Ako ostane donji deo zgrade ovakav kakav je, izgleda kao zgrada na zgradi. Nadam se da ce i donji deo pretrpeti neko usaglasavanje sa ekstenzijom

Ako ostane donji deo zgrade ovakav kakav je, izgleda kao zgrada na zgradi. Nadam se da ce i donji deo pretrpeti neko usaglasavanje sa ekstenzijom

Ma kakvo uskladjivanje, propala stvar :ohno: ... Ono ne lici ni na sta, ili tacnije, lici na zgrade koje su pocetkom 90ih pocele da se zidaju u exvarsavskom paktu, ali ne u glavnim gradovima vec palankama. :bash: Ona bela celicna konstrukcija :bash: pa pobaja stakala:bash: pa drugaciji prozori:bash: pa potpuna neuskladjenost sa staklenim delom na prvom i drugom spratu :bash: ...

jedna velika bruka

A Bobic se silno hvalio kako nema nadzidjivanja u centru

A Bobic se silno hvalio kako nema nadzidjivanja u centru

Ma sto da ga nema, pa nije u tome problem. Ndzidjivanje moze da ispadne super. Pa onaj rendering ciju smo realizaciju ocekivali je odlican. Ali, sta ces. :nuts: :ohno: :(

Mislim da fasada jos nije zavrsena, ta sa prozorima gore, tako da cu ipak dati svoj komentar kad se zavrsi

Mislim da fasada jos nije zavrsena, ta sa prozorima gore, tako da cu ipak dati svoj komentar kad se zavrsi

a mozda je bas poenta u tome sto je zavrsena?

:(

Koliko uopste ta sisa lici na render procenite sami
http://img527.imageshack.us/img527/2018/centrotextilfy1.jpg

^^ hehe taj fazon :) a nema veze, valjda ce to nekako da se uskladi...

Четвртак, 05. јул 2007.
Декоративно осветљење храма Светог Саве

Град ће издвојити 170.000.000 динара за извођење радова и набавкку опреме за изградњу декоративног осветљења храма Светог Саве.

– Због великог обима радова очекује се да реализација у 2007. години буде 90.000.000 динара, а у 2008. години 80.000.000 динара – рекла је Радмила Хрустановић, заменица градоначелника Београда.

Храм Светог Саве је најзначајнији сакрални објекат и симбол и обележје Београда. Храм је подигнут према пројектима архитеката Богдана Несторовића и Александра Дерока урађеним 1930. године. Изградња је започета 1935.године, а настављена тек 1986. године по иновираним пројектима Бранка Пешића. Објекат се налази у оквиру целине „Стари Београд” која ужива статус заштите.

По уговору о донаторству, закљученом између фабрике светиљки „Minel Shreder”д.о.о. и Српске православне цркве, фабрика светиљки „Minel Shreder” је ангажовала предузеће „Елуx” које је израдило Главни пројекат декоративног осветљења храма Светог Саве.

Пројектним решењем предвиђено је осветљење фасада Храма са објекта и са терена, чиме се он уклапа у ноћну панораму Београда.

Декоративним осветљењем посебно је наглашена купола са крстом, главни портал и бочни звоници. Пројектом је предвиђена и изградња спољне електроенергетске мреже за напајање декоративног осветљења Храма, израда електроенергетских инсталација у унутрашњости објекта и на фасади, као и уградња око 1000 рефлектора и светиљки различитих типова и намене.

^^
Jedva cekam... i Hram, a i Etnografski muzej.... Samo mi nije jasno zasto ne radi dekorativno osvetljenje Skupstine:bash:

A sad TRAMVAJI!
Grad nam je dao odgovor kako ce izgledati remontovani tramvaji
http://www.beograd.org.yu/download.php/documents//Inagrada.jpg

^^
Jedva cekam... i Hram, a i Etnografski muzej.... Samo mi nije jasno zasto ne radi dekorativno osvetljenje Skupstine:bash:
The parliament's speaker announced that the decorative lighting would be one of the projects included in the renovation plans for this year. I read that in Politika a week or so ago.

^^
Jedva cekam... i Hram, a i Etnografski muzej.... Samo mi nije jasno zasto ne radi dekorativno osvetljenje Skupstine:bash:

A sad TRAMVAJI!
Grad nam je dao odgovor kako ce izgledati remontovani tramvaji
http://www.beograd.org.yu/download.php/documents//Inagrada.jpg

Ako ce bukvalno da izgledaju ovako...Onda do jaja! Kad treba da se pojavi ovakav tram?

Za manje od godinu dana:cheers:
Mislim da prvo trebaju da putuju do Ceske na remont.

Samo molim Boga da budu ovako izgledali, nesto mi deluje nemoguce ovo sto imamo sad da nabudzimo na ovako nesto...

^
Pa izgleda da smo malo zakasnili....evo, Sarajlije su pre nas izmislili toplu vodu;)


Pre modernizacije (Ceski K2 tramvaj - Sarajevo ih ima/imao oko 90-tak)

http://img.photobucket.com/albums/v127/Pupin11/k2.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v127/Pupin11/k2a.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v127/Pupin11/k2b.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v127/Pupin11/k2d.jpg


Posle modernizacije:

http://img.photobucket.com/albums/v127/Pupin11/satra1.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v127/Pupin11/satra2.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v127/Pupin11/satra3.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v127/Pupin11/satra4.jpg

http://img.photobucket.com/albums/v127/Pupin11/satra5.jpg

Evo druge i trece nagrade

http://www.beograd.org.yu/download.php/documents/IInagrada.jpg

http://www.beograd.org.yu/download.php/documents/IIInagrada.jpg

Samo molim Boga da budu ovako izgledali, nesto mi deluje nemoguce ovo sto imamo sad da nabudzimo na ovako nesto...

a sto? ovaj na slici je kao nesto bolji od ovih sada, malo zakosili sajbu i ....

Meni se drugi predlog više sviđa... :cheers2:

a sto? ovaj na slici je kao nesto bolji od ovih sada, malo zakosili sajbu i ....I ništa... nova sedišta, tepisi, držači, novi motori, nosači... zanemarljivo... bolje da ih ostavile onakve kakvi su sada... :bash:

Meni se drugi predlog više sviđa... :cheers2:

I ništa... nova sedišta, tepisi, držači, novi motori, nosači... zanemarljivo... bolje da ih ostavile onakve kakvi su sada... :bash:

ma ajde i nova sedista a i tepisi jebote.... a jel menjaju i stakla ova sada imaju dioptriju +2, pa ne bi bilo lose i njih da zamene, evo pola redovnih putnika tramvajem oslepe :cool:

Ma treba izbaciti djubre, i kupiti nove.

Ako ipak moraju da ih remontuju po verziji no1, onda bar nek ubace niskopodni deo izmedju 2 vagona, i nek promene ova 4-delna vrata

Zasto uvek radimo jeftiniju verziju necega sto nas kasnije uvek kosta mnogo vise?! A da bar dizajn lici na nesto... Moram da "pohvalim" sva tri rada (a narocito treci) da su im renderinzi sramotno jadni. Ne bih da ispadne da pljujem sve sto se radi, jer dobro je da se bar nesto radi ali zasigurno znam da mozemo mnogo bolje od ovoga.

evo malko tramvaja iz strazbura jesu vec zastareli dizajnom al su i dalje opticki super!!

http://img72.imageshack.us/my.php?image=043254wj6.jpg

i jos jedna
http://img372.imageshack.us/my.php?image=043331qe8.jpg

sorry inace posto sam i dalje glup pa ne znam kako se postavljaju slike ovde zato sam morao ovako preko linka! cudno mi sto ovde ne mogu slike direktno da postavljam!! ili mozda i moze al ja nemam pojma kako!

sorry inace posto sam i dalje glup pa ne znam kako se postavljaju slike ovde zato sam morao ovako preko linka! cudno mi sto ovde ne mogu slike direktno da postavljam!! ili mozda i moze al ja nemam pojma kako!Kad pišeš post, klikni na malu žutu ikonicu sa planinom, kad se pojavi novi prozor tamo kopiraj link do slike. :cheers2:

novi tramvaj kosta oko 1,5 miliona evra, pa navise. Sezdeset takvih za grad kao Bg gde je prosecna plata 350 evra je, morate priznati, prava sitnica:ohno:

Pa neka svaki stanovnik da tačno po 1€ i to je tačno za jedan novi tramvaj, pa nek' se voza oko Slavije. :lol: Šta ćeš, bolje jedan nego nijedan :D

jel zna neko da li je pocela izgradnja marine na dorcolu i kad ce biti gotova:cheers:

evo sta nadjoh na sajtu oko zagreba! tema tramvaj!
http://www.x-build.net/4images/data/media/30/70tram_32.jpghttp://www.x-build.net/4images/data/media/30/70tram_32.jpg

i joshttp://www.x-build.net/4images/data/media/30/70tram_33.jpg

e jbg sta da kazem izgledaju opasno! a koncarovi! http://www.x-build.net/4images/data/media/30/70tram_11.jpg

^^
Poznat i kao Crotram, svojevremeno velika zelja mnogih forumasa za ulice BG-a, a i sami susjedi su se uveliko nudili BG-u kao resenje... Ali i njegova cena se krece oko one koju sam pomenuo....
Pokusavam da googlujem vest o firmama koje su se prijavile na konkurs za remont Beogradskih tramvaja, koliko se secam medju njima je i Koncar.... ALI I SIEMENS....

E sad, moja mala "conspiricy theory"

Mislim da ce posao verovatno dobiti Siemens....
Zast?
Pa, Siemens je pre izvesnog vremena potpisao nekakav ugovor o saradnji sa Ikarbusom i negde se izmedju redova pominju nekakva sinska vozila, ne secam se tacno....
Uglavnom, ako Siemens dobije posao, mislim da ce ga sprovesti u saradnji sa ikarbusom, sto je prva stanica ka tome da se u nasoj zemlji proizvede kvalitetan novi tramvaj, sto bi mu verovatno i snizilo cenu (radna snaga, delovi, transport, carine i sl.), ali i vrlo verovatno kvalitet....

Indirektno investiranje grada u Ikarbus nije nepoznata stvar, vrlo su dobro to izveli i sa busevima... Uslovi tendera su uvek isli na ruku Ikarbusu (npr. dok su busevi bili Euro 2, kupovali smo takve, cim su krenuli da proizvode Euro 3 u Zemunu, takvi motori su dati kao uslov na tenderu)... Srecom taj novac koji je zaradjen prodajom autobusa gradu nije potrosen na letovanja direktora po egzoticnim ostrvima, vec ulozen u poboljsanje proizvoda, pa Ikarbus izgleda sve bolje i bolje....
Evo grad kupuje 200 novih autobusa (uslov na tenderu su da budu niskopodni, taman kad je Ikarbus razvio svoj niskopodni model:D )

Inace remont tramvaja ce biti bas temeljan, gleda se i na tehnicko poboljsanje, ali i na komfor putnika, pa ce u sve biti ugradjena klima:)

E da, šta bi od onog eventualnog beogradskog lakog metroa?

cekaju da ikarbus pocne da proizvodi takva sinska vozila pa ce onda tender :D

Kako ja vidim, imamo dve opcije...

a) Da se nadamo da ce Ikarbus/Gosa/Zastava/IMT/UTVA i FAP da se udruze i da razviju jedan pristojan i jeftini tramvaj za potrebe Grada Beograda:nuts:

b) Da sacekamo nasu dragu belorusku bracu da oni lepo proizvedu svoj novi model niskopodnog tramvaja - mislim da ce cena biti ispod milion evra. To je ista firma od koje smo kupili one nove trole:yes:

http://belkommunmash.at.tut.by/

jel a kako izgledaju te nove trole? nisam vido a volo bi! :banana:

Ima i Ruskih niskopodnih tramvaja i ne izgledaju lose, neko je vec postavljao fotke na forumu ili na beobuildu.

Inace ne svidja mi se to da nema konkurencije... ok 200 niskopodnih buseva, ali bilo bi lepo da recimo 170 bude Ikarbus a 30 Mercedes (s'obzirom da su u poslednje vreme pored Ikarbusa kupovali i Mercedese).

Sto se tice tramvaja, neka je bar 10 novih niskopodnih i bice bolje, kad vec nemamo domaci niskopodni tramvaj.

Ruski trolejbusi su jako dobri a i sigurno su pravljeni tako da izdrze svasta sto je odlicno za nas mentalitet

Ako vec biramo jeftine tramvaje, onda bolje da izaberemo nesto sto je i estetski prihvaljivo recimo Koncara ili Skodu (ipak bih radije Koncara, pa makar i modifikovanog i osiromasenog).

http://belkommunmash.at.tut.by/tramvai.htm

Шминкање срца града

Врачарци припремили планове обнове фасада, зелених површина, спортских терена и изградње фонтана

http://www.politika.co.yu/eaadmin/catpics/N34180_vekYYmXm4V0V55InRmvHenxTGURU8NXbylR.jpg

Поводом првог рођендана новог руководства на Врачару, на челу са председником Бранимиром Кузмановићем, ова локална власт је припремила планове уређења свих зелених површина, спортских терена, фасада и изградње фонтана. Кузмановић је најавио да ће ускоро бити објављен конкурс за обнову зграда.

– Приликом избора приоритета бодоваћемо све, између осталог, локацију и историјски значај зграде. На тај начин ћемо издвојити приоритете које ћемо најпре улепшати – истакао је председник Општине на јучерашњој конференцији за новинаре.

Према његовим речима додатна средства су обезбеђене за уређење улаза у зграде, дворишта и предворја која су, како је речено, тренутно права ругла.

Такође, око 24 милиона динара је издвојено за уређењу врачарских паркова. За заштиту животне средине на Врачару ускоро би требало да буду постављени специјални контејнери за припрему отпадака за рециклажу.

Такође, Врачарци се надају да ће први у земљи добити игралиште и тоалет за кућне љубимце.

– Апелујемо на суграђане да, уколико већ чисте за љубимцима код куће, то раде и на улици. Ако ни због чега другог, онда због здравља наших најмлађих – наглашава Кузмановић.

Надлежни најављују изградњу фонтане на углу Крунске и Улице проте Матеје, а овај нови украс ће, како кажу, допринети лепоти овог дела града али и пречишћавању ваздуха.

Врачарци су подсетили да су они прва београдска општина која је усвојила Локални еколошки план, документ о решавању еколошких проблема.

Ускоро ће житељи овог дела града добити прилику да мобилним телефоном фотографишу смеће на улици, непрописно паркиране аутомобиле или било коју појаву која им засмета. Фотографију ће, уз помоћ ММС- а, моћи да проследе општинској служби која ће бити дужна да, у року од 24 сата, реагује и да реши наведени проблем. Суграђанима ће послати фотографију која ће доказивати да су они обавили свој посао.

У току прве године рада нове општинске управе награђени су многи талентовани ученици, подстицано је увођење физичких активности у вртиће, обучавани су незапсолени високообразовни људи са Врачара, уређена је једна соба у Сигурној кући у којој су смештене жртве породичног насиља…

Da li je istina da je gradonacelnik Beograda Nenad Bogdanovic tesko bolestan(valjda rak u odmakloj fazi)?

Da li je istina da je gradonacelnik Beograda Nenad Bogdanovic tesko bolestan(valjda rak u odmakloj fazi)?

da

Da li je istina da je gradonacelnik Beograda Nenad Bogdanovic tesko bolestan(valjda rak u odmakloj fazi)?

Kazu da je u italiji na lecenju

Сеоба Народног музеја

Више од 400.000 експоната биће пресељено на засад тајно место

Више од 400.000 експоната Народног музеја, којима је обухваћено девет хиљада година историје и културе цивилизације са ових простора, биће исељено из здања на Тргу Републике на тајну локацију изван града крајем идућег месеца, потврђено је у Народном музеју. Зграда ће потом бити затворена због најављене обнове, а завршетак радова очекује се 2010. године.
Према речима Александре Шојић, портпарола Народног музеја, експонати ће бити смештени у специјалном депоу који је саграђен за чување културних вредности.
– О томе где ће музејско благо бити смештено док радови буди трајали не можемо да причамо из безбедносних разлога. Највреднија дела ће бити смештена у Трезору Народне банке Србије. Тренутно је у музеју све у фази паковања, али је још неизвесно где ће се преселити запослени – истакла је Шојићева.
Четворогодишња обнова националне музејске куће почеће по плану и коштаће око 27 милиона евра. Главни улаз у здање биће са Трга Републике, а над здањем ће доминирати стаклена купола. С једне стране куполе биће читаоница, а са друге стране ресторан. Нови изглед добиће и велика сала за излагање уметничких дела која, када је пројектована, није добила планирану застакљену конструкцију над својим сводовима, већ је светло вештачко. Природно осветљење ће се тако рефлектовати дуж свих нивоа музеја до атријума. Изложбене сале распростираће се на шест нивоа.

Da li je istina da je gradonacelnik Beograda Nenad Bogdanovic tesko bolestan(valjda rak u odmakloj fazi)?

nije chudo pored tog beogradskoj zagadjenog vazduha.

nije chudo pored tog beogradskoj zagadjenog vazduha.

kakve veze ima zagadjen vazduh sa rakom

Prokop u “leru”


17. jul 2007. | Piše: Vesna Damjanić | Izvor: B92
Prošlo je više od godinu dana kako je firma Trigranit pobedila na tenderu za dovršetak izgradnje železničke stanice Prokop. Od tada, međutim, ništa nije urađeno. B92 istraživao je kada će i da li će biti nastavljena izgradnja stanice, čiji je projekat urađen još 1977. godine.

Projekat za stanicu "Prokop"

Izgradnja železničke stanice Prokop najavljivana je kao građevinski poduhvat veka. Doduše, to je bilo pre tridesetak godina kada je čitav projekat i smišljen. U brojnim izbornim kampanjama, Prokop je bio jedan od slogana političara koji su čak i otvarali radove, ali Prokop nije završen. Milutin Mrkonjić, koji je za vreme Slobodana Miloševića bio direktor Instituta CIP, koji je bio zadužen za taj projekat, priznaje da tada za izgradnju Prokopa nije bilo novca.

Ipak on tvrdi da su radovi na Prokopu i železničkom čvoru zaustavljeni zbog revanšizma, od strane „petooktobarskih revolucionara” prema projektima koji su ranije započeti.

“Taj projekat je godinama radio čitav niz stručnjaka i inženjera i on mora da se završi. Ako bi neko sada menjao stanicu ili delove tog projekta, to bi bilo samo novo komplikovanje i gubljenje snaga“, tvrdi Mrkonjić.

Prokop je i kasnije bio deo predizbornih obećanja, a Velimir Ilić je pre tri godine najavljivao da će izgradnja te železničke stanice biti završena za godinu i po dana. U međuvremenu je raspisan tender, ali mašina na Prokopu nema. Još se, naime, čeka da li će pobednik tendera, kanadsko-kiparska kompanija Trigranit početi da radi.

Ivan Bogavac, pomoćnik generalnog direktora Železnica Srbije kaže da početak izgradnje železničke stanice Prokopa jos nije preciziran, jer je korporacija Trigranit koja je pobedila na međunarodnom tenderu predložila određene izmene ugovora. On nije hteo da priča o tim predlozima dok ih ne prouče stručne službe Železnica.

Do predstavnika Trigranita B92 nije uspeo da dođe, a od njihove agencije za odnose sa javnošću dobili smo već poznate informacije, da je pobedio na tenderu i da je ta investicija vredna 170 miliona evra. Kao i da se od oktobra prošle godine čeka da se okončaju razgovori sa predstavnicima Vlade, grada Beograda i Železnice.

Prokop je trebalo da bude glavna beogradska železnička stanica, kako bi se oslobodio takozvani „savski amfiteatar”. Gradski arhitekta Đorđe Bobić, međutim, smatra da je sada vreme da se preispita opravdanost tog projekta, jer se za trideset godina grad dosta izmenio i funkcionalnost Prokopa je dovedena u pitanje.

„Ta stanica u ovoj situaciji nema dobar kontakt sa gradom i deluje pomalo kao ostrvo. Potpuno je neopremljena u ovom trentuku i nema dovoljnu infrasturkutru i saobraćajne priključke“, kaže Bobić.

Prema njegovim rečima, alternativa je da Glavna železnička stanica bude na Novom Beogradu (pored Otvorenog tržnog centra), a da Prokop bude protočna. S druge strane, zadržao bi se saobraćaj i na sadašnjoj glavnoj železničkoj stanici, ali za gradski prevoz i budući metro.

U gradskoj vlasti kažu da je zastoj nastao zbog toga što Trigranit traži da ne plati 30 miliona evra naknade za gradsko zemljište. U železnicama Srbije, pak, se nadaju da će dogovor sa Trigranitom biti postignut na jesen.

http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2007&mm=07&nav_id=255656

yessss, let the hatred flow through you

Iskreno, koju god da izaberu, sve je jedno samo da bude lepa i funkcionalna. Cak mi se i svidja ideja da stanica na nbg bude glavna, da ozivi i stvori novu sliku NBGa... Jos kad se tu sagrade kule i poslovni prostori... :)

Posto se nisam vozio vozevima godinama, moram sad da pitam:

da li bi recimo medjunarodni voz koji prolazi kroz Bg stajao na Prokop I NBg stanicu(ako se NBG izabere kao glavna, a Prokop se zavrsi), ili moze samo na jednu?

Ili ako se NBg stanica izabere kao glavna, da li ce se uopste dovrsiti Prokop?

I sta ce tacno znaciti koja je "glavna"?

Posto se nisam vozio vozevima godinama, moram sad da pitam:

da li bi recimo medjunarodni voz koji prolazi kroz Bg stajao na Prokop I NBg stanicu(ako se NBG izabere kao glavna, a Prokop se zavrsi), ili moze samo na jednu?

Ili ako se NBg stanica izabere kao glavna, da li ce se uopste dovrsiti Prokop?

I sta ce tacno znaciti koja je "glavna"?

može da stane i na prokop pošto su obe stanice na istoj pruzi par km udaljene jedne od druge.

Zna li neko da li se planira rekonstrukcija fasade Narodne skupštine Republike Srbije?!

Stvarno deluje očajno!

Spolja liči na oronulu zgradu neke bolničke ustanove(čitaj,mentalne ustanove,s obzirom ko radi u njoj!).

Zna li neko da li se planira rekonstrukcija fasade Narodne skupštine Republike Srbije?!

Stvarno deluje očajno!

Spolja liči na oronulu zgradu neke bolničke ustanove(čitaj,mentalne ustanove,s obzirom ko radi u njoj!).

Mislim da je trenutna zgrada skupstine Srbije sada bivsi veliki Parlament Jugoslavije, na sta tacno mislis?

Prokop je trebalo da bude glavna beogradska železnička stanica, kako bi se oslobodio takozvani „savski amfiteatar”. Gradski arhitekta Đorđe Bobić, međutim, smatra da je sada vreme da se preispita opravdanost tog projekta, jer se za trideset godina grad dosta izmenio i funkcionalnost Prokopa je dovedena u pitanje.

„Ta stanica u ovoj situaciji nema dobar kontakt sa gradom i deluje pomalo kao ostrvo. Potpuno je neopremljena u ovom trentuku i nema dovoljnu infrasturkutru i saobraćajne priključke“, kaže Bobić.

Prema njegovim rečima, alternativa je da Glavna železnička stanica bude na Novom Beogradu (pored Otvorenog tržnog centra), a da Prokop bude protočna. S druge strane, zadržao bi se saobraćaj i na sadašnjoj glavnoj železničkoj stanici, ali za gradski prevoz i budući metro.

Jooooooooooooooooj covece kada ce napokon neko da te zameni !!!!
Idi u tri lepe vise !

Mislim da je trenutna zgrada skupstine Srbije sada bivsi veliki Parlament Jugoslavije, na sta tacno mislis?

Mislim na ovu zgradu:

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/30/Narodna_skupstina_Srbije.jpg/800px-Narodna_skupstina_Srbije.jpg

Mislim na ovu zgradu:

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/30/Narodna_skupstina_Srbije.jpg/800px-Narodna_skupstina_Srbije.jpg

ovakve "korbizijanske" kutije iz sredine proslog veka su jako in i trendy trenutno na zapadu i vrlo retro!! kada bi se sve te klime sa prozora poskidale i napravila unutrasnja ventilacija a onda i zgrada fino spolja sredila imali bi smo jedno cool zdanje ali avaj uvek ista prica o parama....

ovakve "korbizijanske" kutije iz sredine proslog veka su jako in i trendy trenutno na zapadu i vrlo retro!! kada bi se sve te klime sa prozora poskidale i napravila unutrasnja ventilacija a onda i zgrada fino spolja sredila imali bi smo jedno cool zdanje ali avaj uvek ista prica o parama....

Na to sam i mislio.

Da se sredi fasada,uklone klime,zamene prozori i sve to može da izgleda veoma dobro.

Kakva je to odvratna sanducara...pisao ja sajtu parlamenta i pitao kada ce napokon da se isele iz te odvratne zgrade, u zdanje prave " Narodne skupstine "...odgovorila mi je neka riba, da je to u toku...ali da zdanje prave narodne skupstine, nema kapacitet da primi sve zaposlene i poslanike u zgradu...pa ce deo jos uvek ostati u "sanducari" kako mi je ta riba rekla... :)

ovakve "korbizijanske" kutije iz sredine proslog veka su jako in i trendy trenutno na zapadu i vrlo retro!! kada bi se sve te klime sa prozora poskidale i napravila unutrasnja ventilacija a onda i zgrada fino spolja sredila imali bi smo jedno cool zdanje ali avaj uvek ista prica o parama....

Apropo... :)

http://www.nai.nl/e/calendar/activities/corbusier_e.html

http://img.photobucket.com/albums/v127/Pupin11/Beograd/IMG_7595Large.jpg

Ima li Beobuild vise informacija za ovu zgradu(ono sto je KM uslikao)
mada izgleda kao da je neka mala zgradica sa lokalima pored benzinske pumpe u predgradju Atine

Mislim na ovu zgradu:

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/30/Narodna_skupstina_Srbije.jpg/800px-Narodna_skupstina_Srbije.jpg

Zgrada je uzasna i tacka! Nikakvi trendovi i filozofije me ne zanimaju.....
Bilo bi lepo da se nadogradi neki limeni mansardni krov da postane nesto poput blizanca zgrade preko puta ( Amerikansko-srpska banka), pri cemu se mora i nadograditi u produzetku prema Kraljice Natalije...
Nadograditi i uraditi zadnju fasadu na zgradi Ruskog doma u podnozju, a izmedju duz padine urediti lepi park sa kaskadama.... Srediti fasade na zgradi porodilista u Kraljice Natalije.. i na vrhu izgraditi polukruzno zdanje izmedju 2 dvora i imali bi lepu zaokruzenu celinu od Kraljice natalije , gore do Dvorskog parka.... eh, mozda jednog lepog dana....

Moj je sud da zgrada uopste nije uzasna i da je to preostro shvatanje da sve treba da bude savrseno a nigde nije. Ova zgrada je dobra, i sad izgleda dobro, kad bi je malo oprali bila bi super.

Uopste se ne slazem sa sudom da su sve ove komi zgrade medju starinskim ruzne, one su ok za okruzenje, i jedino sto im fali je to da treba da se preurede, a naravno, prednost imaju starije zgrade od tih. Samo polako i sve ce to super da izgleda. :)

Slazem se... al moze malkice da se sredi. Mada ja cak mislim da su oni bili oprali zgradu pre x godina kad su postavljene zastave (koje su same po sebi vec dodale neki smek.. mada .. I'm a sucker for flags anyway.. :) ) .

Treba da se ofarba u neku belu boju, skinu klime i stave moderne prozore, onda bi izgledala super, sredjena, imala bi liniju...

