Pri kraju rekonstrukcija glamurozne „Velike terase“ na Paliću
Stara dama dobija novo ruho
Autor: Milenko Popadić | 04.05.2008 - 00:01

Najznačajniji i najglamurozniji objekat stare arhitekture na Paliću je svakako „Velika terasa“, na čijoj rekonstrukciji vredno rade majstori „PBG inženjeringa“. Prve tri faze radova već su završene, a veruje se da će do kraja godine ovaj objekat ponovo zasijati u punom sjaju.

„Velika terasa“ izgrađena je od 1909. do 1912. godine u stilu mađarske varijante secesije po projektima Marcela Komora i Jakaba Dežea kao višenamenski objekat za potrebe kulture, zabave, ugostiteljstva i trgovine. Imala je više dvorana u kojima su se održavali balovi, zabave, pozorišne predstave, sportska takmičenja i drugi sadržaji. Tadašnji „Vigado“ (Velika terasa) imao je i prostorije za umetnike, restoran, kafe poslastičarnicu, terase okrenute jezeru. Ceo objekat bio je, praktično, usmeren na razvoj banjskog turizma jer je Palić skoro pola veka ranije imao „kupke od lekovitog blata“ vađenog iz jezera, a dvojica lekara uspešno su lečila razna reumatična i kožna oboljenja.

- Zbog dotrajalosti objekta građevinska inspekcija je zabranila njegovo korišćenje 1991. godine. Bilo je planirano bezbroj rekonstrukcija, neki manji zahvati su i preduzimani, ali tek 2006. godine počela je ozbiljna i, rekao bih, prava rekonstrukcija „Velike terase“. Biće to sada, zaista, „centar sveta“ na Paliću i činiće temelj buduće Banje Palić - kaže Dragan Miljković, direktor JKP „Palić Ludaš“.
Rekonstrukciju „Velike terase“ nedavno je obišao i državni sekretar u Ministarstvu za ekonomski i regionalni razvoj Dragan Petković koji je, uz ostalo, rekao da palićki turistički potencijal nije sasvim iskorišćen, te da bi u budućnosti trebalo više pažnje posvetiti i razvoju seoskog turizma jer ovaj deo Srbije ima šta da pokaže svakom turisti.
- Informativni centar je izgrađen. Korak smo ispred rokova u rekonstrukciji „Velike terase“. Sredstva su obezbeđena iz NIP-a. Imamo čvrsta obećanja da u toj sferi neće biti problema, a potom odmah krećemo u realizaciju master plana i stvaranja Palića kao turističke velesile - izjavio je Jasmin Šečić, pomoćnik direktora Direkcije za izgradnju opštine.
Recimo da je sve donedavno bilo nesuglasica oko osnivanja javnog preduzeća koje bi bilo nosilac realizacije master plana. Imovinu u to preduzeće trebalo je da unesu lokalna samouprava, Pokrajina i Republika u ravnopravnom iznosu. Nesporazumi su otklonjeni i ministar Mlađan Dinkić, predsednik IV Vojvodine Bojan Pajtić i gradonačelnik Geza Kučera potpisali su ugovor o formiranju preduzeća „Park Palić“ koje bi do kraja godine trebalo da otvori „prvi paket“ velikog razvojnog projekta turizma na Paliću.

Po ugledu na Erdelj
„Velika terasa“ građena je po ugledu na narodno graditeljstvo Erdelja iz transilvanijske oblasti i mada je „preneta“ u sasvim drugačije podneblje, obilna upotreba drveta i dekorativnih motiva potpuno su uklopljeni u predeo Velikog parka. Ovaj objekat, praktično, natkriljuje stazu aleje koja se proteže od centralne saobraćajnice pa sve do obale jezera.

Italijanska „Kalcedonija“ u Somboru
Budući radnici već na obuci
Autor: Z. Vasiljević | 04.05.2008 - 00:01

Italijanska grupacija „Kalcedonija“ počeće ovih dana obuku budućih radnika za fabriku miderskog programa. „Kalcedonija“ će u proizvodne pogone u Somboru uložiti 20 miliona evra, a gradnja će početi kada investitor dobije sve potrebne dozvole. U prvoj fazi u fabrici od 12.000 kvadratnih metara radiće oko 400 radnika.

Najznačajnija investicija u somborskoj industrijskoj zoni je izgradnja fabrike miderskog programa poznate firme „Kalcedonija“. Iako su najavljeni rokovi gradnje pomereni, „Kalcedonija“ ne odustaje od investicije u Somboru. Prva faza je izgradnja trening centra koji je završen i u kome će početkom nedelje početi obuka prvih radnika za buduću fabriku.

- U tom trening centru radnici će se obučavati za rad u velikoj fabrici, ali kroz gradnju trening centra simuliramo i sve moguće situacije koje nas mogu snaći prilikom izgradnje velike fabrike. U zavodu za zapošljavanje obavili smo razgovore za potencijalnim radnicima i napravili odabir - kaže direktor „Kalcedonije“ za jugoitočnu Evropu Dubravko Hoić. U gradnju trening centra površine 800 kvadratnih metara italijanska firma uložila je oko dva miliona evra. Gradnja pogona za proizvodnju miderskog programa površine 12.000 kvadratnih metara počeće kada se pribave sve dozvole. Hoić kaže da će u pogonu za proizvodnju miderskog programa raditi oko 400 radnika. Plan „Kalcedonije“ je i izgradnja fabrike za proizvodnju ženskih čarapa u kome će posao dobiti još oko 400 radnika. Investicija „Kalcedonije“ u Somboru vredna je oko 20 miliona evra.
- Mi smo obišli više lokacija, ali Sombor nam je pružio sigurnost da tu možemo realizovati svoju investiciju - dodaje Hoić. Od opštine Sombor „Kalcedonija“ je zakupila 10 hektara zemljišta u industrijskoj zoni. Italijanska firma dobiće i finansijsku podršku iz NIP-a od 2.000 evra po zaposlenom radniku. Ugovor o tome potpisan je polovinom prošle godine u Somboru sa ministrom Mlađanom Dinkićem.
Osim u Italiji „Kalcedonija“ ima proizvodne pogone u Hrvatskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Sri Lanci i prodajnu mrežu u Evropi i Americi poznatu po dućanima „Kalcedonija“, „Intimissimi“ i „Tezenis“.

GP „Marko Orešković“ u centru Apatina gradi već deceniju i po
Tržni centar - konačno

http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2008/06_jun/01/vojvodina/trzni-centar-v.jpg

U apatinskoj Glavnoj ulici, u blizini Gradske kuće i katoličke crkve Marijinog Uznesenja, štrči nezavršen tržni centar, zarastao u korov i do ulice zaštićen neuglednim daskama. Objekat pripada građevinskom preduzeću „Marko Orešković“, koje zbog niza okolnosti objekat nije završilo, u međuvremenu na dve aukcije nije privatizovan, a kupci poslovnog prostora i stanova ostali kratkih rukava.

Ove godine, posle deceniju i po otkad je započela gradnja tržnog centra, sva je prilika da će građevina konačno biti završena. Za završetak tržnog centra, prema proceni u „Marku Oreškoviću“, potrebno je uložiti oko 600.000 evra. Objekat je i dalje isplativ, jer je pre gradnje otkupljeno svega 800, od ukupno 3.300 metara predviđenog stambenog i poslovnog prostora. Za sada se u ovoj firmi razmatraju tri varijante rešavanja problema.
- Za celo preduzeće „Marko Orešković“ zainteresovana je jedna ozbiljna firma iz Novog Sada koja se bavi građevinarstvom, ali pod uslovom da se i tržni centar nađe u toj kupovini. To je za našu firmu najpovoljnija varijanta. Druga je varijanta da se izuzme i proda sam objekat čija bi cena bila oko 190.000 evra, s tim da kupac izvrši sve obaveze prema onima koji su već uzeli poslovni prostor i stanove. Treća varijanta je već bila u opticaju i gotovo je izvesna. Po njoj, dosadašnji kupci poslovnog prostora do Glavne ulice spremni su da za taj deo zajednički plate procenjenih 39.000 evra, završe gradnju, i prostor u tom delu koji nije još prodat prodaju - kaže Ljubiša Narančić, direktor Građevinskog preduzeća „Marko Orešković“.
Kupci poslovnog prostora do uličnog dela, njih 25, i tri kupca stanova ukupno zauzimaju jednu četvrtinu celog objekta, i ostaje im mogućnost da uloženo u završetak uličnog dela nadoknade prodajom jednog većeg i dva manja poslovna prostora, kao i šest stanova koje firma nije ranije prodala, navode u „Marku Oreškoviću“. S druge strane, onaj ko bi kupio ceo tržni centra za procenjenih 190.000 evra morao bi da ispuni obaveze prema kupcima 800 kvadrata, koliko je kupljeno poslovnog prostora i stanova, ali bi za uzvrat na raspolaganju ostalo preko 2.000 kvadrata u centru grada, što bi po prosečnoj ceni od 500 evra za kvadrat moglo da donese novom investitoru milion evra.
- To znači da bi investitor završetka objekta uloženo mogao da vrati i još zaradi - smatra Narančić.
Podsetimo, izgradnja tržnog centra počela je pre 16 godina. Trebalo je da se izgradi 28 stanova i 37 lokala. Kako tržni centar zauzima najatraktivniju lokaciju u gradu, nakon potpune rekonstrukcije Glavne ulice ovaj objekat je ponovo u žiži interesovanja.
- Trošna kuća koja se delom nalazila na lokaciji započete gradnje tržnog centra preneta je odlukom Skupštine opštine devedesetih godina u vlasništvo našeg preduzeća. Suvlasnik kuće je smatrao da je oštećen i pokrenuo je sudski postupak, zbog kojeg smo bili prinuđeni da jedno vreme obustavimo gradnju, a zatim i potpuno prekinemo - objašnjava Narančić zašto se prekinulo s gradnjom.
Kada se spor oko građevine posle nekoliko godina rešio sudskim poravnanjem, obezbeđena i građevinska dozvola za dalju gradnju, sve je zaustavljeno jer preduzeće „Marko Orešković“ više nije imalo para.

Impozantna imovina
Na dve aukcije nije bilo zainteresovanih za kupovinu Građevinske firme „Marko Orešković“ ponajviše zbog potraživanja 101 radnika.
- Problem obaveza prema radnicima je rešen dobijanjem otpremnine preko Ministarstva za rad kao viška zaposlenih za 92 radnika, tako da u firmi ostaje svega 11 radnika. Imovina firme je više nego velika. U industrijskoj zoni je hala od 6.000 kvadrata, firma raspolaže sa osam hektara građevinskog zemljišta, 500 kvadrata u Upravnoj zgradi u centru, u Ulici Svetog Save, skupom betonjerkom. Cena prve aukcije sa 41 milion dinara je na drugoj spuštena na 28 miliona dinara - kaže Narančić, u uverenju da će se na trećoj aukcijskoj prodaji naći ozbiljan kupac.

Zdravo, first of all I hope some of you speak English here, my Serbian is not quite good. Ali učim srpski :)

I am opening this thread because I hope to get some help. A good friend of mine is Serbian, he is from Kać/Каћ. I asked how the place looked like, he said it was near Novi Sad/Нови Сад and if I would search the internet I would find pictures and info for sure. Well, not ... it seems to be a pretty small place and all the sites I found are in the cyrillic alphabet.

So far this is the only thing I found:

http://www.ravnica.info/UserFiles/Image/O%20Sajkakoj/kac-centar.jpg

And here a map of the exact location of the city:

http://img390.imageshack.us/img390/5548/kac556x519zz9.png

I already searched the forums here a few times, first of all the search option is not working quite good and besides that I did not find what I was looking for.

So all what was left to do was start a thread like this. Are there people here who have made pictures of places/buildings/highways in Kać/Каћ? Or maybe just able to tell me something about the city, is it a place with much agriculture or just a 'suburb' near Novi Sad ideal for commuters who don't want live in the big city? I would love to more about the Kać/Каћ, to bad there are so little pictures on the internet.

Thanks in forward :)

There is a thread dedicated to AP Vojvodina, I think it's named Indjija and Vojvodina (should be changed IMO). So this thread can go there.

Veliki bački kanal će prodisati?

Sledeće godine u prečišćavanje otpadnih voda iz Velikog bačkog kanala biće uloženo 13 miliona evra od EU i četiri miliona evra iz NIP-a - najavio je u sredu ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić.
Veliki bački kanal je trenutno najzagađeniji vodotok u Evropi, i to zahvaljujući ispuštanju otpadnih voda na potezu od Crvenke do Vrbasa. Dubina kanala u Vrbasu je svega 30 centimetara, zbog čega je plovidba ovom relacijom nemoguća do i od Sombora. Procene „Srbijavoda” su da u kanalu ima 17,6 miliona kubnih metara nagomilanopg mulja! Vlada Norveške 2003. godine donirala je sredstva za čišćenje kanala, ali ona nisu iskorišćena i na kraju su povučena. Direktor „Voda Vojvodine” Atila Salvai je početkom novembra za „Blic” izjavio da ukupna investicija u čišćenje Velikog bačkog kanala iznosi 45 miliona evra, od čega je dva miliona evra obezbedila Holandija, a 18,5 miliona evra koriste iz investicionih fondova. Vlada Norveške odobrila je 11 miliona norveških kruna (1,5 miliona evra) samo za izradu projekta revitalizacije Velikog bačkog kanala i pripreme uvođenja savremenog postrojenja za obradu otpadnih voda za gradove i industriju na lokaciji Vrbasa i Kule. Sredstva koja je ministar Dinkić najavio potiču iz drugog programa razvoja lokalne infrastrukture vrednog 55 miliona evra, koji finansiraju Evropska unija i NIP (45+10 miliona evra).Početak realizacije ovog programa očekuje se krajem januara 2010. godine.

http://www.soinfo.org/viewtopic.php?t=7088&sid=70deda16a97f10d067475cd4dd58c212&start=0#31460

Bio bi red da ga više dovedu u red.:ohno:

Zanimljivo je da se mi u Somboru kupamo u tom kanalu,poplocavamo setaliste uz njega i razvijamo kafice,kafane i restorane + brdo vikendica koje postoje na obali.Ja ga obozavam.
A par desetina km dalje nizvodno kada kanal prodje pored par fabrika u Crvenki,Kuli i Vrbasu on padne
na 30 cm dubine :ohno:.U Kuli recimo kada sam zadnji put bio pored njega cinilo mi se da mogu da ga pretrcim a da ne potonem,toliko je ''voda'' gusta. :ohno:

A da ne spominjemo koliko smrdi leti u Vrbasu. Jadni ti ljudi što žive pored.

Nesto vec zavrseno...

OSNOVNA ŠKOLA STARA PAZOVA – MALA BOSNA

Godina, površina: 2007, površine preko 3.000m2
Opis poslova: Stručno-tehnički nadzor nad izgradnjom, sve faze
Vrednost posla: oko 2.100.000,00€
Investitor: Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, Beograd, Nemanjina 22-26
Program poboljšanja stanja škola

Pocetak izgradnje.

http://i46.tinypic.com/206djeb.jpg

Izgradnja u toku.

http://i50.tinypic.com/awpqv.jpg

Konacan izgled.

http://i48.tinypic.com/js1t1h.jpg

PEŠAČKA ZONA APATIN

Mesto: Apatin, Srbija
Investitor: Opština Apatin i JP Apatin
Površina: oko 32.000m2
Godina: 2002.-2008.
Autor: Prof. Predrag Cagić, dipl.inž.arh. i Milorad Ćirić, dipl.inž.arh.

http://i46.tinypic.com/112g561.jpg

http://i48.tinypic.com/sc855c.jpg

http://i49.tinypic.com/21bkl7m.jpg

http://i47.tinypic.com/2uztsvm.jpg

http://i50.tinypic.com/2yoel40.jpg

http://i50.tinypic.com/6ep0s5.jpg

http://i50.tinypic.com/29qci9d.jpg

http://i48.tinypic.com/27xjq7l.jpg

haha! šta misliš, ko je otvorio tu temu? :D


Pretpostavio sam.:)


11. 01. 2010.| 11:33
Novi objekti za boravak sportista u Kikindi - u toku rekonstrukcija nekadašnjeg omladinskog naselja

http://i48.tinypic.com/1052nlt.jpg

Rekonstrukcija nekadašnjeg omladinskog naselja koje pripada Sportskom centru "Jezero" u Kikindi je u toku. U radove je uloženo svega 150.000 dinara, a objekti su namenjeni za boravak sportista koji dođu u taj grad, ali i za turiste, navedeno je na sajtu opštine Kikinda.

Kako je rekao direktor "Jezera" Milovan Ranđić, poslovi su pri kraju, a obavljaju ih radnici Sportskog centra.

- Planiramo da se tokom sledeće godine posvetimo i turizmu. Moći ćemo da ugostimo ekupu od 20 članova, koliko je uobičajeno u sportu. Nameravamo da pristupačnim cenama i uz dobru uslugu privučemo goste, ne samo sportiste - rekao je Ranđić i dodao da Sportski centar "Jezero" u rekonstrukciju ulaže sopstvena sredstva.

Objekti su, inače, od fasadne cigle i biće osposobljeno 10 soba sa po dva ležaja, kupartilima, odnosno tuš kabinama.

Renovirano omladinsko naselje u okviru Sportskog centra "Jezero" leti će poslužiti kao motel, što će dobro doći posetiocima koji bi pored sportskih terena i drugih sadržaja, imali i obezbeđenu ishranu i sobe za boravak.


Ekapija (www.ekapija.com/website/sr/page/285293)

DUOCHEM – NOVA PAZOVA

http://i50.tinypic.com/2rwmcyu.jpg

SOL GROUP

Delta Inženjering je za potrebe velike italijanske grupacije Sol group uradio kompletnu projektno-tehničku dokumentaciju I bio je glavni izvodjač radova u Distributivnom centru gasova u Novoj Pazovi,gde se vrši punjenje,skladištenje I distribucija boca sa tehničkim gasovima.

http://i47.tinypic.com/30mpmad.jpg

F1 stiže u Staru Pazovu
B. B. MIJIĆ, 19.04.2010 20:55:23
http://www.novosti.rs
Pazova bi uskoro mogla da postane najsportskija opština Srbije. Posle uveliko odmakle gradnje nacionalne kuće fudbala, sada želi i da izgradi pistu po standardima Formule 1 na kojoj bi se nadmetala najveća imena sveta u automobilizmu i motociklizmu. Partner „Stefan-GP“, korporacija koja je pokušala ove godine da uđe sa svojim bolidom u takmičenje najbržeg cirkusa, kako saznajemo, spreman je da u ceo projekat uloži 20 miliona evra. Najverovatnije, lokacija buduće staze Formule 1 bila bi kraj puta Stara Pazova - Golubinci.
- Investitoru nudimo sigurno najpovoljnije uslove kada je u pitanju lokacija, uz maksimalno ubrzanje dobijanja svih neophodnih dozvola za gradnju koje su u nadležnosti lokalne samouprave - obećava Goran Jović, predsednik opštine, uveren u brzi početak realizacije same gradnje. - Jedan takav sportski objekat mnogo bi značio za promociju Srbije i opštine Stara Pazova, ne samo u Evropi, već i u svetu.
Projekat izgradnje piste po standardima Formule 1 u Staroj Pazovi biće obelodanjen u četvrtak. Kako „Novosti“ saznaju, projektom buduće staze i pratećih objekata obuhvaćena je površina od nekoliko desetina hektara zemljišta. Sama staza za trke duga je tri i po kilometra, a s tribina će trke moći da posmatra više od 20.000 gledalaca. Investitoru su ponuđene tri lokacije. Kao najizglednija jeste trasa uz regionalni put Stara Pazova - Golubinci, gde već ima izgrađene neophodne infrastrukture. Gradnja bi trajala dve godine, uz ulaganja od 20 miliona evra.

DOBAR POSAO
Pored piste, ono što je za nas daleko važnije, gradiće se i mnogi drugi objekti u okviru Tehnološkog parka - otkriva Jović. - Pošto investitor namerava u Srbiji da testira i proizvodi delove, ali i kompletne trkačke automobile, to znači zapošljavanje koje nam je tako neophodno.



http://img694.imageshack.us/img694/2092/00025880.jpg (http://img694.imageshack.us/i/00025880.jpg/)

Staza za Auto Trke Stara Pazova (osnovni podaci)
Dužina staze 3,538.57 metara
Dužina klupske staze 2,542.66 metara
Dužina startnog pravca 807.21 metara
Širina staze na startu 15.00 metara
Širina staze na preostalim delovima 12.00 metara
Broj pravaca 5
Broj krivina 16
Levih krivina 5
Desnih krivina 11
Pravaca 5
http://www.sportal.rs/news.php?id=25880

21. 06. 2010.| 13:37
Novi trg u Beočinu napravljen od posebne vrste betona - otvaranje 22. juna

http://www.ekapija.com/dokumenti/beocin_trg_240809.jpg

Građani Beočina moći će od sutra (22. jun 2010. godine) da se okupljaju, druže i uživaju u mnogobrojnim kulturnim i zabavnim sadržajima na novom trgu.

Novi trg u Beočinu izgrađen je od posebne vrste betona Artevia, prvi put korišćenog u našoj zemlji. Svečanom otvaranju prisustvovaće generalni direktor kompanije "Lafarge" Kostin Bork (Costin Borc), predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić i predsednik opštine Beočin Bogdan Cvejić.

Projekat izgradnje centralnog trga, vredan 270.000 EUR, realizovan je u saradnji sa opštinom Beočin i primer je održive gradnje, u kojem su učestvovale brojne lokalne firme i jedna iz Rumunije.

Ovaj projekat započet je prošle godine, kada je raspisan konkurs za idejno rešenje, na koji je pristiglo 48 radova mladih arhitekata. Autori idejnog rešenja su bračni par Jelena i Srđan Tomić iz Aranđelovca koji su za ovaj projekat nagrađeni sa 150 hiljada dinara.

Ekapija (www.ekapija.com/website/sr/page/323459)

06. 07. 2010.| 14:32
Non-stop uživanje u vodenim atrakcijama - Aqua park u Bačkom Petrovcu imaće 15 bazena, marinu, letnju pozornicu, sportske terene

http://www.ekapija.com/dokumenti/aqua_park_080710.jpg

Izgradnja jednog od najvećih i najsavremenijih aqua parkova u Evropi, koji će raditi cele godine 24 sata dnevno, počeće ove godine na prostoru gde se Mali bački kanal uliva u Veliki bački kanal. Ova nesvakidašnja vodena atrakcija, vredna 21 mil EUR, prostiraće se na 20 hektara u Bačkom Petrovcu.

- Aqua park u Bačkom Petrovcu izdvajaće nasavremenija tehnologija. Planiramo izgradnju 15 otvorenih i zatvorenih bazena, veliki broj tobogana, divlje reke, jezera sa morskom vodom, jezero na čijem središtu će biti letnja pozornica za razne manifestacije – opisuje sadržaj budućeg aqua parka Jan Brtka, direktor firme "L&B Park", ćerke firme "Aqua Terming Invest", koja je investitor aqua parka.

U okviru kompleksa biće izgrađena biciklistička staza, tereni za mini golf, tenis, košarku, rukomet, fudbal što će omogućiti pripreme sportista za takmičenja.

- Planiramo da u blizini ulaza u aqua park sagradimo hotel sa 100 ležajeva. Želeli bismo da to bude hotel sa pet zvezdica, a imamo mogućnosti za to jer ispunjavamo i uslov da smo na 100 kilometara udaljeni od aerodroma – kaže Brtka.

U budući aqua park moćiće da se dođe brodom jer, kako kaže naš sagovornik, u planu je izgradnja i marine. U ovom kompleksu mesto će naći i pecaroši jer je jedan deo parka predviđen i za sportski ribolov.

http://www.ekapija.com/dokumenti/aqua_park_070710.jpg

Direktor "L&B Park" očekuje da će ovu turističku atrakciju otvoriti do kraja 2013. godine. U poslednjoj fazi izgradnje biće otvoreno i banjsko lečilište.

- Mi smo spremni da krenemo već sutra sa izgradnjom, ali čekamo sve potrebne papire, a ta procedura može potrajati. Geodetsko snimanje smo uradili. Raspisali smo tender za bušotinu termalne vode. Temperatura vode je 46 stepeni Celzijusa što je dovoljno za potrebe aqua parka - kaže Brtka.

U opštini Bački Petrovac kažu da su doneli odluku o izradi planu detaljne regulacije i da očekuju da će ubrzo završiti izdavanje dozvola za izgradnju aqua parka.

Kako je ranije najavljivano, u startu će biti zaposleno 100 radnika, a kasnije i do 500, a osim toga otvoriće se mogućnost za mnoge preduzetničke inicijative.

Slovačko preduzeće "Aqua Terming Invest" već je izgradilo dva aqua parka u Evropi i projektovalo aqua park u Bačkom Petrovcu.

S.O.

Ekapija (www.ekapija.com/website/sr/page/327982)

19. 07. 2010.| 09:10
Počinje rekonstrukcija zgrade Skupštine opštine Kikinde

http://www.ekapija.com/dokumenti/kikinda_030707.jpg(Kikinda)

Rekonstrukcija zgrade Skupštine opštine Kikinda trebalo bi počne uskoro, objavljeno je na sajtu te opštine. Prvom fazom radova predviđena je opravka krova i dela zgrade do oluka, što je u najlošijem stanju, a kasnije će biti urađena izolacija građevine i fasada. Kako je rekao načelnik Opštinske uprave Branko Ljuboja, ukupna vrednost posla koji je, nakon javne nabavke, poveren kikindskoj građevinskoj firmi "Pemir", iznosi 14 miliona dinara.

Deo novca, tri miliona dinara, dobijen je nakon konkursa, iz fonda igara na sreću od Ministarstva za upravu i lokalnu samoupravu Republike Srbije, a deo obezbeđuje lokalna samouprava.

Zgrada Skupštine opštine jedna je od najreprezentativnijih građevina u Kikindi. Podignuta je 1894. godine. Odavno nije obnavljana, te je krov prošle godine počeo da prokišnjava, što je ozbiljno oštetilo njenu unutrašnjost.

Pre godinu dana na ulaz je postavljena skela kako bi prolaznici bili zaštićeni od eventualnog pada crepa ili komada maltera. Skela, inače, ne košta lokalnu samoupravu ni dinara, navedeno je na sajtu.

Važno je napomenuti da je za rekonstrukciju zgrade dobijena saglasnost Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici. Imanovan je i nadzorni organ u kojem je i predstavnik pomenute ustanove u Subotici.

U skladu sa propisima predviđenim Zakonom o planiranju i izgradnji, u toku je prikupljanje dokumentacije o prijavi radova.

Ekapija (www.ekapija.com/website/sr/page/330909)

^^ Kada bi sve zgrade skupstina vojvodjanskih gradova kao i ''gradskih kuca'' stavili na jednom mestu,to bi bio najlepsi grad na kugli zemaljskoj :).

02. 09. 2010.| 14:00
"Gorenje" do kraja godine gradi još jednu fabriku u Staroj Pazovi - Uz investiciju od 11,5 mil EUR i šansa za 250 radnika

http://www.ekapija.com/dokumenti/GorenjeStudioStaraPazova_180608.jpg("Gorenje studio", Stara Pazova)

Slovenačka kompanija "Gorenje" izgradiće do kraja godine novu fabriku u Staroj Pazovi u kojoj će biti zaposleno 250 novih radnika.

Ugovor o izgradnji fabrike čija je vrednost 11,5 mil EUR, potpisali su danas ministar ekonomije Mlađan Dinkić i član Upravnog odbora "Gorenja" Branko Apat.

Kompanija "Gorenje" poseduje dve fabrike u Srbiji, u Valjevu gde proizvodi belu tehniku i u Staroj Pazovi gde proizvodi radijatore i bojlere.

Dinkić je kazao da kompanija "Gorenje" trenutno u Srbiji zapošljava 500 radnika i da ima plan da do kraja ove godine uposli još toliko ljudi, navodi se u saopštenju Ministarstva ekonomije.

On je rekao da će nova fabrika u Staroj Pazovi biti završena do kraja ove godine i da će proizvodnja krenuti u januaru 2011. godine.

- "Gorenje" izvozi robu u vrednosti od oko 50 mil EUR, a verujem da će taj iznos u narednih godinu-dve dana premašiti 100 mil EUR. Srbija zahvaljujući ovakvim kompanijama u prvih sedam meseci ove godine ima rast izvoza od čak 20% - rekao je Dinkić.

On je kazao da je Vlada podržala otvaranje svakog novog radnog mesta u toj kompaniji sa po 4.000 EUR. Do sada je ukupno dodeljeno 1 mil EUR.

Ekapija (www.ekapija.com/website/sr/page/342668)

11. 09. 2010.| 16:38
Hotel, bazeni, saune, fitnes i odmor na 24.000 m2 - Novo Miloševo dobija velnes i spa centar vredan oko 42 mil EUR

http://www.ekapija.com/dokumenti/dvorac_karaculj_1192010.jpg(Dvorac "Karačonji")

Novo Miloševo moglo bi uskoro da postane vojvođanska prestonica spa i velnes odmora. Ako sve bude teklo po planu nosilaca državne i lokalne vlasti, novobečejska mesna zajednica dobiće najsavremeniju termalnu banju, mnoge sadržaje po ugledu na slične svetske centre, a dvorac koji se nalazi u sredini kompleksa zasijaće novim sjajem.

