please... and thank you very much :-)

^^Subotica

Cvetković: Ukidamo antikrizne mere (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=07&dd=09&nav_id=444388)
9. jul 2010. | 14:30 | Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Vlada Srbije će do kraja godine postepeno ukidati anti krizne mere jer svi pokazatelji govore da će se nastaviti privredni rast, kaže premijer Mirko Cvetković.

http://www.b92.net/news/pics/2010/07/1952328524c36f01be1789792579697_extreme.jpg

Cvetković je okruglom stolu sa predstavnicima Saveta stranih investitora kazao da nema osnova da u Srbiji dođe do još jednog talasa krize.

Premijer je ukazao da će Srbiji biti potrebne dve do tri godine da se vrati na stope rasta od pet do šest odsto, koliko je beležila u periodu pre krize. On očekuje da će do kraja godine rast BDP biti od 1,5 do 2 odsto.

Prema njegovim rečima, u prvom kvartalu ove godine rast bruto domaćeg proizvoda bio je ispod očekivanog, na nivou od 0,6 do 0,7 odsto, ali su se sada ekonomski pokazatelji poboljšali, tvrdi Cvetković.

"To daje osnovu očekivanjima da bi mogla da se ostvari stopa rasta BDP-a od dva odsto u 2010. godini", kazao je premijer, ali je podsetio da je Međunarodni monetarni fond (MMF) smanjio procenu stope rasta BDP-a Srbije sa dva na 1,5 odsto.

"Oporavak neće biti tako brz kao što je bio pad i zbog toga su potrebana ulaganja postojećih i novih investitora, kojima će se otvarati nova radna mesta", kazao je predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković.

Prema njegovim rečima, Srbija je početkom ove godine pošla pozitivnim stopama rasta, ali one još uvek nisu dovoljne da se poprave posledice krize nastale u 2009. godini. Pozitivno je što izvoz beleži visok rast, uz umereni rast uvoza, tako da se pokrivenošt uvoza izvozom povećala na 65 odsto, rekao je premijer.

Cvetković: Malo je verovatno da će PDV biti povećan

Premijer Srbije kaže i da je mala verovatnoća da će oporezivanje tražnje, odnosno povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV), biti sprovedeno u neposrednoj budućnosti.

http://www.b92.net/news/pics/2010/07/11148468554c3703269935e520761515_450x339.jpg

"U momentu kada smo još uvek taoci deficita na strani tražnje, dalje oporezivanje te tražnje moglo bi ponovo da izazove vraćanje u situaciju krize, odnosno da ima efekte na privredu", rekao je Cvetković.

On je naveo da zbog toga "nije mnogo verovatno" da će povećanje PDV-a "biti neposredno primenjeno", ali da se o tome vrlo ozbiljno razmišlja i da će po svoj prilici biti deo dugoročne ekonomske strategije razvoja zemlje.

Upitan o kontradiktornim izjava nekih ministara o tome da li će biti povećan porez na dodatnu vrednost (PDV), Cvetković je odgovorio da te "kontroverze više postoje u javnosti, nego što su stvarne". On je objasnio da reforme o kojima govorimo tek treba da se prodiskujutuju i neće stupiti na snagu možda ni u narednim godinama.

Mirko Cvetković kaže i da Vlada nije zadovoljna brzinom kojom se odvija "giljotinom propisa" i dodao da strani investitori treba da budu sigurni u nameru Vlade Srbije da se ta procedura dovede do kraja. Prema njegovim rečima, vlada je usvojila 217 preporuka, zahvaljujući kojima bi trebalo da se poboljša poslovanje privrede ukidanjem nepotrebnih propisa: Od tih 217 preporuka, svega 62 su primenjene efektno, dok su 146 u postupku ugradjivanja u nove zakone i propise.
Premijer Srbije je najavio da će Vlada Srbije napraviti novu strategiju koja će se bazirati na novim investicijama i rastu izvoza, jer se pokazalo da je stari model ekonomskog rasta na osnovu velike domaće tražnje neodrživ. Strategija, koja bi trebalo da se sprovodi posle 2010, do 2020. godine, trebalo da bude usvojena u septembru.

Kako je objasnio, ta strategija će uvažavati principe strategije Evropske unije "Evropa 2020", koja predviđa u kom pravcu razvoja će se kretati EU, ali će domaća strategija imati i svoje specifičnosti, jer će uvazavati našu realnost.

Fokus rada vlade u postkriznom periodu biti kreiranje novih radnih mesta i rast standarda stanovništva. "Prioritet će biti investicije i stvaranje novih radnih mesta, jer je nezaposlenost koja trenutno iznosi 19,2 odsto, najveći problem Srbije", rekao je premijer Cvetković.

Cvetković je kazao da će dok ne bude došlo da većih investicija i rasta zaposlenosti Vlada Srbije voditi odgovornu socijalnu politiku i pomagati najsiromašnijim slojevima stanovništva, ali tako da se ne naruši makrekonmska stabilnost.

@Srbija

Крагујевац. Четврти град по величини у Србији и будуће седиште региона Шумадије и Западне Србије са близу 200 хиљада становника. Град у експанзији.

На 60-ак километара од њега су још три града по 100-ак хиљада (Краљево, Чачак и Крушевац), као и нешто мањи Јагодина, Параћин и Ћуприја. Универзитетски центар.

Град који је оживео последњих година, са све бољом инфраструктуром и Фијатом који реконструише фабрику аутомобила. Требало би да се сагради и више фабрика пратеће ауто-индустрије.

Има јаке прволигашке екипе у кошарци и одбојци.

У Србији јужно од Београда нема хокеја и прављење клизалишта би било пун погодак.

Nismo mi te srece...

Mišković prodaje sve i napušta posao u Srbiji (http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/199131/Miskovic-prodaje-sve-i-napusta-posao-u-Srbiji)

http://www.blic.rs/data/images/2010-07-19/59265_01miskovic-01-blic--milos-peric_f.jpg?ver=1279563206

N. M. Jovanović | 19. 07. 2010. | Foto: S. M. - M. P.

Miroslav Mišković ne prodaje samo "Delta Maksi" već želi da belgijskoj kompaniji "Delez" proda što veći deo "Delta holdinga", nakon čega bi svoje poslovanje postepeno izmestio iz Srbije, saznaje "Blic" od izvora upoznatih sa tokom pregovora srpskog bogataša i Belgijanaca.

Trgovinski gigant "Delez" zainteresovan je za "Delta Maksi", ali dugovanja domaćeg lanca dobavljačima će uticati na iznos koji bi mogao da dobije Mišković, tvrde naši izvori i ističu da je to sada "upravo stvar pregovora u koje Mišković želi da uključi celu kompaniju kako bi povećao vrednost celog posla".



- "Maksi", koji trenutno ima monopolski položaj na tržištu ne bi mogao da računa na taj položaj u budućnosti, ali činjenica je da bi "Delez" kupio najveći trgovinski lanac koji bi mogao mnogo bolje da proda za kratko vreme - tvrdi naš sagovornik upućen u pregovore oko prodaje najvećeg trgovinskog lanca u Srbiji.


Trenutno na stolu su dve opcije - veći iznos Miškoviću, koji bi morao da namiri dugove prema dobavljačima i drugi po kome za daleko manji iznos "Delez" kupuje "Deltu", ali izmiruje obaveze prema dobavljačima. Zbog toga niko nije spreman da govori o konačnoj vrednosti posla, ali niko ne demantuje da je reč o stotinama miliona evra.


Zbog toga što Mišković trenutno pokušava da vidi šta može da proda Belgijancima, važan je i sukob oko "Jugohemije" u kojoj vlasnički udeo ima i Milka Forcan, bivša potpredsednica kompanije. Upućeni tvrde da je sukob izbio upravo zato što Mišković želi da postigne što bolju cenu za "Delta holding" i nije spreman da deli kolač od prodaje. Na slučaju "Jugohemije" želi Forcanovoj da pokaže šta će se dogoditi ako bude polagala bilo kakva prava na udeo u "Delta Maksiju".



Međutim, Forcanova je već najavila kontratužbu, što upućeni tvrde da je znak da nekadašnja najbliža Miškovićeva saradnica veruje u svoje dobre veze sa vrhom vlasti u Srbiji i da shodno tome veruje da će dobro proći u sukobu sa najbogatijim čovekom u Srbiji.

Opširnije u izdanju za utorak, 20. jul 2010.

Neka prodaje kome god hoce svoje znojem zaradjene pare.

To good to be true...

Saga continues...

Mišković prolazi kao Bogoljub Karić (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=07&dd=21&nav_id=446849)

Beograd -- Scenario u kom Miroslav Mišković rasprodaje sve ili gotovo sve što ima u Srbiji i napušta je da bi poslovao u inostranstvu uopšte nije nemoguć.

Prve ozbiljnije najave da bi Delta Maksi mogao da ode u ruke belgijskoj kompaniji Delez pokrenule su lavinu priča da je vlasnik Delta holdinga krenuo u rasprodaju imovine koja se meri milionima i milijardama evra.

Stjepan Gredelj iz Saveta za borbu protiv korupcije kaže da ništa nije nemoguće, kao i to da lako može da se desi da je sada stvarno „pukla tikva“.

"Takve stvari mogu da se dese kada je u igri ogroman novac, a Mišković ga zaista ima mnogo. Video sam tek nedavno spisak svih kompanija u njegovom vlasništvu", ističe Gredelj. Tu gde se vrti veliki novac, napominje on, nema lojalnosti i lako bi moglo da se desi da i njegovi saradnici „raščerupaju“ ono što ima.

Gredelj kaže da Miškoviću ne bi bio problem da rasproda sve i posluje van Srbije. „Kada je to mogao da uradi Karić, zašto ne bi i on“, napominje Gredelj i dodaje da su to ljudi iz istog miljea.

Priče o prodaji, najave tužbi i kontratužbi, svađa sa bivšom saradnicom Milkom Forcan i poslednjih dana prve stranice gotovo sve domaće štampe slučaj Mišković izbacili su u prvi plan. Gredelj ne misli da bi to mogao da bude bilo kakav obračun države sa liderom srpske biznis scene.

"Ne verujem da je to u pitanju jer je baš država bila ta koja je najviše dobijala, čak 10 odsto BDP je dolazilo od njega", kaže Gredelj.

Odnos države i tajkuna u Srbiji nikad nije bio najjasniji običnim građanima. Većina je ustvari smatrala da oni rade jedni za druge i da su ovdašnji bogataši veliki novac uglavnom stekli pod pokroviteljstvom vlasti.

Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište ističe da je taj odnos uvek bio takav „da su jedni druge hranili“ . "Nekad su u lepim odnosima, nekad u ružnim, ali su uvek jedni druge hranili. Veliko je pitanje gde je sad u ovom konkretnom slučaju zapelo", kaže Stevanović.

On smatra da bi mnogi naši tajkuni rado napustili Srbiju, ali da to ne može da se desi tako lako. "Evo primera Miodraga Kostića, koji je rasprodao gotovo sve u Srbiji i širi posao u Ukrajini. Verujem da će ubrzo tako nešto da uradi i Mišković jer realno nama tajkuni ne trebaju", napominje Stevanović.

To da bi Mišković mogao da prebaci poslovanje van granica naše zemlje deluje moguće i konsultantu Branku Pavloviću. On ističe da bi u ovom slučaju ideja o obračunu države sa privrednicima bila „retrogradna i bolesna“ i da vlasnik Delte sada ima priliku da proda deo firme jednoj vrlo ozbiljnoj kompaniji.

"Ne mogu da znam šta Mišković želi da radi niti kakvi su mu planovi, ali pomisao da neko ulaže novac u Srbiju da bi Tadić dobijao milijarde evra je potpuno nemoguća. Moramo da budemo svesni da jedna kredibilna evropska kompanija za vrlo ozbiljan novac u kriznim vremenima želi da ulaže u Srbiji koja je na dnu lestvice zemalja privlačnih za ulaganje i to je odlično", napominje Pavlović.

Rat Miškovića i Forcan oko Jugohemije

Miroslav Mišković, vlasnik Delta holdinga, osporava nekadašnjoj saradnici Milki Forcan vlasnički udeo u preduzeću Jugohemija, tvrdi za Blic blizak prijatelj porodice Forcan. Prema njegovim rečima, Milka Forcan "ima 40 odsto u Jugohemiji, što negira Miroslav Mišković". Sam Mišković je, tvrdi izvor, vlasnik 51 odsto tog Jugohemije.

Forcanova je, naime, dobila akcije Jugohemije "od Miškovića, jer je 18 godina radila kod njega". Nesuglasice i sukob između Miškovića i Forcanove krenuo je oko Luke Beograd pre dve godine, jer je ona bila, navodno, protiv te kupovine i protivila se velikom širenju poslovanja.

U početku sukob je tinjao da bi rezultovao razlazom. "Tada je Mišković počeo da joj osporava vlasništvo nad Jugohemijom, iako joj je sam dao 40 odsto akcija", kaže izvor Blica i dodaje da je Branko Forcan, muž Milke Forcan, vlasnik dela akcija Delta holdinga, i da "on sada te akcije potražuje".

"Nesuglasice između Branka Forcana i Miškovića stare su gotovo deceniju. Forcan je kao ekonomista bio jedan od prvih četvoro zaposlenih u Delti. Proširio je poslove trgovine drvetom na međunarodno tržište, usled čega je dve, tri godine nakon osnivanja ovog preduzeća od Miškovića i dobio akcije tadašnje Delte. Vrednost akcija rasle su sa širenjem firme. To su sada akcije Delta holdinga. I sada ih potražuje", priča izvor Blica.

Milka Forcan se godinu dana od osnivanja zaposlila u Delti, koja je tada imala svega 12, 13 zaposlenih, preko poznanstva Miškovića i njenog oca Jovana Mileusnića, tadašnjeg direktora Jugohemije. "Mileusnić i Mišković sarađivali su dok je Mišković bio još u Kruševcu, osamdesetih godina, a i ranije", kaže sagovornik Blica.

Tokom privatizacije devedesetih, Mileusnić je postao vlasnik određenog broja akcija. Naš sagovornik tvrdi da je Mileusnić prodao sve akcije i da danas nema niti jednu. Kolika je vrednost Mileusnićevih prodatih akcija i da li je kupac tih akcija bio Mišković nije poznato. Ali izvor Blica tvrdi da ni Mileusnićeva mlađa ćerka Smiljka Mileusnić-Adžić nije akcionar i da je samo zaposlena u Jugohemiji od pre pet godina.

Bolje da su mu sve oduzeli kao Šariću. Fino bi se popunio budžet :)

Razlika izmedju Miskovica i Karica je u tome sto Karic nije "rasprodao", nego su mu oduzeli.
A ovaj ce ocigledno rasprodati.
To je ogromna razlika, drugovi "novinari"!

Не би се Мишко толико курчио да нам је овакав председник :D

http://spanishdilettante.files.wordpress.com/2010/05/hugo_chavez_fullblock.jpg

Некако сви медији циљају на то да треба да се бојимо Мишковог одласка. Пропаст света ће да буде... Можеш мислити. Доћи ће други, радити шта и овај и крај приче. Ко нађе интерес да овде послује - пословаће.

Не би се Мишко толико курчио да нам је овакав председник :D


mogao si da staviš i staljina, kim il sunga, idi amina, ahmadinedžada... sve perjanice uspešnih, naprednih, slobodnih zemalja.

:bash:

Шта би с оном индустријском зоном у Зрењанину? Има ли већ заинтересованих инвеститора и који су? Видим само причате о неким лошим темама док ове добре мање-више заобилазите. Рекао бих да ови на власти најзад воде Србију у добром правцу стављајући акценат на фабрике ,а не на тржне центре ... пардон, shopping mall-ове како се то помодарски каже.

mogao si da staviš i staljina, kim il sunga, idi amina, ahmadinedžada... sve perjanice uspešnih, naprednih, slobodnih zemalja.

:bash:

Čavez je za razliku od tih na sadašnju poziciju došao putem demokratskih izbora. Jeste brz na jeziku, ali nije diktator. O tome govore npr. rezultati referenduma 2007. kada je izgubio sa 0,7% i 1,05% pa je priznao. Da je diktator, pod jedan ne bi ni bilo referenduma, pod dva i da ga je bilo rezulati bi bili 99% za njegov predlog i pod tri nikada ne bi priznao poraz na izborima.

Шта би с оном индустријском зоном у Зрењанину? Има ли већ заинтересованих инвеститора и који су? Видим само причате о неким лошим темама док ове добре мање-више заобилазите. Рекао бих да ови на власти најзад воде Србију у добром правцу стављајући акценат на фабрике ,а не на тржне центре ... пардон, shopping mall-ове како се то помодарски каже.
Treba malo pratiti i druge teme. Vest o industrijskoj zoni okacena je u threadu Србија - изградња земље (http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=353443&page=51). Nisam stigao da je okacim ovde. Sto se tice dobrih i losih vesti, na ovom threadu glavnu rec vode tj. vodili su Lazar i Dzoni, tako da i ne treba cuditi kolicina losijih informacija koje nisu zaobilazile ovaj thread. Sama privreda na ovom podforumu pada u drugi plan jer je tematika ovog foruma pracnje gradilista, projekta, vesti o istim i sl. Da li neko nesto dobro radi ili ne u ovoj drzavi bila to opozicvija ili vlast, nije tema i zabranjeno je pricati o politici na ovom forumu. Btw, kad vec pominjes trzne centre, i oni se grade u ogromnom broju sirom zemlje.

Pozdrav.

mogao si da staviš i staljina, kim il sunga, idi amina, ahmadinedžada... sve perjanice uspešnih, naprednih, slobodnih zemalja.

:bash:

Мишковић је своје богатство ионако стекао уз помоћ државе, тако да не би био проблем да му се исто и одузме и прода неким странцима.

Ако мислиш да је добро за Србију да има тајкуна који остварује 10% БДП-а, финансира све политичке странке и кроји политику земље, онда је то друга ствар... Може и круну да узме од краљевске породице...

Našoj krizi kraj se ne nazire

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/199435/Nasoj-krizi-kraj-se-ne-nazire

Preopširan tekst sa puno slika koji ne mogu da kopiram. Neka ga čitaju samo oni koji traže razlog za samoubistvo. :ohno:

Čavez je za razliku od tih na sadašnju poziciju došao putem demokratskih izbora. Jeste brz na jeziku, ali nije diktator.
samo 1 argument:
0 (nula) - broj preostalih medija koji smeju dav gaje kritičko mišljenje prema dotičnom. Bilo ih je dosta, ali su u međuvremenu zatvoreni, a vlasnici uhapšeni.
ako to nije dovoljno da se ovaj klovn stavi u folder "diktatori", ne znam šta jeste.

inače, zemlja venezuela se raspada. 10x više ubistava nego u susednoj kolumbiji, 8 sati struje dnevno itd... u zemlji koja bi na papiru trebala da je najbogatija u JAmerici

27. 07. 2010.| 10:06
"Leoni" gradi novu halu u Prokuplju na 7.000 m2

Nemačka kompanija "Leoni" počela je u Prokuplju gradnju još jedne proizvodne hale na 7.000 m2, rekao je agenciji "Beta" predsednik te opštine Milan Arsović.

Arsović je naglasio da je u proteklih godinu dana u pogonu za proizvodnju kablova automobilske industrije koja posluje u okviru svetski poznate kompanije "Leoni" zaposleno 700 radnika iz Srbije.

- Otvaranje ovog pogona je ujedno i najveći privredni uspeh u poslednjih nekoliko godina, koji je delimično rešio naš najveći problem sa nezaposlenošću - kazao je Arsović.

On je rekao da će do kraja ove godine, prema ugovoru potpisanom prilikom privatizacije nekadašnje fabrike obloga automobiilskih kočnica FIAZ, "Leoni" zaposliti još 1.000 radnika iz opštine Prokuplje.

- Kada nova proizvodna hala bude počela da radi, ovde bi se stvorila mogućnost otvaranja još radnih mesta - dodao je Arsović.

Ekapija (www.ekapija.com/website/sr/page/333418)

samo 1 argument:
0 (nula) - broj preostalih medija koji smeju dav gaje kritičko mišljenje prema dotičnom. Bilo ih je dosta, ali su u međuvremenu zatvoreni, a vlasnici uhapšeni.
ako to nije dovoljno da se ovaj klovn stavi u folder "diktatori", ne znam šta jeste.

inače, zemlja venezuela se raspada. 10x više ubistava nego u susednoj kolumbiji, 8 sati struje dnevno itd... u zemlji koja bi na papiru trebala da je najbogatija u JAmerici
Ovo su podaci zapadnih medija,dočim na terenu je sasvim drugačije.Struje nema zbog niskog vodostaja,tako da HE,koja podmiruje ne znam koliko desetina procenata domaćih potreba za strujom,ne radi punim kapacitetom.Onda stranci su bili vlasnici čeličana i rafinerija,tako da ni evro nije išao u izgradnju termoelektrana na ugalj ili naftu-mazut,zato nije izgrađena ni električna mreža.Venecuela je 3,5 puta veća od SFRJ,zamisli da se sela u sjevernoj BIH elektrificirala sve do 1975.Koliko će ta elektrifikacija tek trajati u Venecueli,a to nije baš jednostavno,kad imaš čitave rupe bez stanovnika od nekoliko desetina hiljada km2,tako da se skoro i ne isplati distribucija struje.

Сад ће и овај да тражи азил у Русији

Bankrotirao "Podrum Palić" (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=07&dd=29&nav_category=206&nav_id=448515)

29. jul 2010. | 00:24 | Izvor: Politika

Subotica -- Vinarija i fabrika sokova "Podrum Palić" bankrotirala, jer dve i po godine od uvođenja stečaja nije uspela da se izvuče iz nagomilanih dugova, piše "Politika".

Neizmirene obaveze vinarije i fabrike sokova, u vlasništvu Vojina Đorđevića, iz predstečajnog perioda iznose milijardu dinara.

Protiv odgovornih lica u preduzećima Vojina Đorđevića poreska policija je od 2008. godine podnela Osnovnom, tada Opštinskom javnom tužilaštvu u Subotici više od deset krivičnih prijava zbog utaje poreza, saznaje "Politika".

eđutim, ni u jednom slučaju presuda nije doneta, niti su prijave procesuirane do kraja, a tek u nekoliko predmeta održana su prva ročišta.

Izvor "Politike" koji je upućen u poslovanje preduzeća Vojina Đorđevića objašnjava da je intenzivna poreska kontrola ovih firmi započela krajem 2007. godine i već prve analize su pokazale da u vezi isplate poreza postoje nezakonitosti.

Kontrolisane su, između ostalih preduzeća "Si end Si kompani", "Đ. S. promet", "Si end si špedicija", "Đorđević brend menadžment", "Eko trejd", "Fajndrinks", "Soft drink", "Arteska"... Nad navedenim firmama aprila ove godine Privredni sud u Subotici doneo je rešenje o otvaranju stečaja jer su duže od tri godine u blokadi.

Istražnim organima bilo je lako uočljivo da je zajednički imenitelj poslovanja svih ovih preduzeća Vojin Đorđević, iako su krivične prijave podnošene prema različitim odgovornim licima u firmi. Ime Vojina Đorđevića pojavljuje se tek u jednoj ili dve krivične prijave, mada je prema podacima do kojih se došlo tokom provere rada preduzeća bilo jasno da su pojedinci samo fiktivno raspolagali novcem sa računa, dok je, u stvarnosti, novac odmah isplaćivan na ruke Vojinu Đorđeviću.

"Postoji sistem poslovanja u kome se registruje na desetine preduzeća, ali u suštini uvek postoji ista grupa Đorđevićevih saradnika koja radi za sve firme", kaže sagovornik "Politike".

"Poreznici imaju načina da obezbede naplatu obaveze prema državi i ti mehanizmi u ovom slučaju nisu iskorišćeni, naprotiv, u više navrata je odobravan reprogram obaveze. Poreska uprava nije bila dovoljno obazriva, ili nije htela da bude obazriva u obezbeđivanju duga prema državi, pa je između ostalog dozvolila da se iz Srbije otuđi zaštitni znak alkoholnog pića 'gorki list' koji je registrovan u Sloveniji i koji predstavlja najvredniji deo njihove imovine. Poslednje procene govore o tome da čak i kada se oduzme imovina preduzeća u stečaju, ostaće dug prema državi od milijardu dinara koji neće moći da se naplati", tvrdi sagovornik "Politike".

Izvor kaže da se prilikom osnivanja preduzeća vodilo računa da firme ne budu povezana pravna lica, kako ne bi došli u situaciju da poreznici dug prema državi namire od "dužnikovog dužnika". Ali i bez obzira na to, kontrolom poslovanja preduzeća bilo je moguće utvrditi da se radi o šemi iza koje se "krije" Vojin Đorđević.

^^
Šteta, imao je odlična vina.

dnevnik.rs
Фабрике из комшилука ипак стижу у Србију
Многи економисти су најављивали да би, после уласка Румуније и Бугарске у ЕУ, Србија могла постати мета страних инвеститора. Није то био резултат њихове личне процене, већ пре свега сазнања да су,
како су се померале границе Уније, власници компанија измештали своју производњу тамо где су прописи попустљивији, а радна снага јефтинија. На ту околност указао је ових дана министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић, рекавши да расте интерес страног капитала за Србију и да све више западноевропских и других фирми измешта своје погоне у нашу земљу.
За сада нема уверљивог доказа о томе да је то баш тако, али назнаке неког тренда, ипак, постоје, што је свакако добро јер су све транзиционе земље, управо захваљујући таквом кретању капитала, прегурале најтеже фазе привредног реструктурирања и припремале се за изазове које је доносило пуноправно чланство у ЕУ. Најсвежији пример је онај с Бугарском и Румунијом, које су, по сазнањима Центра за либарално-демократске студије (ЦЛДС) у Београду, 2006. године, непосредно пред улазак у ЕУ, биле у самом врху листе најпожељнијих инвестиционих локација у свету (7. и 10. место). Наиме, те године се у Румунији реализовало 362 гринфилд пројекта, што је било 3,06 одсто светског колача, док се у Бугарској радило на 286 пројеката (2,42 процента укупног броја). Србија на тој листи није заузимала видно место.
Највећи део страних инвестиција у нашој привреди, посебно у првим годинама транзиције, односио се на приватизационе активности. То је онај сегмент М&А (спајања и припајања), где је у фокусу интересовања инвеститора превасходно било домаће тржиште. Гринфилда, односно улагања у „зелену ливаду“, готово да није ни било, или се радило о спорадичним случајевима. Међутим, до обрта је дошло последњих година. Процењује се да је Србија у 2008. и 2009. привукла око 5,5 милијарди евра страног капитала, а да би у овој и наредној години у земљу могло ући још око 3,9 милијарде. Током овог периода није било великих приватизација па се може претпоставити да је кренуо гринфилд талас и да је све већи број улагања био мотивисан жељом европских компанија да се измештањем погона поправи њихова тржишна позиција.
Саветник за страна улагања Махмуд Бушатлија сматра да је то само делимично тачно. Он је у „ЦЕСС магазину“ објаснио да гринфилд инвестиције у укупним не чине више од трећине, а да би, пошто је приватизација углавном завршена, њихов удео требало да буде бар 50 одсто.
Очигледно је да обим гринфилд улагања није довољан, али је, исто тако, неспорно да се нешто дешава и да се полако отвара процес сељења одређених индустрија ка Србији. То се превасходно може рећи за аутомобилску индустрију, прехрамбену, грађевинску и хемијску. Логично је што највећи интерес показује индустрија моторних возила, јер је она највише глобализована, а тиме и приморана да следи логику нижих трошкова. Зато је у Србију стигао „Фијат“, за њим и велики корејски подизвођач „Јура“ у Рачу Крагујевачку, као и пратећи лиферанти („Дрекслмајер“ у Зрењанин, “ИГБ Аутомотив” у Инђију, „Конкаб“ у Ковачицу). Француски „Сен Гобен“ је преузео производњу грађевинских материјала у Апатину, амерички „Алтех“ организовао је продукцију квасаца у Сенти, а белгијски „Блокс“ израду џамбо-врећа у Бачком Петровцу.
В. Харак

Јефтини радници предност
Очигледно је највећа предност Србије њена јефтина а квалитетна радна снага и, у одређеној мери, њена повољна географска позиција. Међутим, др Борис Беговић и др Бошко Мијатовић из ЦЛДС-а процењују да јефтиноћа рада није наш највећи адут. Њихово становиште је да трошкови радне снаге у Србији нису мали и сматрају да је пре у питању флексибилност наших људи и њихова способност да брзо уче. Инжењери школовани у земљи сматрају се најбољим изданком српског образовног система. Осим тога, наши људи су прилично одани послодавцу и мењање посла је знатно мање него у другим источноевропским земљама. Поврх тога, као доказ колике су наше заблуде, одсуствовање је с посла није права слика нашег радног понашања. Истраживање које је спровео велики амерички произвођач лимене амбалаже „Бол пакиџинг“ показало је да је ниво боловања који су имали у Србији мањи него у њиховом постројењу у Великој Британији.

Nasa najveca prednost: Jeftina radna snaga! WOW :( Nisko smo pali. :(

Jagodina odustaje od zapošljavanja mladih bračnih parova (http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/200684/Jagodina-odustaje-od-zaposljavanja-mladih-bracnih-parova)
Tanjug | 30. 07. 2010. - 16:48h | Komentara: 0

Gradska skupština Jagodine donela je odluku o prestanku važenja programa zapošljavanja jednog člana bračnog para, odmah po venčanju, ako nisu zaposleni. Odbornici Gradske skupštine juče su jednoglasno doneli odluku o prestanku važenja odluke donete pre dve godine.

U Upravi grada rečeno je Tanjugu da ta odluka "više nije bila održiva" jer su se mladi iz mnogih drugih mesta prijavljivali na fiktivne adrese i venčavali u Jagodini da bi dobili posao.


Odluka o pomoći pri zapošljavanju jednog bračnog duruga sa područja Jagodine bila je doneta s ciljem da se pomogne mladim ljudima da dodju do posla i tako istovremeno podstakne sklapanje i održavanje brakova i radjanje dece, rekli su u gradskoj upravi.


Prema gradskoj statistici, na ovaj način u Jagodini je našlo posao više od 100 mladih tek oženjenih ili udatih u nekom od preduzeća i ustanova.


Iz istih razloga, napominju u Gradskoj upravi, od pre četiri meseca, ne važi ni odluka o pomoći od 200 evra mesečno do punoletstva, svakog četvrtog i narednog deteta u porodici.


Ovakvu pomoć, u protekle dve godine, dobilo je i ima 40 porodica na teritoriji Jagodine.

U srpskim medijima sa puno priča o kursu. Inflacija je mnogo bitnija, pa da vidimo šta se dešava.
Ovo je projekcija inflacije NBS-a iz marta. Crveno je ciljana inflacija (krajem godine 6±2%), svetlo zeleno realizovana. Kao što se vidi stepen inlacije je počeo da raste. Jedan od razloga je kurs dinara. Isto se vidi da je inflacija još uvek ispod najniže projektovane. Ako bude pratila ovu nijansu plave boje biće na kraju godine nešto iznad 6%.

http://img196.imageshack.us/img196/3251/projekcijalat.jpg

Dinar najslabija evropska valuta (http://www.b92.net/biz/fokus/komentar.php?yyyy=2010&mm=07&nav_id=448963)
31. jul 2010. | Piše: Goran Nikolić, Institut za evropske studije | Izvor: Blic
Od početka ove godine dinar je evropska moneta koja je najviše oslabila prema evru i dolaru. Na globalnom nivou dinar ipak nije rekorder jer druge valute, poput venecuelanske, drže primat. U prvih sedam meseci 2010. srpska moneta oslabila je prema evru za 9,5 odsto i 16 odsto prema dolaru. Od početka globalne ekonomske krize pad dinara prema evru iznosi skoro 28 odsto.

http://www.b92.net/news/pics/2010/07/7278776944c534ef5bbac3047457074_370x278.jpg

U Evropi Srbija nema premca. Jedino mađarska forinta ima značajnu depresijaciju u 2010. (oslabila za 4,1 procenat), dok su većina ostalih moneta ojačale prema evru u isto vreme (rublja za skoro 10 odsto). Posmatrano od početka krize samo ukrajinska moneta ima nivo depresijacije sličan dinaru (-32 odsto), ostale valute, poput poljske zlote (-13,8), rumunskog leja (-15,2), rublje (-7,4), albanskog leka (-8,6) ili turske lire (-7,7 odsto) pale su znatno manje.

Šta su razlozi za pad dinara i da li je to nužno loše za privredu Srbije? Slabljenje dinara je, pre svega, rezultat slabih kapitalnih priliva u proteklom delu ove godine. S padom dinara povezan je pad repo-stoka NBS (vrednost prodatih blagajničkih zapisa), posebno intenzivan u junu i julu.

Slabljenje dinara indirektno je povezano sa krizom državnih dugova perifernih zemalja evrozone i povećanim oprezom investitora prema celoj regiji (investitori na finansijskim tržištima su na mogućnost rasplamsavanja novog talasa krize u Evropi reagovali privremenim napuštanjem ovih valuta, pa i evra do početka juna).