Treba da se ofarba u neku belu boju, skinu klime i stave moderne prozore, onda bi izgledala super, sredjena, imala bi liniju...

e super, jos samo da vidimo ko ce to da finansira, gradjani mozda, budzet ili poslanici od svojih plata, ako je ovo poslednje slazem se, ako ne onda ostavite zgradu na miru :bash:

http://img.photobucket.com/albums/v127/Pupin11/Beograd/IMG_7595Large.jpg

Ima li Beobuild vise informacija za ovu zgradu(ono sto je KM uslikao)

http://img227.imageshack.us/img227/4782/24mart3bul065rp6.jpg
Poslovni objekat pored hotela 'In' i EXPOXXI u Trećem bul., trebalo bi da završe uskoro.
Investitor : 'Europen Megastore' d.o.o.Bgd.Trg Republike br.3
Izvođač : 'Monterra' d.o.o. Bgd.
Površina : oko 8.000kvm.
http://img406.imageshack.us/img406/142/euth6.jpg

ŠEST KOMPANIJA SE KVALIFIKOVALO ZA IZGRADNJU MOSTA KOD ADE
EKONOMIJA - PRIVREDA - Utorak, Jul 24, 2007 14:42
Šest stranih kompanija kvalifikovalo se za učešće na tenderu za izgradnju novog beogradskog mosta preko Save, kod Ade Ciganlije, rečeno je Beti u Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.

Kako su rekli u Direkciji, uslove pretkvalifikacionog tendera ispunili su firme Buž travu publik iz Francuske, Grandi lavori finkosit iz Italije, 'Maks Bogl' iz Nemačke, Mostotrest iz Rusije i austrijske firme PORR i Štrabag.

Ukupna vrednost izgradnje mosta i prilaznih saobraćajnica procenjena je na oko 161 milion evra, a projektant i izvođač radova biće izabran u posebnom postupku na kojem će moći učestvuju samo kvalifikovani ponudjači.

Izgradnja mosta na kosim kablovima, koji će povezati Čukaricu i Novi Beograd, biće finasirana iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj [EBRD] od 69,6 miliona evra, 87,9 miliona evra obezbediće Beograd, a tri miliona evra je donacija Evropske agencija za rekonstrukciju.

Predviđeno je da most bude dug 929 metara, sa ukupno šest kolovoznih traka, dvostrukim šinama za laku železnicu i dve staze za pešake.

Na pretkavalifikacionom tenderu za izbor projektanta i izvodjača radova na izgradnji mosta preko Save, koji je raspisan 25. aprila 2007. godine, učestvovalo je osam inostranih ponuđača.


korak napred, korak napred

Пон, 16. јул 2007.
У мају Београд посетило 40 хиљада странаца

Само у мају, Београд је посетило око 40.000 страних туриста, а пошто је и сам почетак године био изненађење по порасту броја хотелских гостију, очекује се „обећавајућа” година за туризам у граду, према процени туристичких представника.

Директорка Туристичке организације Београда (ТОБ) Оливера Лазовић рекла је да је забележен пораст броја хотелских гостију у прва четири месеца за 21 одсто и пораст бројаноћења за 22 одсто, у односу на исти период прошле године.

– Овај резултат је фантастичан, с обзиром на то да је уобичајено да су туристичка кретања у првим месецима године мирнија – оценила је она.

Истичући да је српски туризам највише усмерен ка Европи, одакле је, долазио највећи број туриста протеклих година, Лазовићева је рекла да је, према грубим проценама град Београд учествовао са 65 до 70 одсто у укупном туристичком промету.

Прошле године у Београду је регистровано око 1,2 милиона ноћења, а с обзиром на то да гости у граду просечно бораве два дана, то је негде између 400.000 и 500.000 туриста, говоре подаци ТОБ-а.

U oktobru počinje raseljavanje prvih porodica iz naselja „Karton siti“
Nove kuće zbog obnove „Gazele“
Autor: J. Ilić, L. Gedošević | 27.07.2007 - 12:01

http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/jul/27/beograd/romi.jpg

Prvih dvadesetak porodica iz „Karton sitija“, sa leve strane mosta „Gazela“ prema Savskom vencu, u nove domove mogle bi da se usele već u oktobru. Mesta gde će oni, ali i preostali žitelji ovog naselja biti raseljavani još se drže u tajnosti, ali zasigurno je da nije u pitanju samo jedna lokacija. Pored novih kuća, po jedan član iz svake od ovih porodica dobiće posao i priliku da završi školu.
Samo za popis stanara najvećeg beogradskog nehigijenskog naselja, Grad je izdvojio više od milion dinara.
- U toku avgusta biće završen popis ljudi koji žive u naselju ispod „Gazele“. On će se praviti i na osnovu naše ranije evidencije, ali i dokumenata ljudi koji tamo žive. Prema podacima koje imamo, u ovom naselju živi 45 beogradskih i 35 porodica interno raseljenih lica. Ove dve grupe imaju isti status. Takođe, ispod Gazele više od 50 odsto stanara čine porodice sezonskih radnika - kaže zamenica gradonačelnika Radmila Hrustanović.
Prema njenim rečima, ovi ljudi biće preseljeni na pet-šest lokacija na teritoriji celog grada, ali se još uvek drže u tajnosti zbog negativnih reakcija neromskog stanovništva.
- Kad se u medijima pojavilo da će ove porodice biti raseljene u Blok 45, naišli smo na negodovanja i pretnje pa zbog toga, za sada, još ne pominjemo lokacije. Neće svi biti smešteni na jedno mesto, jer bi to bio veliki teret za opštine. Iseljavanje će ići u etapama, onako kako budu napredovali radovi na rekonstrukciji mosta - kaže za „Blic“ Dragan Stanković, član Komisije za iseljavanje Roma.
U „Karton sitiju“ ukupno živi oko 250 porodica koje broje najmanje po pet članova. U ovom naselju nema ni jedne kuće napravljene od čvrstog materijala, već su sve od kartona i plastike, a pojedini su se za struju snašli tako što su se „prikačili“ na bandere u blizini. Vode i kanalizacije nema.
- Poučeni negativnim iskustvom, kad su Romi dobijene stanove prodavali i vraćali se starom načinu života, odlučili smo da ovaj put Grad ostane vlasnik dodeljenih stanova. Žitelji „Karton naselja“ postaće korisnici stanova sa pravom nasleđivanja, ali bez mogućnosti da ih otkupljuju - kaže Stanković.
Uporedo sa raseljavanjem Grad će raditi i na „ekonomskom osnaživanju“, odnosno, zapošljavanju članova ovih porodica.
- Ovaj program se posebno odnosi na žene. U planu je da se , na osnovu analiza i stvarnih potreba, naprave i reciklažni centri gde bi neke od ovih žena mogle da rade i zarađuju. Jedna od varijanti je da se, bar za po jednog člana porodice, obezbedi posao u nekom od gradskih preduzeća - rekla je Hrustanovićeva.
Ona je objasnila da će se za sezonske radnike, koji čine polovinu populacije i koji uglavnom dolaze iz Južne Srbije, biti napravljeni kampovi sa kompletnom infrastrukturom pa će se oni, po završetku posla, vraćati u svoja mesta gde većina ima imovinu.
- Svi oni koji nemaju završenu osnovnu školu moraće da idu na doškolovavanje. Takođe, u planu je da sa ovim ljudima rade i socijalni radnici koji bi trebalo da im pomognu da se socijalizuju i promene svoje stare navike, bar kad je način života u pitanju. Verovatno će u početku imati domara koji će voditi računa o njihovom ponašanju - objasnio je Stanković.

Izvor: Blic (http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=9281)

First international-style shopping mall in Belgrade is 100% leased out
by Colliers International

Delta City Shopping Mall in New Belgrade will feature world-class facilities

The first international-style shopping mall in Serbia, Delta City in New Belgrade, is 100% leased out and ready to open in November.

Delta City will feature world-class facilities and boast big-name anchors, including Zara, Marks & Spencer, Esprit, New Yorker, Bestseller and Sport Impuls. The mall features a Maxi supermarket, a Ster Cineplex, a bowling alley by Kolosej and a Tehnomarket store.

The exclusive leasing agent for the mall was Colliers International Serbia. In total there are more than 120 tenants, including famous names like Massimo Dutti, Bershka, Stradivarius, Pull & Bear, Mexx, Mango, Morgan, Max & Co, Intimissimi, Mothercare, Sephora, Coin Casa and Costa Coffee.

Delta City will have a very large catchment area – New Belgrade is the largest residential area of Belgrade with a very high population density. It will have high visibility from one of the main traffic arteries of New Belgrade and has excellent accessibility by car and public transport from all areas of the capital.

The total size of the development is 85,000 m², and it will also feature abundant parking, distinctive cafes and restaurants, and a playroom for children.

Delta is the leading shopping mall developer in Serbia and the region. Currently, Delta is undertaking work on another ground-breaking mall in Belgrade, Delta Planet, that will be a regional shopping venue, and the first mall in Montenegro, Delta City Montenegro in Podgorica, which is due for opening in spring 2008.

“We are very excited about opening the first international-style shopping mall in Serbia,” said Ana Disic, General Manager of Delta City. “As a pioneer in this industry we are bringing a totally new shopping culture to the market. Delta City is going to transform shopping and its fantastic entertainment facilities will make it a major attraction not only for the people of Belgrade, but for the whole country.”

Jovica Jakovac, General Manager of Colliers International Serbia, said, “We are extremely proud to have worked with Delta on this brilliant mall and to have brought such big names to the capital. Delta is the dominant force for retail in Serbia and we are the clear market leaders in our field, so together we make a great team!”
http://www.colliers.com/Markets/SerbiaMontenegro/News/deltacity

Delta Planet...valjda misle na Autokomandu?:?

To je to... :)

Evo ljudi, sada su na dnevniku javili da ce rekonstrukcija pancevca gazele i tramvajskog krenuti na jesen, a novi most u beogradu tek 2012 godine :(

Nista, narednih godinu-dve, treba zaobilaziti Beograd u sirokom luku:yes:
Saobracaj ce postati nocna mora.

Umesto da su lepo malo pozurili i zavrsili most preko Ade, pa tek onda krenuli sa rekonstrukcijom ostalih.

Hah ponovo su odlozili most?

To je to... :)

Evo ljudi, sada su na dnevniku javili da ce rekonstrukcija pancevca gazele i tramvajskog krenuti na jesen, a novi most u beogradu tek 2012 godine :(

oni kapiraju da zatvore tri mosta od jeseni????????
:bash:

U Politici je juče pisalo da će obnova Gazele završiti 2009. godine, a saobraćaj se se izvoditi tako da će ostaviti po jednu traku u svakom smijeru. Malo sam skeptičan, mislim da su prvo trebali napraviti novi most, pa tek onda krenuti u rekonstrukciju Gazele jer će ovako izbiti saobraćajni kolaps, ali nadam se da nisam u pravu.

zasto sve bezveze jednostavno kad moze lepo komplikovano!! zar nismo po tome vrlo poznati!!!

koliko sam skapirao rekonstrukciju gazele, radovi na samom kolovozu ce biti izvodjeni nekih 3-4 meseca od tih 1.5 godina

je l' gazela dobija neke nove detalje ili nece menjati izgled?

Which building is this?
Acquisition of 100% of the share capital of Serbian joint stock company Reco Real Property AD, owner of a prime mixed use office and retail building in the centre of Belgrade
18:39 - 27 July 2007
Within the framework of the Company's strategy of further expansion of its investment portfolio, Eurobank Properties Real Estate Investment Company (Eurobank Properties REIC) has entered into an agreement for the purchase of a Serbian joint stock company, Reco Real Property AD (Reco), which is the owner of a mixed use office and retail building in the centre of Belgrade. The said building is located at 7-9, Terazije street in Belgrade and consists of ground floor, basement, mezzanine and another 8 floors above mezzanine of gross lettable area 5.503,46 sqm. Reco has already entered into an agreement for the lease of the office spaces of total area of 3.121,66 sqm to a multi-national advertising company, McCann Erikson Public Relation d.o.o Belgrade. In addition, Reco has entered into two pre-agreements for the lease of the retail spaces of total area of 2.381,80 sqm partly for use as a cafe and partly as a fashion store to multi-national brands.

The building will undergo refurbishment in order to accommodate the tenants' specifications, through a construction agreement that will be signed between Reco and the Sellers. The cost of the refurbishment works is currently estimated at approx. Euro 2,5 million, and the agreed timetable for delivery is October 1st 2007, which will also be the start date of the leases, subject to the successful completion of the works. The Sellers are responsible for the timely and satisfactory completion of the refurbishment works to the tenants' specifications and satisfaction. The acquisition price for the shares of Reco was agreed at Euro 22,63 million on a liability-free basis. Of this, Euro 15 million will be paid to the Sellers upon registration of Reco shares under the name of Eurobank Properties REIC. The rest of the price will be paid to the Sellers upon satisfactory completion of the refurbishment works and delivery of the building to the tenants. Any obligations that will arise for Reco relating to the refurbishment works will be deducted from the remaining price to be paid upon the successful completion of the works.

^^

Mislim da je to ona zgrada sa fasadom prekrivenom kamenom resetkom ( izmedju zgrade Izvozne banke i zgrade Privredne komore)... ali nisam siguran

^^ Jeste...zgrada Izvozne banke je broj 5. gde je pasaz...

„Zlatna vrata“ na ulazu u Beograd

http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/avgust/04/beograd/mup_1.jpg

Kompleks zgrada bivšeg saveznog MUP-a u Ulici Kneza Miloša 90-92 u četrvrtak, 9. avgusta, za kad je zakazano potpisivanje ugovora sa Direkcijom za imovinu, i zvanično će dobiti novog vlasnika. U pitanju je kompanija „Totali holidej“ iza koje stoji beogradski biznismen Žarko Pavlović, čija je firma ponudila 29,1 miliona evra. Ako sve bude išlo po planovima, na ovom mestu nići će velelepna poslovno-komercijalna zgrada za koju Pavlović kaže da će predstavljati „Zlatna vrata Beograda“.
- Planiramo izgradnju hotela viskoke kategorije. Ideja je da se na ovom mestu izgradi i poslovna zgrada klase A, što podrazumeva da zaposleni nemaju potrebe da izlaze iz poslovnog prostora jer će na jednom mestu imati sve: i taksi službu, banke, pošte, restorane, prostor za relaksaciju. Treći deo kompleksa predstavljao bi brendirani šoping mol - kaže Žarko Pavlović, direktor „Totali holideja“.
Prema njegovim rečima, bez obzira što je kompanija „Plaza centers PPM“, koja je na tenderu takođe dostavila ispravnu ponudu sa bankarskim garancijama, odustala od Saveznog MUP-a u zakonski predviđenom roku, i čiji je predstavnik u Srbiji takođe Žarko Pavlović, odnosno njegova druga firma „Prajvet prodžekt mena-džment“, mogla bi da ostane njihov strateški partner.
- „Plaza centers“ je svetski poznata kompanija koja se, naročito u centralnoj i i istočnoj Evropi, bavi izgradnjom velikih poslovnih centara, šoping centara i hotela. Za izgradnju bi bile angažovane domaće građevinske firme, a po završetku kompleksa biće posla za nekoliko hiljada ljudi. Planiramo da uložimo 200 miliona evra - kaže Pavlović.
Potpisivanje ugovora između kompanije „Totali holidej“ i Direkcije za imovinu je zakazano za 9. avgust, a Pavlović kaže da će kompletnu sumu isplatiti u roku od 20 dana.
- Nadam se da ćemo imati pomoć Grada u dobijanju potrebnih dozvola da bismo što pre počeli da radimo. Tražićemo i promenu detaljnog plana kako bi koeficijent izgrađenosti i spratnost bio veći od postojećeg. Pored zgrade Saveznog MUP-a dnevno prođe i po 100.000 automobila, i ogroman broj ljudi, i ne mogu da ne vide ovu zgradu od koje želimo da napravimo „razglednicu Beograda“ - objašnjava Pavlović.

Kompleks veličine 22.000 kvadrata
Zgrade Saveznog MUP-a izgradene su 1951. godine. Nalzi se na povšini od 31 ara, a objekat ima 22.000 kvadratnih metara. Teško je oštećena tokom NATO bombardovanja 1999. godine.Tender za prodaju kompleksa bivšeg Saveznog MUP-a raspisivan je četiri puta, a početna cena bila je 28,8 miliona evra.

Kao u Rimu

http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/avgust/03/beograd/noc_1.jpg

Jedan od vodećih svetskih lanaca kafeterija „Kosta kofi“ doneo je ukus Italije i u Srbiju svečanim otvaranjem prve kafeterije u centru Beograda. Tom prilikom u novo-otvorenom prostoru okupile su se brojne zvanice iz kulturnog i javnog života.
Degustirajući različite vrste kafe, zavnice su uživale u prijatnom ambijentu. Uz ovaj čudotvorni napitak gosti su imali puno tema za razgovor. Zamenica gradonačelnika Radmila Hrustanović ćaskala je u društvu Voje Žanetića, uz kafu, naravno. Mirsu, koji se širio Njegoševom ulicom nije odelela ni pevačica Ana Stanić, koja je došla zajedno sa dečkom. Za razliku od nje košarkašica i manekenka Nataša Vukoje veče je provela sa drugaricom. A pravo sa letovanja na otvaranje novog kluba došao je Aleksandr Plećević.
„Kosta kofi“ osnovali su braća iz Italije, Serđo i Bruno, 1971. godine. I. L.

gde je Costa Coffee u Beogradu, nisu napisali njegovu adresu?

Boze sto se palimo na ovkve stvari - a imamo ih vise nego svi ti gradovi po svetu zajedno, al ajde.. :) I mene raduje...

Elem, ovo mi deluje kao da je u Njegosevoj, blizu Alekse Nenadovica / Smiljaniceve... (stanovao sam na drugom spratu iste, tacno iznad .. Koste :) )

Pavlovicu, zgrada ti je sranje i ruzna, a ovaj Costa i meni deluje da je u Njegosevoj

gde je Costa Coffee u Beogradu, nisu napisali njegovu adresu?

Kod Panjkovic 'Academy' :D

Pise da je u Njegosevoj ali niko ne cita tekst ispod slike

^^ Pazi majku mu...:doh:

http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/avgust/04/beograd/mup_1.jpg

:puke: :puke: :puke:

Stvarno u cemu je fora sa ovakvim bljuvotinama?
Da li je moguce da je arhitektura u Bg-u pala na takvo dno, ili je ipak do investitora koji za svoj novac zele da grade ono sto oni hoce, a arhitekta je tu samo da uradi projekat prema njihovim zeljama?

Mozda Bobic & co. skrate i ovo cudo za jos koji sprat pa onda nece mnogo da štrci...:)
"Zlatna vrata":lol:

Arhitekta koji radi po investitorovim idejama/željama je samo krojač i snosi svu odgovornost lošeg projekta. Bio sam prisutan jednoj raspravi arhitekte i investitora i naravno prema teoriji "veži konja gde ti gazda kaže" uradili su po svom. Kada je napravljena očigledna greška i ispostavilo se da je arhitekta bio u pravu, NJ.V. Investitori su tužili projektante kako ih nisu dovoljno ubeđivali.:bash:

„Zlatna vrata“ na ulazu u Beograd

http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/avgust/04/beograd/mup_1.jpg

:ohno: Ajme KAKVOG LI UZASA !!!
Bude li ovo zaista izgradjeno...
gospodina Bobica cu samo lagano:badnews: ...ooop...

Razglednica :lol:

:ohno: Ajme KAKVOG LI UZASA !!!
Bude li ovo zaista izgradjeno...
gospodina Bobica cu samo lagano:badnews: ...ooop...

I to obavezno sa one bozanstvene nadogradnje Centroteksila....:)

^nemoj tako, eno centrotekstil jos sredjuju nesto, ima da bude lepotica za ovog frankestajna =)
nadam se da nece graditi ovako nesto, kao sto se nadam da su se sa onom nadgradnjom samo salili;))

^^ salili se ili ne, ona tu stoji , i ne deluje mi kao da ce ikad biti uklonjena odatle

Vodena oaza tek sledeće godine

Nastavak radova na izgradnji novobeogradskog akva-parka je 15. avgusta, najavio direktor Vladimir Janković

Novobeogradski akva-park, najavljen kao turističko-zabavna atrakcija koja je prve posetioce trebalo da primi još u junu 2006. godine, čeka radnike da ga završe. I dok u prestonici investitori sakupljaju novac za nastavak radova, nekoliko hiljada ljudi iz Srbije brčka se u vodenoj oazi, ali u – Jagodini.

Vladimir Janković, direktor beogradskog akva-parka, čestitao je Draganu Markoviću Palmi, predsedniku opštine Jagodina, što je ispunio obećanje i napravio vodenu oazu, koja je privukla veliki broj ljudi. On tvrdi da će i prestonički „vodeni park” prve posetioce primiti 1. maja 2008. godine.

Na pitanje da li će ovo biti još jedno u nizu neispunjenih obećanja, Janković uverava da neće. On tvrdi da će nastavak radova i izgradnja takvog modernog neobičnog parka početi, posle godišnjih odmora, od 15. avgusta ove godine.

– Nastavak izgradnje akva-parka je obezbeđen, jer je pokrivena finansijska konstrukcija. Dosad smo u ovaj projekat uložili pet miliona evra, a za završetak radova potrebno je isto toliko novca. Potpisali smo ugovor sa novim-starim investitorom „Genelom” i siguran sam da će ovog meseca, na poljani u Bloku 44, gde će se nalaziti akva-park, biti kao u košnici – izjavio je Vladimir Janković.

On kaže da su dosad čak tri investitora, iz raznih razloga, posle potpisanih ugovora i davanja depozita, kad je trebalo da ulože novac, odustajala od ovog projekta. Tako je jedan investitor iz Italije iz zdravstvenih problema „digao sidro”, dok su domaći biznismeni precenjivali svoje finansijske sposobnosti.

– Srbija je zemlja čuda i ovde je sve moguće, ali sam siguran da će akva-park sledeće godine konačno biti završen. Volim ovaj projekat, tri i po godine uložio sam u njega i nemam nameru da odustanem dok ne vidim da se tu deca igraju. Siguran sam da će sledeće godine ovaj park od maja širom otvoriti vrata – naglašava Janković.

Kada bude konačno završen, mališani bi trebalo da uživaju u 11 bazena i 24 tobogana. U projektima je zapisano da će kroz njegov centar teći lenja reka.

Izgradnja „vodenog parka” počela je u avgustu 2005. godine. Raščišćavanje terena trajalo je dva meseca, jer je ovaj deo Bloka 44 bio deponija olupina automobila, frižidera, zamrzivača, bubnjeva i bojlera. Prvi problem sa kojim su se investitori suočili jeste što su čak godinu i po čekali da dobiju urbanističku dozvolu. Ipak, nepremostiva prepreka, bar dosad, koja je zaustavila mašine u Bloku 44, bila je besparica. Ona je, tvrde nadležni iz akva-parka, prebrođena, jer je pronađen suinvestitor. Ipak, za tridesetak dana uverićemo se koliko je njihov optimizam bio opravdan.

http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/avgust/04/beograd/mup_1.jpg

:puke: :puke: :puke:

Stvarno u cemu je fora sa ovakvim bljuvotinama?
Da li je moguce da je arhitektura u Bg-u pala na takvo dno, ili je ipak do investitora koji za svoj novac zele da grade ono sto oni hoce, a arhitekta je tu samo da uradi projekat prema njihovim zeljama?

Ma ja mislim d abi uzivo to izgledalo ok... a zlatna vrata moraju za pocetak da budu vrata...

mislim da je ovo oko Aqua parka idalje prazna prica... bas me interesuje koliki treba da bude promet da bi dostigli tacku rentabiliteta.

"Energoprojekt" preuzima izgradnju Prokopa?
Generalni direktor "Železnice Srbije" Milanko Šarančić najavio je da će to preduzeće započeti pregovore sa drugoplasiranom kompanijom na tenderu za izgradnju železničke stanice u Prokopu, ako prvoplasirani "Trigranit" uskoro ne započne realizaciju ugovorenih obaveza.

On je, u izjavi Tanjugu, podsetio da je sa kiparskom firmom "Trigranit" pre više od godinu dana potpisan generalni ugovor o finansiranju i razvoju komercijalno-poslovnog prostora i glavne putničke železničke stanice "Beograd Centar" u Prokopu, ali da radovi još nisu počeli.

"Čekaćemo još nekoliko dana, vrlo kratko, poslednju odluku 'Trigranita'", rekao je Šarančić i naglasio da rukovodstvo srpskih železnica, u koordinaciji sa resornim ministarstvom, "vrlo ozbiljno" razmišlja da počne pregovore sa "Energoprojektom", kao drugim najboljim ponudjačem.

Prema njegovim rečima, ugovor sa "Energoprojektom" mogao bi da bude potpisan do kraja ove godine, dok bi radovi na Prokopu počeli početkom sledeće godine.

"Ukoliko 'Energoprojekt' bude pokazao spremnost i imao validne banke u praćenju realizacije ovog velikog projekta, u tom slučaju imamo realne mogućnosti da sa 'Energoprojektom' do kraja ove godine završimo potrebnu proceduru i da od proleća napokon krenu radovi na Prokopu", kazao je Šarančić.

Objašnjavajući razloge zašto "Trigranit" posle potpisivanja glavnog i pratećih ugovora nije počeo da gradi Prokop, Šarančić je naveo da je ta kompanija imala dodatne zahteve koji nisu mogli biti ispunjeni.

"Jedan od kasnijih zahteva 'Trigranita' koji potpuno izlazi iz okvira tendera je i da na železničkoj stanici Prokop bude dnevno najmanje 44.000 putnika", rekao je Šarančić i dodao da železnica to ne može i ne mora da garantuje.

Drugi problem sa "Trigranitom", kako je naveo prvi čovek srpske železnice, bio je zahtev kiparske firme da joj gradske vlasti smanje naknadu za korišćenje gradjevinskog zemljišta.

"Grad, po njihovoj tvrdnji, nije iskazao spremnost u tom delu i došlo je do dužeg čekanja", objasnio je Šarančić.

Potpisivanjem ugovora, u junu prošle godine, za nastavak izgradnje Prokopa kompanija "Trigranit" dobila je posao, čija je vrednost procenjena na oko 200 miliona evra, ali i obavezu da novu železničku stanicu u Beogradu izgradi do kraja 2008. godine.

Prva faza radova u Prokopu", kako je bilo predvidjeno tenderom, obuhvata izgradnju 128.000 kvadratnih metara poslovno-stambenog prostora na armiranoj betonskoj ploči, koja se nalazi na koti 105 nove putničke železničke stanice "Beograd Centar" i 10.000 kvadratnih metara komercijalnog prostora ispod ploče, kao i izgradnju infrastrukture koja će povezivati stanicu sa okolnim saobraćajnicama.

U drugoj fazi radova, u kompleksu Prokopa bilo bi izgradjeno još oko 170.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, a vrednost čitavog posla je više milijardi dolara.
http://www.mtsmondo.com/news/vesti/text.php?vest=66059

Total office space in Belgrade has increased by 40% since the end of 2005, according to new Colliers Serbia research

270,000 m² of total speculative inventory of quality office space in the Serbian capital say the international property consultants in their 2007 Belgrade Office Market Overview

The total supply of speculative office space in Belgrade has increased by 40% since the end of 2005, according to new Colliers International Serbia research. The total inventory of quality (Class A and B) speculative office space in the Serbian capital is now 270,000 m². Of that most is Class A office space, 145,000 m² in total.

Most office
space - some 200,000 m² - is available in Belgrade's Central Business District. New Belgrade is the main choice for new office development, accounting in the last year for almost 90% of Class A office development and 80% of Class B development. New offices in the downtown city centre remain rare.

Available Class A and Class B office space for rent at the end of 2006 was 20,000 m², say Colliers International Serbia in their Belgrade Office Market Overview for the first half of 2007. The vacancy rate for Class A office space was 9%, although it was only 7% in the Central Business District.

Actual average weighted rent fell 7.5% in 2006 for Class A office space. But office yields overall remained approximately 9%, relatively high by comparison with other Central and Eastern European countries.

Jovica Jakovac, General Manager of Colliers International Serbia, said, 'With total office space increasing and the economic recovery continuing, this is an exciting and dynamic market and one that we are the clear market leaders in. Our clients know that they get the most professional services from Colliers International Serbia."

Jovan Tatolović, Commercial Property Consultant at Colliers International Serbia, added, 'With projects like Airport City Belgrade, Grawe, Block 40 and the recently opened mixed use properties in Block 24 by the Arena, we are working with our clients on a wonderful range of new office properties in Belgrade."

Philip Bay, Regional Director, Colliers International Southeast Europe, concluded, 'I am very proud of the excellent market research that we produce free of charge for everyone. It is an extremely valuable tool for executives, journalists and analysts. It's just another reason why Colliers International Southeast is the leading property consultants in the region."