Projekat formiranja turističke zone i izgradnje modernog velnes spa centra krenuo je od početne ideje da se iskoriste postojeći prirodni resursi i izgradi termalna banja u Novom Miloševu. Projektni tim je formulisao misiju razvoja buduće turističke destinacije i osnovano je preduzeće "Vojvodina Spa" d.o.o. kojem je povereno sprovođenje svih potrebnih aktivnosti za realizaciju projekta.

Hotel, bazeni, saune...

Kako je u razgovoru za "eKapiju" naveo direktor preduzeća "Vojvodina Spa", Đorđe Popov, planirana je izgradnja wellness i spa centra površine 24.000 m2, za dnevne goste kapaciteta 600-800 posetilaca dnevno. On bi sadržao otvoreni i zatvoreni bazen sa termalnom vodom temperature od 36 stepeni, zatim sauna centar, fitnes centar, mesta za odmor kao i poseban deo namenjen deci. Dnevna ulaznica u ovaj centar i korišćenje svih njegovih sadržaja bila bi oko 12 EUR u dinarskoj protivvrednosti. Doplaćivalo bi se jedino korišćenje sauna centra, u visini od oko 5 EUR.

http://www.ekapija.com/dokumenti/smarjeske_sauna_010507.jpg

Osim ovoga planirana je i izgradnja parkinga na 2ha, dok je površina od još 3 ha predviđena za zelenilo, fontane, mobilijer i slično.

Po uzoru na nekoliko sličnih centara u Austriji, predviđena je i izgradnja smeštajnih kapaciteta, kako bi gosti koji Novo Miloševo i Vojvodinu zavole na prvi pogled, mogli duže da uživaju u predviđenim sadržajima. Stoga je u planu izgradnja hotela sa četiri zvezdice sa 120 soba. Organizaciono, to bi uglavnom bile dvokrevetne sobe i studia. Osim restorana, hotel će imati i "beauty" centar (frizerski, kozmetički salon), centar za masaže..

Ovakav sadržaj graditeljima daje nadu da bi godišnje kroz ovaj centar moglo da prođe oko 300.000 gostiju.

Ali, to nije sve...

Osim termalne vode, razlog zašto je "Strategija razvoja turizma Republike Srbije" dala najviši prioritet podizanju spa destinacija u Vojvodini i pri tome je prepoznala i Novo Miloševo kao idealno za to, je i dvorac Karačonji.

http://www.ekapija.com/dokumenti/dvorac_kastilj_120209.jpg(nekadašnji izgled dvorca)

Ovdašnju najvažniju turističku atrakciju, istorijski dvorac "Karačonji" izgradio je grof Lajoš Karačonji 1857. godine, kao rezidencijalno zdanje klasicističkog stila. Danas su dvorac i park u njegovom njegovom okruženju u lošem stanju i zahtevaju program obimne restauracije kako bi mogli da se koriste. Staro skladište preko puta dvorca već je renovirano i pretvoreno u Etnografski muzej.

Dvorac se prostire na površini od 2.500 m2. Prva ideja je bila da se velnes centar smesti u njega, ali se od nje ubrzo odustalo jer je to suviše mala površina za sve ono što se želi postići.

Umesto toga, dvorac će biti rekonstruisan i nalaziće se u neposrednoj blizini centra. Namena dvorca je od izgradnje često menjana, a danas se u njemu nalaze prostorije preduzeća "Vojvodina spa". Da je reč o nesvakidašnjem projektu u Srbiji, treba napomenuti da je prenamenom dvorca koji se nalazi na listi zaštićenih kulturnih dobara, u njemu planirana izgradnja nekoliko luksuznih apartmana sa pet zvezdica, ekskluzivni butici, kongresni centar, kazino…

Reklo bi se da će to biti grad u malom. Popov nije mogao d precizira koliko će novca biti potrebno za rekonstrukciju dvorca, jer će se ta procena biti urađena nakon što Zavod za zaštitu spomenika završi projekat spoljne rekonstrukcije dvorca.

Investitori, projekti i planovi

http://www.ekapija.com/dokumenti/zona_novo_milosevo_1192010.jpg

deja o osnivanju velnes i spa centra potekla je još 2006. godine. Nakon što je 2008. Ministarstvo ekonomije raspisalo tender na kome je austrijska kompanija "Oberer Consulting" izabrana da izradi "Master plan turističke destinacije Novo Milloševo", napravljen je novi pomak. Taj master plan, čiju izradu je sa oko 12 miliona dinara finansiralo Ministarstvo, usvojen je u oktobru 2009, a tri meseca posle osnovano je preduzeće "Vojvodina spa", koje će nadgledati ceo projekat.

Javnim tenderom u avgustu ove godine "Oberer Consulting" je izabran i za konsultanta na ovom projektu. Kako Popov navodi za "eKapiju", u narednih 6 meseci "Vojvodina Spa" I "Oberer Consulting će uraditi koncept subvencija, arhitektonski predkoncept I biznis plan. A nakon toga biće raspisan i tender za izbor strateških partnera.

Procena je da je za izgradnju svega gore navedenog potrebno oko 42 mil EUR. Kako je planirano finansiranje kroz javno-privatno partnerstvo, planirano je da najviše do 20% sredstava dođe iz javnih prihoda dok bi finansijsku konstrukciju zatvorio potencijalni investitor.

Spa centar - pomodarstvo ili potreba?

http://www.ekapija.com/dokumenti/spawellnessmasaza_160508.jpg

Budući da se sve više govori o izgradnji spa centara, masažama, zdravoj ishrani i sličnim temama, mnogi su skloni da se zapitaju da li je sve to posatlo modni trend ili stvarna potreba.

Popularnost spa tretmana neprestano raste sve više kako ljudi pronalaze sebe u opuštanju u dnevnim spa ritualima, masaži i zdravlju. Spa danas cilja da postavi novi, zdraviji životni stil svojim klijentima po pravilima zdrave ishrane, edukaciji o zdravim navikama, fitnesom, tematskim radionicama i tome slično.

Transformacija životnog stila može se sprovesti uz pomoć složenih programa koji uključuju spa servise, bavljenje fizičkim fitnesom, edukacijom o velnesu i pravilnom ishranom. Znači, ljudi prihvataju spa ne zbog toga što to postaje moderno i statusni simbol, već zbog mnogobrojnih koristi po zdravlje koje nudi. Spa postaje sastavni deo u životu ljudi, zaključuje se na Internet prezentaciji kompanije "Vojvodina Spa".

J.Đ.

Ekapija (www.ekapija.com/website/sr/page/344812)

Akva-park će biti izgrađen u Bačkom Petrovcu (http://www.naslovi.net/izvor/beta/1979423)

NOVI SAD, 14. septembra 2010. (Beta) - U Bačkom Petrovcu biće izgrađen akva-park "Vodeni svet", što je do sada najveća investicija iz Slovačke, s obzirom da je ukupna vrednost projekta 22 miliona evra, saopštio je večeras vojvođanski sekretarijat za informacije.

http://www.vojvodina.gov.rs/images/stories/novosti/2010/09%20Septembar/1409_Pajtic_B_Petrovac_Aquapark%20Ms.jpg

Investitor je slovačko preduzeće Akva terming, koje u toj zemlji već ima dva takva centra, koji predstavljaju turistički atraktivan spoj sporta, sportske rekreacije, odmora i hotelsko-ugostiteljskih sadržaja, piše u saopštenju.

Najavljeno je da prva faza izgradnje treba da bude gotova na proleće naredne godine. Pored olimpijskog i manjih bazena, od kojih će jedan biti sa slanom vodom, u parku površine oko 20 hektara biće otvoren i hotel, kao i drugi neophodni turistički i ugostiteljski objekti.

Lokaciju na kojoj će biti izgrađen akva-park danas je obišao i predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić, koji je rekao da će posao u "Vodenom svetu" dobiti 100 radnika, kao i mnogobrojni ugostitelji i drugi zaposleni u pratećim delatnostima.

On je ocenio da će se na taj način ojačati i turistički potencijali Vojvodine.

Budući akva-park nalaziće se izvan Bačkog Petrovca, na putu ka Novom Sadu, od koga će "Vodeni svet" biti udaljen 18 kilometara.

(Beta, 14.09.2010)



Vidim da ima neke veze investicija sa Donjim Kubinom, možda je Goxter umešao prste :D

26. 10. 2010.| 09:53
Kikindi 2,5 miliona dinara - Novac od igara na sreću za projekat rekonstrukcije suda

Državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Duško Radaković uručio je juče rešenje zameniku predsednika opštine Milošu Latinoviću, po kojem lokalnoj samoupravi pripada 2,5 miliona dinara od igara na sreću.

Kako je predviđeno, novac će biti iskorišćen za izradu projektne dokumentacije rekonstrukcije zgrade Osnovnog suda i Suda za prekršaje u Kikindi, pre svega kada je reč o bezbednosti i o njihovoj boljoj energetskoj efikasnosti.

Radaković je istakao da se nada da će Ministarstvo pravde dogodine izdvojiti i dodatna sredstva kako bi rekonstrukcija mogla da bude potpuna, a pre svega da se zaštiti sudska arhiva.

Latinović je zahvalio Ministarstvu za upravu i lokalnu sdamoupravu na donaciji i istakao dobru saradnju lokalne samouprave sa njim.

U ovoj tranši nadležno ministartvo je od igara na sreću opredelililo 120 miliona dinara.

Po istom osnovu kikindskoj opštini je u junu ove godine dodeljeno 5,7 miliona dinara. Za rekonstrukciju zgrade opštine opredeljeno je tri, a 2,7 miliona dinara za izradu glavnih projekata sanacije i adaptacije objekata Predškolske ustanove "Dragoljub Udicki", kako bi se povećala njihova energetska efikasnost.

Državni sekretar Ministarstva za upravu i lokalnu samoupravu Duško Radaković najavio je do kraja godine još jednu tranšu dodele sredstava od igara na sreću.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/359823)

29. 10. 2010.| 12:11
"Vojvođanska Venecija" žedna investicija – Bela Crkva ponudila lokacije za izgradnju hotela i apartmana na pet jezera

http://www.ekapija.com/dokumenti/bela_crkva_jezera_291010.jpg(Bela Crkva)

U kotlini reke Nere, okružena ograncima Karpata, rečnim tokovima Dunava, Karaša i kanala DTD, smestila se Bela Crkva sa svojih sedam jezera. Prozirno zelena voda, šljunkovito dno, peščane plaže, bujna vegetacija i blizina Deliblatske peščare čine jedinstvenu turističku ponudu Banata. Nesvakidašnje obilje vodnih tokova u Beloj Crkvi retko koga ostavlja ravnodušnim, te svako ko je posetio kaže da je "ne zovu badava `Vojvođanska Venecija`".

Nasuprot prirodnom bogatstvu, ova opština spada u nerazvijene lokalne samouprave u našoj zemlji, kojoj su neophodne nove investicije. Za one koji žele da ulažu u turizam, Bela Crkva pripremila je niz atraktivnih lokacija na obalama svojih jezera, gde je planirana izgradnja hotela, apartmana i ugostiteljskih objekata.

Osim toga, opština je kod NIP-a konkurisala za 450 miliona dinara za izgradnju prve faze marine na Dunavu. Ta marina imala bi oko 500 vezova za prihvat manjih brodova, a novac iz NIP-a neophodan je kako bi se finansirala početna ulaganja i infrastukturno opremanje lokacije. Za dalje investicije neophodan je strateški partner koji bi izgradio ugostiteljsko-smeštajne objekte, trgovinske radnje, bazene, i ostali planirani sadržaj. Projekat za izgradnju marine uradio je biro "Ekopolis".

Belocrkvanska jezera

http://www.ekapija.com/dokumenti/marina_stara_palanka_bela_crkva_291010.jpg(Animacija buduće marine)

Prema rečima Vojislava Stevanovića, član Veća za urbanizam opštine Bela Crkva, za sve ponuđene parcele na obalama jezera urađen je plan detaljne regulacije, a građevinske dozvole moguće je dobiti i za samo sedam dana.

- Predviđeno je da hoteli, u zavisnosti od lokacije, imaju od 1.000 do 2.500 m2, a maksimalni broj ležaja biće 50. Takođe smo razmišljali i o manjim smeštajnim kapacitetima, za koje smo planirali izgradnju apartmana od 70 do 350 m2. Zemljište je kompletno infrastrukturno opremljeno, odnosno ima struju, vodu, kanalizaciju i pristupne saobraćajnice. Bela Crkva za sada koristi pet od sedam jezera, a ponuđene lokacije su uglavnom na potezu od grada ka selu Vračevgaj. Nijedna parcela nije više od 150 metara udaljena od jezera, a neke su i na desetak metara od vode - objasnio je za "eKapiju" Stevanović.

Prema rečima našeg sagovornika, za kupovinu zemljišta na kome je moguće izgraditi oko 150 m2 treba izdvojiti od 8 do 10.000 EUR.

- Lokacije ćemo davati u zakup na 99 godina, a budući vlasnici će potom moći da izvrše konverziju zemljišta u skladu sa propisima. Voda u jezerima se koristi iključivo za kupanje, a u blizini nema industrije. Bela Crkva ima jedan kompleks smeštajnih kapaciteta, ali to nije dovoljno s obzirom na turističke potencijale koje treba iskoristiti. Bela Crkva je inače idealna destinacija za razvoj lovnog i sportskog turizma, ribolov, itd.

http://www.ekapija.com/dokumenti/vojislav_stevanovic_291010.jpg(Vojislav Stevanović)

Vojni komlpeks na licitaciji u novembru

Dodatni razlog za ulaganje u Beloj Crkvi investitori će imati kada se reši pitanje vojnog kompleksa od 80 hektara, koji se nalazi na rubu tzv. Glavnog jezera. Prema rečima Stevanovića, objekat iz doba Austrougarske ponuđen je na prodaju, a idealan je za izgradnju studentskog odmarališta za velike univerzitske centre u našoj zemlji.

- Vojni kompleks nije dobio prenamenu i pokušavamo da nađemo investitora sa kojim bismo pronašli najbolji model za ulaganje i saznali za šta je on zainteresovan, a onda bismo te predloge uneli u u generalni plan. Vlasnik je Vojska Srbije, a početna cena je 550 miliona dinara, a sam objekat ima oko 10.000 m2. Ukoliko ne nađemo investitora, pokušaćemo da se dogovorimo sa Vojskom da nam ustupi bar deo površine uz jezero, kako bismo napravili planove za tu atraktivnu lokaciju- kazao je Stevanović, dodajući da će licitacija za kompleks biti organizovana u novembru.

Reč je o kapitalnom zdanju iz doba austrougarske vladavine, koje se može rekonstruisati po najsavremenijim svetskim standardima. Zgrada već neko vreme nije u funkciji, a nekada je u njoj bio jedan od najvećih vojnih auto centara. Kompleks ima dosta površina koje su uređene za vožnju, pogodne za karting, a na tom prostoru može voziti čak i tenk.

Bela Crkva je od Beograda udaljena 100 km dobrog puta, dok je razdaljina do Vršca 35 km. Najpoznatija belocrkvanska jezera su Glavno, Vračevgajsko, Šaransko, Šljunkara.

Glavno jezero

http://www.ekapija.com/dokumenti/bela_crkva_jezera3_291010.jpg(Animacija jednog od budućih hotela na jezeru)

Glavno jezero se nalazi na 800 m od centra grada i ono je najstarije i najurbanije jezero okruženo plažama. Glavna plaža ima betonski kej i tuševe, Dečja plaža je šljunkovita, dok je plivalište osvetljeno i ima skakaonicu. Jezero raspolaže raznovrsnim smeštajnim kapacitetima, a tokom letnje sezone duž obale rade mnogobrojni ugostiteljski objekti. Na ovom jezeru organizuju se i letnje škole plivanja, ronjenja i jedrenja.

Vračevgajsko jezero

Vračevgajsko jezero ima kamp sa pedesetak kamp jedinica i tri bungalova za smeštaj, a gostima su na raspolaganju restoran i kafić na samoj obali. Plaža je šljunkovita, opremljena ležaljkama i suncobranima, a ljuljaške, klackalice i tobogan uživanje su za nalmlađe goste.

Šljunkarsko jezero

Jezero Šljunkara je najveće jezero i poznato je po širokoj plaži opremljenoj tuševima i ležaljkama. U pozadini plaže nalazi se kafić sa brzom hranom, a ovo jezero jedino ima ostrvo. Osim uređene plaže, gostima su na raspolaganju za kupanje i male uvale, sa netaknutom prirodom.

Šaransko jezero

Šaransko jezero nije urbanizovano i predstavlja raj za ribolovce. Preporučuju ga gostima koji žele mir i uživanje u prorodnom okruženju ovog jezera.

T.S.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/361467)

Vojvodina pala “s konja na magarca” (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=10&dd=30&nav_id=468881)

30. oktobar 2010. | 13:44 | Izvor: Blic Novi Sad -- Pre tri godine studija Svetske banke je pokazala da Vojvodina više nije razvijenija od proseka Srbije, što su potvrdila i nedavna istraživanja.

http://www.b92.net/news/pics/2010/10/7491152724ccc05caf1f9f922581217_450x338.jpg
Pokrajina ni po jednom parametru ne odskače od državnog proseka, ali po svakom parametru, i sve izrazitije, zaostaje za Beogradom.

Trend siromašenja Lala se uočava upravo tamo gde se do pre koju godinu oslikavala visoka kupovna moć - na tržištu nekretnina u najvećim gradovima.

Dok je Nacionalna korporacija za osiguranje stanova za prvih devet meseci osigurala kupovinu u vrednosti od 250, naspram prošlogodišnjih 142 miliona evra, što jasno ukazuje na porast prometa, u Novom Sadu i Subotici tržište stanova, parcela i poslovnog prostora je na najnižim granama; čak je i 1999. godine bilo dinamičnije...

U Novom Sadu dnevno se u sudu overi ugovor, dva ili nijedan, pre samo četiri godine i pedeset! Mnogi od 576 stanova za koje je izdata građevinska dozvola neće biti ni započeti, dok je 2005. godine započeto zidanje čak 5.394 stana! Stan kao investicija je zaboravljen. Retkim kupcima stanovi su neophodni za život ili školovanje dece.

Prošlost je kupovina u izgradnji, sada kupac kešira 35.000-40.000 evra, ostatak plati kreditom ili u više polugodišnjih rata.

Cene su se survale, kvadrat nove garsonjere u centralnoj zoni može se kupiti za 1.000 evra, a pre tri godine se plaćalo i 1.750 evra. U predgrađima stan se nađe za 700 evra po kvadratu. Stanovi iz državnog podsticajnog programa (1.100 u prvoj, 900 evra za kvadrat u drugoj zoni) biće skupi u odnosu na tržišnu ponudu!

Još je manje interesovanje za lokale. Na atraktivnom Bulevaru oslobođenja, arteriji poslovnog Novog Sada, nude se lokali za 2.000 evra po kvadratu, ali kupovine nikad manje. Donedavno ugovaralo se i po 4.500 evra i čekalo godinu-dve na izgradnju.

Zastoj potražnje, međutim, ne znači da nema potrebe za stanovima. Nedavna analiza po kvartovima je pokazala da cirka 15.000 starijih od 25 godina, često i sa decom, živi kod roditelja.

Slično je i na severu Bačke. U naselju Prozivka Subotičani su kvadrat novog stana plaćali 970, sada nema prodaje ni za 650 evra. U ovom rejonu stariji stan se može kupiti i za 500, a u rejonu Radijalac za 550 evra po kvadratu.

Cekaj, kako? Zar nije ovde dobar deo forumasa tvrdio sprotno? :sly:

Bilo kako bilo vazno je da se Srbija razvija ravnomjerno.

^^
Ne slazem se sa ovom izjavom, ako Vojvodina ima kapaciteta da se brze razvija od Centralne Srbije onda nek se razvija, kao sto je pozeljno da se Centralna Srbija razvija shodno svojim kapacitetima.


Pitam se cija je ovo krivica...

Bilo kako bilo vazno je da se Srbija razvija ravnomjerno.

To u svakom slučaju nije poželjno , razlog zašto je Vojvodina pala koja je bila ekonomski najrazvijeniji region na ovim prostorima je sistematska pljačka njenih bogatstava od strane komunista koji su industriju prebacivali u druge dijelove SFRJ (čitaj: Hrvatsku i Sloveniju) ,dalje se sve zna ,Vojvodina je dijelila sudbinu svih nas. Kamo sreće da se ona brže razvija i na taj način vuče i ostale.

U svakoj normalnoj zemlji se gleda uravnoteziti razvitak(razlika up to 25% je mozda moguca ne vise) radi stabilizacije ukupne zemlje, sve ostalo su gluposti. Ne kazem da Vojvodina treba pasti ekonomski nego da se druge sredine sto vise moguce podstaknu i tako dobiju na atraktivnosti i uzmu korak sa Vojvodinom.

U svakoj normalnoj zemlji se gleda uravnoteziti razvitak(razlika up to 25% je mozda moguca ne vise) radi stabilizacije ukupne zemlje, sve ostalo su gluposti. Ne kazem da Vojvodina treba pasti ekonomski nego da se druge sredine sto vise moguce podstaknu i tako dobiju na atraktivnosti i uzmu korak sa Vojvodinom.


A ti si primetio kako se u nasem slucaju standard izjednacava zato sto se ostatak Srbije ubrzano razvija?! :ohno:

U svakoj normalnoj zemlji se gleda uravnoteziti razvitak(razlika up to 25% je mozda moguca ne vise) radi stabilizacije ukupne zemlje, sve ostalo su gluposti. Ne kazem da Vojvodina treba pasti ekonomski nego da se druge sredine sto vise moguce podstaknu i tako dobiju na atraktivnosti i uzmu korak sa Vojvodinom.

Ovo nije thread za debatu, ali ne slažem se sa mišljenjem. Ne treba centralna vlast da izjednačava regione Srbije, već treba da podstiče konkurenciju, pa onda ko je sposobniji taj će i biti bogatiji i razvijeniji. Goran Ješić je pre par meseci rekao da se investicije u Srbiji dele burazerski, a ja dodajem da je za to glavni krivac Dinkić koji gura investicije u one opštine gde su na vlasti njegovi pajtaši iz Unije regiona, npr Kragujevac, Zaječar itd. Na taj način se stvara situacija beznađa jer oni koji zaista žele da napreduju neće moći, a neke dembelije će da dobijaju pare. Mora da se podstakne konkurencija, pa onda ko je nesposoban ili neće da radi neka propadne.

Не желим никога да провоцирам, нити да расправа крене у фазону "чији је већи" (иако не сумњам да ће неко задужен за то благовремено одреаговати и обрисати све што (не) треба :D), али проћи ће још доста времена како би се квалитет живота у централној Србији (опет са изузетком БГ-а) попео на ниво Војводине (генерално гледано). Што не значи да не може Врање да престигне Сомбор или нпр. Лесковац Сремску Митровицу, али то ће опет бити изузеци који не излазе из локалних оквира и не значе много у ширем сагледавању ствари. Не могу две, три године стагнације или кризе, толико драстично променити неке ствари...

Ni u Vojvodini se ne zivi ni malo bajno i sjajno,ali u globalu zivi se i zivece se jos godinama mnogo bolje nego na samom jugu zemlje. To je cinjenica,i za to ne trebaju studije.

a ja dodajem da je za to glavni krivac Dinkić koji gura investicije u one opštine gde su na vlasti njegovi pajtaši iz Unije regiona, npr Kragujevac, Zaječar itd.

A ja cu na to dodati da je Kragujevcu uskracen svaki dinar iz delova drzave koji kontrolise DS,da mu je od 7 projekata za razvoj gradjevinske industrije odobren jedan (i to bas iz G17 ministarstva),da autoput Kragujevac-Batocina i obilaznicu ne zeli da finansira ministarstvo infrastrukture,da za opremanje stvari vezanih za FIAT ne stize ni dinara,i da nije tog Dinkica,Kragujevac bi bio na nivou Babusnice.

A zasto? Imas li logicko objasnjenje?

Tako da nemoj da mi pricas bajke o kojima ne znas. ;)

A ti si primetio kako se u nasem slucaju standard izjednacava zato sto se ostatak Srbije ubrzano razvija?! :ohno:
Citaj malo bolje. Ja sam rekao kako bi trebalo da bude...a ne sta je stvarnost....

Vojvodina je u bivšoj Jugoslaviji bila jedna od najrazvijenijih regiona tj. malo ispod Slovenije. Danas je Vojvodina u odnosu na Sloveniju daleko zaostalija i veoma me je iznenadilo kada sam putovao šumadijom i zapadnom Srbijom da su tamo magistrale tj. putevi većinom u boljem stanju nego što je to slučaj sa Vojvodinom. Pogledajte samo recimo put između Inđije i Sremskih Karlovaca koji je u očajnom stanju i nije se mjenjao decenijama a pogledajte puteve recimo u Čačku, ibarska magistrala itd. Nekažem da su i tamo u super stanju ali su po mojim procjenama u mnogo boljem stanju nego one u Vojvodini. Vojvodina je doživjela ono što i ostatak države tj. gubitak tržišta, sankcije i izolaciju od 10 godina koja je bila na nivou Kubanske trgovačke blokade i njihove izolacije međutim danas bi političari koji vode Srbiju trebalo da konačno sprovedu u djelo regionalizaciju Srbije i da se država regionalizuje tako da prihodi ostanu većinom kod lokalnih samouprava a Vojvodina ima sve predispozicije da postane opet najbogatiji dio Srbije jer sve najveće kompanije se nalaze na teritoriji pokrajine Vojvodine od Naftne industrije Srbije, rafinerije nafte, Srbija-gas itd. itd..

Ovo nije thread za debatu, ali ne slažem se sa mišljenjem. Ne treba centralna vlast da izjednačava regione Srbije, već treba da podstiče konkurenciju, pa onda ko je sposobniji taj će i biti bogatiji i razvijeniji. Goran Ješić je pre par meseci rekao da se investicije u Srbiji dele burazerski, a ja dodajem da je za to glavni krivac Dinkić koji gura investicije u one opštine gde su na vlasti njegovi pajtaši iz Unije regiona, npr Kragujevac, Zaječar itd. Na taj način se stvara situacija beznađa jer oni koji zaista žele da napreduju neće moći, a neke dembelije će da dobijaju pare. Mora da se podstakne konkurencija, pa onda ko je nesposoban ili neće da radi neka propadne.
Problem kod nas je sto se sve gleda kroz partijsku prizmu. Mene uopste nebi interesovalo koja partija gdje vlada ukoliko su ljudi sposobni i zele iskren boljitak svog/sela/grada/regiona/drzave, od mene bi dobili podrsku. Sto se tice konkurencije to je u redu, ali onda svi regioni moraju imati ista ovlascenja/pravni okvir, jer u suprotnom utrka nebi bila fer.

Ni u Vojvodini se ne zivi ni malo bajno i sjajno,ali u globalu zivi se i zivece se jos godinama mnogo bolje nego na samom jugu zemlje. To je cinjenica,i za to ne trebaju studije.



A ja cu na to dodati da je Kragujevcu uskracen svaki dinar iz delova drzave koji kontrolise DS,da mu je od 7 projekata za razvoj gradjevinske industrije odobren jedan (i to bas iz G17 ministarstva),da autoput Kragujevac-Batocina i obilaznicu ne zeli da finansira ministarstvo infrastrukture,da za opremanje stvari vezanih za FIAT ne stize ni dinara,i da nije tog Dinkica,Kragujevac bi bio na nivou Babusnice.

A zasto? Imas li logicko objasnjenje?

Tako da nemoj da mi pricas bajke o kojima ne znas. ;)

Pa to što bi Kragujevac bio na nivou Babušnice nije problem vlade, već lokalne vlasti u gradu, tj vaš problem. Ukoliko imate nesposobnu vlast i morate da čekate pomoć iz Beograda onda menjajte tu vlast. Inđija je počela razvoj pre nego što je Ješić bio član DS.

Ne može se u Beogradu odlučivati gde će pare ići po Srbiji, već treba opštinama prepustiti da same traže i love investitore, i samo na taj način će se izvšiti decentralizacija. Ovako dok svi čekaju da im Bepgrad da pare, nikad neće dobiti dovoljno, i onda ćete svi iznova da pričate kako sve pare idu u Beograd, i to je činjenica. Manji gradovi po Srbiji moraju nešto da urade za sebe, a ne da čekaju milostinju. Zbog toga mislim da je to što Dinkić radi pogrešno jer još više centralizuje državu, kad se kasa nalazi kod njega u Beogradu.

