http://img238.imageshack.us/img238/279/logocyo8.jpg


The current CityPlace condo development was conceived by Concord Adex developments, the same company that helped revitalize a large section of former Expo 86 lands in Vancouver. Hong Kong magnate Li Ka Shing is known to have large shareholding in Concord Adex. At 45 acres and 7500units, the $1.5 billion Cityplace project is the largest residential development ever attempted in Toronto.


http://img115.echo.cx/img115/1484/cityplace5jx.jpg


Project Overview - (Click thumbnails for larger versions)

Matrix West

Status: Completed (2002)
Height: 83 m
Floors: 28

http://img115.imageshack.us/img115/8344/matrixwestxt3.jpg (http://www.urbandb.com/canada/ontario/toronto/matrix_1_b.jpg)


Matrix East

Status: Completed (2002)
Height: 95 m
Floors: 32

http://img77.imageshack.us/img77/8099/matrixeastvg6.jpg (http://www.urbandb.com/canada/ontario/toronto/matrix_2_b.jpg)


Apex West

Status: Completed (2003)
Height: 108 m
Floors: 36

http://img115.imageshack.us/img115/3663/apexwestum1.jpg (http://www.urbandb.com/canada/ontario/toronto/apex_2.jpg)


Apex East

Status: Completed (2003)
Height: 83 m
Floors: 28

http://img115.imageshack.us/img115/9582/apexeasrgh9.jpg (http://www.urbandb.com/canada/ontario/toronto/apex_2.jpg)


Optima

Status: Completed (2003)
Height: 103 m
Floors: 34

http://img299.imageshack.us/img299/1094/optimagv9.jpg (http://www.urbandb.com/canada/ontario/toronto/optima.jpg)


Habour View Lofts

Status: Completed (2005)
Floors: 7

http://img254.imageshack.us/img254/3476/hveloftshs9.jpg (http://img254.imageshack.us/img254/3966/hveloftsmw0.jpg)


Harbour View Estates I

Status: Completed (2005)
Height: 121 m
Floors: 41

http://img254.imageshack.us/img254/143/hveiwh4.jpg (http://img299.imageshack.us/img299/7421/hveiyb4.jpg)


Harbour View Estates II

Status: Completed (2005)
Height: 153 m
Floors: 49

http://img299.imageshack.us/img299/4539/hveiitr9.jpg (http://img254.imageshack.us/img254/1020/hveiimz2.jpg)


Harbour View Estates III

Status: Completed (2005)
Floors: 36

http://img509.imageshack.us/img509/5797/hveiiiee9.jpg (http://img509.imageshack.us/img509/7122/hveiiiyr9.jpg)


Harbour View Estates III South

Status: Completed (2005)
Floors: 26

http://img509.imageshack.us/img509/4196/hveiiisouthim9.jpg (http://img254.imageshack.us/img254/6303/hveiiisouthwq8.jpg)


West One

Status: Construction (2007 end)
Height: 136 m
Floors: 49

http://img299.imageshack.us/img299/8876/westoneconstructionaf8.jpg (http://img299.imageshack.us/img299/197/westoneconstructionmg1.jpg)


N2

Status: Construction (2007 end)
Height: 114 m
Floors: 42

http://img407.imageshack.us/img407/656/n2constructbp5.jpg (http://img267.imageshack.us/img267/2347/n2constructvy9.jpg)


The Gallery

Status: Construction (2007 end)
Floors: 8

http://img509.imageshack.us/img509/7870/gallerylk9.jpg (http://img254.imageshack.us/img254/4118/gallerywc9.jpg)


Luna

Status: Construction (2009 end)
Height: 115 & 56 m
Floors: 38 & 18

http://img440.imageshack.us/img440/6145/lunarl0.jpg (http://img440.imageshack.us/img440/7853/lunaax7.jpg)



Montage

Status: Construction (2009 end)
Height: 131 m
Floors: 46

http://img407.imageshack.us/img407/6894/montagexg4.jpg (http://img407.imageshack.us/img407/9128/montageqi0.jpg)