The new research appears in the Belgrade Office Market Overview for the first half of 2007 is available free of charge on the Colliers website.

Colliers International Southeast Europe was recently named Property Consultant of the Year for the region for the second straight year.

Joj jos kad bi za prokop uradili original projekat

http://www.srbija-info.yu/Razvoj/img/prokop1.jpg

http://www.sicip.co.yu/prokop3.jpg

http://archnet.org/mediadownloader/gwsForumImagesSmall/image/2562/0/4162.jpg

bilo bi super :)

Trigranitov projekat je bio bezveze. Videcemo sad sta je predvideo Energoprojekt.

Mislio sam da je Trigranit ozbiljna firma,imaju vrlo dobre reference u Madjarskoj i okolnim zemljama...

Ne mogu da verujem zgrada tehnickih fakulteta nije bila na listi.

Нови споменици културе

Према прошлонедељној одлуци Владе Србије, још 10 зграда у главном граду проглашено је споменицима културе, објављено је јуче у „Службеном гласнику”. Међу непокретним културним добрима нашле су се зграде Правног факултета, техничких факултета, некадашње Министарство саобраћаја, зграда Пензионог фонда Беочинске фабрике цемента, студентски дом „Краљ Александар Први”, Дом Врачарске штедионице, хотел „Авала”, кућа Флашар, куће пуковника Елезовића и трговца Душана Лазића.

Стручњаци градског завода за заштиту споменика културе навели су, образлажући значај ових објеката, да је реч о грађевинама велике архитектонске, стилске, културне и историјске вредности.

Зграда Правног факултета, грађена од 1936. до 1940. године, према пројекту архитеката Петра Бајаловића и Петра Анагностија издваја се као први наменски подигнути објекат за потребе те институције.

Осим архитектонских и стилских вредности, значај зграде техничких факултета (Електротехнички, Архитектонски, Грађевински) произилази и из чињенице да је то први наменски зидан објекат за смештај техничких факултета и да је своју намену задржао до данас, односно 76 година од изградње.

Дом Врачарске штедионице, у Улици Краља Милана 9, саграђен је 1906. године према пројекту архитекте Данила Владисављевића, уз сарадњу инжењера Милоша Савчића. Представља културно-историјску и архитектонску вредност и значајно дело у стваралачком опусу архитекте Владисављевића, подигнуто на принципима академизма.

Кућа Флашар, у Улици Корнелија Станковића 16, подигнута је 1932. године према пројекту архитекте Милутина Борисављевића. Представља изузетан пример архитектуре породичних кућа и вила у периоду између два светска рата.

Кућа пуковника Елезовића, у Његошевој улици 20, саграђена је 1927. године према пројекту архитекте Александра Дерока у репрезентативном националном стилу. Плитки рељефи на фасади представљају личну Дерокову интерпретацију средњовековних мотива, док је аутор арабеске изнад лукова лође, целом ширином еркера, познати београдски вајар Живојин Лукић.

Хотел „Авала” сазидан је 1931. године према пројекту руског архитекте Виктора Лукомског. Налази се на платоу испред комплекса стаза и степеништа који се у благом успону уздиже ка врху Авале и споменику Незнаном јунаку.

Представља успешан спој елемената модернизма у обради фасада и традиционалних српских мотива позајмљених из средњовековног градитељства. На северној страни зграде, на огради степеништа за терасу, налазе се две велике фигуре сфинги од вештачког камена, рад руског вајара Владимира Загородњука.

Зграда Министарства саобраћаја у Немањиној 6, у којој су данас смештени Саобраћајни институт ЦИП, Железнице Србије и Железнички музеј, грађена је према пројекту архитекте Светозара Јовановића, од 1927. до 1931. године.

Изнад централног тимпанона главне фасаде налази се сат-кула коју истичу бочно постављене фигуре Атланта. Изразита ликовност објекта постигнута је скулптуралним ансамблима у камену, чији су аутори Тома Росандић, Драгомир Арамбашић, Живојин Лукић, Лојзе Долинар и Риста Стијовић.

Кућа трговца Душана Лазића, у Булевару мира 47, подигнута је 1932. године према замисли архитекте Драгише Брашована.

По стилским карактеристикама припада раном модернизму међуратног периода београдске архитектуре, док по архитектонском склопу припада групи луксузнијих вила какве су у то време на Дедињу подизали адвокати, трговци и индустријалци. Данас је у тој згради смештена резиденција амбасадора Заира.

Архитекта Брашован аутор је још једног од нових споменика културе, а то је зграда Пензионог фонда Беочинске фабрике цемента, саграђене 1934. године у Улици Браће Југовић 21. Његова изградња временски се поклапа са продором модернистичких и функционалистичких схватања у београдску међуратну архитектуру.

После Првог светског рата градска територија се убрзано ширила, а пристизао је и велики број становника из свих крајева нове државе, међу којима и бројни студенти, поготово из Македоније и Црне Горе.

Тако је средином двадесетих година донета одлука о изградњи централног студентског дома на простору намењеном факултетским објектима. Зграду је пројектовао руски архитекта Георги Павлович Коваљевски пре осам деценија.

^^ Ima i zgrda tehnickih fakova, navedena je na pocetku

Eksponati Narodnog muzeja zapakovani, čekaju preseljenje na sigurno mesto
Radovi će biti završeni na vreme
Autor: M.V. | 06.08.2007 - 10:22


Oko 400.000 predmeta iz Narodnog muzeja, od kojih oko 200.000 numizmatičkih primeraka, zapakovano je u posebne kutije, bezkiselinski papir i poliuretanske pene. Iako će iseljavanje planirano za avgust, prema sadašnjim procenama, kasniti mesec dana zbog tehničke kontrole glavnog projekta rekonstrukcije i izgradnje depoa za smeštanje muzejskih zbirki i fondova to neće uticati na planirano otvaranje zakazano za 2010. godinu.

Ne[to vi[e 120 kamiona, nosivosti pet tona, početkom septembra počeće da iznosi vredne umetnine iz Muzeja koji će nekoliko dana kasnije postati gradilište.
- Provere koje obavljamo trenutno su najnormalnija stvar. Nije reč o pomeranju rokova rekonstrukcije, nego delimično prolongiranom terminu iseljavanja. To ne bi trebalo da promeni naš plan da 10. maja 2010. godine otvorimo vrata obnovljenog Muzeja - rekla je za „Blic“ Aleksandra Šojić, potparol Narodnog muzeja.
Tehnička kontrola glavnog projekta, u okviru koga je 37 projekata i sedam elaborata, je pri kraju. Urađeno je 90 odsto posla koji je nezaobilazan da bi u muzeju sve bilo urađeno na najbolji način. U pitanju je kontrola detalja, do toga, na primer, da li je utičnicama odabrano pravo mesto. Depo je u završnoj fazi i kad bude gotov prijem će obaviti komisija sastavljena od nezavisnih stručnjaka, među kojima će biti oni iz osiguravajućih društava koji umetnička dela neće osigurati ukoliko nisu pravilno smeštena.
Posle rekonstrucije, po projektu prof. dr Milan Rakočević, Muzej će raspolagati sa 13.500 kvadratnih metara prostora što je za trećinu više, a izlagački prostor biće veći za 250 procenata. Od starog izgleda Muzej će zadržati samo izgled fasade. Biće kompletno promenjena infrastruktura, sistemi ventilacije, osvetljenja, čuvanja, biće omogućeni pristupi za invalide, postojaće posebne sobe sa projekcijama koje će pratiti postavke, a na vrhu će biti otvoren restoran.

Više od 25 miliona evra
Rekonstrukcija Muzeja koštaće prema procenama nešto više od 25 miliona evra. Sredstva su obezbeđena iz budžeta Nacionalnog invetsicionog plana.

Pakuju se još od marta
Pakovanje zbirki je počelo u martu. Svaki predmet, odnosno kutija u kojoj se nalazi, ima svoj kod i biće kodirani pri izlasku iz muzeja i prilikom ulaska u depo. Ovim poslom učinjen je i dragocen i precizan popis svih vrednosti koje su godinama čuvane u Muzeju.

^^ Ima i zgrda tehnickih fakova, navedena je na pocetku

Da nego kazem cudi me da nije bila ranije na listi.

Trigranitov projekat je bio bezveze. Videcemo sad sta je predvideo Energoprojekt.

Mislim da je ovo bila trigranitova ideja, nasao sam jos ovaj rendering na Beobuildu

http://www.x-build.net/4images/data/media/1/Budu_i_izgled_elezni_ke_stanice_Prokop.sized.jpg

Mada kada malo bolje razmislim, ovo mi se cini da je vizualizacija samo prve faze bez odradjene gornje ploce, dakle samo pustanje stanice u promet, tako da za lepsi projekat ima nade cak i ako energoprojekt odabere ovo.. ovo cak i lici na prethodni projekt samo bez gornjeg dela

Novi beogradski trolejbus? Beloruski proizvodjac (inace nas trenutni snabdevac trola) predstavio novu liniju trolejbusa cetvrtog pokoljenja!!:eek:

старым маршрутам — на новых троллейбусах


http://minsktrans.by/transportnik/archiv/03.08.2007/3.jpg


Совсем скоро с конвейера предприятия «Белкоммунмаш» сойдет первый троллейбус 4-го поколения. Он будет кардинально отличаться от своих предшественников.

Одно из главных преимуществ новой машины — повышение электробезопасности пассажиров за счет применения схемных решений, позволяющих компенсировать токоутечки. Новый троллейбус будет экономичным, благодаря использованию привода переменного тока и накопителей электроэнергии.

Прогрессивная компоновка салона, электронная подвеска (плавность движения и возможность наклона кузова в сторону посадочной площадки), система автоматического поддержания температуры в салоне (климатконтроль), информационный ЖКИ монитор — все это и многое другое позволит перевозить пассажиров еще и с особым комфортом.

Значительно проще попасть в такой троллейбус смогут люди с ограниченными возможностями передвижения, для чего машины оборудуются сдвижными дверями и электрическими выдвижными пандусами. Не забыли заводчане и о водителях. Рабочее место рулевого троллейбуса 4-го поколения — это удобство управления машиной и опять-таки комфорт.
Водитель сможет регулировать положение пульта вместе с рулевым колесом. Вся необходимая информация о состоянии троллейбуса будет отображаться на цветном ЖКИ мониторе. Кроме того, в кабине водителя установят кондиционер, так что в жаркие летние дни здесь будет свежо и прохладно.
Словом, можно утверждать, что «Белкоммунмаш» сделал большой шаг в развитии отечественного автомобилестроения. Но все хорошо быть не может: ознакомившись подробно с конструкцией нового троллейбуса, транспортники Минска и других городов Беларуси рассудили с точки зрения практиков и сразу нашли недостатки в «модели будущего». Один из них — отсутствие автономного выхода из кабины водителя. Заводчане обещали учесть все замечания и по возможности устранить недочеты. Но в целом, конечно, прогресс очевиден. Единственное, что может стать препятствием появлению новых троллейбусов на улицах столицы и других городов республики, — их стоимость. Но будем надеяться, что «Белкоммунмаш» все же в первую очередь позаботится о доступностикомфорта и безопасности для белорусов.

Наталья ЕРЕМИЧ

Ja mislim da je to gornji deo, da su ispod sine i vozovi a da je ovo nadzemni objekat

Odobreno 65 miliona dinara za projektovanje obilaznice oko Beograda
Tri varijante mosta kod Vinče
Autor: D. DRAŽIĆ | 07.08.2007 - 11:22
http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/avgust/07/beograd/most_1.jpg

Do kraja ove godine u Srbiji će se utrošiti nešto više od 11 milijardi dinara za izgradnju puteva. Najviše sredstava iz Nacionalnog investicionog plana (NIP) utrošiće se za izgradnju obilaznice oko Beograda i projektovanje nove železničke mreže na prilazima glavnog grada.

Stručnjacima beogradskog Saobraćajnog instituta CIP je poverena izrada generalnog projekta obilaznog puta oko Beograda na delu od Bubanj Potoka preko Vinče, Dunava i Banatskog Novog Sela. Za taj projekat predviđeno je 65 miliona dinara. Iz Nacionalnog investicionog plana finansiraće se i izrada generalnog projekta novog mosta na Dunavu kod Vinče.

Tri varijante duŽine mosta
- U ovom času razrađujemo tri varijante železničko - drumskog mosta preko Dunava na budućem autoputu. Po prvoj varijanti, ovaj most će biti dugačak oko tri kilometra, 2.200 metara po drugoj i u najkraćoj varijanti samo 2.100 metara. O dužini mosta, pored ostalog, odlučivaće i konačno rešenje saobraćajnice za deonicu pruge i puta od Belog Potoka ispod Avale, Bubanj Potoka i Vinče i dalje do Pančeva, Vršca i Rumunije ili do Zrenjanina i Kikinde, kaže direktor Zavoda za konstrukcije CIP ing. Branislav Životić.
Drumsko - železnički most kod Vinče biće širok najmanje 30 metara. Samo drumske trake će biti široke po devet metara. Njegova izgradnja trajala bi oko tri godine, a most će imati izuzetno važnu ulogu u prevozu roba, jer će skratiti prevoz i doprineti da se troškovi transporta smanje na više relacija. Most će, smatraju stručnjaci, biti neka vrsta sabirnog centra za više domaćih i evropskih saobraćajnica. Mnogi putevi će voditi prema njemu i od njega prema privrednim centrima u Srbiji i na Balkanu.
- Time će se konačno Beograd osloboditi od učestalih saobraćajnih kolapsa, neracionalnog i sporog transporta putnika i roba, kao i prevoza opasnih tereta kroz grad, dodaje Životić.

Svi putevi vode u Vinču
Robe koje stižu iz Barija u Bar i potom preko magistralne pruge Beograd - Bar imaće novi izlaz za sever Evrope preko Vinče i Pančeva. To isto važi i za transportne tokove koji vode sa juga, iz Sofije, Soluna i Atine na zapad i sever kontinenta ili iz Budimpešte, Beča, Minhena ili Ljubljane i Zagreba teretni vozovi i kamioni će ići novim obilaznim putem. U svim tim kombinacijama Beograd će biti pošteđen tranzitnog saobraćaja.
U Saobraćajnom institutu CIP ističu da prema prvim procenama izgradnja železničko - drumskog mosta kod Vinče treba da košta oko 100 miliona evra. U pitanju je značajna investicija, koju bi svakako mogla da pomogne EU, ali neophodna i isplativa da bi Srbija postala nezaobilazni transportni koridor. Ne treba da se zaboravi da uz pomoć Komisije EU Bugari i Rumuni grade na Dunavu most između Vidina i Kalafata. Taj projekat je pokušaj da se zaobiđe vekovni „carski put“ dolinom Morave i Vardara koji povezuje Istok sa Zapadom.

Gradiće se „Petlja“ kod Boleča
Projektanti autoputa Bubanj Potok - Vinča - Pančevo planiraju
da se kod Boleča izgradi „petlja“, koja bi omogućila izlazak (ili silazak) vozila na put Beograd - Grocka - Smederevo. I putnici iz Novog Sada, Zrenjanina, Pančeva ili Vršca dobili bi novu znatno kraću vezu sa Grockom, Smederevom, Požarevcem, pa i (drugim pravcem)
sa Nišom...

Iz Grocke se novi most neće videti
Za projektante Saobraćajnog instituta most kod Vinče je veliki izazov. Za sada može da se kaže da će se on kada bude izgrađen najlepše videti iz Ritopeka, ali projektanti najavljuju da će se videti čak i iz Pančeva. Međutim, most se neće videti iz Grocke jer će ga zaklanjati brdoviti teren.

Bez prepreke za brodove
Projektanti CIP-a strogo primenjuju sve propise EU i Dunavske komisije ri izradi projekta budućeg mosta na Dunavu kod Vinče. Svi brodovi, koji sada plove Dunavom, uključujući i rečno-morske lađe, moći će nesmetano da plove ispod mosta kod Vinče.

Zgrade pod zastitom:
http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/avgust/07/beograd/kuca_1.jpg

http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/avgust/07/beograd/nemanjina.jpg

http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/avgust/07/beograd/bulevar_pravni.jpg

http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/avgust/07/beograd/njegoseva.jpg

http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/avgust/07/beograd/hotel_avala.jpg

http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/avgust/07/beograd/bulevar.jpg

http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/avgust/07/beograd/vila_1.jpg

Blok 67

"DELTA SITI" U NOVEMBRU

Veliki tržni centar u bloku 67 "Delta siti" biće otvoren u novembru ove godine. Kompleks od 85.000 kvadratnih metara je već sto odsto rentiran, a površinu ovog ogromnog prostora popunjavaće prodavnice popularnih svetskih kuća Zara, Marks Spenser, Espri, Njujorker, Masimo Duti, Berška, Stradivarijus, Pul Ber, Mango, Intimisimi, kao i mnoge druge. Pored šopinga, posetioci će na usluzi imati i veliki parking, dok firma "Kolosej" gradi veliku kuglanu, multipleks bioskop gradi poznata kompanija "Ster sinemapleks", a kako najavljuju, pored Beograda, "Delta" će sličan tržni centar sledeće godine otvoriti i u Podgorici.

Popravljeno 300 ulica

Pored asfaltiranja Glavne ulice u Zemunu, koja bi trebalo da bude preuređena do 15. avgusta, preduzeće „Beograd-put” će, ako sve bude teklo po planu, do prvog septembra završiti još dva velika projekta. Već je počelo asfaltiranje Bulevara Oslobođenja, na potesu od Autokomande do Trošarine, a isti obimni posao obavljaće se i u Bulevaru Nikole Tesle.

Prema rečima Dragomira Spasića, tehničkog direktora „Beograd-puta”, u planu je i obnova žute trake u Bulevaru Mihajla Pupina.

– Ugovorili smo i posao sa Direkcijom za građevinsko zemljište za izgradnju biciklističkih staza u dužini od 80 kilometara u Novom Beogradu. Staze će biti postavljene pored trotoara, a 60 kilometara puta za bicikle biće obeleženo crvenim asfaltom – kaže Dragomir Spasić.

Prošlogodišnji budžet firme od oko šest milijardi dinara „Beograd-put” je maksimalno iskoristio, tako da je od Nove godine popravljeno oko 300 ulica u dužini od 140 kilometara, za šta je utrošeno 160.000 tona asfalta. Putari su najviše radili u centralnim gradskim opštinama: Stari grad, Vračar, Voždovac, Savski venac, Palilula, Čukarica, Rakovica, Zvezdara, Novi Beograd i Zemun.

Veliki neimarski bum ovoga leta u Beogradu najvidljiviji je na gradskim ulicama, a u preuređenje su, osim putara, uključena i sva ostala komunalna preduzeća. Dragomir Spasić kaže da je saradnja između „Beograd-puta” koji pokriva ulice asfaltom i ostalih komunalaca, koji raskopavaju ulice, prilično dobra. Međutim, i dalje se događa da dođe do preplitanja posla i nesporazuma.

– Imali smo nedavno problema u Dravskoj ulici. „Elektrane” su ugradile toplovod i javile nam da dođemo i asfaltiramo. Pripremili smo mašine, što je dosta komplikovan posao, i trebalo je da počnemo da radimo, kada su nam se javili iz „Vodovoda” i rekli da će da ugrađuju nove cevi. Ostaje nam da čekamo. A mi, uglavnom, budemo krivi kada ulica stoji neasfaltirana – kaže Spasić.

Posebna pažnja ove godine posvećena je uređivanju trotoara, što je vidljivo u centru grada, kao i u Borskoj ulici i u Ulici kneza Višeslava u Rakovici. Nov trotoar dobila je i Ulica Jovanke Radaković u Mirijevu.

„Beograd-put” je nedavno kupio 19 novih kipera, i Spasić kaže da je sve spremno za predstojeću zimu. Osim novih mašina, nadležni u ovom preduzeću planiraju i jedno veliko ulaganje – gradnju ekološke asfaltne baze u centru Beograda.

– Postoji predlog za to, međutim, problem je u prostoru, jer je teško naći slobodnu lokaciju u gradu, potrebno je oko pet do 10 hektara zemljišta. To bi bila prva ekološka asfaltna baza koja ne ispušta štetne materije i, s obzirom na to da je obložena limom, može da se ofarba i uklopi u gradsku celinu. Njena prednost je u tome što ona može da proizvodi različite vrste asfalta u toku istog dana – objašnjava Spasić.

Poslednji dani „Karton sitija“

Nada i strah istovremeno su prisutni kod stanovnika kartonskog naselja ispod „Gazele“. Naime, u ponedeljak je počelo popisivanje Roma koji tu žive, kako bi ih raselili do oktobra kad počinje kompletna rekontrukcija mosta. Nadležni obećavaju da će ih sve udomiti, pomoći invalidima, decu poslati u škole, a bar po jednog člana porodice zaposliti.
Koštana, Snežana, Asa, mala Kenana i još oko hiljadu stanovnika „Karton sitija“ u velikoj su neizvesnosti protekla dva dana.
- Ne znamo šta se dešava. Nikad nas ovako nisu ispitivali. Pre pet-šest godina je bilo nekog manjeg popisa, pa su nam odmah nakon toga dali šporete. Nadamo se da ćemo i sada dobiti nešto, ali se i plašimo da će nas isterati odavde - kaže četrdesetpetogodišnja Snežana Sulejmani.
Mnogi Romi su već odgovorili na pitanja iz ankete, iako ne znaju tačno zašto su to uradili.
- Kažu da hoće da nam daju stanove i da zaposle neke ljude. Međutim, iz dosadašnjeg iskustva ne mogu da verujem u to, mada se, iskreno, itekako nadam. Imam osmoro unučadi, sina, kćerku, bolesnu ženu... Kad bi nam dali smeštaj da se ne smrzavamo i bar jedno od nas zaposlili mi bi bili zadovoljni - priča Asa Ibraimović koji je u Beograd došao iz Medveđe i dodaje da mu samo sedam godina treba do penzije, a da ne zna da li će je dočekati, jer živi od skupljanja kartona, a za to, kako kaže, nema više snage.
Međutim, Goran Šehović, direktor Agencije za saradnju sa nevladinim organizacijama koja vrši popis, uliva nadu stanarima romskog naselja da će konačno i oni živeti kao sav normalan svet.
- Kartonsko naselje ispod „Gazele“ je stvarno nešto najžalosnije što može da zadesi ljude. Spavaju sa pacovima, ujedaju ih psi, trudnice se porađaju pod vedrim nebom... Pokušaćemo da svu decu smestimo u škole i obdaništa, da pomognemo invalidima na adekvatan način, zaposlimo sposobne i, konačno, svima obezbedimo krov nad glavom - kaže Šehović.
On dodaje da se anketa vrši upravo da bi se utvrdilo postojeće stanje.
- Moramo da vidimo koliko ih tačno ima, odakle su, imaju li imovine, koliko ima invalida, dece... Nakon toga će Komisija odrediti šta je sve potrebno da se ti ljudi udome i da se o njima počne voditi računa - kaže naš sagovornik.
Samo za popis stanara najvećeg beogradskog nehigijenskog naselja, Grad je izdvojio više od milion dinara, a šef kancelarije Agencije za razvoj u Srbiji Danijel Đularis nedavno je kazao da je Agencija spremna da dodeli dva miliona evra za raseljavanja romskih porodica čim od uprave Beograda dobije efikasan plan. Romi će biti raseljeni na pet-šest lokacija u gradu, a do sada se pričalo o Borči, Ovči, Zemunu, Bloku45 mada nadležni još, navodno, ne znaju tačne lokacije. Takođe, Romima će, najverovatnije, biti ponuđene i različite lokacije na kojima će moći da grade kuće, kako ponovo ne bi bili na teretu opštinama.

Radovi u oktobru
Rekonstrukcija „Gazele“ trebalo bi da počne u oktobru i da bude završena za godinu i po. Nadležni još nemaju tačan plan protoka automobila tokom radova, a frekvencija saobraćaja na mostu je 165.000 automobila dnevno, što je četiri puta više od predviđenog.

Prodate zgrade saveznog MUP-a
14:05 | Izvor: B92
Beograd -- Potpisan ugovor sa kompanijom Total holidej o prodaji kompleksa zgrada bivšeg saveznog MUP-a, vredan 29,1 milion evra.

Total holidej ponudio 29,1 milion evra, početna cena bila 28,8 miliona
Total holidej ponudio 29,1 milion evra, početna cena bila 28,8 miliona
Kupoprodajni ugovor su potpisali pomoćnik direktora Direkcije za imovinu Srboljub Panić i zastupnik Total holideja Žarko Pavlović, koji je rekao da će cena biti isplaćena pre ugovorenog roka od 20 dana, a da će građevinski radovi početi posle dobijanja potrebnih dozvola.

Panić je rekao da zadovoljan što je potpisan ugovor sa Total holidejom i da se nada da je time okončana prodaju zgrada bivšeg saveznog MUP-a, posle četiri tenderska postupka.

Na četvrtom tenderu za prodaju zgrada porušenih tokom NATO bombardovanja 1999. godine, u ulici Kneza Miloša u Beogradu, početna cena je bila 28,8 miliona evra. Ponude su dostavila četiri ponuđača, a prvoplasirana je bila kompanija Plaza centers PPM, sa cenom od 35,4 miliona evra, koja je odustala od potpisivanja ugovora.

Direkcija je naplatila garanciju od dva miliona evra kompaniji Prajvit prodžekt menadžment (PPM), koja je na trećem tenderu pospisala ugovor o kupovini tog kompleksa, ali nije isplatila ugovorenu cenu od 35,4 miliona evra.

Garancija od oko 1,8 miliona evra će biti naplaćena i kompaniji Plaza center PPM, koja je na četvrtom tenderu bila prvoplasirani ponuđač, sa cenom od 35,3 miliona evra, ali je odustala od potpisivanja ugovora.

Zastupnik Plaze bio je suvlasnik Total holideja Žarko Pavlović, zbog čega je izraelska kompanija "AVIV", čija je ponuda odbijena zbog nepotpune dokumentacije, uložila prigovor Direkciji za imovinu, navodeći da su prvorangirani i drugorangirani ponuđač povezane firme.

Prodat kompleks zgrada

Kompleks zgrada saveznog MUP-a čine poslovna zgrada od 2.040 kvadrata, dvorišna zgrada - labaratorija sa podrumom od 414 kvadrata, kao i poslovna zgrada od 15.548 kvadrata sa dvorišnom zgradom od 3.270 kvadrata. U okviru kompleksa su i dvorišna zgrada površine 832 kvadrata, dvorišna zgrada (perionica) od 170 kvadrata i dvorišna zgrada (radionica) od 380 kvadrata.
Žarković je potvrdio da će Plaza biti partner Total holideju u izgradnji objekata u Beogradu i da ta kompanija namarava da u Srbiji investira od dve to tri milijarde evra.

Konkurentnost tenderskog postupka, prema rečima Panića, nije narušena time što su prvorangirani i drugorangirani ponudjač povezane firme, iako je, praktično, Plaza u toj kupovini uštedela nekoliko miliona evra.

Predstavnik Total holideja je nedavno rekao da oni će tražiti da se izmenom regulacionog plana poveća površina dozvoljene kvadrature za gradnju i uputiće apel državnim institucijama da se kompaniji izađe u susret po tom pitanju.

Investitor koji je pobedio na tenderu najavio je ranije da će sagraditi hotel visoke kategorije, poslovnu zgradu klase A u okviru koje će zaposleni imati sve što im je potrebno - poštu, banku, renta-kar službu, saunu, restorane, kao i velik šoping mol. Vrednost investicije bila bi oko 200 miliona evra, a u zgradama koje bi bile napravljene radilo bi oko dve hiljade ljudi.

Programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić je naveo da Plaza ne bi uspela da preko Total holideja kupi zgrade bivšeg saveznog MUP-a da je bilo više zainteresovanih kupca i da je neka ponuda bila povoljnija od njene i dodao da bi "o sprečavanju učešća povezanih firmi treba da se razmišlja pre raspisivanja tendera, kako bi svi zainteresovani kupci to unapred znali".
Na prethodnom tenderu koji je okončan u martu kao kupac proglašena je Soravija grupa kojoj je ponudila 35 miliona evra, ali je Direkcija za imovinu diksvalifikovala "jer je ta firma dodatno postavila uslov da prodajnu cenu isplati nakon dobijanja određenih dozvola". Nakon toga započeti su pregovori sa drugorangiranim ponuđačem, PPM-m, ali su i oni proglašeni neuspešnim, jer ta firma nije mogla da se obaveže da će u celini isplatiti kupoprodajnu cenu.