Taman smo par dana o decentralizaciji diskutovali u kafani. Belgrader je sasvim u pravu. Svaka opština mora da bude odgovorna za sebe. Ali bi se pare koje se dodeljuju iz raznih fondova trebale da dele transparentnim pravilom kao što se to u drugim državama radi. Znalo bi se tačno koliko koja opština plaća i/ili dobija. To bi bila prava decentralizacija i ne bi bilo mesta političkim igricama. Nažalost Dinkić sve obeća što mu padne na pamet ali mi se čini da je baš on jedan od glavnih faktora koji je protiv iskrene decentralizacije.

međutim danas bi političari koji vode Srbiju trebalo da konačno sprovedu u djelo regionalizaciju Srbije i da se država regionalizuje tako da prihodi ostanu većinom kod lokalnih samouprava a Vojvodina ima sve predispozicije da postane opet najbogatiji dio Srbije jer sve najveće kompanije se nalaze na teritoriji pokrajine Vojvodine od Naftne industrije Srbije, rafinerije nafte, Srbija-gas itd. itd..

Dozvoli da te ispravim, mislim da je važno da bi se shvatila decentralizacija. Da bi pare ostajale na lokalnom nivou (što bi svakako trebao da bude cilj) nije potrebna regionalizacija nego decentralizacija. Posle regionalizacije imaš više centralističkih sistema. Pare ponovo ne ostaju na lokalnom nivou. Vojvodina je isto jedan centralistički sistem, kao i Srbija.

Dozvoli da te ispravim, mislim da je važno da bi se shvatila decentralizacija. Da bi pare ostajale na lokalnom nivou (što bi svakako trebao da bude cilj) nije potrebna regionalizacija nego decentralizacija. Posle regionalizacije imaš više centralističkih sistema. Pare ponovo ne ostaju na lokalnom nivou. Vojvodina je isto jedan centralistički sistem, kao i Srbija.

da u pravu si..

Dozvoli da te ispravim, mislim da je važno da bi se shvatila decentralizacija. Da bi pare ostajale na lokalnom nivou (što bi svakako trebao da bude cilj) nije potrebna regionalizacija nego decentralizacija. Posle regionalizacije imaš više centralističkih sistema. Pare ponovo ne ostaju na lokalnom nivou. Vojvodina je isto jedan centralistički sistem, kao i Srbija.
Slazem se.

Citaj malo bolje. Ja sam rekao kako bi trebalo da bude...a ne sta je stvarnost....

Slazem se ja sa tobom da bi tako trebalo, ali u nasem slucaju Srbija sustize Vojvodinu samo zato sto se ona srozava.. a ne zato sto se ostatak zemlje razvija. Nema smisla da se najvise uzima od Vojvodine i ujedno u nju najmanje ulaze. Eto lepe srece da je Vojvodina razvijena kao Svajcarska, ali ovde je jad i beda.

08. 11. 2010.| 08:43
Italijanske kompanije "Aqua Techno" i "L Mar" zainteresovane za ulaganje u Robno-transportnom centru Apatin

Predstavnici italijanskih kompanija "Aqua Techno" i "L Mar" posetili su u petak (5. novembar 2010. godine) opštinu Apatin. Živorad Smiljanić, predsednik opštine, primio je Paola Turbolente iz firme "Aqua Techno" iz Rima i Rafalea Lapoćinija iz finansijske korporacije "L Mar" iz Napulja koji su se interesovali za ulaganja u Robno-transportnom centru Apatin, kao i za mogućnosti reke Dunav.

Predsednik apatinske opštine je upoznao goste iz Italije sa urbanističkim, građevinskim, logističkim i drugim kapacitetima opštine Apatin koji stoje na raspolaganja za strana i domaća ulaganja od zajedničkog interesa.

Sastanku su prisustvovali Jovo Korać, savetnik predsednika za investicije i Siniša Jovanović, rukovodilac odeljenja za stambeno-komunalnu delatnost i urbanizam opštinske uprave. Nakon razgovora gosti su obišli lokacije RTC-a, međunarodne marine, pristana za putničke brodove i banje Junaković.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/364181)

10. 11. 2010.| 08:58
Otvoren multifunkcionalni sportski teren u Novoj Pazovi

http://www.ekapija.com/dokumenti/teren_sport_101110.jpg

Pokrajinski sekretar za sport omladinu Vojvodine Modest Dulić i predsednik opštine Stara Pazova Goran Jović otvorili su u Novoj Pazovi multifunkcionalni teren za male sportove, na kome će moći da se igra košarka i odbojka. Teren je izgrađen sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za sport koji je izdvojio 3 miliona dinara i opštine Stara Pazova koja je u ovaj projekat uložila 8,5 miliona dinara.

Modest Dulić je rekao da će pokrajinski sekretarijat za sport i u narednoj godini raditi na sličnim projektima i najavio izgradnju istog terena u Golubincima, kao i pomoć pri uređenju sportske hale u Novoj Pazovi.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/365102)

10. 11. 2010. | 08:34
Počela izgradnja Dom zdravlja u Sremskoj Kamenici

http://www.ekapija.com/dokumenti/sremska_kamenica_101110.jpg

(Sremska Kamenica) Izgradnja novog objekta Doma zdravlja počela je juče u Sremskoj Kamenici, a novosadska lokalna samouprava je za radove izdvojila 31 milion dinara.Gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić rekao je na polaganju kamena temeljca da će ...

Ekapija

Vojvodina: Šest milijardi dinara za građevinsku industriju
11.11.2010 07:27:00
Vlada Vojvodine usvojila je danas Uredbu koja će omogućiti realizaciju 110 projekta u oblasti građevinske industrije, u vrednosti od blizu šest milijardi dinara, saopšteno je nakon sednice vlade.

Pokrajina će obezbediti 50 odsto sredstva, a Vlada Srbije ostatak iznosa. Ta sredstva će se investirati u zajedničke projekte sa republičkom vladom, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da će projekti obuhvatiti radove i investicione poduhvate u Vojvodini koji su već započeti, kao i one koji su planirani u budućnosti. Vlada je ocenila da time za investitore "dolazi lakši i bolji period".
Pokrajinska vlada danas je dala saglasnost i na Program rada i finansijski plan Edukativnog centra za obuke u profesionalnim i radnim veštinama za 2010. godinu.

Osnovna uloga tog centra je da pomogne u sticanju novih znanja i veština radi lakšeg zapošljavanja, podrži razvoj preduzetništva i pomogne u otpočinjanju poslovanja. Edukativni centar pružaće usluge obrazovanja odraslih, kao vid doživotnog učenja za aktuelne potrebe tržišta rada.
Finansijski plan tog centra obuhvata sredstva od 32,4 miliona dinara, od čega 29,4 miliona dinara predstavljaju sredstva dobijena iz donacija preko programa Integrisane kvalifikacione šeme, koji se realizuje uz podršku austrijske vlade.
Vlada je danas prihvatila i da u Vojvodini budu osnovane tri nove ustanove za porodični smeštaj u Subotici, Novom Sadu i u Beloj Crkvi.

Izvori:
- http://www.economy.rs

www.gradjevinar.info

25. 11. 2010.| 12:39
Nova industrijska zona na 90 hektara u Staroj Pazovi

http://www.ekapija.com/dokumenti/industrijskazona_010906.jpg

Potpisivanjem ugovora između Republičke direkcije za imovinu i opštine Stara Pazova o prenosu prava na korišćenje 90 hektara zemlje pored autoputa Beograd - Novi Sad, opština Stara Pazova dobija još jednu industrijsku zonu za razvoj preduzetništva, rekao je Goran Jović, predsednik opštine Stara Pazova prilikom potpisivanja ugovora.

Predviđeno je da se parcele u skoroj budućnosti komunalno opreme i takve ponude budućim investitorima.

- Potpisivanjem ugovora zaokružuje se priča o formiranju industrijskog biznis parka - rekao je Jović.

Dokument su potpisali Goran Jović predsednik opštine Stara Pazova i Bratislav Pejković direktor Republičke direkcije za imovinu.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/371026)

04. 12. 2010.| 12:45
Počela izgradnja vrtića u Rumi

Predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajtić položio je kamen temeljac za novi vrtić u Rumi, čiju izgradnju u potpunosti finasira pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja. Izgradnjom vrtića, u kome će biti smešteno 200 mališana, na duže vreme biće rešen problem smeštaja predškolaca u opštini Ruma. Planirano je da novi vrtić biće završen do početka naredne školske godine.

Predsednik Vlade Vojvodine, dr Bojan Pajtić naglasio je da se Ruma u poslednje tri godine veoma intenzivno razvija, kao i čitava Pokrajina.

Predsednik opštine Ruma Goran Vuković naglasio je da će Fond za kapitalna ulaganja finasirati kompletan objekat, od građevinskih i instalacionih radova do opremenja.

- Zahvaljujući pomoći pokrajine rešićemo problem smeštaja predškolaca sa kojim smo se suočavali u proteklom periodu - rekao je Goran Vuković i dodao da je ovaj problem do sada rešavan osposobljavanjem prostorija van stacionarnih objekata postojeće predškolske ustanove.

Inače, Ulica Alekse Šantića u kojoj će se nalaziti novi vrtić, rekonstruisana je uz pomoć Pokrajine i puštena u saobraćaj pre šest meseci.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/374203)

09. 12. 2010.| 12:25
Multifunkcionalni kompleks u Staroj Pazovi - "Jet set Group" čeka građevinsku dozvolu

Preduzeće "Jet set Group" iz Beograda planira izgradnju multifunkcionalnog kompleksa u Staroj Pazovi. Urbanistički projekat za izgradnju i uređenje ovog kompleksa se nalazi na javnom uvidu do 15. decembra.

Kako su iz "Jet set Group" rekli za "eKapiju", kompleks će imati tri segmenta, poslovni, ugostiteljsko-turistički i skladišni.

- Početak izgradnje se očekuje najkasnije do proleća 2011. godine – najavljuju iz "Jet set Group".

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/375872)

13. 12. 2010.| 12:25
Kanjiža planira izgradnju sportsko-rekreacionog centra na 9,69 hektara

Stanovnici Kanjiže dobiće moderan sportsko-rekreacioni centar, koji će biti izgrađen u neposrednoj blizini postojećeg fudbalskog stadiona, a izradu idejnog rešenja opština je poverila preduzeću "Kvent".

Kako je planirano, budući kompleks prostiraće se na 9,69 hekatra, između ulica Zeleni venac i Nušićeve. Na tom prostoru, uz postojeći kompleks fudbalskog terena sa tribinama i pomoćnim objektima, biće izgrađena sportska hala površine 3.000 m2 i atletska staza. Postojeći stambeni objekat sa pratećim objektima biće u funkciju fudbalskog kluba.

Budući centar imaće otvorene sportske terene, pomoćni fudbalski teren, četiri teniska terena, univerzalni teren za male sportove i po jedan teren za rukomet, košarku i odbojku sa pratećim pomoćnim objektima

Kompleks će imati i trg, pešačke površine, platoe i dosta zelenih površina. U budućem centru planiran je i turističko-ugostiteljski objekat koji bi bio u funkciji poslovnih delatnosti centra.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/376953)

15. 12. 2010.| 08:38
Država finansira izgradnju 120 građevinskih objekata u Vojvodini - Za kapitalne projekte 60 mil EUR

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja i Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine potpisali su juče prvih 120 ugovora o finansiranju kapitalnih projekata na teritoriji Pokrajine, ukupne vrednosti šest milijardi dinara.

Ministar životne sredine i prostornog planiranja, Oliver Dulić je nakon potpisivanja ugovora u Vladi Vojvodine rekao da je planirano da u realizaciji ovih projekata posao dobije preko 30.000 radnika i dodao da su sredstva za ove projekte obezbeđena iz programa pomoći građevinskoj industriji koji je usvojila Vlada Srbije.

- Od 18 milijardi dinara koje smo obezbedili za ove projekte, predviđeno je da šest milijardi bude utrošeno na teritoriji Vojvodine, a potpisivanje ugovora omogućiće da 120 gradilišta u Pokrajini već od sutra budu otvoreno i na njima bude zaposleno preko 30.000 ljudi - rekao je Dulić.

Prema njegovim rečima, u Vojvodini će na osnovu ovog projekta biti izgrađeno ili obnovljeno oko 50 obrazovnih institucija, 15 zdravstvenih objekata, veliki broj sportskih i kulturnih objekata, kao i objekata za javnu namenu.

- Teška ekonomska kriza najviše je pogodila građevinsku industriju i mi smo realizovali paket mera koji traba da bude neka vrsta novog dogovora sa građevinskom operativom. Ta mera je u potpunosti uspela i možemo da kažemo da je država u ovoj godini obezbedi oko 18 milijardi dinara koji bi trebali da bezbede da se građvisnka preduzeća održe i prežive krizu - rekao je Dulić.

Dulić je dodao da je siguran da će ovi projekti zaposliti na desetine hiljada ljudi u Srbiji i da će, pored građvinske operative, moći da bude spasen i sektor proizvodnje građevinskog materijala u Srbiji.

On je podsetio da je u julu donet Zakon o aktivnoj pomoći građvinskoj industriji koji je podrazumevao aktivnu participaciju države u investicionim poduhvatima u građevinskoj operativi tokom ove i naredne godine i skraćene procedure javnih nabavki kod građevinskih projekata.

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić rekao je da je Vojvodina u protekle četiri godine imala investicioni ciklus kakav nije zapamćen u poslednjih nekoliko decenija.

- Ovaj sporazum će omogućiti da i u uslovima teške globalne finansijske krize nastavimo ovu vrstu investicija, koje će omgoućiti dovođenje investitira, zaposlenje velikog broja ljudi i poboljšanje uslova života građana - ocenio je Pajtić.

Predsednik pokrajinske vlade je rekao da u Vojvodini danas gotovo da nema naseljenog mesta gde se nešto ne gradi, izgrađeno je ili rekonstruisano oko 2.000 kilometara puteva i pet mostova, izgrađen je novi Urgentni centar Vojvodine i radi se još mnogo kapitalnih
projekata.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/377683)

22. 12. 2010.| 08:32
Početkom 2011. u Kikindi počinje gradnja 60 stanova solidarnosti

http://www.ekapija.com/dokumenti/gradnja_stan_081209.jpg

U Kikindi bi početkom 2011. godine trebalo da počne izgradnja oko 60 stanova za sugrađane sa nižim, odnosno srednjim novčanim primanjima.

Direktor Opštinske stambene agencije Milorad Mandić je sa predstavnicima Ministarstva za zaštitu životne sredine potpisao predugovor o njihovom podizanju u Ulici Pere Segedinca, pored tamošnjih stanova solidarnosti. Pravo da ih koriste, uz mesečnu kiriju od oko jednog evra po kvadratnom metru, imaće porodice i pojedinci sa primanjima od 30.000 do 70.000 dinara.

Inače, Kikinda je jedan od 12 gradova u Srbiji u kojima će se u toku naredne dve godine graditi ovakve stambene jedinice, u okviru projekta koji je nazvan "Obezbeđenje stambenih rešenja za stanovništvo sa niskim i srednjim primanjima". Tom prilikom biće podignuto 1.700 stanova uz pomoć kredita Razvojne banke Saveta Evrope, u iznosu od 32 mil EUR.

Dodelu stanova obavljaće lokalne samouprave, dok je izgradnja poverena opštinskim i gradskim stambenim agencijama.

Njihova površina u Kikindi iznosiće od 25 do 75 kvadratnih metara. Od zakupnine će biti servisirane rate kredita, sa kamatnom stopom koja je isod četiri procenta na godišnjem nivou.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/379993)

^^

Просто обожавам такве "социјалне" пројекте. Идеално да се неко лепо "угради". :cheers:

31. 12. 2010.| 08:44
U Sečnju završen nasip na Tamišu - Do maja 2010. otvaranje industrijske zone

U desetak investicija u opštini Sečanj 2010. godine je uloženo 15 mil EUR, iz republičkih i pokrajinskih fondova, a u 2011. se planira nastavak ulaganja u nekoliko projekata, izjavio je juče predsednik te opštine Predrag Milošević.

Ocenjujući značaj ovogodišnjih investicija za razvoj te nedovoljno razvijene pogranične opštine, Milošević je u prvi plan stavio završetak izgradnje 27,6 kilometara dugog nasipa na Tamišu, od granice do Sečnja, na šta se nadovezuje novi most, čiji je završetak planiran za mart 2011.

Značajna ulaganja bila su i u rekonstrukciju i proširenje puta od Sečnja do međunarodnog prelaza Jaša-Tomić- Fenj, čije otvaranje se odavno najavljuje i odlaže, u očekivanju da rumunska strana ispuni kriterijume šengenske komisije.

Do maja naredne godine najavljuje se i završetak radova i otvaranje industrijske zone u Sečnju, kao i završetak radova na dalekovodu od Torka do Sečnja, posebno značajnog za nesmetan rad industrijskih pogona.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/383297)

06. 01. 2011.| 14:36
Nemački investitori u Šidu - U izgradnju fabrika za reciklažu autoguma i za proizvodnju biogasa biće uloženo 135 mil EUR

U Šidu je juče potpisan protokol o saradnji između te opštine i nemačkih investitora o izgradnji fabrike za reciklažu autoguma i fabrike za proizvodnju biogasa, navedeno je na sajtu te opštine.

Početak izgradnje fabrika očekuje se u martu, a vrednost najavljenje investicije je 135 mil EUR.

Kako je najavljeno, u fabrikama će radno mesto naći oko 150 radnika.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/384314)

14. 01. 2011.| 11:08
U martu počinje izgradnja fabrika u Šidu - Nemačke kompanije "Berthold Simon" i "Fasel Energy" ulažu 135 mil EUR

Nemačke kompanije "Berthold Simon" i "Fasel Energy" trebalo bi da u martu počnu izgradnju fabrika u Šidu. Postrojenje za reciklažu guma i energanu na biogas gradiće u naselju Višnjićevo na 47 hektara.

Nemačke kompanije uložiće 135 mil EUR i zaposliti 150 ljudi.

Jovana Lakić, šefica kabineta predsednice opštine Šida kaže za "eKapiju" da će poljoprivredno zemljište u Višnjićevu biti prenamenjeno u građevinsko i da će ta opština dati maksimalnu podršku budućim investitorima.

- Izgradnja bi trebalo da počne u martu, a prema planovima proizvodnja bi trebalo da počne u 2012. godini. U fabrici za reciklažu guma biće zaposleno 110 ljudi, dok će u pogonu za proizvodnju biogasa posao dobiti 40 ljudi - navela je Lakić.

Lakić navodi da kompanije u Nemačkoj rade glavne projekte i da će u Šidu biti primenjena "čista tehnologija".

"Berthold Simon" će otvoriti pogon za reciklažu, a "Fasel Energy" će proizvoditi biogas.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/386989)

Sredili smo i ovu temu. Dakle, thread za gradove koji nemaju pojedinacne teme. Svakako, bilo ko od vas moze da otvori temu o npr. Kikindi, Sidu, Rumi, Staroj, Novoj Pazovi i td. Moj je predlog da ukoliko ne dobijemo novog clana iz gore pomenituh gradova i ostalih koje nisam naveo, prvo postujemo ovde pa kada odredjeni grad sakupi dovoljan broj postova, otvaramo novu temu gde bi ti postovi bili i prebaceni.

:cheers:

24. 01. 2011.| 12:32
Nove štrudle iz Vrbasa - "Medela" investira 2 mil EUR u izgradnju proizvodne hale

Kompanija "Medela" iz Vrbasa investiraće 2 mil EUR u izgradnju nove proizvodne hale, magacinske prostore i nabavku opreme. Pored sadašnje "Medeline" hale, u krugu industrijske zone u Vrbasu, na 10.000 m2 biće izgrađena hala od 3.800 m2, a u toku je konkurs za izradu idejnog rešenja za izgradnju ovih kapaciteta.

Prema rečima generalne direktorke Olivere Verac, investicija bi trebala da bude gotova za 10 meseci od momenta potpisivanja ugovora sa izvođačem radova i pribavljanja lokacijske i građevinske dozvole.

Na ovu investiciju "Medela" se odlučila zbog povoljnih poslovnih rezultata u 2010. godini, kao i očekivanog povećanja proizvodnje i prodaje u 2011.

- Plan investicija za 2011. godinu je ambiciozan jer imamo svoje mesto na tržištu kao i svoju ciljnu grupu potrošača. Od novih proizvoda uskoro bi trebalo da se pojave nove integralne štrudle od brusnice i smokve kao i nova čajna peciva. Usvajanjem novih tehnologija i nabavkom nove opreme "Medela" će na tržište plasirati i nove forme štrudli po kojima smo lideri na tržištu, nove vafel proizvode sa više filova kao i vafle novih oblika, zatim najnovije integralne i snek proizvode – objasnila je za "eKapiju" Olivera Verac.

Kako je rekla, početak proizvodnje u novoj hali očekuje se krajem ove ili početkom 2012. godine.

"Medela" je izvozno orijentisana firma sa ukupnim plasmanom u inostranstvo od oko 60%, čiji proizvodi se mogu naći i u Sloveniji, BiH, Crnoj Gori, Makedoniji, Švedskoj, Nemačkoj, Holandiji, Švajcarskoj.

Kako je navela naša sagovornica, jedan od osnovnih ciljeva "Medele" je da zadrži postojeća inostrana tržišta, kao i da svojim kvalitetom gotovih proizvoda i pakovanjima osvaja nova tržišta zapadne Evrope i Bliskog istoka.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/390041)

24. 01. 2011. | 08:37
Vrbaski centar za fizičku kulturu dobio modernu teretanu - Vlada Vojvodine pomaže razvoj sporta

http://www.ekapija.com/thumbs/vezbanje_teretana_030810_tw80.jpg

Tertana Centra za fizičku kulturu "Drago Jovović" opremljena je sa nekoliko najmodernijih sprava za vežbanje. Novac za kupovinu, oko 3,2 miliona dinara, obezbedio je Pokrajinski sekretarijat za sport, a u narednom periodu stići će još tri ...

Ekapija

25. 01. 2011.| 11:59
Uređenje Radne zone "Jug-2" u Rumi - Za investitore 390 ha zemljišta

http://www.ekapija.com/dokumenti/radna_zona_jug_ruma_250111.jpg

Opština Ruma planira da u narednom periodu uredi Radnu zonu "Jug-2". Najveća radna zona u toj sremskoj opštini zauzimaće 390 ha prostora, od železničke stanice do autoputa i biće podeljena na 17 blokova, saopšteno je na opštinskom sajtu.

Prostor na ovoj atraktivnoj lokaciji u blizini pruge i autoputa, namenjen je različim delatnostima - od proizvodnje, preko trgovine, skladištenja, do turizma i ugostiteljstva.

Saobraćajnice u ovoj industrijskoj zoni projektovane su pod uglom od 90 stepeni, zbog lakše parcelacije, što je ujedno i velika pogodnost za investitore u toj zoni.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/390553)

25. 01. 2011.| 11:44
Parket za izvoz iz Nikinaca - Fabrika "Europarket" kod Rume u februara pokreće proizvodnju

http://www.ekapija.com/dokumenti/parket_250111.jpg

U Nikincima kod Rume završena je izgradnja fabrike za izradu parketa "Europarket" , koja će početkom februara primiti na probni rad 15 radnika, a onda će uslediti povećanje proizvodnje hrastovog parketa, namenjenog isključivo izvozu, ali i zapošljavanje još 50 radnika.

Predsednik opštine Ruma Goran Vuković obišao je novi pogon za proizvodnju parketa u koji je uloženo 800.000 EUR, saopšteno je na opštinskom sajtu.

Osnivači "Europarketa" su firme, "Ekoterm Ignjatović" iz Hrtkovaca, "Zlatić" iz Užica i "Evrohrast" iz Osijeka.

Rad u novom pogonu će se odvijati u dve smene, a očekuje se da se dnevno proizvede oko 600 m2 parketa. Osim parketa proizvodiće se i lajsne za parket, drveni ramovi za slike i drugo.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/390546)

26. 01. 2011.| 16:02
Evropska Unija pomaže razvoj infrastrukture u Vojvodini - Usvojena dva nova projekta prekogranične saradnje

U Zavodu za urbanizam Vojvodine održana je prezentacija projekata IPA programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija. Reč je o projektima rehabilitacije prekograničnih priključnih puteva Tisasiget-Đala i Bačalmaš-Bajmok - puteva koji spajaju ova naselja u Mađarskoj i Srbiji.

Projekte sufinansira Evropska unija u sklopu IPA prekograničnog programa Mađarska-Srbija, a realizaciju projekta pomogli su Vlada AP Vojvodine i Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo.

Direktor Zavoda za urbanizam Vojvodine Vladimir Zelenović je rekao da je Zavod konkurisao sa sa dva projekta u vrednosti od oko 820.000 EUR. Učešće Zavoda, uz pomoć budžeta Vlade AP Vojvodine je 120.000 EUR, a donacija EU je 700.000 EUR. Do kraja godine biće urađeni projekti za rehabilitaciju i pojačano održavanje dva putna pravca, prema dva granična prelaza - prema Bajmoku i Đali.

Kada je reč o ova dva projekta, radi se o finansiranju projektne dokumentacije za rehabilitaciju putne mreže, dužine oko 92 km, a biće pokriveni Grad Subotica, Opština Bačka Topola, kao i putni pravac u opštinama Novi Kneževac i Čoka.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/391253)

26. 01. 2011.| 14:58
"Valdi" otvorio supermarket u Kuli - "Phiwa" planira širenje mreže maloprodajnih objekata na celu Vojvodinu

http://www.ekapija.com/dokumenti/valdi_market_061109.jpg

Kompanija "Valdi" nedavno je u Kuli otvorila maloprodajni objekat površine 1.400 kvadratnih metara, sa obezbeđenim mestima za parking, dodatnom opremom i novim proizvodima.

U ukupnom asortimanu ima 10.000 raznovrsnih artikala, i to: prehrambeni proizvodi, kućna hemija, kozmetika, bela i TV tehnika, tekstilno odeljenje, "Valdi" pijaca sa svežim voćem i povrćem, kao i odeljenje pekare sa sveže pečenim pekarskim pecivima.

Između ostalog, "Valdi" nudi i bogat asortiman na odeljenju vinoteke. U objektu je zaposleno 20 radnika, koji kupcima obezbeđuju ugodnu, prijatnu i kvalitetnu kupovinu. Otvaranje je propraćeno akcijskim sniženjima, raznim poklonima, promotivnim aktivnostima i degustacijama novih proizvoda.

Kompanija "Phiwa", u okviru koje posluje "Valdi", saopštila je da u 2011. godini planira proširenje mreže prodajnih objekata na celu Vojvodinu, u dvomesečnom ritmu.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/391164)

Taj Valdi uopste nije los, naprotiv Valter bi mogao biti ozbiljna konkurencija mister Miskovicu, samo da se malo vise angazuje.

02. 02. 2011.| 08:53
Otvorena sportska hala u Srbobranu - Do kraja 2011. godine počinje izgradnja bazena

Nakon dugotrajne potpune rekonstrukcije, sportska hala kraj Osnovne škole "Vuk Karadžić" ponovo je predata na upotrebu učenicima, sportskim klubovima i građanima Srbobrana.

Branko Gajin, predsednik opštine Srbobran, izjavio je da je otvoreni objekat dugo bio ponos naše sredine, ali ga je zub vremena načeo i počeo je da propada.

- Krov je počeo da prokišnjava, parket se istrošio, vodovodne i elektro instalacije su oštećene, grejanje je postalo neracionalno i skupo, i sve to bio je razlog da pokrajinska i lokalna vlast zajedno, u junu 2008. godine, počnu sa obnovom objekta. Nažalost, svetska ekonomska kriza i kriza u našem društvu učinili su svoje, ali nije bilo ni dobre volje da se posao brže završi. Ipak, treba imati razumevanja i logično je da na listi prioriteta pokrajinskih vlasti bude daleko važnije da se završi autoput, nego halu u Srbobranu - naveo je Gajin.

Kako je rekao, strpljivo su nastavili da rade i završavaju posao po posao.

- Postavili smo novu PVC stolariju, parket, semafor, uredili svlačionice i sanitarne čvorove, tribine, a krov se i dalje uređuje. završeno je ono što je najvažnije za funkcionisanje hale, kako bi je deca mogla koristiti. Ipak, ima još posla, treba da se završi mala sala, restoranski deo i onda ćemo s punim pravom moći reći da imamo jednu od najboljih sportskih hala u Vojvodini - rekao je Gajin.

On je istakao da je otvaranjem velike sportske hale opština Srbobran ušla u red retkih opština u kojoj svaka osnovna škola ima svoju salu za izvođenje nastave fizičkog vaspitanja. Gajin je iskoristio priliku da pred okupljenim Srbobrancima saopšti da lokalna samouprava ima nameru da do kraja godine počne realizaciju projekta izgradnje bazena.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/393627)

07. 02. 2011.| 12:15
Opština Kula uređuje 100 ha industrijskih zona

Opština Kula uložiće 80 miliona dinara u izradu projektne dokumentacije za uređenje industrijske zone, rekonstrukciju kapitalnih komunalnih i infrastrukturnih objekata, kao i pribavljanje nekretnina, a novac će obezbediti zaduživanjem kod poslovnih banaka.

Ta vojvođanska opština raspisla je konkurs, kreditni zahtev iznosi 80 miliona dinara bez kamata. Pravo učešća u postupku javne nabavke imaju domaća pravna lica.