Važan razlog slabljenja dinara je očekivanje banaka da bi se srpska moneta mogla stabilizovati tek na oko tri odsto nižoj vrednosti te su stoga nespremne da imaju prevelike otvorene dinarske pozicije dok kurs ne padne na taj nivo.

Ipak, ono što je ključno je da je slabljenje dinara, dobro za ekonomiju (i da je depresijacija prirodna posledica fleksibilnosti deviznog kursa). Realna depresijacija je, zahvaljujući višoj stopi inflacije u Srbiji u odnosu na evrozonu, niža od nominalnog pada dinara prema evru. Naime, dinar je realno oslabio prema evru za oko 20 odsto, s čim koincidira smanjenje spoljnotrgovinskog deficita u poslednje dve godine.

Budući da okolne zemlje (osim Rumunije i Mađarske) imaju praktično fiksirane kurseve očigledno je da je Srbija značajno poboljšala cenovnu konkurentnost sa svojim trgovinskim partnerima (s EU i zemljama CEFTA sporazuma obavlja se preko 90 odsto razmene).

Dakle, pad dinara zaslužan je za značajan oporavak izvoza ove godine i praktičnu stagnaciju uvoza. Pored toga, slabljenje domaće valute omogućilo je da fiskalna politika, kao i politika dohodaka ostvare značajne pomake. Naime, javni rashodi u evrima opali su u poslednje dve godine za skoro dve milijarde, dok su neto plate manje u proseku za oko 50 evra.

Spoljnotrgovinski deficit Srbije smanjen za 11,7 odsto
Beta | 31. 07. 2010. - 22:49h | Komentara: 0

Srbija je u prvom polugođu zabeležila deficit u trgovini robom sa svetom od 2,494 milijarde evra, za 11,7 odsto manji nego u isto vreme prošle godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Pokrivenost srpskog uvoza izvozom bila je u posmatranom periodu nešto veća od 57 odsto u poređenju sa ravno 50 procenata u prvoj polovini 2009. godine.



Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-jun 2010. dostigla je 9,2 milijarde evra i bila je devet odsto veća na godišnjem nivou. Izraženo u dolarima, spoljnotrgovinska robna razmena je u prvih šest meseci povećana 8,2 odsto, na 12,19 milijardi dolara.



* Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu su Italija, Bosna i Hercegovina i Nemačka, a u uvozu Ruska Federacija, Nemačka i Italija

Srpski izvoz u prvom polugodištu vredeo je 3,35 milijardi evra i bio je 19,4 odsto veći nego u istom periodu 2009. dok je uvoz robe dostigao 5,84 milijarde i bio 3,8 odsto veći.



Rastu srpskog izvoza u prvih šest meseci najviše je doprinelo povećanje isporuka proizvoda crne i obojene metalurgije, kao i poljoprivrednih proizvoda.



U strukturi izvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju koji čine gotovo 66 odsto ukupnog izvoza a sledi roba za široku potrošnju sa udelom od gotovo 26 odsto.



* Srpski izvoz u prvom polugodištu vredeo je 3,35 milijardi evra i bio je 19,4 odsto veći nego u istom periodu 2009. dok je uvoz robe dostigao 5,84 milijarde i bio 3,8 odsto veći

Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu su Italija, Bosna i Hercegovina i Nemačka, a u uvozu Ruska Federacija, Nemačka i Italija.



Srbija najveći suficit beleži u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom a najveći deficit u trgovini sa Rusijom, ponajviše zbog uvoza energenata.



Podaci Zavoda pokazuju i da je u junu Srbija izvezla robu u vrednosti 686,7 miliona evra, što je bezmalo 25 odsto više nego u junu 2009. Istovremeno je Srbija uvezla robu za 1,09 milijardi evra, za 14,6 odsto više nego u istom mesecu prethodne godine.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/200680/Spoljnotrgovinski-deficit-Srbije-smanjen-za-117-odsto

Шта се дешава са улагањем данског Грундфоса у изградњу фабрике за производњу пумпи за наводњавање у Инђији? Тај посао треба да је већ у пуном замаху јер је још крајем 2008. потписан уговор, а већ одавно никакве вести.

Ради се о највећем гринфилд улагању у нашој земљи, ред величина негде између 100 и 150 милиона евра, са практично целокупном производњом намењеној извозу. У трци за привлачењем Грундфоса је било неких 6-7 земаља (Мађарска, Румунија, Бугарска, Хрватска, итд.) и ваљда преко 30 места у тим земљама, на крају су изабрали Србију и Инђију.

samo 1 argument:
0 (nula) - broj preostalih medija koji smeju dav gaje kritičko mišljenje prema dotičnom. Bilo ih je dosta, ali su u međuvremenu zatvoreni, a vlasnici uhapšeni.
ako to nije dovoljno da se ovaj klovn stavi u folder "diktatori", ne znam šta jeste.

inače, zemlja venezuela se raspada. 10x više ubistava nego u susednoj kolumbiji, 8 sati struje dnevno itd... u zemlji koja bi na papiru trebala da je najbogatija u JAmerici

Јел су то они исти "слободни медији" који су оправдавали пуч 2002. године против Чавеза. То све треба говњивом мотком из Венецуеле...

И наравно да треба да буде најбогатија, али како када су разне мултинационалне команије исисавале богатства те земље, обичан народ није видо пезоса од тога. Сада се све полако враћа на своје место, компаније су враћене народу. Нажалост сада много пара мора да се уложи у војску зна се због чега.

Pokrivenost srpskog uvoza izvozom bila je u posmatranom periodu nešto veća od 57 odsto u poređenju sa ravno 50 procenata u prvoj polovini 2009. godine

Ово је несумњиви доказ да динар још мора да изгуби на вредности. Покривеност увоза извозом је и даље премала, дефицит је и даље превелики, иако мањи него раније.

Ово је несумњиви доказ да динар још мора да изгуби на вредности. Покривеност увоза извозом је и даље премала, дефицит је и даље превелики, иако мањи него раније.

pa i kad bi odnos bio 150 dinara za euro,ne bi doslo do pokrivenosti uvoza sa izvozom,kad pogledas strukturu uvoza vidi se da uvoz nafte,gasa,automobila i drugih vozila,opreme i repromaterijala za industriju iznosi oko 70 do 80 %uvoza,usput mi tu robu ne proizvodimo tako da nemamo sa cim da je supstituisemo

Prozori oprani posle 30 godina (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=08&dd=04&nav_category=12&nav_id=449860)
4. avgust 2010. | 18:12 | Izvor: B92 Zaječar -- Posle 30 godina od izgradnje Doma zdravlja u Zaječaru, 450 prozora na ovoj zdravstvenoj ustanovi oprano je prvi put.

Zašto to prethodnih godina nije nijednom učinjeno, pitanje je koje će zauvek ostati bez odgovora.

Od 1980, kada je izgrađen Dom zdravlja u Zaječaru, do danas menjali su se direktori i upravnici. Neki od njih su hvaljeni a neki kritikovani, ali ono što im je svima bilo zajedničko je da nijedan od njih za vreme svog mandata nikada nije organizovao pranje 450 prozora na ovoj zdravstvenoj ustanovi.

Prvi direktor Zdravstvenog centra koji je primetio da je pogled kroz prozore Doma zdravlja prilično mutan je nedavno izabrani Stanislav Tadić.

Za posao pranja prozora potom je raspisan tender i angažovana firma koja je čitav posao uradila za kratko vreme i, kako kažu u Domu zdravlja, male pare.

Iako je u Zdravstvenom centru Zaječar poslednjih godina uloženo više miliona evra u opremu i infrastrukturne radove, priča o prozorima koje decenijama niko ne pere bila je tema o kojoj se nije pričalo javno.

Oprani prozori glavna vest....e srbijo....

A sto stavi vijest u threadu privredni razvoj :lol:

Pa razvija se Srbija svakim danom u svakom pogledu :)

I strašno i smešno, slična stvar je bila i kod zgrade Beogradskog aerodroma, tj.terminala 2. Ali opet što se čuditi za prozore, kad je nivo lične higijene kod nas užasan, po nekim istraživanjima većina građana Srbije se kupa svega dva puta nedeljno, ne bi naravno poverovao u to, ali svaki put kad uđem u javni gradski prevoz shvatim da to IPAK možda i jeste istina.

Anyway bravo za Zaječar, veeeliki korak napred, valjda je to pranje dovoljno za narednih 20 do 30 godina.

Otimačina srpske imovine na Kosovu
6. avgust 2010. | 00:12 | Izvor: Novosti

Beograd -- Na Kosovu se nastavlja rasprodaja srpske imovine pod okriljem međunarodne uprave. Priština je do sada od prodatih preduzeća zaradila oko 382 miliona evra

Najpre međunarodna uprava, a potom i privremene prištinske vlasti obespravile su Srbiju da upravlja Trepčom i rudnicima (ima ih oko 30), železnicom, aerodromom, PTT-om, energetskim sistemom, NIS Petrolom, Telekomom, vojnom imovinom, zdravstevnim, prosvetnim i kulturnim zdanjima.

Plaćamo i spoljni dug Kosova

Spoljn dug Kosova preuzela je Srbija. On je do prošle godine iznosio 1,18 milijardi dolara. Svetska banka je Republici Srbiji tokom 2009. godine otpisala oko 550 miliona dolara spoljnog duga Kosova, čime je on sa 1,7 milijardi dolara iz 2001. godine smanjen na 1,18 milijardi.

A da bude još veći apsurd, Srbija ne upravlja svojom imovinom na KiM, ali plaća kredite i kamate, zadužene svojevremeno kod svetskih banaka, kako bi svoju južnu pokrajinu učinila bogatijom i udobnijom za život svih njenih građana.

Procena koju je sačinilo više ekspertskih timova ekonomista, finansista i privrednika doseže više desetina milijardi evra.

Veselin Kočanović, šef grupe za privredu i ekonomski razvoj Ministarstva za Kosovo i Metohiju, kaže da je u državnom vlasništvu, s druge strane administrativne linije, oko 24.500 hektara poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta, više od 1,4 miliona kvadratnih metara službenih zgrada, 145.000 kvadrata poslovnih i 25.000 kvadrata stambenih zgrada, 4.000 kvadrata posebne namene i 750.000 kvadratnih metara drugih građevinskih objekata.

"Knjigovodstvena vrednost imovine Železnica Srbije na Kosovu i Metohiji, računajući infrastrukturu i vozna sredstva, prelazi 206 miliona evra, dok je tržišna vrednost višestruko veća", objašnjava on i dodaje da je i imovina nekadašnjeg NIS Petrol-Jugopetrola zauzeta. Ovo preduzeće je do 1999. godine u svom vlasništvu imalo 31 objekat,ali su odlukom Unmika uzurpirani i formirano je novo preduzeće Kosovo-Petrol.

“Telekom Srbija je pretrpeo velike meterijalne gubitke usled protivzakonitog isključivanja i uništavanja radio-baznih stanica i druge telekomunikacione opreme, ali po osnovu oduzete imovine, izgubljene dobiti, oduzetih prava i obaveze isplaćivanja ličnih dohodaka raseljenim radnicima ovog preduzeća", dodaje Kočanović.

On kaže i da su “Srbijašume na Kosovu i Metohiji vlasnik su 338.183 hektara zemljišta. Problem je i nerešeno pitanje imovine fizičkih lica koja i dalje nije u posedu zakonitih vlasnika. Uzurpiran je veliki broj katastarskih parcela obradivog zemljišta, livada i šuma, čiji su vlasnici Srbi i čija je velika materijalna vrednost".

Prodato je nekoliko stotina srpskih preduzeća. U ovoj, treba li reći protivzakonitoj, trgovini, privremena vlada u Prištini je zaradila oko 382 miliona evra! Za njen račun rasprodaju srpske imovine obavljala je, do 2008, Kosovska poverilačka agencija, kojoj je mandat za ovaj posao 2002. godine poverio Unmik, ali ni posle 2008. godine nije stavljena tačka na rasprodaju. Posao je, prema planu Martija Ahtisarija, nastavila Kosovska privatizaciona agencija. Ahtisari je, u svom planu precizirao: sva imovina pripada Kosovu!


Izvor: b92.net (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=08&dd=06&nav_id=450155)

Svi oni koji i u Srbiji smatraju da Kosovo treba priznati (po liniji manjeg otpora) neka pažljivo pročitaju ovu vest i duboko se zamisle.

Javni dug Srbije - 10,8 milijardi evra (http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/202433/Javni-dug-Srbije--108-milijardi-evra)
Tanjug | 12. 08. 2010.

Ukupan javni dug Srbije na dan 30. juna iznosio je 10,8 milijardi evra, što je za 953 miliona evra više u odnosu na 31. decembar, saopštila je danas Privredna komora Srbije.



Odnos između ukupnog javnog duga i bruto domaćeg proizvoda (BDP) dostigao je 32,7 odsto, što je više u odnosu na 31,3 odsto iz perioda do 31. decembra 2009.

Ukupne direktne obaveze po javnom dugu dostigle su 9,21 milijardi evra, a indirektne 1,59 milijardi.



Unutrašnji dug po direktnim obavezama dostigao je 4,1 milijarde evra, a spoljni 5,1 milijardi. Unutrašnji dug po indirektnim obavezama je 305 miliona evra, a spoljni 1,3 milijarde.

U prvom tromjesečju bruto prilivi 509 miliona evra
Objavljeno u kategoriji:- PRIVREDA dana 16.08.2010

BEOGRAD,Projektovane investicije u srpsku privredu u ovoj godini su u vrijednosti do milijardu evra, a u prvom tromJesečju ukupni bruto prilivi iznosili su 509 miliona evra, izjavio je danas direktor Agencije za promociju izvoza i strana ulaganja ( SIEPA) Božidar Laganin.
Trenutno u toj agenciji ima više od 80 aktivnih projekata iz različitih sektora, koji traže dobru lokaciju na teritoriji cijele Srbije, rekao je Laganin za RTS.
Prema njegovim riječima, konkurs za ulaganja, koji je otvoren za dostavljanje dokumenata do 27. avgusta, predstavlja alarm za privlačenje investicija.
Poslije tog konkursa biće objavljena imena kompanija, koje će realizovati projekte, kao i podaci o obimu, lokaciji i broju novih radnih mjesta, koja će biti otvorena, najavio je Laganin.
On je naveo da je do sada kroz 114 podržanih projekata uspješno kreirano više od 17.000 radnih mjesta i da je prosječan podsticaj bio na nivou od oko 2.600 evra (po zaposlenom).
Laganin je rekao da se strani investitori najviše interesuju za automobilsku, metalsku, tekstilnu, drvnu industriju, zatim za industriju hrane i pića, kao i za informaciono-komunkacione tehnologije.
On je ocijenio da ima i prostora za unapređenje u pojedinim oblastima, jer je u posljednje vrijeme primjećeno dodatno interesovanje za turizam i da takve mogućnosti postoje i u farmaceutskoj industriji.Tanjug

Систем за производњу нафте пуштен у рад

На нафтном налазишту "Кикинда Варош" НИС пустио у рад систем за експлоатацију нафте, који ће омогућити повећање производње на том лежишту. Очекује се производња 300 тона нафте и 40 милиона кубника гаса у наредних 15 година.

Нафтна индустрија Србије (НИС) пустила је у рад систем за производњу нафте "Шабачка" на нафтном лежишту "Кикинда Варош", који ће омогућити повећање производње и искоришћење нафте на том лежишту.

Пуштање у рад система за експлоатацију нафте

Укупна вредност инвестиција је четири милиона евра, а очекује се производња око 300 тона нафте и око 40 милиона кубних метара гаса у наредних 15 година.

Први пут у Србији биће уграђен аутоматски мерни уређај предвиђен за периодично мерење количне нафте и гаса.

Заменик генералног директора "Гаспромњефта" за истраживања и производњу Борис Зиљберминц је навео да се ради о битном догађају и да се први пут у Србији примењују нове технологије, као и да верује да ће оваквих пројеката бити све више.

Зиљберминц је рекао да ће "Гаспром" подржати развој НИС-а и да је њихов план повећање залиха нафте и гаса и повећање производње.

Извршни директор НИС "Нафтагаса" Предраг Радановић навео је да је у првих шест месеци ове године у односу на исти период прошле године повећана производња за 30 одсто.

Према његовим речима, прошле године је остварен пораст производње нафте за четири одсто и 19 одсто за гас у односу на 2008. годину.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/Економија/753556/Систем+за+производњу+нафте+пуштен+у+рад.html

Sirmium Steel in Sremska Mitrovica (http://www.serbiaconstruction.com/content/sirmium-steel-in-sremska-mitrovica/)

16. June 2010.

Italian STG-group, famous steel manufacturer that uses waste iron as raw material, is finishing its Sirmium Steel foundry in Sremska Mitrovica, which will be put in operation in mid-September. It will have 200 workers and produce 250,000 tons of steel beams per year, which will be later used in rolling mills for production of various types of building armature that is in high demand.

- We have invested EUR 35m in this foundry, we are going to employ 200 people, while the steel beams that will be produced in it will be used to satisfy the needs of the market of Serbia, as well as some other markets. About 10% of production will be turned into building armature in company Metalfer Steel Mill in Sremska Mitrovica - says STG-Group CEO Dario Bodino.

- I must point out that we enjoyed a great support of the local self-government and the Government of Vojvodina, which issued an integrative license for construction of the foundry to us. Of course, maximum environment protection is guaranteed since the latest technologies will be used.

Sirmium Steel foundry has already got 40 future employees, and it will soon employ another 160 people. In that way, everything will be ready for the commencement of production in this unit in mid-September. CEO Bodino points out that there is only one more foundry that produces beams in the region that includes Croatia, Slovenia, Bosnia and Herzegovina and Montenegro. That foundry is situated in Split, it uses old technology and produces 200,000 tonnes of beams per year. However, this foundry will be closed soon.

As far as Sirmium Steel foundry is concerned, it will start with the annual production of 250,000 tonnes of steel beams and 200 workers. However, its annual production capacity is 500,000 tonnes of beams if enough raw materials are provided and new people are employed. Of course, the decision on production growth will be dictated by the market.

Source: eKapija

Српски вагони за Конго

Краљевачка Фабрика вагона уговорила прве извозне послове. Први уговор о испоруци више од 400 вагона, вредан 40 милиона евра, потписан са представницима државне железнице Конга.

http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2010/08/19/6107930/fabrikavagonakraljevo.jpg

Представници Демократске Републике Конго посетили су Фабрику вагона у Краљеву и пренели директору Бошку Славковићу званичан позив конгоанског министарства за инфраструктуру да почетком септембра потпишу уговор о производњи више од 400 вагона у вредности од око 40 милиона евра.


Фабрика вагона требало би да у наредне две године направи 120 вагона за државне железнице Конга, као и 290 вагона за државну фирму СНСС.

Уговор о производњи 120 вагона био је потписан још 2006. године, али није реализован јер Конго није имао финансијских могућности, рекао је Денис Чилумба, регионални представник Националне агенције за промоцију инвестиција (АНАПИ).

"Наша држава је сада стабилна и ми желимо да сарађујемо са Србијом која има технологије које су нама потребне", рекао је Чилумба.

Према речима директора Фабрике вагона Бошка Славковића, анексом уговора биће предвиђени повољни услови испоруке.

"Договорили смо се да плаћање буде авансно, а колико вагона уплате, толико ће бити испоручено", рекао је Славковић.

Представници Конга оценили су да у афричким државама има много слободног простора за наступ српских фирми.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/Економија/753692/Српски+вагони+за+Конго.html

:cheers:

“Grah” zapošljava nove radnike
http://www.b92.net/news/pics/2010/08/6788333494c77e3c51dd95416723455_450x337.jpg
Batočina -- Kompanije "Grah automotiv" u Batočini je danas zaposlila 14 ljudi, a do kraja godine je u planu da se zaposli još njih 64, u okviru povećanja obima proizvodnje.


Investicije ove kompanije doprinose ostvarivanju dva osnovna cilja Vlade, a to su zapošljavanje novih radnika i povećanje izvoza, izjavio je premijer Cvetković

On je dodao da je zbog toga vlada odlucila da pruži finansijsku podršku toj kompaniji.

Cvetković je posle obilaska radova na novoj hali i razgovora sa rukovodstvom kompanije koja proizvodi delove za automobile istakao da je to primer uspešne "grinfild" investicije koja ima profitabilnu proizvodnju, redovno isplaćuje zarade i obaveze državi, zapošljava nove ljude i razmišlja o dodatnim investicijama.

On je podsetio da kompanija "Grah automotiv" najveći deo svojih proizvoda izvozi, a razvoj i izgradnja novih kapaciteta predstavljaju osnov za novo zapošljavanje, zbog čega je vlada odlucila da pruži finansijsku podršku toj kompaniji.

Potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić uručio je ugovore o radu za prvih 14 novih radnika u kompaniji "Grah automotiv", ističući da bi zapošljavanje novih ljudi u toj kompaniji trebalo da doprinese zaustavljanju trenda odlaska mladih iz Šumadije.

Dinkić je naglasio da je dolaskom "Fijata" u Kragujevac, "Jure" u Raču i "Grah automotiva" u Batočinu pojačana automobilska industrija u Srbiji, a Šumadija postaje njen centar.

On je istakao da kompanija već ima prodatu proizvodnju do 2014. godine i da je samostalnim sredstvima izgradila prvu fabriku u Batočini, a država će preko podsticaja omogućiti zapošljavanje 400 novih ljudi i višestruko povećanje kapaciteta izgradnjom nove proizvodne hale.

Generalni direktor kompanije Robert Grah naveo je da će do kraja godine pored ovih 14, biti zaposleno još 64 ljudi, ističući da će se u fabrici proizvoditi elektronika za automobile na bazi led dioda.

Kompanija "Grah automotiv", koja u Batočini zapošljava 170 radnika, odlučila je da, zbog povećanja obima posla i boljeg pozicioniranja na polju dobavljača automobilskih delova, proširi kapacitete.

U toku je izgradnja nove proizvodne hale površine 4.500 kvadratnih metara, ukupne vrednosti 11,2 miliona evra. Kraj radova na izgradnji novog objekta predviđen je za sredinu oktobra.

Slovenačkoj kompaniji "Grah automotiv" je, preko Programa za podsticaj direktnih investicija, koji sprovodi Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), odobreno 1,6 miliona evra podsticaja, odnosno po 4.000 evra za svako novootvoreno radno mesto.


Cilj projekta je proizvodnja složenih proizvoda po najsavremenijoj tehnologiji, izrada elektonskih komponenti, koje ulaze u sklop zadnjeg svetla na automobilu, korišćenjem led dioda.

Najveći kupac novog programa je "Folksvagen" (Volkswagen) za marke automobila "pasat", "golf", "polo" i BMW.

Kompanija "Graf" u Batočini kao ćerka istoimene firme iz Slovenije osnovana je u Srbiji 2004. godine sa ciljem kupovine proizvodnih kapaciteta u kojima bi se proizvodili kablovski setovi za retrovizore, ogledala i unutrašnja svetla za automobile.

Do sada je u Srbiji izgrađena proizvodna hala površine 2.500 metara, ukupne vrednosti tri miliona evra. Od 2006. godine kompanija proizvodi u Srbiji i najveći deo proizvoda izvozi uglavnom u zemlje Evropske unije.
B92 (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=08&dd=27&nav_id=454652)

Firma iz Vranja na tržištu EU i Rusije
"Simpo" i "Ikea" potpisali ugovor vredan 15 miliona evra (http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/204597/Simpo-i-Ikea-potpisali-ugovor-vredan-15-miliona-evra)
Tanjug | 27. 08. 2010. - 21:55h | Foto: AP

U narednih 12 meseci vranjski "Simpo" će, preko "Ikeine" prodajne mreže, na ruskom, evropskom i bliskoistočnom tržištu plasirati svoje proizvode u vrednosti od 15 miliona evra.

"Posle dugih razgovora, ugovor o ovom velikom poslu najvećeg srpskog proizvođača nameštaja i jedne od najvećih trgovina u svetu, švedske "Ikee", upravo je parafiran", saopštila je danas vranjska kompanija.


Tim ugovorom je predviđeno da "Simpo", do septembra naredne godine, preko "Ikee", plasira na ova tri tržište gotovo 300.000 dušeka.


"Zbog toga će u novu opremu Fabrike dušeka u Bujanovcu biti uloženo oko 500.000 evra, čime će proizvodnja biti utrostručena, a zapošljavanje novih radnika omogućiće uvođenje treće smene", navedeno je u saopštenju "Simpovog" Sektora za informisanje.


U menadžmentu vranjskog proizvođača nameštaja ističu da se ovim ugovorom samo nastavlja dugogodišnja uspešna saradnja ove dve velike i u svetu poznate kompanije.


Do kraja ove godine "Simpo" će, za iznos od 10 miliona evra, "Ikei" isporučiti oko 7.000 krevetića iz Fabrike nameštaja u Radovnici kod Trgovišta i nekoliko hiljada proizvoda iz Fabrike tapetarskih proizvoda.

:cheers:

Mogla bi i nasa Forma Ideale nesto slicno da uradi po tom pitanju.

gradonačelnik zaječara se nakon italijana i bugara dobro sprijeteljio i sa slovencima

ubrzo nakon ponovnog bratimljenja sa slovenačkim gradom tržičem i najavom izgradnje mercatora sledi nova vest:

„Gorenje” otvara fabriku u Zaječaru

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja potpisalo je predugovor s kompanijom „Gorenje” o otvaranju fabrike te slovenačke firme u Zaječaru. Prema predugovoru, Slovenci će uložiti 20 miliona evra, a posao bi trebalo da dobije 1.300 radnika. Zvanično potpisivanje ugovora zakazano je za kraj septembra. Nakon toga u Zaječar će doći 50 slovenačkih stručnjaka koji će obučavati buduće radnike i kontrolisati proizvodnju.

„Gorenje” će od Republike Srbije dobiti podsticajna sredstava od šest do 10 hiljada evra po svakom zaposlenom radniku. Kako saznajemo, kompnija „Gorenje” će kupiti napuštene pogone i hale zaječarskog „Porcelana”. Zasad je planirano da se u jednom pogonu proizvode uređaji za domaćinstvo, a dva pogona će se adaptirati za proizvodnju plastičnih i metalnih delova za ostale fabrike „Gorenja”. Nakon sređivanja pogona za proizvodnju i obučavanja radnika fabrika bi s radom trebalo da počne na proleće iduće godine. Tada bi u startu posao dobilo 400 radnika, a u naredne tri godine, s povećanjem proizvodnje, planirano je da posao dobije ukupno 1.300 ljudi.

Otvaranje fabrike koja bi zaposlila više od 1.000 meštana gradonačelnik Zaječara Boško Ničić najavljivao je mesecima, ali ni u jednoj izjavi nije nagovestio koja bi to kompanija bila. Na pitanje o dolasku „Gorenja”, Ničić nije želeo da odgovori ni potvrdno ni odrično.

http://www.blic.rs

"Printer Italija" pokreće proizvodnju u Sremskoj Mitrovici (http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/205116/Printer-Italija-pokrece-proizvodnju-u-Sremskoj-Mitrovici)
Tanjug | 31. 08. 2010. - 13:33h | Foto: N. Božić

Italijanska kompanija "Printer Italija", koja se bavi proizvodnjom i prodajom kertridža, u septembru će pokrenuti proizvodnju u Sremskoj Mitrovici i zaposliti oko 50 radnika, najavio je danas Fond za podršku investicija u Vojvodini - VIP.

http://www.blic.rs/data/images/2010-03-23/23820_vosasm01motori-jure-pesackom-zonom-001-sremska-mitrovica-foto-narcisa-bozic_f.jpg?ver=1283253876
Sremska Mitrovica

Posle samo tri meseca, otkako je VIP Fond prvi put stupio u kontakt sa italijanskim investitorom, doneta je odluka da se pokrene proizvodnja u Vojvodini pod imenom "Printer i Tek".



Italijanska kompanija je već zakupila objekat, na ulazu u Sremsku Mitrovicu, gde će biti smešteni proizvodnja i administracija.



VIP Fond je pomogao italijanskom investitoru da izabere lokaciju.



Od dolaska prve italijanske firme - proizvodjača šećera "S.F.I.R." 2002. u Sentu, prema podacima VIP Fonda, u Vojvodinu je do sada došlo 25 italijanskih kompanija, koje su uložile ukupno 637, 55 miliona evra i zaposlile 5.945 radnika.



Najviše su investirale finansijske institucije "Fondiaria", koja je privatizovala osiguranje DDOR u Novom Sadu i "Sanpaolo IMI", koja je privatizovala "Panonsku banku".



U Vojvodini uspešno posluju i italijanske kompanije "Pompea", "Fulgar Ist" (Fulgar East), "Kalcedonia" (Calzedonia) i druge, navedeno je u saopštenju.

Dobre vesti, još jedna fabrika.

четвртак, 02. сеп 2010, 12:43 -> 13:04
Нова фабрика бојлера у Старој Пазови

Директор фабрике "Горење-Тики" Бранко Апат и министар економије Млађан Динкић поптисали уговор о изградњи фабрике бојлера у Старој Пазови. Фабрика ће почети са радом у јануару 2011. године, а запошљаваће 500 нових радника.

Министар економије Млађан Динкић потписао је у Старој Пазови уговор о изградњи нове фабрике бојлера словеначке компаније "Горење - Тики", вредне 11,7 милиона евра, која ће бити завршена до 1. децембра и која ће запослити 500 нових радника.
Изјава Млађана Динкића

Након потписивања уговора са директором фабрике "Горење-Тики" Бранком Апатом, Динкић је рекао да је влада подржала ову инвестицију са 4.000 евра по једном новом радном месту и навео да "Горење" у Србији запошљава око 700 људи у фабрици беле технике у Ваљеву и фабрици бојлера у Старој Пазови.

"Горење" годишње из Србије извози робу у вредности од око 50 милиона евра, рекао је Динкић и изразио уверење да ће по завршетку изградње нове фабрике у Старој Пазови извоз словеначке компаније из Србије премашити 100 милиона евра годишње.

У првих седам месеци 2010. године извоз из Србије порастао је на 20 одсто захваљујући, између осталог, и "Горењу", нагласио је министар и навео да Србија ове године први пут извози и робу широке потрошње, као што је бела техника "Горења", а не само сировине и полупроизводе.

Бојлери из "Горења" ће се, по завршетку фабрике у Старој Пазови, производити за цео свет и то ће бити једина словеначка фабрика тих кућних апарата у свету која ће носити ознаку "Произведено у Србији".

Производња у фабрици у Старој Пазови ће почети од јануара 2011. године и запошљаваће око 500 људи, додао је Динкић.

Апат је рекао да "Горење" тренутно има 33 предузећа у Словенији и Србији, Чешкој, Финској и Шведској, која су имала укупан промет од око 1,2 милијарде евра, а очекује се да ће до краја године бити остварен промет од 1,5 милијарди евра.

Словеначка компанија у свом систему има око 10.000 запослених, од чега су око 3.000 ван Словеније, навео је Апат.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0/759554/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0+%D1%84%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%B1%D0%BE%D1%98%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B0+%D1%83+%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%98+%D0%9F%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B8.html

Yumco ugovorio poslove u zemlji i inostranstvu


VRANJE - Pamučni kombinat Yumco iz Vranja do kraja godine isporučiće kupcima u zemlji robu u vrednosti od 500 miliona dinara.
Generalni direktor vranjanske fabrike Zoran Stošić rekao je agenciji Beta da je na domaćem tržištu ugovoren plasman uniformi i radne odeće za Vojsku Srbije, MUP, PTT, Telekom i Elektroprivredu Srbije.

Pored domaćeg tržišta, ugovoren je izvoz za Nemačku, Švajcarsku, Austriju i Rusiju. Svakog meseca biće izvezene košulje, donji veš i konac u vrednosti od 70.000 do 150.000 evra.

Stošić je podsetio da je Yumco na domaćem i inostranom tržištu ranijih godina bio prepoznatljiv po proizvodnji uniformi i vojne opreme.

Inače, kao većinski vlasnik, država mesečno subvencioniše ovaj vranjski kombinat, koji upošljava 1.700 radnika, sa 15 miliona dinara.


http://www.seebiz.eu/sr/kompanije/trgovina/yumco-ugovorio-poslove-u-zemlji-i-inostranstvu,90913.html

Baš me interesiraju te vojne uniforme, ove koje sada vojska ima su bukvalno u fazi raspadanja.....

Još malo relativno dobrih vesti.


Smanjen broj nezaposlenih u Srbiji za 12.778 ljudi
Autor/izvor: SEEbiz
BEOGRAD - Posao od tri do pet godina traži 11,82 odsto, od pet do osam godina njih 10,74 odsto a od dve do tri godine 10,60 odsto, navodi se u saopštenju i dodaje da broj oni koji traže posao više od 10 godina iznosi 9,15 odsto.

Od ukupnog broja osoba na evidenciji NSZ, duže od 12 meseci (dugotrajna nezaposlenost) posao traži 65,51 odsto ili 474.454 osoba , od čega je 55,07 odsto ili 261.302 žene.

Najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti, posmatrano prema godinama starosti, imaju osobe od 25 do 29 godina (13,24 odsto), a zatim oni od 30 do 34 godine (12,57 odsto).

U toj kategoriji su osobe od 35 do 39 godina (11,97 odsto), od 45 do 49 godina (11,93 odsto), od 50 do 54 godina (11,85 odsto) i od 40 do 44 godina (11,79 odsto).

Struktura nezaposlenih osoba prema stručnoj spremi, u odnosu na prethodni mesec, nije se značajno promenila - najmanje nezaposlenih je sa osmim, najvišim stepenom obrazovanja - 40 osoba a najviše je - 206.688 sa prvim stepenom obrazovanja , odnosno osnovnom školom.

Prema podacima o trajanju nezaposlenosti, najveće učešće osoba koja traže posao duže od 12 meseci je u Raškom (76,25 odsto), Jablaničkom (71,56 odsto), Pomoravskom (71,07 odsto), Rasinskom (70,54 odsto) i Zaječarskom okrugu (70,42 odsto).

Najmanje učešće u dugotrajnoj nezaposlenosti zabeleženo je u Severno-bačkom (56,16 odsto), Srednje-banatskom (56,55 odsto), Sremskom (57,04 odsto), Beogradskom upravnom okrugu (57,43 odsto) i Braničevskom okrugu (58,25 odsto.).

Najveći broj osoba na evidenciji NSZ zabeležn je u Beograd sa (94.761), Nišu (34.572), Novi Sad sa (28.179), Kragujevac (22.437), Novi Pazar (20.571) i Leskovac (20.317).


Najviša stopa nezaposlenosti je zabeležena u Novom Pazaru sa 51,1 odsto, Loznici sa 40,4 odsto, Leskovcu sa 40,3 odsto, Kragujevcu sa 34,4 odsto i Kruševcu sa 33,3 odsto.

Gradovi sa najnižom registrovanom stopom nezaposlenosti su Beograd sa 13,4 odsto, Požarevac sa 16 odsto, Novi Sad sa 16,9 odsto, Užice sa 17,7 odsto i Valjevo sa 18,3 odsto.

Opštine u kojima je zabeležena najviša registrovana stopa nezaposlenosti su Lebane sa 59,2 odsto, Bela Palanka sa 58 odsto, Batočina sa 53,9 odsto, Bojnik sa 53,4 odsto i Vladičin Han sa 52,3 odsto.

Najnižu stopu nezaposlenosti beleže beogradske opštine Savski Venac (2,4 odsto), Stari grad (3,8) i Vračar (6,7) kao i Petrovac sa 10 odsto i Malo Crniće sa 10,27 odsto, navodi se u saopštenju.

http://www.seebiz.eu/sr/makroekonomija/srbija/smanjen-broj-nezaposlenih-u-srbiji-za-12.778-ljudi,90955.html

Енергетска база на југу Србије


Премијер Цветковић отворио, код Дољевца, радове на изградњи прве фазе магистралног гасовода МГ-11 Ниш-Лесковац–Врање, у дужини од 52 километра. Влада заинтересована за инфраструктурне пројекте, јер остају за будућност и стварају нова радна места, истакао премијер.

Председник Владе Србије Мирко Цветковић и амбасадор Русије у Србији Александар Конузин отворили су данас радове на изградњи прве фазе Магистралног гасовода МГ-11 Ниш-Лесковац-Врање, код села Кочане, у близини Дољевца.

Изјава премијера Цветковића

Премијер Цветковић je истакао да је влада изузетно заинтересована за изградњу што више инфраструктурних пројеката, јер они остају за будуће генерације, а њихов додатни значај је што стварају нова радна места.

Премијер је истакао да ће се завршетком пројекта створити могућности за потпуну гасификацију тог дела Србије и изразио наду да ће то подручје Србије постати атрактивније за нова улагања.

Предузеће "Југоросгас" реализује пројекат гасовода од Ниша до Лесковца, као прву фазу гасовода који треба да транспортује природни гас до Врања, са успутним прикључцима за насеља и градове поред којих пролази: Дољевац, Лесковац, Власотинце, Владичин Хан, Сурдулицу, Врањску Бању, Врање.

Тиме се ствара енергетска база за даљи развој тог региона и отвара могућност прикључења индустрије и широке потрошње на гасоводни систем, наведено је у владином саопштењу.

Како је саопштено из "Југоросгаса", капацитет гасовода до Орљана, где је предвиђено рачвање према Прокупљу, Блацу и Куршумлији, износи око 800 милиона кубних метара гаса годишње, а капацитет према Лесковцу је 400 милиона кубних метара гаса годишње.

http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2010/09/06/6177248/Gaovod-070910.jpg

Вредност прве фазе изградње гасовода Ниш-Лесковац, укључујући и градску мрежу у Лесковцу, износи 16 милиона евра.

Вредност укупног пројекта изградње магистралног гасовода до Врања у дужини од 120 километара и градске мреже дуж гасовода износиће више од 40 милиона евра, наводе из "Југоросгаса".

Очекивана потрошња гаса у Лесковцу је око 100 милиона кубних метара гаса годишње, а у том граду раде се пројекти гасне мреже којом ће бити повезани већи потрошачи као што су топлане и привредни колективи.

"Југоросгас" ће у градску гасну мрежу Лесковца уложити 4,5 милиона евра, а у изградњу гасних дистрибутивних мрежа још три милиона евра, чиме се ствара потенцијал за прикључење око 20.000 корисника у том граду.

Израда пројектне документације за гасовод поверена је јавном предузећу "Србијагас", извођење радова фирми "Телекомуникација" из Крушевца, а израда опреме за потребе гасовода поверена је фирми "Гастех" из Инђије

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/Економија/761660/Енергетска+база+на+југу+Србије+.html

Rudarstvo i turizam šanse Majdanpeka (http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Nekretnine/206262/Rudarstvo-i-turizam-sanse-Majdanpeka)
Silvija Vukašinović | 08. 09. 2010.

http://www.blic.rs/data/images/2010-09-08/72053_draganpopovic_f.jpg?ver=1283934099

Opština Majdanpek podeljena je na majdanpečki, više industrijski deo, i donjomilanovački, turistički, što će narednih godina biti jasnije profilisano - prve su reči Dragana Popovića, predsednika opštine Majdanpek, u razgovoru o razvoju jedne od najvećih opština Srbije po površini od 932 kilomatra kvadratna, najslabije naseljenih sa manje od 24.000 stanovnika, pograničnih, a uz to, u godinama krize devastiranih i u krugu najnerazvijenijih, iako je zlatnih 80-ih godina prošlog veka slovila za jednu od najjačih u nekadašnjoj državi.

Šta su osnovne karakteristike razvojnih planova Majdanpeka u narednih pet godina?
- U Majdanpeku industrijski deo treba da se razvija u okviru industrijske zone, gde zamajac treba da stigne iz Rudnika bakra i proizvodnje orijentisane ka proizvodnji bakra, zlata, srebra, ali i drugih prirodnih resursa poput šuma, odnosno drveta. Spremnost države da pokrene novi investicioni ciklus u rudarstvu, osnov je na kojem baziram uverenje da će upravo ta proizvodnja Majdanpeku doneti novi početak. Na drugoj strani kroz uspešnu privatizaciju preostalog dela “IPM Majdanpek”, “Megaplasta” i “Zlatare Majdanpek” očekujemo oživljavanje i te proizvodnje - reči su prvog čoveka opštine Majdanpek koji o razvoju koji se vezuje za Donji Milanovac, drugo gradsko naselje ove opštine, kaže:
- Očekujemo izgradnju infrastrukture na Dunavu i boljitak od turizma. Da bi se oko 400 miliona dinara, koliko je država uložila u uređenje kompleksa praistorijskog lokaliteta Lepenski vir, vratilo za samo pet godina, potrebno je da se uloži još 100 i sagradi pristanište (za šta je lokalna samouprava uradila projekat). To bi omogućilo da se zaustavi bar trećina kruzera, velikih turističkih putničkih brodova koji plove Dunavom, i višestruko uveća poseta. U protivnom, biće nam potrebno više od dve decenije da bi se uloženih 400 miliona vratilo. Osim toga, izgradnjom marine, priveza u samom Donjem Milanovcu, kao i oživljavanjem Porečkog zaliva, izgradnjom plaže sa pratećim objektima i malom marinom, ovaj deo opštine bi turizmu Srbije mogao da ponudi mnogo više. Samo tako, uz velike investicije, reč je o milionskim iznosima u evrima, i uz dobar marketing, najlepši deo Dunava ćemo moći da na prigodan način valorizujemo.


Grad Majdanpek ima velike probleme u infrastrukturi, trebalo bi intervenisati u skoro svim oblastima. Šta je ono na čemu će se prvo raditi?
- U toku je izrada studija opravdanosti preorijentacije grejanja grada sa mazuta na pelet, 40 odsto jeftiniji energent, što direktno znači uštedu od 40 miliona dinara grubo rečeno, po sezoni. To je dugoročno rešenje, reč je o obnovljivom izvoru energije i sa manjom emisijom štetnih gasova. Uslov za to je nabavka 200 miliona dinara vrednih kotlova, što do kraja godine nećemo moći da obezbedimo, ali se nadamo da ćemo već naredne godine imati pelet kao energent. Sa izgradnjom silosa iznad toplane, ugradnjom dva nova kotla čitav grad imaće grejanje, sa postojećim cenama.


U godinama krize Majdanpek je skupo platio cenu direktne veze između razvoja grada i Rudnika, da li ima izgleda da se struktura privredne aktivnosti promeni?
- Uprkos povoljnim uslovima za investitore, kao i merama Vlade Republike Srbije, sa postojećom putnom infrastrukturom i narednih godina ne možemo očekivati neke veće pomake i nove gigante. Realno je pokretanje manjih proizvodnja u funkciji proizvodnje i prerade bakra i drveta. Reciklaža guma, na primer, predstavlja šansu. Odbačenih, iskorišćenih, damperskih ima u zavisnim količinama u RBM-u, a problematične su za transport, jer šleper može da prebaci najviše četiri. Ta reciklaža, ali i proizvodnja finalnih proizvoda na bazi prerade gume, mogla bi se organizovati, za šta možemo da damo gotovo idealnu lokaciju, a mogla bi da zaposli 20 do 50 radnika. Ako se “Zlatara Majdanpek” i “Megaplast” dobro privatizuju, određena mala, u proizvodnom smislu, uslužna preduzeća sa 20 radnika bila bi pravi pogodak za Majdanpek. Tu je još i skijalište na Rajkovu koje možemo da oživimo malim sredstvima i turističku ponudu opštine upotpunimo za 365 dana godišnje. Tim pre što osim sadržaja vezanih za Dunav, u majdanpečkom delu imamo i Rajkovu pećinu i Valja prerast i Beli izvorac na čijem uređenju se već radi.


Sve i da se pojave investitori, nedostatak kadrova, posebno mladih, mogao bi da se pokaže kao veći problem?
- To već nije problem ove sredine, to je državni problem, ne manji od problema odliva mladih, školovanih ljudi u inostranstvu. Dok se u odnosu države prema tome nešto ne promeni, bićemo nemoćni da to rešimo i samo ćemo sa nostalgijom moći da se prisećamo činjenice da je pre par decenija Majdanpek u odnosu na broj stanovnika imao jednu od najboljih kvalifikacionih struktura.


Šta bi za razvoj Majdanpeka moglo da bude presudno?
- Na jednoj strani, zahuktavanje rudarske proizvodnje, na drugoj, uspešne preostale privatizacije, a osim toga i angažovanije učešće Nacionalnog parka Đerdap Donji Milanovac u razvoju delatnosti koje unutar zaštićenog prirodnog područja treba razvijati. To je i put za izlazak opštine Majdanpek iz društva najnerazvijenijih u Srbiji - rekao je za “Blic” Dragan Popović, predsednik opštine Majdanpek.

Na ovakav nacin cemo tesko privuci investitore.


Srpsko varanje stranih investitora
8. septembar 2010. | 19:51 | Izvor: B92
Beograd -- Kineski investitori koji su za zemljište od 13 hektara u blizini auto puta Beograd - Novi Sad, platili 7 miliona evra ostali su i bez zemljišta i bez novca.


Zbog niza spornih odluka suda i nadležnih institucija Beograd je izgubio investiciju vrednu 100 miliona evra.

Podneto je nekoliko tužbi, ali u ovom trenutku nije jasno kome je zemljište koje je prodato zapravo pripadalo i kome pripada? Državi, preduzeću Pik zemun, firmi Žito Dunav koja je zamljište prodala ili kozorcijumu kineskih preduzetnika.

Kineski investitori kupili su pre dve godine od privatne firme Žito Dunav zemljište od 13 hektara za oko seam miliona evra.

Planirali su da izgrade najveći tržni centar na Balkanu. Dokumentacija koja im je prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora ponuđena na uvid bila je validna, ali se ubrzo ispostavilo da to zemljište nije ni moglo da bude prodato jer pripada državi, a ne Žito Dunavu.

Jin Dongrong, predstavnik konzorcijuma Feniks kaže da su kineski investitori preko posrednika i advokata u IV Opštinskom sudu u Zemunu i Katastru proverili dokumentaciju a potom potpisali ugovor.

"Ljudi koji rade u sudu i Katastru pokazali su nam papire i garantovali da je sve u redu. U Kini je sud jako važna institucija koja ima veliku moć i niko ne sumnja u njega. Nakon što smo u aprilu 2008. godine uplatili poslednji iznos sume od sedam miliona evra, trebalo je da u roku od mesec dana dobijemo dozvole za izgradnju. Međutim negde pred istek tog roka od mesec dana, poslednjeg dana, dobili smo obaveštenje od tužilastva ili pravobranilaštva da je doneta odluka suda i da ta zemlja pripada državi", kaže Dongrong.


Problemi sa zemljištem koje je koristilo društveno preduzeće PIK Zemun nastali su još 2003. godine. Naime, po tadašnjem zakonu PIK Zemun ima pravo korišćenja i na državnom zemljištu i na zemljištu koja je društvena svojina, a koje pripada preduzeću.

Nadležne institucije, kako se ispostavilo, godinama nisu vodile računa o tome koliko hektara je državno, a koliko hektara društveno vlasništvo.

Vremenom rukovodstvo PIK Zemuna, uz pomoć zemljišno-knjižnog odeljenja IV Opštinskog suda, praktično državno zemljište pretvara u društveno i upisuje se kao korisnik. Potom to zemljište prodaje.

Jedan od takvih primera je prodaja 13 hektara,k danas spornog zemljista 2003. godine privatnoj firmi Žito Dunav čiji je vlasnik Perica Barišić. Ugovorena cena je u tom trenutku bila oko 510.000 evra.

Iako je u međuvremenu urađena revizija kojom je utvrđeno da zemljište pripada državi, Barišić pre dve godine prodaje istu tu parcelu Kinezima, ali za skoro 15 puta veću cenu, odnosno za 7 miliona evra.

Srđan Protić, advokat Perica Barišića kaže da Barišić pri prodaji nije znao da je zemljište na bilo koji način sporno.

"Mi uopšte nismo znali, niti smo po prirodi svog statusa stvari mogli znati da neko vrši reviziju statusa našeg zemljišno – knjižnog položaja. Niko nas nije obavestio o tome", navodi Barišić.

Međutim, u trenutku kada je revizijom utrvđeno da je zemljište državno, sudija zemljišno-knjižnog odeljenja IV Opštinskog suda Vesna Milojević, prihvata zahtev vlasnika Žito Dunava, Perice Barišića i donosi rešenje kojim Barišić 2008. godine umesto prava korišćenja dobija pravo svojine nad zemljištem koje je kupio od PIK-a Zemun.

Tada Žito Dunav žuri da proda zemljište i samo nekoliko dana pre isteka predviđenog žalbenog roka potpisuju ugovor o kupoprodaji sa kineskim investitorima.

Republicko pravobranilaštvo se žalilo, pa u ovom trenutku traju postupci. Istovremeno, kineski investitori izgubili su i novac i zemljište.

Miroslava Čuković, član gradskog veća da je u čitavom ovom lancu kupoprodaje oštećena i država.

"Suštinski tu je oštećena i država jer oni koji su tu zemlju prodali Kinezima nisu smeli da steknu pravo da koriste to zemljište jer sve pravne radnje koje se tiču PIK Zemuna od tog datuma su pravno nistavne. I Žito Dunav i sami Kinezi su trebali da vode računa šta kupuju. Ukoliko sud donese presudu da je to zemljište državno mi ćemo ga moći opet prodati Kinezima, a ovaj novac koji su već dali Žito Dunavu neka naplate od Žito Dunava. Trebali su da paze šta kupuju", kaže Čuković.

Do svega ovoga došlo je pre svega zbog spornih odluka IV Opštinskog suda, čime će se B92 baviti u sutrašnjim Vestima.

Problem kineza ako dopuste da ih neko "con"-uje i proda im nesta sta nije njegovo. ;)

A problem Beograda sto je zbog toga izgubio 100 miliona evra investicije + stekao lokacije "za zaobici" medju kineskim investitorima :|

Pa zato je to posao suda da jako osudi onog-a ko je ukrao kinezima pare jer im je "prodao" nesta sta nije njegovo, da vrati ugled gradu i drzavi.

Pa zato je to posao suda da jako osudi onog-a ko je ukrao kinezima pare jer im je "prodao" nesta sta nije njegovo, da vrati ugled gradu i drzavi.

Reklo bi se da nisi procitao poslednju recenicu u toj vesti :D

Do svega ovoga došlo je pre svega zbog spornih odluka IV Opštinskog suda...

Ne znam jel ima neki sistem samokaznjavanja :dunno: :lol:

Problem kineza ako dopuste da ih neko "con"-uje i proda im nesta sta nije njegovo. ;)

Kurke.Nije bas tako jer to se procuje i kod Kineza i kod drugih potencijalnih investitora.Kineze niti volim niti mrzim, ali pravo i dogovor se trebaju postovati ako nismo dzungla-drzava.

A problem Beograda sto je zbog toga izgubio 100 miliona evra investicije + stekao lokacije "za zaobici" medju kineskim investitorima :|

Zalosno pa et´.

Pa zato je to posao suda da jako osudi onog-a ko je ukrao kinezima pare jer im je "prodao" nesta sta nije njegovo, da vrati ugled gradu i drzavi.

Problem je u sudu.Tamo su najgori lopovi koje treba na prijeki sud.

Reklo bi se da nisi procitao poslednju recenicu u toj vesti :D



Ne znam jel ima neki sistem samokaznjavanja :dunno: :lol:

Kamenolom i 20 godina prisilnoga rada su najbolja terapija za takve kurtoncine.

Italijanska firma Finat otvara pogon u Subotici

Autor/izvor: SEEbiz/Beta

SUBOTICA - Italijanska firma Finat će u nekadašnjoj fabrici pumpi u Bajmoku kod Subotice otvoriti pogon za proizvodnju niti za izradu najlon čarapa.
Vlasnik Finata Bruno Kasini je na konferenciji za novinare rekao da će u novi pogon, čija će izgradnja početi krajem septembra i u kome će raditi 50 radnika, biti uloženo oko pola miliona evra.

Gradonačelnik Subotice Saša Vučenić je rekao da se investicija italijanske kompanije razlikuje od ostalih jer su planu nova radna mesta uglavnom za žene koje će se zapošljavati preko Nacionalne službe za zapošljavanje.

Posao u ovom gradu uskoro će dobiti i još tridesetak radnika jer prema najavi direktora subotičkog Elektroremonta koji je u vlasništvu italijanskog investitora, Carmine Tarallo, zahvaljujući povoljnoj investicionoj klimi i to preduzeće uskoro izgraditi novu proizvodnu halu od oko hiljadu kvadarata.

"To će biti investicija od oko dva miliona evra. Investitori u Subotici mogu da se oslone na lokalnu vlast, ali i na radnike koji imaju radne navike i predani su poslu ", rekao je Taralo.

http://www.seebiz.eu/sr/kompanije/italijanska-firma-finat-otvara-pogon-u-subotici,91313.html

Španci grade na Staroj Planini

Autor/izvor: SEEbiz/ Politika

KNJAŽEVAC - Država je konačno, posle više propalih tendera, pronašla pravog suinvestitora i na Staroj Planini je 30. jula počela gradnja prvog hotelskog kompleksa budućeg turističkog centra "Babin zub". Sa Pirinejskog poluostrva, na veliku radost knjaževačkih gorštaka i čelnika ove opštine, stigle su tri vodeće španske i svetske hotelske kompanije koje će na prostranom platou Jabučkog ravništa, ispod Babinog zuba, sagraditi šest hotela sa ukupno 900 ležajeva.
Već do kraja sledeće godine posetioci Stare planine imaće na raspolaganju 450 hotelskih postelja, četiri žičare i još 20 kilometara novih staza, od kojih će deset kilometara biti pod veštačkim snegom. Do tada će biti dovršeni i prilazni putevi iz pravca Svrljiga, Pirota i Knjaževca, a raspisan je već i tender za gradnju gondole, koja će povezati hotelski kompleks na Jabučkom ravništu sa žičarama na Konjarniku i ostalim destinacijama.

U gradnju hotelskog kompleksa zajedničko srpsko i špansko preduzeće (Srbiju predstavlja javno preduzeće "Stara planina") uložiće ukupno 60 miliona evra. Država će uložiti polovinu te sume i raspolagati sa 450 ležajeva, a drugu polovinu, marketing i projekte obezbediće renomirane španske kompanije "HG hotels" i "Sol Melija", kao i španski internacionalni investicioni fond Sigma kapital menadžment.

Španska firma "HG hotels", koja ima više od 25 godina iskustva u hotelskoj industriji, poseduje hotele i apartmanska naselja u najpoznatijim turističkim destinacijama Španije, a hotelima na Jabučkom ravništu upravljaće najmanje pet godina. "Sol Melija" je još veća kompanija. Jedna je od tri najveće hotelske kompanije u Evropi jer upravlja sa više od 300 hotela u 30 zemalja sveta i ima više od 35.000 zaposlenih.

Predsednik knjaževačke opštine Mladen Radosavljević kaže za "Politiku" da je dolazak Španaca na Staru planinu konačno dobar znak da se iz godina krize ulazi u period intenzivnijeg razvoja ambicioznog projekta turističkog centra "Babin zub". Njegova realizacija, uz presudnu pomoć države, počela je 2005. godine. Krenulo se tada sa puno optimizma i poleta i najpre su, uz pomoć države, sačinili temeljan master plan, a u međuvremenu je država, dosadašnjim ulogom od oko 10 miliona evra, pomogla da budu sagrađene dve žičare, dve skijaške staze, popravljeni pristupni putevi, dovedene struja i voda...

Preko master plana, koji se sada vrti i na Internetu, a predstavljen je i na više svetskih turističkih sajmova, svet je već saznao da je projekat "Babin zub" - od značaja za Knjaževac, Pirot, Dimitrovgrad i Zaječar - jedan od najperspektivnijih i najatraktivnijih budućih turističkih centara u Evropi. Kada u njega, kako je predviđeno, bude uloženo 500 miliona evra, imaće ukupno 40 žičara, 140 kilometara skijaških staza, 26.000 postelja u hotelima i 30.000 jednovremenih skijaša. Najviše hotela biće sagrađeno na Jabučkom ravništu, ali će se graditi i na Kozarnici i u Golemoj reci.

Ovaj turistički centar imaće skijaške staze dužine i do osam kilometara i biće uvršćen i u program svetskih skijaških takmičenja. Sva dugogodišnja istraživanja i studije obećavaju da će ovaj kompleks imati uvek dovoljno dobrog snega. Od značaja je takođe da se centar gradi u području gotovo netaknute prirode. Biće korišćen 365 dana u godini jer će, pored skijališta, imati i sportske hale, trim-staze, vodene parkove, igrališta za golf i razne druge sportske i rekreativne sadržaje.

Na području knjaževačke i okolnih opština posao će u novom centru dobiti nekoliko hiljada ljudi - u uslugama i proizvodnji hrane. Biće zaustavljeno iseljavanje sa ovog područja, mnogi će se i vratiti, a biće više posla i za obližnji aerodrom u Nišu. Podsticaj za brži razvoj dobiće i seoski turizam. Ogromno područje Stare planine nudi izobilje, posebno neslućene mogućnosti za razvoj stočarstva i proizvodnju zdrave hrane za turiste. Najveće razvojne mogućnosti dobijaju sela u okolini Kalne, u području poznatom kao Budžak, posebno sela Crni Vrh, Ćuštica, Balta Berilovac, Inovo, Vrtovac...

http://www.seebiz.eu/sr/kompanije/turizam/spanci-grade-na-staroj-planini,90739.html

Hoce li ikada Republika Srpska privlaciti tako investitore kao sto je trenutno slucaj u Srbiji pogotovu u autoindustriji?

Kurke.Nije bas tako jer to se procuje i kod Kineza i kod drugih potencijalnih investitora.Kineze niti volim niti mrzim, ali pravo i dogovor se trebaju postovati ako nismo dzungla-drzava.

Samo sam preletio vest, ali ovde se ne radi o nepostovanju dogovora, kad taj dogovor nema nikakav znacaj jer "prodato" zemljiste uopste nije bilo u vlasnistvu onog koji je prodao?

To je kao da ja stanem na ulicu i prodam nekome ko prolazi auto od komsije koji je parkiran na ulici, uzmem pare i odem, i onaj drugi naravno nece dobiti auto jer onaj u cijem je vlasnistvu mu ga nije prodao. Znaci da je sam kriv onaj ko je platio za to.

@Singi

Nisam, ja to samo preletim :D

Znaci sud je naneo taj problem a ne onaj koji je prodao zemljiste koje nije njegovo? :nuts:

Novih 160 radnih mesta

Generalni direktor „Frezenijusa“ Predrag Vranić kaže da je u novu opremu uloženo 750.000 evra, ali da prave investicije tek slede

ghttp://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/148944/i/1/Vrsac-Nova-radna-mesta-u-savremenoj-proizvodnji.jpg

Vršac – Do sredine novembra oveodine „Frezenijus“ (Fresenius Medical Care Srbija), posle montaže opreme nove linije za proizvodnju arterio-venskih sistema, koja je u toku, otvoriće 160novih radnika, za trosmenski rad. Ova firma, koja je pod imenom „Hemomed” svojevremeno proizvodila dijalizatore, u okviru „Hemofarma”, inače, zapošljava oko 330 radnika, u Beogradu i Vršcu, kao i 115 radnika u specijalnim bolnicama u našem glavnom gradu, Nišu i Novom Sadu.

Puštanjem u rad nove savremene opreme, za trosmenski rad, čiji su osnovni elementi specijalna montažna traka, dugačka 24 metra, ventilacioni sistem i mašina za pakovanje, biće stvoreni uslovi da se iduće godine proizvode 5,7 miliona setova arterio-venskih sistema. Od te količine, čak 5,15 miliona kompleta, vrednih oko 20 miliona evra, biće namenjeno inostranom tržištu.

Ovo je novinarima rekao generalni direktor „Frezenijusa“ Predrag Vranić i naglasio da je ovaj projekat odobrio top menadžment kuće početkom ove godine.

Kako saznajemo, vrednost ulaganja u novi projekat iznosi oko 750.000 evra. Ukoliko analize budu povoljne, za iduću godinu se planira i povećanje ukupnog proizvodnog kapaciteta, što će dovesti do otvaranja još 50 radnih mesta. Reč je o novoj savremenoj fabrici na lokaciji Tehnološkog parka, čije se uređenje na oko 30 hektara privodi kraju, uz finansijsku podršku Evropske komisije, od 2,7 miliona evra i opštine Vršac, oko 600.000 evra.

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Novih-160-radnih-mesta.lt.html

Hoce li ikada Republika Srpska privlaciti tako investitore kao sto je trenutno slucaj u Srbiji pogotovu u autoindustriji?
RS je 6x manja

Malo, ali vredno.

INVESTICIJE
Uskoro dve nove fabrike u Sremskoj Mitrovici
Autor/izvor: SEEbiz/Beta
SREMSKA MITROVICA - Potpisani ugovori o izgradnji fabrike izolacionog materijala i fabrike supstanci za građevinsku industriju, ukupne vrednosti 2,7 miliona evra. Posao dobija 90 radnika.
Potpredsednik Vlade Srbije Mlađan Dinkić potpisao je sa austrijskom kompanijom Izotek ugovor o dodeli sredstava za direktne investicije, za izgradnju nove fabrike izolacionog materijala, vredne 1,2 miliona evra, gde će se zaposliti 50 radnika. Potpisan je i ugovor između predstavnika nemačke kompanije Bauhemi i gradonačelnika Sremske Mitrovice Branislava Nedimovića, kojim je predviđena gradnja fabrike supstanci i hemijskih aditiva za građevinsku industriju vrednu oko 1,5 miliona evra, a koja će zaposliti 40 radnika. Ministarstvo ekonomije je saopštilo da je kroz Program dodele bespovratnih sredstava za podsticaj investicija podržalo investiciju Izoteka sa 3.000 evra po svakom novootvorenom radnom mestu. Prema Dinkićevim rečima nova fabrika će biti završena u novembru, a proizvodnja kreće već početkom sledeće godine. Novu fabriku kompanije Izotek gradiće dve domaće građevinske firme iz Banovaca i Novog Sada, a pokretanjem proizvodnje plan je da se tu proizvodi izolacioni materijal u vrednosti od oko 2,9 miliona evra godišnje koji će se najvećim delom izvoziti. Nemačka kompanija Bauhemi poznata je u Srbiji po tome što je učestvovala u izgradnji hidrocentrale "Đerdap". Kompanija postoji od 1961. godine i bavi se proizvodnjom sofisticiranih proizvoda i sistemskih rešenja koja služe arhitektima i građevinskim firmama širom sveta.

http://www.seebiz.eu/sr/kompanije/uskoro-dve-nove-fabrike-u-sremskoj-mitrovici,92087.html

Blumbergov izvještaj o srpskom izvozu naoružanja i vojne opreme.

Bloomberg's Nicole Itano reports from Belgrade on the recovery in Serbia's arms industry. (Source: Bloomberg)

http://www.bloomberg.com/news/2010-09-16/serbia-s-arms-industry-recovers-to-become-major-exporter-video.html

Investicija investitora iz Republike Srpske u Irigu

IRIG - Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić otvorio je danas u Irigu novi pogon za proizvodnju stočne hrane i premiksa "Lira Miks" u kojem je, preko Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Vlada Vojvodine, obezbeđeno zaposlenje 25 lica.
U ovu fabriku stočne hrane investitor iz Republike Srpske uložio je pola miliona evra.

http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-pogon-i-nova-radna-mesta-u-irigu_211693.html

Нови погон за производњу чипса

Компанија "Марбо продукт" отворила, у Бачком Маглићу, нову линију за производњу чипса, која кошта 20 милиона евра. Нова производна линија донеће локалној заједници 100 нових радних места.

Премијер Мирко Цветковић и потпредседник Владе Млађан Динкић пустили су у рад, у компанији "Марбо продукт", у Бачком Маглићу, нову линију за производњу кромпировог чипса, вредну 20 милиона евра, која укључује и постројење за третман отпадних вода, вредно четири милиона евра.

Изјаве Мирка Цветковића и Млађана Динкића

Нова производна линија водећем произвођачу грицкалица у Србији донеће најсавременију светску технологију, а локалној заједници 100 нових радних места, чиме ће се број запослених у тој фабрици повећати на око 1.400.

Премијер Цветковић оценио је да је питање незапослености кључно за Србију, иако се излази из кризе и да је зато отварање нових погона и радних места веома важно.

"Прехрамбена индустрија има посебан значај за Србију, која може да постане лидер те индустрије, као што у региону већ и јесте", рекао је Цветковић.

Капацитет нове линије за производњу чипса један и по пут је већи од постојећег. Она је потпуно аутоматизована, што ће умањити утицај људског фактора на квалитет производа и омогућити ефикасније контролисање процеса.

Кромпиров чипс паковаће се у најсавременијој полимаунт фолији, која омогућава свежину и гарантовану отпорност на спољне утицаје.

Министар Млађан Динкић рекао је да ће држава помоћи "Марбу" да обучи што више пољопривредника да саде индустријски кромпир, који би могао да се користи и за извоз, додајући да је приоритет државе да се повећа извоз из Србије.

Он је оценио да Србија лагано излази из економске кризе, али је додао да није задовољан тренутном ситуацијом, иако види боље дане.

Отварању производне линије присуствовала је и амбасадорка САД у Србији Мери Ворлик, која је рекла да је успех компаније "Марбо" одличан пример партнерства Србије и САД.

Она је најавила да се многи амерички инвеститори интересују за улагање у Србији, нарочито за прехрамбену индустрију и енергетику.