Kompanija PPM je tražila od Direkcije za imovinu da cenu isplaćuje u tri rate, ali to nije odobreno. Direktor firme PPM Žarko Pavlović je tada rekao da će "država biti na ogromnom gubitku ako se ugovor sa tom kompanijom raskine i raspiše se četvrti tender, jer se usred leta, nijedna ozbiljna kompanija se neće pojaviti".

Grci kupili Bekovu fabriku
Beograd -- Grčka kompanija Lambda development kupila je na aukciji fabriku tekstilnog preduzeća Beko u stečaju za 55,8 miliona evra.

Početna cena te imovine Beka, koja se nalazi u centru Beograda kod Kalemegdana, bila je 39 miliona evra, a za nju su se nadmetala četiri zainteresovana kupca - tri strana i jedan domaći.

Predstavnici Lambde, koji je Bekovu fabriku kupila preko firme „Property development“, registrovane u Beogradu, najavili su da će na zemljištu gde se sada nalaze napušteni proizvodni pogoni graditi hotel i stambeno naselje.

Zisimos Danilatos, predstavnik grčke kompanije, rekao je će ta kompanija uložiti 150 miliona evra u ono što Beogradu nedostaje.

"Ideja je da izgradimo luksuzni stambeni kompleks sa svim uslugama koje on zahteva. Planirana je izgradnja hotela i prodavnica", rekao je Danilatos.

Svi poverioci Beka, koji potražuju oko 35 miliona evra, biće isplaćeni posle uplate prodajne cene fabike. Među poveriocima su i bivši radnici te fabrike.

Na aukciji prodata je i Bekova prodavnica u ulici Despota Stefana po počenoj ceni od 880 hiljada evra, a kupac je takođe grčka firma Skontal limitid. Za Robnu kuću Beka u Knez Mihajlovoj 39 nije bilo zainteresovanih kupaca, pa se ona nije ni našla na javnoj prodaji.

Stečajni upravnik Beka Željko Pešut je posle licitacije rekao da je zadovoljan prodajom i dodao da je deo neisplaćenih zarada radnicima uplaćen iz sredstava od prethodne prodaje poslovnih objekata.

Prodajom i prodavnice u stečajnu masu Beka slilo se više od 56 miliona i 500 hiljada evra. Primenom uredbe o nagradama za stečajne upravnike neočekivano uspešna prodaja fabrike mogla bi donese dobit i Željku Pešutu

Na aukciji nije bilo zainteresovanih za prodavnicu u Knez Mihailovoj. Na prodaju čekaju mašine i još 4 fabrike u Srbiji, odmaralište u Belanovici, ali trebalo bi da bude rešeno i pitanje vlasništva nad imovinom u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Makedoniji.

Nekada najuspešnija srpska tekstilna kompanija otišla je u stečaj 2003. godine zbog duga od oko 6 miliona evra.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=08&dd=10&nav_id=258840

BTW Lamda Development, which is owned by EFG Eurobank (and in turn the richest Greek in the world), already has a project planned in Belgrade. The land has already been purchased and construction may have already started.

Residential Development, Serbia
Project of: LAMDA Development DOO Beograd

LAMDA Development DOO Beograd owns a 3,000 m2 plot of land in the Vracar area of Belgrade, an upgraded residential development area. On that site, the company will build an 11,000 m2 residential development at an investment cost of €15 million. The project is scheduled for completion in mid-2009.

http://www.lamda-development.net/Uploads/TextpageServia.jpg

http://www.lamda-development.net/online/Projects.aspx?MenuCategId=130&MenuModuleID=56&MenuModuleTable=Real_Project&LevelNo=2&FirsttId=125&PageCounts=1

Obnova Doma omladine možda će biti obustavljena zbog sudske odluke
Bilijar preči od rekonstrukcije
Autor: S.Tasić i M. Petrović | 14.08.2007 - 11:24


Dom omladine neće do septembra dobiti novo lice, kao što je najavljeno. Radovi na rekonstrukciji, koji su počeli krajem juna, će po svemu sudeći morati da se prekinu, jer, odlukom Trgovinskog suda, ova kuća danas mora da otvori vrata vlasnicima bilijar kluba koji u suterenu zgrade već dve godine rade bez potpisanog ugovora.
Sudsko rešenje od 4. jula ove godine nalaže Domu omladine da odmah otključa ulazna vrata hola bioskopa i balkona, u kojima je smešten bilijar klub, u suterenu zgrade tako što će skinuti lanac i katanac i omogućiti preduzeću „Trgocentar“ d.o.o. nesmetan pristup u sporne prostorije. Ukoliko to ne učini, sudska odluka ovom preduzeću dozvoljava da o trošku Doma omladine promeni bravu na ulaznim vratima hola bioskopa i balkona, obije katanac i tako uđe u prostor. U tom slučaju, bilijar klub ima obavezu da Domu omladine napravi tri ključa. U obrazloženju sudskog rešenja, između ostalog, stoji da bi bez privremene mere šteta za bilijar klub bila nenadoknadiva.
- To je bezobrazluk. Sede tu bespravno već dve godine i rekonstrukcija zbog njih ne može da se završi. Hoću da vidim svojim očima koja će to policija da vrati bilijare. Nećemo odustati od rekonstrukcije jer ko će građanima nadoknaditi te troškove - kaže Gorica Mojović, pomoćnik gradonačelnika
Rekonstrukcija Doma omaldine započela je krajem juna. Planirano je da se njene tri faze realizuju združenim snagama Grad, Američke ambasade i gradske Agencije za poslovni prostor.
- U suterenu je gradilište jer se u prva faza rešavaju problema struje, kanalizacije i vlage. To su uglavnom radovi u suterenu zgrade koji neće moći da se nastave ako se bilijar klub vrati u taj prostor. Šta ako nekom posetiocu ili zaposlenom u klubu nešto padne na glavu - upozorava Milan Lučić, direktor Doma omladine.
Za godinu i po dana, koliko traje sudski spor između Doma omladine i preduzeća „Trgocentar“ čiji je ogranak bilijar klub, nije bilo nijedno ročište. Trgovinski sud uveo je privremene mere, koje podrazumevaju otvaranje vrata Doma omladine, za samo dve nedelje od trenutka kad su ih vlasnici bilijar kluba zatražili.
- Samo želim da nastavim da radim kao i do sada. Od kad su popili šampanjac sa američkim ambasadorom počeli su drugačije da se ponašaju prema meni, izbegavaju me i ne žele da razgovaraju. Tri meseca ne mogu da uđem u prostor i ne znam u kakvom su stanju stolovi - kaže Nada Kovačević, vlasnica bilijar kluba kome je ugovor o zakupu prostora u suterenu zgrade Doma omladine istekao početkom juna 2005. godine.
Po isteku ugovora vlasnica bilijar kluba, koja je na vreme bila obavešetna da joj ugovor neće biti produžen, podnela je molbu Domu omladine i Gradu da klub ostane gde je i bio dok se ne snađe. Pošto za 14 bilijar stolova nije lako naći ni skladište, a kamoli prostor za preseljenje, vlasnici bilijar kluba molba je prihvaćena i klubu je dotvoljeno da u Domu ostane prvo još tri meseca, a zatim još toliko. Kako nam je objašnjeno u Trgovinskom sudu, moguće je da je ova molba protumačena kao produženje ugovora i razlog odluke da se vlasnici bilijar kluba dozvoli ulaz u Dom omladine koji se rekonstruiše. Ulazak vlasnika bilijar kluba u Dom omladine uz pratnju policije je zakazan za danas u 13 sati.

Znam nije bas projekat ali 'ajde

Stanica za taksiste na Aerodromu

Dugo najavljivana stanica za taksiste na Aerodromu „Nikola Tesla“ trebalo bi da zaživi početkom oktobra. Na ulazu će postojati rampa, tako da će na stanicu moći da ulaze samo vozila iz „luks“ kategorije, i to po već utvrđenom redu. Ceo projekat, koji uključuje i video nadzor i pomoćne objekte, finansiraće Aerodrom.
Na dolazni terminal će se spuštati samo vozila koja dobiju signal preko radio veze. Naravno, moraće da pripadaju „luks“ kategoriji, odnosno da imaju 81 i više osvojenih poena na bodovanju.
- Sva vozila iz „luks“ kategorije, koja mogu da voze na Aerodromu, Železničkoj i Autobuskoj stanici moći će da uđu na to stajalište, ali po redu koji će unapred biti utvrđen. Zainteresovani će biti parkirani na parkingu kod Aerodroma i kad se oslobodi mesto na stajalištu dobiće signal da dođu. Ulaziće preko kartice sa bar-kodom i moraće sve vreme dok su tu da imaju otvoren prtljažnik, iz bezbedonosnih razloga - kaže Aleksandar Bjelić, predsednik Skupštine „Žutog taksija“.
Za taksiste će pored stajališta biti napravljen i WC, tako da se neće morati udaljavati od vozila dok čekaju stranku, a ceo prostor će biti „pokriven“ video nadzorom. Taksisti koji budu dolazili po telefonskom pozivu neće moći da kupe putnike sa dolaznog terminala, već će morati svojim vozilom da dođu na gornji nivo Aerodroma.
Kontrolu sprovođenja nove regulative vršiće aerodromske službe, policija i inspektori Sekretarijata za privredu Grada Beograda.

Rampa na obe stanice
Problem sa povlačenjem stranaka za rukav nije samo na Aerodromu. Isti slučaj je i na Železničkoj i Autobuskoj stanici. Uprkos, navodnom, svakodnevnom dežuranju inspektora, „otimanje“ putnika je na stanicama itekako prisutno. Beogradska taksi udruženja će uskoro pokrenuti inicijativu da se rampa i stajalište izgrade i na te dve lokacije.

Bez prekida rekonstrukcije DOB-a

Beograd -- Gradske vlasti i uprava Doma omladine, uz pomoć javnih ličnosti, uspele da se izbore da se nastavi rekonstrukcija tog objekta.

Radove je, uz sudsko rešenje, pokušala da zaustavi vlasnica bilijar-kluba kojoj je ugovor o iznajmljivanju prostorija istekao još 2005. Ona je juče došla sa sudskim izvršiteljem kako bi pokušala da omogući nastavak rada svog bilijar-kluba.

Uprava Doma omladine i poznate ličnosti sprečavale su sudskog izvršitelja i vlasnicu bilijar-kluba da priđu vratima koja vode do spornog prostora. Posle polusatnih pregovora, obe strane su sišle do bilijar sale. Dogovoreno je da se radovi na obnavljanju nastave i da vlasnica kluba iznese bilijar-stolove.

Milan Lučić, direktor Doma omladine očekuje da će rekonstrukcija biti nastavljana završena u predviđenom roku. "Mislim da je to jako značajno, pogotovu zbog nekih ljudi koji su u poslednjem tranutku shvatili da se dira jedna institucija kulture", kazao je on.

Sporni stolovi za bilijar, prema tvrdnjama vlasnice Nade Kovačević, vrede 100.000 evra. Ona potvrđuje da joj je ugovor o zakupu prostora istekao 2005, ali kaže da je još šest meseci posle toga plaćala zakupninu prostora i misli da zbog toga ima pravo da nastavi sa poslom bez obzira na radove.

"Ja sam plaćala punu cenu svog zakupa. Dugo posle isteka ugovora, po fakturama koje je slao gospodin direktor", rekla je Kovačevićeva.

Gradski sekretar za kulturu, Gorica Mojović, kaže da sud ne daje brza rešenja kada je grad tužilac.

"Šest godina se sudimo za klub 'Bojan Stupica'. Šest godina se sudimo za kafanu u Biblioteci grada. Nekoliko godina za objekat u spoljnoj Stambol kapiji na Beogradskoj tvrđavi. Policija ima nalog suda da uđe u Legat Petra Lubarde, a ne ulazi, a ovde donosi rešenje da se za 48 sati ulazi u DOB. Moraće prvo nas da sklone odavde", rekla je Mojovićeva.

Rekonstrukcija je počela u maju, nakon odluke građana Beograda da novac bude usmeren u rekonstrukciju upravo Doma omladine.

Burna licitacija za građevinsko zemljište
Poslednji placevi u Novom Beogradu
Autor: Neda Vulović | 17.08.2007 - 10:15
http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/avgust/17/beograd/nbgd_1.jpg
U Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju juče je održana najveća licitacija za zakup građevinskog zemljišta u Beogradu. Tri parcele u bloku 58 ukupne površine oko 13.000 kvadratnih metara prodate su za cenu i do četiri i po puta veću od početne.
Kupci ovog zemljišta su firme Viola Invest, Talon Consalting i Karizia d.o.o., sve iz Beograda. U nadmetanju je učestvovalo više od 20 ponuđača, što je najveći broj učesnika licitacija do sada. Razlog je atraktivna lokacija Bloka 58 koji se nalazi u blizini „Delta sitija“, uz Ulicu Jurija Gagarina u Novom Beogradu, gde je preostalo još veoma malo prostora za ovakvu gradnju.
Između ostalih, u nadmetanju su učestvovale firme Delta Generali osiguranje, Tojota Centar, MK Komerc koje su brzo odustale od daljeg licitairanja. Firma MBA Miljković je davala najveće ponude za parcele GP1 i GP4 koje su prethodnu cenu premašivale i za više od pet miliona dinara. Najvišu cenu u odnosu na početnu, čak četiri i po puta veću, dostigla je najmanja parcela, pod oznakom GP5.
Zemljište površine 13.000 kvadratnih metara podeljeno je na tri pojedinačne građevinske parcele, GP1, GP4 i GP5, a dato je u zakup na 99 godina.Prema Urbanističkom planu zemljište je namenjeno isključivo za izgradnju poslovno - komercijalnih objekata, visine do tri sprata. Rok izgradnje objekata je najviše 36 meseci od dobijanja građevinske dozvole, što može da potraje još godinu dana.

Kompletna licitacija na „skeneru“
PARCELA POVRŠINA POČETNO PRODATO KUPAC
GP1 4.275 92.406.525 296.000.000 Viola Invest
GP4 4.120 89.141.675 361.500.000 Talon Consalting
GP5 2.549 57.393.819 256.500.000 Karizia d.o.o.
Površine su u kvadratnim metrima, a cene u dinarima.

dakle imaju 4 godine da izgrade trospratnice na poslednjim slobodnim parcelama :bash:

„BLIC“ INTERVJU Džordž Bobvoš, direktor „Trigranita“ za Srbiju i Crnu Goru
Neka ponude „Prokop“ drugima
Autor: Svetlana Palić | 17.08.2007 - 10:12
http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/avgust/17/beograd/prokop_1.jpg
Skoro godinu i po dana od kad je na sva zvona najavljen posao stoleća, završetak železničke stanice „Prokop“, ruina stara 35 godina i dalje stoji. Nijedan kran nije postavljen, jer pobednici na tenderu iz juna prošle godine, međunarodna korporacija „Trigranit“ nije postigla dogovor sa Železnicom i Vladom, a po svemu sudeći i neće. U ekskluzivnom intervjuu za „Blic“, regionalni direktor „Trigranita“ za Srbiju i Crnu Goru Džordž Bobvoš objašnjava zašto posao stoji.
Železnica preti da će posao dati drugoplasiranom „Energoprojektu“, jer još niste počeli gradnju.
- Neka slobodno daju posao nekom drugom, nećemo ni „a“ reći. Međutim, taj drugi će se suočiti sa istim problemima sa kojima smo se suočili i mi posle pobede na tenderu.
Koji su osonovni problemi, sa kojima ste se suočili?
- Pre svega, tenderska dokumentacija, na osnovu koje smo dali ponudu i pobedili, sadržavala je nekoliko netačnih inormacija i podataka. U njoj je pisalo da će do 2021. godine tom novom glavnom železničkom stanicom prolaziti dnevno 40.000 putnika i da je zbog toga potrebno velika železnička stanica sa deset koloseka u prizemlju, a gore, na ploči veličine pet hektara, tržni centar. Kad smo proveravali na terenu koliko putnika danas prolazi železničkom stanicom „Prokop“ izbrojali smo svega 5.000 putnika. Zato smo predložili Železnici i Vladi da ne gradimo megalomanski objekat koji će 80 odsto biti prazan, nego da napravimo manji, koji bi posle, po potrebi, mogao da se širi. Osim toga, u svetu je trend opadanja broja putnika železnicom, tako da projekcija od 40.000 ljudi dnevno nije realna.
Ispada da oni koji su pripremali tendersku dokumenatciju nisu znali svoj posao?
- Nisu znali osnovne stvari. Tender je raspisan bez osnovnog znanja. To smo uvideli veoma brzo po okončanju tendera, čim smo počeli da proveravamo podatke, ali nismo želeli o tome javno da pričamo da ih ne brukamo. Ideja nam je bila da se tokom pregovora, ograničenih na dva meseca, o svemu dogovorimo. Međutim, nismo. Onda je krenula izborna kampanja, pa izbori, pa formiranje Vlade tri meseca... i sad kad je sve to prošlo, umesto dogovora i odgovora na naše predloge dobijamo izjave direktora Šarančića da će raskinuti sa nama ugovor. Nema šta da se raskine, jer ugovor nije ni potpisan. Potpisan je samo Sporazum kojim se obe strane obavezuju da će da pregovaraju do kraja septembra 2006. I to je isteklo, tako da više nikakvih obaveza nemamo jedni prema drugima.
Da li je veličina objekta bila jedini problem? Pominjalo se tu još puno toga.
- Ima još nekoliko. Tenderskom dokumentacijom uopšte nije bio predviđeno zemljište za prateću logistiku stanice i tržnog centra, kao što je na primer parking prostor. Vi ne možete graditi jedan tako veliki objekat bez dovoljno parking mesta, a reč je o hiljadama parking mesta. Oni su nam odogovrili da ni postojeća Železnička stanica nema parking mesta, pa može i nova bez njih. To nije ozbiljan odgovor i tako se ne gradi u svetu.
Najviše se pričalo da „Prokop“ stoji zato što se sporite sa Gradom o visini naknade za gradsko građevinsko zemljište.
- Nismo ni došli do pregovora sa Gradom. Sreli smo se sa gospodinom Bobićem, ali nije bilo pregovora o naknadi za gradsko građevinsko zemljište. Ozbiljan investitor, kao što smo mi, najpre rešava koncept, kako će on izgledati i koja će kvadratura da se zida, što je tema za pregovore sa Železnicom. Tek na trećem mestu dolazi naknada za gradskjo građevinsko zemljište. Ali, sa Gradom postoji drugi problem, koji nije naš. Grad je dosledan, oni od početka govore da da su bili protiv tendera za „Prokop“, da ih niko ništa nije pitao kad je tender raspisivan, da oni uopšte ne žele izgradnju Glavne gradske železničke stanice na tom prostoru već u Novom Beogradu.

Savski amfitetatar
Direktor Železnice tvrdi da ste tražili garancije za buduće poslove u Savskom amfiteatru.
- Naš je predlog bio da, ako Železnica nema zemljište za logistiku potrebnu budućoj glavnoj železničkoj stanici u oklini „Prokopa“, to zemljište potražimo u susedstvu, a Savski amfiteatar je najbliži. To je sve, jedan predlog za rešenje problema prostora.

^ ...lud zbunjenog...ili glup nesposobnog...ili korumpiran lazljivog...

Burna licitacija za građevinsko zemljište
Poslednji placevi u Novom Beogradu


dakle imaju 4 godine da izgrade trospratnice na poslednjim slobodnim parcelama :bash:

pa sad Beograd nema kapacitet da po celom NBG budu oblakoderi kao na Menhetnu... da su hteili uopste da grade kulu onda bi zakupili parcelu u 25/26 ili na nekoj atraktivnijoj lokaciji

sad bas 3 sprata... nisam upoznat sa tom okolinom tako da necu da lupim koliki je trebao da bude limit, ali ovakav uslov ima smisla donekle

btw..

http://www.b92.net/biz/vesti/tema.php?id=132

Počela gradnja Univerzitetskog sela

:)

A zasto niko ne napise ko to stoji iza TriGranita? Zasto mi uopste takvom olosu dajemo ovakve ugovore? Ko je odgoran za to? Pod hitnom postupku izvesti te ljude na sud zbog zbog izdaje drzave. Steta sto vise nemamo smrtnu kaznu :(



Iz podorickih Vijesti:


14.08.2007
EKONOMIJA
ZAHUKTAVA SE TRKA ZA DRAGULJE ULCINJSKOG TURIZMA, PREDSTAVNICI TRIGRANITA POSJETILI GRADONAČELNIKA

Pomaže i kongresmen




Ulcinj - Uticajni američki kongresmen Tom Lantoš i predstavnici mađarskog Trigranita boravili su juče u Ulcinju, gdje su se sreli i razgovarali sa gradonačelnikom Gzimom Hajdinagom - saznaju "Vijesti" iz pouzdanih izvora.
Osim informacije iz Opštine "da u posjetu stiže uticajni američki kongresmen", druge zvanične detalje sa sastanka "na vrhu" u Opštini, a kasnije i u jednom od restorana na Bojani, juče nije bilo moguće dobiti.
Lantoš je uticajni američki kongresmen, Jevrejin mađarskog porijekla, a poznat je kao prijatelj albanske zajednice u Sjedinjenim Američkim Državama i lobista za nezavisno Kosovo.
Trigranit je velika regionalna kompanija koja ulaže u gradnju nekretnina, čiji su osnivači takođe uticajni Jevreji, Piter Mank i Rotšildi.
Trigranit je i zvanično saopštio da je zainteresovan za predstojeći tender za valorizaciju ulcinjskih turističkih potencijala, a već je Vladi dostavio svoje idejne projekte koji predviđaju izgradnju grandioznog kompleksa na Velikoj plaži vrijednog više milijardi eura.
Tenderi bi trebalo da budu raspisani i za valorizaciju Ade i Valdanosa. Na tenderima neće biti prodaje zemlje, nego će investitor obezbijediti projekat i novac za izgradnju, država bi ustupila zemljište, vlasništvo bi bilo podijenjeno, a upravljanje zajedničko.
Prema nezvaničnim informacijama, sa američkim kongresmenom i predstavnicima Trigranita bili su i crnogorski ministar turizma Predrag Nenezić i gradonačelnik Podgorice Miomir Mugoša.



S.A.-D.M.C.

Trigranit(ali ne samo ona) je meni uvijek bila kompanija sumnjivog porijekla(a ima ih dosta takvih koje 'posluju' u Srbiji). Da je se kojom srecom interesovao njemacki recimo HochTief za taj projekt :(

Da li se salite? Evo nekih "sumnjivih" projekata Trigranita
Emonika City Center, Ljubljana
http://www.imagehost.ro/pict/1719505846c5d1f2b43e4.jpg

Esplanada City Center, Bucharest
http://img522.imageshack.us/img522/6443/1181807702esplanadabuchoq9.jpg

Zagreb City Center, Zagreb
http://img522.imageshack.us/img522/7301/1181649382zagrebcitycenui6.jpg

Lakeside Park, Bratislava
http://img443.imageshack.us/img443/5079/1181807716lakesideparkbgi3.jpg

Zagreb Arena, Zagreb
http://img262.imageshack.us/img262/8302/arenatri4vk2.jpg

A na listi uspesno odradjenih su WestEnd centar u Budimpesti, Polus u Bratislavi, Arena u Budimpesti, galerija i pozoriste u Budimpesti....

Ja samo vjerujem u 'deutsche Wertarbeit' :D

^^ ne mislim da osporavam nesto, samo me interesuje, da li su ovo izgradjeni projekti, U\C ili proposal?

WestEnd centar u Budimpesti, Polus u Bratislavi, Arena u Budimpesti, galerija i pozoriste u Budimpesti su izgradjeni.

Lakeside Park i Zagreb Arena su U/C.

Emonika City Center i Esplanada City Center su predlozeni.

Za Zagreb City Center ne znam.

„BLIC“ INTERVJU Džordž Bobvoš, direktor „Trigranita“ za Srbiju i Crnu Goru
Neka ponude „Prokop“ drugima
Is this guy trying to act dumb? Of course they counted only 5000 passengers passing through Prokop daily when the central station is currently located elsewhere. The tender documentation clearly says that 40000 people will pass through Prokop by 2021, once it has become the main station. There is nothing wrong with the documentation.

"Delta" diktira tempo
RADOVI na izgradnji Univerzitetskog naselja u novobeogradskom Bloku 67 napreduju i brže nego što je planirano. Jer, deo posla završen je mesec dana pre roka.

Vredni neimari uspeli su da odrade kompletan iskop, na pojedinim delovima zamene tlo - loš pesak kvalitetnim šljunkom, urade podložni beton, hidroizolaciju i postave čak 2.500 šipova koji će nositi temeljnu ploču ukupno 16 objekata, od kojih je 14 stambenih, a dve su poslovne zgrade. Te građevine imaće bruto površinu od 255.862 kvadrata.

Za projekat je zadužen konzorcijum koji čine "Delta M grupa" i "Hipo grupa", a izgradnjom rukovodi "Delta invest". Procenjuje se da će samo građevinski deo posla koštati investitora najmanje 130 miliona evra. Na jesen bi kako se očekuje mogla da krene prodaja ukupno 1.800 stanova u koje će se vlasnici useliti posle Univerzijade 2009. godine.

- Na gradilište smo ušli pre dva meseca i do sada odradili veliki posao - kaže prof. dr Dragan Buđevac, direktor "Delta investa". - Samo naselje čini šest građevinskih parcela sa ukupno 16 objekata. Osim dve poslovne zgrade i u svim stambenim objektima prizemlje je rezervisano za poslovni prostor. Takođe, zgrade će imati i jedan nivo podzemnih garaža. Prvi objekat biće završen u maju 2008. godine, a poslednji godinu dana kasnije. Da bi se rokovi izgradnje poštovali, angažovali smo ukupno osam građevinskih firmi od kojih je jedna iz Republike Srpske. Posao je podeljen tako da svaka firma gradi po dva objekta. Ukoliko se desi bilo šta neplanirano u rezervi imamo još šest firmi.

Pravila, koja su neimari preuzeli ugovorom, su vrlo oštra. Kako objašnjava profesor Buđevac, postoje prolazni datumi, odnosno rokovi do kada određeni radovi moraju da budu završeni. Ukoliko izvođač zakasni, dobija pismenu opomenu i rok od sedam dana da obavi ono što je trebalo. Ako ni tada ne ispuni obaveze biće izbačen sa gradilišta, platiće penale i još - na njegov teret biće uveden novi izvođač. Pravila su jasna i zasada ih svi poštuju.

- Za devet godina "Delta invest" je izgradila više od 450 objekata i nijedan nije kasnio, a neki su završeni i pre roka - kaže profesor Buđevac. - Autor Univerzitetskog naselja je Milutin Gec, a glavni projekat odradio je "Mašinoprojekt" iz Beograda.

Izvođači radova su beogradske firme "Deneza M", "Montera", "Građevinar Kocić", "Eksing", "Gradina", "Ratko Mitrović" zatim paraćinski "Grading" i banjalučki "Integral". Trenutno je na gradilištu 420 radnika , a kada se "izađe na kotu nula" biće ih 1.200.

DELTA SITI

NAJVEćI i najmoderniji šoping mol na ovim prostorima "Delta siti" u novobeogradskom Bloku 67, pored Univerzitetskog naselja, biće završen 1. novembra, kaže profesor Buđevac. Trenutno se odvijaju zanatski radovi i privodi se kraju fasada, a od 24. avgusta ulaze i 64 zakupca, koji će sami opremiti već zakupljeni prostor.
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=107456&datum=2007-08-18

Mishko nas,ocigledno,nece izneveriti:)

pa sad Beograd nema kapacitet da po celom NBG budu oblakoderi kao na Menhetnu...

Ko kaze?

Izgleda da su svi zaboravili na priobalni deo Save: Staro sajmiste,potez od Brankovog mosta do Gazele + one silne kucice koje se protezu sve do Continental Hotela i Hyatt-a, i potez od Gazele do Toplane na NBG...

Bice kula...samo za pocetak da se strpimo da ode Bobic... :)

Danas u novinama Bobic tvrdi da grad nema nista protiv Prokopa

Uskoro otvaranje "Delta sitija"
17:50 | Izvor: Beta
Tržni centar "Delta siti 67", u koji je kompanija Delta holding uložila oko 75 miliona evra, biće zvanično otvoren 1. novembra.