Neo

Status: Construction (2009 end)
Floors: 15

http://img407.imageshack.us/img407/3528/neo1tq2.jpg (http://img440.imageshack.us/img440/8973/neo1aj8.jpg)


Panorama

Status: Proposed
Floors: 25 with a 6 story podium

http://img267.imageshack.us/img267/7044/panoramazk1.jpg (http://img407.imageshack.us/img407/8431/panoramajh9.jpg)


Signature

Status: Proposed (2012 end)
Height: 218 m
Floors: 69

http://img407.imageshack.us/img407/8907/signaturecc9.jpg (http://img407.imageshack.us/img407/7933/signatureqh6.jpg)


Sources: Urbandb (Photos by Bob Krawczyk)
Emporis (Photos by Lawrence Black and Edward Chamberlain.)

Sábado fui no reformulado Museu das Telecomunicações da Telemar/Oi.

A Telemig sempre teve um museu próprio. Com a privatização virou Telemar e o museu foi fechado por um tempo. Agora reabriu reformulado, parte do acervo daqui foi enviado para o Rio (se bobear mandaram a maior parte) onde dia 07 foi inaugurado também um museu de telecomunicações no mesmo estilo.

O museu é composto de duas salas pequenas, até porque mostrar o acervo de telefones, cartões, mesas de telefonista, não é o mais interessante. O legal é o design e a interatividade.

Na entrada, todo visitante recebe um tipo de ipod com fone. Em cada módulo de exposição tem um sensor, você aponta o ipod, pressiona play, e começa a ouvir o aúdio!

Os vídeos do thread são todos curtinhos, é legal ver para ter uma idéia melhor. Aqui eu aciono um vídeo com meu aparelho
=_sb3cmBXJFs


Este é o edifício sede da Telemar. Era sede da Telemig, mas as privatizações reduziram a necessidade de espaço da empresa, e hoje alguns andares estão ocupados por outras empresas.
http://img170.imageshack.us/img170/3618/dsc00572lk3.jpg

Entrada exterior, numa lateral, do museu
http://img170.imageshack.us/img170/9259/dsc00570xl0.jpg

A Avenida Afonso Pena, onde se localiza o museu, com a Serra ao fundo
http://img166.imageshack.us/img166/8229/dsc00541pm7.jpg

Entrada. Toda modernete, no estilo Oi
Essa mesa tem um super telao embutido, conectado na internet
http://img165.imageshack.us/img165/8049/dsc00567lj9.jpg

http://img165.imageshack.us/img165/4605/dsc00568by6.jpg

http://img165.imageshack.us/img165/8417/dsc00569ov0.jpg

O globo. Tem um monte de cabines de vídeo entre as paredes. É muito legal, as imagens passam na superfície do globo, o chão espelhado reflete, o painel de atrás pisca uns números diferentes
http://img166.imageshack.us/img166/6620/dsc00545cm6.jpg

http://img170.imageshack.us/img170/700/dsc00565co6.jpg

Y8mC9IXRl9o

A caixa de paredes espelhadas, refletindo a tela de plasma. Os efeitos visuais são demais. O museu é bem legal visualmente, esse lugar aí é visual mesmo, vc clica o ipod e é um texto chatinho, narrado pela Débora Bloch... O legal é só curtir as imagens, sem dar bola para informações!
http://img166.imageshack.us/img166/9259/dsc00553gg6.jpg

http://img165.imageshack.us/img165/3659/dsc00554ou5.jpg

YaKfzheStqg

Esse é o aparelho chatoooo que estava de fundo no vídeo anterior. Esqueci o nome, mas ele emite sons de acordo com os movimentos da sua mão. O legal é que sincronizaram a iluminação, o aparelho capta que sua mão está girando em sentido horário, e "informa" a luz, que faz o mesmo!
w-Ym8PZUNSY