Компанија "Марбо продукт" постала је део "Пепсико" породице, 2008. године. "Пепсико" је водећи светски произвођач хране и пића, основан 1965. године. Компанија има седиште у Њујорку и присутна је на више од 200 тржишта широм света, где запошљава преко 285.000 људи.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/Економија/765414/Нови+погон+за+производњу+чипса.html

Ја бих волео да знам када ће г. Динкић коначно престати да трпа паре пореских обвезника у џепове странаца? :gaah: Замисли да дајеш паре грађана Србије ПРИВАТНИМ инвеститорима и то по основу запошљавања радника, човек би помислио да они запошљавају да би добили субвенцију, а не зато што им је потребна радна снага. :doh: Када би г. Динкић поступао са својом рођеном имовином на начин како се стара о имовини српских грађана, од његове имовине вероватно ускоро не би остало ништа.

Pa investitorima jeste potrebna radna snaga ali nju ne moraju da nadju ovde,nego u bilo kojoj drugoj drzavi.....i zato dobijaju subvenciju od drzave Srbije da se odluce da to bas bude ovde. :dunno:.

Bas tako.Bolje dati 10.000 evra za novog radnika nego za novi socijalni slucaj.

Mada,nas su bas zemlje iz kojih dolazi najveci broj investitora dovele u takav polozaj da moramo da debelo platimo svako radno mesto.Fin su sistem sebi oni napravili...

Bas tako.Bolje dati 10.000 evra za novog radnika nego za novi socijalni slucaj.

Mada,nas su bas zemlje iz kojih dolazi najveci broj investitora dovele u takav polozaj da moramo da debelo platimo svako radno mesto.Fin su sistem sebi oni napravili...

Nije valjda da si to tek sad provalio... :nuts:

:doh:

Ne,nisam!Trebace mi jos 10 godina da provalim.Ja sam svo ovo vreme mislio da nas zapad voli a da smo mi krivi za sve.

http://t2.gstatic.com/images?q=tbn:m5a69GKpwf2DNM:http://radiobus.co.rs/rbus/images/stories/vesti/politika/ldp%20logo.jpg&t=1

Делија то је само уобичајена заблуда. Ја ТВРДИМ да ниједан озбиљан инвеститор неће доћи у Србију баш због субвенција. Онај Корејац из "Јуре" је то и сам рекао, било би добро ако би га неко мало и послушао.

Озбиљне инвеститоре интересују дугорочне економске перспективе, а ту је важна конкурентност економије, а не што ће данас од државе добити непотребно на поклон 250к евра. Простије речено, држава би направила много више и за себе много јефтиније ако би допустила да падне динар. Сваки евро који оде за те намене је евро више буџетског дефицита, знаш ли колико кошта Србију да се задужи како би покрила огромни дефицит? Али Динкић за те ствари не мари, како рекох, ипак то није његова дедовина.

Pa naravno da nece investitor doci samo zbog subvencija,to niko ne tvrdi (smesno je na to i pomisliti).Nego samo da ce se zbog njih lakse odluciti za nasu zemlju,ako ima izbor recimo izmedju par drzava.Naravno da su investitoru mnogo bitnije neke druge stvari.....ove subvencije su samo plus.
Svaki dinar subvencija se vrlo brzo vrati drzavi kroz poreze i doprinose novozaposlenog.

Делија то је само уобичајена заблуда. Ја ТВРДИМ да ниједан озбиљан инвеститор неће доћи у Србију баш због субвенција. Онај Корејац из "Јуре" је то и сам рекао, било би добро ако би га неко мало и послушао.

Озбиљне инвеститоре интересују дугорочне економске перспективе, а ту је важна конкурентност економије, а не што ће данас од државе добити непотребно на поклон 250к евра. Простије речено, држава би направила много више и за себе много јефтиније ако би допустила да падне динар. Сваки евро који оде за те намене је евро више буџетског дефицита, знаш ли колико кошта Србију да се задужи како би покрила огромни дефицит? Али Динкић за те ствари не мари, како рекох, ипак то није његова дедовина.

Drzava je vec pustila dinar niz vodu sto je ocenjeno kao dobar potez jer to podstice izvoz a ne radi se o 250 evra vec o 5-10.000.S ostalim se u svakom slucaju slazem.Mada ja sigurno nisam neki ekonomski strucnjak pa da naklapam previse o ovome...

Za modernizaciju Srpske staklare 50 miliona evra

Autor/izvor: SEEbiz/Beta

PARAĆIN - U modernizaciju Srpske fabrike stakla u Paraćinu biće uloženo 50 miliona evra, najavilo je danas poslovodstvo tog preduzeća.
Generalni direktor Srbijagasa Dužan Bajatović rekao je na konferenciji za novinare održanoj godinu dana nakon što je Srbijagas preuzeo većinski deo u paraćinskoj staklari da neće biti otpuštanja radnika iz fabrike.

"Osnovni cilj je da se u naredne dve godine realizuje investicioni plan čija je prva faza vredna 17,5 miliona evra", rekao je Bajatović i dodao da taj novac neće uložiti Srbijagas, već će se zadužiti fabrika stakla.

On je rekao i da se očekuje prodaja bar polovine od oko 12 miliona evra vrednih zaliha proizvoda staklare i naplata sedam miliona evra potraživanja.

"To bi omogućilo uplatu doprinosi za zdravstveno osiguranje za oko 1.800 radnika staklare", rekao je Bajatović.

Bajatović je rekao da je postignut dogovor sa sindikatima i poslovodstvom fabrike i da su otpušteni sindikalci vraćeni na posao.

Generalni direktor Srpske fabrike stakla Nebojša Bogdanović rekao je da se planira pokretanje peći za proizvodnju kristalnog stakla koja je ugašena pre godinu dana i da je počela proizvodnja proizvoda od bezbojnog stakla za domaćinstva i ugostiteljstvo.

Bogdanović je naveo da se sa partnerima iz Italije prave planovi za dalju obnovu proizvodnje.

http://www.seebiz.eu/sr/analize/za-modernizaciju-srpske-staklare-50-miliona-evra,92286.html

Poziv PayPalu da dođe u Srbiju i Makedoniju

Autor/izvor: SEEbiz/Tanjug

BEOGRAD - Srbija i Makedonija zajedno će poslati zvaničnu notu kompaniji „PayPal“ kako bi što pre ponudila svoje usluge na ovom tržištu.
„U razgovoru sa kolegom iz Makedonije došli smo do zaključka da je makedonski slučaj potpuno isti kao naš tj. da su i oni već nekoliko godina u komunikaciji sa 'PayPal-om', ali da konkretnijih pomaka u dolasku te kompanije na ove prostore nema“, izjavila je Ministarka telekomunikacija Jasna Matić.

I Srbija i Makedonija su u strateškom planu za aktiviranje ove usluge i zato je postignut dogovor da se „ujedini“ tržište koje sada broji 10 miliona korisnika, kako bi ono bilo atraktivnije i interesantnije za „Paypal“ usluge, navela je Matić.

Ona je ukazala da građani nedovoljno koriste ovaj vid komunikacije što potrvrdjuje i poslednje istraživanje Republičkog zavoda za statistiku, o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji, koje pokazuje da više od 87 odsto korisnika Interneta nikad nije ništa kupilo preko “mreže”.

„Osim toga, nema ni naročitog poverenja u sigurnost plaćanje preko Interneta, a celu stvar otežava i relativno komplikovana carinska procedura za robu koja dolazi iz inostranstva“, rekla je ministarka.

Kako je objasnila, problem carina će se sam regulisati kako proces pristupanja Srbije EU bude bio ubrzan.

Ipak, kupovina putem Interneta ima pristalica medju stanovnicima Srbije. Tome svedoči ne samo veliki broj sajtova namenjenih ovoj vrsti kupovine, nego i istraživanje Republičkog zavoda za statistiku prema kome je tokom 2009. godine više od 280.000 građana kupovalo ili poručivalo robe i usluge putem Interneta.

http://www.seebiz.eu/sr/analize/poziv-paypalu-da-dode-u-srbiju-i-makedoniju,92284.html

Bolji dani za Suboticu. :cheers:


B92 Biz Vesti Srbija

Stranci zapošljavaju Subotičane
21. septembar 2010. | 10:13 | Izvor: Press
Beograd -- Nekoliko stranih kompanija u narednih nekoliko meseci će u Subotici otvoriti više od šest stotina novih radnih mesta.

Posao će dobiti osamdeset radnika u distributivnom centru „Metro keš end keri", čije se otvaranje očekuje u oktobru.

U istom periodu i nemačka kompanija „Dunkermotoren" planira da zaposli 40 ljudi, dok je „Norma grup" najavila otvaranje 327 radnih mesta do polovine sledeće godine.

Ove sedmice u Bajmok je stigao i italijanski investitor Bruno Kasini sa namerom da zaposli 50 radnika u pogonu za proizvodnju niti za industriju čarapa, a Karmino Taralo, direktor „Elektroremonta", najavio je novo investiranje i zapošljavanje još dvadesetak ljudi.

Investiraju i Italijani

Član Gradskog veća zadužen za privredu Laslo Karai istakao je da su nove investicije prvi korak ka revitalizaciji privrede Subotice. "Pored dva investitora iz Nemačke, u Bajmok je stigao i italijanski „Finat" i to je veoma značajno, jer on svoju proizvodnju iz Mađarske seli kod nas. Značajno je i da su investitori iz Nemačke iz metalske grane, a italijanski ulagač je iz tekstilne branše. Subotica time nastavlja tradiciju u ove dve oblasti po kojima smo bili prepoznatljivi", kaže Karai.
Istovremeno, slovenačka firma „Terme Olimpija", koja će da gradi banjski kompleks na Paliću, otvoriće novih stotinu radnih mesta. Investitorima do maja ove godine, istina, Subotica nije ni imala šta da ponudi, jer nije u svom posedu imala građevinsko zemljište. Kupovinom vojne imovine i obezbeđivanjem industrijskih zona sve je krenulo nabolje.

"Danas je teško privući investitore, jer su svi u trci u Srbiji, u regionu. Nude besplatno zemljište i mnoge druge pogodnosti koje bi ulagača opredelile da investira u njihovu lokalnu zajednicu. Jasno je da priča koja je uvek pričana o simpatičnom gradu na severu Bačke, o multietničnosti, ne pije vodu", kaže Branko Guslov, direktor „Privredno-tehnoloških parkova" Subotica.

On ističe da investitore prvenstveno zanima profit. Kako kaže, bitna je i makroekonomska stabilnost, komunalna opremljenost, lokacija, pristupačnost putevima i dobar kadar.

Kaparisali četiri hektara

Guslov je istakao da je važna i raspoloživost lokalne samouprave u saradnji sa javnim preduzećima koja će biti uključena u taj rad, kao i benefiti koje daju lokalna samouprava i država Srbija po pitanju domaćih i stranih investicija.

Ukupno, grad Subotica kao građevinsko zemljište može da ponudi investitorima oko 200 hektara i to 53 u Malom Bajmoku, 21 hektar kasarne „Petar Drapšin" i 123 hektara poligona „Radanovac". Za sada je sigurno da je u privrednoj zoni u Malom Bajmoku već kaparisano oko četiri hektara zemljišta koje će da zauzmu firme „Dunkermotoren" i „Norma grup".

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=09&dd=21&nav_id=460082

Ekonomija na srpski način

Pivske flaše uvozimo iz Hrvatske!
Nijedna od najvećih srpskih pivara, kao i kompanija „Knjaz Miloš", ne nabavlja flaše iz staklare u Paraćinu, već ih uvoze iz inostranstva


Skoro 90 odsto pivara u Srbiji staklenu ambalažu uvozi iz inostranstva, uprkos tome što je staklara u Paraćinu jedna od najvećih u regionu! Flaše se najviše uvoze iz Hrvatske, a proizvođači piva i ostalih mineralnih voda tvrde da na domaćem tržištu ne postoji nijedna staklara koja zadovoljava njihove standarde.
Jedna od najvećih pivara u Srbiji „Karlzberg", kao i „Valjevska" i „Apatinska pivara", ali i „Knjaz Miloš„, staklenu ambalažu za svoja pića naručuju od stranih staklara. Flašice se mahom naručuju od hrvatske kompanije „Vetropak straža". Vršačka pivara je jedina koja je nedavno raskinula ugovor sa Hrvatima i počela da sarađuje sa paraćinskom staklarom.

Bez objašnjenja

Zanimljivo je da većina pivara nije raspoložena da detaljnije priča na ovu temu. Čak ni u paraćinskoj staklari nisu želeli da razgovaraju o razlozima zbog kojih srpske firme ne naručuju ambalažu od njih. Jedino su u „Valjevskoj pivari" otvoreno govorili o saradnji sa Hrvatima.

- Staklenu ambalažu za naše pivo, tradicionalno „valjevsko" i „atlas pils", uvozimo iz Hrvatske od kompanije „Vetropak straža". Ranije smo ambalažu uzimali od Srpske fabrike stakla Paraćin, ali kako oni ne prave vrste boca koje nama odgovaraju, počeli smo da naručujemo u inostranstvu - kazali su za Press u toj pivari.

U kompaniji „Karlzberg", koja proizvodi piva „lav", „tuborg", „holsten" i „karlzberg", iako su rekli da ambalažu uvoze iz Hrvatske, nisu hteli da iznose detalje.

- Koliko znamo, staklene boce za pivo uvoze se iz Hrvatske, ali kako niko od nadležnih nije trenutno tu, ne možemo detaljnije da razgovaramo na tu temu - kazali su nam u menadžmentu „Karlzberga", u kome, prema njihovim rečima, danima nije bilo nikoga ko je zadužen za nabavku.


Uvoz vredan 55 miliona evra

Prema podacima Privredne komore Srbije, u toku prošle godine Srbija je uvezla pivskih flaša u vrednosti od 55 miliona evra. U 2010. godini očekuje nas isti rezultat.

U Beogradskoj industriji piva (BIP) naveli su da za nepovratnu staklenu ambalažu za pivo od 0,33 litra plaćaju oko osam do devet dinara po komadu. Lako se dolazi do podatka da za 500.000 flaša, koliko mesečno naruči, ova pivara plaća oko 4,5 miliona dinara. Na godišnjem nivou to je oko 54 miliona dinara po jednoj pivari.


Prema nezvaničnim informacijama, i kompanija „Knjaz Miloš„ staklenu ambalažu takođe nabavlja od hrvatskog „Vetropaka". U „Knjazu" o tome, međutim, ne žele da govore za medije.

U „Apatinskoj pivari" su nam rekli da oni uvoze staklenu ambalažu iz inostranstva, ali nisu hteli da kažu iz koje zemlje.

- „Apatinska pivara" je primorana, baš kao i 90 odsto srpske industrije piva, da staklenu ambalažu uvozi iz inostranstva jer na domaćem tržištu ne postoji dobavljač koji može da zadovolji standarde savremene pivarske industrije. Iskreno se nadamo da će u bliskoj budućnosti biti dobavljača koji će moći da ponude konkurentnu pivsku bocu i zadovolje naše potrebe sa stanovišta kvaliteta, cene, specifikacija, namene i kapaciteta. U tom smislu „Apatinska pivara" bi rado razmotrila saradnju sa domaćim dobavljačima i doprinela daljem oporavku domaće proizvodnje - naveli su u toj kompaniji.

Staklara na potezu

U kompaniji „Srbijagas", koja je vlasnik srpske staklare „Paraćin", na drugoj strani, tvrde da imaju širok asortiman staklene ambalaže i najavljuju konferenciju za medije na tu temu.

- Za desetak dana ćemo imati konferenciju za novinare, a pre toga ne želimo da pričamo ništa vezano sa staklaru - rekli su u „Srbijagasu".

U hrvatskoj staklari „Vetropak straža" nisu želeli za Press da komentarišu saradnju sa srpskim kompanijama.

- Nažalost, ne možemo medijima da dajemo informacije vezane za naše kupce, pa tako ni detalje saradnje sa vašim pivarama - kazali su nam u „Vetropak straži", čiji najveći deo prodaje na tržištu zauzima upravo ambalaža za pivo i gazirana piće i sokove, koja čini skoro 70 odsto.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/134004/Pivske+fla%C5%A1e+uvozimo+iz+Hrvatske%21.html

Stvar je jednostavna.Drzava forsira uvoz.U stavri ne moze se reci drzava vec ljudi na celu iste.A prosecnom srpskom bizMismenu je lakse da sedi kuci i ne proizvede nista vec uveze nesto,proda i na kraju strpa razliku u svoj dzep - srpski san.Otuda nam i kineski beli luk npr. ili paradajz iz boga pitaj koje zemlje. :bash:

Moj komsija se bavi,sada vec decenijama,izvozom robe u EU i skoro mi je pricao da je zbog drzavne politike i gomile propisa i prepreka mnogo jednostavne uvoziti neki proizvod (ma koliko mi imali sposobnosti da istu stvar proizvedemo u Srbiji) nego pokrenuti proizvodnju necega ovde.

Kada ste poslednji put procitali vest da je neka nasa kompanija sa nasim kapitalom otvorila neku fabriku?

FARMACEUTIKA
Kompanija Ivančić i sinovi investira 8 miliona evra u fabriku
Autor/izvor: SEEbiz/Beta
STARI BANOVCI - Kompanija "Ivančić i sinovi" u četvrtak će početi da gradi fabriku čvrstih farmaceutskih proizvoda u Starim Banovcima, u koju će investirati osam milona evra.

Kako su najavili iz te farmaceutske kompanije, fabrika će omogućiti otvaranje 110 radnih mesta, a investicije će obuhvatiti i obnovu infrastukture za snabdevanje strujom, gasom i za odvođenje otpadnih voda u Starim Banovcima, koji se nalaze u blizini Beograda.

Prva fazi gradnje trebalo bi da bude završena na proleće sledeće godine, kada će biti izgrađena fabrika površine 2.700 kvadratnih metara u kojoj će biti zaposleno novih 50 radnika.

Kompanija "Ivančić i sinovi" sa strateškim partnerom Sofarmom iz Bugarske, planira da izgradnjom fabrike proširi kapacitete primarnog i sekundarnog pakovanja, izgradi novu kontrolnu laboratoriju, skladišne, prateće i administrativne prostore, navodi se u najavi.

http://www.seebiz.eu/sr/kompanije/farmacija/kompanija-ivancic-i-sinovi-investira-8-miliona-evra-u-fabriku,92672.html

http://www.seebiz.eu/sr/analize/poziv-paypalu-da-dode-u-srbiju-i-makedoniju,92284.html

red bi bio

Kada ste poslednji put procitali vest da je neka nasa kompanija sa nasim kapitalom otvorila neku fabriku?
Na zalost,istina :ohno:.Treba tu pameti i volje za rmbanje za ne bas brz profit (kod nas brza zarada se jedini ceni i trazi),retki su nasi bogatuni koji su zaradili svoje bogatstvom proizvodnjom.

Sto ce tice omiljenih nam boca (mislim na pune :)) i uvoza.....poznato je da su vlasnici stranci a oni bi se prcali za dinar pa verujem da imaju neki ekonomski razlog da kupuju van Srbije a ne paracinske....Cisto sumnjam da ce platiti skuplje da bi napakostili srpskoj ekonomiji i povecali nam deficit.
Vest mi je bas onako press-ovski.
Inace,sta mislite odakle hrvati uvoze limenke za svoja pica :)?

http://nsa22.casimages.com/img/2010/09/22/100922103436925778.jpg (http://www.casimages.com)

http://nsa22.casimages.com/img/2010/09/22/100922105909893420.jpg (http://www.casimages.com)

http://nsa22.casimages.com/img/2010/09/22/100922103843105940.gif (http://www.casimages.com)


Šabac čeka autoput i luku

Premijer Mirko Cvetković otvorio novu carinarnicu za koju je pre dve godine postavio kamen-temeljac i obišao uspešno privatizovana preduzeća u gradu na Savi


Šabac – Decentralizacija i izgradnja infrastrukture glavni su uslovi za podizanje konkurentnosti srpske privrede, izjavio je juče predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković, prilikom otvaranja nove carinarnice u Šapcu. Premijer je tokom dana obišao više uspešno privatizovanih preduzeća u gradu i najavio prioritetnu angažovanost vlade u rešavanju ključnih projekata za razvoj ovog kraja – autoputa koji bi omogućio bržu i kraću vezu sa koridorom Zagreb–Beograd i izgradnju luke na Savi.

Izgradnja šabačke carinarnice, koje je do sada bila smeštena u iznajmljenim prostorijama, koštala je 388 miliona dinara. Carinarnica se nalazi na površini od 2,3 hektara, koju je obezbedio grad, i u svom sastavu ima upravnu zgradu od 1.500 kvadratnih metara, magacinski prostor od 2.000 „kvadrata”, kamionski terminal sa 40 parking-mesta i automobilski parking od 80 mesta...

– Mene carinarnica vezuje za neke lične trenutke, jer sam 5. maja 2008. godine ovde postavio kamen-temeljac za njenu izgradnju, a sada gledam šta je od te lopate peska nastalo. Zaista je impozantno. Drago mi je što će nova carinarnica pomoći privrednicima šabačkog kraja da se lakše povežu sa svetom, i da budu konkurentniji i efikasniji u svom poslovanju – rekao je Mirko Cvetković.

Šabački gradonačelnik je istakao da su analize troškova pokazale opravdanost izgradnju luke u ovom gradu. Prva faza ulaganja u infrastrukturu i suprastrukturu (kranove) koštala bi oko 10 miliona evra, posle čega bi ona mogla da počne sa radom. Generalni projekat bi trebalo da bude naručen i urađen do kraja ove godine, potom sledi izrada ostale projektne dokumentacije, a gradnja bi počela u 2012. godini. U međuvremenu, grad će pokušati da pronađe i potencijalne suinvestitore.

M. Mijušković

Izvor : http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Sabac-ceka-autoput-i-luku.lt.html

Foto galerija : http://www.freezonesabac.com/index1.php?go=galerija

Dinkić: Panasonik kreće u oktobru

Japanska kompanija Panasonik će narednog meseca početi proizvodnju u prostoru nemačke kompanije Reum u Svilajncu.

http://www.b92.net/news/pics/2010/09/12069352004c9a2f955784f566067418_extreme.jpg

Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić kaže da je Reum završio halu, „ali zbog svojih problema, ne znam tačno kojih, neće sada početi proizvodnju, a Panasonik hoće".

Panasonik će na 2.500 kvadratnih metara hale Reum, koja je površine 9.000 kvadratnih metara, proizvoditi halogena i rasvetna tela i planirao je krajem 2011. godine izgradnju vlastite fabrike površine 18.000 kivadratnih metra, najveće u Evropi, osme u svetu.

U drugoj polovini jula Panasonik je raspisao konkurs za prijem u radni odnos 50 radnika i pet inženjera koji će raditi u Svilajncu, a sa domaćinom, opštinom Svilajnac, se dogovorio da zaposli ukupno 150 radnika iz ovog kraja.

Reum je fabriku plastičnih komponenti i autoamatizovanih kontrolnih sistema za unutrašnjost automobila visoke klase u Svilajncu počeo 21. oktobra 2008. godine.

Završetak fabrike i početak proizvodnje trebalo je da bude u maju 2009. godine, pa prolongiran za avgust ove, i na kraju neće biti ni u oktobru. U izgradnju hale Reum je investirao oko 2.500.000 evra, a ukupna investicija planirana je u vrednosti deset miliona evra.

Lista instituta Frejzer
Srbija po ekonomskim slobodama na 97. mestu u svetu (http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/208561/Srbija-po-ekonomskim-slobodama-na-97-mestu-u-svetu)
Beta | 23. 09. 2010.

Srbija po ekonomskim slobodama zauzima 97. mesto na listi Frejzer instituta u Kanadi.

Institut Frejzer rangira zemlje po ekonomskim slobodama na osnovu 42 mere, a glavni kriterijum su lični izbor, dobrovoljna razmena, slobodna konkurencija i zaštita privatnog vlasništva.


Od bivših jugoslovenskih republika, Slovenija je na 61. mestu, Crna Gora na 66, Bosna i Hercegovina na 111, Hrvatska je na 87, a Makedonija 72. mestu.


Prema objavljenim podacima, pozicija Crne Gore je bolja za 15 mesta u odnosu na prošlu godinu. U odnosu na zakonsku regulativu koja se tiče kredita, rada i
poslovanja, Crna Gora je na pomenutoj listi na 13. mestu od 123 zemlje u kojima kanadski Institut meri ekonomske slobode.


Globalno posmatrano, kako je saopšteno, ekonomske slobode u svetu su u padu. Hong Kong je i dalje u toj oblasti na prvom mestu u svetu, a slede Singapur, Novi Zeland i Švajcarska.


Na dnu liste po ekonomskim slobodama su Venecuela, Angola, Mjanmar i Zimbabve.

Lista instituta Frejzer
Srbija po ekonomskim slobodama na 97. mestu u svetu (http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/208561/Srbija-po-ekonomskim-slobodama-na-97-mestu-u-svetu)
Beta | 23. 09. 2010.

Srbija po ekonomskim slobodama zauzima 97. mesto na listi Frejzer instituta u Kanadi.

Institut Frejzer rangira zemlje po ekonomskim slobodama na osnovu 42 mere, a glavni kriterijum su lični izbor, dobrovoljna razmena, slobodna konkurencija i zaštita privatnog vlasništva.


Od bivših jugoslovenskih republika, Slovenija je na 61. mestu, Crna Gora na 66, Bosna i Hercegovina na 111, Hrvatska je na 87, a Makedonija 72. mestu.


Prema objavljenim podacima, pozicija Crne Gore je bolja za 15 mesta u odnosu na prošlu godinu. U odnosu na zakonsku regulativu koja se tiče kredita, rada i
poslovanja, Crna Gora je na pomenutoj listi na 13. mestu od 123 zemlje u kojima kanadski Institut meri ekonomske slobode.


Globalno posmatrano, kako je saopšteno, ekonomske slobode u svetu su u padu. Hong Kong je i dalje u toj oblasti na prvom mestu u svetu, a slede Singapur, Novi Zeland i Švajcarska.


Na dnu liste po ekonomskim slobodama su Venecuela, Angola, Mjanmar i Zimbabve.
Opet neka anglosaksonska ranglista:lol:

Ma dosadni su ti "nezavisni" "Instituti" i "grupe" sa tim njihovim rang-listama izvuceni iz dupeta...

Inace,sta mislite odakle hrvati uvoze limenke za svoja pica :)?

Одавде :)

http://www.ball-europe.com/382_1170_ENG_PHP.html

Srpsko vino se izvozi u SAD (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=09&dd=26&nav_category=12&nav_id=461213)
26. septembar 2010. | 23:12 | Izvor: B92 Beograd -- Tamljanika i prokupac iz malih vinara iz Aleksandrovačke Župe počelo je da se izvozi u Ameriku, gde postoji veliko interesovanje za ovim sortama vina.

http://www.b92.net/news/pics/2010/09/2730456544c9fb73c29a20724402526_450x338.jpg
Tamljanika i prokupac najpolularniji (Foto: Katarina Đorđević)
Izvoz je trenutno na nivou od skromnih 10 000 boca, ali najavljeni su mnogo veći ugovori.

Pre dve godine pompezno je objavljeno da je Srbiji dozvoljen izvoz 65 hiljada hektolitara vina u Evropsku Uniju, pri čemu se nije govorilo da je smo istovremeno pristali na bezcarinski uvoz 35 000 hektolitara iz Unije.

Međutim , kako se ispostavilo Amerika a manje Evropa je sve interesantnije tržište za isključivo tradicionalna srpska vina.

Dragan Ivanović, vinar i vinogradar iz Aleksandrovca, pre berbe specijanom spravom, refraktometrom određuje sadržaj šećera u grožđu. Vino iz ovog vinograda će se naći na vinskim kartama najskupljih restorana Istočne Obale Amerike.

Ivanović kaže da je izvoz počeo ove godine i koliko zna vina su dobro prihvaćena.

Razlog zbog kojeg su ljubiteljima vina u Americi interesantna naša vina je - što ih pravimo od autohtonih Srpskih sorti koje ne rastu nigde u svetu osim ovde - prokupca i tamljanike. Župa ima veoma specifičnu i retku klimu koja prija ovim sortama - noći su veoma hladne, zbog čega nema razvoja bolesti na bobici a dani su topli i sunčani zbog čega grožđe ima i fantastičnih 26 posto šećera. Modernom rezidbom kojom se smanjuje prinos ali poveća kvalitet naši vinogradari su dobili orginalna vina - drugačija od onih na koji su navikli potrošači u Americi.

„Svet je preplavljen kaberneom , pinoom, i tu nemamo šanse ni sa cenom ni drugačije a tamljanika i prokupac su nešto novo“, kaže Ivanović.

Izvoz je za sada skromnih 3000 boca iz ovog podruma, odnosno desetak hiljada iz Župe , međutim najavljeni su mnogo veći ugovori. Jedino čega se naši vinogradari plaše je da će Makedonci, pošto Srbija to nije , registrovati Tamljaniku i Prokupac kao svoje autohtone sorte.

^^

Негде сам прочитао да имамо трговински суфицит са Американцима :lol:

Nisu registrovani kao autohtona sorta ni Prokupac ni Tamjanika ni Vranac ni Zupski bojadiser ni nista.
Inace Prokupac daje osrednja vina. Vranac kako-tako. Tamjanika moze da bude izuzetna. Bela i zuta se dosta koriste, ali crne skoro da nema.
Ima vinara koji prave dobra vina kod nas, ali ih precenjuju, kao da hoce da za godinu dana vrate sve kredite koje su uzeli i jos zarade.
Dobra vina su Aleksandroviceva i Kovaceviceva iz Iriga ( shardonay je bolji od aurelius kupaze...) Bude jos dobrih ali ih cene preko svake mere.
Crnu tamjaniku niko nece da radi osim onog Francuza koji dize vinograd negde prema Negotinskoj krajini i on hoce da radi samo crnu tamjaniku, koja mora da bude skupa jer daje valjanih samo 2 tone po hektaru ( bela daje 12 tona).

Potrosnja vina u svetu raste i tu je sansa, ali imajte u vidu da recimo Chile ( recimo Los Pagos) prodaje Nemcima na cisterne uobicajene sorte ( Chardonay, Carmenere, Melot , Souvignon..) tako da flasirana dodju u Metro po ceni od 2,5 evra . Kvalitet: odlican! Ajde, pobedi tu ponudu...

^^
Vina iz Novog sveta su odavno pobedila ona iz tradicionalnih zemalja. Čile, Kalifornija, Južna Afrika (pogotovo), Južna Australija - već dominiraju širom zemaljske kugle i to sa pravom - i po kvalitetu i po ceni.

U Srbiji se prave odlična vina, ali samo u manjim, privatnim gazdinstvima i cena im je previsoka, kao što kažeš. Prostora ima jer je Srbija nepoznato ime na karti svetskih vinograda (iako početkom prošlog veka nije bilo tako) i može se igrati na kartu egzotike.

I Radovanovic ima dobra crvena vina.

Dobra vina su Aleksandroviceva i Kovaceviceva iz Iriga ( shardonay je bolji od aurelius kupaze...) Bude jos dobrih ali ih cene preko svake mere.


Aleksandrovic je odlican.

Crnu tamjaniku niko nece da radi osim onog Francuza koji dize vinograd negde prema Negotinskoj krajini i on hoce da radi samo crnu tamjaniku, koja mora da bude skupa jer daje valjanih samo 2 tone po hektaru ( bela daje 12 tona).


O ovome nisam upucen,koji Francuz?

^^
Vina iz Novog sveta su odavno pobedila ona iz tradicionalnih zemalja. Čile, Kalifornija, Južna Afrika (pogotovo), Južna Australija - već dominiraju širom zemaljske kugle i to sa pravom - i po kvalitetu i po ceni.

U Srbiji se prave odlična vina, ali samo u manjim, privatnim gazdinstvima i cena im je previsoka, kao što kažeš. Prostora ima jer je Srbija nepoznato ime na karti svetskih vinograda (iako početkom prošlog veka nije bilo tako) i može se igrati na kartu egzotike.

Sa ovim se kompletno slazem.

I Radovanovic ima dobra crvena vina.

Takodje su odlicni.

Kod nas se najviše prodaju vina 13. Jul iz Crne Gore i Tikveš Kavadarci iz Makedonije. Od Aleksandrovića najviše ide Varijanta. Za one koje vole jeftinu brlju tu je Vino Župa.

:) :) :)

http://s02.flagcounter.com/count/3Djs/bg=FFFFFF/txt=000000/border=CCCCCC/columns=1/maxflags=1/viewers=3/labels=1/pageviews=1/ http://2.s03.flagcounter.com/count/0NBu/bg=FFFFFF/txt=000000/border=CCCCCC/columns=1/maxflags=1/viewers=3/labels=1/ http://2.s05.flagcounter.com/count/MECnk/bg=FFFFFF/txt=000000/border=CCCCCC/columns=1/maxflags=1/viewers=3/labels=0/ http://2.s02.flagcounter.com/count/3Djs/bg=FFFFFF/txt=000000/border=CCCCCC/columns=1/maxflags=1/viewers=3/labels=1/pageviews=0/

^^
Vina iz Novog sveta su odavno pobedila ona iz tradicionalnih zemalja. Čile, Kalifornija, Južna Afrika (pogotovo), Južna Australija - već dominiraju širom zemaljske kugle i to sa pravom - i po kvalitetu i po ceni.