Najveći trgovinski centar na Balkanu je površine 87.000 kvadratnih metara i nalazi se u novobeogradskom bloku 67, a imaće hipermarket, više od 130 radnji, zabavni deo sa multipleks bioskopom sa šest sala, kuglanu, restorane i kafeterije, najavio je direktor Delta investa Dragan Buđevac.

Buđevac je agenciji Beta rekao da su svi lokali izdati i da će 64 zakupca početi od 24. avgusta da priprema iznajmljeni prostor za početak rada.

"U trgovinskom centru će biti biti zastupljeni svi najveći svetski brendovi, među kojima i nekoliko brendova kompanije Delta", naveo je on i dodao da je interesovanje za zakup bilo veoma veliko tako da za svaki lokal nadmetalo po četiri zakupca.

Kako je ranije najavljeno, u Delta sitiju će biti i moderan multipleks bioskop grčke kompanije Ster sinemas, koji će imati šest klimatizovanih sala, kapaciteta od 100 do 300 mesta sa ekranima od "zida do zida", koji onemogućuju gubitak kvaliteta boje i slike.

Izgradnja je najvećim delom finansirana iz kredita od 51,8 miliona evra koji su zajednički obezbedile beogradska Banka Inteza, Privredna banka Zagreb i Všeobecna uverova banka iz Slovačke.

Samo da kažem da ima great update na beobuildu. :okay:

Samo da kažem da ima great update na beobuildu. :okay:

Finally :D :okay:

^^Posebno mi se svidja ova zgrada. Super pogled. :okay:
http://www.x-build.net/4images/data/media/1/Apartmani_bl.19.jpg

Cenrotekstil-ovu zgradu cini mi se nisu renovirali :ohno:
Mogla je koja fotka vise od one Grawe zgrade; ali ostali projekti mi se izuzetno svidjaju i brzo napreduju:)

Energoprojektu ponuda za Prokop
Izgradnja Prokopa Energoprojektu?
14:44 | Izvor: Beta
Beograd -- Pregovori sa kompanijom Trigranit na tenderu za izgradnju železničke stanice Prokop su proglašeni neuspešnim.

Generalni direktor Železnice Srbije Milanko Šarančić je kazao da je za 30. avgust zakazana sednica Komisija za odabir najboljih ponuđača na kojoj će biti odlučeno da li će početi pregovori sa drugoplasiranim ponuđačem na tenderu - beogradskim Energoprojekt holdingom.

Šarančić je objasnio da su pregovori sa Trigranitom okončani jer je ta kompanija imala zahteve koji su prevazilazili okvire tendera, posle čega je odlučeno da se u skladu sa tenderskom i licitacionom dokumentacijom razmotri mogoćnost pregovora sa drugoplasiranim.

"Licitaciona dokumentacija ostavlja mogućnost da se pozove drugi najbolji ponuđač i ja očekujem da ćemo 30. avgusta na sednici komisije Upravnog odbora imati pozitivnu odluku da pozovemo Energoprojekt da uđe u pregovore", kazao je Šarančić.

On je objasnio da bi u tom slučaju bilo realno očekivati da pregovori budu zaključeni do kraja godine potpisivanjem konačnog ugovora sa tom građevinskom kompanijom, a da bi radovi mogli da počnu najkasnije na proleće sledeće godine.

Osvrćući se na pregovore sa kompanijom Trigranit, generalni direktor Železnice je kazao da su oni bili intenzivni i da je pokušavano pronalazenje najboljeg rešenja, koje bi bilo u okviru uslova predviđenih tenderom.

Železnice Srbije i mađarska kompanija Trigranit potpisali su 13. juna prošle godine opšti ugovor o završetku izgradnje železničke stanice Prokop vredan oko 170 miliona evra, koji je predviđao završetak izgradnje stanice i dobijanje prava na korišćenje 128 hiljada kvadratnih metara poslovnog prostora na stanici.
Trigranit je, međutim, imao nekoliko zahteva koji su prevazlizili ta ograničenja, od kojih se jedan odnosio i na dobijanje prava učešća u izgradnji savskog amfiteatra, na mestu sadašnje železničke stanice, što je bilo nemoguće, rekao je Šarančić.

"To je nešto o čemu ne možemo da sada razgovaramo, to je nadležnost ne samo Železnice nego i grada, uz saglasnost Vlade Srbije i to je potez o kome može da se razgovara kad počne izmeštanje stanice", precizirao je on.

Prema njegovim rečima, Železnica je bila spremna da prihvati zahtev Trigranita za proširenjem broja parking mesta, a tadašnje Ministarstvo za kapitalne investicije je htelo da pomogne u sprovođenju njihovog predloga da se Prokop saobraćajno poveže sa Bulevarom kralja Aleksandra i autoputem.

Šarančić je rekao da Železnica nije ni mogla niti je to bila njena nadležnost da posle 13. juna prošle godine učestvuje u pregovorima Trigranita i grada oko naknade za gradsko građevinsko zemljište jer je to u nadležnosti grada.

On je ocenio da bi gradska uprava pri odluci o naplati te naknade trebalo da uzme u obzir da bi Beograd završetkom Prokopa dobio modernu železničku stanicu i novi sadržaj, zbog čega bi u skladu sa svojim mogućnostima mogla da koriguje stav oko visine naknade.

Generalni direktor Železnice je istakao da je Prokop dugoročno planiran kao glavna železnička stanica u Beogradu i da ima uveravanja od gradskog arhitekte Đorđa Bobića da nije zastupao stav da će centralna stanica biti na Novom Beogradu.

Šarančić je kazao da Železnica nije mogla da od Trigranita naplati bankarsku garanciju od milion evra, jer je ona prestala da važi 30. septembra prošle godine, kada je istekao rok za potpisivanje konačnog ugovora sa tom kompanijom.

Energoprojekt: Odazvaćemo se pozivu

Trigranit se neće žaliti
Kompanija Trigranit neće se žaliti na odluku Železnica Srbije da prekine pregovore o sklapanju konačnog ugovora za izgradnju železničke stanice Prokop, kažu u toj građevinskoj firmi. U Trigranitu kažu da ta kompanije više nema nikakve obaveze prema srpskom javnom preduzeću. Izražavajući zadovoljstvo što su "konačno dobili odluku Železnice Srbije", u Trigranitu su Železnici poželeli "sreću u pronalaženju novog partnera koji će im pomoći da završe stanicu prema svom planu".
Izvršni direktor Energoprojekt holdinga Miodrag Zečević je izjavio da će se ta kompanija odazvati eventualnom pozivu na pregovore o zaključenju ugovora o izgradnji železničke stanice Prokop u Beogradu.

Zečević je kazao da ta kompanija za sada nije dobila poziv za pregovore, kao i da nema nikakve kontakte sa članovima Komisije za izbor najboljeg ponuđača.

"Što se nas tiče tenderska procedura se normalno sprovodi, možda se malo odužila, ali mi mirno čekamo na odluku Komisije, koja treba da odluči da li će nastaviti pregovore sa nama ili će možda poništiti tender. Sve odluke su na njima", kazao je on.

Zečević je istakao da je Energoprojekt holding spreman da pregovara o uslovima zaključenja ugovora, medju kojima i o naknadi za gradsko gradjevinsko zemljište, broju parking mesta i pristupnim saobraćajnicama.

On je kazao da je ta kompanija planirala da komercijalno-poslovni centar na ploči ne gradi svojim novcem, već kreditima banaka, i izrazio očekivanje da oko toga neće biti problema i da će dobiti podršku bankara za sprovodjenje takvog plana.

Beovoz u sistemu javnog prevoza

Beograd -- Od 1. januara sledeće godine železnički sistem Beovoz bi trebalo da bude integrisan u tarifni sistem javnog prevoza Beograda.

Sastanak predstavnika grada i železnice zakazan za 5. septembar

Generalni direktor Železnica Srbije Milanko Šarančić je kazao da su u toku pregovori o uključenju sistema Beovoz sa čelnicima gradske uprave, navodeći da postoji razumevanje da se železnica uključi u jedinstven tarifni sistem Beograda.

To znači da bi markice za prevoz Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd važile i za Beovoz.

Šarančić je kazao da je za 5. septembar zakazan sastanak na kojem će predstvnici grada i železnice raspravljati o pitanjima važnim za funkcionisanje železničkog saobraćaja u Beogradu.

"Razgovaraćemo o Savskoj ulici, o pančevačkom mostu, o sistemu Beovoz, Prokop će biti jedna od tema i očekujem da zauzmemo zajedničke stavove i dogovorimo dinamiku realizacije odredjenih projekata", rekao je generalni direktor Železnica Srbije.

^^Posebno mi se svidja ova zgrada. Super pogled. :okay:
http://www.x-build.net/4images/data/media/1/Apartmani_bl.19.jpg

Evo, onda da častim jednom slikom pre update Belville+DeltaCity na Beobuild-u :

http://img391.imageshack.us/img391/2434/picture032bi0.jpg

Opa ovde se bas radi pun gas :okay:

Ima u novom NIN-u poduzi intervju sa Bobicem,al' me sad mrzi da ga citam...

Meni ovo sa renderinga i ovo što je na kraju ispalo sa Centrotextilom uopšte ne liči

http://www.x-build.net/4images/data/media/2/centrotextil.jpg

http://www.x-build.net/4images/data/media/33/Centrotextil_19.avg_07_1.3.jpg

U suštini, ne bi izgledalo tako loše kada bi se umila fasada. Nego, da li se radi ono što je prvobitno predviđeno (što piše na beobuildu), znači atrijum za šoping centar...ili je to to...???

Ne lici zbog zahteva gradskog arhitekte koji je izdejstvovao promenu plana

Centrotextil projekat je propao. Kad su već nešto radili na toj zgradi što nisu stavili čistiju fasadu, i sklonili one braon roletne. Mogli su instalirati jedan klima uređaj na krovu i skloniti one s fasade.:ohno: A šta ću ponavljati, o ovome smo sto puta pričali.

Centrotextil projekat je propao. Kad su već nešto radili na toj zgradi što nisu stavili čistiju fasadu, i sklonili one braon roletne. Mogli su instalirati jedan klima uređaj na krovu i skloniti one s fasade.:ohno: A šta ću ponavljati, o ovome smo sto puta pričali.

Propao jeste, ali ne zbog razloga koje ti iznosis. Tragedija je sto braon roletne nisu stavili i na nadzidanom delu, a bele roletne retko gde mogu da se uklope (na uglu general zdanove i srpskih vladara ima jedan sjajan primer koliko su odvratne), osim toga trebalo bi i da su novi okviri prozorski braon - ali to je onaj stari srpski kompleks sa belom bojom, verovatno iz vremena kada su ljudi krecom dezinfikovali stale i ostale zidove :nuts: . Fasada je skroz ociscena, a mislim da ranije nije ni bila pdoeljena na pravougaonike (sto mi je na toj zgradi bljak), tako da je izgleda cela fasada uradjena iznova.

Sve u svemu, ta zgrada je ispala tako jadno kako jeste iz dva razloga: prvo, sam taj projekat iz 80ih je upitnog kvaliteta, a drugo i kljucno, da je zgrada uradjena 80ih sigurno ne bi bila ovako ruzna kao sada, jer 80ih sigurno ne bi bila stavljena celicna konstrukcija i prefarbana u belo, vec bi smo mozda mogli da ocekujemo neku fensi aluminijumsku zlatkasu oplatu, kao u susednoj SAT-zgradi, drugo, stakla sigurno ne bi bila dizel-plava, vec verovatno u nekom braon tonu sto bi se super uklopilo i sa bojom fasade i sa aluminijskom konstrukcijom.

Ljudi moji, da se razumemo, da je Bobic mislio da je onaj projekat predimenzioniran (sto nije daleko od istine), mogao je da trazi da se smanji za jedan sprat, ili da se izradi skroz novi a prema prihvatljivim gabaritima. Poenta je medjutim sto se Bobicu ocigledno ovo ruglo svidja i izgleda da je bas i insistirao na ovom projektu, a to je jedna veeeeeeeeelika tragedija. Nije on los covek, rekao bih, ali jednostavno nije kapacitet i nema stila.

^^
Ja opet mislim da je zgrada izgradjena ovako dole opet bi bila ružna, zato što nisu ništa promenili u donjem delu zgrade.
http://www.x-build.net/4images/data/media/2/centrotextil.jpg

Stvarno je lose ispalo. Pojavila se med Svrbima neka manija plavih stop-sol stakala i brisoleja na sve strane. Bem ih v usta. Pa kad ...nadjes zodno mesto ti brisolej posadi... :{

Beobuild TV - "Zemun Glavna Ulica and Quay" :


http://img527.imageshack.us/img527/4336/zmnunkeyzn9.jpg (http://www.beobuild.net/news.php/183.html?go=)

Dragane, iskreno ne znam kako da ti se zahvalim za ovaj video. Ovo je nesto najlepse sto sam ikad video iz mog Zemuna:yes:

Hvala, zemunac :)
Ostalo je još skoro toliko (~7min.) snimaka sa starog keja
od Distribucije do Šarana, koji je više turistički, pa ga režija
nije ubacila ovaj put.
Ako neko zna i hoće da napravi takav
jedan filmić, mogu da mu pošaljem linkove za skidanje. :)

Beograd će imati dva Zoo vrta!

Postignut dogovor da u „Vrtu dobre nade“ ostanu samo manje životinje, a velike presele izvan grada

Autor: M. JANKOVIĆ | 25.08.2007 - 10:27

Grad i Vuk Bojović složili su se u načelu da se, pored postojećeg Zoo vrta, izgradi još jedan sa drugim sadržajima. Vuk Bojović smatra da sadašnji vrt, kao spomenik jednog vremena, mora ostati tu gde je, a da na drugoj lokaciji treba izgraditi veći. Ideja Grada je da to bude „safari park“, a gde će se on nalaziti i koje će životinje tu biti smeštene, uskoro će odlučiti stručna komisija.

- Na Kalemegdanu treba da ostanu „laki sadržaji“. Grad će finansirati rekonstrukciju bedema, a za kaveze će se pobrinuti Vrt. Neće biti dodatnih žica, ni rešetki, verovatno će kavezi biti obezbeđeni strujom. To ćemo finansirati sami ili uz pomoć sponzora, a možda će i Grad „uskočiti“. - kaže Vuk Bojović.
Pomoćnica gradonačelnika Gorica Mojović potvrđuje da novac nije problem i da će Grad pomoći Vrtu oko obezbeđivanja kaveza. Ona ističe da postoje tri problema, a to su zaštita Zoo vrta kao kulturnog dobra, smeštaj životinja i status Vrta kao društvenog preduzeća.
- Kada Republički zavod za zaštitu spomenika proceni stanje na terenu, gradska vlast će finansirati rekonstrukciju bedema u i oko Vrta. Nećemo seliti kompletan Zoo vrt, već će se neke životinje preseliti u „safari park“ čiji izgradnju planiramo. On će najverovatnije biti u Surčinu, ali o tome još treba da se razgovara. Surčin je predlog urbanista, međutim odluku će doneti mnogo šira stručna komisija. Konsultovaćemo biologe, veterinare, Međunarodnu organizaciju zoo vrtova, Vuka Bojovića i druge stručnjake za zaštitu životinja- objašnjava Gorica Mojović.
Po njenim rečima, životinje kojima odgovara gradski ambijent ostaće na Kalemegdanu, gde će biti edukativni centar za škole. Druge životinje će preseliti u „safari park“ čija površina će biti između 20 i 30 hektara. Komisija će se sastati uskoro, možda već sledeće nedelje. Status Zoo vrta kao društvenog preduzeća više ne odgovara zakonskim propisima. Želja Grada je da on postane javno gradsko preduzeće.
Inače, na Internetu se povodom tragedije u Beo Zoo vrtu razvila polemika u kojoj je on nazvan Vrtom bez nade. Javili su se predstavnici nevladinih organizacija koji se protive postojanju zoo vrtova. Merit Klifton, urednik časopisa „Animal people“, smatra da je vrt u Beogradu jedan od najgorih u svetu, te da ako ne može da obezbedi medvede, ne treba uopšte ni da ih ima.

Inace u mnogim gradovima su velike zivotinje izmestene u takve zoo vrtove van grada. Recimo London.

Onda to izgleda ovako:
http://farm1.static.flickr.com/145/429718039_b815347abf.jpg

umesto ovako:
http://img401.imageshack.us/img401/634/26933540919be050052hi3.jpg

Detalj sa gradnje u bl.67

http://img521.imageshack.us/img521/3998/rad2oo2.jpg

Centrotextil projekat je propao. Kad su već nešto radili na toj zgradi što nisu stavili čistiju fasadu, i sklonili one braon roletne. Mogli su instalirati jedan klima uređaj na krovu i skloniti one s fasade.:ohno: A šta ću ponavljati, o ovome smo sto puta pričali.

Ispalo je tragicno... Trebalo je samo podici zgradu za 2 istovetna sprata tako da izgleda kao da nije ni bilo nadogradnje i eventualno u centralnom delu staviti jednu kupolu sire osnove, za gvozdenom konstrukcijom a pokrivenom providnim staklom...

Zalosno je da arhitekte imaju tu potrebu da izmisljaju toplu vodu umesto samo da elaboriraju ono sto vec postoji...

A vidi se kakav je moralni nivo investirora po tome sto se nije mogao isprsiti za 2-3 hiljade evra da zameni roletne na zgradi... ( ipak su to 4-5 vecera u dobrom restoranu)...

Nije dovoljno sto su Terazije ubijene 1946, sada treba gaziti i po njihovom lesu.. :(

Ispalo je tragicno... Trebalo je samo podici zgradu za 2 istovetna sprata tako da izgleda kao da nije ni bilo nadogradnje i eventualno u centralnom delu staviti jednu kupolu sire osnove, za gvozdenom konstrukcijom a pokrivenom providnim staklom...

Zalosno je da arhitekte imaju tu potrebu da izmisljaju toplu vodu umesto samo da elaboriraju ono sto vec postoji...

A vidi se kakav je moralni nivo investirora po tome sto se nije mogao isprsiti za 2-3 hiljade evra da zameni roletne na zgradi... ( ipak su to 4-5 vecera u dobrom restoranu)...

Nije dovoljno sto su Terazije ubijene 1946, sada treba gaziti i po njihovom lesu.. :(
uh, uh, ni manje ni vise nego ubijene 1946... a pre rata su Terazije bile, moze se slobodno reci ruglo jedno u kome su sa jedne strane bile reprezentativne zgrade. a sa druge udzerice i u sredini fontana daleko ispod proseka evropskih fonatana... sve u svemu, Terazije 30ih nisu ono sto se vidi na starim fotkama koje snjimaju samo jedan deo vec jedna prljava i blatnjava stvarnost. Pre 30ih ni da ne govorim.

A vidi se kakav je moralni nivo investirora po tome sto se nije mogao isprsiti za 2-3 hiljade evra da zameni roletne na zgradi... ( ipak su to 4-5 vecera u dobrom restoranu)...


2000-3000 € za cijelu zgradu?

Ne znam kakve su cijene stolarije u Srbiji, ali roleta od PVC-a inaće košta kao pola prozora, a od Al-a i više. Na ovoj zgradi vidim preko 100 roleta samo na slici, što jednostrukih, što dvostrukih (dvostruke koštaju nešto manje od dvije jednostruke). Tako da mi ovo izgleda kao presmiješna cifra.

I jedna od najpoznatijih kuca za zivotinje koja je nasla svoje mesto u mnogim antologijama graditeljstva. Regents Park Zoo, Elephant House

http://www.artandarchitecture.org.uk/assets/aa_image/320/6/e/a/3/6ea37d49d27a3fd51921bdbf73f688d296cd8594.jpg

Izgleda da je Vuk posle ove tragedije popustio gradskim vlastima.
http://www.politika.co.yu/detaljno_arhiva.php?nid=38637&y=2007&m=8&d=24

Poydrav svima, danas sam se ukljucio u rad ovog foruma ... ne znam da li sam pogodio podforum ... evo mog pitanja: stanujem u Žarkovu, a radim u ulici Cara Dušana (Zemun), jednu stanicu od kamene opere ... s obzirom na najavljenu rekonstrukciju Gazele, već neko vrijeme razmišljam da na posao idem preko mosta u Ostružnici ... ono što ja ne znam (nikada nisam prošao tom trasom) jeste: gdje ću izaći kad pređem most (negdje u visini Surčina???) i kako dalje do Zemuna (i ulice Cara Dušana)? ... ako ima neko malo vremena i dobre volje, i pozanje ovaj pravac, bio bih zahvalan za informaciju ...

^^ izacices na autoput nekoliko km ispred aerodroma (ispred kada dolazis iz pravca ZG)... mislim da je najbolje da se kod zmaja iskljucis, krenes putem prema NS i onda gore, ugrinovackom do centra zemuna...

ne mogu da zamislim sta ce nastati kad se zatvori gazela, ali da je ova ruta koju si zamislio blizu, definitivno nije...

^^ izacices na autoput nekoliko km ispred aerodroma (ispred kada dolazis iz pravca ZG)... mislim da je najbolje da se kod zmaja iskljucis, krenes putem prema NS i onda gore, ugrinovackom do centra zemuna...

ne mogu da zamislim sta ce nastati kad se zatvori gazela, ali da je ova ruta koju si zamislio blizu, definitivno nije...
Hvala na odgovoru ... sad je malo jasnije ... znam da nije bliže, ali se nadam da će biti brže (vremenski) ... prosječno, vožnja do posla mi odnosi od 40 min do 1 sat i više (zimi) ... u slučaju najavljenih radova na Gazeli, to će sigurno biti i više ... s obzirom da vozim dizela, produženje relacije (km) i neću toliko osjetiti ... hvala još jednom, moraću jednom da prođem tim pravcem ...

od ade do novosadskog puta preko ostruznice ima 30ak kilometara, a standardnim putem 10km. To je ~1 litar goriva vise, a pola sata i puno nervoze manje

Delta na proleće počinje gradnju najvećeg tržnog centra
BEOGRAD, 26. avgusta 2007. (Beta) - Kompanija Delta holding počeće krajem proleća 2008. godine izgradnju novog tržnog centra u Beogradu na 320.000 kvadratnih metara, u koji će uložiti oko 300 miliona evra, najavio je direktor Delta investa Dragan Buđevac.

Kompleks će se graditi na beogradskoj Autokomandi, a sastojaće se od tržnog centra na 220.000 kvadratnih metara i dve kule bliznakinje na ukupno 100.000 kvadratnih metara, kazao je Buđevac agenciji Beta.

Prema njegovim rečima, za završetak izgradnje prve i najveće etaže tržnog centra biće potrebno između dve i dve i po godine, dok gradnja kula bliznakinja neće početi pre 2010. godine.

Buđevac je istakao da će to biti najveći tržni centar na Balkanu.

Delta holding će 1. novembra otvoriti prvi tržni centar Delta citi (city) u Beogradu, izgradnja drugog je počela u Podgorici, a planira da u glavnom gradu Srbije izgradi još dva tržna centra.

^^ wooow.....trzni centar na 220.000 kvadrata???? toliko otprilike ima i mall of the emirates u dubaiju, trenutno najvecni trzni centar na svetu (sa sve skijalistem)... doduse dubai mall u izgradnji ima oko 500.000, ali...

^^ wooow.....trzni centar na 220.000 kvadrata???? toliko otprilike ima i mall of the emirates u dubaiju, trenutno najvecni trzni centar na svetu (sa sve skijalistem)... doduse dubai mall u izgradnji ima oko 500.000, ali...

http://www.forbes.com/2007/01/09/malls-worlds-largest-biz-cx_tvr_0109malls_slide.html
220.000 je 2.60 miliona square feet, za usporedbu

U bre koliko ce to da bude!Dal je to uopste moguce

Inace u mnogim gradovima su velike zivotinje izmestene u takve zoo vrtove van grada. Recimo London.

Onda to izgleda ovako:
http://farm1.static.flickr.com/145/429718039_b815347abf.jpg



i onda dodje neki nas seljak na livadu i sacmarom ulovi slona :lol:
inace podrzavam ideju preseljenja zoo vrta jer je sadasnji zaista katastrofalan po same zivotinje

Recimo ovaj je malo veci ali koje su sanse da se u Beogradu skupi i 300.000 ljudi dnevno u TC :dunno:

Zhengjia Plaza
Location: Guangzhou, China
Year Opened: 2005
Gross Leasable Area: 3 million square feet
Has been known to attract over half a million shoppers on a good day.Another mixed-use space, the mall has a hotel and office tower in addition to retail stores.

A Dubai Mall ce imati 1,100,000 m² :nuts: ali i 220000 je ogromno ako je to povrsina prostora za izdavanje u TC tj. ako ne racunaju ceo objekat u taj broj.

Nasao sam podatak da kroz Varsavski "Arkadia" centar, inace najveci TC ne samo u Poljskoj nego u celoj Centralnoj Evropi, prodje izmedju 40k-50k ljudi na dan. Sto uopste nije tako puno.

Arkadia je otpr. iste velicine kao ovaj novi Delta mall...prostire se na 290k m2, a sam komercijalni prostor zauzima 110k m2.

A Dubai Mall ce imati 1,100,000 m² :nuts: ali i 220000 je ogromno ako je to povrsina prostora za izdavanje u TC tj. ako ne racunaju ceo objekat u taj broj.

nisam siguran sta je uracunato u tu cifru... uglavnom mall of the emirates u svom sastavu ima skijaliste i hotel kempinski sa 900 soba....

dubai sa šaržom i adžmanom ima nesto preko 2 miliona stanovnika, i trenutno ima bar 3 ogromna shopping malla (deira city centre, ibn-battuta mall, mall of the emirates) i gomilu nesto manjih (wafi, mercato...) i gigantski dubai mall u izgradnji....
naravno da se kupovna moc i life-style ne mogu porediti... ali mislim da bi BG mogao da proguta jedan takav mall (200-300.000 ljudi dnevno) pogotovo sto on ne bi opsluzivao samo BG, vec bi privlacio pola srbije...

ono sto ne bih voleo da se kod nas desi je da podredimo nacin zivota potrosackom sistemu i pocnemo svo slobodno vreme da provodimo po trznim centrima... a bojim se da sve ide ka tome...

Nasao sam podatak da kroz Varsavski "Arkadia" centar, inace najveci TC ne samo u Poljskoj nego u celoj Centralnoj Evropi, prodje izmedju 40k-50k ljudi na dan. Sto uopste nije tako puno.

Arkadia je otpr. iste velicine kao ovaj novi Delta mall...prostire se na 290k m2, a sam komercijalni prostor zauzima 110k m2.

to mi zvuci kao mala cifra... secam se podatka od pre par godina, po kojem je kroz novosadski spens dnevno prolazilo oko 30.000 ljudi... doduse, 95% njih je tamo samo u prolazu... posto je to najkraci put od centra prema univerzitetu

sa druge strane, pokusavam da zamislim 6 punih marakana kako se svakog dana guraju sa kesama i kolicima u 220.000 kvadrata, pa ne uspevam bas :)
verovatno su kinezi mislili na maksimalni hapacitet...

Pa dobro, evo podatak za jedan malo stariji i "radradjeniji" TC...Eaton Centar ovde kod mene u Torontu, verovatno najposecenija turisticka atrakcija u gradu. Na godisnjem nivou, kroz njega prodje 52 miliona ljudi. Sto je otprilike ~140.000 na dan.

http://www-public.tu-bs.de:8080/~y0016060/bilder/bild_gross/P9270152.JPG

Ali Guangzhou ipak ima vise stanovnika nego cela Srbija...