Entrada interior. A gente chega por essa porta. Desde aquele foyer, primeiro se entra por uma porta que se fecha atrás de vc, e vc fica alguns segundo preso numa cabine toda espelhada, com uma iluminação toda louca, é mto legal... Mas não tirei fotos :D
http://img166.imageshack.us/img166/2585/dsc00555dt7.jpg

Linha do tempo - Uma sala fechada, onde você vai deslizando a peça de metal em cima da linha do tempo e ela aciona os vídeos
http://img165.imageshack.us/img165/9297/dsc00557zc5.jpg

ZTMZBvU-b8c

Localizador - Você escolhe nomes de personalidades de BH e mostra onde elas moraram.
http://img166.imageshack.us/img166/4176/dsc00559sc0.jpg

g7r28B-PWX4

Cartões telefônicos
http://img165.imageshack.us/img165/5396/dsc00560yq6.jpg

Celulares
http://img165.imageshack.us/img165/1723/dsc00562gz4.jpg

Telefones
http://img165.imageshack.us/img165/8704/dsc00564sh6.jpg

Ima li koga?
16.02.07. 11:05

A taman smo se ponadali da će "sve biti drugačije". Ili, makar malo bolje. Dobismo i državu, i zastavu, i himnu, i grb Srbije a i grb novog Saveza. Dobismo i srpsko fudbalsko prvenstvo, i "bele orlove" i stranca-selektora, dobismo obećanja da će se svakodnevno raditi na tome da "bude bolje". Možda i hoće, ali u našem šampionatu neke stvari se nisu pomakle sa mesta na kome ukopane stoje skoro dve decenije.

Kao valjda jedini u Evropi koji imaju dvomesečnu pauzu posle 16. kola, od ukupno 32 runde nadmetanja, iščekujemo nastavak sezone sa optimizmom koji nije stigao ni da se pošteno probudi. I ne čudi, jer dan uoči početka prolećnog dela takmičenja mnogi detalji ukazuju na to da pojedinci, ili institucije, dosledno sprovode srpsku izreku koja glasi: "Ne mešaju se u svoj posao".

Posle još jedne zimske pauze u kojoj nije bilo nikakvih konkretnih akcija na animiranju publike da dođe na tribine ostaje tužno prisećanje na to "kako je nekad bilo". Nije ni tad bilo sjajno, svakako, ali nije bilo ni ovoliko očigledne nezainteresovanosti čelnika da se stvari pomere sa mrtve tačke. Nepostojanje koordinisanih "projekata", kako glasi novousvojena strana reč za sve što je iole isplanirano, nepostojanje želje da se sem okruglih stolova nešto konkretno uradi da bi naš superligaški fudbal zaživeo kako i dolikuje zemlji koja sportu pridaje više pažnje od politike, samo je ogledalo onih koji misle da svoj posao rade valjano.

Zato nije ni strašno što je potrebno 20 minuta da se telefonom sazna kada se uopšte igraju utakmice 16. kola (10 minuta vam treba da konstatujete da se na svima dostupne telefone niko neće javiti i dodatnih 10 minuta da saznate na kom broju će vam se ipak neko javiti usled selidbe zbog renoviranja prostorija Zajednice Superligaša), a nije strašno ni kada saznate da ćete tek krajem sledeće sedmice moći da čujete kada se zapravo igraju mečevi 17. runde. Telefon, u doba satelita i interneta, i dalje je jedino moćno oružje u potrazi za takvim informacijama u Srbiji, jer su prostorije neretko prazne i kada renoviranja nema, a neažurirane zvanične veb-stranice (uz brojne klupske koje i dalje komentarišu zbivanja sa kraja prošlog veka) i nisu nešto na šta se može osloniti.

Sve to, kao i činjenica da se dan uoči nastavka sezone ne može gotovo ni u jednim novinama naći satnica sutrašnjih mečeva fudbalskog šampionata, govori da se u ovoj zemlji fudbal više gleda kao "nešto na kome neko tamo nešto zarađuje", nego na sport. I, ni to nije strašno. Nije strašno ni što se niko zbog toga ne buni. Nezainteresovanost je samo posledica uočenog kvaliteta. Strašno je samo što svi misle da svoj posao obavljaju valjano. Čak i onda kada se zapitaju zašto li na utakmice prvenstva Srbije u fudbalu često dođe manje ljudi nego što ima onih koji se svakodnevno lupe po čelu kada vide kako se to u našem fudbalu, tačnije nadležnim organima za održavanje takmičenja, radi. Pardon, "radi".