Oh...
:sly:

^^
Vina iz Novog sveta su odavno pobedila ona iz tradicionalnih zemalja. Čile, Kalifornija, Južna Afrika (pogotovo), Južna Australija - već dominiraju širom zemaljske kugle i to sa pravom - i po kvalitetu i po ceni.



Napisao si jednu veliku glupost.

^^
Ne, samo sam udario po francuskoj sujeti. Jadna li je Francuska kada vi iz uvoza morate da je branite.

Probao sam u Interex-u u zadnjih godinu-dve, sva vina koja su ponudili( skoro sva. Francuska. Od 2,5 do 8 evra flasa) Sve je DJUBRE. Do jednog. Neka su i ciknula.

Probao sam od francuskih vina i par sa juga ( Lang dOC) i ta su bila em jeftina ( od 3 do 4,5 evra) i sva su bila dosta dobra. To sam uzeo u Metro-u. Cak preporucujem Ribepiere Chardonay i VindOc Chardonay. Merloti su im dosta tanki Cabernet sauvignon isto. Nije los, onako...
Kod Italijana, Chiantia ima svakakvih, ali su u principu solidni, od 4 do 8 evra vlasa.
Nije los ni njihov vranac ( Sangiovese).
Kod Burgundca ima velikih razlika, nisam nasao dobar crni ( Pinot noir) , dosta solidnih, ali ni jedan bas dobar. Beli burgundac, odnosno Pinot blanc, moze da se nadje, mada italijani imaju ukusnije Pinote Grigio. Za oko 5 evra.
Australijska vina, mozete trositi, ne mozete pogresiti, po nskoj ceni ima solidnih Central Creek. Dobar Shiraz , osrednji Chardonay. Kalifornija, solidan Zifandel po 4 evra, bela vina kako tako.
Preprucujem: Green Cape Pinotage, crveno vino iz Juzne Afrike, nemacko pakovanje, za 3 evra. Odlicno crno vino. Isto to vino, pakuju i Francuzi u lepsoj flasi za 1,5 evro vise. vacarenje.
Obavezno probajte:

U Metro-u. Los Pagos, Chile, nemacko pakovanje: Merlot-ne. Tanak je i bez punoce, nista ne ostane u ustima. Carmenere: Vrlo dobar. Cabernet sauvignon: Odlican! 2,5 evra kosta flasa. Chardonay: Malo tezak za moj ukus, ali jako dobar. I to preporucujem , cena ista!

Za one koji vole u belom vinu da osete malo vise voca, polusuvo ali ne slatko! Spansko YUGO vino ( oko 3,5 evra) pravljeno od sorte Ariene ili tako nesto. Odlicno, ali mora biti vrlo hladno. Crno vino YUGO, pravljeno od mladog vina , kupaza, ( Tempranino) oko 3,5 evra, takodje polusuvo ali ne slatko. Odlicno , mada ga popijete blago rashladjeno ( recimo 12-15 stepeni).

Domace: Chardonay Kovacevic, Irig. Po meni bolje od Aleksandrovica. Radovanovic- to ti je tehnolog iz Navip-a. Probao sam jedno crno dobo, i jedan Chardonay sa zutom etiketom koji je bio dobar. Ovaj od 8 evra sa zelenom etiketom je najobicnije djubre.
Onaj dasa sto prodaje rizlinge, Chardonaye, Tamjaniku ( Zavet, Misija, Misterija, jebem li ga...) sva bela su mu vrlo dobra.
Dosuse, imajte u vidu, od kako nam je otislo Kosovo, nemamo bas jak fond za crvena vina. Bela mogu biti extra, ali crvenih...tu i tamo.
Vranac Plantaze. kako koji. Poneki se potrefe vrlo, vrlo dobri, ali ne pratim etikete ( berba , broj itd...) pa mi je to uvek macka u dzaku. Ako otvoris vranac i vidis da je malo vise kiseo, i da je preterano sa mirisom kupine, rashladi ga u frizideru, zacepi, malo mucni i otvori cep da izadje CO2 kao rezultat kristalizacije vinske kiseline. Pusti ga da se zagreje i uzivaj. Cak ce i miris kupine i bobica biti umereniji.

Ako imate mogucnosti, kupite Argentinsku Chakanu. To je kabernet sauvignon ekstra kvaliteta. oko 9 evra. A belo, opet se vracam Kovacevic, Chardonay, Irig.

PS. KO moze nek zaredja po manastirima oko Rudnika, recimo i nek proba njihova vina, crvena. Moze da naleti na nezamislivo kvalitetno vino.
ja sam slucajno probao jednom , cak ne znam ni iz kog zenskog manastira potice... tad sam prvi put u zivotu shvatio sta znaci pravo vino. Ono u kome se ne oseca, ne znam... dunja, miris zrelog voca, tanin, mokra veverica, prdez na pokvareno jaje i ostala sranja. Oseca se samo GROZDJE. Takva vina iz uvoza kostaju 30-50 Evra u nabavci!

Micika je pitao za Francuza koji gaji crnu tamjaniku. Ne znam kako se zove, ali je iskoristio stimulaciju vlade Srbije za dizanje vinograda i uzeo oko 16 hektara u Negotinskoj krajini i 80% zasada je crna tamjanika, koju je juro skoro dve godine da nadje zdrave cokote. Videcemo sta ce da ispadne.

^^
Ne, samo sam udario po francuskoj sujeti. Jadna li je Francuska kada vi iz uvoza morate da je branite.

Francuzi jesu osjetljivi na kvalitet svojih vina. A imaju i pravo. Tacno je da su drugi radili na poboljsanju kvaliteta ali ni francuzi nisu stajali u mjestu.

Ja cu u Parizu na svakom koraku nac kvalitetno vino bilo koje cijene a u NYC-u nisam mogao.

Ovdje postoji i kultura uzivanja u vinu kod vecine stanovnistva dok kod drugih zemalja to uzivanje je dostupno samo visokoj srednjoj klasi.

^^
To što si napisao niko ne spori, i kulturu uživanja u vinu niko i ne komentariše ovde.
Ali da su njihova vina i dalje najbolja jednostavno nije tačno (i ne samo njihova, već i portugalska, italijanska, španska, ...). Volim i ja Portugal pa ne pričam poveden emocijama kako su portugalska vina najbolja na svetu. Čileanska su ih po kvalitetu odavno prešišala. Trenutno je Južna Afrika na tronu proizvođača najkvalitetnijih vina, i koje god vino iz te zemlje da izabereš (bez obzira na cenu) nećeš pogrešiti. Bilo to u Aldi-ju ili nekoj fensi vinoteci. Što sa francuskim vinima nije slučaj.

Veoma vazna stvar za vinare : Ne zivi se samo od imena. Trziste to potvrdjuje.

Ustalom evo tabele za millesime 2004 (wine spectator)


Voici le Classement : (sur le millésime 2005)

1er Clos Apalta, Chili

2ème Rauzan Ségla , Margaux

3ème Quinta do Crasto, Douro

4ème Château Guiraud, Sauternes

5ème Vieux Télégraphe, Chateauneuf du Pape

6ème Pio Cesare, Barolo

7ème Pontet Canet, Pauillac

8ème Beaucastel, Chateauneuf du Pape

Tu je 5 francuskih vina.


U stvari, ovo je glupost sto radim. Dobrih vina ima svugdje ja nikada ne bih uspio da razlikujem koje je vino najbolje. Pio sam i Cileanska i Juzno Africka i Spanska i Italijanska i Americka i Francuska i ostale i svugdje ima odlicnih vina za moj ukus. Neka samo tako nastave i ja cu biti zadovoljan.

Inace daleko najbolja su Bourgogne :p

Smanjen spoljnotrgovinski deficit


30. septembar 2010. | 13:26 | Izvor: Tanjug
BEOGRAD - Spoljnotrgovinski deficit Srbije iznosio je 4,51 milijardi dolara u prvih osam meseci ove godine, što je smanjenje od 8,9 odsto u odnosu na isti period 2009, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Srbija je od januara do avgusta izvezla robu u vrednosti od 6,03 milijardi dolara, što je 16,1 odsto više nego u istom periodu lane. Istovremeno je uvoz dostigao 10,54 milijarde dolara, uz povećanje od 3,9 odsto.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 57,2 odsto i poboljšana je u odnosu na 51,2 odsto iz istog perioda prethodne godine.

U prvih osam meseci, Srbija je imala značajnu stopu rasta izvoza, što je pre svega, rezultat izvoza proizvoda crne i obojene metalurgije, kao i izvoza poljoprivrednih proizvoda, naveo je RZS.

To ohrabruje da će se pozitivne tendencije nastaviti, s obzirom na značaj ovih proizvoda u strukturi izvoza Srbije. Na rezultate izvoza i uvoza u ovom periodu određeni uticaj je imalo i slabljenje dinara, a izvoz je posebno stimulisan porastom privrednih aktivnosti u svetu, navedeno je u saopštenju.

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije, pojedinačno, bile su Italija sa 681,4 miliona dolara, Bosna i Hercegovina - 681,4 miliona dolara i Nemačka - 642,2 miliona dolara.

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri bile su Ruska Federacija sa 1,39 milijardi dolara, Nemačka - 1,12 milijardi i Italija - 904,4 miliona dolara.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine više od polovine ukupne razmene.

Drugi po važnosti partner Srbije su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 866,6 miliona dolara. Taj višak je uglavnom rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa.

Od januara do avgusta, najveće učešće u izvozu Srbije imali su gvožđe i čelik - 611 miliona dolara, obojeni metali - 445 miliona dolara, električne mašine i aparati - 341 miliona dolara, povrće i voće - 305 miliona dolara i žitarice i proizvodi od njih - 290 miliona dolara.

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su nafta i naftni derivati - 934 miliona dolara, prirodni gas - 654 miliona dolara, obojeni metali - 414 miliona dolara, električne mašine i aparati - 380 miliona dolara i gvožđe i čelik - 374 miliona dolara.

Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima visoko učešće u ukupnom uvozu od 17,6 odsto.

http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/smanjen-spoljnotrgovinski-deficit_214441.html

Pastor u Srbiji 2011. počinje proizvoditi vatrogasna vozila

http://www.vecernji.hr/biznis/pastor-srbiji-2011-pocinje-proizvoditi-vatrogasna-vozila-clanak-196853

To je dobra hrvatska kompanija.

http://www.pastor.hr/

Ikea dolazi tek za nekoliko godina? (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=10&dd=01&nav_id=462318)

1. oktobar 2010. | 14:01 | Izvor: FoNet Stokholm -- Švedski proizvođač nameštaja Ikea saopštio je da planira da "u narednih nekoliko godina" otvori radnje u Srbiji i Hrvatskoj.

http://www.b92.net/news/pics/2010/09/12570076894c977e24ececb808086332_450x338.JPG
U prvom ikada objavljenom izveštaju o prihodima Ikea navodi da je tokom 2009. ostvaren profit od oko 2,5 milijardi evra u odnosu na 2,3 milijardi 2008. godine.

Vrednost prodaje dostigla je 21,85 milijardi evra, odnosno 350 miliona evra više u odnosu na 2008. godinu.

Pun dvanaestomesečni izveštaj prvi je u istoriji rada kompanije, a objavljen je zbog povećnog interesovanja investitora.

Direktor kompanije Mikael Olson je izrazio nadu da će Ikea posle Srbije i Hrvatske otvoriti radnje u Južnoj Koreji, a kao moguće tržište je pomenuo Indiju.

Ikea ima 280 prodavnica u 26 zemalja i 127.000 zaposlenih, javlja AP.

Један мој рођак ради у ИКЕИ и баш се бави истраживањем нових тржишта, анализом истих, бла трућ... Пре две године ми је причао како нема шансе да дођу овде пре 2013-2014 године. Изгледа је био у праву.

Stižu jeftini turski slatkiši
4. oktobar 2010. | 09:39 | Izvor: Press
Beograd -- Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom stupio je na snagu 1. septembra, pa će naše tržište preplaviti jeftinije čokolade, keks i bombone sumnjivog kvaliteta.

Srpsko tržište uskoro će biti preplavljeno konditorskim proizvodima iz Turske, po znatno nižim cenama od domaćih slatkiša, najavljuju iz Privredne komore Srbije.

Povećan uvoz konditorskih proizvoda iz Turske sasvim je izvestan, kažu u PKS, s obzirom na to da je Sporazum o slobodnoj trgovini sa ovom zemljom stupio na snagu 1. septembra.

Procenjuje se da će zbog niskih cena veliki broj građana kupovati turske slatkiše sumnjivog kvaliteta, dok će samo pet ili deset odsto moći sebi da kupi kvalitetan slatki proizvod.

Savetnik u Udruženju za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS-a Milena Mirković navodi da se ove godine, za prvih sedam meseci, u našoj zemlji pojelo manje slatkiša nego prethodne, pa je konditorska industrija ubeležila pad prodaje od 17 odsto!

Za prvih sedam meseci domaće fabrike proizvele su manje čokolada, bombona i keksa za 10 odsto. Jedan od razloga, tvrde proizvođači, su i problemi sa nabavkom i cenama domaćeg mleka u prahu.

Mirković kaže da su još krajem 2009. godine proizvođači konditora tražili ukidanje posebne dažbine, prelevmana na uvoz mleka u prahu, jer to znatno opterećuje cenu njihovih proizvoda

„Kod obranog mleka u prahu, stopa carina za uvoz iz EU je 18 odsto, a prelevman je 50,40 dinara po kilogramu, dok je kod punomasnog mleka u prahu carinska stopa 16 odsto, a prelevman 44,80 dinara. Plaćanje visokih uvoznih dažbina negativno će se odraziti na ovaj deo industrije i ako se bude radilo pod ovakvim uslovima, kriza će se produbiti. Nažalost, nadležni su smatrali da se predlog konditorske industrije ne može prihvatiti zbog osetljivosti mlekarskog sektora. Čak se stanje na tržištu mleka pogoršalo do te mere da je ugroženo redovno snabdevanje potrošača svežim mlekom, pa se na problem mleka u prahu očigledno potpuno zaboravilo“, ističe Mirković.

Zbog svega ovoga, slatkiši bi uskoro mogli da poskupe, a Mirković procenjuje da će samo pet odsto građana u Srbiji moći sebi da kupi kvalitetan slatki proizvod, dok će se čak 95 odsto njih odlučivati za robu koja je jeftinija, poput one koja će „nagrnuti" iz Turske.

Prema njenim rečima, Sporazum o slobodnoj trgovini sa tom zemljom omogućava uvoz 2.500 tona po preferencijalnoj carini od 15 odsto.

"U Turskoj proizvođači konditorskih proizvoda nabavljaju šećer, mleko u prahu, maslac i brašno po nižim cenama, imaju jeftiniju radnu snagu, a u periodu kada su razvijali izvoz imali su značajnu podršku države u vidu visokih izvoznih subvencija. Osim toga, turska konditorska industrija je neuporedivo veća po obimu proizvodnje od naše“, kaže Mirković.

Direktor subotičkog „Pionira" Stevan Santo ocenjuje da je pad konditorske industrije jasan pokazatelj koliko narod nema para.

„Građanima medenjaci svakako nisu na listi prioriteta, iako spadaju u prehrambenu industriju. Prodaja nam je pala za pet odsto, a izvoz za oko deset. Ipak, besmisleno je da Vlada ne uloži baš nikakav napor da ovu granu podrži. Makar da ukine prelevmane na uvoz mleka u prahu, jer samo tražimo isti tretman kao što imaju i drugi“, kaže Santo.

Srbija ne prestaju da srlja il'ti toliko o 'korisnim' vezama sa Turcima:lol:

Kакве небулозе. Па шта ако су турски слаткиши. Нека купује ко жели, ко не жели нека плаћа скупље!

Kакве небулозе. Па шта ако су турски слаткиши. Нека купује ко жели, ко не жели нека плаћа скупље!Ali nemoj onda da ides doktoru kada te stomak zaboli, da nebi ipak ispalo sve skuplje na kraju:D

Када смо већ код слаткиша... :)
Много су се прокурчили сви већи домаћи произвођачи и дигли цене до небеса...

Bas,cak swisslion......najnekvalitetniji ali zato su im cene bile u skladu sa time ali sada :ohno:,valjda misle da su presli u extra kategoriju.

U Inđiji izgradnja prvog outlet centra u Srbiji

Autor/izvor: SEEbiz/Tanjug
INĐIJA - Fashion House Development i Blackoak developments najavili su da u će Inđiji uskoro izgraditi Fashion House outlet centar prvi objekat te vrste u Srbiji, u koji će da ulože više od 30 miliona evra.
Ta investicija je od strateškog značaja za Srbiju, odnosno za njenu privredu, turizam i potrošače, saopštili su predstavnici projekta, koji će u četvrtak, 7. oktobra, u Beogradu javnosti predstaviti izgled budućeg dizajn outlet centra.

Pod istim krovom savremenog outlet centra, na 30.000 kvadratnih metara, biće smešteno 125 lokala u kojima će se naći svi vrhunski modni brendovi po cenama od 30 do 70 odsto nižim nego u drugim prodavnicama.

Prezentaciji će u četvrtak okupiti sve eminentne ljude iz javnog i privrednog života Srbije i grada Beograda, navodi se u saopštenju.

http://www.seebiz.eu/sr/kompanije/trgovina/u-indiji-izgradnja-prvog-outlet-centra-u-srbiji,94163.html

Siemens i NIS sklopili ugovor vrijedan 40 milijuna kuna (oko 6 miliona €)

http://www.poslovni.hr/vijesti/siemens-i-nis-sklopili-ugovor-vrijedan-40-milijuna-kuna-159823.aspx

05/10/2010 19:47 | Niš
Francuski Sažem konačno stiže u Niš


Autor: Z. Miladinović

Niš - Niški gradonačelnik Miloš Simonović najavio je juče da će predstavnici francuske kompanije Sažem 12. i 13. oktobra posetiti Niš kako bi utvrdili lokaciju na kojoj će otvoriti fabriku. „Pogon Sažema biće najverovatnije smešten na prostoru Elektronske industrije gde već postoji 10 hektara gradskog građevinskog zemljišta“, rekao je on.

Kako Danas nezvanično saznaje, Sažem će u niškom pogonu „za početak“ proizvoditi komponente neophodne za digitalizaciju televizijskog prijema, ali „nije odustao ni od proizvodnje pametnih električnih brojila“, koja je prvobitno najavljena. Prema našim izvorima, proizvodnja brojila u Sažemu „najverovatnije čeka raspisivanje tendera EPS“ za nabavku 250.000 takvih mernih uređaja, početkom sledeće godine.

:cheers:

Kod nas Fabrike samo otvaraju ako mogu da nam prodaju ono sta se tamo proizvodi :D Pitanje je dali ce ostati.... Bas neki dan sam citao kako se mnogo preduzeca za komponente automobila sele iz istocne evrope (cak i rumunije i bugarske) u severnu afriku. Primeri su oni koje prave kablove sta se sad radi i u Srbiji i razni drugi.

ima li sta novoga glede prodaje delta maxija u srbijanskim medijama ?

ovaj dopisnik iz beograda (http://www.poslovni.hr/vijesti/miskovic-belgijskom-delhaizeu-na-cipru-prodao-lanac-maxi-za-800-milijuna-eura-159741.aspx) pise nesto sto ne mogu pronaci u srbijanskom tisku...jel clanak vjerodostojan ?

evo se i boris javlja (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=10&dd=06&nav_id=463364)...

Boratove izjave ne uzimaj sa ozbiljnoscu. Ima ih on po nekoliko svaki dan...

A sto se prodaje Maxija tice, sud je bio stavio zabranu zbog nedefinisanog vlasnickog udela u firmi.

B92 Biz Vesti Srbija

EMG: Delta holding najuspešniji
6. oktobar 2010. | 13:38 | Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Kompanija Miroslava Miškovića, Delta holding, ostvarila je najveći prihod u prošloj godini u Srbiji, objavila je Ekonomist medija grupa.

Delta holding je tako prva privatna kompanija koja se našla na toj poziciji, na kojoj je poslednjih godina bila Naftna industrija Srbije.

Zbir konsolidovanih prihoda preduzeća "Delta M" i "Delta sport" je prošle godine bio 160,7 milijardi dinara, rečeno je prilikom dodele nagrada Ekonomist medija grupe najuspešnijim srpskim kompanijama.

Delta Holding je zabeležila rast poslovnih prihoda za 8,2 odsto odnosno prihodi su joj porasli sa 148,5 na 160,7 milijardi dinara u odnosu na 2008. godinu. Takođe je porasla i neto dobit te kompanije za 7,2 procenta i iznosi 4,3 milijarde dinara.

Na drugom mestu liste TOP 300 te medijske grupacije je Elektroprivreda Srbije sa ostvarenih 154,2 milijarde dinara.

Kada je reč o neto dobiti prvo mesto je zauzeo Telekom Srbije sa 13,3 milijarde dinara neto profita.

Među 10 najvećih prema tom kriterijumu, našli su se i Naftna industrija Srbije, Telekom Srbija, Srbijagas, "Ju Es Stil Srbija" (U.S Steel), "Ist Point Holding" i "Jugorosgas". Prvi put na listi, sedmu i osmu poziciju, zauzele su "Viktorija grupa" i "Merkator S".
Predsednik kompanije Delta Holding Miroslav Mišković prisustvovao je dodeli priznanja Ekonomist medija grupe, ali se nije obratio učesnicima skupa, već je umesto njega zahvalnost za dobijeno priznanje iskazala direktorka korporativnih komunikacija Jelena Krstović.

"Kada bi neko pogledao medije, mislio bi da nećemo danas biti ovde, a kamoli da ćemo dobiti priznanje", kazala je Krstović.

Ona je dodala da je bilo teško zbog krize, ali da su održivim poslovanjem i dobrim upravljanjem krizom ostvarili rezultat.

Direktor Telekoma Branko Radujko je primajući nagradu rekao da su neto dobit ostvarili iako je i sektor telekomunikacija zahvatila kriza i da priznanje pripada akcionarima, zaposlenima i svim korisnicima.

On je izrazio očekivanje da će proces prodaje Telekoma biti uspešan.

Radujko je kazao da će bez obzira na krizu neto dobit Telekom Grupe biti na nivou iz prošle godine i izrazio je uverenje da neće biti dramatičnih udara "od strane domaće valute".


izvor: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=10&dd=06&nav_id=463485

Niš: Jurina fabrika pre roka

Nova fabrika „Jure“ u radnoj zoni Donje Međurovo kod Niša, u kojoj će se proizvoditi elektroinstalacije za autoindustriju, biće završena pre roka.
http://www.b92.net/news/pics/2010/10/10679840124caecedfe678d652054797_450x337.jpg
Posao je, kako je najavljivano, trebalo da bude okončan idućeg leta, ali vrpca će, po svoj prilici, biti presečena već u martu.

Ta južnokorejska kompanija dobila je građevinsku dozvolu za izgradnju pogona, gde su već nikli prvi noseći stubovi buduće fabrike.

Predsednik „Jure“ Lukas Nam rekao je da je izuzetno zadovoljan dinamikom izvođenja radova i da će prvi radnici pohađati obuku u Rači već krajem naredne zime. U novom pogonu trebalo bi da bude zaposleno između 1.500 i 1.800 radnika, a prva grupa od 150 kandidata biće poslata na obuku u Rači u februaru.

Ta grupa praktično će biti upravljački kadar fabrike u Nišu, a za ove pozicije mogu da konkurišu osobe sa visokom školskom spremom. Gradonačelnik Niša Miloš Simonović kaže da radove, vredne 8,5 miliona evra, izvode niške firme.

Jura puni budžet

Procenjuje se da će budžet Niša naredne decenije od „Jure“ biti puniji za 2,86 miliona evra na ime poreza za zarade, prenosa apsolutnih prava, imovinu i naknade za korišćenje građevinskog zemljišta. Javna i komunalna preduzeća u Nišu bi u istom periodu od ove dve inostrane kompanije prihodovala oko 1,4 miliona evra.
“Grad Niš je u završnim pregovorima sa sestrom firmom kompanije Jura oko izgradnje njenog pogona na parceli koja se nalazi do one na kojoj se gradi korejska fabrika. Nova fabrika, koja se takođe bavi proizvodnjom delova za autoindustriju, uposliće oko 300 ljudi”, ističe Simonović.

A u radnoj zoni Donje Međurovo u četvrtak je potpisan ugovor za izgradnju fabrike - za proizvodnju maziva za autoindustriju. Italijanska kompanija „Dajtek“ i grad Niš grade novi pogon, vredan 12 miliona evra i zaposliće oko 400 radnika.

Prema elaboratu o opravdanosti davanja u zakup zemljišta bez nadoknade, Niš bi u narednih deset godina trebalo „debelo“ da profitira. Prihodi grada u narednih 10 godina od ove dve investicije procenjuju se na više od 70 miliona evra, dok je vrednost komunalnog opremanja i davanja u zakup zemljišta na poklon bez naknada stranim kompanijama oko 2,5 miliona evra.

Upošljavanjem 1.500 ljudi u fabrici „Jura“ ostvario bi se prihod od najmanje četiri miliona evra godišnje, koji će biti u najvećoj meri potrošen u Nišu.

"Biznis anđeli Srbije" za razvoj domaćeg preduzetništva
Autor/izvor: SEEbiz/Tanjug

BEOGRAD - Danas je održan prvi trening za domaće preduzetnike u okviru projekta "Biznis anđeli Srbije". Oni će nakon treninga predstaviti svoje projekte potencijalnim investitorima i pokušati da obezbede finansijska sredstva za njihovu realizaciju.
Treninzi se organizuju u narednih pet nedelja, svakog ponedeljka u Privrednoj komori Srbije (PKS), a ideja je da se izabrani privrednici pripreme za nastup pred potencijalnim investitorima na zajedničkoj investicionoj konferenciji koja će biti organizovana u PKS krajem novembra. Konferencija će biti održana uz podršku Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), uz učešće investitora iz Srbije, Slovenije i Bugarske.

Na konkurs se prijavilo više od 150 kandidata sa projektima, od kojih je izabrano 15 najboljih, koji će od investitora pokušati da obezbede finansijska sredstva za njihovu realizaciju.

Projekti za čiju će realizaciju srpski privrednici iz malih preduzeća pokušati da obezbede finansije su različiti - od pionira internet-komerca u Srbiji (E-dućan servis), preko izgradnje malih hidoelektrana i proizvodnje električne energije, do sredstava za plasman kompjuterske igrice za decu "Superheroji sa ostrva snova" na inostrano tržište.

Serbian Bussines Angel Network (CBAN) je nedavno, posle osnivanja u više razvijenih evropskih zemalja, uspostavljena i u našoj zemlji, sa ciljem da omogući poslovnu komunikaciju između investitora i preduzetnika koji imaju zanimljivu poslovnu ideju ili projekat, ali ne i novac za njihovu realizaciju.

SBAN omogućava preduzetnicima da na internet sajtu predstave svoje poslovne ideje za koje im je potreban kapital, a uvid u bazu tih podataka imaju investitori - poslovni "anđeli", koji su članovi te mreže.

http://www.seebiz.eu/sr/kompanije/biznis-andeli-srbije-za-razvoj-domaceg-preduzetnistva,94747.html

Panasonik u Svilajncu od decembra

11. oktobar 2010. | 13:11 | Izvor: Tanjug

Svilajnac -- Japanska kompanija "Panasonik" počeće 1. decembra u Svilajncu probnu proizvodnju halogenih i drugih rasvetnih tela, a mesec dana kasnije i serijsku.

"To je prva faza proizvodnje i sada znamo sigurno kada kreće, a za 15 dana očekujemo i izjašnjavanje drugih firmi koje ovde investiraju, pre svega nemačke kompanije 'Reum' iz Baden Virtenberga, koja će proizvoditi plastične komponente i automatizovane kontrolne sisteme za unutrašnjost automobila visoke klase", najavio je zamenik predsednika opštine Predrag Milanović.

“Panasonik" će početi proizvodnju u pogonu "Reuma" na 2.500 kvadratnih metara, a krajem 2011. godine kompanija u Svijalncu planira izgradnju vlastite fabrike površine 18.000 kvadratnih metara, najveće u Evropi, a osme u svetu.

U drugoj polovini jula "Panasonik" je raspisao konkurs za prijem u radni odnos 50 radnika i pet inženjera koji će raditi u Svilajncu.

Sa opštinom je dogovorena da do kraja 2011. godine bude zaposleno 150 radnika iz ovog kraja, i to isključivo sa evidencije Nacionalne službe zapošljavanja.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=10&dd=11&nav_id=464498

Нових 250 радних места у Руми

11. октобар 2010. | 03:00 → 17:11 | Извор: РТВ, Танјуг

РУМА - Захваљујући подстицајима које додељује Министарство економије и регионалног развоја из програма за подстицај инвестиција и активних мера запошљавања, у Руми ће у фабрикама "Фриго Жика Соко" и "Рума гума" бити запослено нових 250 радника.
У компанији "Фриго Жика Соко" министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић данас је потписао уговор са власником Живаном Тејићем о додели подстицаја од 150.000 евра. Укупна вредност инвестиције је 1,25 милиона евра и укључује изградњу нове хале од 2.000 метара квадратних и модернизацију производње.

"Фриго Жика Соко" производи расхладне и термичке уређаје за кланичку индустрију, угоститељске и трговачке објекте (расхладне витрине и коморе, електричне и плинске шпорете).

Динкић: Ситуација није најбоља

Истичући да ће Министарство дотирати по 3.000 евра за 50 новоотворених радних места у тој компанији, Динкић је након потписивања уговора изјавио да у Руми, кад је у питању број незапослених, ситуација није најбоља, јер је 5.000 људи на евиденцији Националне службе за запошљавање.

Динкић је изразио задовољство што је ова компанија из типичне занатске радионице успела да израсте у средње предузеће, да се избори са свим проблемима и достигне производњу која је на годишњем нивоу око осам милиона евра, од чега се 65 одсто извози на страно тржиште.

Он је рекао да очекује да ће сада "на сцену" ступити Општина Рума која би са овом компанијом требало да потпише уговор којим ће се регулисати статус земљишта на којем ће се градити та фабрика.

Динкић је потписао уговор и у "Рума гуми", где ће захваљујући програму активних мера за запошљавање, које додељује НСЗ, бити обучено и запослено 200 радника.

НСЗ је за обуку првих 60 незапослених у трајању од шест месеци у "Рума гуми" издвојила 7,7 милиона динара, а обука радника ће бити у Руми и у фабрици у Чешкој.

Највећи извозник у Срему

После потписивања уговора о додели средстава, Динкић је рекао да је ова фабрика највећи извозник из Срема, подсећајући да она извози 85 одсто производње.

"Рума гума је други произвођач у Европи и ова фабрика ће, захваљујући уговорима о слободној трговини са Турском, Руском Федерацијом као и другим тржиштима на којима Србија има добре односе (северна Африка), моћи да повећа свој пласман", рекао је Динкић и навео да "Рума гума" производи гуме за тракторе и пољопривредне машине - "континентал", "митас" и "култор".

Позната сремска фабрика је у првих седам месеци ове године остварила вредност производње од 15,4 милиона евра, што је за 28 одсто више него у истом периоду 2009.

HIDW9Rv4Y9A&feature=player_embedded

NIS ulaže 18,5 miliona evra u rekonstrukciju Rafinerije u Pančevu

Autor/izvor: SEEbiz/ Beta

BEOGRAD - Naftna industrija Srbije počela je u ponedeljak remont i rekonstrukciju Rafinerije nafte u Pančevu, u koje će investirati oko 18,5 miliona evra.
Remont će biti završen za 45 dana, navodi se u saopštenju NIS-a i precirizra da će u remont rafinerijskih postrojenja biti uloženo 480 miliona dinara (oko 4,5 miliona evra), a u rekonstrukcija kompleksa fluidnog katalitičkog krekinga 14 miliona evra.

Rafinerija je unapred obezbedila količine naftih derivata dovoljne za snabdevanje tržišta tokom remonta pančevačke rafinerije, a sve preostale potrebe tržišta za to vreme nadomestiće Rafinerija u Novom Sadu.

http://www.seebiz.eu/sr/kompanije/energetika/nis-ulaze-18%2c5-miliona-evra-u-rekonstrukciju-rafinerije-u-pancevu,94820.html

PKS: Dva miliona tona kukuruza za izvoz

Autor/izvor: SEEbiz/Beta

NOVI SAD - Rod kukuruza u Srbiji ove godine biće 6,85 miliona tona, što je za sedam odsto više nego u 2009. godini i omogućiće izvoz dva miliona tona te žitarice, saopštila je danas Privredna komora Srbije (PKS).
Sekretara Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS Milan Prostran ocenio je da će ovogodišnje proizvodnja kukuruza sa zalihama iz prethodne sezone od 4,6 milona tona zadovoljiti domaće potrebe i omogućiti izvoz.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku kukuruz je ove godine zasejan na 1,23 miliona hektara, što žnači da će prosečan prinos biti oko 5,5 tona po hektaru.