U Dubaiu se grade Dubai Mall - (1,100,000 m2) i Mall of Arabia (900,000 m2) s tim sto za Dubai Mall pise

It will cover a total area of more than 12 million ft² [1], with 10 - 15 individual smaller malls built inside it, consisting of 9 million ft² of shopping retail space (comprising of a total of more than 1000 stores). Featured attractions include the world's largest gold souk; the 850,000 ft² Fashion Island; one of the world's largest aquariums; an Olympic-sized ice skating rink; Oasis Fountain Waterfall; WaterFront Atrium;

A i taj South China Mall nije jedinstven jer ima sledece zone Amsterdam, Paris, Rome, Venice, Egypt, the Caribbean, and California.
pa to onda izgleda ovako u sred Kine
http://farm1.static.flickr.com/102/285657320_2920f13603.jpg

http://farm2.static.flickr.com/1420/1023592781_3d59ce2093.jpg

http://farm2.static.flickr.com/1067/1024447968_ec3efc8493.jpg




S obzirom da u Srbiji retko ko putuje a svi vole kic mislim da bi ovako nesto bilo pun pogodak :lol:

^^ ovi su jos gori od arapa
mislio sam da je ibn-battuta mall u dubaiju sa tematskim celinama (egipat, tunis, kina, persija) bez premca otisao najdalje...a sada vidim da sam pogresio :)

uh, uh, ni manje ni vise nego ubijene 1946... a pre rata su Terazije bile, moze se slobodno reci ruglo jedno u kome su sa jedne strane bile reprezentativne zgrade. a sa druge udzerice i u sredini fontana daleko ispod proseka evropskih fonatana... sve u svemu, Terazije 30ih nisu ono sto se vidi na starim fotkama koje snjimaju samo jedan deo vec jedna prljava i blatnjava stvarnost. Pre 30ih ni da ne govorim.

Lucifere NE LUPETAJ! :ohno:

uh, uh, ni manje ni vise nego ubijene 1946... a pre rata su Terazije bile, moze se slobodno reci ruglo jedno u kome su sa jedne strane bile reprezentativne zgrade. a sa druge udzerice i u sredini fontana daleko ispod proseka evropskih fonatana... sve u svemu, Terazije 30ih nisu ono sto se vidi na starim fotkama koje snjimaju samo jedan deo vec jedna prljava i blatnjava stvarnost. Pre 30ih ni da ne govorim.

Hmm, netacno... sporna strana je bila polupopunjena , udzerice su bile na mestu sadasnjih grozotnih bljuvotina : SPK ( kojom su jos zabarakadirali Nusicevu) i zgrada u kojoj je Mac....

ali ti ionako volis da pljujes po svemu, zar ne...

Tacno tako! Plus na mestu danasnje sanducare ( poslovne zgrade nekadasnje Invest banke), je bila velelepna trospratna zgrada sa mansardom ( pored zgrade nekadasnje "Izvozne banke" ) gde je pasaz ka Cumicevom.

Luciferu je verovatno bolja "solucija" sadasnjeg stanja Terazija koje vise lici na auto-put, nego na reprezentativni trg ,kakv je nekada bio...

Uostalom zasto je onda grad najavljivao vracanje Terazijama predratni izgled, nakon rekonstrukcije ( naravno kada se Terazije zatvore za saobracaj )...kao sto to rade i u kompleksu Starog i Novog dvora i posebno Dvorskog parka izmedju, kome je vec vracen izgled prema nacrtima iz 1935.

Verovatno je i to ruglo...

Uostalom evo i uporedjenja : 1935 - 2005 ( pritom fotka iz '35 nije u najboljem koloru )

http://i86.photobucket.com/albums/k93/zexland/Slike%20starog%20Beograda/Terazije1935-2005.jpg

Ljudi ne shvataju da Beograd vec 50 godina nema svoj glavni Trg, to su bile Terazije jos od doba Kneza Milosa kada je postavio svoju cesmu na mesto turskog vodotornja pa do ove slike ispod pred 2 sv rat, kakav Trg Republike... :ohno:

http://i105.photobucket.com/albums/m235/Vlastimir/18010949-1.jpg


Ovde se lepo vidi deo "sporne strane"...

http://i105.photobucket.com/albums/m235/Vlastimir/80000000.jpg

Bravo Nikola!

A evo i jos jednog malog objasnjenja za neupucene...

http://i86.photobucket.com/albums/k93/zexland/Slike%20starog%20Beograda/ResizeofTerazijeBeograd1932.jpg

BTW, ideja za Safari park u BGD mi se bas dopada...napokon ce one jadne ( velike ) zivotinje da pocnu normalno da funkcionisu...
Mada da se ja pitam...prvo bih za pocetak sklonio odrzavanje Beer festa sa sadasnje lokacije , jer masa skace po temeljima donjeg grada s'pocetka XV veka despota Stefana...a i 90% naravno to i ne zna...to ko je dozvolio JE CIST BEZOBRAZLUK i nepostovanje kulturnog nasledja...NIKO ne moze da kontrolise na stotine hiljada pijanih ljudi....

Beer fest bih prebacio na Usce...tamo moze da se skace do mile volje....

Ne vidim po cemu su te jednospratnice bolje od sadasnjih posleratnih zdanja?

^^ Ni ja, slazem se da Terazije mogu mnogo bolje da izgledaju, da su nekada izgledale svetski i jako lepo, ali ne verujem da je moguce da se to vrati posebno zbog posleratnih zgrada koje su sada na mestu ovih kucica.

Posleratne zgrade na terazijama su sasvim ok, samo ih treba srediti a i to ce se dogoditi jednog dana. Mozda sto kazes autoput jeste ruzniji od ove varijante sa cesmom, ali Terazije su prometna ulica i trebalo bi preusmeriti saobracaj na razne strane i tunele kada bi se uradilo ovako nesto kao pre.

Ma pustite kucice, naravno da to nije prihvatljivo stanje, ali se moglo zameniti sa tri zgrade. A trospratnici se mogao dodati jedan sprat i bila bi visinski uskladjena. A pored nje je pred 2 sv rat bila izgradjena jedna petospratnica u modernistickom stilu, ciji su ostaci cudesno uglavljeni izmedju zgrade bivse Invest banke i bezoblicne grozote, poznatije kao Savezna privredna komora.

Ovde je pre svega rec o unistenoj koncepciji Trga.

http://www.x-build.net/4images/data/media/1/26.Avg._024.jpg

Last updates by Beobuild.net (http://www.beobuild.net)

http://www.x-build.net/4images/data/media/1/26.Avg._045.jpg

Napred-Grawe Offices in Blok 26

Ljudi ne shvataju da Beograd vec 50 godina nema svoj glavni Trg, to su bile Terazije jos od doba Kneza Milosa kada je postavio svoju cesmu na mesto turskog vodotornja pa do ove slike ispod pred 2 sv rat, kakav Trg Republike... :ohno:

http://i105.photobucket.com/albums/m235/Vlastimir/18010949-1.jpg

Gde je ova lepa zgrada pored Moskve na levu stranu? :cry: Sad su tu neke zapuštene jednospratnice. :ohno:
Btw-Hoćemo stari izgled Terazija!

Zar ovde nije tema " Beograd - Praćenje gradilišta " ?

Last updates by Beobuild.net (http://www.beobuild.net)

Zar ovde nije tema " Beograd - Praćenje gradilišta " ?

Last updates by Beobuild.net (http://www.beobuild.net)

Forgot to mention, another Great update Dragane, :okay:

Tacno tako! Plus na mestu danasnje sanducare ( poslovne zgrade nekadasnje Invest banke), je bila velelepna trospratna zgrada sa mansardom ( pored zgrade nekadasnje "Izvozne banke" ) gde je pasaz ka Cumicevom.

Luciferu je verovatno bolja "solucija" sadasnjeg stanja Terazija koje vise lici na auto-put, nego na reprezentativni trg ,kakv je nekada bio...

Uostalom zasto je onda grad najavljivao vracanje Terazijama predratni izgled, nakon rekonstrukcije ( naravno kada se Terazije zatvore za saobracaj )...kao sto to rade i u kompleksu Starog i Novog dvora i posebno Dvorskog parka izmedju, kome je vec vracen izgled prema nacrtima iz 1935.

Verovatno je i to ruglo...

Uostalom evo i uporedjenja : 1935 - 2005 ( pritom fotka iz '35 nije u najboljem koloru )

Zato sto se radi o problemu koji znatno prevazilazi konkretno pitanje uredjenja Terazija, ili platoa izmedju dvorova, a svodi se na to da je sve sto su uradili "komunisti" za 50 godina šit, te da zato treba vracati toboznji predratni izgled svemu i svacemu jer je tada sve bilo bolje. Tako su navodno rekonstruisali studenjak po projektu od pre rata i predratnog izgleda radi posekli svo drvece (zvanicno objansjenje Zavoda), a onda se ispostavilo da ima predratnih slika na kojima ima tog drveca samo je malo pa se jedva vidi, nakon cega su po hitnom psotupku psoadili drvece :nuts:

Jos jedan primer te predratne idele je zgrada pored narodne skupstine koja je dokaz na u zavodu rade neznalice. Ta zgrada je pre rata bila dosta niza i uradjena u stilu akademizma sa farbanom rozikastom fasadom sto je uobicajena tehnika kada je taj stil u pitanju. Posle rata ona je kao i susedne zgrade znatno nadzidana kako bi bila u ravni sa zgradom agrarne banke i pritom joj je fasada transformisana u neki vid modernizma, kome farbane fasade ne pristaju. Prilikom nedavnog vracnja "originalnog izgleda" posto naravno nisu mogli da skrate zgradu, resilu su da je okrece u roze i time napravili ruglo jer se modernisticke zgrade po pravilu ne krece. :ohno:


Niti se vidi na postavljenim slikama sporna strana, niti cete naci razglednicu na kojoj se ona u celosti vidi, vec to mozete videti samo na privatnim slikama. Suprotna strana Terazija je izgledala kao konjusarsko dvoriste, kao sto sada izlgleda onaj mali blok u Srpskih vladara posle Cvetica. Opticka sirina koju danas imaju Terazije postignuta je tek stvaranjem luka sa leve strane gledano od Trga republike. Pritom ta zgrada uopste ne lici na klasicnu komunisticku zgradu.

Pritom objektivno, Terazije pre 2. svetskog rata, nisu NISTA POSEBNO, i to zna svako ko je imao priliku malo da vidi svet. Sa time se prosto treba pomiriti. Kao sto nije nista posebno ni ona fontanica izmedju dvorova. Iskreno, mislim da je veca znamenitost Beograda (kakva-takva) bio njegov grb od cveca nego ta fontana koja se nalazi malo ispod mesta na kome je on do njenog vracanja bio. Mislim da niko pametan ne bi mogao da kaze zasto se taj grb vise ne pravi - verovatno zato sto ga nije bilo pre rata.

Konacno, Terazije su danas prilagodjene modernim zahtevima saobraocaja, kao sto su mnogi lokaliteti u gradovima sirom sveta, a narocito u bombardovanjem razorenim nemackim gradovima.

Sve u svemu, bolje bi nam bilo da razimljasmo kakvim savremenim sadrzajima mozemo da oplemenimo sliku grada jer takve sadrzaje Beograd - apsolutno nema. Ja sam totalno za to se Terazije rekonstruisu, pa i da se podigne u bombardovanju srusena zgrada pored hotela Moskve, mogu i da se nadzidaju one dve palatice pored... ali ljudi treba i nesto lepo nase da ostavimo. Manimo se starih razglednica, jadnih kruznih fontanica, postoje divne stvari koje grad moze da ima a koje u Beogradu jos nikada nisu postojale.

P.S. Beogradjani nikad nisu smatrali Terazije trgom.

Za kraj, evo za vas ljubitelje pradratnih Terazija u znak pomirenja jedna slike sa mojim dedom na Terazijama. Vreme je da se oprostomi od tih bastica i napravimo nase. pozz

Zato sto se radi o problemu koji znatno prevazilazi konkretno pitanje uredjenja Terazija, ili platoa izmedju dvorova, a svodi se na to da je sve sto su uradili "komunisti" za 50 godina šit, te da zato treba vracati toboznji predratni izgled svemu i svacemu jer je tada sve bilo bolje. Tako su navodno rekonstruisali studenjak po projektu od pre rata i predratnog izgleda radi posekli svo drvece (zvanicno objansjenje Zavoda), a onda se ispostavilo da ima predratnih slika na kojima ima tog drveca samo je malo pa se jedva vidi, nakon cega su po hitnom psotupku psoadili drvece :nuts:

Jos jedan primer te predratne idele je zgrada pored narodne skupstine koja je dokaz na u zavodu rade neznalice. Ta zgrada je pre rata bila dosta niza i uradjena u stilu akademizma sa farbanom rozikastom fasadom sto je uobicajena tehnika kada je taj stil u pitanju. Posle rata ona je kao i susedne zgrade znatno nadzidana kako bi bila u ravni sa zgradom agrarne banke i pritom joj je fasada transformisana u neki vid modernizma, kome farbane fasade ne pristaju. Prilikom nedavnog vracnja "originalnog izgleda" posto naravno nisu mogli da skrate zgradu, resilu su da je okrece u roze i time napravili ruglo jer se modernisticke zgrade po pravilu ne krece. :ohno:


Niti se vidi na postavljenim slikama sporna strana, niti cete naci razglednicu na kojoj se ona u celosti vidi, vec to mozete videti samo na privatnim slikama. Suprotna strana Terazija je izgledala kao konjusarsko dvoriste, kao sto sada izlgleda onaj mali blok u Srpskih vladara posle Cvetica. Opticka sirina koju danas imaju Terazije postignuta je tek stvaranjem luka sa leve strane gledano od Trga republike. Pritom ta zgrada uopste ne lici na klasicnu komunisticku zgradu.

Pritom objektivno, Terazije pre 2. svetskog rata, nisu NISTA POSEBNO, i to zna svako ko je imao priliku malo da vidi svet. Sa time se prosto treba pomiriti. Kao sto nije nista posebno ni ona fontanica izmedju dvorova. Iskreno, mislim da je veca znamenitost Beograda (kakva-takva) bio njegov grb od cveca nego ta fontana koja se nalazi malo ispod mesta na kome je on do njenog vracanja bio. Mislim da niko pametan ne bi mogao da kaze zasto se taj grb vise ne pravi - verovatno zato sto ga nije bilo pre rata.

Konacno, Terazije su danas prilagodjene modernim zahtevima saobraocaja, kao sto su mnogi lokaliteti u gradovima sirom sveta, a narocito u bombardovanjem razorenim nemackim gradovima.

Sve u svemu, bolje bi nam bilo da razimljasmo kakvim savremenim sadrzajima mozemo da oplemenimo sliku grada jer takve sadrzaje Beograd - apsolutno nema. Ja sam totalno za to se Terazije rekonstruisu, pa i da se podigne u bombardovanju srusena zgrada pored hotela Moskve, mogu i da se nadzidaju one dve palatice pored... ali ljudi treba i nesto lepo nase da ostavimo. Manimo se starih razglednica, jadnih kruznih fontanica, postoje divne stvari koje grad moze da ima a koje u Beogradu jos nikada nisu postojale.

P.S. Beogradjani nikad nisu smatrali Terazije trgom.

Za kraj, evo za vas ljubitelje pradratnih Terazija u znak pomirenja jedna slike sa mojim dedom na Terazijama. Vreme je da se oprostomi od tih bastica i napravimo nase. pozz

http://img174.imageshack.us/img174/6851/terazijemp6.png (http://imageshack.us)

rekao si sve ;) :applause:

Nego, je l' zna neko gde je misteriozno nestala ona velika starinska bandera ispred SKCa? Neko ju je bukvalno odsekao.

Gde je ova lepa zgrada pored Moskve na levu stranu? :cry: Sad su tu neke zapuštene jednospratnice. :ohno:
BTW Hotel Moskva is closing down on October 1st for reconstruction.
“Moskvu” zatvaramo 1. oktobra, jer smo konačno dobili sve potrebne dozvole. Počinjemo prikupljanje tenderske dokumentacije za izbor najboljeg izvođača, a okvirni budžet za obnovu je do 15 miliona evra - kaže Veljko Kadijević, direktor hotela. - Novina je da ćemo od 132 napraviti 100 soba. Kompletna menjamo sve instalacije i posle 10 meseci ćemo imati novi hotel sa pet zvezdica. Nikakva prodaja hotela ne dolazi u obzir. Kad se hotel stabilizuje poslovno razmišljaćemo o svetskom lancu.
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=106894&search=Moskva&datum=2007-08-27

Понедељак, 27. aвгуст 2007.

У оквиру Зоолошког врта бесправно постављена 22 привремена објекта


Комунални инспектори Секретаријата за инспекцијске послове града започели су контролу привремених објеката на јавној површини специјалне намене, у саставу Зоолошког врта на Калемегдану. На локацији која представља културно добро од изузетног значаја за Републику Србију, бесправно су постављена 22 привремена објекта. Десет објеката су киосци, од чега су три у власништву Друштвеног предузећа „Зоолошки врт Београд” издата у закуп, а седам је постављено на основу уговора овог предузећа и власника киоска. Бесправно је постављено и десет конзерватора за сладолед, на основу уговора о закупу простора између ДП „Зоолошки врт Београд” и предузећа „Делјуг”, као и две летње баште (једна постављена уз киоск, а друга уз локал у зиданом објекту).

Комунални инспектори Секретаријата за инспекцијске послове су започели управне поступке у оквиру којих ће, после утврђивања потпуног чињеничног стања, за све објекте који нису постављени у складу са Одлуком о постављању привремених објеката на територији града Београда, као и Одлуком о постављању покретних привремених објеката на територији града Београда, предузети све мере из оквира своје надлежности (доношење решења за уклањање привремених објеката и подношење захтева судији за прекршаје).

Da li su ti ljudi normalni uopste? Kakve odluke, kakav raspored??? Pa taj prostor moze da uredjuje ZOO vrt kako hoce sve naravno dok ne ugrozava zidine i slicno. To bi bilo kao kada bi komunalna inspekcija usla u moju kucu i zakljucila da frizider koji drzim na terasi i dva stola i stolice u dvoristu nisu u skladu sa planom grada. Ili zamislite da komunalna inspekcija udje u Diznilend ili neki drugi zabavni park i pocne da kontrolise koliko ima aparata za kokice, pultova sa hranom i slicno. BOLEST.

Btw, muka mi je od tog gradskog plana za postavljanje basti - za turiste najatraktivnije i najposecenije baste u gradu proteklih godina koje su pritom odlicno izgledale morale su da se sprce zbog tog plana, kao sto su one pri dnu Skadarlije, ili na uglu Kralja Petra i Knez Mihailove, a sa druge strane postavljeni su improvizovani kiosci tamo gde ih nikad nije bilo u Beogradu niti ih je iko hteo - na Kalisu, na samim zidinama. Verovatno jos jedan slucaj da planove pravi neka tetka koja nije izasla iz kuce i otisla dalje od radnog mesta od '91 uz povremene sugestije Radmile Hrusranovic ko je dobar covek, te bi trebalo izmisliti neku atraktivnu kiosk lokaciju za njega na Kalemegdanu, jer jadan nema pare za lokal u centru - a dobar je.

Evo jos vesti o onim "Zlatnim vratima":) :

Israelis to Turn Bombed Belgrade Ministry into Mall
28 08 2007 Belgrade _ Israel’s Plaza Centers NV announced on Tuesday it will launch the development of a new shopping, entertainment and business centre in central Belgrade.


The new 100,000 square meters complex will replace the building of the former Yugoslav Federal Interior Ministry, which was heavily bombed during the 1999 NATO air war against Serbia, launched to end its crackdown on Kosovo Albanians.

“Plaza Centers N.V. will partner a local Serbian developer for the project, which is expected to have a gross development budget of 150 million euros,” the company said on its official web site.

The local partner, Total Holiday company, will also participate in the development with up to 15 per cent of its value while the project management will be rendered solely by Plaza.

“We are very excited to be taking our first steps into the Serbian market, where we believe our skills and experience in delivering large-scale mixed-use developments can produce significant value, both for our shareholders and for the centre’s tenants and visitors,” Ran Shtarkman, president of Plaza Centers N.V., said in the statement.

Plaza Centers N.V. is an emerging markets developer of shopping and entertainment centres. The Company is an indirect subsidiary of Elbit Medical Imaging Ltd.

Earlier this month the former police headquarters building was sold to Total Holiday for 29.1 million euros, following three unsuccessful bids launched by government’s Property Directorate.

In March, Austria’s Soravia Group purchased the building for 35 million euros but the deal was cancelled shortly after, following disagreements over the terms of contract between the Austrian company and the Property Directorate.

www.plazacenters.com

Nego, je l' zna neko gde je misteriozno nestala ona velika starinska bandera ispred SKCa? Neko ju je bukvalno odsekao.

Bandera je bila malo zardjala i pretila je da padne na glave ljudi, pa su je iz predostroznosti odsekli i obecali da ce postaviti istu. Samo sto moraju da urade kalup i izliju novu.

U vezi prethodnog...
Naravno da grad treba da se dopunjava novim sadrzajima u skladu sa vremenom ali ovde je rec o grubo urusenom konceptu Terazija koje je bilo nepotrebno.
Rekonstrukcija pojedinih devastiranih podrucja i unosenje novih savremenih sadrzaja u grad su 2 koncepta koja treba da se realizuju paralelno i ne vidim u tome nikakvo sukobljavanje. Ko je pominjao ikakvu iskljucivost??
Npr, JDP-u je vracena originalna fasada koju je imalo pozoriste Manjez u toj zgradi pre 2 sv rata ali je postavljena iza staklenog paravana i zgrada ima savremeno osmisljen ulazni deo...
Ili npr, zgrada Zepter-a u Kralja Petra, odlicno uklopljena u ambijent...
Problem je sto je tih kvalitetnih primera jako malo ostalo je samo devastirajuce, niskobudzetno smece... koje nice na svakom uglu u centru grada. To je naravno izraz nepostojanja svesti, postovanja i brige kod investitora, arhitekata, vlasti ali i gradjana...
Niko nije rekao da treba graditi pseudo-istorijske zgrade....
Rekonstrukcija Terazija: svakako, zgradu pored Moskve takodje, i nadograditi Anker i Atinu.. to bi bila prava star..
i... dosta, ovakve diskusije su mi postale zamarajuce.

Privatne kompanije nude poklon Beogradu
Uređenje Bulevara dr Zorana Đinđića
Autor: Svetlana Palić | 29.08.2007 - 12:03
http://img339.imageshack.us/img339/7450/bulevarym2.jpg
Nije uobičajeno kod nas da privatne kompanije nude pare za uređenje javnih površina, izgradnju parkinga, drvoreda i fontana.
Ipak, kompanija „Imel grup“ pokušava već duže vreme da ubedi gradsku i opštinsku vlast da se deo Bulevara dr Zorana Đinđića, između ulica Milentija Popovića i Proleterske solidarnosti, uredi, ulepša i obezbedi 250 novih parking mesta za rastuće potrebe sve većeg broja zaposlenih u tom delu Novog Beograda.
- Siguran sam da bi umesto izgorele trave i pasa lutalica koji se sada tu skupljaju, bilo mnogo lepše da dobijemo uređenu površinu sa drvoredima, fontanom i 250 novih parking mesta. Anketirali smo sve naše klijente iz ulice koji tu, kao i mi, imaju svoja predstavništva, poput Sosijete ženeral banke, Hipo Alpe Adrija grupe, Banke Inteza... i svi su spremni da daju donaciju da se tako nešto uradi - kaže za „Blic“ Mirko Urošević, direktor marketinga i prodaje „Imel grupe“.
Investicija se procenjuje na oko 15 miliona dinara. „Imel grupa“ je još 2004. svoju ideju prenela nadležnima.
- naša ideja je dobro prihvaćena u razgovorima sa predsednikom Opštine Novi Beograd Željkom Ožegovićem i glavnim gradskim arhitektom Đorđem Bobićem. Pošto je to javna površina, proceduru za uređenje trebalo bi da pokrenu gradske službe. Međutim, dalje od reči podrške ideji nije se odmaklo - kaže Urošević.
Gradski arhitekta Đorđe Bobić kaže za „Blic“ da donacija ne može da bude prihvaćena jer zavisi od plana postavljanja šina za laki šinski metro.

Metro na stubovima
Srednja traka Bulevara dr Zorana Đinđića rezervisana je za laki metro.
Detaljni plan regulacije te trase lakog metroa upravo je gotov i spreman za Skupštinu u septembru. Ostaje još da se donese konačna odluka da li će metro tim delom ulice ići po zemlji ili na stubovima, a ta odluka zavisi od studije koja se upravo radi - kaže Bobić koji dodaje da će izgradnja lakog metroa početi krajem sledeće ili najkasnije početkom 2009. godine.

A metro evo ga samo sto nije. Ne znam samo hoce li pre novi pasosi ili metro posto je i jedno i drugo trebalo da krene 2005. :bash:

a sad nemoj da seres sa pricama iz 2001.

Siguran sam da se sadasnji rok za prvu liniju BELAM, 2008-2012, stoji jos od 2006te, a mozda i ranije
Sto se tice pasaosa mislim da je to sad prilicno sigurno

Privatnici "kopaju" garaže
PROJEKAT izgradnje podzemnih javnih garaža u Beogradu finansiraće se prvi put privatnim kapitalom. Sredstva za izgradnju objekata, koji će rešiti problem parkiranja u prestonici, biće obezbeđena davanjem koncesije, ili putem privatnog korišćenja budućih garaža, uz obavezu finanasiranja izgradnje.
Stručni tim Skupštine grada, angažovan na izradi pravnog okvira i analizi uslova ponudili su oba načina, ne favorizujući nijedan. Oba imaju dobrih i loših strana, i bez obzira na izbor, preko njih će privatni kapital "uplivati" u obavljanje komunalnih poslova, što je kod nas izuzetno redak slučaj.
- Davanje koncesije potpuno je pravno regulisano, i već dugo se kod nas primenjuje - objašnjava Milija Lazarević, direktor pravne službe "Parking servisa", i član radnog tela. - Drugi model koji smo ponudili kod nas predstavlja nešto novo, iako je u svetu odavno u najširoj primeni. Reč je o korišćenju garaža od strane lica koja imaju obavezu da učestvuju u njenoj izgradnji. U ovom slučaju period korišćenja bio bi precizno određen, investitor bi bio Grad Beograd, dok bi vlasnici kapitala imali samo svojstvo finansijera. Po isteku roka korišćenja, objekti će biti vraćeni Gradu.

Ovaj model, prema njegovim rečima, daje mogućnost Gradu da se sam uhvati u koštac sa rešavanjem jednog od najbolnijih komunalnih problema, iako nosi i viši stepen odgovornosti. Kao primer može da posluži način organizacije privatnog gradskog prevoza, koji već nekoliko godina uspešno funkcioniše.
Jedan od osnovnih uslova na kojima predlagači insistiraju je namensko korišćenje garaža. Na ovaj način biće isključena promena delatnosti podzemnih objekata, tokom perioda korišćenja od strane finansijera. Da bi poduhvat uspeo neophodno je po usvajanju Plana javnih garaža koji se privodi kraju, svaku od predloženih lokacija detaljno analizirati.

- Isplativost, kapacitet, atraktivnost, uslovi i vreme korišćenja budućih garaža, samo su neki kriterijumi prema kojima će se baviti buduće analize - smatra Lazarević. - Načelan stav je da treba uvažiti tržišne uslove u kojima će ovaj poduhvat razvijati.

Predlog rešenja izgradnje podzemnih garaža u prestonici otvoren je do 5.septembra za sve primedbe i sugestije. Polovinom narednog meseca definisan predlog biće prosleđen zamenici gradonačelnika, a u "Parking servisu" očekuju da se na jesen nađe i pred gradskim odbornicima na usvajanju.

ISPLATIVOST
STRAHOVI korisnika da će cene parkiranja u podzemnim garažama u Beogradu poskupeti ukoliko njima budu raspolagali privatnici ne stoji. U "Parking servisu" smatraju da će tržište određivati cenu parkiranja.

- Svaki finansijer ima interes da što pre "izvuče" uložena sredstva - ističe Lazarević. - Previsoka cena parkiranja odbiće korisnike, tako da će i zarada biti slabija. Treba pritom imati u vidu da je vreme korišćenja garaže ograničeno, što isključuje dugotrajno eksploatisanje.

