http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/baner-a.jpg
http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/baner-b.jpg

Vreme je za novi thread:)

Korisni saveti


Postavljate li vesti iz novina ili drugog izvora sa web.a? Molimo vas
postavite onda tekst u formu "quote", ne zaboravite da napišete i izvor tog
teksta!

Isto važi i za fotografije

Izbegavajte postove koje sadrže jednu ili dve reči kao "kul", "lol haha" ili "grozno".

Izbegavajte provokacije

Za korisnike koji su na nestabilnim vezama, pišite vaše tekstove u
eksternom programu, a zašto? Zamisli da si napisao ogromnu poruku za BGPG
thread u vašem web brauzeru i odjednom vas zezne veza i zauvek će se
izgubiti u nirvanama memorije vašeg PC.a. Lepo onda napišite poruku u
editoru, kopirajte je onda u web brauzer i postujte na forumu, ako vas opet
zeza veza možete da sačuvate tekst na PC.u i repostujete kasnije kada je
veza uredu

Ukoliko ima posetilaca koji traže informacije na engleskom (zbog
nepoznavanja srpskog), budite ljubazni i pomozite tom posetiocu na jeziku
kojem bi on mogao da razume poruku

Ako nadjete neki link koji ima veze sa urbanim informacijama o Beogradu -
postujte!

Ukoliko postujete na ćirilici, bilo bi dobro isključiti opciju
prikazivanja smajlija. Iz nepoznatih razloga se kod ćirilićnih tekstova
nadju tu i tamo neki smajli iako uopšte nije bila namera postaviti ga.
Slike možete besplatno da uploadujete preko ImageShack-a (http://www.imageshack.us/)

Korisne alatke:

IrfanView - Jedan vrlo brzi preglednik fotografija kao i alatka za organizaciju i manipulaciju istih. Služi savršeno i za optimizaciju fotografija za web.

"Print Screen" taster na vašoj tastaturu - najobičnija ali i najefektivnija mogućnost da se pokupi sadržaj sa sajtova u flešu. Pritiskom na "Print Screen" se kopira trenutni vizuelni sadržaj vašeg ekrana, otvorite bilo koji program za manipulaciju slika (kao IrfanView npr.) i "pejstujte" fotografiju unutra.

Google Earth - vrlo moćna alatka za pregled satelitskih fotografija u
visokoj rezoluciji, Beogradj je takodje tu u HiRes

Beograd, osnovne informacije
izvor - sr.wikipedia.org
http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/100px-Flagge_Belgrad.pnghttp://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/100px-Coat_of_Arms_Belgrade.png


• Gradonačelnik: Nenad Bogdanović (DS, od 2004)

• Vladajuće partije: DS, DSS i G17+

• Površina: 359 km kvadratnih

• Stanovništvo: 1 576 124 (2002)

• Administrativna podela: 17 opština, odnosno Barajevo, Voždovac, Vračar, Grocka, Zvezdara, Zemun, Lazarevac, Mladenovac, Novi Beograd, Obrenovac, Palilula, Rakovica, Savski venac, Sopot, Stari Grad, Surčin, Čukarica
[LIST]
• Internet prezentacija: www.beograd.org.yu (http://www.beograd.org.yu/)

Korisni linkovi


• Grad Beograd (http://www.beograd.org.yu/)

• Direkcija za izgradnju Beograda (http://www.beoland.com/)

• Opština Novi Beograd (http://www.novibeograd.org.yu/)

• Praćenje gradilišta i urbane vesti iz Beograda (http://www.beobuild.net/)

Projekti/Projects

http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/1-uc.jpg

• Zgrade B2 (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=5742260&postcount=91)
• Airport City link1 (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=5740316&postcount=89), link2 (http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=274927)
• Uredjenje unutrasnjosti hrama Svetog Save na Vraèaru (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=5911164&postcount=217)
• Novi Vero Soping Centar link1 (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=6690534&postcount=426), link2 (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=11272349&postcount=517)
• Belgrade Office Park (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=6723758&postcount=433)
• Sava City | Savograd link1 (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=6880191&postcount=476), link2 (http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=204258)
• New skating rink (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=7151725&postcount=63)
• Izgradnja savremenog pogona "Jaffe" (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=7325320&postcount=127)
• Megatrend (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=7369089&postcount=135)
• Avenija 19 - park apartmani (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=6373983&postcount=387)
• Delta soping centar - Delta city (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=7730127&postcount=233)
• Ostružnièki most na Savi (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=7825744&postcount=250)
• Narodni Front (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=5478470&postcount=11)
• Anex u Resavskoj link1 (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=11725994&postcount=742), link2 (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=11743341&postcount=751)
• Modernizacija rafinerija (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=6725227&postcount=436)
• Ivanijum centar (http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=122713)
• Rekonstrukcija starih fasada (http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=121047)
• Rekonstrukcija autokomande link1 (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=11569945&postcount=692), link2 (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=11404570&postcount=591), link3 (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=11644227&postcount=718)
• Nadogradnja Centrotekstilove zgrade (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=11571637&postcount=695)
• Napredova zgrada blok 26 (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=11697225&postcount=732)
• Interex Konjarnik (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=10924361&postcount=340)
• Belexpo i Holiday Inn Hotel (http://www.beobuild.net/index.php/41.html)
• Park apartmani (http://www.beobuild.net/index.php/32.html)
• Forum apartmani (http://www.beobuild.net/index.php/42.html)
• Avalski toranj (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=5806455&postcount=182)