Kako saznaje eKapija od nadležnih u opštini Kula, radovi će obuhvatati preuređivanje poljoprivrednog zemljišta u industrijske zone u Kuli, Ruskom Krsturu, Sivcu, Novoj Crvenki i Kruščiću, čija ukupna površina iznosi oko 100 ha. U svim zonama će biti postavljene nove trafo stanice, dok će u zoni u Kuli biti izgrađen i put.

Po planiranoj dinamici, opština će novac obezbediti do kraja februara, dok će radovi na preuređivanju zona biti završeni do leta.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/395687)

Мокрин

Zamišljeno je da „kuća na ravnom bregu“ bude stecište kulture, umetnosti, umetničkih radionica i kolonija, predavanja, predstava, izložbi iz regiona i sveta.


http://www.blic.rs/data/images/2011-04-18/135189_enterijer-stepeniste_f.jpg?ver=1303152004

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/248916/Cudo-na-severu-Banata

Montažni vrtić od 300 kvadrata
Pet, 06/10/2011 - 21:08

RUMA: Rumska opština dobila je u okviru projekta „Unapređenje predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji IMPRES Project“, montažni objekat sa kompletnom opremom za smeštaj najmlađih sugrađana. Naime, reč je
o montažnom objektu za koji su sredstva u iznosu od 400 hiljada evra dobijena od pretpristupnih fondova Evropske unije.
-Novi montažni vrtić imaće 300 kvadrata prostora u kome će biti smeštene četiri učionice sa svim pratećim sadržajima i biće postavljen pored već postojeće zgrade „Poletarca“ u Prvomajskoj ulici. Biće nabavljena i sva potrebna oprema za rad vrtića, od laminata i pločica, preko posteljina i escajga, do mobilijara i igračaka – kaže načelnik Odeljenja društvenih delatnosti opštine Ruma Svetislav Damjančuk.
Načelnik Damjančuk ističe i to da je opština u obavezi da do 31. Jula obezbedi svu potrebnu infrastrukturu i sazida temelj, a 1. avgusta počinju radovi na postavljanju objekta. Objekat bi trebalo da bude završen do 16. avgusta, a prvi mališani će krenuti već sa početkom nove školske godine.
- Cilj ovog projekta je unapređenje predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece. Kapacitet objekta je do stotinu dece uzrasta od tri do šest godina. Ovim će umnogome biti smanjene liste čekanja, ali i unapređen način vaspitanja i obrazovanja naših najmlađih sugrađana. Takođe, kroz projekat ćemo uključiti i decu iz osetljivih društvenih grupa i decu sa posebnim potrebama u redovno predškolsko obrazovanje – ističe direktorka ‘’Poletarca’’ Dragana Stojšić.
Sem proširenja prostornih kapaciteta, planirane su i obuke, seminari, radionice, konferencije, tribine, usavršavanja i studijski boravci u inostranstvu za vaspitače, a pozitivna iskustva će biti pretvorena u preporuke za Ministarstvo prosvete, kako bi se unapredilo zakonsko uređenje ove oblasti u našoj zemlji. J. Antić


dnevnik.rs

Planovi za solarni park u Kanjiži (http://www.magyarszo.com/fex.page:2011-06-27_Planovi_za_solarni_park_u_Kanjizi.xhtml)
Mađar so
2011. június 27.

Na energetskoj mapi Srbije, Kanjiža bi za dve godine, proizvodnjom ekološki čiste energije, mogla da postane jedinstvena tačka, budući da su pored planova za izgradnju vetro-parka, za čije ostvarenje su već preduzeti i prvi konkretni koraci, sada u ovoj vojvođanskoj opštini vode razgovori o izgradnji solarnog parka, čija bi etapna izgradnja mogla da bude završena do početka 2012. godine. Prema rečima predsednika ove opštine Mihalja Njilaša, solarna energana, prema planovima ukupne snage od pet megavata ,predstavljala bi jedinstvenu investiciju u Srbiji. – Izbor na Kanjižu je pao zbog toga što u ovom području ima sunačanih dana odgovarajućeg intenziteta i trajanja, i to ga čini prikladnim za solarni park. Kada bude gotov, osnovaćemo edukativni centar gde će se obrazovati stručnjaci ovakvog profila, jer će oni biti potrebni u budućnosti, a i to nosi mogućnost stvaranja novih radnih mesta – rekao je Njilaš za „Mađar so“.

Predsednik kanjiške opštine navodi da u realizovanju ovakve investicije značajan problem predstavlja to što država ivestitoru garantuje povoljnu cenu samo ukoliko on prethodno investira i izgradi energanu. – Nije lako pod takvim uslovima naći investitora, ali je naša lokalna samouprava u maju inicirala pregovore sa južnokorejskom kompanijom „Hjundai Hevi Industris“, kao i mađarskom firmom „Asianet“ o tome da se na teritoriji naše opštine, na odgovarajućoj lokaciji uskoro izgradi solarni park sa po pet blokova od po jednog megavata, odnosno proizvodnjom od ukupno pet megavata električne energije – rekao je Njilaš, dodajući da je u ovoj oblasti ime južnokorejske komanije „govori za sebe“, dok je mađarska firma sa kojom se pregovara ovlašćeni partner tog gigantskog preduzeća za Srednju i Istočnu Evropu, te da se zbog toga to čini dobrim izborom. To što će država plaćati naknnadno, oni mogu da prihvate – kazao je Njilaš, precizirajući da se radi o investiciji vrednoj 11 miliona evra, ali za koju je uveren „da će biti isplativa“. Dodao je i da je u toku izbor najpovoljnije lokacije za ovu investiciju koja treba u blizini veće trafo stanice, a da površina zemljišta treba da iznosi 15 hektara. -Nema suviše mnogo takvih mesta u Kanjiži, ali nama je važno i da to zemljište bude u vlasništvu lokalne samouprave, jer će to sa stanovišta opštine biti povoljnije. Postoji nekoliko alternativa, uskoro će se odlučiti o lokaciji – izjavio je Njilaš.

http://www.mondo.rs/s210326/Lifestyle/Uskoro_modni_gradic_u_Indjiji.html

Investicija vredna 11 miliona evra
Hjundai u Kanjiži gradi prvi solarni park u Srbiji (http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/263892/Hjundai-u-Kanjizi-gradi-prvi-solarni-park-u-Srbiji)

Beta | 04. 07. 2011.

KANJIŽA - U Kanjiži bi mogao bi biti izgrađen prvi solarni park u Srbiji, u koji bi bilo investirano oko 11 miliona evra, izjavio je predsednik opštine Mihalj Njilaš.

http://www.blic.rs/data/images/2010-04-14/29718_solarna-energija-reuter_f.jpg?ver=1309786812

Njilaš je za rekao da se sa potencijalnim ulagačima vode pregovori o izgradnji solarnog parka, čija bi prva etapa mogla da bude završena već do početka 2012. godine.



Prema njegovim rečima, u planu je izgradnja solarne energane ukupne snage od pet megavata, a pored proizvodnje solarne energije u Kanjiži se nakon izgradnje solarnog parka predviđa i osnivanje edukativnog centra za obrazovanje stručnjaka ovog profila.



Njilaš je upozorio da za realizovanje takve investicije značajan problem predstavlja to što država investitoru garantuje povoljnu cenu samo ukoliko on prethodno investira i izgradi energanu.



"Pod takvim uslovima nije lako naći investitora, ali je naša lokalna samouprava inicirala pregovore sa južnokorejskom kompanijom Hjundai Hevi Industris, kao i mađarskom firmom Asianet o tome da se na teritoriji naše opštine, na odgovarajućoj lokaciji uskoro izgradi solarni park", rekao je Njilaš.



On je dodao da Hjundai Hevi Industris i Asianet, koji je njen ovlašćeni partner za Srednju i Istočnu Evropu, izražavaju spremnost da mogu da prihvate i tako nepovoljnije uslove, da država investitoru povoljnu cenu struje garantuje tek posle izgradnje solarne energane.



Za budući solarni park u toku je izbor najpovoljnije lokacije koja treba da bude u blizini veće trafo stanice, na površini zemljišta od 15 hektara.

12. 07. 2011.| 08:41
Počela izgradnja dečjeg vrtića u Starčevu

Polaganjem kamena temeljca predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajtić juče je obeležio početak radova na izgradnji dečjeg vrtića u Mesnoj zajednici Starčevo, opština Pančevo. Pored predsednika Pajtića kamen temeljac položili su i v.d. direktora Fonda za kapitalna ulaganja Nebojša Malenković i predsednica opštine Pančevo Vesna Martinović.

Nakon obilaska terena i obeležavanja početka radova na izgradnji obdaništa, predsednik vojvođanske vlade obišao je i novoizgrađeno sportsko igralište u MZ Starčevo.

Tim povodom Pajtić je istakao da svako društvo koje hoće da se razvija mora da podstakne kvalitet života i izvan grada. Zbog toga Vlada Vojvodine preko Fonda za kapitalna ulaganja se trudi da u što više lokalnih samouprava u Vojvodini usmeri dovoljno sredstava za najznačajnije projekte.

- Starčevo je upravo jedan od tih lokalnih samouprava za koju je u proteklih nekoliko godina izdvojeno preko 600 miliona dinara- rekao je Bojan Pajtić i dodao da su ta sredstva usmerena na 15 kilometara kanalizacione mreže, izgradnju prečišćača i puta od Pančeva do Starčeva, a danas smo položili i kamen temeljac za dečji vrtić, kako bi buduće generacije imale priliku da odrastaju onako kako priliči 21. veku- istakao je predsednik Pajtić.

Po rečima predsednika vojvođanske vlade investicije su vidljive, kao što je i novo sportsko igralište, u koje je uloženo 50 miliona dinara preko Fonda za kapitalna ulaganja, sa ciljem da se ne samo deca bave sportom i rekreiraju, već i ostali meštani Starčeva. Sasvim je jasno, objasnio je dr Pajtić, da bez razvoja sela, nema razvoja Vojvodine i da ulaganje u infrastrukturu nije trošak, več investicija. Danas kada želimo što više investicija, moramo da uložimo u obnavljanje infrastrukture, izgradnju novih, jer su one preduslov za privredni razvoj.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/452396)

jbte,kako coveka nije sramota da se slika pored gradilista vrtica u mesnoj zajednici Starcevo?:ohno::nuts:

21. 07. 2011.| 09:21
Ulaganja u industrijske zone u Kuli - Predviđeno preuređenje poljoprivrednog zemljišta i izgradnja elektroenergetskih objekata

Opština Kula je juče u Novom Sadu potpisala Sporazum o zajedničkom ulaganju sa privrednim društvom "Elektrovojvodina". Ispred opštine Kula Sporazum je potpisao predsednik opštine Kula Svetozar Bukvic, a ispred privrednog društva "Elektrovojvodina" direktor dr Tihomir Stanić.

Sporazumom je predviđena izgradnja elektoenergetskih objekata na području industrijskih zona u naseljenim mestima kulske opštine. Izgradnja industrijske zone je u skladu sa lokalnom Strategijom održivog razvoja opštine Kula, i kao jedan od strateških ciljeva imaće veliki uticaj na regionalni i lokalni razvoj.

Zajedničkim ulaganjem od preko 40 miliona dinara stvoriće se uslovi za otvaranje novih radnih mesta. Radovi će obuhvatati preuređivanje poljoprivrednog zemljišta u industrijske zone u Kuli, Ruskom Krsturu, Sivcu, Novoj Crvenki i Liparu, čija ukupna površina iznosi oko 100 ha. U svim zonama će biti postavljene nove trafo stanice, dok će u zoni u Kuli biti izgrađen i put.

Prema rečima dr Tihomira Stanica, kulska opština predstavlja jedno od najinteresantnijih područja kada su u pitanju investicije i prednost blizine Koridora 10 .

- Istovremeno, u poslednjih nekoliko decenija industrijski i privredni potencijal Kule dao je vrlo jasnu sliku koji kvalitet može da se dobije iz dobrog ulaganja. "Elektrovojvodina" želi da podnese deo tereta i u okviru investicije koja je vredna 40 miliona dinara. Stoga će ona dati svoj doprinos u delu od 28% i time doprineti razvoju lokalne sredine - izjavio je čelnik ovog privrednog društva.

Stanić je posebno istakao da je AD "Sombor" uložila vanredan trud da se upravo na teritoriji opštine Kula realizuju ključne aktivnosti u ovoj godini.

Bukvić se zahvalio dr Tihomiru Staniću na ovakvom vidu saradnje i istakao da potpisivanje Sporazuma nije samo strateški nego i istorijski trenutak, jer u poslednjih trideset godina nismo imali većih ulaganja u elektroenergetski sistem.

- Opština Kula ulaže 80 miliona dinara u izradu projektne dokumentacije za uređenje industrijske zone, kao i za opremanje indistrijske zone, a novac je obezbeđen zaduživanjem kod poslovne banke. Uporedo sa opremanjem industrijske zone počeli smo sa aktivnostima na promovisanju industrijske zone i privlačenju investicija, kako se ne bi stvorio vremenski vakum od momenta završetka infrastrukturnog opremanja industrijske zone do otpočinjanja privrednih aktivnosti za koje je i predviđena. U ovom trenutku imamo nekoliko potencijalnih investitora kada je reč o "grinfild" i "braunfild" lokacijama.

On očekuje da će se do polovine 2012. ostvariti uslovi za otvaranje više stotina novih radnih mesta.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/456337)

28. 07. 2011.| 08:46
Vojvodina donira 370.000 dinara za sanaciju, adaptaciju i opremanje sportskih objekata u Apatinu

AP Vojvodina će u opštini Apatin sa 370.000 dinara sufinansirati sanaciju, adaptaciju i opremanje sportskih objekata.

Odlukom sekretara za sport i omladinu AP Vojvodine Opštini Apatin su dodeljeno 370.000 dinara za sufinansiranje sanacije, adaptacije i opremanje prioritetnih korisnika. Prema potpisanom Ugovoru, sredstva će se koristiti za opremanje otvorenih sportskih terena u OŠ "Kiš Ferenc" u Svilojevu u iznosu od 50.000 dinara, sanaciju krova na sportskom centru Dom sportova u Apatinu u iznosu od 80.000 dinara, sanaciju stadiona Fudbalskog kluba "Dinamo" iz Sonte u iznosu od 190.000 dinara i opremanje otvorenih sportskih terena u Osnovnoj školi "Ivan Goran Kovačić" iz Sonte u iznosu od 50.000 dinara.

Projekat, odnosno aktivnosti koje su predmet potpisanog ugovora, trebalo bi da budu realizovane u planiranom roku, a najkasnije do 20.12.2011. godini.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/458630)

11. 08. 2011.| 11:32
Luksuzni starački dom u Novoj Pazovi - "Oaza mira" traži strateškog partnera za izgradnju senior centra

http://www.ekapija.com/dokumenti/oaza_mira_26411.jpg(Budući izgled "Oaze mira")

Luksuzni domovi za smeštaj starih lica u Srbiji mogu se izborajati na prste, a planirano je da jedan od takvih bude izgrađen u Novoj Pazovi (http://www.ekapija.com/website/sr/page/421772). Smešten između Beograda i Novog Sada, biće dostupan i dobro povezan sa ta dva centra, a sa druge strane ušuškan u sremsku ravnicu. Ime budućeg doma - "Oaza mira" dovoljno govori o objektu koji, pored svih smeštajnih pogodnosti, ima i prateće sadržaje kao što su velnes centar sa zatvorenim bazenom, saunom, hidromasažnim kadama...

Darko Selaković, direktor firme "Business plus", jedne od osnivača preduzeća, kaže za "eKapiju" da su preduzeće "Oaza mira" formirala četiri pravna lica, koja su u osnivački kapital unela zemljište, građevinske dozvole, kao i znanje i iskustvo.

- Osnovali smo firmu sa jednim ciljem da se razvije projekat, za šta nam je potreban strateški partner, koji ne bi kupio klasičnu nekretninu već bi ušao u vlasništvo preduzeća. U osnivački kapital upisano je zemljište i dozvole za izgradnju senior centra na 57 ari, površine gotovo 8.000 m2, sa oko 200 mesta, a budući objekat biće u nivou hotela sa 4 zvezdice.

Prilikom pristupanja izradi programsko-projektnog zadatka tvorci projekta su kroz konsultaciju sa stručnjacima Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije, dobili potvrdu opravdanosti i isplativosti senior centra. Gravitaciona zona se odnosi pre svega na žitelje Beograda (25 km), Novog Sada (45 km) i Sremske Mitrovice (55 km), ali u širem smislu ovaj objekat otvoren je svima, pa i stranim državljanima.

- Osnivači firme "Oaza mira", "Aba consult" i "Žugay" iz Beograda su poznate arhitektonske kuće koje su autori projekta i koje će nadzirati radove. One nisu želele da urade nešto osrednje, već su kreirale impozantni objekat - objašnjava naš sagovornik i dodaje da je budućem strateškom partneru skraćena procedura za dve godine, jer radovi mogu da počnu bukvalno sutra.

Selaković napominje da su najviše zainteresovani za strani kapital, kao i za naše ljude koji žive u dijaspori. Govoreći o visini investicije, on napominje da je to oko 7-8 mil EUR.

- Spremni smo i da prodamo firmu, ali i da ostanemo manjinski vlasnici. Prema biznis planu, povratak investicije je za oko 8 do 10 godina. Potrebno je zaposliti oko 50 ljudi. Mi smo se već obratili Nacionalnoj službi za zapošljavanje u Staroj Pazovi i dobili smo odgovor da imaju dovoljno kvalifikovane radne snage.

http://www.ekapija.com/dokumenti/oaza_mira_11811.jpg

Govoreći o izgledu i funkcionalnosti centra, on napominje da su "VIP" apartmani u prizemlju (dvosobni i dvokrevetni površina od 33 m2 do 50 m2), osmišljeni tako da korisnici imaju osećaj da žive u svom stanu, a imaju i pripadajuće bašte koje sami mogu da uređuju.

- Smeštajni blok je projektovan uz predhodnu detaljnu analizu i tipologiju smeštajnih jedinica, pa objekat koji budućem vlasniku ili zakupcu daje veliku fleksibilnost u korišćenju i mogućnost reorganizacije unutar objekta.

Funkcionalni terapijsko-rekreativni sadržaji kompleksa "Oaza mira" uveliko premašuju vrste i kapacitete predviđene pravilnicima koji definišu programe za ovakvu vrstu specijalističkih objekata za prihvat i negu starih lica, i u potpunosti su usklađeni sa normativima za izgradnju hotelskih objekata kategorije sa 4 zvezdice, kako u pogledu komfora u okviru smeštajnih kapaciteta, tako i kada su u pitanju raznovrsnost i kapacitet javnog dela objekta (ugostiteljski deo, rekreacija, sve kompatibilne vrste hidro, bagno i fizikalnih terapija, biblioteka, multi-sala sa 100 mesta itd).

Senior centar "Oaza mira" je u potpunosti uklopljen u svoje prirodno okruženje - smešten na parceli koja se nalazi unutar stambenog bloka u centralnoj zoni Nove Pazove. U okruženju dominira bogat ravničarski ambijent bujnog zelenila i uređenih baštenskih površina unutar rezidencijalne stambene gradske zone.

Komunikacijska povezanost lokacije je prvoklasna i sa neposrednim pristupom na glavnu gradsku saobraćajnicu, regionalni put M22, i udaljena je nekoliko munuta hoda od centra grada.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/463384)

Uredjenje centra Beceja

http://www.conceptstudio.rs/urbanizam/8.jpg

http://www.conceptstudio.rs/urbanizam/9.jpg

http://www.conceptstudio.rs/urbanizam/10.jpg

http://www.conceptstudio.rs/urbanizam/11.jpg

http://www.conceptstudio.rs/urbanizam/12.jpg

Bravo, super projekat. Koji su rokovi?

Bilo bi dobro videti sve ovo malo detaljnije ali odlicno izgleda.

:master:

Vrhunski izgleda,smeta mi doduše nadograđivanje starih zgrada.

Extra... nikad nisam bio u beceju, ali ovo izgleda kao velika pjesacka zona. Da li je ona i sada ovolika ili je ovo prosirenje?
Mnogo mi se dopada!

Izgleda ko Austrija! Super!

Extra... nikad nisam bio u beceju, ali ovo izgleda kao velika pjesacka zona. Da li je ona i sada ovolika ili je ovo prosirenje?
Mnogo mi se dopada!

Sada je manja nego na projektu. Centralni trg krasi rupetina koju je neki arhitekta zamislio kao mali amfiteatar, a pored je i spomenik revoluciji.

Bas je dobro. Koliko je izvodljivo, tj. koliko ovih zgrada vec postoji, koliko treba da se gradi i rusi da bi se ovo ostvarilo? Kojim modelom bi se primorali investitori u zgrade kojih nema jos da se drze ovok plana? Kod nas u Bijeljini se planira prosirenje pjesacke zone/trga i uklanjanje saobracaja, pa mi je ovo zanimljivo.

02. 09. 2011.| 07:46
Luka "Bačka Palanka" ulaže 2 mil EUR u novi kej dugačak 486 m - Početkom 2013. planirana i izgradnja silosa za 60.000 tona žitarica

http://www.ekapija.com/dokumenti/luka_backa_palanka_2_310811.jpg

Luka "Bačka Palanka (http://lukabp.com/)" do kraja 2012. povećaće svoje pretovarne kapacitete četiri puta. Ovo unapređenje poslovanja omogućiće im najavljena izgradnja nove obaloutvrde (keja), dugačke 486 metara, u koju će biti uloženo 2 mil EUR, saznaje "eKapija". Prvi radovi na ovom projektu počeće već sredinom septembra, a uprava preduzeća Luka "Bačka Palanka" planira da do kraja godine pripremni zemljani radovi budu završeni, te da gradilište bude stavljeno u funkciju.

- Dobili smo lokacijsku dozvolu od Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i graditeljstvo, i sada je u toku revizija glavnog projekta. Očekujemo da će ona ovih dana biti gotova, nakon čega ćemo izbarati izvođača radova – kaže za "eKapiju" Milivoje Kujundžić, direktor Luke "Bačka Palanka".

On objašnjava da će nova obaloutvrda biti izgrađena od dva kombinovana materijala -vertikalnog betonskog zida (takozvane "dijafragme") i čeličnog talta.

- Mi već pregovaramo sa nemačkom firmom "TyssenKrupp" u vezi sa isporukom čeličnog talta, tako da je gotovo izvesno da ćemo od njih pribaviti taj materijal – kaže Kujundžić.

Luka "Bačka Palanka" kao samostalno preduzeće posluje od 2002. godine (do tada je bila u sastavu Vodoprivrednog preduzeća "Dunav"), a od decembra 2006. godine postaje deo poslovnog sistema "Victoria Group". Direktor Luke kaže da preduzeće već godinama ima problema sa neuređenom obalom u pristaništu, jer do privatizacije nije bilo inicijative da se ulaže u sređivanje priobalja.

http://www.ekapija.com/dokumenti/luka_backa_palanka_3_310811.jpg

- Sa jednim kejom dugačkim 50 metara koji sada imamo, naši godišnji pretovarni kapaciteti iznose oko 250.000 tona robe. Za naše ambicije, to je malo, zato mi želimo da unapredimo poslovanje izgradnjom nove obaloutvrde. Kada ona bude gotova, procenjujemo da ćemo godišnje pretovarati oko 1.000.000 tona robe – objašnjava Milivoje Kujundžić za "eKapiju".

Luka "Bačka Palanka" je sa svojim pristaništem smeštena na levoj obali Dunava, na 1.295 km. Nalazi se na obodu grada u industrijskoj zoni. U blizini je magistralni put za Novi Sad i Sombor (sa obilaznicom oko Bačke Palanke), tako da se do Luke može doći direktno, bez potrebe prolaska kroz centar grada. Transevropskim rečno–kanalskim sistemom Rajna–Majna–Dunav direktno je povezana sa državama od Severnog do Crnog mora– sa Holandijom, Nemačkom, Austrijom, Slovačkom, Mađarskom, Hrvatskom, Rumunijom, Bukarskom i Ukrajinom. Granica sa Hrvatskom i blizina Bosne i Hercegovine čine njen položaj još značajnijim.

Ovo preduzeće osim usluga utovara i istovara, koje obavlja preko portalne dizalice "ganz 6/12" i plovne dizalice "schwimmkran 3", korisnicima pruža korišćenje sidrišta i zimovnika, usluge prevoza i skladištenja.

- Naš plan za dalja ulaganja i unapređenje poslovanja je povećanje kapaciteta objekata za skladištenje. Zato smo odlučili da izgradimo nov silos, u koji će moći da se smesti 60.000 tona žita – najavljuje za "eKapiju" direktor Luke Milivoje Kujundžić.

http://www.ekapija.com/dokumenti/luka_backa_palanka_1_310811.jpg

On navodi da u toku odabir projektantske kuće koja će izraditi idejno rešenje i glavni projekat novog žitnog terminala, a da je krajem jula Luka dobila lokacijsku dozvolu za objekat. Ceo projekat, sa svim infrastrukturnim pristupnim objektima i opremom, vredan je oko 25 mil EUR.

- Za sada ne mogu da preciziram kada ćemo početi da gradimo silos, jer to ne zavisi samo od nas. Za samu izradu projekta, verujem, biće potrebno oko godinu dana, nakon čega će uslediti revizija, i naravno, dobijanje same građevinske dozvole. Ako sve bude kako mi planiramo, mišljenja sam da će gradnja skladišta za žitarice početi na proleće 2013. godine – kaže naš sagovornik iz Luke.

Kujundžić navodi da će pre izgradnje ovog objekta biti neophodno dovršiti sve infrastrukturne delove, te da glavnom poslu prethodi uređenje gotovo kilometar obale.

Građevinski materijal

Luka "Bačka Palanka" bavi se i prodajom građevinskog materijala - peska, prirodnog i separisanog šljunka i betona.

Gotov beton preduzeće proizvodi koristeći "Wiggert" proizvodnu liniju. Njihov kapacitet je 16 m2/h, a gotov beton transportuju do mesta ugradnje.

M.S.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/469605)

05. 09. 2011.| 16:34
Završene glavne saobraćajnice u industrijskoj zoni "Small Steps" u Malom Iđošu

U industrijskoj zoni Small Steps u opštini Mali Iđoš završeni su radovi na izgradnji glavne saobraćajnice koji je nazvan Evropski put. Radi se o izgradnji puta koji spaja industrijsku zonu sa magistralnim putem M22.1 i autoputem E 75. Radove je izvodio "Vojput". Subotica u iznosu od 20 miliona dinara, koji je finansirao Fond za kapitalna ulaganja.

U završnoj fazi je izgradnja kružnog toka, koji spaja Evropski put sa magistralnim putem. Vrednost ove investicije je 17 miliona dinara, koji je isto finansiran od Fonda za kapitalna ulaganja.

Svečana predaja Evropskog puta je održana 31. avgusta, kad je pogledan i objekat prvog investitora zone PTP Julia mlin. Mlin počinje rad sa punim kapacitetom 16. septembra ove godine.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/471125)

05. 09. 2011.| 14:52
Ruma ponudila zemljište za izgradnju poslovno-stambenih objekata

Ruma priprema nove lokacije za izgradnju stambenih i stambeno-poslovnih objekata u naselju Tivol.

Opština je raspisala 1. septembra oglas o otuđenju javnog zemljišta površine od 1.230 m2 i druge parcele od 1.227 m2 po početnom iznosu od 1.134,8 dinara po kvadratu.

Prijave za javno nadmetanje trebalo bi dostaviti do 30. septembra Javnom preduzeću za građevinsko zemljište i puteve Ruma.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/471034)

09. 09. 2011.| 11:58
"Muehlbauer" gradi tehnološki park u Staroj Pazovi - Nemačka kompanija zapošljava 100 ljudi

Nemački proizvođač čipova za lična dokumenta "Muehlbauer Technologies", potpisao je danas sa Opštinom Stara Pazova Ugovor o dodeli zemljišta za početak izgradnje tehnološkog parka vrednosti 4 mil EUR.

U saopštenju kabineta podpredsednika Vlade Srbije se navodi da je "Muehlbauer" za otvaranje 100 radnih mesta u Staroj Pazovi dobio 500.000 EUR državnih donacija preko Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA).

Potpredsednica Vlade Srbije zadužena za privredu i regionalni razvoj Verica Kalanović, kako se navodi u saopštenju, kazala je da današnjim potpisivanjem Ugovora počinje izgradnja prvog tehnološkog centra u Evropi u kojem će se proizvoditi elementi visoke tehnologije, neophodni za izradu indentifikacionih dokumenata u zemljama Balkana.

Ona je naglasila da je dolazak "Muehlbauer" veoma značajan za Srbiju jer će u novom centru raditi domaći mladi visokokvalifikovani stručnjaci.

"Muehlbauer" ima fabrike u Nemačkoj, SAD, Maleziji i Slovačkoj.