Ima li koga?
16.02.07. 11:05

A taman smo se ponadali da će "sve biti drugačije". Ili, makar malo bolje. Dobismo i državu, i zastavu, i himnu, i grb Srbije a i grb novog Saveza. Dobismo i srpsko fudbalsko prvenstvo, i "bele orlove" i stranca-selektora, dobismo obećanja da će se svakodnevno raditi na tome da "bude bolje". Možda i hoće, ali u našem šampionatu neke stvari se nisu pomakle sa mesta na kome ukopane stoje skoro dve decenije.

Kao valjda jedini u Evropi koji imaju dvomesečnu pauzu posle 16. kola, od ukupno 32 runde nadmetanja, iščekujemo nastavak sezone sa optimizmom koji nije stigao ni da se pošteno probudi. I ne čudi, jer dan uoči početka prolećnog dela takmičenja mnogi detalji ukazuju na to da pojedinci, ili institucije, dosledno sprovode srpsku izreku koja glasi: "Ne mešaju se u svoj posao".

Posle još jedne zimske pauze u kojoj nije bilo nikakvih konkretnih akcija na animiranju publike da dođe na tribine ostaje tužno prisećanje na to "kako je nekad bilo". Nije ni tad bilo sjajno, svakako, ali nije bilo ni ovoliko očigledne nezainteresovanosti čelnika da se stvari pomere sa mrtve tačke. Nepostojanje koordinisanih "projekata", kako glasi novousvojena strana reč za sve što je iole isplanirano, nepostojanje želje da se sem okruglih stolova nešto konkretno uradi da bi naš superligaški fudbal zaživeo kako i dolikuje zemlji koja sportu pridaje više pažnje od politike, samo je ogledalo onih koji misle da svoj posao rade valjano.

Zato nije ni strašno što je potrebno 20 minuta da se telefonom sazna kada se uopšte igraju utakmice 16. kola (10 minuta vam treba da konstatujete da se na svima dostupne telefone niko neće javiti i dodatnih 10 minuta da saznate na kom broju će vam se ipak neko javiti usled selidbe zbog renoviranja prostorija Zajednice Superligaša), a nije strašno ni kada saznate da ćete tek krajem sledeće sedmice moći da čujete kada se zapravo igraju mečevi 17. runde. Telefon, u doba satelita i interneta, i dalje je jedino moćno oružje u potrazi za takvim informacijama u Srbiji, jer su prostorije neretko prazne i kada renoviranja nema, a neažurirane zvanične veb-stranice (uz brojne klupske koje i dalje komentarišu zbivanja sa kraja prošlog veka) i nisu nešto na šta se može osloniti.

Sve to, kao i činjenica da se dan uoči nastavka sezone ne može gotovo ni u jednim novinama naći satnica sutrašnjih mečeva fudbalskog šampionata, govori da se u ovoj zemlji fudbal više gleda kao "nešto na kome neko tamo nešto zarađuje", nego na sport. I, ni to nije strašno. Nije strašno ni što se niko zbog toga ne buni. Nezainteresovanost je samo posledica uočenog kvaliteta. Strašno je samo što svi misle da svoj posao obavljaju valjano. Čak i onda kada se zapitaju zašto li na utakmice prvenstva Srbije u fudbalu često dođe manje ljudi nego što ima onih koji se svakodnevno lupe po čelu kada vide kako se to u našem fudbalu, tačnije nadležnim organima za održavanje takmičenja, radi. Pardon, "radi".