KONKURENCIJA
U PREDUZEĆU "Parking servis" ističu da se ne boje konkurencije, koja će im pripretiti ukoliko se nadležni opredele za ustupanje obavljanja parking usluga privatnicima, uz učešće u izgradnji garaža. Čelnici ove firme smatraju da je privatni kapital nezamenljiv prilikom ovakvih poduhvata, kao i da će konkurencija u svakom slučaju koristiti Beograđanima.
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=107986&datum=2007-08-29

Na adresama nekadašnjih industrijiskih pogona u centru niču stanovi i hoteli
Presvlačenje“ propalih fabrika

„BIP“ u Skadarliji, „Beko“ na Dorćolu, „IKL“ na Paliluli ili „Partizanka“ kod Vuka...To su bivše adrese nekad poznatih beogradskih fabrika na čijim placevima niču luksuzni stanovi, hoteli i poslovno-stambeni kompleksi.
- Sa stanovišta uređenja grada, to je dobar i poželjan proces. Privatizacija tih preduzeća omogućila je da se industrijska proizvodnja izmesti iz centralnog gradskog tkiva. Korist će imati svi: i Grad, od ubiranja naknada za gradsko građevinsko zemljište, i građani, koji će da dobiju infrastrukturu, i investitori koji će da zarade - ocenio je za „Blic“ gradski arhitekta Đorđe Bobić, dodajući da nije logično da fabrička postrojenja budu u centru grada i da sličan proces uskoro čeka ceo potez od Marine Dorćol do Ade huje, odakle će biti izmeštena Luka Beograd, Žito mlin, Fabrika hartije i druga industrija.

Fabrika „Partizanaka“ pretvorena u luksuzne stanove


„Oaza“ na temeljima „Partizanke“
Na temeljima fabrike čarapa „Ineks Partizanka“ u Ulici Ćirila i Metodija 8, u blizini Vukovog spomenika, nikao je 2005. godine luksuzan stambeni kompleks „Oaza“ gde kvadratni metar stana košta 2.400 evra. Gradnja je praćena čestim protestima bivših radnica „Partizanke“ koje smatraju da je njihova fabrika prodata jeftino, za 1,4 miliona tadašnjih nemačkih maraka.

Skadarlija čeka hotel
Posle niza propalih pokušaja da se proda kompleks BIP-a u Skadarliji, gde je naročito bilo sporono što je to nacionalizovana imovina industrijalca Bajlonija, plac od 1,5 hektara i 14.000 kvadrata u objektima prodat je prošle godine firmi „Star Immobilijare“ za 10,4 miliona evra. Novi vlasnik planira da zida hotel i moderan poslovno-tržni centar. Plac u Skadarliji polako se raskrčuje, ali gradnja još nije počela.

Izgoreli IKL
U novembru prošle godine, prilikom preseljenja mašina na novu lokaciju u Barajevo, izgoreo je pogon IKL-a u Ulici Knez Danolovoj 23-25. Plac je ubrzo prodat investitoru, prema nezvaničnim informacijama, za devet miliona evra. Takođe nezvanično, novi vlasnici planiraju da zidaju stambeno poslovni kompleks na placu veličine 1,42 hektara.

Bez „Beka“ na Kalemegdanu
Poslednja u nizu od fabrika u centru grada prodata je Beogradska konfekcija na Dorćolu u Bulevaru vojvode Bojovića 6-8. Grčka firma „Lamda divelopment“ platila je 55,8 miliona evra za plac od 4,33 hektara na najlepšem mestu u gradu. I oni planiraju da zidaju hotel i stanove.

Druga strana medalje
- Zatvaranje fabrika u centru grada veoma pozitivno utiče na životnu sredinu Beograda i doprinosi manjem zagađenju. Tamo, pak, gde se nastavlja proizvodnja, novi vlasnik dužan je da organizuje posao u skladu sa propisima o zaštiti životne sredine -rekao je za „Blic“ Branislav Božović, gradski sekretar za ekologiju. On je dodao da u gradu ima zagađivača, poput Livnice u Rakovici, ali i mnogo drugih, naročito fabrika boja, za koje gradske vlasti i ne znaju tačno gde su. Zato je u toku izrada Katastra rizičnih industrija, kako bi zagađivači bili evidentirani i proveravani.
Izmeštanje industrijskih postrojenja iz centra grada, gašenje fabrika i proizvodnje ima i svoju drugu stranu. Hiljade radnika ostalo je bez posla, mnogi su oterani bez socijalnog programa, u godinama kad nisu ni za penziju ni za novi posao. Borbu za svoja prava i vlasništvo nad akcijama upropašćenih preduzeća i dalje vode radnici „Ineks Partizanke“, „Beka“, „IKL“ i drugi.

Rakovica čeka kupca
Milion kvadrata zemljišta i još pola miliona kvadrata u objektima, u posedu je preostala dva neprivatizovana giganta u Rakovičkom basenu, „IMR“ i „21. maj DMB“.
- Opština je, da bi pospešila privatizaciju, dala zemljište u miraz ovim fabrikama. Kad budu privatizovane, verovatno će doći do preimenovanja zemljišta u komercijalne svrhe - rekao je za „Blic“ predsednik opštine Rakovica Bojan Milić.



http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=11670

Jedva cekam da vidim sta ce biti sa Bekom
Mislim, ako su dali 55 miliona evra za plac, onda investicija mora biti sigurno iznad 100, 150 miliona evra, ili mozda jos vise

http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=11670

Jedva cekam da vidim sta ce biti sa Bekom
Mislim, ako su dali 55 miliona evra za plac, onda investicija mora biti sigurno iznad 100, 150 miliona evra, ili mozda jos vise
They promised over 190 million Euros.

LAMDA Development SA announces that its 100% subsidiary company in Serbia, Property Development DOO, was the highest bidder in the open public contest for the sale of the property that was possessed by the company BEKO which was under the status of bankruptcy. The contest took place as an open auction and the bid reached 55,8 million euros. The property of 43.000 sq. m. is located at the centre of Belgrade. The total surface of the plot is expected to exceed 120.000 sq. m. whereas the works will commence when permits are finalised. The total investment amount is expected to reach 190 million euros.
http://www.lamda-development.net/online/ViewNews.aspx?MenuCategId=57&MenuModuleID=4&MenuModuleTable=Real_NeoCategory&LevelNo=1&NewsID=270&NewsCategoryID=4

Privatne kompanije nude poklon Beogradu
Uređenje Bulevara dr Zorana Đinđića


A metro evo ga samo sto nije. Ne znam samo hoce li pre novi pasosi ili metro posto je i jedno i drugo trebalo da krene 2005. :bash:



Mislim da je ovo dobar znak sto je odbijeno ovo, jer to znaci da se ipak nesto planira oko tog metroa. DA su prihvatili ja bih se licno zabrinuo, jer bi to znacilo da u sledecih dosta godina ne bi bilo nista od tog projekta.

Naravno moze to da se prihvati za neku drugu ulicu recimo treci bulevar :)

Trgovinski sud ponovo obustavlja rekonstrukciju zgrade u Makedonskoj
Dom omladine predaju kafedžiji
Autor: S.Tasić | 29.08.2007 - 12:05
http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/avgust/29/beograd/dom-omladine.jpg
Dve nedelje pošto je sudski izvršitelj Trgovinskog suda ustanovio da je Dom omladine gradilište i da zbog toga bilijar klub u njemu ne može da radi, stigla je druga privremena mera. Kafeu „Tačka“ dozvoljava se da radi. Gradski čelnic kažu da, za razliku od prošlog, ovaj put se neće suprotstaviti. Postupiće po sudskom nalogi i predati ključeve kafedžiji Đorđu Pavlovu.
Kako saznajemo, poslednjim rešenjem Trgovinski sud nalaže Domu omladine da otvori vrata glavnog i sporednog ulaza, skine katance i omogući Đorđu Pavlovu da nesmetano koristi deo centralnog hola, dela platoa ispred zgrade i magacinski prostor. Osim toga, troškovi izvršnog postupka biće naplaćeni, kako stoji u rešenju, „plenidbom novčanih sredstava“ koji će sa žiro računa Doma omladine biti isplaćeni na račun Samostalne ugostiteljske radnje „Kafea Tačka“, preduzetnika Đorđa Pavlova.
- To je tragično. Ne samo da kafedžija ne želi da izađe dok mu Dom omladine ne oprosti više od tri miliona dinara koje duguje za zakup, nego još treba i da mu plati. U obrazloženju stoji da Đorđe Pavlov ima ugovor iz 2001. godine, ali se nigde ne pominje da je on istekao. Pošto sud od nas praktično traži da Pavlovu predamo ključeve, ponašaćemo se po slovu zakona jer smo očigledno nemoćni i ne možemo da se borimo sa nebuloznim presudama Trgovinskog suda - kaže Gorica Mojović, pomoćnik gradonačlnika.
Kafeu „Tačka“ je ugovor sa Domom omladine istekao u martu ove godine. Međutim, njegova dugovanja prema ovoj instituciji su počela i ranije. Đorđe Pavlov tvrdi da mu je na ime zakupa traženo 4.000 evra što on nije mogao, niti želeo, da plaća, ali nije uspeo da sa rukovdstvom ove kuće nađe zajednički jezik i ustanovi uslove pod kojima će da se iseli.
- Na razumnu zakupninu od 2.500 evra bih pristao, ali ono što su tražili je bilo previše. Spreman sam da odem, ali pod uslovom da mi plate ono što sam uložio u renoviranje hola u prizemlju, a to je oko 46.000 evra - kaže Đorđe Pavlov dodajući da se sa rukovdstvom Doma omladine ništa ne može dogovori.
Sudija Zorica Tucakov nije ostavila mogućnost Domu omladine da se žali na rešenje o privremenim merama, iako je takva mogućnost postojala kod njene koleginice koja je donela prethodno rešenje vezano za bilijar klub. Sudiju Tucakov nismo uspeli da nađemo jer je na odmoru, a u Trgovinskom sudu kažu da u slučaju ometanja poseda zakon ne ostavlja prostor za žalbu na privremena sudska rešenja. Osim toga, u Trgovinskom sudu kažu da troškovi izvršnog postupka u svim slučajevima, pa i ovom, plaća onaj ko je tužen.

Kazna zbog kafića
Renoviranjem hola, Đorđe Pavlov je između ostalog napravio arkadne stubove kod požarnog stepeništa. Kad je došla protivpožarna inspekcija tražila je da se ti stubovi sklone o čemu je rukovodstvo Doma omladine nekoliko puta obavestilo Pavlova. Smatrajući ih delom svog enterijera, on se oglušavao o taj zahtev tako da je Dom omladine zbog toga jednom čak morao da platio i kaznu.
Visina zakupa
Ugovor između Doma omladine i kafea „Tačka“ je napravljen 1992. godine. Mesečna zakupnina je tada bila vezana za cenu benzina. Prema sledećem ugovoru, iz 2001. godine, kafić je na ime zakupa trebalo da plaća 21 prosečan republički lični dohodak. Kasnije urađenim aneksom ugovora, stanarina je promenjena na 11 prosečnih plata. Osim toga, Đorđe Pavlov je trebalo da pokriva deo troškova struje, vode, telefona i čišćenja zgrade.

http://www.x-build.net/4images/data/media/1/Apollo_Pic_3_159_25N135.jpg

http://www.beobuild.net/news.php/188.html?go=projects

Pa ovo stvarno deluje odlicnu, nekako ide ka fazonu one zgrade bitefa sto je trebalo da bude crkva pre rata. Jos samo da od Bajlonove pijace naprave trg na kome ce tezge da budu do 12-14 h popodne i :cheers:

Energoprojekt završava Prokop

Beograd -- Komisija Upravnog odbora "Železnica Srbije" odlučila je da se pravo gradnje železničke stanice Prokop poveri Energoprojekt holdingu

Holding kompanija Energoprojekt ima radove širom sveta

Razgovori sa predstavnicima beogradske kompanije "Energoprojekt", koja je bila drugoplasirana na tenderu, trebalo bi da počnu naredne nedelje, a ukoliko ugovor bude potpisan izgradnja stanice Prokop i komercijalnog centra počeće na proleće, prenosi FoNet.

Ugovor, vredan oko 170 miliona evra,sa prvoplasiranim "Trigranitom", potpisan je u junu prošle godine, ali je ugovoreni posao, zbog dodatnih zahteva "Trigranita", koji su izlazili iz okvira tendera, raskinut.

Trigranit je imao nekoliko zahteva, od kojih se jedan odnosio i na dobijanje prava učešća u izgradnji Savskog amfiteatra, na mestu sadašnje železničke stanice, što je, kako su ranije naveli u Železnici Srbije, bilo nemoguće.

ENHL: Neto profit 120,5 mil. dinara

Energoprojekt holding je u prvih šest meseci 2007. ostvario ukupan neto profit od 120,5 miliona dinara (1,5 miliona evra).

Zvanična trgovina akcijama Energoprojekta sa A listinga na Beogradskoj berzi počela je 19. jula ove godine čime je poslovanje te kompanije, koje je i do tada bilo transparentno, postalo još dostupnije uvidu javnosti, kao i akcionarima kojih ima preko 10 hiljada.

S obzirom da je ovo prvi javni polugodišnji finansijski izveštaj kompanije Energoprojekt holding (ENHL) nema cifara za poređenje za isti period prošle godine.

Prošlogodišnji neto profit iznosio je 259 miliona dinara što je uvećanje u odnosu na 180 miliona dinara ostvarenih 2005. godine

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=08&dd=31&nav_id=261497

smiluj nam se na duse i zavrsi agoniju, molim te :master: :master:

Ako ovo odrade, samo zamisljam koliki ce profit ova firma da ima od Prokopa, od trznog centra iznad i izgradnje :)
i pride, nasa firma :D

Aj Boze pomozi da zavrse ovaj Skadar na Bojani

http://www.beobuild.net/news.php/146.html?go=projects

http://www.x-build.net/4images/data/media/1/mup4.jpg

:puke:


hitno da menjaju projekat!

^^ Hocemo zlatna vrata!:lol:

http://www.beobuild.net/news.php/146.html?go=projects

http://www.x-build.net/4images/data/media/1/mup4.jpg

:puke:


hitno da menjaju projekat!

Ne verujem da ce.. Al ajd, nekako vec sam se pomirio sa sudbinom ovoga, lakse nego sa sudbinom tri lista duvana, gde je postojao fantastican projekat koji je zamenjen onim shitom... Ovde su bar bili predstavljani gori projekti...

Mada kad sagrade, mozda ce ovo i dobro da izgleda :)

Najveci problem su ovi zaobljeni krovovi...

Meni se sve cini da je ideja Prokopa pogresna i ne cudi me mnogo sto je Trigranit odustao/ispao iz te price. Iz tih racunica koje je napravio Trigranit, svako bi trebalo da izvuce pouku o isplatljibvosti tog trznog centra, a ne da pljuje po Trigranitu.

Sama koncepcija spajanja trznog i poslovnog centra i zeleznicke stanice (u meeri koja prevazilazi pratece lokale za putnike koji postoje na svakoj uljudnoj stanici) je totalni promasaj.

Prvo, ljudi koji dolaze da putuju, obicno nemaju mogucnost da usput kupe televizor ili nesto drugo i ljudi obicno gledaju da sto vise ostanu kuci pre puta- niko nece dolaziti 3 sata ranije an zeleznicku stanicu da bi sopingovao. Onima koji dolaze u Beograd, sigurno nije do sopingovanja vec da sto pre stignu kuci/u hotel. I konacno, zasto bi iko normalan dosao u trzni centar koji je u stvari zeleznicka stanica, kada moze da ide u normlane trzne centre gde e nece grabiti za parking mesto sa putnicima i onima koji putnike prate, a i izbeci ce tipicne prljavstine koje ima svaka zeleznicka stanica. 80ih, 90ih godina pa i sada svedoci smo niza propalih trznih centara iz prostog razloga sto njihova pozicija kao ni raspored lokaala nema veze sa mozgom - trzni centar ispod Vuka zvrji prazan, trzni centar u Skadarliji ogroman po velicini je skroz prazan, Staklenac je poluprazan, a da ne pricam o raznim trznim centrima po Vidikovcima, raznim Brdima, Mirjevu... AKo se gradi poslovni centar, poslovni prostor oko zelenzicke stanice ni u jednom gradu nije na nekoj narocitoj ceni.

Sve u svemu, bolje je da uoblice tu stanicu kako treba i batale trzni centar i ostale gluposti. Nazolost, ona ploca je vec izlivena i ona zaista jeste u duhu tog vremena kada je projektovana, ali danas bi bilo bolje da je nema i da nad kolisecima moze da se digne neka lepa staklena kupola. No kada je ploca vec tu, moze da se digne kupola, u ispod nje da bude poluegzotican park - nesto jedinstveno za putnike koji presedaju i slicno. A moze i jedan ili dva nivoa parkinga da se napravi, pa preko toga park.

Skoncentrisanje na zeleznicku infraastrukturu i jedan svakako nuzan broj pratecih lokala putnoj infrastrukturi je po meni resenje za prokop koje bi pritom svakako bilo mnogo jevtinije i drzava bi mogla sama da ga realizuje. Na ideju o trznom centru iznad zeleznicke stanice, moze se samo posmatrati kao na interesantnu utopiju iz 70/80ih godina. Bas bi bilo originalno da hajdpark dopije svoj egzoticni nastavak upravo iznad Prokopa.

Evo nekih novijih zeleznickih stanica u svetu
Berlin Hauptbahnhof
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c4/BlnHauptbahnhof26.jpg/500px-BlnHauptbahnhof26.jpg

http://farm1.static.flickr.com/148/434900289_f4358a7907.jpg

Gare do Oriente, Lisabon
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4c/Light_City.jpg/500px-Light_City.jpg

http://farm1.static.flickr.com/74/161873696_1b511c3f8b.jpg

Southern Cross Station, Melburn
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/thumb/d/dd/Spencerstreet3.jpg/500px-Spencerstreet3.jpg

http://farm1.static.flickr.com/162/400174188_84bccf2c68.jpg

Kyoto :nuts:
http://farm1.static.flickr.com/220/480492943_2dedd9ac98.jpg

Strani investitor nenajavljeno počeo da raščišćava Francusku 50
Srušena prva srpska livnica
Autor: M. Janković | 01.09.2007 - 12:06
http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/septembar/01/beograd/livnica.jpg
Prva srpska livnica zvona i specijalnih legura „Jevrem Popović“ juče je srušena. Na mestu gde je bila livnica, u Francuskoj 50, američka firma „Ocean Atlantic“ će graditi luksuznu stambenu zgradu. Pod ruševinama su ostala stara zvona - pokloni srpskih kraljeva, umetničke skulpture i istorijska dokumenta zato što se livnica nije na vreme sklonila pred američkim investitorom.
Juče oko pet ujutru na Dorćol su stigli bageri „Beomarkinga“ i obezbeđenje firme „Gem“ i počelo je rušenje za koje vlasnici livnice kažu da im nije bilo najavljeno. Pre bagera policija je iz zgrade livnice izvela radnika obezbeđenja .
- Obezbeđenje „Protekta“ me je oko šest ujutru obavestilo šta se događa i odmah sam stigao u livnicu. Pokušao sam da sprečim rušenje, ali su me radnici firme „Gem“ pretukli. Livnica je srušena i 175 godina rada uništeno je za par sati! - kaže Stanislav Popović, vlasnik livnice.
On dodaje da im nisu dozvolili da iznesu ništa iz livnice. Pod ruševinama su ostala stara zvona iz 18. i s početka prošlog veka. Zatrpano je i zvono koje je Kralj Milan poklonio manastiru Gornjak i bilo je namenjeno Muzeju zvona, zvono koje je poklonio Kralj Aleksandar, zatim stara italijanska, ruska, češka i nemačka zvona. Vredne umetničke skulpture, istorijska dokumenata i sto tona materijala su takođe izgubljeni.
Poslednje što je livnica radila bilo je zvono za skite Svetih 40 mučenika iz Starog sela. Dva monaha došla su juče pred livnicu sa namerom da zvono preuzmu. Radnici „Gem-a“ nisu im dozvolili da priđu ruševinama.
Livnica se celim delom nalazila na parceli koju je Grad dodelio američkoj firmi „Ocean Atlantic“ za gradnju luksuznih stanova „Galerija apartmani“. Vlasnici livnice su bili zakupci 280 kvadrata livnice, a za preostalih 830 podneli su zahtev za legalizaciju. Sa američkom firmom na sudu se spore od septembra prošle godine jer nisu prihvatali dogovor stranog investitora i Grada da se presele u novu livnicu koju je „Ocean Atlantic“ hteo da im sagradi u Šimanovcima.
Gradski sekretar za urbanizam Nenad Komatina kaže da „Ocean Atlantic“ ima svu potrebnu dokumentaciju.
- Oni su uknjiženi kao korisnici na toj lokaciji, imaju odobrenje za gradnju stambene zgrade i prijavu radova, a da bi nešto počeli da grade moraju da sruše objekat koji se nalazi na toj lokaciji - objašnjava Komatina.
Stanislav Popović tvrdi da ih sudski izvršitelj nije obavestio o rušenju, jer da su za to unapred znali, izneli bi alat i zvona iz livnice. Član Upravnog odbora „Ocean Atlantica“ Aleksandar Zavišić, nije želeo da komentariše jučerašnje događanje.

Tradicija duga 175 godina
http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/septembar/01/beograd/livnica1.jpg
Livnica „Jevrem Popović“ postojala je od 1832. godine i jedna je od najstarijih na Balkanu. Do 1946. je bila u Jagodini, kad je konfiskovana i zatim obnovljena u Beogradu u Francuskoj ulici. Lila je crkvena zvona po staroj recepturi, skulpture i biste, nadgrobne ploče, ukrasne detalje za ograde i rezervne delove za određene mašine. Izlila je preko 3.000 zvona koji se svakodnevno oglašavaju sa zvonika pravoslavnih hramova širom sveta.

Luksuzni apartmani
http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/septembar/01/beograd/livnica2.jpg
Stambeno - poslovni kompleks više klase „Galerija apartmani“ imaće 103 stana površine od 24 do 145 kvadrata. Cena po kvadratu je oko 1.900 evra, a najatratktivniji prostor u zgradi su devet Penthaus apartmana sa staklenim fasadnim zidovima. Za sada je prodato 30 odsto zgrade, a kupci su mladi ljudi iz sveta privatnog biznisa i menadžementa. Planirano je da zgrada bude gotova do početka 2009. godine.

Strani investitor nenajavljeno počeo da raščišćava Francusku 50
Srušena prva srpska livnica

Tuzno i neobicno. Ali i njih treba pitati sto se nisu preselili ako im je nudjeno. U scakom slucaju, ako je rusenje izvedeno bez odgovarajucih upravno-sudskih organa, treba krivicno goniti americke investitore zbog ostecenja tudje stvari kao i to navodno obezbedjenje koje je pretuklo cuvara. Ako to ne ucine, meni ce se ciniti da je ovo sve samo prica za malu decu.

Mislim da ce rekonstrukcija zgrade SMUP izgledati slicno ovome
http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=15158172&postcount=13

Mislim da ce rekonstrukcija zgrade SMUP izgledati slicno ovome
http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=15158172&postcount=13
Whoa, good find. I think you're right. What do you guys think about it?

Inace ta zgrada je izgradjena u centru centra stare Budimpeste tako da nismo jedini koji nemaju osecaj za arhitektonsku celinu

ljudi da li neko zna sta se desilo s ovim Rimskim rusevinama
jesu li ih preorali i sagradili ovaj hotel il ne?
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=11944

ljudi da li neko zna sta se desilo s ovim Rimskim rusevinama
jesu li ih preorali i sagradili ovaj hotel il ne?
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=11944

verovatno ce ostaviti te rusevine u okviru samog hotela, kao sto imaju i rusevine u bibliotecei grada. Steta sto ne naprave tu neki recimo Rimski trg, a hotel bi vec mogao da se skuci okolo

pa sta se desava trenutno?
jel sad istrazuju to mjesto il je vec gotovo pa se hotel pravi?

AAAAA...gde ste Beobuildovci,ima tekst o vama u danasnjem Kuriru,i drug Bobic kaze da su "studenti" u pravu i da imate njegovu punu podrsku:lol:

PACKE
Poznati beogradski sajt o gradilištima prozvao nadležne za nemar zbog probijanja rokova za izgradnju "Prokopa" i Obilaznice
Agencija za praćenje gradilišta u Beogradu "Beobild", koja je zahvaljujući svom sajtu u poslednje dve godine postala jedan od glavnih izvora informacija o napredovanju objekata u izgradnji, iznela je više kritika na račun glavnih gradskih projekata zbog probijanja najavljenih rokova za izgradnju.

- Mi smo neprofitna organizacija i želeli smo da stvorimo jednu, jedinstvenu bazu podataka koja će služiti i građanima, ali i budućim investitorima - kaže Andrej Vasiljević, član redakcije zadužen za vizuelni izgled sajta.


BOBIĆ: U PRAVU SU!

Gradski arhitekta Đorđe Bobić jedan je od čestih posetilaca ovog sajta, kojeg često pominje u svojim tekstovima na internetu.
- Ne poznajem osobe koje rade na tom sajtu, ali su u ovom slučaju potpuno u pravu i imaju moju podršku, kao i podršku Skupštine grada za svoj projekat. Drago mi je da je grupa ljudi uspela da na efikasan način dopre do stručne javnosti i prezentuje svoju kritiku o određenom gradilištu ili projektu - rekao je Bobić.



Na udaru su se zasad našli železnički Skadar na Bojani "Prokop" i beogradska Obilaznica, svojevremeno pompezno najavljivani. U međuvremenu, rokovi za "Prokop" su ukinuti, a sada je sve u rukama "Energoprojekta", kojem je država nedavno poverila dalju izgradnju.

- "Beobild" je još tokom februara ove godine upozoravao na to da ne postoji ugovor za izgradnju ovog veoma bitnog infrastrukturnog objekta. Država je našla novog, domaćeg investitora i skinula teško breme zvano "Prokop". "Energoprojekt" je dobar izvođač radova, a kakav će biti investitor, bolji ili lošiji od države, to će vreme pokazati. U svakom slučaju preuzima veliku odgovornost - kažu u ovoj agenciji.

U slučaju Obilaznice radovi, prema oceni "Beobilda", već sada kasne više meseci, a krivac je, prema njihovim rečima, nemar nadležnih.

- Završetak Sektora 4 Obilaznice predviđen je za kraj 2008. godine, što uz demonstrirani nemar nadležnih i propuštanje glavne graditeljske sezone postaje nedostižan cilj. Radovi u proseku zaostaju pet meseci za planom, a mnogi su već prebačeni za 2008. godinu - kažu u "Beobildu" i podsećaju na to da je budžetom za 2007. godinu za ovaj projekat određen 721 milion dinara, kao minimalan iznos.

http://www.kurir-info.co.yu/arhiva/2007/septembar/06/B-02-06092007.shtml

^^
http://www.xsltblog.com/archives/24805BP~The-Simpsons-Mr-Burns-Excellent.jpg

:naughty:

^^ :cheers:

Odlicno!

Inace decice, odoh na Kosovo u Pristinu na nekoliko meseci, pa ako nekom nesto treba.. ;)

*mah-mah*

Srecno i budi oprezan, Aleks!

^^ :cheers:

Odlicno!

Inace decice, odoh na Kosovo u Pristinu na nekoliko meseci, pa ako nekom nesto treba.. ;)

*mah-mah*

Sta ces tamo? I to na nekoliko meseci?
Budi mnogo oprezan. Srecno.

^^ :cheers:

Odlicno!

Inace decice, odoh na Kosovo u Pristinu na nekoliko meseci, pa ako nekom nesto treba.. ;)

*mah-mah*

Watch your back i srecno:)

Treća faza radova u Erport sitiju
10:05 | Izvor: Beta
Beograd -- U biznis parku Erport siti na Novom Beogradu završena je druga faza radova i do sada je uloženo 50 miliona evra.

Izvršni direktor Erport sitija Gili Dekel je, otvarajući treću fazu radova, kazao da su do sada završene četiri zgrade na oko 40 hiljada kvadratnih metara.

U svakoj sledećoj fazi biće uloženo još oko 20 do 30 miliona evra, a u planu je da taj prostor na 120 hiljada kvadratnih metara bude završen za četiri do pet godina, kazao je on. U okviru Erport sitija planirana je i izgradnja hotela visoke kategorije, a u planu je i izgradnja rezidencijalnih objekata i stanova.

Kompanija „Afrika Izrael”, koja je većinski vlasnik projekta planira dalja ulaganja u Srbiju, a nivo investicija zavisiće od poslovnih mogućnosti i raspoloživog zemljišta za gradnju.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da je to jedna od najvećih grinfild investicija u Srbiji i celoj istočnoj Evropi, podsećajući da je OECD prošle godine proglasio Erport siti za najveću grinfid investiciju u regionu. On je kazao i da je dobro što se u tom kompleksu nalaze najveće multinacionalne kompanije, kao što su Telenor, Cisko, Proktor end Gembl, Ju es stil.