Privredna komora Srbije navela je i da se ove godine očekuje veća proizvodnja šećerne repe za 14,6 odsto nego u 2009. godini, rod soje biće 33,4 odsto veći, a suncokreta za 2,4 odsto.

Manja proizvodnja očekuje se kod krompira za četiri odsto i pasulja za 17 odsto, ocenila je PKS.

Kod voćarskih kultura u ovoj godine očekuje se manji rod jabuka za 19,6 osto i šljiva za 37,4 odsto, dok će rod grožđa biti manji za 21,4 odsto negu u prošloj godini, navodi se u saopštenju Privreden komore Srbije.

http://www.seebiz.eu/sr/kompanije/prehrana/pks-dva-miliona-tona-kukuruza-za-izvoz,94846.html

Sažem ipak gradi fabriku u Nišu

15. oktobar 2010. | 11:47 | Izvor: Blic
Niš -- Francuska kompanija Sažem ipak će graditi fabriku električnih brojila u Nišu, gde bi se zaposlilo oko 500 radnika, rekao je gradonačelnik Niša Miloš Simonović.



On je primio direktore ove kompanije koji su protekla tri dana obilazili pogodne lokacije u Nišu za svoj posao.

Predstavnici Sažema u Nišu planiraju proizvodnju set top-boksova za digitalnu televiziju

Niška javnost je skoro bila uverena da od realizacije proizvodnje električnih brojila u Nišu nema ništa jer od marta prošle godine, kada je potpisan protokol o saradnji, do danas nije počela gradnja fabrike.

Prema rečima potpresednika Vlade Srbije Božidara Đelića, “Sažem” bi trebalo u prvoj godini da uloži milion evra, a u narednih pet godina još najmanje šest miliona evra u izgradnju i opremanje pogona.

Poseta predstavnika ove francuske firme dala je nadu da će posao naći još nekoliko stotina Nišlija. Direktori “Sažema” nisu hteli da odaju tokom posete preciznije planove, ali su obećali da će to učiniti u novembru.

"U nekoliko narednih dana bi trebalo da dobijemo informaciju gde će se graditi fabrika. Mi nudimo lokaciju u krugu Elektronske industrije jer tu već postoji sva infrastruktura, ali Francuzi time nisu bili zadovoljni. Obišli su industrijsku zonu u Donjem Međurovu. Taj plac im se više dopao zbog veće prostranosti", kaže Simonović

Milan Ranđelović, direktor Kancelarije za lokalni i ekonomski razvoj Niša, kaže da su ovi ulagači odabrali Niš zbog geostrateškog položaja.

"Francuski partneri nisu hteli da otkrivaju detalje dok sami precizno ne utvrde poslovnu politiku oko izgradnje svojih pogona u Nišu. Za sada se može reći da Sažem planira da naš grad postane centar proizvodnje, iz kojeg će biti organizovan izvoz za Bugarsku, Grčku, Rusiju i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza" - ističe Ranđelović.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=10&dd=15&nav_id=465514

Prihod “14. oktobra“ mlrd. dinara

15. oktobar 2010. | 09:09 | Izvor: Beta
Kruševac -- Industrija mašina i komponenata "14. oktobar" iz Kruševca će u 2010. godini imati prihod od milijardu dinara.


Prihod će biti ostvaren zahvaljujući povećanoj proizvodnji građevinskih mašina i opreme za energetiku, kao i robe namenjene vojnoj industriji.

Generalni direktor Zoran Radmanovac kaže da je "u 2009. godini zaposleno 40 novih radnika proizvodnih zanimanja, a trenutno je u toku konkurs za prijem 25 fakultetski obrazovanih, i 15 radnika metalske struke".

Radmanovac je dodao da će zbog ugovorenih i najavljenih poslova novi konkurs za prijem radnika biti objavljen početkom naredne godine.

Proizvodnja građevinskih mašina u "14. oktobru" u ovoj godini je, prema njegovim rečima, oživela zahvaljujući uredbi Vlade Srbije o subvencionisanoj prodaji, što je omogućilo prodaju 25 novih i 48 remontovanih mašina.

"Najznačajniji pomak je u delu namenske proizvodnje u saradnji sa Slobodom iz Čačka i valjevskim Krušikom i očekujemo da ta proizvodnja u narednom periodu dobije sve veći zamah, jer zbog izvoza ima veliki značaj za celu državu", naglasio je Radmanovac.

On je dodao da se u pogonima "14. oktobra" u delu namenske proizvodnje radi artiljerijski program, remont i održavanje specijalnih vozila i transmisija.

Nasleđeni problemi "14. oktobra", kao što je dug prema bankama i državi, biće rešeni, kako je rekao, kroz program restruktuiranja čija primena počinje naredne godine.

"Uporedo sa restruktuiranjem to preduzeće će tražiti strateškog partnera jer je prema odluci Agencije za privatizaciju svrstano u grupu desetak firmi od posebnog interesa", objasnio je Radmanovac i izrazio nadu da će, iako je zbog krize interesovanje smanjeno, "14. oktobar" pronaći strateškog partnera prvenstveno po osnovu dokapitalizacije.

Inače, u "14. oktobru" ima 1.639 zaposlenih čija je prosečna zarada 28.000 dinara.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=10&dd=15&nav_id=465442

Sele luku iz grada

J. ILIĆ | 14. oktobar 2010. 20:55 | Komentara: 0
Država stala iza projekta postavljanja nove pruge u Smederevu. Izgradnja koloseka sve do nove industrijske zone

SMEDEREVO - Vlada Srbije dala je zeleno svetlo projektu rekonstrukcije i izgradnje železničke pruge do nove luke u Smederevu. Za ovu investiciju, koja po mišljenju države ispunjava sve uslove za realizaciju u skladu sa Zakonom o podsticanju građevinske industrije Srbije u uslovima ekonomske krize, iz državnog budžeta za sada su opredeljena dva miliona evra.

Na predlog Ministarstva za infrastrukturu, za izgradnju železničkog koloseka u dužini od 5,3 kilometra, koji bi spojio postojeću prugu i lokaciju nove luke u smederevskoj industrijskoj zoni, iz NIP je kaparisano 200 miliona dinara. Ovo će biti dovoljno za prvu fazu, jer je za čitav posao, prema projektu Saobraćajnog instituta, potrebno izdvojiti četiri puta više para.

TAKOĐE, izgradnja budućeg koloseka uslov je za izmeštanje železničke stanice koja sada blokira glavni ulaz u srednjovekovnu tvrđavu, zbog čega ona, iako je kandidat za listu kulturne baštine Uneska, ne može da uđe u svetske programe finansiranja spomenika kulture.
ugoočekivana izgradnja dela kolseka trebalo je da počne u ovoj godini, ali sve je izvesnije da će se u posao krenuti verovatno 2011. godine.

- Urađen je plan detaljne regulacije zone i železničkog kolseka u dužini od 2,5 kilometara, i svi porojekti predati su „Železnicama Srbije“. Naredne sedmice, 19. oktobra, u Vladi je zakazan sastanak predstavnika resornih ministarstava, lokalne samouprave i „Ju-Es stil Srbija“ kako bi se ugovorili dalji poslovi - kaže gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević.

Ovo je kapitalan projekat ne samo za grad na Dunavu, koji ima jednu od najvećih rečnih luka na Balkanu minimalno iskorišćenih potencijala, već i za čitav region. Od presudnog je značaja i za najvećeg srpskog izvoznika, železaru „Ju-Es stil Srbija“.

Već pet godina nova luka je u dvadesetčetvoročasovnom režimu rada, a rudne sirovine se sa rečnih barži prevoze kamionima do skladišta u fabrici. Ovaj vid transporta ne odgovara ni železari, a posebno ne gradu zbog teških kamiona koji oštećuju saobraćajnice i stvaraju saobraćajni kolaps.

Transport sirovina i proizvoda biće umnogome poboljšan, kao i kapaciteti nove luke, što je posebno bitno jer se iščekuje rekordna proizvodnja od 2,2 miliona tona čelika godišnje, koja je izostala zbog krize.

http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:303816-Sele-luku-iz-grada

www.021.rs
Висок раст индустријске производње у Срему

16. октобар 2010. | 16:36 | Извор: Танјуг
СРЕМСКА МИТРОВИЦА - Раст индустријске производње у Сремском округу за осам месеци ове године, закључно са августом, знатно је изнад војвођанског и републичког просека, потврђено је Танјугу у Регионалној привредној комори.
Од јануара до августа ове године, у односу на исти период 2009, индустријска производња у овом округу порасла је за 25,4 одсто.

У августу ове, у односу на исти месец лане, тај раст износи 46,1 проценат.

Највећи раст производње забележен је у прехрамбеној индустрији, затим у производњи хемикалија, дуванских производа и преради папира.

Сремски округ је по обиму гринфилд инвестиција међу водећим регионима у земљи.

Dinkić: Gorenje stiže u Zaječar

18. oktobar 2010. | 08:04 | Izvor: Novosti
Beograd -- Do kraja godine potpisaćemo sporazum o investiranju slovenačkog Gorenja u izgradnju fabrike u Zaječaru, kaže Mlađan Dinkić, ministar ekonomije Srbije.


"Na osnovu dogovora koji sam imao sa ljudima iz vrha Gorenja izvesno je da ćemo do kraja godine potpisati sporazum o investiciji Slovenaca u Zaječaru", precizirao je Dinkić.

"Fabrika će sa radom početi naredne godine i u njoj će, u prvoj fazi, posao dobiti 250 ljudi", dodao je ministar ekonomije koji nije mogao da precizira koliko će Gorenje uložiti u otvaranje fabrike u Zaječaru, rekavši da će to biti poznato nakon što Slovenci okončaju izradu biznis-plana.

Po nezvaničnim informacijama, Slovenci će kupiti napuštene pogone zaječarskog Porcelana. U dve hale proizvodiće se plastične i metalne komponente za ostale njihove fabrike, dok će u trećoj biti otvoren pogon za proizvodnju uređaja za domaćinstvo.

Kako saznaju Novosri, nakon zvaničnog potpisivanja ugovora sa Gorenjem u Zaječar će doći 50 slovenačkih stručnjaka, koji će biti zaduženi za obučavanje radnika i kontrolisanje proizvodnje. Gorenje će od države dobiti podsticajna sredstva od šest do 10.000 evra po svakom zaposlenom radniku.

"U prvoj nedelji novembra sa kanadskom EDC bankom definitivno ćemo potpisati ugovor o kreditu vrednom 135 miliona evra za izgradnju nove topionice i fabrike ******ne kiseline u Boru. Kada ratifikujemo taj sporazum moći ćemo da povlačimo sredstva iz kredita i krenemo da gradimo nove metalurške pogone u gradu bakra", naglasio je Dinkić.

http://www.b92.net

Božidar Đelić: Tigar dobija 12 miliona evra od kredita EIB

Autor/izvor: SEEbiz/Beta
PIROT - Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić kaže da će iz kredita Evropske investicione banke (EIB) Tigar za investicije i zapošljavanje dobiti 12 miliona evra.
"To će konkretno značiti da ćemo do prvog kvartala sledeće godine obezbediti minimum 12 miliona evra iz izuzetno povoljnog investicionog kredita iz izvora Evropske investicione banke za Tigar", rekao je Đelić.

"Na taj način će se dovršiti projekti u Tigru, naročito u domenu reciklaže i biće zapošljeno 200 novih radnika", kazao je Đelić i dodao da će izvoz ostvariti značajan rast a da će obim ukupne prodaje za dve do ti godine dostići sto miliiona evra.

"Cilj nam je da podržimo kvalitetne firme da osvoje nova tržišta i da im damo iste uslove kao što ima njihova konkurencija", rekao je Đelić.

On je dodao da sredstva iz kredita EIB-e neće biti dostupna kompanijama za likvidnost, već za investicije.

"Na ova sredstva moći će da računaju Valjaonica bakra i aluminijuma i Sevojnu i Jafa u Crvenki. Svi oni koji mogu da podignu izvoz Srbije će imati podršku iz ovog aranžmana", kazao je on.

Đelić je kazao da su veoma ohrabreni rezultatima koje je Tigar postigao u poslednje dve godine i dodao da je u domenu obuće porastao izvoz za 90 posto.
"Interesantan je i napredak u domenu tehničke gume i hemijskih proizvoda a dobro je što se Tigar afirmiše i u domenu modne gumene obuće", rekao je Đelić.

http://www.seebiz.eu/sr/kompanije/industrija/bozidar-delic-tigar-dobija-12-miliona-evra-od-kredita-eib,95551.html

Rudnik Veliki Majdan povećao prihod preko 30 odsto
Autor/izvor: SEEbiz
BEOGRAD - U Rudniku Veliki Majdan kod Ljubovije, čiji je većinski akcionar kompanija Mineco, ostvaren je ukupan prihod od oko 118 miliona dinara tokom trećeg kvartala ove godine, što je za 32,3 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.
Velika ulaganja u ovaj rudnik dovela su do većeg nivoa produktivnosti, a samim tim i do boljih poslovnih rezultata.

- Ulaganje u rudnik Veliki Majdan, kao i u druge rudnike u kojima smo većinski akcionari je suštinsko opredeljenje kompanije Mineco. Svesni smo da na ovaj način doprinosimo razvoju produktivnosti samih rudnika, ali i razvoju rudastva u Srbiji uopšte – istakao je Dimitrije Aksentijević, jedan od osnivača kompanije Mineco AG.

http://www.seebiz.eu/sr/kompanije/industrija/rudnik-veliki-majdan-povecao-prihod-preko-30-odsto,95577.html

Norvežani otvaraju fabriku za preradu ribe u Užicu

Autor/izvor: SEEbiz/Tanjug
UŽICE - Norveška firma "Euro BB" namerava da na Beloj Zemlji, kod Užica, otvori fabriku za preradu ribe u čiju izgradnju će uložiti oko tri miliona evra. Investicija će se realizovati etapno, u naredne tri godine.
Pored srpske pastrmke, u proizvodnom programu buduće fabrike za preradu ribe biće dimljenje lososa, filetiranje skuše i norveške sajde. Predstavnici investitora ističu da će se riba za preradu uvoziti iz Norveške, dok će više hiljada tona srpske pastrmke nabavljati iz postojećih ribnjaka u Srbiji.

U pripremi ostvarenja ove investicije, kako ističe jedan od manjinskih suvlasnika te firme Branislav Jezdimirović, investitor se susreće sa nizom administrativnih barijera koje pokušava da prevaziđe u saradnji sa nadležnim ministarstvima, ali i ne zaboravlja loše iskustvo sa fabrikom konzervi u Nišu, gde je investicija od 3,5 miliona evra postala predmet sudskog spora.

"Srbija je za ’Euro BB’ veliki potencijal zbog jeftine radne snage i blizine tržišta", rekao je Jezdimirović, koji je uveren da će se ova investicija isplatiti, na radost ulagača, ali i velikog broja radnika koje će zaposliti.

http://www.seebiz.eu/sr/kompanije/prehrana/norvezani-otvaraju-fabriku-za-preradu-ribe-u-uzicu,95690.html

Opravdana izgradnja međunarodne luke na Savi u Šapcu

Autor/izvor: SEEbiz/Kurir

ŠABAC - Studija o opravdanosti izgradnje međunarodne luke na Savi pokazala je da postoji isplativost ovakve investicije, koja bi i te kako uticala na ekonomski razvoj cele regije, posebno Šapca.
Hrvatska, Srbija i BIH su se dogovorile da do 2016. godine reka Sava bude rehabilitovana i potpuno plovna od Siska do ušća u Dunav. Tako će gradovi uz Savu moći da budu i lučki gradovi za pretovar i transport robe.
Izgradnja luke koštala bi oko 10,4 miliona evra, a kada budu gotovi generalni i idejni projekat, radovi bi mogli da počnu za tri godine. Grad je spreman da uloži deo novca, uz pomoć partnera koji bi postao suvlasnik.

Prema projektu, čiju izradu je finansirala Američka agencija za međunarodni razvoj, luka bi se gradila na lokaciji postojećeg Robno-transportnog centra na Savi, gde već postoji magacinski prostor, pružni kolosek i deo infrastrukture, a u neposrednoj blizini je nova carinarnica. S obzirom na pretpostavku da će ovde od 2010. pa do 2035. godine godišnji promet biti 700.000 tona razne robe, ne treba sumnjati da će ovakva luka biti isplativa za ulagača. Grad bi finansirao izgradnju keja od 270 metara, povećanje postojećeg lučnog bazena i osnovne infrastrukture. Šabac se nalazi na 24 kilometra od Koridora 10, a već iduće godine mogla bi da počne i izgradnja autoputa Ruma-Šabac.

Ako znamo da U.S. Steel godišnje doveze 200.000 tona lima na doradu u šabačku fabriku Belih limova, onda imamo interes za izgradnju luke, kaže gradonačelnik Šapca, Miloš Milošević.

Ekonomski efekti su višestruki. Ova investicija bi se vrlo brzo isplatila, jer bismo privukli investitore, kojima na raspolaganju stoji i rečni saobraćaj. Dobili bismo dodatni efekat od poreskih prihoda, povećala bi se vrednost zemljišta.

http://www.seebiz.eu/sr/kompanije/transport/opravdana-izgradnja-medunarodne-luke-na-savi-u-sapcu,95693.html

ovo je jako lepa vest. Pajtić ume da se hvali, ali ume i da radi. Uvek je u pokretu i uvek nešto otvara. Dobar je
www.rtv,rs
Пајтић отворио Топионицу "Сирмијум стил"

20. октобар 2010. | 15:19 → 16:38 | Извор: Танјуг, РТВ | Фото: ИВВ
СРЕМСКА МИТРОВИЦА - Председник покрајинске Владе Војводине Бојан Пајтић отворио је данас у Сремској Митровици Топионицу "Сирмијум стил" Sirmium Steel, изграђену италијанским капиталом вредности 35 милиона евра, која ће запошљавати 200 радника.
Италијанска СТГ група (STG-group), познати произвођач челика из отпадног гвожђа, најавила је да ће у погонима Топионице производити 250.000 тона челичних гредица годишње.

Ливница "Sirmium Steel" ће прерађивати гвожђе као секундарну сировину, док ће основни производни програм бити израда челичних греда које се користе у грађевинарству.

У почетку ће у "Sirmium Steel"-у бити запослено 200 радника, али је у плану проширење производних капацитета и повећање броја запослених за више од сто.



Председник Владе Војводине др Бојан Пајтић нагласио је да се покретањем погона у фабрици "Sirmium Steel", наставља тренд смањења незапослености у Војводини.

"У односу на прошли месец незапосленост у нашој покрајини је смањена за готово хиљаду, док у поређењу са септембром прошле године имамо шест хиљада мање незапослених, и то захваљујући програмима запошљавање Владе Војводине, али и ономе што локалне самоуправе чине у привлачењу страних инвестиција", рекао Пајтић.

"Пре шест година, када је изабран садашњи састав покрајинске Владе, Срем је био један од најнеразвијенијих делова наше земље. Захваљујући инвестицијама, попут погона који смо данас отворили, Срем је тренутно један од најпросперитетнијих делова у Србији", рекао је Пајтић и додао да је 'Sirmium Steel' значајан за Срем, не само због тога што ће у овој фабрици у првој фази бити запослено 200, а у другој још 100 људи, већ и због тога што овакве фабрике омогућавају даљи развој грађевинске оперативе.

"Ова индустрија производи ону врсту челичних цеви које ће бити неопходне да се настави инвестициони циклус, какав се у Војводини не памти у протеклих 30 године, у области здравства, образовања, инфраструктуре", закључио је Пајтић.

Директор "Sirmium Steel"-а Дарио Бодино изразио је задовољство што је ова инвестиција реализована у Србији, и нагласио да су имали значајну подршку локалне самоуправе и покрајинске администрације. Бодини је најавио и нову инвестицију планирану за наредну годину, а реч је о изградњи ваљаонице у оквиру комплекса "Sirmium Steel"-а у коју ће бити уложено око 30 милиона евра.



Градоначелник Сремске Митровице, Бранислав Недимовић нагласио да је отварање "Sirmium Steel"-а круна овогодишњег инвестирања у ову сремску општину.

"За следећу годину у плану је пет великих инвестиција, и када се њихова реализација у потпуности заокружи очекујемо да ће до јуна наредне године у нашој општини бити отворено још хиљаду нових радних места", рекао је Недимовић и додао да је у претходном периоду у Сремској Митровици у потпуности инфраструктурно опремљена индустријска зона, што ову општину чини једном од најпривлачнијих за инвестирање.

Покрајински секретар за архитектуру, урбанизам и градитељство Душанка Д. Сремачки истакла је "Sirmium Steel" као пример како се у Србији, Војводини и Срему, може брзо и ефикасно инвестирати и градити, уз апсолутно поштовање законске регулативе, од израде просторних и планова детаљне регулације, грађевинских дозвола, као и техничке документације уз све процене утицаја на животну средину. Отварању погона присуствовали су и покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин, директор ВИП Фонда Бранислав Бугарски и бројни гости из Италије.

У следећој години предвиђена је и изградња Ваљаонице, у којој ће посао добити нових 300 радника.

^^

To se traži :applause:

U Subotici otvoren “Metro C&C“

20. oktobar 2010. | 18:02 | Izvor: Beta
Subotica -- Kompanija „Metro keš end keri“ je otvorila u Subotici distributivni centar u koji je investirano 15 miliona evra.



Kako je rečeno na otvaranju, u tom šestom veleprodajnom objektu nemačkog trgovinskog lanca Metro u Srbiji, otvoreno je 180 novih radnih mesta.

Regionalni direktor kompanije za centralnu i istočnu Evropu Kristijan Milš kaže da se na primeru investicije u Subotici uverio da Srbija postaje država u kojoj se poštuje data reč.

Predsednica Upravnog odbora kompanije Metro u Srbiji Veronika Punčeva kazala je da će u novom objektu na 10.500 kvadratnih metara biti ponuđeno više od 20.000 prehrambenih i neprehrambenih proizvoda za profesionalne kupce, odnosno preduzetnike i kompanije.

Centar u Subotici će od domaćih proizvodjača i dobavljača nabavljati oko 80 odsto prehrabmenog asortimana i tako dati podsticaj domaćoj industriji.

Gradonačelnik Subotice Saša Vučinić kazao je da je rekao da otvaranje prodajnog objekta Metroa u Subotici može da bude važna preporuka i za buduće investitore.

"Investicija Metroa je završena na vreme, što ukazuje da su sve gradske službe svoj deo posla uradile na vreme i bile u potpunosti na usluzi investitoru", ocenio je Vučinić.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=10&dd=20&nav_id=466686

A sunce ti je*em! Kako ste zaredjali ove vesti reklo bi se da nam se ekonomija razvija kao u Kini.

A sunce ti je*em! Kako ste zaredjali ove vesti reklo bi se da nam se ekonomija razvija kao u Kini.

Pa većina investicija će se realizirati u iduću godinu-dvije , struktura investicija je dobra tako da će bit povećana zaposlenost.

Ono otkaze dobije 500.000 ljudi i u sledece dvije godine zaposle 20.000 i hvale se na sva usta kao da smo ekonomski tigar i lider Balkana.

Ono otkaze dobije 500.000 ljudi i u sledece dvije godine zaposle 20.000 i hvale se na sva usta kao da smo ekonomski tigar i lider Balkana.

Kad je otkaze dobilo 500.000 ljudi? Nije ovo komunizam, lažno održavanje zaposlenosti nas jedino može vodit u propast , država i treba privlačit investicije i da počinje sređivati javni sektor koji je glomazan i ne vuče ekonomiju prema naprijed. Ako se i zaposli 20.000 ljudi to znači ako npr. uzmemo da prosječna obitelj ima četiri člana ,da se diretno pomaže oko 80.000 ljudi jer dobijaju još jednu plaću itd. Ako bi svake godine samo putem investicija posao našlo 20.000 ljudi ,to bi bio izvanredan rezultat.

Energoprojekt ugovorio posao vredan 6 miliona dolara u Ugandi

Autor/izvor: SEEbiz
BEOGRAD - Energoprojekt Niskogradnja je u Ugandi ugovorila posao vredan šest miliona dolara na rekonstrukciji puteva, objavila je na Beogradskoj berzi ta kompanija, deo holdinga Energoprojekt [ENHL].
Ugovor je zaključen sa Državnom direkcijom za puteve Ugande a podrazumeva radove na putevima Vabigalo-Nakansagola-Isasira i Nakasangola-Air Base.

Posao Energoprojekt Niskogradnje (BSE:EPNS) uključuje izradu novog nosećeg i završnog sloja kolovozne konstrukcije u dužini 21 kilometar a rok za realizaciju projekta je 12 meseci.
Holding Energoprojekt (BSE:ENHL) je u prethodnoj godini imao konsolidovani prihod od 21,58 milijardi i neto dobit od 1,68 milijardi, dok je Niskogradnja ubeležila poslovni prihod od 5,6 milijardi dinara i neto dobit nešto veću od 92 miliona.

Energoprojekt je složen poslovni sistem koji okuplja preduzeća u zemlji i sopstvene i mešovite firme u inostranstvu. Akcija Energoprojekt holdinga, sa A Listinga Berze, trenutno košta 930 dinara prema maksimalnih u poslednjih 12 meseci 1.079 dinara iz oktobra prošle godine i minimalnih 715 dinara iz decembra. Tržišna kapitalizacija holdinga trenutno je 8,82 milijarde dinara.

http://www.seebiz.eu/sr/kompanije/industrija/energoprojekt-ugovorio-posao-vredan-6-miliona-dolara-u-ugandi,95932.html

"Фрезенијус" запошљава још 400 радника,150 до краја 2010.

22. октобар 2010. | 08:36 → 13:11 | Извор: Танјуг
ВРШАЦ - Потпредседник Владе Србије и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић обишао је данас у Вршцу компанију "Фрезенијус медикал кер Србија"(Fresenius Medical Care), у којој ће идуће недеље бити пуштена у рад нова производна линија опреме за дијализу, што ће омогућити запошљавање нових 400 радника, од којих 150 до краја године.
Водећи светски произвођач опреме и потрошног материјала за дијализу планира да изгради нову фабрику уз инвестиције од 10 милиона евра на 10.000 квадратних метара, а министар Динкић је најавио да ће Министарство економије дати подстицаје за запошљавање, јер се ради о фабрици која је веома значајна не само за здравство, већ и ново запошљавање и извоз.

Директор производње у "Фрезенијус медикал кер Србија" Војислав Бугарски рекао је да ће, захваљујући новој линији, бити омогућен рад у три смене пет дана у недељи и да ће се производити три милиона јединица за дијализу.

"Реч је о производњи искључиво намењеној извоз", истакао је Бугарски.

Компанија "Фрезенијус" тренутно запошљава 328 радника. У завршној фази је инсталација нове производне линије за АВ системе, за коју је планирано запошљавање нових 150 радника до краја 2010. године.

У плану је и изградња нове фабрике, за коју је купљено 2,7 хектара земљишта у Технолошком парку Вршац, а која ће бити готова за две године.

Министар Динкић такође ће посетити "Хемофарм" и касније се састати са председником општине Вршац Чедомиром Живковићем.

http://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/frezenijus-zaposljava-jos-400-radnika-150-do-kraja-2010._218394.html

evo interesantan članak na www.b92.net/biz

nedelja 24. oktobar 2010.

B92 Biz Vesti Srbija

Bravar je bio bolji
24. oktobar 2010. | 00:03 | Izvor: Press
Beograd -- Četiri petine građana smatra da se sve do početka 1990. živelo bolje nego sada. Građani su mogli da kupe više nego sada, ali zahvaljujući pozajmljenim dolarima.





Prema preliminarnim rezultatima istraživanja „Kako građani Srbije vide tranziciju iz socijalizma u kapitalizam", koju su radili Centar za slobodne izbore i demokratiju, Fondacija Fridrih Ebert, Centar za studije socijalne demokratije, čak četiri petine građana smatra da se pre devedesetih godina, odnosno u periodu socijalizma živelo „dobro", „vrlo dobro" ili „odlično".

Takvu ocenu iznosili su anketirani bez obzira na zanimanje, materijalni i profesionalni status, pol i uzrast. Da li je životni standard u socijalizmu zaista bio bolji? Goran Nikolić, ekonomista iz Centra za novu politiku, kaže da - jeste.

"Građani su realno sedamdesetih i osamdesetih godina mogli da kupe više nego danas. Tada ste imali i veću zaposlenost, što znači da je i više ljudi moglo da kupuje. To je u proseku tačno, ali načelno ne važi za sve proizvode. Danas je, recimo, lakše kupiti automobil strane proizvodnje nego tada", kaže Nikolić.

U ovom istraživanju, anketirani je trebalo da uporede sadašnje stanje stvari, devedesete godine i period pre 1990, uzimajući u obzir životni standard, stanje privrede, stanje političkog sistema i političke slobode. U istraživanju se navodi da je prema svim ovim parametrima socijalizam bio najbolji, osim po političkim slobodama.

"Kada se sve sabere, građani Srbije procenjuju da nam je najbolje bilo u socijalizmu (prosečna ocena 3,6), a da nam je danas nešto bolje (2,5) nego što je bilo za Miloševićevog vakta (2,4)", navodi se u istraživanju.

A na pitanje kada je u ovoj zemlji bilo najbolje, čak 81 odsto je odgovorilo da je to bilo u vreme socijalizma, deset odsto se izjasnilo za prvu deceniju ovog veka, šest odsto za devedesete, a tri odsto za vreme pre Drugog svetskog rata. Iako preliminarni, ovi rezultati potvrđuju tvrdnje koje se vrlo često mogu čuti u javnosti i isto tako često naći na internet forumima - ako izuzmemo političke slobode, u socijalizmu je, bar što se životnog standarda tiče, bilo mnogo bolje.

Nostalgija i žal za mladošću?

Druga strana medalje je poreklo tog visokog standarda.



"Glavni razlog za takav standard je visoko zaduživanje Jugoslavije u inostranstvu. Šezdesetih se iscrpeo ekstenzivan privredni rast i zemlja se okrenula ka zaduživanja - mislim da je od 1974. do 1980. utrostručila svoj dug država i početkom osamdesetih praktično bankrotirala. Drugo, od 1965. otvorene su granice pa su krajem te decenije doznake, i to pre svega iz Nemačke i nešto manje iz Francuske, počele da budu značajan faktor održavanja standarda. To su bile takve količine novca od doznaka da su u platnim bilansima predstavljale jednu od najbitnijih stavki", kaže Nikolić.

Prema njegovim rečima, već su osamdesete godine bile krizne.

"Treba znati da dvadeset milijardi dolara onda i danas nisu iste sume. To je bio dramatično veliki dug. Stopa rasta je praktično bila nulta. Država je reprogramirala dugove i morala da smanji uvoz i poveća izvoz po svaku cenu. I onda je u vreme najvećih nestašica - recimo, nije mogla da se kupi kafa, benzin se nije mogao kupiti bez bonova - imala neverovatno dobar platni bilans. Zatim su inflacijom i depresijacijom kursa oborene žestoko i realne plate. Tako da se u nekim godinama događao i žestok pad standarda", kaže Nikolić.

Podaci Statističkog zavoda Srbije o kretanju realnih zarada od 1964. do 2008. godine delom potvrđuju tvrdnje Nikolića, a drugim delom pod veliki znak pitanja stavljaju uvreženo i anketom potvrđeno mišljenje o blagodetima socijalizma.

Naime, prema podacima ovog zavoda (vidi grafikon 1.) samo od 1974. do 1979. realne zarade su bile znatno više nego što su danas ili u vreme vlade Ante Markovića, krajem osamdesetih godina. Od 1980. do 1989. realne zarade niže su nego što su bile u prethodne tri godine.



Nikolić kaže da je na odgovore građane verovatno uticala i „nostalgija, potiskivanje loših sadržaja, pamćenje onih lepih, žal za mladošću, kao i bezbednost koja je stanovništvu bila najvažnija". Da i o tome može biti reč, potvrđuju i podaci koje u tekstu istraživanja navodi Tanja Jakobi, ekonomista i jedan od rukovodilaca ovog projekta.

Naime, iako danas 81 odsto ljudi tvrdi da se u socijalizmu živelo bolje, na samom izmaku tog perioda, 1990. godine urađeno je istraživanje slično ovome a u kome je čak 32 odsto anketiranih građana u užoj Srbiji izjavilo da ne može da podmiri troškove hrane i stanovanja (danas takvih, kako navodi Jakobi, ima 11 odsto), a „javno mnenje je procenjivalo da su godine od 1985. do 1990. bile godine nazadovanja".

Siromaštvo, kako navodi Jakobi, nije došlo iznenada, „već je trend siromašenja bio kontinuiran: od 1978. godine do 1987. godine stopa siromaštva povećala se sa 17 odsto na 25 odsto".

Ono po čemu građanin mogu da pamte socijalizam jeste to što mu je on pružao osećanje sigurnosti. Moglo je da se računa da će se u dogledno vreme dobiti neki posao, da će u preduzeću - ma kako ono dobro, a najčešće loše poslovalo - završiti svoj radni vek, da će redovno dobijati platu i da će moći da konkuriše za tzv. društveni stan.