Potpisivanju današnjeg Ugovora prisustvovao je i predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/472742)

14. 09. 2011.| 08:33
Niče hala posle tri decenije - Počela izgradnja sportskog objekta u Kupusini kod Apatina

Predsednik pokrajinske vlade dr Bojan Pajtić juče je u Kupusini položio kamen temeljac za višenamensku sportsku halu za potrebe učenika OŠ "Jožef Atila", svih sportista i rekreativaca u Kupusini, selu apatinske opštine. Potrebnih 90 miliona dinara za izgradnju obezbedio je Fond za kapitalna ulaganja, a izvođač radova firma "Inter-Kop" iz Šapca, obećava završetak posla za nekoliko meseci.

- Pokrajinska vlada je bila partner u čitavom nizu važnih projekata, koji su se odnosili na opštinu Apatin. Osim sportske hale, do sada smo uložili i u izgradnju marine na Dunavu, u izgradnju robno-transportnog centra, u kanalizacionu mrežu i u dogradnju banje "Junaković" - rekao je juče, uoči polaganja kamena temeljca za izgradnju sportske hale u Mesnoj zajednici Kupusina dr Bojan Pajtić.

Svečanom činu prisustvovali su i predsednik opštine Apatin dr Živorad Smiljanić, brojni meštani, kao i direktor OŠ "Jožef Atila" Šandor Čikoš.

- Ne može se razvijati opština, niti Vojvodina, niti Srbija, naprotiv, ukoliko se ne razvijaju sela. Sela se opet ne mogu razvijati, ukoliko se deci ne pruže uslovi da se obrazuju na valjan način, da se bave sportom i da odrstaju zdravo. Deca u Kupusini nisu imala tu mogućnost, a ova sportska hala koju gradimo i u koju ćemo uložiti 90 miliona dinara, neće biti mesto gde će se deca i odrasli baviti sportom, nego će biti mesto u kome će se odvijati i društveni i kulturni život meštana. Zato sam pre dve godine obećao da će se ona sazidati i danas realizujemo to obećanje i zato želim, kako na srpskom tako i na mađarskom jeziku, jer je ovo dvojezična sredina, da u zdravlju i sa srećom koristite ovu sportsku halu - rekao je na kraju svog izlaganja predsednik vojvođanske vlade dr Bojan Pajtić.

U ime opštine Apatin reči zahvalnosti uputio je dr Živorad Smiljanić, koji je podsetio da je Osnovna škola "Jožef Atila" sazidana 1982. godine, te da se od tada pa do danas planirala i izgradnja sportske hale. Zahvaljujući razumevanju predsednika Pajtića i pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja uskoro će i biti završena.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/473970)

15. 09. 2011.| 08:55
Otvoren renoviran zimski bazen u Vrbasu

Radnici Centra za fizičku kulturu "Drago Jovović" renovirali su zimski bazen. Uz krečenje i farbanje, u okviru poslova saniran je deo krovne konstrukcije i po prvi put, nakon 30 godina, promenjene dovodne i odvodne cevi. Umesto starih postavljene su prohromske cevi. Za ove radove CFK, iz sopstvenih sredstava, izdvojio je 270.000 dinara, saopšteno je na sajtu opštine Vrbasa.

- Cena ulaznica i ove sezone ostaje nepromenjena i iznosi 150 dinara. Radno vreme bazena je od 16.00 do 18.00 časova radnim danima, a subotom i nedeljom od 11.00 do 17.00 časova. Građani tokom vikenda mogu da koriste posebne vaučere koji za 590 dinara omogućavaju upotrebu bazena, saune i fitnes sale, uz ručak u restoranu centra. Od ove godine uvedena je i nova rekreativna aktivnost za žene – akvarobik - rekao je Ljubo Sekulić, direktor CFK "Drago Jovović".

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/474311)

14. 10. 2011.| 17:37
Počela izgradnja fabrike biogasa vredne 5,5 mil EUR u Vrbasu

http://www.ekapija.com/dokumenti/fabrika_biogasa_vrbas_141011.jpg

Ministar poljoprivrede u Vladi Srbije Dušan Petrović i predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajtić položili su danas kamen temeljac za izgradnju prve faze biogasnog postrojenja u Poljoprivrednom preduzeću "Sava Kovačević".

Izgradnjom ovog postrojenja, PP "Sava Kovačević" biće prvo u Srbiji koje će koristiti biogas koji se oslobađa iz stajskog đubriva za proizvodnju električne i toplotne energije.

Investitor radova na izgradnji postrojenja je "Mirotin – energo" iz Vrbasa, izvođač radova biće "Gik inženjering" iz Kanjiže, dok je glavni posao na realizaciji tehnološko – mašinskih radova poveren firmi "Biogest" iz Austrije.

Vrednost ukupnih radova za izgradnju prve faze postrojenja iznosi oko 5,5 miliona evra, od čega je učešće kompanije "Mirotin" 25%, dok se ostali deo sredstava realizuje sa "Erste bankom", kao projektno investiranje. Rok za realizaciju projekta je devet meseci.

Prema rečima Zdravka Pavićevića, direktora kompanije "Mirotin grupa" u okviru koje posluje i PP "Sava Kovačević", ovo biogasno postrojenje imaće u početnoj fazi rada snagu od jednog megavata, a četvorostruko veću kada bude u potpunosti završeno.

- Planiramo da sačuvamo postojeća radna mesta, ali i da otvorimo nova jer mi ne podižemo produktivnost smanjenjem broja radnih mesta nego povećanjem proizvodnje, razvojem i rastom sistema - istakao je Pavićević i dodao da se ova kompanija trudi da otkriva Srbiju i njene ogromne resurse, kako prirodne, tako i proizvodno-tehnološke.

Poljoprivredno dobro "Sava Kovačević" ima 1.800 goveda i 5.000 hektara zemlje, kao i 27.000 tona stajnjaka.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/485516)

18. 10. 2011.| 11:55
Nemački "Muehlbauer" počinje gradnju tehnološkog parka u Staroj Pazovi 21. oktobra

Nemačka kompanija "Muehlbauer technologies" počeće u petak, 21. oktobra, izgradnju tehnološkog parka u Staroj Pazovi, najavljeno je danas iz kabineta predsednika te opštine.

U tehnološkom parku, jedinom te vrste u Evropi, izuzimajući Nemačku, proizvodiće se elementi visoke tehnologije za podršku indentifikacionim dokumentima, a zapošljavaće više od 100 stručnjaka.

"Muehlbauer technologies" je 9. septembra sa opštinom Stara Pazova potpisao ugovor o dodeli zemljišta za tehnološki park u koji će biti uloženo 4 mil EUR.

Ta kompanija je za otvaranje 100 radnih mesta u Staroj Pazovi dobila 500.000 EUR državnih donacija preko Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA).

"Muehlbauer technologies" je ćerka firma "Muehlbauer holdinga" koji je svetski lider u proizvodnj tehnologije za izradu identifikacionih dokumenata i za koji u Evropi i SAD radi oko 2.000 ljudi.

Obeležavanju izgradnje tehnoloskog parka u Staroj Pazovi prisustvovaće, kako je najavljeno, najviši državni i pokrajinski zvaničnici.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/486582)

^^

21. 10. 2011.| 16:54
"Muehlbauer technologies" počeo izgradnju tehnološkog centra u Staroj Pazovi

Nemačka kompanija "Muehlbauer technologies" počela je u petak (21. oktobar 2011. godine) izgradnju tehnološkog centra u Staroj Pazovi za 4 mil EUR.

"Muehlbauer" je svetski lider po sigurnim tehnološkim rešenjima za elektronsku identifikaciju, koristeći napredne mašine i softver za izradu elektronskih dokumenata, biometrijskih pasoša i ličnih karti.

Ta komapnija od 2008. u Srbiji ima firmu "Muehlbauer" koja se bavi proizvodnjom biometrijskih ličnih karti i pasoša, zapošljavajući oko 80 ljudi, rečeno je u agenciji SIEPA.

Na postavljanju kamen-temeljca tehnološkog centra, jedinog te vrste izvan Nemačke, vlasnik kompanije Jozef Milbauer je najavio da će radovi biti završeni marta 2012. godine i da će proizvodnja biti namenjenja izvozu.

On je kazao da će u tehnološkom centru biti otvoreno oko 150 radnih mesta, većinom za visokobrazovane stručnjake. Milbauer je kazao da bi broj zaposlenih u tehnološkom centru mogao da do kraja sledeće godine poraste na 200.

"Muehlbauer technologies" je 9. septembra sa opštinom Stara Pazova potpisao ugovor i besplatno dobio zemljište za izgradnju tehnološkog parka.

Kompanija je za otvaranje 100 radnih mesta dobila 500.000 EUR subvencija preko Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA).

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/488631)

01. 11. 2011.| 10:55
Perlez uskoro dobija novu ambulantu i uređeniji park

Gradonačelnik Zrenjanina dr Mileta Mihajlov danas je posetio Perlez i obišao radove na rekonstrukciji zgrade ambulante i parka u centru ovog sela. Jednospratna zgrada ambulante kompletno se rekonstruiše, uključujući radove na krovu, fasadi i enterijeru, a pitanju je ne samo zgrada u kojoj je smeštena zdravstvena ustanova, već i značajan objekat graditeljske baštine, podignut pre oko 140 godina.

Na spratu se nalazi i nekoliko stanova, koji su u vlasništvu Doma zdravlja "Dr Boško Vrebalov" i koje koriste radnici zaposleni u ovoj ustanovi. Za rekonstrukciju objekta zaduženo je preduzeće "Arhipro" iz Beograda.

- Kao što se i moglo videti prilikom obilaska, ovo je jedna obimna i temeljna reparacija i u ovaj projekat uloženo je oko 18 miliona dinara iz budžeta grada Zrenjanina. Očekujem da će radovi biti završeni tokom naredna dva meseca i da ćemo dobiti izuzetno lepu ambulantu koja će služiti građanima Perleza u narednom periodu – istakao je nakon obilaska radova gradonačelnik Mihajlov.

Direktor Doma zdravlja "Dr Boško Vrebalov" Zrenjanin dr Borislav Đorđević rekao je da odavno postoji potreba za rekonstrukcijom ovog objekta, koji će, po završetku radova biti jedan od najlepših objekata u okviru Doma zdravlja.

- Perlez je veliko mesto, i ovdašnji pacijenti zaslužuju da se leče u kvalitetnim uslovima i uređenom objektu. Vreme koje je, iskreno se nadam, iza nas, nije dozvoljavalo velika ulaganja, a ovo je sada neko "svetlo u tunelu" koje nagoveštava da ćemo nastaviti ovim tempom i da će grad i naseljena mesta imati objekte zdravstvene zaštite kakve zaslužuju – rekao je Đorđević.

Gradonačelnik dr Mileta Mihajlov obišao je i park u centru sela, gde je u toku rekonstrukcija glavne pešačke staze, u dužini nešto većoj od 100 metara. Radove izvodi melenačko preduzeće "Eko Gradnja", a nakon završetka radova, praktično izgradnje potpuno nove staze, žitelji Perleza dobiće uređeniji kutak u centru sela, čime je nastavljeno temeljno uređivanje parka i okoline.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/492720)

17. 11. 2011.| 14:27
Blato kao eliksir - Spa centar u Barandi vredan 25 mil EUR spojiće lečenje, odmor i rekreaciju

http://www.ekapija.com/dokumenti/spa_centar_baranda_171111.jpg(Budući izgled Spa centra Baranda)

Na prvi pogled, poput bilo kog sela u Banatu, Baranda pruža idiličnu sliku vojvođanske ravnice. Prva asocijacija na selo vezana je za snimanje serije "Vratiće se rode" i filma "Montevideo, Bog te video", dok se o turističkim potencijalima koje krije ovo mesto jako malo govori.

Bogatstvo flore i faune daje niz pogodnosti za razvoj eko-turizma kroz pružanje širokog spektra sadržaja: ishrana, smeštaj, izleti, lov, ribolov, posmatranje retkih vrsta ptica, a najveći adut su nalazišta termalne vode i lekovito blato.

Meštani tvrde da je barandsko blato toliko lekovito da su ga odvozile druge banje i predstavljale kao svoje, a nekada su ga konjskom zapregom vozili u Novi Sad.

Zbog potencijala koje barandsko blato nudi, u selu se već dugo iščekuje izgradnja banje, a tek nedavno na inicijativu grupe građana, opština Opovo preuzela je konkretne korake pa je Novim prostornim planom predviđena lokacija za banjski turizam.

Planom detaljne regulacije, koji je izradio "Atelje Vučićević" iz Beograda, predviđena je izgradnja spa centra koji bi vremenom trebalo da preraste u kompleks Banje Baranda. Spa centar će se biti izgrađen na obali rečnog rukavca u neposrednoj blizini sela, na izlazu iz naselja u pravcu sela Sakule, a zauzimaće površinu od 40h.

Širi pristup prostoru

Područje lekovitog blata prostire se duž obala oba rukavca, sa obe strane obale Tamiša. Iako se lečenje blatom izdvaja kao najatraktivnija prirodna predispozicija centra i njegov osnov za formiranje, Milica Vučićević, iz pomenutog Ateljea, u razgovoru za "eKapiju" kaže da je Spa centar Baranda projektovan tako da ni u kom slučaju ne izgleda samo kao bolnica ili lečilište.

– Osnovne namene Banje Baranda su banjsko - rekreativni turizam spa centra, ruralni turizam i ekološka poljoprivreda u okviru opštine Opovo zbog čega suština spa centra neće biti samo u lečenju već i u relaksirajućem odnosu prema bolesti, pa će kao takav ovaj centar pristupati lečenju kao obnovi tela/duha, a ne spašavanja tela od bolesti.

Prema rešenju koje je uradio "Atelje Vučićević", spa centar nije zamišljen kao jedan objekat u okviru koga bi bile ponuđene usluge lečenja, odmora, i relaksacije, već će takvu ulogu preuzeti ceo kompleks sa nizom pratećih sadržaja.

- Urbana matrica spa centra pratiće već ustanovljen raster sela sa dominantnom glavnom lejom i bočnim komunikacijama. Rešenje se oslanja na tradicionalni izgled autohtonih banja, sa dominantnim širokim pešačkim alejama, uređenim parternim zelenilom, drvoredima, objektima manje spratnosti tipičnog vojvođanskog izgleda, autohtonom ponudom proizvoda, sportskim terenima i sl. Banja Baranda težiće potpunom sjedinjavanju sa autohtonom ponudom, od prostora, prehrambene i zanatske ponude do radnih mesta i celokupne poljoprivredne proizvodnje.

http://www.ekapija.com/dokumenti/spa_centar_baranda_1_171111.jpg(Budući izgled mini hostela)

U spa centru su predviđene četiri osnovne kategorije namene površina: zona neposrednih usluga, robne kuće, banjskog hotela i inicijalnih objekata, a iz finansijskih razloga njihova izgradnja predviđena je u fazama.

U prvoj etapi biće urađeni inicijalni objekti, zamišljeni kao 3 mala hostela sa 10 apartmana i pratećim sadržajima, sportske površine, zelenilo, kompletna inrastruktura i saobraćajne površine.

- Izgradnja inicijalnih objekata za početak funkcionisanja centra iznosila bib oko 3 mil EUR za kompletnu infrastrukturu i saobraćajne površine, i oko 1,5 mil EUR za izgradnju smeštajnih hostela i inicijalnih parternih i sportskih površina u prvoj fazi radova – kaže Vučićević.

Nakon izgradnje hotela, kada centar zaživi, pojedinačne usluge inicijalnih objekata, adaptacijom, dobiće status malih vila ekskluzivnog karaktera za posebne kategorije gostiju.

U narednim fazama gradiće se komercijalni objekti, restorani i prodavnice. Zona robne kuće zamišljena je kao prostor sa specifičnom etno-proizvodnjom i ponudom proizvoda iz okolnih naselja, pratećim sadržajima lokala, kafea, igraonica, restorana i klubova kojima se proširuje zabava posetioca.

Banjski hotel je centralni objekat Spa centra, sa propisanim banjsko-medicinskim uslugama, ali i vrsnim pratećim sadržajima elitnih restorana i salona. Posetici će u njemu uživati u elitnom lečenju i nezi glinom, sa pripritetom na tenisu, golfu i jahanju, kao i jedinstvenoj razvojnoj liniji etno-mode u Srbiji.

U poslednjoj etapi predviđen je razvoj administrativno-uslužnog sadržaja, kao urbani kvart u ambijentu spa centra. Dodatni sadržaji gradiće se prema potrebi banje i investitora a predviđeni su info centar, ptt, milicija, banka, turistička agencija, zatim samousluga, apoteka, štampa, internet.

Sinhronizacija sa prirodnim miljeom

Većina slobodnih prostora Spa centra biće zelene površine zarad očuvanja autentičanog prirodnog staništa sa pošumljavanjem i privođenjem specifičnim rekreativnim namenama za različite vidove korisnika. Prostor će obogatiti pešačke, trim, kros staze za bicikliste, jahaće staze, bazeni i tereni za rekreaciju. Rečna obala će takođe biti prilagođena posetiocima sa prostorima za kupalište i prostorom za posmatranja ptica.

Prema rečima Milice Vučićević, centar je namenjen širokom spektru posetilaca, domaćih i stranih: od rekovalescenata koji koriste pre svega medicinske i banjske usluge, do profilisanih gostiju – sportisti, starije osobe i dr. koji koriste i spa i wellness usluge. Prema Studiji Istituta za rahabilitaciju iz Beograda, u Spa centru Baranda će moći da se leče reumatska, genito-urinarna oboljenja i stanja nastala stresom.

http://www.ekapija.com/dokumenti/spa_centar_baranda_2_171111.jpg

- Odmor u Spa centru podrazumeva aktivno organizovanje posetioca kroz korišćenje svih kombinacija ponuđenih banjskih i wellness programa i sportskih terena, bazena, staza. Spa i medical wellness programi su predviđeni kao dopunski sadržaji blagotvornom peloidu (akupresura, aromaterapija, balneoterapija, fitoterapija, sauna, shiatsu tehnike...) kao i poboljšanje psiho-fizičkog stanja posetilaca "funkcionalnom hranom" i specijalnom ponudom "zdrave hrane" sa jedinstvenih organskih poljoprivrednih farmi Barande.

Investitori

Vučićević kaže da bi maksimalna investicija celog kompleksa iznosila oko 25 mil EUR što podrazumeva 100% izgradnju kompletne infrastrukture i saobraćajnih površina, svih objekata, zelenih, parternih, slobodnih i sportskih površina.

- U procenu vrednosti su uvedene maksimalne cene sa obzirom da je cilj da banja bude ekskluzivnog i reprezentativnog karaktera.

Plan detaljne regulacije nalazi se na javnom uvidu. Vučićević kaže da postoje i domaći i inostrani interesenti koji bi investirali u njegov spa centar, ali će sve biti jasnije kada se završi planska procedura.

I.B.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/499938)

25. 11. 2011. | 09:48
Italijani i Šveđani merkaju Žitište - Investitori zainteresovani za otvaranje fabrike obuće i proizvodnju energetske vrbe

U opštinu Žitište, koja spada u nedovoljno razvijene, moglo bi u najskorije vreme da stigne nekoliko stranih investitora, koji se ovih dana interesuju za mogućnosti ulaganja u ovoj sredini. - Trudimo se da obezbedimo sve preduslove za dolazak ...
Ekapija

30. 11. 2011.| 09:18
Naselje Vojka u Staroj Pazovi dobija predškolsku ustanovu

Opština Stara Pazova je objavila na svom sajtu da je u toku prezentacija Urbanističkog projekta za izgradnju kompleksa predškolske ustanove "Poletarac" u naselju Vojka, koja će trajati do 6. decembra 2011. godine.

Predškolska ustanova "Poletarac" brine o mališanima od jedne do sedam godina u Staroj i Novoj Pazovi, Vojki, Golubincima i Krnješevcima.

U naslju Vojka se zasada radi na dva punkta, u okrilju osnovne škole i u iznajmljenom prostoru Lovačkog doma.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/505353)

02. 12. 2011.| 15:15
Sportski kompleks u šumi Borkovac - Izgradnja otvorenog bazena u Rumi vrednog 3,5 mil EUR počinje 2012.

http://www.ekapija.com/dokumenti/bazeni_ruma_021211.jpg

Osim u Borkovačkom jezeru, Rumljani bi od sledeće godine mogli da zaplivaju u olimpijskom bazenu čija izgradnja je predviđena na prostoru parka-šume Borkovac.

http://www.ekapija.com/dokumenti/bazen_ruma_2_021211.jpg

- U prvoj fazi će biti izgrađen otvoreni bazen. Idejni projekat je završen, u narednih mesec dana biće raspisan tender za izvođača radova, a početkom 2012. očekujemo i početak izgradnje objekta – rekao je za "eKapiju" Goran Vuković, predsednik opštine Ruma.

http://www.ekapija.com/dokumenti/bazen_ruma_5_021211.jpg

U prvoj fazi će biti izgrađen bazen na otvorenom vredan 350 miliona dinara, dok će posetiocima bazen biti na raspolaganju i u zimskom periodu pošto je predviđeno montažno pokrivanje bazena u drugoj fazi izgradnje.

http://www.ekapija.com/dokumenti/bazen_ruma_3_021211.jpg

Osim olimpijskog bazena na kom će moći da se održavaju sportska takmičenja, predviđena je i izgradnja manjeg bazena za decu. Za izgled bazena bila je zadužena firma "Projekt" iz Rume.

http://www.ekapija.com/dokumenti/bazen_ruma_4_021211.jpg

Kompleks na poznatom izletištu u Rumi će sadržati i sportske terene za tenis, rukomet, košarku i druge sportove, a u okviru centra će biti smešten i parking.

S.O.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/506848)

02. 12. 2011.| 10:30
Sportski centar na Dunavu kod Apatina - Bivši fudbaler traži suinvestitora za izgradnju kompleksa

http://www.ekapija.com/dokumenti/sportski_centar_apatin_011211.jpg

Ako se ostvari ideja nekadašnjeg fudbalera, Apatin bi mogao već 2012. da dobije multifunkcionalni sportski centar. Aleksandar Smiljanić, fudbaler prve i druge lige stare Jugoslavije, odlučio je da na samoj obali Dunava preko puta međunarodne marine otvori halu za košarku, odbojku, tenis, halu za mali fudbal, kao i fudbalski teren i teniske terene na otvorenom.

Kako bi u potpunosti mogao da ostvari svoju zamisao Smiljanić traži partnera koji bi sa njim investirao u ovaj kompleks.

- Posedujem svu potrebnu dokumentaciju i sve potrebne dozvole za građenje, a sada tražim investitora u ovaj centar koji ima velike potencijale. Sličnog kompleksa nema u okolini, tako da bi ovo bio sportski centar za ceo zapadno-bački region. Naš kraj bi tako mogao da se uključi u mini-maxi ligu, pošto sada nemamo uslove – kaže u razgovoru za "eKapiju" Aleksandar Smiljanić.

http://www.ekapija.com/dokumenti/sportski_centar_apatin_3_011211.jpg

U sportskom centru (http://www.rekreativnicentar.com/) je predviđena izgradnja hale površine 32x20 m za košarku, odbojku i tenis. U nastavku bi bio izgrađen objekat na 3 nivoa – u prvom bi bile smeštene svlačionica i teretana, u srednjem delu bi bio ugostiteljski objekat, a u trećem delu igraonica za decu. Na taj objekat bi se nadovezivala hala 45x25 m za mali fudbal sa veštačkom travom.

- Ta tri objekta bi bila povezana u celinu, tako da iz ugostiteljskog objekta može da se gleda u obe hale. U nastavku je predviđen otvoreni fudbalski teren sa reflektorima i tribinama, pa otvoreni šank koji je na višoj tački od terena i na kraju kompleksa bi bili smešteni teniski tereni – objašnjava Smiljanić.

Vrednost sportskog centra je procenjena na 800.000 EUR, a izgradnja bi prema rečima našeg sagovornika, mogla da se odvija po fazama.

http://www.ekapija.com/dokumenti/sportski_centar_apatin_2_011211.jpg

- Površina parcele je jedan hektar tako da ako je potencijalni suinvestitor zainteresovan mogao bi da izgradi i nove sadržaje. Razgovarao sam sa zainteresovanim ulagačima iz Slovenije, Mađarske, Kanade, ali ništa nije precizirano. Očekujem da tokom zime postignemo neke dogovre, i da će izgradnja početi 2012. godine – kaže Smiljanić.

Naš sagovornik napominje da će za ovaj projekat konkurisati kod fondova EU.

- Osnovao sam Nevladinu organizaciju sporta i fizičke kulture kako bih aplicirao kod fondova EU kako bih lakše finansirao ovaj sportski centar.

Idejno rešenje projekta je uradio Miroslav Jorgačević, arhitekta somborske firme "Jorgas" (http://www.jorgas.net/content/view/12/26/).

S.O.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/506522)

06. 12. 2011.| 08:25
Stara Pazova uređuje raskrsnicu u centru - Vrednost radova oko 100 miliona dinara

http://www.ekapija.com/dokumenti/raskrsnica_stara_pazova_061211.jpg(Budući izgled raskrsnice)

Kako bi ulepšali novogodišnje praznike, opština Stara Pazova i Direkcija za izgradnju "poklanjaju" svojim sugrađanima novi izgled raskrsnice u centru opštine uz slogan "Ljudi su na prvom mestu", navedeno je na sajtu opštine (www.starapazova.eu).

Radovi obuhvataju izgradnju novih, neophodnih, saobraćajnih traka u sva 4 pravca posmatrano od raskrsnice magistralnog puta M 22.1 Beograd-Novi Sad i regionalnog puta R-106, čime će se povećati broj kolovoznih traka u svim pravcima. Podrazumeva se i izgradnja biciklističkih i pešačkih staza u obuhvatu raskrsnice i izrada nove semaforske signalizacije. Vrednost ove investicije je oko 100 miliona dinara, navedeno je na sajtu.

Po završetku radova konačno će biti rešen problem saobraćajnih gužvi na ovoj deonici.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/507815)

13. 12. 2011.| 09:14
Završena prva faza izgradnje bazena između Stare i Nove Pazove

http://www.ekapija.com/dokumenti/bazen_stara_pazova_131211.jpg

Završetak prve faze radova na kompleksu bazena između Stare i Nove Pazove (http://ekapija.com/website/sr/page/429472) završen je juče. Radove su obišli predstavnici lokalne samouprave u Staroj Pazovi u prisustvu predstavnika Fonda za kapitalna ulaganja, koji je izdvojio 325 miliona dinara za izgradnju, navedeno je na opštinskom sajtu (www.starapazova.eu).

- Suština je u tome da smo mi završili prvu fazu i da će na radost svih naših sugrađana, pogotovo onih najmlađih, prvi letnji dani 2012-te godine biti pravi spektakl na ovom mestu - istakao je Jovan Tišma, direktor Direkcije za izgradnju.

http://www.ekapija.com/dokumenti/bazen_stara_pazova_1_131211.jpg

Goran Jović, predsednik Opštine Stara Pazova, je izjavio da će 2012. u drugoj fazi biti izgrađen olimpijski bazen.

Za proleće je najavljena izgradnja pešačko-biciklističke staze, 300 parking mesta za bicikle kao i parkinge za automobile.

Izvođači radova su "Jedinstvo" Sevojno, "Projektomontaža" Beograd i "SMB gradnja" Subotica.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/511400)

16. 12. 2011.| 12:51
"Radun inženjering" gradi kompleks otvorenih bazena u Bačkoj Palanci

Kompleks otvorenih bazena u Bačkoj Palanci gradiće firma "Radun inženjering" u konzorcijumu sa preduzećima - "Ekonkomist elektro", "Gip građevinar", "VD Dunav" i "Energy net".

Kako saznaje "eKapija", radovi na izgradnji kompleksa pored hale Tikvara, vredni oko 200 miliona dinara, počeće do kraja godine.

Izgradnju bazena, po projektu novosadske firme "Kontura projekt", većim delom finansira Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, a manjim delom opština.

Posao se radi na osnovu Zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize.

Božidar Bošković iz novosadske "Konture" kaže za "eKapiju" da će budući kompleks imati tri bazena - olimpijski, neplivački i dečji.

- Uz olimpijski bazen biće izgrađene tribine ispod kojih će biti svlačionice i tuševi - navodi Bošković za naš portal.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/513424)

19. 12. 2011.| 09:00
Besplatno zemljište u Srbobranu - Opština ponudila povlastice za investitore u industrijskoj zoni

Nakon više od pet meseci čekanja Vlada Republike Srbije konačno je 8. decembra odobrila elaborat opštine Srbobran o izdavanju zemljišta u industrijskim zonama A i B. Zahtev sa kompletnom dokumentacijom opština Srbobran uputila je republičkoj administraciji još 21. juna, ali je pozitivan odgovor stigao tek na kraju godine, navedeno je na zvaničnom opštinskom sajtu.