[/QUOTE]Ima li koga?
16.02.07. 11:05

A taman smo se ponadali da će "sve biti drugačije". Ili, makar malo bolje. Dobismo i državu, i zastavu, i himnu, i grb Srbije a i grb novog Saveza. Dobismo i srpsko fudbalsko prvenstvo, i "bele orlove" i stranca-selektora, dobismo obećanja da će se svakodnevno raditi na tome da "bude bolje". Možda i hoće, ali u našem šampionatu neke stvari se nisu pomakle sa mesta na kome ukopane stoje skoro dve decenije.

Kao valjda jedini u Evropi koji imaju dvomesečnu pauzu posle 16. kola, od ukupno 32 runde nadmetanja, iščekujemo nastavak sezone sa optimizmom koji nije stigao ni da se pošteno probudi. I ne čudi, jer dan uoči početka prolećnog dela takmičenja mnogi detalji ukazuju na to da pojedinci, ili institucije, dosledno sprovode srpsku izreku koja glasi: "Ne mešaju se u svoj posao".

Posle još jedne zimske pauze u kojoj nije bilo nikakvih konkretnih akcija na animiranju publike da dođe na tribine ostaje tužno prisećanje na to "kako je nekad bilo". Nije ni tad bilo sjajno, svakako, ali nije bilo ni ovoliko očigledne nezainteresovanosti čelnika da se stvari pomere sa mrtve tačke. Nepostojanje koordinisanih "projekata", kako glasi novousvojena strana reč za sve što je iole isplanirano, nepostojanje želje da se sem okruglih stolova nešto konkretno uradi da bi naš superligaški fudbal zaživeo kako i dolikuje zemlji koja sportu pridaje više pažnje od politike, samo je ogledalo onih koji misle da svoj posao rade valjano.

Zato nije ni strašno što je potrebno 20 minuta da se telefonom sazna kada se uopšte igraju utakmice 16. kola (10 minuta vam treba da konstatujete da se na svima dostupne telefone niko neće javiti i dodatnih 10 minuta da saznate na kom broju će vam se ipak neko javiti usled selidbe zbog renoviranja prostorija Zajednice Superligaša), a nije strašno ni kada saznate da ćete tek krajem sledeće sedmice moći da čujete kada se zapravo igraju mečevi 17. runde. Telefon, u doba satelita i interneta, i dalje je jedino moćno oružje u potrazi za takvim informacijama u Srbiji, jer su prostorije neretko prazne i kada renoviranja nema, a neažurirane zvanične veb-stranice (uz brojne klupske koje i dalje komentarišu zbivanja sa kraja prošlog veka) i nisu nešto na šta se može osloniti.

Sve to, kao i činjenica da se dan uoči nastavka sezone ne može gotovo ni u jednim novinama naći satnica sutrašnjih mečeva fudbalskog šampionata, govori da se u ovoj zemlji fudbal više gleda kao "nešto na kome neko tamo nešto zarađuje", nego na sport. I, ni to nije strašno. Nije strašno ni što se niko zbog toga ne buni. Nezainteresovanost je samo posledica uočenog kvaliteta. Strašno je samo što svi misle da svoj posao obavljaju valjano. Čak i onda kada se zapitaju zašto li na utakmice prvenstva Srbije u fudbalu često dođe manje ljudi nego što ima onih koji se svakodnevno lupe po čelu kada vide kako se to u našem fudbalu, tačnije nadležnim organima za održavanje takmičenja, radi. Pardon, "radi".[QUOTE]

Ima li koga?
16.02.07. 11:05

A taman smo se ponadali da će "sve biti drugačije". Ili, makar malo bolje. Dobismo i državu, i zastavu, i himnu, i grb Srbije a i grb novog Saveza. Dobismo i srpsko fudbalsko prvenstvo, i "bele orlove" i stranca-selektora, dobismo obećanja da će se svakodnevno raditi na tome da "bude bolje". Možda i hoće, ali u našem šampionatu neke stvari se nisu pomakle sa mesta na kome ukopane stoje skoro dve decenije.