Danas na to sve ne može da se računa - siguran posao više ne postoji, čak ni u državnim službama, redovnost isplate zarade zavisi od uspešnosti kompanije u kojoj se radi, a do stana se dolazi nasledstvom ili putem kredita. Ono na šta može da računa jeste neuporedivo veća plata, ukoliko radi, naravno, u dobroj firmi i ukoliko je sposoban.

U to „najbolje vreme" izbor u trgovini je ipak bio veoma ograničen - do kasnih osamdesetih, recimo, sportska obuća i odeća svodila se na izbor između „adidasa" i „pume", povremeno „tajgerica", uz proizvode domaćih „sporta", „jase" i „simoda". Oni sa dubljim džepom mogli su da potraže „starke" samo u Komisonu, gde se prodavala roba sa carine, ili da ih naruče iz inostranstva.

Slično je bilo i sa odećom - nasuprot bezbrojnim firmama i markama koje se danas nude, za prosečnog kupca izbor se svodio na odeću Beka, Kluza, Beteksa, ponegde slovenačke Mure i hrvatskog Kamensko.

Verovatno je ključna razlika u ličnoj perspektivi: osamdesetih su ljudi i dalje mogli da gledaju u budućnost. Dvehiljadite budućnost za prosečnog građanina se svodi na sledeći dan.

Najbolji komentar je po meni "Da je nekad bilo lošije, šta bi ovi prodavali već dve decenije"

Industrijski kombinat "Guča" počeo proizvodnju peći na čvrsto gorivo - "Arina" izvozni brend


Industrijski kombinat "Guča" nedavno je pokrenuo proizvodnju livenih peći na čvrsto gorivo. Konstruktorski tim samostalno je razvio peć i dao joj ime "Arina" po hetitskoj boginji sunca. Peć je napravljena od sivog liva, težine od 115 do 125 kg, a kompletni modeli za livenje su izrađeni samostalno u alatnici IKG-a i rešenje su stručnjaka iz Guče.

- Staklo na vratima osim što omogućava ugođaj pogleda na vatru u ložištu, veoma je sigurno i izdržava visoke temperature do 7.000C i omogućava brzo provođenje toplote. Osim dizajnerskih rešenja koje peći daju jedinstven izgled, primenjena su i rešenja koja ovu peć svrstavaju u sam vrh sličnih proizvoda, jer je stepen efikasnosti do 84%, a snaga sa preporučenim gorivom i režimom upotrebe do 10 kw - naveo je Radovan Ilić, generalni direktor.

Posebnu pažnju razvojni tim obratio je na ekologiju, jer su novi zahtevi Evropske unije rigorozni u pogledu efikasnosti i emisije CO2 i prašine u atmosferi.


- Time smo "overili" vizu za izvoz naših proizvoda na izbirljivo tržište razvijenih zemalja. Ovo je postignuto uvođenjem dodatnog kontrolisanog vazduha koji omogućava post-sagorevanje nesagorelih produkata sagorevanja u ložištu. Sekundarni vazduh se uvodi sa zadnje strane peći, tako da dovođenjem iznad vrata omogućava osim dodatnog sagorevanja i efekat pranja stakla, koje tokom korišćenja peći ostaje čisto. Prenošenje toplote je preko livenih delova i preko stakla. Liveni delovi su zaštićeni termootpornom bojom koja peći daje dodatni vizuelni efekat - objasnio je Ilić.

Iz Guče je već 1.000 peći otišlo van granica naše zemlje - u Italiju, Holandiju, Poljsku, Belorusiju. U planu je da do kraja 2010. plasiraju još 4.000.

Generalni direktor "Guče" naglasio je da njihov cilj nije bio da prave jeftine peći, već štednjake dobrog kvaliteta. Tako da je preporučena cena "Arine" oko 35.000 dinara.

Uspešna privatizacija

Vlasnik Industrijskog kombinata "Guča" je koncern Farmakom MB Šabac, koji je u prethodne četiri godine uložio 6 mil EUR, a toku su investicije od 3,5 mil EUR u modernizaciju finalne obrade odlivaka, proširenje kapaciteta topionice i postavljanje poluautomatske linije za livenje čeličnih odlivaka. Prema dugoročnom planu razvoja do kraja 2012. godine IK "Guča" biće jedna od najsavremenijih proizvodnih preduzeća u Evropi.

- Instalisana je i puštena u rad nova livnica sivog liva , kapaciteta 250 kalupa na sat, koja radi u automatskom režimu rada. Proizvodni programi su odlivci za termo program, elementi peći i kamina, odlivci za proizvodnju ležajeva, motora, hidrauličnih sklopova i auto-industriju. Pored domaćeg tržišta naši odlivci našli su primenu u zemljama bivše Jugoslavije, zatim Italiji, Nemačkoj, Holandiji, Mađarskoj. Modernizovana je i linija za livenje flotacijskih kugli, koja pored povećanog kapaciteta za 50% obezbeđuje i povećanje produktivnosti rada za oko 40 % u odnosu na staru liniju - navodi Ilić i dodaje da je osposobljena i savremena alatnica.

Investicije u toku

U livnici u Guči u toku je modernizacija finalne obrade odlivaka. Uskoro će radnike zameniti roboti za brušenje. U proširenje kapaciteta topionice biće uloženo 3,5 mil EUR, a biće instalirana indukciona peć kapaciteta 8 tona istopljenog liva na sat. U poluatomatsku liniju za livenje čeličnih odlivaka biće investirano 1,5 mil EUR.

- U prethodnom periodu osvojeno je i pušteno u proizvodnju preko 500 novih modela u livnici sivog liva, a u livnici čelika na tržište su izašli novi modeli odlivaka za potrebe rudarske industrije. Služba razvoja i kvaliteta kontinualno radi na poboljšanju kvaliteta i osvajanju novih proizvoda. Posebnu pažnju obraćamo poboljšanju kvaliteta proizvoda, kao i na bezbednosti i zaštiti radnika na radu. Sertifikovani smo standardom ISO 9001:2008, standardom OXAS 18001, a u toku je sertifikacija standarda ISO 14001 .


Poslovni rezultati



- U odnosu na prethodnu godinu za prvih devet meseci 2010. beležimo povećanje proizvodnje za 25% , a plan proizvodnje za zadnji kvartal ove godine je povećanje proizvodnje u odnosu na prethodne za 22% . Projektovani plan proizvodnje za 2011. godinu je za 30% veći u odnosu na realizovanu u ovoj godini, a od polovine iduće godine puštanjem novih investicija proizvodni kapacitete uvećaće se 80% u odnosu na trenutne.

Ukupna vrednost proizvodnje livnice "Guča" ove godine biće oko 20 mil EUR, što je 25% više nego 2009. godine, a u odnosu na 2006. godinu proizvodnja je uvećana 481%. Izvoz će ove godine dostići 1 mil EUR, duplo više nego 2009. godine. Od privatizacije je zaposleno novih 150, od ukupno 400radnika.

http://www.ekapija.com/website/sr/page/359135

:applause:

Grejanje na otpatke protiv hladnih radijatora - "Kirka-suri" gradi postrojenja za proizvodnju energije na biomasu i komunalni otpad

"Kirka-suri", beogradska fabrika kotlova i energetske opreme, pokreće dva nova projekta – termoelektrane-toplane na biomasu i komunalni otpad. Za ta postrojenja, kojim se obezbeđuje struja i toplotna energija po povoljnim uslovima, već je zainteresovano nekoliko opština i kompanija u Srbiji, a plasiraće se po sistemu "ključ u ruke" i u zemljama Evropske unije.

Janjušević kaže da je "Kirka-suri" u pregovorima sa nekoliko opština i da za izgradnju ovakvih postrojenja na biomasu nisu potrebni posebni uslovi osim da lokacija bude blizu toplane.

http://www.ekapija.com/website/sr/page/357311

Citajuci ove vesti ekonomija kao da je na steroidima... dok je realnost drugacija.

Da li zna neko kako stoji prognoza izvoza/uvoza za ovu godinu? Predpostavljam da ce 2011 i 2012 izvoz biti mnogo veci jer tada ce mnoge fabrike, koje se sada grade, poceti sa proizvodnjom... A tu je jos i fiat...

Kakav crni ekonomski razvoj? :ohno:

Gledam sad vesti na prvoj.Posteno su stali protiv prodaje telekoma.

Do sada je Srbija ulozila samo u fixnu telefoniju 3 milijarde evra.Kada se tome doda kupovina telekoma RS i CG i investicije u mobilnu mrezu kao i internet to su silne pare a oni hoce pola telekoma da prodaju za 1.4 milijardu. :ohno:

A argumenti ministarke za telekomunikacije su da se ceka ADSL i da nemaju svi fixni telefon :nuts: kao i da cemo dobiti bolju uslugu i manje cene sto je velika laz jer Telekom ima monopol a nema nista pogubnije od privatne kompanije koja ima monopol. :ohno: A imace ga jer ce Orion i Telenor (ako uopste pokrenu ozbiljnije da rade sa fixnom telefonijom) koristiti telekomovu infrastrukturu.

A obecanja politicara da ce pare ici na puteve su posebna prica.Isto su pricali i u slucaju Mobtela pa su pare isle na seoske puteve i domove kultura u raznim pickovcima. :bash:

Srpsko povrće na ruskom tržištu

ŠABAC, 24. oktobra 2010. (Beta) - Poljoprivredno-industrijski kombinat (PIK) "7. juli" iz Debrca, koji posluje u sklopu šabackog koncerna Farmakom MB, izvešće na rusko tržište do kraja godine 100 tona paradajza proizvedenog u plastenicima te firme.

Na tom tržištu svake nedelje biće plasirano oko 20 tona paradajza kroz dva prodajna lanca, rečeno je Beti u toj firmi.

"Ugovoren je izvoz do decembra, ali najverovatnije će saradnja biti nastavljena jer je ruski partner zadovoljan kvalitetom našeg povrća", kazao je generalni direktor tog preduzeća Dragan Stojadinović.

BETA.rs

A obecanja politicara da ce pare ici na puteve su posebna prica.Isto su pricali i u slucaju Mobtela pa su pare isle na seoske puteve i domove kultura u raznim pickovcima. :bash:

Bivši premijer se hvali da se u njegovo vrijeme najbolje živjelo , ko je bio ministar za kapitalne investicije ..... eto di su pare završile.

Danas je činjenica da je preko trećine investicija ide u proizvodni sektor ,industriju ,2007 manje od 10%. A samo taj sektor nam garantira smanjenje nezaposlenosti u većim brojevima....

Dobro ,neću da sad ispadne da hvalim vlast ,treba vidjet kakva će bit 2011 i početak 2012. Onda treba zbrojit rezultate i bit ćemo svi pametniji.

imace ga jer ce Orion i Telenor (ako uopste pokrenu ozbiljnije da rade sa fixnom telefonijom) koristiti telekomovu infrastrukturu.

ja koliko znam Orion neće koristiti Telekomovu infrastrukturu...

Koliko ja znam bilo je price da ce i jedni i drugi krenuti sa telekomovom infrastrukturom a da ce kasnije razvijati sopstvenu.A mozde se to odnosilo samo na Telenor...Nije ni bitno na kraju.Bitno je da smo dali telekom za status kandidata a to je verovatno samo jedna od stavki. :bash:

eps ide sledece godine RWE-u,potvrdise mi profesori energetike na faksu.duse prodane,ako ima pakla gorece u njemu...

Koliko ja znam bilo je price da ce i jedni i drugi krenuti sa telekomovom infrastrukturom a da ce kasnije razvijati sopstvenu.

Orion razvija svoju od početka, jer oni nemaju licencu za klasičnu fiksnu telefoniju već za bežičnu, odnosno CDMA.

eps ide sledece godine RWE-u,potvrdise mi profesori energetike na faksu.duse prodane,ako ima pakla gorece u njemu...

To je kretenizam..... to treba ostat u rukama države.

eps ide sledece godine RWE-u,potvrdise mi profesori energetike na faksu.duse prodane,ako ima pakla gorece u njemu...
Kad vise ne bude bilo cega za prodaju poceti ce podvoditi 'musterijama' svoje zene i kcerkice. U tu klasu sljama oni spadaju.

U Njemackoj kada(sto je rijetko) neko iz inostranstva pokusa kupiti njemacku firmu(da ne pricamo jos o drzavnim) digne se odmah buna, samo kod ovih nasih 'pametnjakovica' to ide pod rubriku 'razvijamo ekonomiju'. Svaka ozbiljna zemlje nastoji da sacuva kicmu ekonomije (zeljeznicu, telekomunikaciju, elektroprivredu i slicno) jer su to gotove pare s kojima se puni budzet i garantuje bezbijednost. U Engleskoj su poceli recimo negdje 80tih 'liberalizovati' zeljeznicu pa su zavrsili u katastrofi(svako malo nesrece-racionalizacija koja je dovela da vrlo loseg stanja infrastrukture...).Cak i oni nisu strancima prodavali nego 'svojima'. Ali su nakraju opet poceli vracati sve to u ruke drzave sa rezultatom da ih je eksperiment vrlo skupo kostao....

Fino, fino sada ce lijepo svaki dinar viska od Telekoma/EPS-a ici u Njemacku a mi postajemo jos siromasniji i zavisniji od 'drugih'. Kupljen je bio i Telekom RS i pocelo se to sve otplacivati da bi na kraju ove hijene razvalile sve:applause:

U Njemackoj kada(sto je rijetko) neko iz inostranstva pokusa kupiti njemacku firmu(da ne pricamo jos o drzavnim) digne se odmah buna, samo kod ovih nasih 'pametnjakovica' to ide pod rubriku 'razvijamo ekonomiju'. Svaka ozbiljna zemlje nastoji da sacuva kicmu ekonomije (zeljeznicu, telekomunikaciju, elektroprivredu i slicno) jer su to gotove pare s kojima se puni budzet i garantuje bezbijednost.



Ajd molim te provjeri ko je vlasnik jedne od najvećih njemačkih elektroenergetskih kompanija EnBW pa onda reci da nema stranog vlasništva u Njemačkoj. Najveći akcionar je EDF (francuska državna elektroenergetska kompanija). 42% RWE drže strani ulagači. Glavni ulagači u Daimler AG su arapski šeici. I to su sve "njemačke " kompanije u kojima Nijemci "ljubomorno" čuvaju svoj osjećaj nacionalnog ponosa. Naravno da ne. Sve su to davno postale multinacionalne kompanije koje i posluju na tim principima.

Baš se telekomunikacije uglavnom privatizuju. To nije isto kao železnica, jer se telekomunikacione tehnologije relativno brzo menjaju i omogućuju zaradu i kontrolu tržišta sa licencama. Baš je nemačka primer. Tek kada se Teleokom Srbije "proda" struktura (šta se tiče državog/privatnog dela) će ličiti sadašnjoj strukturi DT-a. http://www.telekom.com/dtag/cms/content/dt/de/22518

Ako ima neceg dobrog u privatizaciji elektroprivrede onda je to sto bi konacno novi vlasnik doveo u redu ovaj cirkus zvani EPS.
(inace i ja sam protiv prodaje)

www.krusevacgra.rs

http://krusevacgrad.rs/get_img?NrImage=2&NrArticle=5547

ИМК „14. октобар“ обележио имендан
ИСО и нова радна места
Крушевачки металци ће ову пословну годину завршити са реализацијом од око милијарду динара и значајнијим повећањем производње у области грађевинских машина и опреме за енергетику, а пре свега у области наменске производње, рекао је генерални директор „14. октобра“, Зоран Радмановац

У оквиру свечаног обележавања „14. октобра“, дана Индустрије, генерални директор Фабрике, Зоран Радмановац је на конференцији за новинаре изнео податке о невеликом али стабилном пословном расту предузећа у последњих пет година и отварању нових радних места за металце и у наредној години. Он је истакао да је то значајан резултат за крушевачке металце када се има у виду да је реализација у 2005. години озносила упола мање, као и да је „14. октобар“ наследио многе проблеме и висок ниво задужености из претходног периода.

- Захваљујући расту производње, прошле године запослили смо 40 нових радника производних занимања, тренутно је у току конкурс за пријем 25 факултетски образованих, и 15 радника металске струке, а с обзиром на уговорене и најављене послове, нови конкурс за пријем радника имаћемо и почетком наредне године - нагласио је Зоран Радмановац, додајући да се од пријема високостручног кадра очекује прилив „преко потребних нових идеја и решења“.

Према његовим речима, темпо континуираног раста производње у 2010. години видљив је у сва три производна сегмента: пласману грађевинских машина, опреме за енергетику и наменске производње.

Производња грађевинских машина у ИМК „14. октобар“ у овој години оживела је захваљујући Уредби владе Србије о субвенционисаној продаји, тако да је током 2010. забележена продаја 25 нових и 48 ремонтованих машина из програма Индустрије, а план је да продаја грађевинских машина у наредној години донесе пола милијарде динара.

Настављена је и стабилна производња опреме за енергетику захваљујући уговорним пословима за Електропривреду Србије, руднике са посебном експлоатацијом и повећаном обиму послова на ремонту „Октоброве“ опреме коју користи приштински КЕК.

- Најзначајнији помак, ипак, бележимо у делу наменске производње у сарадњи са „Слободом“ из Чачка и ваљевским „Крушиком“ - оценио је Радмановац, додајући да се производи из овог „Октобровог“ погона већ налазе на иностраним тржиштима. - Очекујемо да наменска производња у наредном периоду добије све већи замах јер ова производња има велики извозни значај и на нивоу државе су склопљени велики извозни аранжмани - истакао је Радмановац. Он је додао да се у погонима „14. октобра“ у делу наменске производње ради артиљеријски програм, ремонт и одржавање специјалних возила и трансмисија.

Ову годину Радмановац оцењује и као годину изузетних маркетиншких активности „14. октобра“.

- Нашу фабрику су у протеклих годину дана посетили председник Владе Мирко Марјановић, министар енергетике Петар Шкундрић, представници Министарства економије и регионалног развоја, а до краја месеца очекујемо и посету министра одбране, Драгана Шутановца. Све те посете за резултат имају склапање нових уговора и значајније упошљавање капацитета. У наредном периоду очекујемо још веће послове, а 2010. годину ће обележити пораст како физичког обима производње, тако и продаје - закључио је Радмановац.

Наслеђени проблеми и још увек висок ниво задужености, најпре код Комерцијалне банке, а потом и код Државе, по мишљењу генералног директора, биће решени кроз програм реструктуирања чија реализација почиње наредне године. Он наглашава да је „14. октобар“ измирио сва дуговања према локалним јавним предузећима јер не жели да овим предузећима ствара проблеме у функционисању.

Упоредо са процесом реструктуирања, 14. октобар наставља и трагање за стратешким партнерима, јер је према одлуци Агенције за приватизацију, ова индустрија сврстана у групу десетак фирми од посебног интереса“, објаснио је Радмановац и изразио наду да ће, иако је због кризе смањено интересовање, „14. октобар“ пронаћи стратешког партнера првенствено по основу докапитализације.

У „14. октобру“ данас ради 1639 запослених чија је просечна зарада 28.000 динара, док се зарада у производњи креће и до 30.000 динара у просеку. У наредној години „14. октобру“ ће најпотребнији бити металостругари, ковачи, ливци, односно сва занимања металске струке, јер, како је рекао директор, током десетак социјалних програма, кроз које је из Фабрике отишло више од 6000 запослених, отишао је и добар део квалитетних мајстора.

Нада Будимовић

ЗА ИНВЕСТИТОРЕ - 10 ХЕКТАРА
„14. октобар“ ће, кроз процес реструктуирања, на основу договора са локалном заједницом, Граду уступити око 10 хектара земљишта у свом власништву које није у функцији производње, потврдио је Радмановац. Он је рекао да је „14. октобар“, као гест добре воље, део свог земљишта већ продао Републици за изградњу царинарнице, те да ће кроз компензацију исто учинити и са локалном самоуправом, како би Крушевац имао индустријско земљиште које би могао понудити потенцијалним инвеститорима.

ИСО 9001 - ПРЕПОРУКА ЗА СВЕТ

Прослава имендана у Фабрици била је и прилика да генералном директору крушевачке Индустрије Александар Ђорђевић, директор Друштва за сертификацију и надзор система квалитета JUQS, уручи сертификат ИСО 9001 који ће, како је рекао, „14. октобру“ отворити врата за још значајније присуство на домаћем, али и иностраном тржишту.

Уручивању сертификата претходило је увођење читавог низа мера за подизање квалитета и усавршавање процеса производње и управљања њоме, а тиме и конкурентности крушевачке фабрике у домаћим и међународним оквирима, оценио је Ђорђевић.

Baš se telekomunikacije uglavnom privatizuju. To nije isto kao železnica, jer se telekomunikacione tehnologije relativno brzo menjaju i omogućuju zaradu i kontrolu tržišta sa licencama. Baš je nemačka primer. Tek kada se Teleokom Srbije "proda" struktura (šta se tiče državog/privatnog dela) će ličiti sadašnjoj strukturi DT-a. http://www.telekom.com/dtag/cms/content/dt/de/22518

Nece tako izgledati. Institutional investor su razni fondovi, banke i osiguravajuce kuce. DT je izvesno u vecinskim nemackom vlasnistvu, ne mozda u vlasnistvu drzave Nemacke(a mozda i tako preko prikrivenih fondova-19% potrebno jer Drzava ima 14.8% i drzavna banka KfW 16.9%, ukupno 31.7% otvorenog drzavnog vlasnistva) vec ukupno gledano uz priavtne ulagace i institucionalne ulagace. DT nije kupila kompanija iz druge zemlje kao sto planiraju za Telekom Srbije. Pre, otprilike, 2 godine su Rusi hteli da kupe vecinski udeo u DT, digla se bila i kuka i motika u Nemackoj.

Osnovni razlog zasto en treba prodavati Telekom u ovakvoj formi je infrastruktura. Prodajom infrastrukture se ostavlja monopol kao i do sada samo sto sada ekstra zarada ide iz Srbije.

Motivacija stranog kupca jeste da izvuče što veću korist iz zemlje. To je najlakše učiniti kupovinom infrastrukturnih firmi kao što je Telekom. S jedne strane, telekomunikacione usluge su esencijalne za funkcionisanje građana, države i privrede. S druge strane, telekomova fiksna telekomunikaciona infrastruktura je građena decenijama i kao takva nema konkurenciju. Kroz fiksnu telekomunikacionu infrastrukturu se prenose sve vrste saobrađaja: telefonski, mobilni i Internet. Budućem vlasniku Telekoma su dakle zagarantovani veliki prihodi za neophodne usluge kroz infrastrukturu koja nema konkurenciju.

Videli smo da su u zemljama regiona koje su prodale svoje operatore stranom operatoru cene telekomunikacionih usluga mnogostruko više nego u Srbiji, iako je BDP po glavi stanovnika u ovim zemljama sličan kao u Srbiji, osim u Hrvatskoj gde je dva puta veći. Istovremeno zvanični podaci o razvoju telekomunikacionih infrastruktura u ovim zemljama ukazuju na to da su ulaganja bila najviša u Srbiji. Na kraju smo videli da je u prodatim operatorima otpušten veliki broj zaposlenih, tako da je sada opterećenje zaposlenih u ovim operatorima izuzetno veliko. Opterećenje mereno brojem korisnika po zaposlenom je u prodatim operatorima regiona više puta veće nego u operatorima koji nisu prodati stranim operatorima. Pri tome, Telekom Srbije ostvaruje visok profit. Dakle, prihodi prodatih operatora su viši od Telekomovih, rashodi su niži, postavlja se pitanje gde je razlika. Odgovori mogu biti različiti ali nijedan ne ide u prilog prodaji Telekoma. Prvi je, da su ovi operatori postali neefikasniji kada su prodati stranom operatoru, i da su sada neefikasniji od Telekoma Srbije. To bi bilo sasvim realno očekivati, jer su ovi operatori kupljeni od strane multinacionalnog, izuzetno velikog, operatora koji čak dominira na evropskom tržištu. Poznato je da su monopoli neefikasni, jer nemaju konkurencije da izvrši pritisak na tržištu. Prirodno je onda očekivati da je kompanija koja dominira na velikom evropskom tržištu bude manje efikasna od Telekoma Srbije koja samo dominira na srpskom tržištu. Drugi odgovor je da se iz firmi koje su prodate izvlače veliki profiti. Polako dolazimo i do trećeg mogućeg odgovora da strana kompanija forsira industriju svoje matične zemlje, tako što angažuje firme svoje matične zemlje sa prioritetom. S obzirom da uglavnom firme bogatih zemalja kupuju operatore siromašnijih zemalja, njihove firme su pravilu skuplje zbog značajno viših primanja, te povećanje cena, smanjenje investicija i degradacija kvaliteta usluga postaju neminovni.

Zasto niko ne navodi primere Svajcarske i Norveske?

www.krusevacgra.rs

http://krusevacgrad.rs/get_img?NrImage=2&NrArticle=5547

Нашу фабрику су у протеклих годину дана посетили председник Владе Мирко Марјановић, министар енергетике Петар Шкундрић, представници Министарства економије и регионалног развоја, а до краја месеца очекујемо и посету министра одбране, Драгана Шутановца.

Nije lako u ovo vreme raspoznati ko je gde bio a ko ostao.

Nece tako izgledati. Institutional investor su razni fondovi, banke i osiguravajuce kuce. DT je izvesno u vecinskim nemackom vlasnistvu, ne mozda u vlasnistvu drzave Nemacke(a mozda i tako preko prikrivenih fondova-19% potrebno jer Drzava ima 14.8% i drzavna banka KfW 16.9%, ukupno 31.7% otvorenog drzavnog vlasnistva) vec ukupno gledano uz priavtne ulagace i institucionalne ulagace. DT nije kupila kompanija iz druge zemlje kao sto planiraju za Telekom Srbije. Pre, otprilike, 2 godine su Rusi hteli da kupe vecinski udeo u DT, digla se bila i kuka i motika u Nemackoj.

Osnovni razlog zasto en treba prodavati Telekom u ovakvoj formi je infrastruktura. Prodajom infrastrukture se ostavlja monopol kao i do sada samo sto sada ekstra zarada ide iz Srbije.



Zasto niko ne navodi primere Svajcarske i Norveske?

Treba sve prodati,ionako narod nema nikakve koristi od viška para,već DS prije izbora gradi naveliko sa tim parama,kao eto mi razvijamo infrastrukturu,dok je drugi ne bi.Nekada je bolje ne imati,nego imati.

Nece tako izgledati. Institutional investor su razni fondovi, banke i osiguravajuce kuce. DT je izvesno u vecinskim nemackom vlasnistvu, ne mozda u vlasnistvu drzave Nemacke(a mozda i tako preko prikrivenih fondova-19% potrebno jer Drzava ima 14.8% i drzavna banka KfW 16.9%, ukupno 31.7% otvorenog drzavnog vlasnistva) vec ukupno gledano uz priavtne ulagace i institucionalne ulagace. DT nije kupila kompanija iz druge zemlje kao sto planiraju za Telekom Srbije. Pre, otprilike, 2 godine su Rusi hteli da kupe vecinski udeo u DT, digla se bila i kuka i motika u Nemackoj.

Osnovni razlog zasto en treba prodavati Telekom u ovakvoj formi je infrastruktura. Prodajom infrastrukture se ostavlja monopol kao i do sada samo sto sada ekstra zarada ide iz Srbije.



Zasto niko ne navodi primere Svajcarske i Norveske?

Napisao sam da će relacija privatnog i državnog dela biti slična. Prednost manjeg državnog dela je što se smanjuje politički uticaj. Tačno je da je Deutsche Telekom delimično pod političkom kontrolom i zato nebih rado da oni kupe deo TS-a.

Infrastruktura Telekoma jeste značajna ali mnogo manje značajna od infrastruktura ŽS-a ili EPS-a. Značaj infrastrukture TS-a opada i sa prodorom WiMax-a i LTE-a će dalje padati. Može se videti trend znatno bržog napredovanja bežičnih tehnologija. Možda danas zvuči kao daleka budućnost, ali ne verujem da će žična tk-a infrastruktura za 15-ak godina moći da konkuriše sa bežičnom. (Prva (osnovna) verzija LTE koja se već danas u Evropi uvodi omogućava brzine do 100/50 MB/s.)
Iskreno ne znam kako bi se odlučio da se moram odlučiti: za ili protiv. Odlučuje cena za koju će se prodati i pollja u koja će se taj novac ulagati. Ako cena bude "solidna" i ako uglavnom budemo "menjali" fiksnu telekomunikacionu infrastrukturu za putnu infrastrukturu, kao što su političari obećali, onda sam za prodaju.

Treba sve prodati,ionako narod nema nikakve koristi od viška para,već DS prije izbora gradi naveliko sa tim parama,kao eto mi razvijamo infrastrukturu,dok je drugi ne bi.Nekada je bolje ne imati,nego imati.

To je isacesena logika jer ce oni sada uzeti pare od privatizacije a gomila novca koje je TS davao u sport, kulturu i nauku ce biti redukovan i iznet iz Srbije.

Napisao sam da će relacija privatnog i državnog dela biti slična. Prednost manjeg državnog dela je što se smanjuje politički uticaj. Tačno je da je Deutsche Telekom delimično pod političkom kontrolom i zato nebih rado da oni kupe deo TS-a.

Infrastruktura Telekoma jeste značajna ali mnogo manje značajna od infrastruktura ŽS-a ili EPS-a. Značaj infrastrukture TS-a opada i sa prodorom WiMax-a i LTE-a će dalje padati. Može se videti trend znatno bržog napredovanja bežičnih tehnologija. Možda danas zvuči kao daleka budućnost, ali ne verujem da će žična tk-a infrastruktura za 15-ak godina moći da konkuriše sa bežičnom. (Prva (osnovna) verzija LTE koja se već danas u Evropi uvodi omogućava brzine do 100/50 MB/s.)
Iskreno ne znam kako bi se odlučio da se moram odlučiti: za ili protiv. Odlučuje cena za koju će se prodati i pollja u koja će se taj novac ulagati. Ako cena bude "solidna" i ako uglavnom budemo "menjali" fiksnu telekomunikacionu infrastrukturu za putnu infrastrukturu, kao što su političari obećali, onda sam za prodaju.

Politicki uticaj bi se smanjio kada bi se stvarno u oblasti telekomunikacije uvela konkurencija. Pri tome bi se telekomunikaciona infrasturkura izuzela od privatizacije i oduzeo eksluzivitet TS na istu. Privatizacijom na ovaj nacin se to nece resiti. Ne samo da ces imati ponovo uticaj partija u UO, kao u NISu gde je Danica Draskovic kao primer, vec ces imati i strani politicki uticaj.
Inrastruktura u telekomunikaciojama, narocito danas, je od ogromne vaznost cak i sa stanovista bezbednosti zemlje. Pitajte Hrvate dal su imali problema sa DT oko toga.
Mobtel je prodat za skoro istu cenu, prakticno nista od putne infrastrukture nije izgradjeno. U Srbiji svake godine 2 milijarde evra ode na korupciju, smanji samo to za 1/4 i imaces sredstva za gradnju puteva i bez prodaje profitabilne firme poput TS.

DOSmanlije nam hoce samo najbolje. :cheers:

Politicki uticaj bi se smanjio kada bi se stvarno u oblasti telekomunikacije uvela konkurencija. Pri tome bi se telekomunikaciona infrasturkura izuzela od privatizacije i oduzeo eksluzivitet TS na istu. Privatizacijom na ovaj nacin se to nece resiti. Ne samo da ces imati ponovo uticaj partija u UO, kao u NISu gde je Danica Draskovic kao primer, vec ces imati i strani politicki uticaj.
Inrastruktura u telekomunikaciojama, narocito danas, je od ogromne vaznost cak i sa stanovista bezbednosti zemlje. Pitajte Hrvate dal su imali problema sa DT oko toga.
Mobtel je prodat za skoro istu cenu, prakticno nista od putne infrastrukture nije izgradjeno. U Srbiji svake godine 2 milijarde evra ode na korupciju, smanji samo to za 1/4 i imaces sredstva za gradnju puteva i bez prodaje profitabilne firme poput TS.

Znači tebi je infrastruktura TS-a "sveta" i nipošto je nebi prodao? Onda je to tačka o kojoj se nećemo složiti. Bolje i transparentnije bi bilo da se prodaje odvojeno od korisnika infrastrukture, ali ne znam da je to i jedna država uspela. (Pitanje je. Reci ako neku znaš.) Mislim da će ta infrastruktura postati (manje više) bezvredna i pitanje je samo da li će se pogoditi pravi trenutak i/ili cena za prodaju ili će država ostati sama na celim troškovima.