- Za nas najznačajnija vest koju smo dobili u poslednje vreme je da je Vlada Republike Srbije odobrila naš elaborat o postupku i uslovima izdavanja parcela u industrijskim zonama. Ti uslovi podrazumevaju besplatno izdavanje zemljišta na 80 godina, opremljenog komunalnom infrastrukturom, strujom, gasom i putem, svim investitorima koji zaposle najmanje 17 radnika po jednom hektaru zemlje. Hektar je uzet kao merilo, jer ima i manjih i većih parcela. Izdavanjem ovih parcela moguće je ostvariti 200 radnih mesta - rekao je Branko Gajin, predsednik opštine Srbobran.

On je pojasnio da je Vladin propis o potrebi njene saglasnosti u svakom slučaju izdavanja zemlje ispod tržišne vrednosti, ili besplatno kao u slučaju Srbobrana, znatno usporio postupak, ali da je uz pomoć pojedinih ljudi iz pokrajinske administracije sve uspešno rešeno.

Predsednik opštine i Opštinsko veće narednih dana utvrdiće pravila konkursa i pojedinosti koje će donositi prednost određenim profilima delatnosti.

- Naša je želja da interesovanje pokažu i kod nas investiraju poljoprivredni prerađivači, kako bi i proizvođači dobili bolje tržište na kojem mogu plasirati svoje proizvode, ali to ne znači da ni svi drugi nisu dobrodošli. Konkurs će biti raspisan veoma brzo i trajaće narednih mesec ili dva dana. Interesovanje postoji jer imamo primaljive uslove za investitore - rekao je Gajin.

Industrijske zone se nalaze kraj puta ka Novom Sadu i kraj puta ka Turiji.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/513680)

19. 12. 2011.| 08:38
U Novoj Pazovi otvoren teren sa veštačkom travom

http://www.ekapija.com/dokumenti/teren_nova_pazova_191211.jpg

Goran Jović, predsednik opštine Stara Pazova, otvorio je u Novoj Pazovi prvi teren sa veštačkom travom u opštini, koji će koristiti FK "Radnički". Tako je za nešto više od dva meseca naporima opštine i Direkcije za izgradnju Stara Pazova izgrađen jedan od najlepših pomoćnih terena sa veštačkom travom u Srbiji koji će moći da koriste sve selekcije "Radničkog" za trenige, navedeno je na sajtu opštine (www.starapazova.eu).

Ostoja Knežević, prvi čovek FK "Radnički", najavio je izgradnju tribina sa više od 2.000 sedećih mesta sa svim pratećim sadržajima, teretanom i svlačionicama.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/513674)

21. 12. 2011.| 12:04
"Rumska petlja" spremna dočekuje prvog investitora - "Capital group" počinje izgradnju pogona za proizvodnju delova za šešire 2012.

http://www.ekapija.com/dokumenti/industrijska_zona_ruma_021211.jpg

Radna zona "Rumska petlja" uskoro će dobiti prvog investitora. Reč je o firmi "Capital group" iz Beograda koja se bavi proizvodnjom delova za šešire, saopšteno je na sajtu opštine Ruma.

Opštinsko veće opštine Ruma je na jučerašnjoj sednici usvojilo Elaborat kojim se opravdava izdavanje zemljišta investitoru bez naknade, čija je tržišna vrednost 76.000 EUR, što će se kasnije nadoknaditi porezima na zarade za oko 70 zaposlenih i ostalim taksama. Elaborat čeka na usvajanje od lokalnog parlamenta kao i potvrdu Vlade Srbije kako bi izgradnja počela u aprilu sledeće godine.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/515225)

Prvi kupači već na proleće - Završena prva faze izgradnje akva parka u Bačkom Petrovcu

U Vladi Vojvodine održana je prezentacija završene prve faze izgradnje akva-parka u Bačkom Petrovcu kojoj su prisustvovali pokrajinski sekretar za rad i zapošljavanje Miroslav Vasin, republički poslanik Pavel Marčok, pokrajinski poslanik Jan Buhaš ...
Ekapija

26. 12. 2011. | 09:27
Senta dobija bescarinsku zonu do kraja 2012. - U Poslovnom parku na mestu nekadašnjeg "Sentex"-a posao za 1.000 radnika

Nemački biznismen Rudolf Valter, jedan od prvih i najvećim investitora u Vojvodini, koji je vlasnik više firmi u Subotici, Kikindi i drugim mestima, najavio je da želi u Senti u okviru Poslovnog parka na mestu propale tekstilne industrije "Sentex" ...
Ekapija

29. 12. 2011. | 10:17
Počela izgradnja otvorenih bazena u Bačkoj Palanci - Prvi kupači u avgustu 2012.

U Bačkoj Palanci je i zvanično počela izgradnja otvorenog olimpijskog bazena, odnosno komleksa bazena u priobalju Dunava, a u sastavu Sportsko rekreacionog centra "Tikvara" koji se nalazi u okviru istoimenog Parka prirode. Prve lopate betona ...
Ekapija

Општина Бечеј

ОТВОРЕНА БИБЛИОТЕКА У БАЧКОМ ПЕТРОВОМ СЕЛУ

У среду 23.11.2011.године у Бачком Петровом Селу, свечано је отворена реновирана зграда библиотеке. Свечану врпцу пресекли су Кнези Петер, Председник општине Бечеј, Ержебет Кинка, директорица библиотеке и Реља Бурзан, шеф Информативног центра - Канцеларије за подршку ИПА програма у Суботици. У оквиру реновирања зграде библиотечког огранка Народне библиотеке Бечеј у Бачком Петровом Селу, замењена је кровна конструкција и покривена је новим цреповима, извршена је изолација зидова, проширен је простор, замењени су прозори и врата, замењен олук, замењена електрична инсталација, уградња новог санитарног чвора и улаз поред степеништа је проширен са пролазом за особе са посебним потребама. Поред овога, све просторије су окречене и офарбана је столарија а подови су покривени ламинатом и керамичким плочицама. У дворишту библиотеке је изграђена летња позорница за програме из области културе. Средства за радове обезбеђена су у оквиру програма прекограничне сарадње CBC IPA HU SRB “Пут заштите културног наследства”, односно пројекта „Добри суседи заједно стварају будућност“ , а део који се односи на Бечеј, предфинансиран је од стране опшине Бечеј. Пројекат „Добри суседи заједно стварају будућност“ се реализује у сарадњи између 4 општине: Морахалом и Домасек из Мађарске и Бечеја и Темерина из Србије.

http://www.becej.rs/details/320-5_IMG_1772-1.JPG

http://www.becej.rs/details/320-1_traka-1.jpg

http://www.becej.rs/details/320-2_IMG_1711-1.JPG

http://www.becej.rs/rsCIR/arhiva_dogadjaja.jsp?God=2011&Mesec=11

17. 01. 2012.| 10:27
Raspisan tender za prvu fazu radova na izgradnji bazena u Rumi

http://www.ekapija.com/dokumenti/bazen_ruma_2_021211.jpg

JP za građevinsko zemljište i puteve Ruma raspisalo je tender za radove na izgradnji otvoreno-zatvorenog bazena u Rumi I faza.

Kako je "eKapija" ranije pisala (http://www.ekapija.com/website/sr/page/506848), u prvoj fazi će biti izgrađen otvoreni bazen koji će posetiocima biti na raspolaganju i u zimskom periodu pošto je predviđeno montažno pokrivanje bazena u drugoj fazi izgradnje.

Osim olimpijskog bazena na kom će moći da se održavaju sportska takmičenja, predviđena je i izgradnja manjeg bazena za decu. Za izgled bazena bila je zadužena firma "Projekt" iz Rume.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/523469)

Општина Ада

23.12.2011

Председник општине Ада, Золтан Билицки је поново обишао радове на пречистачу отпадних вода. Након бетонирања кровне конструкције, у унутрашњем делу објекта, радови су у пуном јеку, јер се приближава рок завршетка

http://www.ada.org.rs/images/stories/news/2011/DSCN3974.JPG

http://www.ada.org.rs/

Општина Ада

У Молу се наставља прекинута изградња спортске хале
25.01.2012

Ових дана након трогодишње паузе наставља се изградња спортске хале Основне школе „Новак Радонић" из Мола.

Спортски објекат вредан око 120 милиона динара има ће основну површину од око 1780 квадратних метара, подну облогу од паркета, више свлачионица и мокрих чворова, и трибину за 400 гледалаца, а моћи ће се користити за организацију рукометних, кошаркашких и одбојкашких утакмица. Зграда ће бити повезана са старом салом за фискултуру, као и са зградом школе.

Председник општине Ада, Золтан Билицки је у друштву покрајинског посланика Јожефа Тобиаша и директорице ОШ „ Новак Радонић" Снежане Дошић у среду, 25.јануара 2012. године, обишао радове, а затим је на конференцији за новинаре рекао:

Ових дана су започели радови на наставку прекинуте изградње спортског објекта у Молу. За радове одговара главни извођач радова фирма „Рад" из Апатина, за коју као подизвођач ради фирма „Јаворник" из Суботице – изнео је Золтан Билицки – Камен темељац за зграду која је првобитно била намењена за фискултурну салу је постављен пролећа 2008. године, а потом је почела и изградња објекта. Међутим на молбу мештана Локална самоуправа општине Ада је модификовала планове са циљем да се у месту изгради спортска хала која је за организацију разних спортских манифестација подобнија. То је урађено зато јер кад би се изградила фискултурна сала онда можда никад не би било прилике за изградњу спортске хале у Молу. Ради изградње објекта већих димензија покуповали смо суседне парцеле, односно обезбедили смо потребна средства за покривање трошкова изградње. Вредност до сада изведених радова је око 25 милиона динара. Покрајински Фонд за капитална улагања је овај износ већ уплатио извођачу. Износ који је потребан за завршетак објекта од 95 милиона динара обезбедиће Влада РС кроз програм за помоћ грађевинске индустрије који је покренут пре годину и по дана. За нас је било веома битно да се овај пројекат нађе међу пројектима који се финансирају кроз овај програм, и то смо успешно постигли. Протекли период смо изгубили због спровођења разних тендера, пошто је било потребно изабрати новог извођача. Услови за наставак инвестирања су се сада остварили. А фирма за извођење радова има рок од 150 дана да заврши објекат, али није искључиво да ће се завршити средином пролећа. Није тајна наша намера и жеља да спортска хала стигне у стање коришћења још пре одржавања избора – изјавио је Председник општине.

Покрајински посланик Јожеф Тобиаш је истакнуо: да спортска хала није од значаја само за Основну школу у Молу, него и за спортске клубове наше општине. Пошто је спортска хала у Ади већ постала скучена чак и за рукометне клубове, не говорећи о осталим успешним спортским клубовима.

http://www.ada.org.rs/images/stories/news/2012/Radovi_kod_sportske_hale_u_Molu-25.01.2012.JPG

http://www.ada.org.rs/

01. 02. 2012.| 09:33
Nova pijaca i zgrada mesne zajednice do maja 2012. u Sremskoj Kamenici

Žitelji Sremske Kamenice, kako je najavljeno, dobiće novu pijacu i zgradu Mesne zajednice najkasnije do maja, ukoliko vremenski uslovi budu dozvolili da radovi teku po planu.

Prizemlje objekta površine 320 m2 je predviđeno za prostorije Mesne zajednice, a u suterenu će biti smešteni poslovni prostori. Na istoj adresi biće izgrađen i pijačni plato na kojem će biti postavljeno između 50 i 60 tezgi.

U aprilu je zatvorena pijaca, koja se ranije nalazila u centru Kamenice, a Grad je obezbedio zemljište na Zmajevom trgu kao privremeno rešenje za vreme kog su pijačni prodavci bili oslobođeni plaćanja zakupa javne površine. Za izgradnju prilaznih puteva i platoa biće zaduženo JP "Zavod za izgradnju grada", a pijacu će urediti JKP "Tržnica".

Vrednost investicije izgradnje objekta MZ Sremska Kamenica je oko 20 miliona dinara.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/530630)

Imageshack menja pravila - http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=1487161 . Od sada postoji limit od 500 slika i ukoliko ne uplatite Premium nalog 1. marta će vam biti obrisan višak koji čine starije fotografije.

Since you're over the 500 photo limit you'll need to upgrade to a Premium account or you'll only be able to keep 500 of your recent photos. Older photos will expire on the 1st of March.

Bye Bye imageshack, brisem sve.

24. 02. 2012.| 19:35
I Srbobran akva park za trku ima - Izgradnja vodenih atrakcija i termalne banje vrednih 5 mil EUR počinje 2012.

http://www.ekapija.com/dokumenti/akva_park_3_230212.jpg

Srbobran je rešio da nakon Jagodine, Bačkog Petrovca, Velikog Gradišta, Aranđelovca postane turistička destinacija za ljubitelje zabave na vodi. Ova bačka opština će u 2012. početi prvu fazu izgradnje akva parka na 3h, a vrednost investicije u ovoj fazi će dostići 5 mil EUR. Kako bi turistima ponudili i adekvatan smeštaj, opština je juče otkupila hotel "Elan" za koji se još od 2008. godine traži vlasnik.

- Odlučili smo da otvorimo akva park i termalnu banju jer naša opština ima dosta potencijala za ovaj vid turizma s obzirom na to da imamo bušotinu temperature 67 stepeni. Kompleks će se prostirati na 6 ha gde će biti smešteno deset bazena – kaže u razgovoru za "eKapiju" Branko Gajin, predsednik opštine Srbobran.

http://www.ekapija.com/dokumenti/bazeni_srbobran_4811.jpg

U prvoj fazi, čija izgradnja bi trebalo da počne ove godine, biće izgrađeno 5 bazena na prostoru od 3 ha. Vrednost prve faze izgradnje kompleksa će dostići 5 mil EUR, a završetak radova u opštini najavljuju za 2015.

- Juče smo kupili hotel "Elan" jer su nam potrebni smeštajni kapaciteti, a posebno zbog izgradnje akva parka i termalne banje. Kupovinu hotela smo pripremali pola godine, lobirajući na raznim mestima i pripremajući materijalna sredstva za otkup. Nakon dve neuspešne aukcije, opština Srbobran je u postupku slobodnog prikupljanja ponuda za devet miliona dinara otkupila hotel. Želeli smo da sprečimo da se pojavi neki špekulant, otkupi hotel, stavi hipoteku na objekat i podigne veliki kredit, a zatim nestane i ostavi nam hotel da i dalje propada. To bi bila velika šteta i iskoristili smo poslednji šansu da ga spasimo i vratimo mu stari sjaj – ističe Gajin.

http://www.ekapija.com/dokumenti/hotel_elan_srbobran_230212.jpg(Hotela "Elan" Srbobran)

"Elan" je hotel B kategorije i sa pratećim objektima nalazi se na parceli površine 43,5 ara. Ima 52 sobe, tri apartmana, fitnes centar, pekaru i više sala i terasa. Predsednik opštine Srbobran je najavio i početak renoviranja hotela u 2012. godini.

- U renoviranje hotela ćemo uložiti oko million evra. Opština ima prihode od naftne rente u iznosu od 60 miliona dinara godišnje, tako da planiramo da sa tim sredstvima u naredne dve godine finansiramo obnovu hotela. U okviru hotela biće smešten i velnes centar. Za izgradnju akva parka i termalne banje očekujemo finansijsku pomoć pokrajine – napominje predsednik Srbobrana.

Projekat akva parka je završen, uskoro se očekuje početak izgradnje kako bi deo kompleksa bio spreman za radničke-sportske igre 2015. godine čiji je domaćin Srbobran.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/538159)

29. 02. 2012.| 11:37
"Redwood" otvara 1. marta hotel "Park" u Rumi

http://www.ekapija.com/dokumenti/hotel_park_ruma_290212.jpg

Kompanija "Redwood", čiji je vlasnik Srba Ilić, najavila je da će sutra otvoriti hotel "Park (http://hotelpark.rs/)" u Rumi, koji je u kategoriji 4*.

http://www.ekapija.com/dokumenti/hotel_park_ruma_1_290212.jpg

Kako je navedeno, hotel je izgrađen po najvišim standardima, sa svojim najsavremenijim tehnološkim rešenjima funkcioniše po principu "inteligentnog" objekta, a sadrži 73 soba i apartmana, konferencijsku salu do 300 osoba, restoran "Metropolitan", "Kosmopolitan bar and louge".

Hotel je izgrađen po projektu mr arh. Sanje Drvenice.

http://www.ekapija.com/dokumenti/hotel_park_ruma_2_290212.jpg

Novoizgrađeni hotel "Park" je smešten u centru Rume, udaljen 10 minuta (5km) od autoputa Beograd – Zagreb, 30 minuta (35 km) od Beogradskog aerodroma, 25 minuta (30 km) od Novog Sada. U neposrednoj blizini su: Fruška gora 9km, poznata banja Vrdnik 10km, prirodni rezervat Zasavica 25 km i čuveno lovište Karakuša 25 km.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/540704)

PomNfTGTPGg otvoreno

Општина Ада

Постављање камена темељца фирме МК Цоммерце
08.03. 2012.

Председник општине Ада, Золтан Билицки, дана 08.03.2012.године, заједно са Директором МК Цоммерце, Сорајић Дејаном, поставио је камен темељац, у индустријској зони општине Ада, за изградњу силосног постројења капацитета 8.000 т, са сушаром и пратећом инфраструктуром ове реномиране домаће фирме. Процењена вредност инвестиције је око 1,5 милиона евра, а крај радова и пуштање у рад, планиран је за октобар ове године.

http://www.ada.org.rs/images/stories/news/2012/Postavljanje_kamena_temeljca_08.03.%202012._038.jpg

http://www.ada.org.rs/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=34&Itemid=91&lang=sr&limitstart=10

Ima li neke najave kada bi trebala da počne izgradnja autoputa Novi Sad-Šabac? Pre neki dan sam išao za NS, put je užasno preopterećen, na Iriškom vencu totalni kolaps. :(

nova najava ce sad,u toku izbora,a realizacija negde 2069. godine...

Pre par meseci sam video da je završena projektna dokumentacija, nekoliko debelih knjiga sa detaljnim planom trase. Ne verujem da sama realizacija može baš toliko daleko da bude. :D

Општина Ада

03.04.2012
Изградња паркинга у улици Вука Караџића

Из саопштења Председника општине Ада, Золтана Билицког смо сазнали да су 02. априла 2012. године започети радови око изградње паркинга у Ади у улици Вука Караџића, и то на делу испред некадашњег биоскопа. Са овим се наставља обнављање ширег центра Аде и стварање њеног новог имиџа.

http://www.ada.org.rs/index.php?option=com_content&view=frontpage&Itemid=1&lang=sr

Општина Ада

02 април 2012
Свечано отварање објекта Пречистача отпадних вода у Општини Ада

Председник владе Аутономне покрајине Војводине, Др Бојан Пајтић, и Председник општине Ада, Золтан Билицки су 30. марта 2012. године у 16,00 часова у свечаним оквирима отворили зграду најмодернијег биолошког пречистача отпадних вода у Србији, који се налази у ткз. Новом селу дела насеља Мол, који припада Општини Ада.

„Данашњи дан је од историјског значаја за нашу општину, јер грађани општине већ дуго година чекају на решавање проблема канализације и стављење у функцију исте"-започео је свој говор председник општине Ада, Золтан Билицки. „Желим да се захвалим Републичкој и Покајинској Влади што су суфинансирали изградњу и што су препознали важност овог прекограничног пројекта. Исто тако бих се захвалио нашем партнеру, граду Морахалом из Мађарске као и свим мојим сарадницима из земље и иностранства који су учествовали у реализацији ове инвестиције. Сигуран сам да је општина Ада доказала да поседује тим, који је спреман да решава најновије и најмодерније изазове које одговарају свим захтевима, а пре свега захтевима Европске уније.Заједно идемо све ближе Европи, која представља основу за бољи живот!" - завршио је г-дин Билицки.

Душан Циврић, менаджер пројекта је изразио своје задовољство за постигнуте резултате у протеклих 17 месеци, док је пројекат трајао, а у међувремену је стечено знање и искуство, а резултати су за сваког добро намерног грађанина и овде присутних лако уочљиви. „У нади да ћемо се из сличних добрих разлога још срести, са истим ентузијазмом ћемо се и даље трудити да са остваривањем сличних пројеката доприносимо напретку наше општине и бољем животу наших суграђана"-рекао је он.

Јожеф Тобиаш, покрајински посланик је у свом говору рекао следеће: „Када смо пре отприлике 2,5 године са градоначелником Золтаном Билицки, и његовим помоћником Ђерђем Хорти били у Мађарској, где су нам показали разне системе за пречишћавање отпадних вода, морам да признам да ни сам нисам веровао да ћемо за овако кратко време овде стајати поред нашег пречистача. Велика је ово радост и понос за све нас, наиме поред моста ово је највећа а можда уједно и најважнија инвестиција, а ускоро ће доћи време када ће њен ефекат утицати на сваког грађанина Општине Ада."

Тамаш Тот, републички посланик је у свом говору међу осталог рекао: „Данас чинимо један веома важан корак ка трајном решавању једног од најгорућих проблема наше општине, а веома добро знамо колико проблема су до сада изазвале подземне воде. Данас се овај процес чини веома једноставним, Европска унија је расписала конкурс, Општина Ада се са својим партнером пријавила на исти, добила је позитивну оцену, извођачи су одрадили посао и данас стојимо овде на његовом отварању. Међутим када би то било тако глатко онда би ових дана у нашој околини било предато десетине оваквих пројеката. За овај успех је било потребно једно стручно и мотивисано општинско руководство, на челу са председником општине, са јасном визијом. Наравно ово не би успело без наших партнера, као што су Влада Војводине, на челу са Бојаном Пајтићем, Министарство за заштиту животне средине, на челу са Оливером Дулићем, партнера из Мађарске, и наравно Европске уније. Док је претходно руководство општине проблеме покушало да реши са кредитима од банака и са тиме задужило општину, ми нашу средину развијамо путем конкурса. Иако ће се о важним питањима и убудуће одлучивати далеко од нас у Новом Саду, Београду и Бриселу само ће од нас зависити да ли ћемо да знамо да искористимо прилике и пребродимо изазове. Сигуран сам да ћемо успети, јер се налазимо на добром путу."

На крају се присутнима обратио и Председник владе Аутономне покрајине Војводине, Др Бојан Пајтић, који је рекао следеће: „Војводина је до сада успела да реализује 97% средстава из фондова ЕУ што је више него у већини европских регија. Кроз покрајински Фонд за развој отворили смо могућност да сви из Војводине, свака наша општина, учествују у оваквим пројектима. У реализацији овог пројекта повезали смо и локалну администрацију у општини Ада и општину Морахалом из суседне Мађарске, са којом је пројекат заједнички остварен, и покрајину - ми смо изградили секундарну канализациону мрежу". Овај пројекат је и доказ због чега нам је важна кандидатура, због чега нам је важно чланство у ЕУ и колико су овакви пројекти важни за приближавање стандарду земаља ЕУ, јер да ће омогућити да наши људи живе боље и цивилизовано, а савремена инфраструктура је неопходна и за отварање нових радних места и долазак нових инвеститора који желе код нас да улажу - додао је он.

Након свечаних говора Др Бојан Пајтић је са пресецањем врпце пречистач симболично ставио у функцију.

Укратко о изградњи Пречистача, о ИПА пројекту под називом „Waterprotection", који је остварен под мотом „Добри суседи заједно стварају будућност" треба знати и следеће, о чему је изјаву дао Преседник општине Ада, Золтан Билицки:

- Општина Ада искористила је прилику која јој се пружила од стране Европске уније, и успешно конкурисала у оквиру "ИПА" програма прекограничне сарадње са Мађарском за вредност пројекта од 1.176.470 евра. Од овог износа 90% је остао општини Ада, док је 10% у надлежности насеља Морахалом из Републике Мађарске, који је прекогранични партнер у овом пројекту.

Нама припадајући део требало је допунити сопственим уделом од око 150.000 евра, и на тај начин смо успели да обезбедимо довољно средстава за изградњу постројења за третман отпадних вода..Овај уређај је базиран на најновијој технологији, а у складу је са свим нормама Европске уније. Камен темељац је постављен 11. новембра 2010. године, изградња је почела крајем јуна 2011. године, а рок за завршетак радова је био 28. фебруар 2012. године, који је продужен до 31. марта 2012. године, због лоших временских услова и ванредне ситуације.

Наш је циљ да на систем прикључимо домаћинства код којих је већ уграђен део канализацијског система, као и индустријску зону, и да на тај начин канале који пролазе кроз наша насеља, заштитимо од загађења.

Канализација, односно полагање главног вода за одвођење отпадне воде, скоро се може сматрати завршеним, јер су након предаје II и III фазе успешно настављени грађевински радови IV фазе, која је уједно и последња.Средства потребна за реализацију IV фазе у износу од 50 милиона динара такође су одобрена од стране Фонда за капитална улагања АП Војводине и радови су започети. Вредност целокупне канализационе мреже је 180 милиона динара, а од тога 140 милиона динара је Фонд за капитална улагања АП Војводине до сада већ исплатио.

http://www.ada.org.rs/images/morfeoshow/2012_szennyv-8069/big/precistac3.jpg

http://www.ada.org.rs/images/morfeoshow/2012_szennyv-8069/big/precistac4.jpg

http://www.ada.org.rs/index.php?lang=sr

Општина Ада

11 април 2012
Локална самоуправа општине Ада и Друга месна заједнице су склопили уговор о техничком споразуму

Председник општине Ада, Золтан Билицки, Секретар II Месне заједнице, Елфриде Варга, покрајински посланик, Јожеф Тобиаш и кандидат за посланика у Републичком парламенту, Тициан Кертвељеши су обишли започете радове на реновирању путева. Председник општине, Золтан Билицки је рекао да се Локална самоуправа у протеклих годину, годину и по дана трудила да сарадњу са месним заједницама подигне на већи ниво. Као доказ тога је уговор о техничком споразуму који су данас потписали Председник општине и секретар ИИ Месне заједнице. Золтан Билицки је изразио наду да ће се у скорије време и са осталим месним заједницама доћи до сличног споразума. Данас склопљен уговор садржи у себи следеће заједничке пројекте: нови асфалт за саобраћајнице у улицама 7. јули и Љубе Ненадовића, изградња водовода у улицама: Чех Кароља, Богданфи Шандора, Мирослава Антића и Виноградска, изградња паркинга у улици Вука Караџића, и израда канала за кишницу на Сенћанском путу.

http://www.ada.org.rs/images/stories/news/2012/DSC00068.JPG

http://www.ada.org.rs/images/stories/news/2012/DSC00069.JPG

http://www.ada.org.rs/index.php?option=com_content&view=frontpage&Itemid=1&lang=sr

Општина Опово

iQHQ_m-Uz34&feature=plcp&context=C4734238VDvjVQa1PpcFPQIyG-15j58V7HYNpXLoVnXyl9N9zyma0=

Општина Ада

20 април 2012
Предаја обданишта у Молу

Председник општине, Золтан Билицки је данас уз директора Фонда за капитална улагања АП Војводине, Небојше Маленковића свечано предао зграду обданишта у Молу у улици Маршала Тита. На овом догађају поред њих су учествовали и посланик у Народној скупштини Тамаш Тот, посланик у Скупштини АП Војводине, Јожеф Тобиаш, члан Општинског већа Атила Бучу, и члан СО Ада Тициан Кертвељеши.

Ово је био седми објекат у низу зграда Предшколске установе „Чика Јова Змај" који је реновиран. Изведени радови су: замена кровне конструкције, односно кровног покривача, комплетна замена прозора и улазних врата, постављање ламината на основи плута, односно фарбање спољних и унутрашњих зидова.

Укупна вредност радова је приближно 6,2 милиона динара, који је у целости обезбедио Фонд за капитална улагања АП Војводине.

Тренутно је у току реновирање обданишта у Ади у улици Мите Радујкова, који такође финансира Фонд за капитална улагања АП Војводине у износу од 5,9 милиона динара

http://www.ada.org.rs/index.php?option=com_content&view=frontpage&Itemid=1&lang=sr

...

sutra se otvara sezona u Backom Petrovcu..
Ne znam da li je u pitanju zvanicno otvaranje..ali ovo pise na njihovoj stranici

DAN OTVORENIH VRATA za sve vas potpuno BESPLATNO 24.4.2012. od 13-19h. AquaPark PETROLAND Bački Petrovac vas očekuje)))))))

http://img96.imageshack.us/img96/5653/petrod.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/96/petrod.jpg/)

http://img440.imageshack.us/img440/6630/petro1p.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/440/petro1p.jpg/)

http://img405.imageshack.us/img405/3513/95317881.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/405/95317881.jpg/)

http://img338.imageshack.us/img338/1817/33687497.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/338/33687497.jpg/)

http://img338.imageshack.us/img338/4382/82854623.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/338/82854623.jpg/)

http://img152.imageshack.us/img152/2008/57589870.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/152/57589870.jpg/)

http://img209.imageshack.us/img209/7791/16622450.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/209/16622450.jpg/)

http://img201.imageshack.us/img201/7780/84261636.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/201/84261636.jpg/)

http://img52.imageshack.us/img52/9958/56651041.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/52/56651041.jpg/)

http://img543.imageshack.us/img543/6273/80612956.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/543/80612956.jpg/)


izasao je i cenovnik

http://www.petroland.rs/aquapark/cenovnik

Општина Шид

АСФАЛТИРАЊЕ ПУТЕВА У КУКУЈЕВЦИМА

http://www.sid.rs/images/stories/IMG_0439.jpg

У четвртак, 19. априла, у Кукујевцима су почели радови на реконструкцији коловоза у улици Стевана Синђелића. Према речима директора Јавног предузећа за стамбене услуге и грађевинске услуге општине Шид, Зорана Семеновића, пре почетка асфалтирања коловоза у овој улици, изграђен је и пут према сеоском гробљу у дужини од 350 метара.