Kao valjda jedini u Evropi koji imaju dvomesečnu pauzu posle 16. kola, od ukupno 32 runde nadmetanja, iščekujemo nastavak sezone sa optimizmom koji nije stigao ni da se pošteno probudi. I ne čudi, jer dan uoči početka prolećnog dela takmičenja mnogi detalji ukazuju na to da pojedinci, ili institucije, dosledno sprovode srpsku izreku koja glasi: "Ne mešaju se u svoj posao".

Posle još jedne zimske pauze u kojoj nije bilo nikakvih konkretnih akcija na animiranju publike da dođe na tribine ostaje tužno prisećanje na to "kako je nekad bilo". Nije ni tad bilo sjajno, svakako, ali nije bilo ni ovoliko očigledne nezainteresovanosti čelnika da se stvari pomere sa mrtve tačke. Nepostojanje koordinisanih "projekata", kako glasi novousvojena strana reč za sve što je iole isplanirano, nepostojanje želje da se sem okruglih stolova nešto konkretno uradi da bi naš superligaški fudbal zaživeo kako i dolikuje zemlji koja sportu pridaje više pažnje od politike, samo je ogledalo onih koji misle da svoj posao rade valjano.

Zato nije ni strašno što je potrebno 20 minuta da se telefonom sazna kada se uopšte igraju utakmice 16. kola (10 minuta vam treba da konstatujete da se na svima dostupne telefone niko neće javiti i dodatnih 10 minuta da saznate na kom broju će vam se ipak neko javiti usled selidbe zbog renoviranja prostorija Zajednice Superligaša), a nije strašno ni kada saznate da ćete tek krajem sledeće sedmice moći da čujete kada se zapravo igraju mečevi 17. runde. Telefon, u doba satelita i interneta, i dalje je jedino moćno oružje u potrazi za takvim informacijama u Srbiji, jer su prostorije neretko prazne i kada renoviranja nema, a neažurirane zvanične veb-stranice (uz brojne klupske koje i dalje komentarišu zbivanja sa kraja prošlog veka) i nisu nešto na šta se može osloniti.

Sve to, kao i činjenica da se dan uoči nastavka sezone ne može gotovo ni u jednim novinama naći satnica sutrašnjih mečeva fudbalskog šampionata, govori da se u ovoj zemlji fudbal više gleda kao "nešto na kome neko tamo nešto zarađuje", nego na sport. I, ni to nije strašno. Nije strašno ni što se niko zbog toga ne buni. Nezainteresovanost je samo posledica uočenog kvaliteta. Strašno je samo što svi misle da svoj posao obavljaju valjano. Čak i onda kada se zapitaju zašto li na utakmice prvenstva Srbije u fudbalu često dođe manje ljudi nego što ima onih koji se svakodnevno lupe po čelu kada vide kako se to u našem fudbalu, tačnije nadležnim organima za održavanje takmičenja, radi. Pardon, "radi".

Ima li koga?
16.02.07. 11:05

A taman smo se ponadali da će "sve biti drugačije". Ili, makar malo bolje. Dobismo i državu, i zastavu, i himnu, i grb Srbije a i grb novog Saveza. Dobismo i srpsko fudbalsko prvenstvo, i "bele orlove" i stranca-selektora, dobismo obećanja da će se svakodnevno raditi na tome da "bude bolje". Možda i hoće, ali u našem šampionatu neke stvari se nisu pomakle sa mesta na kome ukopane stoje skoro dve decenije.

Kao valjda jedini u Evropi koji imaju dvomesečnu pauzu posle 16. kola, od ukupno 32 runde nadmetanja, iščekujemo nastavak sezone sa optimizmom koji nije stigao ni da se pošteno probudi. I ne čudi, jer dan uoči početka prolećnog dela takmičenja mnogi detalji ukazuju na to da pojedinci, ili institucije, dosledno sprovode srpsku izreku koja glasi: "Ne mešaju se u svoj posao".