Infrasturkura treba da bude u vlasnistvu Srbije a da svim ostalim, ukljucjuic tu i TS, izdaje infrastrukturu pod jednakim uslovima po kojima bi telekomunikacione firme prodavale svoje usluge. Jedino je to sigurni nacin da posle nece biti novog monopola vec ce se razviti trziste. Jer mi sa ovakvom privatizacijom ne gubimo monopol. Ali gubimo znacajna sredstva i jos ponesto.
Telekomunikacije se ne svode samo na internet. A bezvredna ce postati ako se u nju ne ulaze.
Uzgred, zasto se ne izvrsi privatizacija po modelu DT? Na berzu pa neka kupuje ko hoce. Fondovi, ostale telekomunikacione kompanije, pojedinci, banke itd.

eps ide sledece godine RWE-u,potvrdise mi profesori energetike na faksu.duse prodane,ako ima pakla gorece u njemu...
Moram da potvrdim ovu informaciju, polako se priprema prodaja EPS-a RWE-u.
Cak je u toku due diligence, naravno na nezvanicnom nivou...

Ajd molim te provjeri ko je vlasnik jedne od najvećih njemačkih elektroenergetskih kompanija EnBW pa onda reci da nema stranog vlasništva u Njemačkoj. Najveći akcionar je EDF (francuska državna elektroenergetska kompanija). 42% RWE drže strani ulagači. Glavni ulagači u Daimler AG su arapski šeici. I to su sve "njemačke " kompanije u kojima Nijemci "ljubomorno" čuvaju svoj osjećaj nacionalnog ponosa. Naravno da ne. Sve su to davno postale multinacionalne kompanije koje i posluju na tim principima.
'Glavni ulagac' nije isto sto i vlasnik:ohno:. Nije problem prodati nekome neki udio ali problem nastaje kad neko postane vecinski vlasnik sa pravom odlucivanja/upravljannja a jos veci problem je kada se radi o kljucnoj drzavnoj infrastrukturi.
Arapi samo bunkerisu svoj novac po svijetu ali oni u Daimleru nemaju neki uticaj kad se radi o odlukama, vise investiraju u cekajuci dividendu....nista vise...

Zastava oružje izvezla oružje za 17 miliona dolara

KRAGUJEVAC, 27. oktobra 2010. (Beta) - U prvih devet meseci ove godine kragujevačka fabrika "Zastava oružje" izvezla je proizvode u vrednosti od 17 miliona dolara.

Kako se procenjuje u fabrici, do kraja godine ukupan izvoz biće 22 miliona dolara.

Proizvodi su plasirani u preko 40 zemalja, a prvi put su karabini od nerđajućeg čelika isporučeni Grenlandu.

Direktor "Zastava oružja" Rade Gromović rekao je agenciji Beta da ovaj rezultat "ohrabruje" i da Ministarstvo odbrane Srbije čini napore da pokrene još jedan ciklus opremanja Vojske Srbije savremenim sredstvima naoružanja i vojne opreme iz kragujevačke fabrike.

"Mi smo u oktobru zaključili jedan ugovor o isporuci 192 komada dalekometnih pušaka 'crna strela' za potrebe Vojske Srbije sa perspektivom da do kraja godine napravimo još jedan ugovor u vrednosti od 92 miliona danara za isporuku podzemnog bacača granata koji je trenutno u završnoj fazi ispitivanja nulte serije", rekao je Gromović.

On je ocenio da je "dobro što Ministarstvo odbrane Srbije planira da tokom 2011. godine poveća obim ugovaranja ne samo za potrebe 'Zastava oružj' nego i upošljavanja kapaciteta svih drugih preduzeća odbrambene industrije".

U fabrici "Zastava oružje" zaposleno je 2.150 radnika, ali je starosna struktura, prema oceni Gromovića, nepovoljna, jer je prosečna starost 50 godina sa 27 godina radnog staža.

On je najavio novi socijalni program u martu 2011. godine, s obzirom da blizu 500 zaposlenih stiče krajem februara naredne godine uslov za odlazak u prevremenu penziju.

Kragujevačka "Zastava oružje" obeležila je danas 157. godina od osnivanja te najstarije fabrike oružja na Balkanu.

Na današnji dan pre 157. godina u Topolovnici u Kragujevcu izliveni su prvi topovi, a tom događaju je prisustvovao i knez Miloš.


(Beta, 27.10.2010)



Srecan 157. rodjendan. :cheers:

Lepa statistika - rast izvoza i proizvodnje (http://www.mondo.rs/s187403/Info/Ekonomija/Lepa_statistika_-_rast_izvoza_i_proizvodnje.html)
:cheers:

za 9 mjeseci izvoz nepunih 7 milijardi dolara a koliko sam izračunao mjesečni izvoz je bio oko 770 miliona dolara i ako se trend nastavi izvoz bi se na kraju godine primakao cifri od oko 9,5 milijardi dolara. Još kad se pridoda da će i izvoz FIAT-a biti negdje oko ili čak i preko 2 milijarde onda se može reći da se industrija polako ali sigurno stabilizuje i oporavlja. Nedavno sam negdje čitao kako se od izvoza poljoprivrednih proizvoda zaradilo oko 3 milijarde dolara i da je ove godine bio rast od oko 30 %. Vidi se da je poljoprivreda jako važna za Srbiju jer učestvuje sa 1/3 ukupnog izvoza. Bilo bi dobro da se država više pozabavi sa poljoprivredom jer je ona Srbiji jako važna. Srbija nema da izvozi naftu, gas itd. ali zato ima ogromna proostranstva obradivog zemljišta koji joj može donjeti veći izvoz..

Spoljnotrgovinski deficit Srbije u prvih devet meseci 2010. bio je 5,15 milijardi dolara, što je za 7,1 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Od januara do septembra izvezena je roba u vrednosti od 6,91 milijardi dolara, što čini povećanje od 15,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezena za 12,06 milijardi, što je rast od 4,7 odsto.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 57,3 odsto i veća je u odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 51,8 odsto.

U periodu od januara do septembra Srbija je imala značajnu stopu rasta izvoza, kojoj su, pre svega, doprineli rezultati izvoza proizvoda crne i obojene metalurgije, kao i poljoprivrednih proizvoda.

To ohrabruje da će se pozitivne tendencije nastaviti, s obzirom na značaj ovih proizvoda u strukturi našeg izvoza, saopštio je RZS.

Na rezultate izvoza i uvoza u tom periodu određeni uticaj imalo je i slabljenje dinara, a izvoz je posebno stimulisan porastom industrijske proizvodnje kod nas, kao i privrednih aktivnosti u svetu.

Industrijska proizvodnja u Srbiji u septembru ove godine bila je za 2,6 odsto veća nego u istom mesecu 2009, dok je od proseka iz prošle godine bila veća za 12,1 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

U periodu januar-septembar 2010. u poređenju sa istih devet meseci 2009. ostvaren je rast industrijske proizvodnje od 4,4 odsto, navodi Zavod (www.stat.gov.rs).

Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje za devet meseci 2010. imali su proizvodnja osnovnih metala, hemikalija i hemijskih proizvoda, vađenje sirove nafte i gasa i proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića.


Србија је у свађи сама са собом. Влада се хвали резултатима у извозу, а на другој страни копа рукама и ногама да спречи пад динара. Проблем је што се ове две ствари међусобно искључују. Србија ће морати да се определи - А) раст извоза и повећање запослености у вези с тим, што је немогуће без пада вредности динара, Б) вештачко одржавање курса трошењем позајмљених средстава из девизних резерви, насилно одржавање инфлације у планираним оквирима, и стагнација и даље пропадање онога што је остало од српске индустрије, као и даљи пад броја запослених.

C'est la vie :cheers:

Србија је у свађи сама са собом. Влада се хвали резултатима у извозу, а на другој страни копа рукама и ногама да спречи пад динара. Проблем је што се ове две ствари међусобно искључују. Србија ће морати да се определи - А) раст извоза и повећање запослености у вези с тим, што је немогуће без пада вредности динара, Б) вештачко одржавање курса трошењем позајмљених средстава из девизних резерви, насилно одржавање инфлације у планираним оквирима, и стагнација и даље пропадање онога што је остало од српске индустрије, као и даљи пад броја запослених.

C'est la vie :cheers:

Pa Dinar će nastaviti da slabi ali to se treba kontrolirati da ne bude prebrzo. Uostalom mislim da slab Dinar neće toliko pomoć izvozu ako nemaš šta izvozit.... trebaju nam nove investicije, strane , domaće i državne u infrastrukturu.

Cuj laprdanja o Fijatu, boli glava co´ece, samo neka ne ureknu.Dosta je nama suplje zadnjih dvajst godina!!!

Cuj laprdanja o Fijatu, boli glava co´ece, samo neka ne ureknu.Dosta je nama suplje zadnjih dvajst godina!!!

Šuplja je nama priča moj Mile "malo" više od dvajst godina...zato sad kusamo...jeli...

Ipak se s FIAT-om vide pomaci , što bi mi voljeli da je to brže je sasvim druga stvar.

za 9 mjeseci izvoz nepunih 7 milijardi dolara a koliko sam izračunao mjesečni izvoz je bio oko 770 miliona dolara i ako se trend nastavi izvoz bi se na kraju godine primakao cifri od oko 9,5 milijardi dolara. Još kad se pridoda da će i izvoz FIAT-a biti negdje oko ili čak i preko 2 milijarde onda se može reći da se industrija polako ali sigurno stabilizuje i oporavlja. Nedavno sam negdje čitao kako se od izvoza poljoprivrednih proizvoda zaradilo oko 3 milijarde dolara i da je ove godine bio rast od oko 30 %. Vidi se da je poljoprivreda jako važna za Srbiju jer učestvuje sa 1/3 ukupnog izvoza. Bilo bi dobro da se država više pozabavi sa poljoprivredom jer je ona Srbiji jako važna. Srbija nema da izvozi naftu, gas itd. ali zato ima ogromna proostranstva obradivog zemljišta koji joj može donjeti veći izvoz..:cheers:
Nadam se 'revoluciji' u srpskoj poljoprivredi. Sa njom Srbija moze zaraditi x-puta vise nego sto je to sada slucaj. Uglavnom treba je njegovati/podrzavati/modernizovati itd. ...Imam utisak da (ukupno gledano) ona i jeste u usponu:)

Dadaću jedan fenomen koji sam primetio u zapadnom Sremu. Iz hrvatskog dela se veliki broj Srba iselio i zemlju često prodavo onima pojedinim poljoprivrednicima koji su ostajali i koji su se maksimalno poljoprivredi posvetili. Danas mi se čini da se mnogo profesionalnije radi i nastali su jaki privatnici sa mehanizaciom na nivou jedne zadruge. Verujem da će poljoprivreda jačati (i već danas jača) delom zbog odseljavanja onih koji nisu zainteresovani za poljoprivredu sa sela i ukrupnjavanjem zemlje koju obrađuje jedan privatnik.

Pa Dinar će nastaviti da slabi ali to se treba kontrolirati da ne bude prebrzo. Uostalom mislim da slab Dinar neće toliko pomoć izvozu ako nemaš šta izvozit.... trebaju nam nove investicije, strane , domaće i državne u infrastrukturu.

Крајинац, поента је у томе да динар треба да ослаби да би било више инвестиција у индустрији, нарочито оних инвестиција које су оријентисане ка извозу.

Ако је реч о Фиату, Србија најбоље може помоћи Фиату ако пусти да динар ослаби. Аутомобили који ће се правити у Србији неће бити ништа јефтинији на тржишту него да се праве у Италији, међутим плата од 40.000 динара не изгледа исто при курсу од 80, 100 или 120 динара за евро. Пад динара ће снизити Фиатове трошкове, док њихови приходи остају исти. Ту је лепота, бар из угла Фиата.

Panasonik seli mašine u Svilajnac (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=10&dd=30&nav_id=468882)

30. oktobar 2010. | 13:47 | Izvor: Blic Svilajnac -- Pogon japanskog Panasonika u Svilajncu počeće da radi od 1. januara, a mašine i direktor stići će do kraja sledeće nedelje iz Nemačke.

http://www.b92.net/news/pics/2010/10/2821021164ccc06aeefde0101084896_extreme.jpgJapanci treba da otvore pogon u iznajmljenoj hali koja pripada nemačkom Reumu u svilajnačkoj industrijskoj zoni.

Predstavnici ove firme, koja je trenutno u krizi unutrašnjih vlasničkih odnosa, zajedno sa našim Ministarstvom ekonomije, Fondom za razvoj, Folksbankom i opštinom Svilajnac, dali su Panasoniku garancije da će u tom pogonu moći da rade 30 meseci.

Rok za „instaliranje“ fabrike Panasonik, odnosno dovoženje i postavljanje mašina počeo je pre dva dana, ali su u japanskoj firmi odlučili da pokrenu proizvodnju od prvog dana sledeće godine.

Odluka o Reumu do 15. januara
Nemačka firma za proizvodnju automobilskih delova Reum zapala je u krizu kada i cela automobilska industrija u svetu. Zbog rešavanja međuvlasničkih odnosa, ovaj lider u proizvodnji automobilskih delova u Nemačkoj, trenutno je stavio na čekanje investiciju u Svilajncu, ali postoje jake garancije da će do 15. januara ova kompanija dobiti nove vlasnike.
“Japanci su imali jasne uslove, a prvi među njima bio je da pronađu halu po najsavremenijim standardima koju će uzeti u zakup, kao i postojanje parcele u neposrednoj blizini gde će kasnije izgraditi svoj pogon. Mi smo imali sreće da je Reum takvu halu izgradio. Hala ima 2.500 kvadrata i Panasonik će u prvoj fazi pustiti u rad tri proizvodne linije, na jednoj će se proizvoditi diode, na drugoj neonska svetla i treća će biti za prateće plastične elemente”, kaže zamenik predsednika opštine Svilajnac Predrag Milanović.

Na konkurs koji je raspisao Panasonik prijavilo se 250 radnika različitih profila, od fizičkih radnika do elektroinženjera. Za sada je japanska firma pokazala interesovanje za zapošljavanje svršenih srednjoškolaca tehničke struke, što znači da su im potrebni mladi ljudi koje će obučavati kako se radi po svetskim standardima.

“Panasonik je ogroman projekat, dva puta veći od Reuma, i po gabaritu i po finansijskoj snazi. Samo objekat koji će graditi na pet hektara koje je opština besplatno ustupila u Industrijskoj zoni Veliko polje vredan je 15 miliona evra, bez mašina. Panasonik će ukupno zaposliti 350 radnika i mi dajemo sve od sebe da maksimalno obezbedimo i olakšamo ono što im je potrebno”, dodao je Milanović.

U prvoj fazi, do kraja 2011. godine, Panasonik će zaposliti 165 radnika, u drugoj fazi još oko 200.

vezano za poljoprivredu...sto je sa "servo mihalj (http://89.216.53.198/demo/webdemoAA.nsf/9092a95b7fd892aec12570c40046d587/8f19b011b9bdecd3c12570c4005cd9a7?OpenDocument)"?

status quo i kako dalje?

Lepe vesti

STATISTIKA
Suficit sa zemljama CEFTA
Autor/izvor: SEEbiz/Tanjug
BEOGRAD - U prvih devet meseci ove godine Srbija je u razmeni sa zemljama CEFTA sporazuma imala suficit od 999,2 miliona dolara, saopštio je Republički Zavod za statistiku.

Od januara do septembra Srbija je izvezla robu u vrednosti od 2,03 milijarde dolara, dok je uvezla robu za 1,03 milijardi dolara. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 196,9 odsto.

Suficit je rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda, uglavnom žitarica i proizvoda od njih, raznih vrsta pića, kao i izvoza gvožđa i čelika.

Srbija je iz zemalja CEFTA sporazuma najviše uvozila električnu energiju, gvožđe i čelik, kameni ugalj i obojene metale, kao i povrće i voće.

U prvih devet meseci, ukupno je izvezeno robe u vrednosti od 6,9 milijardi dolara, što je za 15,7 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.

Uvezeno je robe u vrednosti od 12,06 milijardi dolara, što je više za 4,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Deficit iznosi 5,1 milijardi dolara, što je za 7,1 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine.

Dadaću jedan fenomen koji sam primetio u zapadnom Sremu. Iz hrvatskog dela se veliki broj Srba iselio i zemlju često prodavo onima pojedinim poljoprivrednicima koji su ostajali i koji su se maksimalno poljoprivredi posvetili. Danas mi se čini da se mnogo profesionalnije radi i nastali su jaki privatnici sa mehanizaciom na nivou jedne zadruge. Verujem da će poljoprivreda jačati (i već danas jača) delom zbog odseljavanja onih koji nisu zainteresovani za poljoprivredu sa sela i ukrupnjavanjem zemlje koju obrađuje jedan privatnik.

Pa recimo ,pošto je ovaj upis nekako vezan i za mene , po priči ljudi iz Slavonije ,zemlja je tu kvalitetnija nego u "staroj" domovini. Seoska ekonomija je zaista narasla impozantno, ipak su to ljudi koji su radili nekad u PIK Osijeku i potomci kojima su prenesli znanje , profesionalci u svom poslu. Dakle nije to samo u hrvatskom dijelu nego i u našem.

Čipsara u Čačku ponovo radi

Zaposleni u čačanskoj čipsari prekinuli su štrajk i ponovo pokrenuli
proizvodnju. Za ovu firmu, koja je do sada bila u vlasništvu Slap grupe,
čiji je vlasnik Slaviša Purić u zatvoru, pokrenut je stečaj. Vladimir
Cvijan, funkcioner Srpske napredne stranke, koga je Upravni odbor vlasnika čipsare imenovao za direktora, najavio je žalbu na postupak države. Od naredne nedelje čipsarom u Čačku ipak će rukovoditi novoimenovana stečajna upravnica, čiji su dolazak pozdravili ; zaposleni.

http://www.b92.net/video/videos.php?nav_category=905?yyyy=2010&mm=10&dd=30&nav_id=468931

Tadić: I „Boš" investira u Srbiji

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/138673/Tadić%3A+I+„Boš%22+investira+u+Srbiji.html

Tadić: I „Boš" investira u Srbiji

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/138673/Tadić%3A+I+„Boš%22+investira+u+Srbiji.html

Oni su pre godinu dana zajedno sa kranjskom Iskrom razgledali zemljista u Kragujevcu,i od tad se ceka odgovor.

Oni su pre godinu dana zajedno sa kranjskom Iskrom razgledali zemljista u Kragujevcu,i od tad se ceka odgovor.

Šta planiraju zajedničku investiciju?

Словаци за успешније "Братство"

http://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/slovaci-za-uspesnije-bratstvo_220070.html

Šta planiraju zajedničku investiciju?



Ne,oni traze zemljiste zato sto saradjuju sa FIAT-om. Odvojeno. :) Uz kranjsku Istru ide i TAM,ali mislim da to ceka bolja vremena.

Ne,oni traze zemljiste zato sto saradjuju sa FIAT-om. Odvojeno. :) Uz kranjsku Istru ide i TAM,ali mislim da to ceka bolja vremena.

TAM više ne postoji,on je propao nakon raspada SFRJ ,ostatak se sad zove TVM (Tovarna Vozila Maribor)

http://www.tvm.si/

Znam,V&V je vlasnik. :)

Šuplja je nama priča moj Mile "malo" više od dvajst godina...zato sad kusamo...jeli...

Ipak se s FIAT-om vide pomaci , što bi mi voljeli da je to brže je sasvim druga stvar.

Samo kad otpocne proizvondja i budu prvi put izvezli tih 200 hiljadarki auta, mogu nesto laprdati da je dobro.Za sada najbolje da zavezu svoje balave njuske.Politicara kad vidim kao govno da vidim pogotovu kad otvori usta.

^^a nije dobro sto investiraju tolike novce trenutno u Srbiju?

“Boš“ merka Beograd

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:306010-Bos-merka-Beograd

^^a nije dobro sto investiraju tolike novce trenutno u Srbiju?

Dobro je, ali bijeda je toliko velika da ce trebati decenije kako bi se osjetio pravi napredak.

Telekom: Kupi skupo-prodaj jeftino (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=11&dd=03&nav_category=206&nav_id=469902)
3. novembar 2010. | 23:25 | Izvor: Večernje novosti Beograd -- Kako sad stvari stoje, deo akcija ”Telekom Srbije” biće prodat gotovo za istu sumu koliko je plaćen ”Telekom Srpske”. Stvarna vrednost mnogo veća.

Ukoliko se, kao što je najavljeno, proda 31 odsto “Telekoma Srbije” kupac će čitavu kompaniju dobiti za, praktično, isti novac koji je Srbija platila za “Telekom Srpske”!

Naime, “Telekom Srbije” (koji ima 11,5 miliona korisnika) procenjen je na 2,4 milijarde evra, a 31 odsto iznosio bi 800 miliona evra.

Novi vlasnik dobio bi za taj novac i vlasništvo nad “Telekomom Srpske” koji je “Telekom Srbije” pre četiri godine platio 646 miliona, a u međuvremenu uložio još toliko!

Kupovina 31 odsto akcija odgovarala bi samo “Dojče Telekomu” koji je već postigao dogovor sa grčkim OTE da mu prepiše 20 odsto svog vlasništva (u zamenu za vlasništvo u grčkom “Telekomu”).

Time bi “Dojče”, praktično, postao većinski vlasnik “Telekoma Srbije” za 800 miliona evra.

„Pre svega, procenjena vrednost “Telekoma” je mnogo manja nego što je njegova prava vrednost“, kaže profesor Aleksandra Smiljanić, bivša ministarka telekomunikacija.

“Telekom” ima oko 3,2 miliona fiksnih linija, u koje je, po mojoj gruboj proceni, uloženo više od tri milijarde evra. U mreže Republike Srpske i Crne Gore je uloženo oko milijardu evra. Pri tome nisam računala mnoge druge Telekomove resurse kao što su brojne centrale po celoj Srbiji, složenu mrežu optičkih kablova koja povezuje ove centrale, softver, integrisane servise“, rekla je Smiljanićeva.

Teško je odrediti šta je najveća vrednost “Telekoma” - broj korisnika, optička i pristupna mreža.

Dobro je, ali bijeda je toliko velika da ce trebati decenije kako bi se osjetio pravi napredak.
decenije je znaci preko 20 god da se nesto osjeti ?

Telekom: Kupi skupo-prodaj jeftino (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=11&dd=03&nav_category=206&nav_id=469902)
3. novembar 2010. | 23:25 | Izvor: Večernje novosti Beograd -- Kako sad stvari stoje, deo akcija ”Telekom Srbije” biće prodat gotovo za istu sumu koliko je plaćen ”Telekom Srpske”. Stvarna vrednost mnogo veća.

Ukoliko se, kao što je najavljeno, proda 31 odsto “Telekoma Srbije” kupac će čitavu kompaniju dobiti za, praktično, isti novac koji je Srbija platila za “Telekom Srpske”!

Naime, “Telekom Srbije” (koji ima 11,5 miliona korisnika) procenjen je na 2,4 milijarde evra, a 31 odsto iznosio bi 800 miliona evra.

Novi vlasnik dobio bi za taj novac i vlasništvo nad “Telekomom Srpske” koji je “Telekom Srbije” pre četiri godine platio 646 miliona, a u međuvremenu uložio još toliko!

Kupovina 31 odsto akcija odgovarala bi samo “Dojče Telekomu” koji je već postigao dogovor sa grčkim OTE da mu prepiše 20 odsto svog vlasništva (u zamenu za vlasništvo u grčkom “Telekomu”).

Time bi “Dojče”, praktično, postao većinski vlasnik “Telekoma Srbije” za 800 miliona evra.

„Pre svega, procenjena vrednost “Telekoma” je mnogo manja nego što je njegova prava vrednost“, kaže profesor Aleksandra Smiljanić, bivša ministarka telekomunikacija.

“Telekom” ima oko 3,2 miliona fiksnih linija, u koje je, po mojoj gruboj proceni, uloženo više od tri milijarde evra. U mreže Republike Srpske i Crne Gore je uloženo oko milijardu evra. Pri tome nisam računala mnoge druge Telekomove resurse kao što su brojne centrale po celoj Srbiji, složenu mrežu optičkih kablova koja povezuje ove centrale, softver, integrisane servise“, rekla je Smiljanićeva.

Teško je odrediti šta je najveća vrednost “Telekoma” - broj korisnika, optička i pristupna mreža.


Dakle,telekom je do sada ulozio oko 5 milijardi evra.Vrednost kompanije je sigurno i veca od toga a oni cene trecinu kompanije za 0.8 milijardi.I sa tom trecinom kupac dobija upravljacki deo cele firme.Povrh svega,zna se da da ce telekom otici svabama jer cak i drzava inicira prodaju grckih 20% svabama sto je cisto krsenje zakona i vredjanje inteligencije narada jer se tim potezom sprecava postizanje trzisne vrednosti kompanije.

Da zakljucim.Strategija drzave u ovom slucaju je: Mi ne zelimo da upravljamo sa najvecom srpskom kompanijom i najvrednijim resursima koje imamo zato dajemo to sve na upravljanje svabama za simbolicnu cifru kako bi oni imali monopol na trzistu telekomunikacija u Srbiji.

Razumem ja da smo mi porazeni u ratovima sa zapadom 90ih ali ovo prevazilazi sve granice razuma.Tadic brzo grabi ka vrhu liste najvecih dusmana srpskog naroda.

Telekom: Kupi skupo-prodaj jeftino (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=11&dd=03&nav_category=206&nav_id=469902)
3. novembar 2010. | 23:25 | Izvor: Večernje novosti Beograd -- Kako sad stvari stoje, deo akcija ”Telekom Srbije” biće prodat gotovo za istu sumu koliko je plaćen ”Telekom Srpske”. Stvarna vrednost mnogo veća.

Ukoliko se, kao što je najavljeno, proda 31 odsto “Telekoma Srbije” kupac će čitavu kompaniju dobiti za, praktično, isti novac koji je Srbija platila za “Telekom Srpske”!

Naime, “Telekom Srbije” (koji ima 11,5 miliona korisnika) procenjen je na 2,4 milijarde evra, a 31 odsto iznosio bi 800 miliona evra.

Novi vlasnik dobio bi za taj novac i vlasništvo nad “Telekomom Srpske” koji je “Telekom Srbije” pre četiri godine platio 646 miliona, a u međuvremenu uložio još toliko!

Kupovina 31 odsto akcija odgovarala bi samo “Dojče Telekomu” koji je već postigao dogovor sa grčkim OTE da mu prepiše 20 odsto svog vlasništva (u zamenu za vlasništvo u grčkom “Telekomu”).

Time bi “Dojče”, praktično, postao većinski vlasnik “Telekoma Srbije” za 800 miliona evra.

„Pre svega, procenjena vrednost “Telekoma” je mnogo manja nego što je njegova prava vrednost“, kaže profesor Aleksandra Smiljanić, bivša ministarka telekomunikacija.

“Telekom” ima oko 3,2 miliona fiksnih linija, u koje je, po mojoj gruboj proceni, uloženo više od tri milijarde evra. U mreže Republike Srpske i Crne Gore je uloženo oko milijardu evra. Pri tome nisam računala mnoge druge Telekomove resurse kao što su brojne centrale po celoj Srbiji, složenu mrežu optičkih kablova koja povezuje ove centrale, softver, integrisane servise“, rekla je Smiljanićeva.

Teško je odrediti šta je najveća vrednost “Telekoma” - broj korisnika, optička i pristupna mreža.

Koliko gluposti u samo 1 textu... :nuts:

Npr - Ukoliko se, kao što je najavljeno, proda 31 odsto “Telekoma Srbije” kupac će čitavu kompaniju dobiti za, praktično, isti novac koji je Srbija platila za “Telekom Srpske”!

U istoj recenicu pisu da ce kupiti 31% a time dobiti celu firmu... :bash:

Pa dalje - Kupovina 31 odsto akcija odgovarala bi samo “Dojče Telekomu” koji je već postigao dogovor sa grčkim OTE da mu prepiše 20 odsto svog vlasništva (u zamenu za vlasništvo u grčkom “Telekomu”). Time bi “Dojče”, praktično, postao većinski vlasnik “Telekoma Srbije” za 800 miliona evra.

Kao da za tih 20% akcija koje poseduje OTE nisu vec uzete pare (i spiskane jos 97, no nebitno - uzete su) pa njih ne racunamo kao dobijene vec OTE ima akcije tek tako... :nuts:

Mislim, ne vidim smisao prodavanja Telekoma sem popunjavanja budzetskih rupa sto je nevidjen lopovluk ali to rusiti jos vecim nebulozama i glupostima je tek idiotski...

Telekom: Kupi skupo-prodaj jeftino (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=11&dd=03&nav_category=206&nav_id=469902)
3. novembar 2010. | 23:25 | Izvor: Večernje novosti Beograd -- Kako sad stvari stoje, deo akcija ”Telekom Srbije” biće prodat gotovo za istu sumu koliko je plaćen ”Telekom Srpske”. Stvarna vrednost mnogo veća.

Ukoliko se, kao što je najavljeno, proda 31 odsto “Telekoma Srbije” kupac će čitavu kompaniju dobiti za, praktično, isti novac koji je Srbija platila za “Telekom Srpske”!

Naime, “Telekom Srbije” (koji ima 11,5 miliona korisnika) procenjen je na 2,4 milijarde evra, a 31 odsto iznosio bi 800 miliona evra.

Novi vlasnik dobio bi za taj novac i vlasništvo nad “Telekomom Srpske” koji je “Telekom Srbije” pre četiri godine platio 646 miliona, a u međuvremenu uložio još toliko!

Kupovina 31 odsto akcija odgovarala bi samo “Dojče Telekomu” koji je već postigao dogovor sa grčkim OTE da mu prepiše 20 odsto svog vlasništva (u zamenu za vlasništvo u grčkom “Telekomu”).

Time bi “Dojče”, praktično, postao većinski vlasnik “Telekoma Srbije” za 800 miliona evra.

„Pre svega, procenjena vrednost “Telekoma” je mnogo manja nego što je njegova prava vrednost“, kaže profesor Aleksandra Smiljanić, bivša ministarka telekomunikacija.

“Telekom” ima oko 3,2 miliona fiksnih linija, u koje je, po mojoj gruboj proceni, uloženo više od tri milijarde evra. U mreže Republike Srpske i Crne Gore je uloženo oko milijardu evra. Pri tome nisam računala mnoge druge Telekomove resurse kao što su brojne centrale po celoj Srbiji, složenu mrežu optičkih kablova koja povezuje ove centrale, softver, integrisane servise“, rekla je Smiljanićeva.

Teško je odrediti šta je najveća vrednost “Telekoma” - broj korisnika, optička i pristupna mreža.

Mislim da je najbolje da se ne čitaju "analize" o ekonomiji ako ih B92 i Novosti napišu jer čitaoca samo dezinformišu. Ovo je očigledan pokušaj manipulacije. Jednostavno ne mogu da verujem da nepostoji niko, ko bi primetio da je ovo glupost.

Neću da davim sa previše brojeva (u Telekom Srpske je uloženo posle kupovine dodatno 650 miliona evra? :nuts: ), samo dve tačke koje svako lako može da razume:

1) Telekom nije samo ulagao u prošlosti nego i ostvarivao profit. Sa porezom na dobit nekih 110-160 miliona evra godišnje koji su išli uglavnom državi. Ako je vrednost suma investicija (što je glupost) barem bi se morao dobit odbiti.

2) Telekom ima i dug. Oko 1 mrd evra.

Opravdano je kritikovati prodaju Telekoma, ali ovo je manipulacija. :ohno: Dok god i školovani građani ne znaj ni osnovne stvari o ekonomiji biće moguća.

Mislim da je najbolje da se ne čitaju "analize" o ekonomiji ako ih B92 i Novosti napišu jer čitaoca samo dezinformišu. Ovo je očigledan pokušaj manipulacije. Jednostavno ne mogu da verujem da nepostoji niko, ko bi primetio da je ovo glupost.

Neću da davim sa previše brojeva (u Telekom Srpske je uloženo posle kupovine dodatno 650 miliona evra? :nuts: ), samo dve tačke koje svako lako može da razume:

1) Telekom nije samo ulagao u prošlosti nego i ostvarivao profit. Sa porezom na dobit nekih 110-160 miliona evra godišnje koji su išli uglavnom državi. Ako je vrednost suma investicija (što je glupost) barem bi se morao dobit odbiti.

2) Telekom ima i dug. Oko 1 mrd evra.

Opravdano je kritikovati prodaju Telekoma, ali ovo je manipulacija. :ohno: Dok god i školovani građani ne znaj ni osnovne stvari o ekonomiji biće moguća.

Evo ti ozbiljne analize pa je procitaj:
http://www.balkanmagazin.net/kolumna/nauka/posledice_prodaje_telekomunikacione_infrastrukture.xhtml

E zato ne treba prodavati ali ce lopovi prodati.

Evo ti ozbiljne analize pa je procitaj:
http://www.balkanmagazin.net/kolumna/nauka/posledice_prodaje_telekomunikacione_infrastrukture.xhtml

E zato ne treba prodavati ali ce lopovi prodati.
Hvala jos jedanput za ovu analizu. Mrzi me traziti sada jer sam na mobilnom, ali mislim da smo bas nas dvoica pre par dana o toj analizi pricali. Za mene je to jedna strana price, dobar argument. Ipak nije kompletna analiza kakvu je potrebno uraditi. (Cini mi se da i ona vise 'inzinjerski' sbraja dosadasnje troskove.) Ali ni nisam ponovo hteo komentarisati prodaju telekoma nego samo onu manipulaciju/debilizam.