Реконструкција и проширење улице Стевана Синђелића, ради се у дужини од 1000 метара а укупна инвестиција је 11 милиона динара. Средства су издвојена из општинског буџета а инвеститор је Јавно предузеће за стамбене услуге и грађевинско земљиште општине Шид, у оквиру својих редовних радова на одржавању путне инфраструктуре у шидској општини. У плану је да се већ у мају месецу, наставе радови на изградњи коловоза и у осталима улицама тог места.

Радове на реконструкцији овог пута, посетила је председница општине Шид, Наташа Цвјетковић и овом приликом нагласила: „Чињеница је да се од демагогије не живи и да су конкретни резултати оно што показује грађанима шидске општине нарочито мештанима Кукујеваца, да сва наша обећања испуњавамо.Путеви су заиста потребни овом селу, поготово што су Кукујевци до сада, имали највећи број инвестиција и највише отворених радних места.Убеђена сам да ће наши грађани умети да препознају да само тако заједно, можемо градити бољи живот за све нас“.


http://www.sid.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=853%3A2012-04-19-11-29-17&lang=en

Ovaj Aquapark su i kod nas prikazali na TV ,super izgleda :cheers2:

Општина Стара Пазова

МИЛБАУЕР ПОЧЕО СА РАДОМ
20 април 2012

Прошло је само пет месеци од како је постављен камен темељац, а већ данас је у присуству високих званичника отворен технолошки центар за инжењеринг и производњу "Милбауер" у Старој Пазови, у којем ће се израђивати пасоши и лична документа високог степена заштићености. Отварању Технолошког центра вредног 10 милиона евра, присуствовали су министри Небојша Ћирић и Ивица Дачић, представници компаније Милбауер и челни људи Општине Стара Пазова. Технолошки центар налази се непосредно уз "Кућу фудбала", где је пре 6 месеци и потписан уговор за изградњу истог. Технолошки центар је изграђен у рекордном року, и за сада запошљава 50 високообразованих кадрова.

Притиском једног дугмета потпредседник Владе Ивица Дачић покренуо је машине и тиме озваничио почетак рада Технолошког центра.

Србије са својим ресорима дала је пуну подршку овом пројекту. „Реч је о новим пасошима, биометријским пасошима који су данас међу најмодернијима у свету“ -каже Ивица Дачић, министар унутрашњих послова. Дачић је поручио да је фабрика плод сарадње српских и немачких стручњака изузетно важна за Министарство унутрашњих послова, пошто ће израђивати пасоше и лична документа од изузетног квалитета и високог степена заштићености.

Министар економије и регионалног развоја Небојша Ћирић, навео је да ће тај високо технолошки производни центар бити и развојни и едукативни. У њему ће, како тврди, радити домаћи инжењери и стручњаци и биће успостављена сарадња са Угандом и Грузијом, где "Милбауер" има сестринске фирме. "На тај начин ћемо извозити домаћи памет. Влада Србије ће настојати да испуни оно што је обећала , да до краја године запосли још 50 стручњака и да прошири овај центар. Ово мора бити друга кућа Милбауера" - истакао је Ћирић.

Оснивач компаније и председник "Милбауер" групе Јозеф Милбауер је рекао да је импресиониран сарадњом Владе Србије и групе коју води, и додао да му је част што може да сарађује са Србијом, а из Србије и са светом.
"Верујем да је ово одлична инвестиција у Србији. Започињемо велку причу и овде ћемо бити предвођени нашим српским тимом" - поручио је Милбауер.
Генерални директор "Милабауера" Бојан Стојадиновић је рекао да компанија запошљава 80 високо образованих стручњака, да је фабрика изграђена на четвртини простора добијеног од општине Стара Пазова, и да је циљ да се у будућности на том простору она и прошири.

Председник општине Стара Пазова Горан Јовић је оценио да су локалне самоуправе у Србији способне за велике инвестиције, што је Стара Пазова и доказала изградњом фабрике за мање од шест месеци. „Можемо да кажемо да је ово један од најлепших и најсавременијих Технолошких паркова у свету. То много значи за имиџ једне општине. Ово је заједнички пројекат компаније Милбауер, Владе РС и Општине Стара Пазова, и ја сам поносан, јер кад су у питању високе технологије Стара Пазова је лидер у региону“ -тврди Горан Јовић, председник Општине Стара Пазова.

Технолошки центар простире се на површини од око 5.000 метара квадратних и налази се у Источној радној зони у Старој Пазови.

http://www.starapazova.eu/images/phocagallery/article/2012/milbauer/thumbs/phoca_thumb_l_moderna%20fabrika%20nikla%20za%20pet%20meseci%20%28Small%29.JPG

http://www.starapazova.eu/images/phocagallery/article/2012/milbauer/thumbs/phoca_thumb_l_DSC03949.JPG

http://www.starapazova.eu/sr/%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/1650-%D0%9C%D0%98%D0%9B%D0%91%D0%90%D0%A3%D0%95%D0%A0-%D0%9F%D0%9E%D0%A7%D0%95%D0%9E-%D0%A1%D0%90-%D0%A0%D0%90%D0%94%D0%9E%D0%9C.html

Општина Стара Пазова

ОТВОРЕН РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ЗА ХЕМОДИЈАЛИЗУ
04 април 2012

У присуству представника италијанске Владе и челних људи локалне самоуправе, у Старој Пазови данас је свечано отворен Центар за хемодијализу, који ће моћи да прими 60 пацијента, захваљујући донацији Владе Италије од око 3,5 милиона евра.

Први човек старопазовачке општине Горан Јовић , пресецањем црвене траке свечано је означио отварање овог савремено уређеног Центра „Хоћу да кажем да смо све ово урадили због људи, и брига о људима показује нашу зрелост и одговорност“ - Горан Јовић, је такође нагласио да је тај Центар јединствен у овом делу Србије, и да ће он допринети и позитивном европском имиџу Старе Пазове, а пацијенти више неће морати на дијализу да путују у Београд или Сремску Митровицу.

Директорка Канцеларије италијанске кооперације у Београду Санта Моле, је указала на значај здравствених установа за једну земљу и њену популацију, и поновила да Италија подржава Србију на њеном европском путу. Она је такође изразила задовољство што су лекари у новом Центру за хемодијализу мотивисани и пожртвовани, и нагласила да без њих италијанска донација не би имала значај.

Директор Дома здравља “др Јован Јовановић Змај” у Старој Пазови Жељко Катић, је навео да је Влада Италије поклонила 15 апарата, да ће Центар радити у три смене и да ће моћи да прими 60 пацијената. "Ово је мали корак за земљу, али велики за пацијенте у овом делу Србије", рекао је Катић, подсетивши да су пацијенти до сада морали да путују по 100 километара да би дошли на дијализу. Он је навео да у Старој Пазови има око 30 пацијената којима је потребна хемодијализа.

Центар за хемодијализу званично је почео да ради 19. марта и до сада је у њему, без икаквих компликација, обављено више од 100 дијализа. Услуге овог Центра моћи ће да користе и људи који из иностранства буду долазили у Стару Пазову на годишњи одмор. У сваком случају корист је вишеструка.

http://www.starapazova.eu/sr/%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/1619-%D0%9E%D0%A2%D0%92%D0%9E%D0%A0%D0%95%D0%9D-%D0%A0%D0%95%D0%93%D0%98%D0%9E%D0%9D%D0%90%D0%9B%D0%9D%D0%98-%D0%A6%D0%95%D0%9D%D0%A2%D0%90%D0%A0-%D0%97%D0%90-%D0%A5%D0%95%D0%9C%D0%9E%D0%94%D0%98%D0%88%D0%90%D0%9B%D0%98%D0%97%D0%A3.html

Општина Стара Пазова

АСФАЛТИРАНО ДВОРИШТЕ ИЗМЕЂУ СТАМБЕНИХ ЗГРАДА
10 април 2012

На иницијативу станара стамбених зграда бр.1 и бр.3 у улици Краља Петра I, у центру Старе Пазове, асфалтирано је двориште које дели ове две зграде, и које је било у веома лошем стању. Слободан Илић из Дирекције за изградњу је рекао да ће се сада добити око 900 квадратних метара паркинг простора, и 250 квадрата новог простора који до сада није постојао. Станари ових стамбених зграда дуго су чекали на реконструкцију дворишта и како су и сами рекли, ово је за њих велики гест.

Дирекција за изградњу је за ове радове издвојила око 3,5 милиона динара. Након реконструкције дворишта између стамбених зграда, следи и реконструкција целог дворишног простора средњошколског центра. Завршетак радова се очекује за двадесетак дана.

http://www.starapazova.eu/images/phocagallery/article/2012/asfaltiranje-dvorista-agrade/thumbs/phoca_thumb_l_DSC037797.JPG

http://www.starapazova.eu/images/phocagallery/article/2012/asfaltiranje-dvorista-agrade/thumbs/phoca_thumb_l_DSC038027.JPG

http://www.starapazova.eu/sr/%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%90%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE/1629-%D0%90%D0%A1%D0%A4%D0%90%D0%9B%D0%A2%D0%98%D0%A0%D0%90%D0%9D%D0%9E-%D0%94%D0%92%D0%9E%D0%A0%D0%98%D0%A8%D0%A2%D0%95-%D0%98%D0%97%D0%9C%D0%95%D0%82%D0%A3-%D0%A1%D0%A2%D0%90%D0%9C%D0%91%D0%95%D0%9D%D0%98%D0%A5-%D0%97%D0%93%D0%A0%D0%90%D0%94%D0%90.html

Otvoren akva-park u Bačkom Petrovcu
23. april 2012. | 13:17 | Izvor: Beta,RTV
akva park backi petrovac BAČKI PETROVAC -

U Bačkom Petrovcu danas je otvoren akva-park "Petroland", u čiju izgradnju je slovačka kompanija "Akva term invest" (Aqua Therm Invest) do sada uložila 8,5 miliona evra.

Prema rečima direktora akva parka Jana Brtke, danas je okončana prva faza izgradnje turističko-rekreativnog kompleksa, a kada za dve godine bude potpuno završen u projekat će biti investirano 22 miliona evra.

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić rekao je da je ovaj projekat doživeo najviše osporavanja, opstrukcija i kočenja od svih investicija u Vojvodini i da mu je zbog toga drago što je danas otvoren najveći akvapark u ovom delu Evrope.

"Ovaj projekat je nova stranica u istoriji vojvođanskog turizma, jer neće biti stranog turiste koji dođe u Pokrajinu da ne poželi da poseti akvapark u Bačkom Petrovcu", rekao je Pajtić i dodao da projekat pruža veliku šansu razvoju sektora uslužnih delatnosti.

akvapark petrovac 3

Ono što razlikuje akva-park u Bačkom Petrovcu od većine ostalih kompleksa sličnih sadržaja je termalna voda koja se koristi u svim bazenima i omogućava nesmetan rad parka tokom većeg dela godine.

Voda se crpi sa dubine od 800 metara i njena temperatura je oko 40 stepeni celzijusovih. U samim bazenima voda je rashlađena, a tokom zimskih meseci predviđeno je da bude oko 30 stepeni, što će omogućiti nesmetano kupanje, ali i zagrevanje vazduha u specijalnom balonu.

Posao je u prvoj fazi dobilo 125 ljudi, a po okončanju poslednje faze izgradnje akva-parka u Bačkom Petrovcu biće zaposleno oko 500 ljudi.

Akva-park nalazi se na samom ulasku u Bački Petrovac, a od Novog Sada je udaljen 18 kilometara. Sada je u funkciji šest hektara, a po završetku treće faze izgradnje prostiraće se na površini od 26 hektara.

U parku se trenutno nalaze razni tobogani, bazeni za decu i odrasle, kao i dečje igralište i sportovi na pesku.

akvapark petrovac

Direktor akva-parka je najavio da će u narednim fazama biti izgrađen olimpijski bazen, amfiteatar, zatvoreni bazeni i bungalovi, a tokom 2013. planiran je i završetak izgradnje hotela.

Svi bazeni obloženi su specijalnom podlogom iz Italije, koja onemogućava prisustvo bakterije u vodi koja izaziva pojavu legionarske bolesti, što je čest slučaj u ovakvim kompleksima.

U okviru kompleksa nalazi se fabrika vode kojom se napajaju bazeni i savremen prečistač otpadnih voda. Ceo sistem akva-parka povezan je sa centralnom zgradom, u kojoj se vrši automatizovana kontrola temperature i ispravnosti vode u bazenima.

Slovačko preduzeće "Akva term invest" specijalizovano za hidrogradnju i do sada je izgradilo dva akva-parka u Evropi, a projektovalo je i akva-park u Bačkom Petrovcu.


Kovačica: Potpisan ugovor za vetrogeneratore
23. april 2012. | 17:33 | Izvor: RTV
KOVAČICA -

Opština Kovačica potpisala je sporazum o strateškom partnerstvu sa belgijskom firmom "Elektravinds" o postavljanju vetrogeneratora na području Kovačice i Debeljače.

Vetropark, jedinstven u Srbiji, biće veličine 175 megavata odnosno 175 vetrenjača koje će, ukoliko sve bude po planu, biti postavljene za dve godine.

Investicija belgijske firme od 350 miliona evra najveća je od kada postoji Opština Kovačica, navode u opštini i tvrde da će od korišćenja obnovljivih izvora energije finansijsku korist imati i mnogi vlasnici zemljišta na ovom području.

...

Општина Стара Пазова

Почиње изградња пешачко – бициклистичке стазе
24 април 2012

Два највећа насеља старопазовачке општине Стара и Нова Пазова, ускоро ће бити повезана пешачко - бициклистичком стазом. Стаза чија ће дужина износити 3,5 км подразумеваће и јавну расвету, како за пешаке и бициклисте са једне стране, тако и за возила на магистралном путу са друге стране. На радост наших грађана након изградње стазе, биће постављене клупе, корпе за отпатке, а целокупан пројекат ће се улепшати зеленилом.

У просторијама локалне самоуправе, уговор о изградњи пешачко – бициклистичке стазе потписали су Гуентхер Хартвегер, директор “Стррабаг” д.о.о. и Јован Тишма, директор Дирекције за изградњу општине Стара Пазова. Инвеститор радова који требају да крену ускоро је Општина Стара Пазова, а извођач ће бити Конзорцијум “Страбаг” д.о.о. Београд, “Војводинапут” а.д. Панчево, и “Архипро” д.о.о. Београд.

“Наши грађани ће моћи да користе стазу за пешачење, трчање, вожњу бициклом, а понајвише стаза ће користити за лакши долазак до комплекса базена, који ће од јуна о.г. бити отворен за грађане. Ово је заиста велики корак, јер ће комуникација између наша два највећа места бити на много вишем нивоу,и ово је само степен више да наша општина добије статус града.” - истакао је Горан Јовић, председник општине Стара Пазова.

“Драго ми је што сам укључен у овај пројекат, јер заиста желим да радим у Србији. Хвала представницима Општине Стара Пазова што су ми указали поверење, а ја ћу се трудити да радове завршимо у року, и што квалитетније.”– додао је Guenther Hartveger, директор “Strrabag” д.о.о.

Пешачко – бициклистичка стаза ће се простирати од скретања за Војку код ресторана “Путник” у Старој Пазови, до уласка у Нову Пазову, тачније до раскрснице Стара Пазова – Нова Пазова – Војка – Стари Бановци.

Инвестициона вредност пројекта је око 64 милиона динара.

http://www.starapazova.eu/sr/%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/1657-%D0%9F%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9A%D0%B5-%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%9A%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D1%88%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE-%E2%80%93-%D0%B1%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B7%D0%B5.html

Општина Стара Пазова

ХОТЕЛУ "СРЕМ" СЕ ВРАЋА ПРВОБИТАН СЈАЈ
30 април 2012

http://www.starapazova.eu/images/stories/vesti_2012/april2012/srem-hotel.jpg

На ванредној конференцији за новинаре, која се одржала у просторијама Општинске управе, и коју је сазвао председник општине Стара Пазова, господин Горан Јовић, обелодањена је информација коју су грађани старопазовачке општине дуго ишчекивали. Наиме, судски спор између Општине Стара Пазова и Центросрем промета који је трајао нешто више од осам година је окончан. Општина Стара Пазова добила је спор и зграда хотела "Срем" је званично у њеном власништву.

"Веома сам срећан и задовољан што је једна од најлепших и најстаријих културно уметничких зграда поново у власниству Општине. Предратни власници хотела, породица Петровић, је поднела захтев за реституцију. До завршетка процеса реституције, Општина ће бити власник објекта." - нагласио је први човек старопазовачке општине.

Некадашњем хотелу "Срем" вратиће се стари сјај, и у наредном периоду објекат ће се вратити у првобитно стање, онако како то предвиђа Завод за заштиту споменика културе. Локали са улице ће се затворити и зграда ће поново бити понос свих грађана старопазовачке општине. Председник Јовић је истакао да су људи из "Центросрем промета" били веома коректни у судском процесу и да су након одлука поступили онако како закон налаже. Уколико процес реституције буде у корист породице Петровић, разговараће се о томе да објекат остане у власништву Општине и да надаље сачува своју историјску вредност.

http://www.starapazova.eu/sr/%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/1664-%D0%A5%D0%9E%D0%A2%D0%95%D0%9B%D0%A3-%D0%A1%D0%A0%D0%95%D0%9C-%D0%A1%D0%95-%D0%92%D0%A0%D0%90%D0%8B%D0%90-%D0%9F%D0%A0%D0%92%D0%9E%D0%91%D0%98%D0%A2%D0%90%D0%9D-%D0%A1%D0%88%D0%90%D0%88.html

Општина Шид

AСФАЛТИРАЊЕ ВОЈВОЂАНСКЕ УЛИЦЕ У ИЛИНЦИМA

http://www.sid.rs/images/stories/562276_393652270675304_100000916041274_1134032_1128661720_a.jpg

У суботу 28. априла, председница општине Шид са својим ближим сарадницима,обишла је радове на асфалтирању Војвођанске улице у Илинцима.
Према речима Душана Ритана, помоћника директора Јавног предузећа за стамбене услуге и грађевинско земљиште општине Шид, дужина асфалтираног пута износи 850 метара, ширина је 3 метра са пратећим банкинама, а вредност инвестиције је преко 10 милиона динара. Средства су обезбеђена из општинског буџета.
Како је изјавила председница општине Шид, у Илинцима уназад чак 40 година није урађен асфалт на овај начин:
„Мени је изузетно задовољство, што смо ми та власт која је успела да обећа и да испуни своје обећање и надам се да ће се у будућности, асфалтирати путеви и у свим осталим селима шидске општине“, изјавила је председница општине Шид.
Радови на асфалтирању Војвођанске улице у Илинцима, биће завршени у року од два дана.

http://www.sid.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=858%3Aa----a&lang=en

Општина Ада

Почели су радови на изградњи пута код раскрснице Гробљанске и улице Урбана Јожефа у Молу

26. априла 2012. године започети су радови на Молској деоници будуће заобилазнице. Председник општине, Золтан Билицки је у друштву покрајинског посланика Јожефа Тобиаша, члана Општинског већа Атиле Бучуа и Тициана Кертвељешија обишао Гробљанску улицу у Молу, где су се информисали о току радова.

Са изградњом заобилазнице теретни саобраћај ће се изместитит из центра Мола и тако увелико смањити пролазни промет кроз централни део насеља.

http://www.ada.org.rs/images/stories/news/2012/DSC00237.JPG

http://www.ada.org.rs/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=34&Itemid=91&lang=sr

Општина Ада

Предаја паркинга у улици Вука Караџића
04.05.2012

Данас је предат онај око 300 м дугачак паркинг, који је изграђен у улици Вука Караџића у оквиру уговора о техничком споразуму између Локалне самоуправе општине Ада и Друге месне заједнице. Укупна вредност заједничке инвестиције је 2 милиона динара. Председник општине Ада, Золтан Билицки је рекао да се Локална самоуправа у прошлих годину - годину и по дана трудила ближе сарађивати са месним заједницама. Доказ ефикасне сарадње је и данас отворен паркинг. На предаји су били присутни секретар Друге месне заједнице, Елфриде Варга, посланик у Скупштини АП Војводине, Јожеф Тобиаш, посланик у Скупштини РС, Тамаш Тот, члан савета ИИ МЗ Тициан Кертвељеши, као и члан Општинског већа, Атила Бучу. Већ поменути уговором су поред паркинга обухваћени и следећи заједнички пројекти: нови асфалт у улицама 7. јули и Љубе Ненадовића, изградња водовода у улицама Чех Кароља, Богданфи Шандора, Мирослава Антића, и Виноградска, као и изградња канала за одвођење атмосферских падавина на Сенћанском путу.

http://www.ada.org.rs/images/stories/news/2012/DSCN4420.JPG

http://www.ada.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=525%3A04052012&catid=34%3A2008-08-06-11-21-51&Itemid=91&lang=sr

Општина Стара Пазова

АСФАЛТИРАНО НАСЕЉЕ СТАРО СЕЛО
04 мај 2012

http://www.starapazova.eu/images/stories/vesti_2012/april2012/staro-selo-glavne.jpg

Све улице у насељу Старо село у Старој Пазови биће асфалтиране. Тренутно су завршени радови у Крајишкој, Грмечкој и Банијској улици, а средства која износе преко 100 милиона издвојили су Општина Стара Пазова и покрајински Фонд за капитална улагања АП Војводине.

„Прошле године ове улице биле су насуте туцаником, а с обзиром да је грађанима најављено да ће се те исте улице и асфалтирати, то је сада и реализовано.“ - рекао је Горан Јовић, први човек старопазовачке општине. Становници насеља Старо село, који су се нашли на лицу места нису крили своје одушевљење. „Захваљујем господину председнику општине и његовим сарадницима, што су обећање испунили, али такође и господину Јовану Тишми, Слободану Илићу и Срђану Станишићу из Дирекције за изградњу који су заиста сваки дан били овде са нама и трудили се да се сви радови заврше без грешке“ изјавили су мештани овог насеља.

Поред овог насеља које се асфалтира, реконструкција локалне путне мреже на територији општине Стара Пазова се наставља.

http://www.starapazova.eu/sr/%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/1675-%D0%90%D0%A1%D0%A4%D0%90%D0%9B%D0%A2%D0%98%D0%A0%D0%90%D0%9D%D0%9E-%D0%9D%D0%90%D0%A1%D0%95%D0%89%D0%95-%D0%A1%D0%A2%D0%90%D0%A0%D0%9E-%D0%A1%D0%95%D0%9B%D0%9E.html

Општина Стара Пазова

РЕНОВИРАНА МЕСНА КАНЦЕЛАРИЈА У Н. БАНОВЦИМА
04 мај 2012

http://www.starapazova.eu/images/stories/vesti_2012/april2012/novi-banovci-mesna-kancelarija.jpg

Квалитетним архитектонским и ентеријерским решењем извршена је реорганизација релативно малог постојећег простора Месне канцеларије у Новим Бановцима. Постојећи простор величине 55 м2 потпуно је реновиран и осавремен. Извршена је комплетна замена постојеће фасадне браварије и унутрашње столарије, квалитетном алуминијумском столаријом. Подови су замењени храстовим паркетом и гранитном керамиком, а простор је естетски заокружен гипсаним радовима, спуштеним плафонима, клизним плакарима и модерном расветом. Поред ентеријера, Месна канцеларија је добила и нови екстеријер. Изведени су радови на хортикултурном уређењу и оплемењивању простора испред саме Канцеларије.

„ Ја морам да признам да ово изгледа фантастично, заиста је прелепо. Након реновирања Месне канцеларије у Новој Пазови, данас је завршена и потпуно опремљена Месна канцеларија у Новим Бановцима, али ту се не стаје, следи нам реновирање Канцеларије у Војки, и тако редом ће свака Месна канцеларија у општини бити реновирана. Реновирање у Новим Бановцима је завршено за мање од месец дана, и брзо се завршило јер је тимски рад код нас присутан.“ – истакао је Горан Јовић, председник старопазовачке општине.

На отварању Месне канцеларије у Новим Бановцима били су присутни и Радмила Одобашић, начелник Општинске управе, Милош Црномарковић председник СО Стара Пазова,и Жељко Шолаја руководилац за општу управу и заједничке послове, који су подржали идеју за реновирање свих месних канцеларија у старопазовачкој општини, и који су такође одушевљени изгледом реновиране Канцеларије у Новим Бановцима.

“Она просторија која је била пре ове нове, то заиста не може да се упореди, и заиста честитам новобановчанима на новом простору који је и реновиран управо због њих.”- додао је Милош Црномарковић
“Ја морам да похвалим тимски рад који је био задужен да се ово реновирање веома брзо заврши. Надам се да ће нови адаптирани простор допасти становницима Нових Бановаца , а по одушевљењу самих радника ове Месне канцеларије, мислим да ће тако и бити.” – рекла је Радмила Одобашић, начелник Општинске управе.

За реновирање Месне канцеларије у Новим Бановцима била је задужена Дирекција за изградњу општине Стара Пазова. Радови који су завршени за месец , носе вредност од око 3,5 милиона динара.

http://www.starapazova.eu/sr/%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/1676-%D0%A0%D0%95%D0%9D%D0%9E%D0%92%D0%98%D0%A0%D0%90%D0%9D%D0%90-%D0%9C%D0%95%D0%A1%D0%9D%D0%90-%D0%9A%D0%90%D0%9D%D0%A6%D0%95%D0%9B%D0%90%D0%A0%D0%98%D0%88%D0%90-%D0%A3-%D0%9D-%D0%91%D0%90%D0%9D%D0%9E%D0%92%D0%A6%D0%98%D0%9C%D0%90.html

Општина Стара Пазова

ФК СРЕМАЦ ДОБИО НОВЕ ТРИБИНЕ
03 мај 2012

http://www.starapazova.eu/images/stories/vesti_2012/april2012/fk-sremac-glavne.jpg

Први човек старопазовачке општине Горан Јовић, пре почетка првенствене утакмице двадесет трећег кола Сремске лиге, отворио је нове трибине на игралишту ФК Сремац у Војки. Обраћајући се члановима клуба и руководству Месне заједнице, председник Јовић је истакао да је изградња трибина још један у низу изграђених и адаптираних спортских објеката на територији општине у последње четири године, и да је то процес који се не може зауставити и који ће се наставити.

“У изградњу трибина, локална самоуправа издвојила је средства у висини од 1.500.000 динара, а чим се заврши пролећни део првенства биће постављено 300 столица како би гледаоци који долазе на утакмице имали потпуни комфор.” истакао је Горан Јовић и додао да су трибине изграђене уз велику помоћ играча, чланова управе и свих оних који воле ФК Сремац, јер се нису штедели и својим добровољним радом учинили да се ови радови што пре заврше.

Никола Грујин председник и Душан Узелац тренер ФК Сремац, захвалили су се председнику општине што им је помогао и пружио им подршку.

http://www.starapazova.eu/sr/%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/1671-%D0%A4%D0%9A-%D0%A1%D0%A0%D0%95%D0%9C%D0%90%D0%A6-%D0%94%D0%9E%D0%91%D0%98%D0%9E-%D0%9D%D0%9E%D0%92%D0%95-%D0%A2%D0%A0%D0%98%D0%91%D0%98%D0%9D%D0%95.html

Отворен нови пут Буђановци - Пећинци
4. мај 2012.

http://www.ruma.rs/portal/slike/budjanovci1.jpg

Вршилац дужности директора Фонда за капитална улагања Аутономне Покрајине Војводине Небојша Маленковић, председник општине Рума, Горан Вуковић и председник општине Пећинци, Синиша Вуков, отворили су јуче новоизграђени пут Буђановци - Пећинци, дужине око 8 километара, као и крак према Сибачу дужине 1650 метара.

Радови на изградњи овог пута трајали су око четири године а средства у висини од 400 милиона динара обезбедио је Фонд за капитална улагања Аутономне Покрајине Војводине.


http://www.ruma.rs/portal/index.php?option=com_content&view=article&id=2990%3A2012-05-04-05-25-53&catid=1%3Alatest-news&lang=sr

Сента

Slike su od 4. maja 2012. - sportska dvorana koja se gradi u Senti. (izvor: mediaportal.vojvodina.gov.rs)

http://www.mediaportal.vojvodina.gov.rs/d/130923-2/IMG_2591.JPG
http://www.mediaportal.vojvodina.gov.rs/d/130953-2/IMG_2628.JPG

Bravo za Sentu. Izgleda lepo ova hala na slikama.

НОВО ИГРАЛИШТЕ ЗА ДЕЦУ У НАСЕЉУ ИСТОК У ШИДУ

У петак, 18. маја, у насељу Исток у Шиду, званично је отворено ново игралиште за децу и нови терен за одбојку на песку. Општина Шид је изашла у сусрет родитељима и васпитачима предшколске установе „Јелица Станивуковић Шиља“, који су захтевали простор за безбрижну игру малишана.