Posle još jedne zimske pauze u kojoj nije bilo nikakvih konkretnih akcija na animiranju publike da dođe na tribine ostaje tužno prisećanje na to "kako je nekad bilo". Nije ni tad bilo sjajno, svakako, ali nije bilo ni ovoliko očigledne nezainteresovanosti čelnika da se stvari pomere sa mrtve tačke. Nepostojanje koordinisanih "projekata", kako glasi novousvojena strana reč za sve što je iole isplanirano, nepostojanje želje da se sem okruglih stolova nešto konkretno uradi da bi naš superligaški fudbal zaživeo kako i dolikuje zemlji koja sportu pridaje više pažnje od politike, samo je ogledalo onih koji misle da svoj posao rade valjano.

Zato nije ni strašno što je potrebno 20 minuta da se telefonom sazna kada se uopšte igraju utakmice 16. kola (10 minuta vam treba da konstatujete da se na svima dostupne telefone niko neće javiti i dodatnih 10 minuta da saznate na kom broju će vam se ipak neko javiti usled selidbe zbog renoviranja prostorija Zajednice Superligaša), a nije strašno ni kada saznate da ćete tek krajem sledeće sedmice moći da čujete kada se zapravo igraju mečevi 17. runde. Telefon, u doba satelita i interneta, i dalje je jedino moćno oružje u potrazi za takvim informacijama u Srbiji, jer su prostorije neretko prazne i kada renoviranja nema, a neažurirane zvanične veb-stranice (uz brojne klupske koje i dalje komentarišu zbivanja sa kraja prošlog veka) i nisu nešto na šta se može osloniti.

Sve to, kao i činjenica da se dan uoči nastavka sezone ne može gotovo ni u jednim novinama naći satnica sutrašnjih mečeva fudbalskog šampionata, govori da se u ovoj zemlji fudbal više gleda kao "nešto na kome neko tamo nešto zarađuje", nego na sport. I, ni to nije strašno. Nije strašno ni što se niko zbog toga ne buni. Nezainteresovanost je samo posledica uočenog kvaliteta. Strašno je samo što svi misle da svoj posao obavljaju valjano. Čak i onda kada se zapitaju zašto li na utakmice prvenstva Srbije u fudbalu često dođe manje ljudi nego što ima onih koji se svakodnevno lupe po čelu kada vide kako se to u našem fudbalu, tačnije nadležnim organima za održavanje takmičenja, radi. Pardon, "radi".

<object width="425" height="350"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/zZ8IjZ3tUas"></param><param name="wmode" value="transparent"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/zZ8IjZ3tUas" type="application/x-shockwave-flash" wmode="transparent" width="425" height="350"></embed></object>

U Lilu smatraju da je pobeda kluba nad Milanom, u poslednjem kolu takmičenja po grupama u decembru, najveći uspeh kluba u istoriji evro kupova. Trener Klod Pule želi da napravi još jedn korak dalje i da savlada i tim koji maestralno ove sezone predvodi Kristijano Ronaldo.

Za to mu je potreban potpuno spreman plejmeker Matje Bodmer, koji i dalje ima problema sa povredom članka. U superderbiju francuske lige Lil je nezasluženo poražen na svom, Feliks Bolear stadionu, od lidera Olimpika iz Liona rezultatom 2:1. Ipak, forma tima obećava veliki meč sa liderom engleske lige.

Mančester je na meč došao u najjačem sastavu. Između stativa stajaće veteran Edwin van der Sar, koji je i pored pored slomljenog nosa prvi izbor menadžera. Vejn Runi je i dalje bez gola u Evropi i to još od debija u takmičenju sa Fenerbahčeom u septembru 2004, kada je postigao het trik.

Društvo u napadu praviće mu možda Henrik Larson, koji je poslednji put igrao u Ligi šampiona prošle godine u Parizu, kada je Barseloni pomogao da savlada Arsenal za titulu prvaka.

Utakmica se igra na stadionu u Lansu.

U Lilu smatraju da je pobeda kluba nad Milanom, u poslednjem kolu takmičenja po grupama u decembru, najveći uspeh kluba u istoriji evro kupova. Trener Klod Pule želi da napravi još jedn korak dalje i da savlada i tim koji maestralno ove sezone predvodi Kristijano Ronaldo.