http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/3-app.jpg

• Poslovno-trgovaèki centar Stari mlin - Beograd link1 (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=6303942&postcount=381), link2 (http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=271608)
• Rekonstrukcija Narodnog muzeja (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=5480694&postcount=24)
• Avalski Toranj (http:///www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=5806455&postcount=182)
• Hotel Jugoslavija ****(*) (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=7042790&postcount=17)
• Teslin toranj (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=7176885&postcount=72)
• Apartmani Hipo Alpe Adrije (http://skyscrapercity.com/showpost.php?p=7194525&postcount=80)
• Aura projekat (http://skyscrapercity.com/showpost.php?p=7413611&postcount=151)
• Delta City Ada (http://skyscrapercity.com/showpost.php?p=7952830&postcount=277)
• Grand Kasino (http://skyscrapercity.com/showpost.php?p=8129189&postcount=324)
• Palata Ušæe 2 (http://skyscrapercity.com/showpost.php?p=8175882&postcount=334)
• Verano Trosarina (http://skyscrapercity.com/showpost.php?p=8275137&postcount=365)
• Morski akvarijum u peæinama ispod Taša (http://skyscrapercity.com/showpost.php?p=8337619&postcount=380)
• Simpo na 70.000 m2 u Beogradu gradi veliki tržni centar (http://skyscrapercity.com/showpost.php?p=8457942&postcount=428)
• Most na Savi (http://skyscrapercity.com/showpost.php?p=8547607&postcount=454)
• Galerija apartmani (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=11523359&postcount=674)
• Rekonstrukcija pancevackog mosta (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=11306099&postcount=534)
• Sportsko hotelski centar Studentski Grad (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=11469797&postcount=621)
• Marina Dorcol link1 (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=11168714&postcount=474), link2 (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=11170356&postcount=477)
• Unutrasnji magistralni poluprsten (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=11232125&postcount=503)
• Tri lista duvana (http://www.beobuild.net/index.php/59.html)
• Delta City Autokomanda (http://www.beobuild.net/index.php/58.html)
• GTC Skver (http://www.beobuild.net/index.php/16.html)
• Delta kompleks blok 20 (http://www.beobuild.net/index.php/50.html)
• Olimpijsko selo (Belville) (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=11348209&postcount=559)

http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/4-prop.jpg

• Novi stadion Crvene Zvezde (http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=396838)• Rekonstrukcija Partizanovog stadiona
• Beogradski metro (http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=289545)
• Rekonstrukcija Partizanovog stadiona (http://www.skyscrapercity.com/forumdisplay.php?f=739&page=3&order=desc)
• Proširenje hotela „Moskva“ (http://skyscrapercity.com/showpost.php?p=6992835&postcount=498)
• Vozom do Beogradskog aerodroma (http://skyscrapercity.com/showpost.php?p=7566296&postcount=193)
• Modernizacija hotela Metropol (http://skyscrapercity.com/showpost.php?p=8432042&postcount=417)
• Marina Ada Huja (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=11409621&postcount=592)

On Hold

• Akva Park (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=5045886&postcount=1)
• Zeleznicka stanica Prokop (http://www.beobuild.net/index.php/46.html)
• Kargo terminal na aerodromu Nikola Tesla (http://skyscrapercity.com/showpost.php?p=8334628&postcount=379)

Finished

• Zeleni Venac (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=11569945&postcount=692)
• Panorama Dedinje link1 (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=11644234&postcount=719), link2 (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=6797871&postcount=464)
• Euro biznis centar (http://www.beobuild.net/index.php/40.html)
• Hotel In **** (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=7042602&postcount=16)

Canceled

Besix (http://www.beobuild.net/index.php/17.html)

p.s.Ukoliko ima nekih primedbi ili dodataka za listu posaljite mi na private link i ime projekta koji treba da se doda:)
naslov sadrzi broj tri jer je ovo treci thread o beogradskim gradilistima odkad je otvoren srpski podforum.


http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/beobuild.gif (http://www.beobuild.net/)

mogli bi moderatori da zatvore staru posto je dosla do 40 stranica skoro:)