^^ :cheers:

Odlicno!

Inace decice, odoh na Kosovo u Pristinu na nekoliko meseci, pa ako nekom nesto treba.. ;)

*mah-mah*

Srećno :cheers:

@ostala ekipa, ako je to ono što mislim, ne brinite se za Acu - čuvaće ga ko belog medveda.

^^

Stevo, blizu si istine, iako nije to sto ti mislis - nije varijanta kao Srebrenica onomad... ovo je vezano za fax/doktorat - nazovimo to moj licni hir. ;)

Elem, 'fala 'fala, bice sve okej - videcete slicice.

Новац за обнову Планетаријума на Калемегдану
Због заштите од влаге биће обијен малтер са зидова, средиће се унутрашњост објекта, преуредити кров и санитарни чвор

http://www.politika.co.yu/eaadmin/catpics/N_uagwy49K5jdWZgJ7MnGdUlvu4Lp0sdD82VB.jpg
Последње уређење некадашњег амама било је 1962. године

Захваљујући средствима из буџета општине Стари град, Планетаријум Астрономског друштва „Руђер Бошковић”, смештен у некадашњем амаму на Београдској тврђави, биће ускоро обновљен.

Пројекат санације, за који је ова општина обезбедила око шест милиона динара, урадио је Градски завод за заштиту споменика културе. Према речима Зорана Туцића, архитекте, последње уређење амама било је 1962. године, а Планетаријум је ту смештен 1970. године и од тада на том објекту није било никаквих радова.

Због заштите од влаге биће обијен малтер са зидова, средити унутрашњост објекта, преуредити санитарни чвор и кров.

Милан Јеличић, секретар Астрономског друштва „Руђер Бошковић”, не крије да их је све обрадовала вест да ће Планетаријум ускоро бити обновљен и да ће нови курсеви бити одржани у сређеном простору.

– Посебан проблем представља кров направљен од оловног покривача који су хулигани, бацајући флаше са Горњег града, пробили па прокишњава. Међутим, кров има и контранагиб, па услед обилних падавина вода никуда не отиче, већ се ствара језеро на површини – објашњава Јеличић и додаје да многи астрономи из целог света за београдски планетаријум мисле да је наменски грађен објекат.

Планетаријум испод цркве Ружице на Калемегдану поседује оптичку, механичку и електронску направу која уз помоћ пројектора верно дочарава изглед ноћног неба и његовог кретања у било ком тренутку. Назван је још и „звездани биоскоп”, јер има салу пречника осам метара са 80 седишта у којој се на посебном екрану публици путем видео-бима приказују снимци различитих небеских тела и појава, начињени кроз телескопе, или са аутоматских летелица.
Амам у коме се данас налази Планетаријум саградили су, највероватније, Турци крајем 18. века као објекат јавног карактера. Од седам јавних и много приватних амама, до данас се сачувао само овај. На овом месту се раније налазила и зграда барутане која је разорена у експлозији заједно са околним зградама, када се у самом брегу створио усек у којем је касније изграђен амам. Крајем 19. века амам је претворен у војничку кухињу која је у експлозији суседног магацина муниције порушена 1944. године.
Ј. Луцић
[објављено: 08.09.2007.]

Skupština grada usvaja detaljni plan Kosančićevog venca
Sa kaldrme do Save
Autor: S.Tasić | 08.09.2007 - 10:12

Uprkos protestima stanara, gradska vlast je odlučila da se na Kosančićevom vencu zida 70.000 novih kvadrata ubeđena da to neće narušiti njegov izgled već da će podstaći obnovu i aktivnu zaštitu ovog prostora. Detaljni plan je gotov i u ponedeljak treba da se nađe pred odbornicima Skupštine grada.

Predloženi plan regulacije Kosančićevog venca pokušao je da očuva siluete i namene ovog prostora. Nove arhitekture i materijali na njemu mogu da se pojave, ali ne smeju da naruše karakter celine. Najbitniji delovi plana odnose se na sanaciju klizišta, regulaciju Karađorđeve ulice, novi Vidikovac i stepenište kojim će se iz centra silaziti na reku.
- Građani su tokom javnog uvida uložili oko 50 primedbi i sugestija o kojima je odlučivala Urbanistička komisija. Neke od njih su prihvaćene i unete u plan, ali ga nisu mnogo promenile. Svi koji su uložili primedbu su pre tri nedelje dobili pismeni odgovor - kaže Vera Mihaljević, obrađivač iz Zavoda za urbanizam.
Nova arhitektura uz rame rimskoj
Uvažena je primedba za Đumurkanu, koja je nekada bila teatar, da tokom rekonstrukcije urbanisti predvide prostor i za pozorište. Smanjena je visina novog objekta kulture koji bi trebalo da se zida kaskadno, uz brdo od Karađorđeve, do platoa na Kosančićevom vencu. Tako će krov kaskadnog giganta predstavljati vidikovac i biti u nivou platoa i neće zaklanjati vidik na Savu, kao što je bilo predviđeno. Zamerke Društva za zaštitu kulturnog dobra „Kosančićev venac“ Urbanistička komisija uglavnom nije prihvatila, bez obzira što se ispod njih potpisalo 250 stanovnika ovog kraja. Jedna od njih se odnosila na moderne materijale, staklo i metal, koji, prema predloženom planu, mogu da se nađu na ovom prostoru.
- Kosančićev venac kao celinu zaštitićemo ograničavanjem veličine i spratnosti zgrada. Poseban kvalitet tog prostora je što se na njemu vide kulturni i građevinski slojevi iz različitih perioda. Ti tragovi sežu do rimskog vremena što svedoči o kontinuitetu, te smatramo da i savremeni graditelji treba da ostave svoj trag na ovom prostoru. Beograd ima samo jedan Kosančićev venac i tako smo se prema njemu odnosili dok smo pravili plan detaljne regulacije. Tretirali smo ga kao, u svakom pogledu, jedinstven gradski prostor i maksimalno se trudili da novogradnja ne ugrozi ono što na njemu postoji - objašnjava Vera Mihaljević.

Laki metro neizbeŽan
Laki metro će prolaziti između Brankove ulice i padine Kosančićevog venca, ispod prostora na kome se nalazi obelisk. Pošto je njegovu trasu odredio Generalni urbanistički plan, obrađivači to, ovom prilikom, nisu mogli da promene. Pokušali su zato da, svojim uslovima, ulaz u planiranu stanicu metroa učine manje upadljivim. U nju bi treblo da se ulazi kroz planiranu zgradu koja će se naći na padini kod obeliska, dok će stanica da bude ispod trga uređenog kao park.
O budućem izgledu i sudbini Kosančićevog venca odlučivaće odbornici Skupštine grada u ponedeljak.

Kašnjenje plana „srušilo“ zgrade
Za Kosančićev venac je sve bolje nego da i dalje propada. Od kad smo, pre mnogo godina, počeli da radimo detaljni plan za ovaj prostor, neke zgrade u Karađorđevoj ulici su se od trošnosti srušile. Bile su zaštićene, ali kad ne postoji urbanistički plan koji određuje moguće građevinske intervencije u prostoru, on neminovno propada - kaže Mihaljević.

Zaštićeno pet laguma
Pet laguma je, prema preporuci Gradskog zavoda za zaštitu spomenika, zaslužilo da ostane javni prostor. Ostali, do kojih se prilazi sa placeva, ostavljeni su investitorima da rade sa njima šta im je volja. Ipak, detaljni plan je dao grube okvire tako da lagumi neće moći da budu pretvoreni u skladišta već u ateljee, galerije ili, eventualo, prodavnice.

Samo da NEdignu neke frankenstajne od zgrada.

Седница Скупштине града у понедељак, 10. септембра
На седници Скупштине града заказаној за понедељак, 10. септембар, пред одборницима ће се наћи Предлог одлуке о изменама и допунама Одлуке о буџету града Београда за 2007. годину.

Одборници ће одлучивати и о шест предлога планова детаљне регулације, међу којима су планови детаљне регулације за саобраћајни потез унутрашњег магистралног полупрстена, затим просторне целине Косанчићев венац, просторне целине подручја Аутокоманде, саобраћајног правца улице Максима Горког, од Каленић пијаце до Устаничке улице, као и детаљна регулација Булевара краља Александра и насеља Остружница.

На дневном реду су и предлози о изради шест планова, а одборници ће расправљати и о плановима постављања тезги и других привремених објеката на јавним површинама за подручја општина Земун, Чукарица и Врачар.
http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1289054

TADIĆ PRIMIO PREDSTAVNIKE JAPANSKE KORPORACIJE ITOČU
EKONOMIJA - PRIVREDA - Ponedeljak, Septembar 10, 2007 15:26

Predsednik Srbije Boris Tadić je u razgovoru sa potpredsednikom japanske korporacije 'Itoču' Sumitakom Fujitom izrazio spremnost da podrži buduće aktivnosti te korporacije u Srbiji, posebno za dobijanje kredita od japanske vlade za izgradnju mosta na Dunavu, na putu Beograd-Pančevo.

Kako je saopštila Pres služba predsednika Srbije, u razgovoru je ocenjeno da se perspektiva privredne saradnje ogleda u hemijskoj industriji, izvozu hrane iz Srbije u Japan i proizvodnji automobilskih delova.

Tadić je predstavnicima japanske korporacije preneo svoju punu podršku za otvaranje predstavništva u Srbiji.

'Itoču' je jedna od tri najveće japanske korporacije, sa godišnjim obrtom od približno 100 milijardi dolara.

A sta bi na kraju sa onim visokopotencijalnim prostorom na kome jebila narodna biblioteka, i sto je Bobic zeleo da bude gradjevinska parcela?

Nadam se da su se opametili. Koji god zavod za urbanizam, zastitu spomenika ili turisticku organizaciju da su konultivali u inostranstvu, svi bi ime rekli da taj prostor treba da ostane upravo to sto jeste - ostaci narodne biblioteke sa slojevima ranijih gradjevina obogaceni svetlosnom instalacijom i dotrani tako da moze njima da se seta + neke figure i slicno.

:ohno: :ohno: :ohno:

Graditeljske novosti: Plan čuva pogled
Postavljeno: Sreda, 31. januar u 12:00:00
Tema: Graditeljske novosti
STANARI Kosančićevog venca strahuju da bi urbanisti svojim nacrtima i predlozima mogli da izbrišu najpoznatiji motiv sa beogradskih razglednica. Pogled sa Brankovog mosta na Kosančićev venac bio bi zaklonjen novim višespratnicama, tvrdi Jelica Ivanović, arhitekta i predsednik Udruženja za zaštitu ove celine najvišeg kulturnog značaja, koja je u borbi za njenim očuvanjem okupila još 600 meštana.



- Nacrt plana za uređenje Kosančićevog venca predviđa izgradnju objekata u Karađorđevoj ulici koji bi imali po četiri ili pet spratova sa potkrovljem - obrazlaže Ivanović. - Zgrade te visine bi potpuno zaklonile pogled na staru varoš sa Brankovog mosta! Nedopustivo je da interes investitora ide na štetu kulturnog dobra. Novac koji oni jednokratno donesu, Grad bi višestruko naplatio turističkim ponudama.

Stanari Kosančićevog venca smatraju da ulice najstarije urbane varoši ne bi trebalo da dobiju dodatne stambene kvadrate, već samo da se postojeća kulturna dobra oplemene i zaštite. Njihove zamerke odnose se i na šetalište koje bi trebalo da spoji Fruškogorsku i Parisku ulicu.

- Na Planu je ucrtano i šetalište koje je tačno iznad Karađorđeve, a ispod Ulice Kosančićev venac. Sjajna ideja je da se ono sagradi, ali se pitamo u šta će prolaznici da gledaju dok sede na klupama. Umesto na Savu, pogled bi usmeravali u stanove zgrada u Karađorđevoj - zaključuje Ivanović.

Da nikakvoj brizi, ipak, nema mesta odlučno tvrdi Đorđe Bobić, gradski arhitekta. Ni jedna zgrada, kako priča, nije ucrtna u Plan, a da pre toga nije detaljno promišljeno šta ona donosi.

- Veoma mi je drago da naši sugrađani brinu o svojoj okolini i aktivno učestvuju u planiranju, ali moram da napomenem da nisu u pravu - objašnjava Bobić. - Nijedna zgrada u Karađorđevoj neće preći visinu Kosančićevog venca. Ovo što je sada predloženo Planom detaljne regulacije najbolji je mogući model, i podrazumeva se da niko ne želi da sakrije ovu čuvenu vizuru.

Mislim da se tu grad malo zestoko presao. Staniri nisu hteli visoko zgrade ne zbog razlgednica vec zbog svog pogleda. U svakom normalnom gradu Kosancicev venc bio bi upravo "ususkan" velikim zgradama sto bi mu dalo posebnu car i povecalu atrakciju. Pritom ne vidim u cemu je poenta da se on vidi sa Brankovog mosta. Izgleda kao totalna palanka.

A sta bi na kraju sa onim visokopotencijalnim prostorom na kome jebila narodna biblioteka, i sto je Bobic zeleo da bude gradjevinska parcela?

Nadam se da su se opametili. Koji god zavod za urbanizam, zastitu spomenika ili turisticku organizaciju da su konultivali u inostranstvu, svi bi ime rekli da taj prostor treba da ostane upravo to sto jeste - ostaci narodne biblioteke sa slojevima ranijih gradjevina obogaceni svetlosnom instalacijom i dotrani tako da moze njima da se seta + neke figure i slicno.

:ohno: :ohno: :ohno:

Mogao bi i generalstab isto tako:). Salim se, ono ruglo iznad Karadjordjeve treba prvo srediti, i osveziti fasade pre svega.

Verovatno sam propustio, ali zna li neko sta bi sa onom lepom zgradom odmah pored (Odeljenje za bankarstvo 1882. pise na njoj, valjda je tu sada neka institucija koja ima veze sa geologijom, ne secam se). Nesto mi se cini da je pricano o njenoj restauraciji i da su izdvojene neke pare...dal su bile nedovoljne ili je sukob nadleznosti opet prisutan. U svakom slucaju super izgleda (i enterijer) i vreme je (odavno) da se sredi, dok se ne srusi, jel.

http://img406.imageshack.us/img406/7752/img1270resizecj2.jpg (http://imageshack.us)

zavisi, iskreno se nadam da je u planu izgradnja one djumurkane i rekonstrukcije postojeceg fronta... Osim nekoliko parcela, ne vidim mogucnost da se takvi objekti zidaju. hotel kragujevac je P+1, Dumurkana takodje, tek zgrade do brankovog mosta su oko p+4... Ne ide bas. Znam samo da je bilo u planu prohorizontaljenje postojece zgrade fakulteta za umetnost, sa dogradnjom (porosirenjem) postojecih bocnih blokova...recimo ovako:


http://img403.imageshack.us/img403/8890/picture1be6.png

http://img74.imageshack.us/img74/6851/picture2gk6.png

Dogradnjom blokova na fakultetu umetnosti, zgrada dobija na monumentalnosti, dominira okruzenjem i stvara jaci utisak. Sto se tice regulacije, po logici bi trebala da bude bas ovako formirana, samo treba dobro obratiti paznju sta se umece medju postojece objekte. Ovo je jako osetljiv prostor, a s obzirom na nase arhitekte i urbaniste, koji su se poslednjih 2 decenije pokazali na delu, nemam bas puno optimizma.

Први музеј рударства
Рударске екипе досад оспособиле око 300 метара тунела на трећем нивоу авалског налазишта „Црвени брег”, а ових дана почињу радови на рашчишћавању рушевине у продужетку хоризонта
Километарским ходницима биће организоване једноипочасовне пешачке туре под земљом
http://www.politika.co.yu/eaadmin/catpics/N_qTwQurswhKCppuUlFtP4OKUy0Cn3vhhCAGX.jpg
(Фото Општина Вождовац)

Некадашњи авалски рудник „Црвени брег”, чија су окна затворена још 1953. године, у току јесени постаће једна од градских туристичких атракција. Радови на оспособљавању некадашњег налазишта олова и цинка увелико трају, а неколико од укупно седам хоризоната, колико их има у руднику, тренутно се рашчишћава. Када посао буде завршен, подно Авале у насељу Рипањ биће отворен и први музеј рударства. Километарским ходницима биће организоване једноипочасовне пешачке туре под земљом, а у стару управну зграду рудника уселиће се музејски експонати. Рудник и објекти још се уређују, а отварање врата за туристе очекује се крајем јесени.

– До сада су екипе рудара оспособиле око 300 метара тунела на трећем нивоу. Ових дана почеће радови на рашчишћавању рушевине у продужетку поменутог хоризонта. Стручњаци ће на тај начин моћи да сазнају колико је тунелског пута, од укупно 1.300 метара, уистину проходно. Ових дана је, такође, дата понуда за чишћење улаза на нивоу који се налази на дубини око 40 метара. Овај део пута је сув и биће веома интересантан посетиоцима за обилазак – уверава Небојша Видановић, професор Рударско-геолошког факултета и управник старог рудника „Црвени брег”.

И надлежни из општине Вождовац преузели су одговорност за уређење инфраструктуре. У првој тури однето је неколико десетина камиона шута и осталог отпада. Према најавама Горана Лукачевића, председника општине, у току су радови на уклањању десет кубика земље са горњег окна. Засад је проходно 350 метара, а има потенцијала за 1.300 метара који би после раскопавања имали излаз на асфалт.
– У сарадњи са Дирекцијом за путеве планирано је и асфалтирање дела пута до доњег окна рудника у дужини 250 метара – најављује први човек Вождовца, додајући да је пут који води до горњег окна већ пресвучен асфалтом.

Осим организованих тура под земљом, посетиоце очекује и изложба експоната као сведочанстава о историји рударства. Када буде поправљен кров на старој управној згради, у њу ће бити усељен музеј рударства. Професор Видановић каже да ће ова кућа бити подељена на неколико целина.

– У спољашњем делу комплекса посетиоци ће моћи да виде локомотиве, вагонете, лопате и друге машине и алатке који су некада коришћени за транспорт драгоцене руде. У другом делу музеја биће смештена архива, старе књиге, карте, мапе и пројекти, док ће трећу целину чинити експонати попут рударских лампи, затим збирке чекића карактеристичних за ову делатност – открива професор.

Рудник подно Авале се састоји из седам нивоа од којих су четири поплављена. Унутар налазишта температура не прелази 15. подељак Целзијусове скале. Из „Цр*ве*ног бре*га” својевремено су ва*ђе*ни олово и цинк, а уз њих и сре*бро и зла*то. Ово је руд*ник та*ко*зва*ног жичаног ти*па јер су, об*ја*шња*вају познаваоци историје овог налазишта, ру*да*ри копа*ли ру*ду та*ко што су пра*ти*ли рудо*но*сну жицу и пра*вац ње*ног про*сти*ра*ња. У њему и даље постоје трагови рударења из римског доба. На унутрашњим зидовима формирају се пе*ћин*ски укра*си, тачније стогодишњи сталактити. Са дру*ге стране планине је за*тво*рен и руд*ник жи*ве „Шу*пља сте*на”. Авалски рудници датирају још из неолита и повезани су са винчанском цивилизацијом, а подаци говоре да су касније руду експлоатисали Белгијанци, Аустријанци и Енглези.

М. Бракочевић
[објављено: 10.09.2007.]

Преуређење КБЦ „Земун”
Половина радова на уређењу болнице биће завршена ове године
Установа, стара 223 године једна је од најстаријих српских болница
http://www.politika.co.yu/eaadmin/catpics/N_jExXE513qVAbZqQrSe6z93ro0Nz10vX5HX6.jpg
(Фото Ј. Миловановић)

Радови на преуређењу четири операционе сале Одељења педијатрије Клиничко-болничког центра „Земун” почели су јуче, чиме је настављен пројекат уређења једне од најстаријих српских болница.
У овој установи, старој 223 године, комплетно ће бити урађени водоводно-канализациони и електрични радови, замењени сви прозори, а први пут ће клиника добити модерне просторије за прање веша.
На згради је неопходно променити кров, уредити котларницу, улепшати фасаду и поставити нову столарију и радијаторе.

Додатни грађевински радови ће бити изведени и на једној од зграда ове болнице, која представља споменик културе и која је саграђена давне 1891. године.

Проф. др Ива Берисавац, директор КБЦ „Земун”, каже да у установу деценијама није улагано и да је ово преуређење финансирано из програма „Реконструкција 20 здравствених установа у Србији”, коју кредитирају Влада Републике Србије и Министарство здравља.

– Уследиће кречење свих просторија, а отворићемо улаз на Гинеколошко одељење из Вртларске улице, где су постављена два нова лифта. Ново рухо ће добити и одељења Хирургије и Интерног. У ходницима нам стоји нова опрема коју ћемо поставити чим мајстори буду окончали радове. Реч је о рендген и ултразвучним апаратима, ендоскопима, лабораторијској опреми, машинама за анестезију. Циљ нам је да створимо што је могуће боље услове за дијагностику, смештај и лечење болесника, али и повољније услове за рад запослених – истакао је проф. др Берисавац и додао да им значајну помоћ пружају и градске власти у чијој је надлежности од ове године и земунска установа.

Иако је било најављено да ће сви радови бити завршени у априлу, наш саговорник напомиње да то није било реално и да посао преуређења касни из објективних разлога. Он објашњава да ће један део улепшавања Земунске болнице бити завршен до краја ове године, а други део на пролеће.

– Због преуређења морали смо да смањимо број хоспитализованих пацијената за око 50 одсто. Код нас се годишње забележи између 18.000 и 20.000 „лежећих” пацијената, а сада ћемо регистровати око 13.000. Кроз амбуланте нам прође између 300.000 и 350.000 грађана, а само у општој анестезији урадимо око пет хиљада операција. Када преуређење буде завршено, имаћемо и апартмане за оне који желе да буду сами у соби у којима ће се налазити фрижидер и телевизор и имати посебан тоалет – рекао је директор КБЦ „Земун”.

Пре четири месеца, ова здравствена установа је започела реализацију операција из области интервентне кардиологије, тако да стручњаци по најсавременијим стандардима овде уграђују „стентове”, „балоне” и друге савремене справе на крвним судовима срца. Од пре две године КБЦ „Земун” има и једино одељење за хитне неуролошке интервенције на левој београдској обали Саве, чиме је смањен притисак на службе Ургентног центра Клиничког центра Србије.

Д. Давидов-Кесар


[објављено: 10.09.2007.]

Izvor: Beoinfo
Усвојено шест значајних регулационих планова


Одборници су данас усвојили шест значајних планова детаљне регулације, међу којима су планови детаљне регулације за саобраћајни потез унутрашњег магистралног полупрстена, затим просторне целине Косанчићев венац, просторне целине подручја Аутокоманде, саобраћајног правца улице Максима Горког, од Каленић пијаце до Устаничке улице, као и детаљна регулација Булевара краља Александра и насеља Остружница.

Према речима Ђорђа Бобића, главног градског архитекте, План детаљне регулације за саобраћајни потез унутрашњег магистралног полупрстена од саобраћајнице Т6 до Панчевачког моста представља јединствен план за који је донет програм. Према том програму план се реализује и усваја у фазама. Ова деоница простире се од улице Тошин бунар до саобраћајног чвора Аутокоманде, дужине 7.157 метара, уз још хиљаду метара реконструкције Паштровићеве улице и око 750 метара Пожешке улице.

У оквиру тог плана чија је површина око 75 хектара постоји мост преко Аде, дужине 927 метара и тунел испод Дедиња, дужине 2172 метра. То је посао који финансира Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда.

– Главни циљ овог плана је растерећење центра Београда из правца Чукарице, Раковице одакле грађани, да би комуницирали ка Вождовцу, Звездари или Новом Београду пролазе кроз центар града. Не ради се о паралелној изградњи две велике саобраћајнице. Обилазница око Београда је републичка ингеренција и то представља део међународног аутопута, а унутрашњи магистрални полупрстен је градска магистрала која има задатак да саобраћај изведе из центра – рекао је Ђорђе Бобић.

На овој седници усвојене су и одлуке о изради планова детаљне регулације лаког шинског метроа на потезу од Трга Николе Пашића до Творничке улице, регулације блока између улица у општини Чукарица, регулације насеља „Плави хоризонти” у општини Земун, као и одлуке о изради плана детаљне регулације за Борску улицу и локацију „Зидине” у општини Сурчин.

zavisi, iskreno se nadam da je u planu izgradnja one djumurkane i rekonstrukcije postojeceg fronta... Osim nekoliko parcela, ne vidim mogucnost da se takvi objekti zidaju. hotel kragujevac je P+1, Dumurkana takodje, tek zgrade do brankovog mosta su oko p+4... Ne ide bas. Znam samo da je bilo u planu prohorizontaljenje postojece zgrade fakulteta za umetnost, sa dogradnjom (porosirenjem) postojecih bocnih blokova...recimo ovako:
http://img74.imageshack.us/img74/6851/picture2gk6.png
Ja se malo igrao sa ms-paint. :)
http://img208.imageshack.us/img208/3112/rowe1ej7.png

Bilo bi sjajno ali se bojim da ce biti daleko od toga. Sigurno ce ici na moderniju varijantu koja nece biti skroz moderna nego onako na pola puta sto je najgore i olicenje je neodlucnosti i straha. Boje se reakcije onih koji se zalazu za ultramoderno ako krenu da grade u starom duhu jer ce ih nazvati staromodnim a ako krenu da grade ultramoderno boje se da ih ne napadnu konzervativni tradicionalisti koji ce reci da se time unistava celina. Sve je to truli kompromis dok se ne nadje neka smelija osoba na celu grada.

Bilo bi sjajno ali se bojim da ce biti daleko od toga. Sigurno ce ici na moderniju varijantu koja nece biti skroz moderna nego onako na pola puta sto je najgore i olicenje je neodlucnosti i straha. Boje se reakcije onih koji se zalazu za ultramoderno ako krenu da grade u starom duhu jer ce ih nazvati staromodnim a ako krenu da grade ultramoderno boje se da ih ne napadnu konzervativni tradicionalisti koji ce reci da se time unistava celina. Sve je to truli kompromis dok se ne nadje neka smelija osoba na celu grada.



Potpuno se slazem, interpolacija je jako teska na ovako znacajnim lokacijama, i tu se ne moze naci bilo sta, u ovoj zemlji postoji masa ljudi koja je sposobna i ima osecaja, ali se plasim da iako u ovakvom nizu zgrada bude i jedna izgradjena koja nije uklopljena u prostor da ce prostor izgubiti svoju vrednost. Zato je najbolje pozvati par arhitekata koji ce timski raditi na par razlicitih objekata jedan do drugog... Bar takvi poduhvati uspevaju u holandiji... Jedino ako se ovi nasi ne uhvate za guse i ne poubijaju medjusobno zbog neslaganja oko koncepta, sto nije redak slucaj... Nadam se da nece nici zgrade poput novog trznog centra u Balkanskoj, ili neka rugoba sa fasadom od vestackog kamena sa minimalizovanim kapitelima, izmedju kojih se nalazi staklena fasada koja se gore zavrsava profilisanim nazidkom. Uzas! Uzgred, kad pominjem ovakve stvari, nije li djole bobic radio tc city pasage??? Ako jeste, mozemo samo da se ponadamo da ce investicije zaobici bar ovaj deo grada za vreme njegovog mandata!

Počeli pregovori JP "Železnice Srbije" i "Energoprojekt holdinga" o izgradnji Prokopa

Javno preduzeće "Železnice Srbije" zvanično je obavestilo "Energoprojekt holding" o prekidu pregovora sa prošlogodišnjim pobednikom na tenderu "Trigranit" i pozvalo kompaniju na pregovore radi zaključenja ugovora.
Zvanični pregovori su započeti 5. septembra 2007. godine.
U zvaničnom saopštenju objavljenom na sajtu Beogradske berze, koje je potpisao predsednik Holdinga te listirane kompanije Vladan Pirivatrić, navodi se da je "Energoprojekt holdingu" kao drugoplasiranom na tenderu ponuđeno zaključenje ugovora o izgradnji komercijalnog prostora iznad i u okolini železničke stanice "Beograd-Centar", poznatije kao "Prokop".