Za to mu je potreban potpuno spreman plejmeker Matje Bodmer, koji i dalje ima problema sa povredom članka. U superderbiju francuske lige Lil je nezasluženo poražen na svom, Feliks Bolear stadionu, od lidera Olimpika iz Liona rezultatom 2:1. Ipak, forma tima obećava veliki meč sa liderom engleske lige.

Mančester je na meč došao u najjačem sastavu. Između stativa stajaće veteran Edwin van der Sar, koji je i pored pored slomljenog nosa prvi izbor menadžera. Vejn Runi je i dalje bez gola u Evropi i to još od debija u takmičenju sa Fenerbahčeom u septembru 2004, kada je postigao het trik.

Društvo u napadu praviće mu možda Henrik Larson, koji je poslednji put igrao u Ligi šampiona prošle godine u Parizu, kada je Barseloni pomogao da savlada Arsenal za titulu prvaka.

Utakmica se igra na stadionu u Lansu.

U Lilu smatraju da je pobeda kluba nad Milanom, u poslednjem kolu takmičenja po grupama u decembru, najveći uspeh kluba u istoriji evro kupova. Trener Klod Pule želi da napravi još jedn korak dalje i da savlada i tim koji maestralno ove sezone predvodi Kristijano Ronaldo.

Za to mu je potreban potpuno spreman plejmeker Matje Bodmer, koji i dalje ima problema sa povredom članka. U superderbiju francuske lige Lil je nezasluženo poražen na svom, Feliks Bolear stadionu, od lidera Olimpika iz Liona rezultatom 2:1. Ipak, forma tima obećava veliki meč sa liderom engleske lige.

Mančester je na meč došao u najjačem sastavu. Između stativa stajaće veteran Edwin van der Sar, koji je i pored pored slomljenog nosa prvi izbor menadžera. Vejn Runi je i dalje bez gola u Evropi i to još od debija u takmičenju sa Fenerbahčeom u septembru 2004, kada je postigao het trik.

Društvo u napadu praviće mu možda Henrik Larson, koji je poslednji put igrao u Ligi šampiona prošle godine u Parizu, kada je Barseloni pomogao da savlada Arsenal za titulu prvaka.

Utakmica se igra na stadionu u Lansu.

QUOTEU Lilu smatraju da je pobeda kluba nad Milanom, u poslednjem kolu takmičenja po grupama u decembru, najveći uspeh kluba u istoriji evro kupova. Trener Klod Pule želi da napravi još jedn korak dalje i da savlada i tim koji maestralno ove sezone predvodi Kristijano Ronaldo.

Za to mu je potreban potpuno spreman plejmeker Matje Bodmer, koji i dalje ima problema sa povredom članka. U superderbiju francuske lige Lil je nezasluženo poražen na svom, Feliks Bolear stadionu, od lidera Olimpika iz Liona rezultatom 2:1. Ipak, forma tima obećava veliki meč sa liderom engleske lige.

Mančester je na meč došao u najjačem sastavu. Između stativa stajaće veteran Edwin van der Sar, koji je i pored pored slomljenog nosa prvi izbor menadžera. Vejn Runi je i dalje bez gola u Evropi i to još od debija u takmičenju sa Fenerbahčeom u septembru 2004, kada je postigao het trik.

Društvo u napadu praviće mu možda Henrik Larson, koji je poslednji put igrao u Ligi šampiona prošle godine u Parizu, kada je Barseloni pomogao da savlada Arsenal za titulu prvaka.

Utakmica se igra na stadionu u Lansu. QUOTE

[youtube]WOjKjlXwLAE&eurl[youtube]

[youtube]?v=WOjKjlXwLAE&eurl=[youtube]

WOjKjlXwLAE&eurl

WOjKjlXwLAE&eurl=

WOjKjlXwLAE&eurl

http://www.youtube.com/watch?v=WmubTNCkprA

http://img401.imageshack.us/img401/3204/p1040603kc8.jpg