Канцеларија за локално економски развој је израдила пројекат и на основу њега, Фонд за капитална улагања издвојио је око 4 милиона динара за те намене. Тренутно су изграђена два игралишта у насељу Јелица Станивуковић Шиља и Исток, док је део елемената за игру постављен у Словачком парку и у Батровцима.

Према речима Биљане Крч, чланице општинског већа задужене за комуналне делатности општине Шид, у плану је да се у наредном периоду таква иста игралишта поставе испред Дома здравља, насељу Г-2, као и у месним заједницама које искажу потребу за постављањем дечијих игралишта. Становници насеља Исток,како су рекли, пресрећни су, а поготово најмлађи, који сада могу безбрижно да се играју и уживају у оплемењеном простору дворишта овог насеља.


http://www.sid.rs/images/stories/IMG_0421.jpg

http://www.sid.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=864%3A2012-05-18-11-02-22&lang=en

11. hotel sa 5* u Srbiji Premier Aqua u Vrdniku

Autor objekta, rukovodilac projekta i vođa projektantskog tima:

Arhitekta Bajram Emini, dipl.inž.arh., Atelje Ratan doo Novi Sad

Arhitektonsko – građevinski projekat

Dejan Nađ, dipl.inž.arh. i Aleksandar Kovjanić, dipl.inž.arh., Tim Inženjering Sistem doo Novi Sad

Projekat konstrukcije

Ratko Stanar, dipl.građ.inž., Konstar Novi Sad

Projekat instalacija vodovoda, kanalizacije i protivpožarne hidrantske mreže

Pera Hornjak, građ.inž. i Mirko Pavlović, dipl.inž.arh., Proingrad doo Novi Sad

Projekat instalacija grejanja

Miloš Stefanović, dipl.maš.inž. i Slaviša Đukelić, Stem doo Novi Sad

Projekat električnih instalacija:

Jovan Milošević, dipl.el.inž. i Ljubomir Borđoški, dipl.el.inž.

Projekat internih saobraćajnica, manipulativnih platoa i parkirališta

Aleksandar Kitanović, dipl.građ.inž., Tim Inženjering Sistem doo

Izvođači:

Best Izgradnja doo Novi Sad,

Elektromontaža doo Novi Sad

Energomontaža doo Novi Sad

http://www.gradnja.rs/wp-content/uploads/2012/09/hotel-Premier-Aqua.jpg

http://www.tim-inzenjering.com/wp-content/uploads/Premier-Aqua-79.jpg

http://www.tim-inzenjering.com/wp-content/uploads/Premier-Aqua-76.jpg

http://www.tim-inzenjering.com/wp-content/uploads/Premier-Aqua-54.jpg

http://www.tim-inzenjering.com/wp-content/uploads/Premier-Aqua-48.jpg

http://www.tim-inzenjering.com/wp-content/uploads/Premier-Aqua-25.jpg

Рума

Реконструисан пут ка Борковачком излетишту
12. септембар 2012.

http://www.ruma.rs/portal/slike/otvaranjeborputa.jpg

Председник општине Рума, Горан Вуковић и председник Скупштине општине Рума, Ненад Боровић отворили су данас у 10 часова реконструисан пут који води ка Борковачком излетишту. Председник општине је поздравио све присутне и истакао да ова саобраћајница мења излетиште Борковац јер ствара услове за развој туризма. Изградњу пута, који је коштао 47 милиона динара без пореза, финасирала је општина Рума, а извођач радова је ЈКП "Пут" из Новог Сада. Ширина пута заједно са банкинама је 6 метара, а дужина 1300 метара. Урађене су и подземне инсталације: атмосферска канализација, водовод, гасовод...

http://www.ruma.rs/portal/index.php?option=com_content&view=article&id=3221%3A2012-09-12-09-40-58&catid=1%3Alatest-news&Itemid=79&lang=sr

Бачки Петровац: Бизнис зона пун погодак
14. октобар 2012.

У халама пропале некадашње фабрике метли цвета посао. Општина са 8.000 житеља први пут за две деценије смањила број незапослених

http://www.novosti.rs/upload/images/2012//10/14/srb-biznis-park.jpg

БАЧКИ ПЕТРОВАЦ - Када је фирма „Агро - Грња“ у Бачком Петровцу преузела дугове пропале фабрике метли, својевремено највеће у Европи, и тако постала власник 20 хала, од којих је већина била у лошем стању, многи овдашњи бизнисмени су сматрали да би тај потез једну здраву фирму могао да одведе на добош. Данас, само неколико година касније, сви ће рећи да је то био најбољи пословни потез који је направљен у овом граду надомак Новог Сада.

Александар Остојић, менаџер, сматра да је до сада искоришћен само мањи део потенцијала овог модерног бизнис-концепта, али да ће до краја идуће године визија власника дати пуни ефекат.

„Агро - Грња“ је овде, на свега 200 метара од железничке станице и исто толико од канала ДТД, формирао модеран бизнис-парк, први приватни у Србији, са 14.400 квадратних метара покривеног простора и још око 15 хектара плацева за гринфилд инвестиције. У то је газда уложио знатна средства: осим што је вратио дугове, обновио је комплетну инфраструктуру и почео да реновира објекат. У хале пропале метларе стигло је досад осам инвеститора, као што су „Телеоптик“, „Ирал“, „Инок“ и други, који су запослили око 150, а идућег месеца долази италијанска компанија „Војмедикал“, која ће запослити још 150 радника. Петровчани рачунају да ће у догледно време, за годину-две, овде бити запослено безмало 1.000 радника.

ПРЕДЛАЖУ И ХОЛАНЂАНИ ОВОГ лета гост бизнис-парка била је по позиву група студената факултета примењених наука из Амстердама и Факултета техничких наука из Новог Сада и четири професора. - Они су проучавали овај наш концепт и прихватили су задатак да дају предлоге за његов развој. Нама знање и идеје никад нису сувишне и зато ће сусрети тих факултета у нашој фирми постати традиција - подвлачи Остојић.

Предност овог савременог бизнис-парка је што инвеститор може да крене са радом чим направи уговор о закупу, за разлику од општинских индустријских зона, где је папирологија и даље обимна.

- Фирме у нашем бизнис парку имају и много других погодности и уштеда. У закуп је урачуната наша служба обезбеђења, услуге виљушкара, чишћење, и тако редом, равно 23 услуге - предочава Остојић, директор бизнис парка.

Он додаје да је за улагаче ово место најбољи избор док не испробају како ће им ићи бизнис, а после тога доносе дугорочне одлуке, неки остају, а други се одлучују да граде своје хале. Растислав Бртка, који има металску фирму, објашњава зашто је изабрао да стартује као „подстанар“ у бизнис-парку.
- Па зато што је све једноставно. Договорите се како ћете плаћати воду, струју, гас и потпишете уговор и онда радите. Нисам хтео да куцам на хиљаду врата и да чекам на сагласности и дозволе да би ми допустили да радим - истиче Бртка.

Општина Бачки Петровац има само 8.000 становника, а број незапослених, први пут за последње две деценије, ове године се смањио. Осим аква-парка, који је за кратко време постао врло познат, томе је највише допринео управо овај бизнис-парк.


http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:401234-Backi-Petrovac-Biznis-zona-pun-pogodak

I fabriku metli smo uspjeli upropastiti pa mi smo za divljenje dobro je bar nesto da se radi

02. 11. 2012.
Кад уплове лађе у Банатску Боку - У Старој Паланци код Беле Цркве планирана изградња марине, хотела, апартмана и наутичког клуба

http://www.ekapija.com/dokumenti/marina_stara_palanka_021112.jpg
(Илустрација марине)
Оивичена обронцима Карпата, на ушчу Нере и канала ДТД у Дунав, још неоткривена Стара Паланка лако би очарала сваког љубитеља наутике. Ипак, рибарско и излетничко место, на само 12 километара од Беле Цркве, већ неколико година сања, помало заборављену идеју о белим лађама и многобројним туристима.
Пројекат марине у Банатској Боки, како је зову јер подсећа на Боку Которску, стар је неколико година, али је већ неко време "на чекању". За прву фазу комплекса – лукобран и друге хидрограђевинске објекте, спремна је сва пројектна документација. Идејни пројекат израдио је "Екполис", а потом је урађен и главни пројекат.

Осим стратешког партнера, који би био спреман да уложи у овај наутички комплекс, за сада се чека и грађевинска дозвола.

- Како реке и канали, као и уосталом све воде, нису у надлежности општине, Бела Црква мора од ЈП "Водевојводине" да добије дозволу за изградњу лукобрана. Док не добијемо сагласност, и док се не постигне договор, не може ни почети реализација, и због тога је све мало успорило. Без грађевинске дозволе, не вреди нудити пројекат инвеститорима - каже за "еКапију" Барбара Радосављевић-Туртуреја, из Одсека за израду, праћење и реализацију пројеката општине Бела Црква.

Она објашњава да би потом требало да уследи израда идејних решења за другу фазу комплекса, односно за инфраструктурне, туристичке и друге неопходне објекте.

Иако је прича о најисточнијој марини у Србији засад утихнула, у општини се надају да пројекат ипак заживети у будућности, и да ће Бела Црква наћи своје место на наутичкој мапи Србије.

- Прича о марини је већ до сада "прешла" дуг пут, јер је идеја покренута одавно, и требало је доста ангажовања да се ураде пројекти, документација... Ни сада није све дефинисано, али верујемо да ће комплекс у будућности бити изграђен, јер би Бела Црква могла да постане регионални турстички лидер, а цео регион би добио на значају – каже наша саговорница.

Скровито место, у коме је предвиђена изградња марине, налази се уз село Банатска Паланка. На супротној страни Дунава, до које се превози скелом, налази се тврђава Рам. У непосредној близини је чувени Виминацијум и Сребрно језеро.
Стара Паланка део је Пројекта развоја наутичког туризма у Војводини, за који је још пре неколико година израђена Студија мрежа марина на Дунаву. За реализацију прве фазе пројекта, потребно је 36 месеци, а оквиран буџет износи 450 милиона динара.

Завод за урбанизам Војводине 2008. године израдио је План детаљне регулације, као и Студију о процени утицаја на животну средину. Цела је подељена на три функционална дела – сама марина, плажа и приступне саобраћајнице. Комплекс марине чини водени део са понтонима за привез пловила (7 ха), и копнени, са свим неопходним садржајима (управа, технички и туристички објекти, на око 4 хектара)

http://www.ekapija.com/dokumenti/stara_palanka_dunav_021112.jpg http://www.ekapija.com/dokumenti/dunav_stara_palanka_021112.jpg

Мотел, апартмани и наутички клуб
Комплекс у Банатској Боки могао би бити одредиште како за кориснике из Банатског и Браничевског округа, тако и за наутичаре који су у транзиту, те би се овде могли одмарати и уживати у туристичким знаменитостима Беле Цркве, али и у Делиблатској пешчари, у околиним ловиштима, на ади Чибуклији… Осим наутике, овај пројекат свакако би поспешио и развој других туристичких грана.
Флексибилност и прилагодљивост објеката, који су овде планирани, омогућиће да се марина стално развија, и прилагођава новим захтевима посетилаца.
Планом детаљне регулације комплекса марине, дати су орјентациони габарити туристичких објеката (који су осмишљени у источном делу) и објекта управе (у самом центру).

У административном делу била би смештена управа саме марине, информативни центар, амбуланта и апотека, испостава поште и банке, просторије управе наутичког клуба, и спасиоци.

Туристички комплекс имао би два дела. Прва целина је мотел (или хотел), који би требало да има приземље и три спрата, капацитета око 150 лежаја. Друга целина имала би приземље и један спрат – у приземљу би били смештени мањи угоститељски објекти (ресторани и кафићи) и трговинске радње, прилагођене потребама корисника марине и плаже, а на спрату апартмани са заједничким просторијама. Планирани су и отворени спортски терени, као и мењи парк да дечјим игралиштем.

Изнад локала у приземљу, планирана је надстрешница, која се на спрату може користити као тераса.

Како је наведено, предложени габарити, у будућем пројектовању, могу се повећати до 25%, али је неопходно поштовати спратност објекта. За овај комплекс, важно је имати у виду и значајну ветровитост пројекта, па у складу с тим, терасе треба тако пројектовати да се по потреби могу затварати, ради заштите.
Плажа ће се налазити у источном делу, на око 2 хектара. Она неће бити посебно опремана, јер ће све сви неопходни садржаји бити већ обезбеђени у делу саме марине.

Могућа и изградња хелидрома
Технички део заузима западни крај комплекса. Биће постављени хангари за пловила и сервис. Предвиђена је изградња бензинске и бутан станице. Могуће је обезбедити и простор за хелидром.

Приступна саобраћајница се завршава окретницом, уз коју је аутобуско стајалиште и паркинг за аутобусе. Планиран је и отворени паркинг за око 110 возила.

Скелом, лађом, друмом
Марина у Старој Паланци, омеђена левим дунавским насипом и левом обалом канала ДТД, посредно је повезана и са Тисом. Од Београда је удаљена око 100 километара (преко Ковина и Панчева), од Вршца око 50, а од Новог Сада 180. Гранични прелаз ка Румунији – Калуђерово, налази се на свега двадесетак километара. Преко скеле, повезана је са Пожаревцем и Великим Градиштем.
Пројекат марине у Старој Паланци, општина Бела Црква представила је и на недавно одржаном сајму инвестиција "Инвестеxпо" у Новом Саду.


http://www.ekapija.com/website/sr/page/652027

Стара Пазова

АЈМАКС ПОЧИЊЕ СА ИЗГРАДЊОМ ОБЈЕКАТА
19 септембар 2012

http://www.starapazova.eu/images/stories/vesti_2012/septembar2012/bec_delmax.jpg

Аустријска компанија "Ајмакс" (Eyemaxx), која се бави изградњом пословног простора, бизнис паркова и логистичких центара, почиње са реализацијом својих инвестиција у Старој Пазови.

Први човек старопазовачке општине Ђорђе Радиновић је на позив власника и председника компаније Ајмакс Михаела Милера недавно посетио Беч, где је представио општину, разговарао о будућим инвестицијама, и што је најважније потписао Споразум Разумевања, који означава почетак изградње Логистичког центра, као и Аутлет центра који ће бити налик аутлету Парндорф који се налази у близини Беча. “Милован Божиновић, амбасадор Србије у Аустрији, је мене информисао, о каквој компанији је реч, и да су представници компаније Ајмакс, који су купили 55 хектара земље у Старој Пазови, имали доста проблема око издавања дозвола за рад, што је проузроковало застој изградње објеката пуне четири године.” – истакао је председник општине Стара Пазова, и додао да је у протеклих 20 дана, компанији Ајмакс обезбеђена потребна папирологија, која омогућава почетак изградње Логистиког центра већ половином октобра месеца о.г.

Делекацију општине Стара Пазова, на челу са председником општине, у граду Леополдсдорф (близина Беча) угостили су Михаел Милер и градоначелник овог града Фритс Бласнек.

компанија Ајмакс је само једна од 20 инвеститора из Аустрије која је посетила Стару Пазову и упознала се са њеним капацитетима и одличним географским положајем.

http://www.starapazova.eu/sr/%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/1790-%D0%90%D0%88%D0%9C%D0%90%D0%9A%D0%A1-%D0%9F%D0%9E%D0%A7%D0%98%D0%8A%D0%95-%D0%A1%D0%90-%D0%98%D0%97%D0%93%D0%A0%D0%90%D0%94%D0%8A%D0%9E%D0%9C-%D0%9E%D0%91%D0%88%D0%95%D0%9A%D0%90%D0%A2%D0%90.html

Седишта за аутомобиле из оџачког погона

http://www.dnevnik.rs/sites/default/files/hala_2.jpg
Производна хала је завршена и сада се уређују приступни путеви
OЏАЦИ: Од почетка преговора са компанијом “Магна ситинг хомутов“, чије је седиште у Чешкој Републици, до завршетка производне хале, протекло је тек нешто више од годину дана.Челници локалне самоуправе у Оџацима.

Производна хала је завршена и сада се уређују приступни путеви су преко посредника ступили у преговоре са представницима ове познате компаније и на основу тадашњих договора, веома брзо је завршено уређење радне зоне. Након преговора, почела је изградња прозводне хале компаније која је један од водећих произвођача у свету седишта за аутомобиле, као и пресвлака и унутрашњости возила.

Производна хала је завршена и сада се уређују приступни путеви, као и земљиште око хале. По првобитном плану требало је да производња почне крајем октобра ове године, међутим због неких техничких проблема је одложена за 5. децембар, за када је предвиђено и свечано отварање.

Приступни пут до хале је пресвучен новим слојем асфалта, а остало инфраструктурно опремање је завршено. До отварања хале биће омогућено и снабдевање гасом. - Око 100 милиона динара је уложено за инфраструктурно опремање радне зоне у чему су учествовали Фонд за капитална улагања АП Војводине и локална самоуправа. Рокови су испоштовани, а ускоро очекујемо и прикључење гасне мреже. Не само што смо довели веома успешну компанију у нашу средину, већ је омогућено да и многи други заинтересовани дођу у нашу средину.

Веома често нам долазе потенцијални инвеститори који су заинтересовани за инвестицију у радној зони и очекујемо да ћемо убрзо успети да се договоримо са неким од њих и омогућимо отварање још неколико производних погона. Иначе компанија „Магна“ ће поред ове производне хале изградити још једну, чиме ће проширити своју производњу, а ми ћемо добити могућност за запошљавање већег броја радника - рекла нам је председница општине Оџаци Изабела Шерић.

http://www.dnevnik.rs/vojvodina/sedista-za-automobile-iz-odzackog-pogona

26. 11. 2012.
За почетак изградње луке у Апатину чека се сагласност државе - Конзорцијум "Агриферт-Ника" и општина спремни за реализацију првог пројекта у РТЦ-у

http://www.ekapija.com/dokumenti/apatin_261112.jpg

После низа састанака и договора о изградњи међународне теретне луке у Робно-транспортном центру у Апатину, даље од преговора се није одмакло. Општина је спремна, као и швајцарско-српски конзорцијум "Агриферт-Ника", међутим, како за "еКапију" кажу у овој дунавској општини проблем је у администрацији на републичком нивоу.

- Када је у питању лука за контејнерски претовар имамо предуговор о изградњи са данском компанијом "Агриферт". Од комисије Министарства економије требало је да добијемо сагласност да је јавно-приватно партнерство које је договорено са конзорцијумом друштвено оправдано. Међутим, комисија се распала, није направљена нова. Ми само чекамо од новог министарства тај папир па да почнемо реализацију овог битног пројекта – каже у разговору за "еКапију" Живорад Смиљанић, председник општине Апатин.

Према речима првог човека ове бачке општине, као доказ решености овог конзорцијума, достављена је и банкарска гаранција на 10 мил УСД, којом се потврђује да "Агриферт" има расположива средства за овакав пројекат.

По Смиљанићевим речима, лука Апатин биће једина у Србији са залеђем од 110 ха бесцаринске зоне, па су зато велика очекивања да ће се њеном изградњом привући многобројни страни и домаћи инвеститори.

- Привлачење нових инвеститора у нашу општину зависи од изградње луке јер је изградња робно-транспортног центра наша развојна шанса. Услов за долазак инвеститора је израдња луке. Чим добијемо сагласност о јавно-приватном партнерству требало би да почне изградња и друмског терминала – најављује наш саговорник.

Вредност комплекса који обухвата Робно-транспортни центар, са друмским терминалом и луком на Дунаву процењена је на око 25 мил ЕУР, а могао би да упосли 2.000 радника.

Једна од првих инвестиција у оквиру центра је фабрика отпадних вода "Апатинске пиваре", вредности 6 мил ЕУР, чија изградња би ускоро требало да почне.

Пивара је са општином Апатин, предузећем "Наш Дом" и Дирекцијом за изградњу потписала у априлу ове године уговор о куповини 1,6 хектара градског грађевинског земљишта за нову фабрику за прераду вода, по цени од 56,2 милиона динара.

- Расписан је тендер, тако да очекујемо да ускоро почне изградња фабрике воде у оквиру РТЦ-а.


http://www.ekapija.com/website/sr/page/661168

Зима и каса диктирају темпо

http://www.dnevnik.rs/sites/default/files/hala_3.jpg

СЕНТА: На градилишту спортске хале у Народној башти у Сенти, уочи овог снежног зимског таласа радници „Бест-Изградње„ из Новог Сада највећим делом радили су на затварању хале монтажом лимарских и стаклених панела који су допремљени из иностранства, па су обустављени и биће настављени када то дозволе временске прилике.

Председник сенћанске општине Рудолф Цегледи, који је са сарадницима обишао градилиште, том приликом је нагласио да је у питању капитални објекат за ову средину, површине око 5.000 квадратних метара, са главним тереном за рукомет, кошарку и одбојку, две мање сале за борилачке спортове и фитнес, свлачионицама и трибинама за гледаоце капацитета 1.800 места.

- Покрајински фонд за капиталне инвестиције обезбедио је 40 милиона динара за радове на затварању објекта - каже Цегледи. - Чим се време пролепша радови ће бити настављени, а после затварања, наставиће се са унутрашњим радовима. Од средства за њену изградњу, која обезбеђују Покрајина и Република, зависи да ли ће бити завршена у наредној години. Предрачунска вредност је износила око 400 милиона динара, а према садашњој рачуници за окончавање радова биће укупно потребно око 600 милиона динара - каже Цегледи.

http://www.dnevnik.rs/vojvodina/zima-i-kasa-diktiraju-tempo

Вински и туристички путокази у Kарловцима

http://www.dnevnik.rs/sites/default/files/vinski.jpg

Сремски Карловци, место са највише регистрованих винарија, добило је протеклих дана такозвану винску сигнализацију. Стреластим путоказима и таблама означено је 15 винарија које су сагласне да примају туристе.

У исто време постављена је општа и туристичка сигнализација, као што су табле добродошлице и стреласти путокази ка културно-историјским објектима.

По речима директорке Туристичке организације општине Сремски Карловци(ТООСК) Јасмине Бељан -Искрин, остало је, према пројекту, још да се постави табла добродошлице на Стражилову и 11 инфо-табли испред објеката. - Постављање туристичке и винске сигнализације финансирало Министарство финансија и привреде - напомиње Бељан-Искрин. - Због конфигурације терена у Карловцима, узаних и стрмих улица, цео посао је потрајао мало дуже. Морали смо водити рачуна о тим специфичностима, а уједно и испоштовати стандарде.

Осим што ће захваљујући овој винској сигализацији лакше моћи да се снађу и сами дођу до винарија, туристима ће ускоро бити доступни и брошура "Вински пут Сремских Карловаца и Фрушке горе" на српском и енглеском језику, те мапа винског пута Карловаца. Мапа и брошура део су пројекта који равноправно финансирају Министарство финансија и привреде и ТООСК. У оквиру њега ће ТООСК добити нову веб презентацију и визуелни идентитет, а биће урађен и туристички спот Карловаца.

http://www.dnevnik.rs/sites/default/files/putok.jpg

http://www.dnevnik.rs/novi-sad/vinski-i-turisticki-putokazi-u-karlovcima

Сента

http://www.mediaportal.vojvodina.gov.rs/d/152666-2/IMG_6930.JPG

http://www.mediaportal.vojvodina.gov.rs/d/152627-2/IMG_6859.JPG

http://www.vojvodina.gov.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=7506&Itemid=1

^^

http://www.mediaportal.vojvodina.gov.rs/d/152651-2/IMG_6904.JPG

http://www.mediaportal.vojvodina.gov.rs/d/152645-2/IMG_6888.JPG

http://www.mediaportal.vojvodina.gov.rs/d/152648-2/IMG_6894.JPG

http://www.mediaportal.vojvodina.gov.rs/v/Foto/29012013+-+Predsednik+Vlade+Vojvodine+dr+Bojan+Pajtic+posetio+Sentu/?g2_page=3

Почела изградња зграде хитне помоћ у Ковину
03. фебруар 2013.

-kjtgJL2R34

У Ковину је почела изградња зграде хитне помоћи и физикалне медицинске рехабилитације.

http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/vrsac/pocela-izgradnja-zgrade-hitne-pomoc-u-kovinu_368201.html

Gradnja vetroparka krajem 2013.
IZVOR: BETA
Beograd -- Gradnja prvog vetroparka u Srbiji, vrednog 300 miliona evra, trebalo bi da počne krajem godine u Kovinu, najavio je investitor-firma Kontinental vind partners.

http://www.b92.net/news/pics/2013/05/02/31708347751823513b829b548709336_640x480.jpg


Foto: ilustracija (sxc.hu)
Predsednik CWP Mark Krendal rekao je agenciji Beta da narednih nedelja očekuje završetak procesa izdavanja svih potrebnih dozvola za gradnju, kao i da Ministarstvo energetike završi model za otkup struje iz obnovljivih izvora energije koji bi trebalo da odgovara i državi i ulagačima.

Prema njegovim rečima, nakon toga biće moguće da u posao uđu i glavni kreditori, međunarodne finansijske institucije kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj i Američka korporacija za finansiranje američkih privatnih investicija van SAD, čiji su predstavnici posetili Srbiju krajem aprila kako bi razgovarali o projektu.

Krendal je istakao da će CWP u izgradnju vetroparka "Čibuk" u Kovinu uložiti 30 procenata vrednosti projekta u obliku akcijskog kapitala,odnosno oko 90 miliona evra, dok će ostatak od 210 miliona evra biti krediti finansijskih institucija.

On je naveo da je pred CWP-om i sklapanje ugovora o prodaji struje, najverovatnije Elektroprivredi Srbije, odnosno javnom snabdevaču koji tek treba da bude formiran i dodao da je sadašnja donja granica ekonomske isplativosti otkupne cene struje iz vetrogeneratora, odnosno "fid in" tarife 9,2 evrocenti po kilovat-satu.

Kompanija CWP u Srbiji posluje od 2009. godine, gde je septembra 2012. preselila svoju centralu iz Londona, pa sada iz Beograda vodi sve svoje evropske aktivnosti. Kompanija je prisutna u više zemalja centralne i jugoistočne Evrope, kao i u Australiji. U Rumuniji je izgradila najveći vetropark u Evropi, snage 600 megavata.

Krendal je istakao da bi u prvoj fazi ulaganja CWP trebalo da izgradi 57 vetrenjača, od kojih će svaka imati maksimalan kapacitet od 2,5 megavata.

"To znači ukupno 142,5 megavata, što je dovoljno da snabdevanje strujom 40.000 domaćinstava", naglasio je predsednik CWP.

"Od početka do kraja ova investicija će doneti mnogo pogodnosti za ekonomiju u Srbiji, najviše na lokalu, ali svakako i na republičkom nivou. Investicije u vetroparkove će predstavljati signal za EU i Energetsku zajednicu jugoistočne Evrope da je Srbija počela da ispunjava svoje međunarodne obaveza u smislu obnovljivih izvora energije", rekao je on.

Krendal je dodao da će investicija značiti i izgradnju i unapređenje oko 50 kilometara lokalnih puteva koje će koristiti stanovnicima Kovina, Pančeva i Alibunara, a radove će izvoditi lokalne firme. On je istakao i da će dopremanje i transport turbina značiti pun angažman Luke Pančevo koja će, pored svih svojih kapaciteta, morati da iznajmi i dodatne dizalice od lokalnih firmi kako bi servisirala CWP.

"Očekuje se angažman oko 400 radnika tokom izgradnje samog vetroparka. Gradiće se visokonaponski dalekovod u dužini većoj od 10 kilometara koji će zatim ostati na korišćenje Elektromrežama Srbije", rekao je Krendal.

Srbija će tim vetroparkom, kako je naveo Krendal, dobiti ozbiljan energetski objekat koji će 70 odsto svoje energije proizvoditi zimi, čime će se zameniti uvoz struje.

Kako je podsetio, Kontinental vind je sa opštinom Kovin 2008. godine potpisao Ugovor o saradnji prema kome se ta kompanija obavezala da dva procenta od neto profita godišnje uplaćuje direktno na račun te lokalne samouprave. Ta sredstva opština će dalje koristiti za razvoj
sopstvene putne, komunalne, zdravstvene i obrazovne infrastrukture.

"Drago nam je, takođe, da ćemo kao firma registrovana u Srbiji u budžet uplaćivati sav porez na profit", naglasio je Krendal.

24.05.2013. - Dr Bojan Pajtić posetio Sremske Karlovce i obišao gradilište objekta za predškolsko obrazovanje

http://www.mediaportal.vojvodina.gov.rs/v/Foto/24052013+-+Dr+Bojan+Pajtic+posetio+Sremske+Karlovce+i+obisao+gradiliste+objekta+za+predskolsko+obrazovanje/



http://www.mediaportal.vojvodina.gov.rs/d/161661-2/IMG_3804.jpg
http://www.mediaportal.vojvodina.gov.rs/d/161664-2/IMG_3806.JPG
http://www.mediaportal.vojvodina.gov.rs/d/161709-2/IMG_3857.JPG