Najstarija gradska pijaca Zeleni venac danas počinje sa radom

Moderne tezge za lepšu uslugu

http://www.danas.co.yu/20070216/img/beograd1_1.jpg

Pijaca "Zeleni venac" biće danas svečano otvorena nakon što je njena rekonstrukcija konačno završena posle 16 meseci radova i utrošenih 730 miliona dinara. Pijaca će imati 410 modernih tezgi, od kojih će 154 biti ispod zajedničke nadstrešnice, dok će 250 tezgi imati posebne krovove. U mlečnoj hali je predviđeno 60 vitrina za mlečne proizvode, a za iznajmljivanje je predviđeno i 50 lokala. Ispod rekonstruisane pijace nalazi se i parking predviđen za 125 parking mesta, ali njega posetioci pijace prva dva meseca neće moći da koriste. U ovom periodu ispitivaće se njegova iskorišćenost od strane zakupaca tezgi i vlasnika lokala, pa će, u zavisnosti od popunjenosti u određenom delu dana, parking biti otvoren i za građane. Ukupna površina pijačnog prostora je 6.600 kvadrata ispod koga se prostire magacin veličine 800 kvadratnih metara.

- Prvog radnog dana "Zelenjaka" radiće samo zelena pijaca. Lokali će biti naknadno otvoreni za prodaju jer je njihovim vlasnicima potrebno izvesno vreme da ih preurede prema sopstvenim potrebama, kao i da unesu robu - rekao je za Danas Petar Moravac, zamenik direktora Javnog komunalnog preduzeća "Gradske pijace Beograd".

Kako je Moravac nedavno izjavio, rekonstrukcija pijace Zeleni venac kasnila je jer je bilo dosta problema oko tezgi. Tako je u prvoj isporuci iz preduzeća "Goša", koje je na tenderu imalo najbolju ponudu, bilo puno loše urađenih tezgi pa su one vraćane.
Prema njegovim rečima, u martu bi trebalo da počne da radi i pijaca cveća u Krnjači, a istovremeno bi se počelo i sa natkrivanjem pijace u naselju Mirijevo. Zamenik direktora "Gradskih pijaca" za 2007. godinu najavljuje i pribavljanje kompletne dokumentacije za rekonstrukciju pijaca Đeram i Kalenić sa kojima bi se počelo naredne godine. Za Kalenić postoji idejni projekat, nakon čega će se uraditi glavni projekat i pribaviti sve potrebne dozvole, dok će za dobijanje potrebnih dozvola za Đeram, i pored postojanja idejnog rešenja, morati da se sačeka usvajanje Plana detaljne regulacije Bulevara kralja Aleksandra koje je najavljeno za maj
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
Trostruko veća Kalenić pijaca

Obnova Kalenića predviđa da ova pijaca postane moderna pokrivena tržnica sa dva nivoa ispod zemlje i dva nivoa ispod sadašnjeg parkinga, dok će površina pijace sa sadašnjih 4.200 biti povećana na 12.000 kvadratnih metara. Sačuvaće se atmosfera Kalenića kao "specifične Meke gde blaženstvo života u gradu dostiže tačku ključanja". Tako će obnovljena i tri puta veća pijaca dobiti izlog formiran duž ulice Maksima Gorkog koji će otkrivati njenu unutrašnjost. Sa donje površine krova predviđeni su rasveta, grejanje i hlađenje razvodom cevi punjenih hladnom vodom sa prskalicama i ventilatori koji mešaju i dodatno rashlađuju vazduh ispod nadstrešnice.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Đeram kao elitni gradski ambijent
Prema idejnom rešenju, rekonstrukcije Đeram pijace nalaziće se na platou koji će biti natkriven visoko postavljenom, poluprovidnom nadstrešnicom. Ispod ove nastrešnice biće smešteno oko 370 tezgi. Ispod pijačnog nivoa nalaziće se dva podzemna nivoa, sa oko 1.750 kvadratnih metara magacinskog prostora i parking prostorom za oko 130 vozila. Neposredno u blizini pijace biće formiran trg sa dve šestospratnice od po oko 3.500 kvadratnih metara, od kojih će jedna biti zgrada Direkcije JKP "Gradske pijace". Planirano je da trg u večernjim satima postane elitni gradski ambijent sa kafićima dok bi se u produžetku nalazio plato cvetne pijace.

Danas

Gradski Urbanisti su predstavili moguce koncepte razvoja Dunavskog Amfiteatra. Dunavski Amfiteatar obuhvata celo podrucje grada od Marine Dorcol pa do Ade Huje i Karaburme koje je sada industrijska zona cija ce se namena u buducnosti promeniti u poslovnu i stambenu zonu. Svi koncepti predvidjaju simbiozu grada i reke uz veliki bulevar koji bi sekao celu tu zonu

AKADEMIJA ARHITEKTURE SRBIJE

http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/aas-1.jpg

http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/aas-2.jpg

http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/aas-3.jpg

ARHITEKTONSKI FAKULTET

http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/af-1.jpghttp://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/af-3.jpg



DRUSTVO ARHITEKATA BEOGRADA

http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/dab-1.jpg

http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/dab-2.jpg

http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/dab-4.jpg

http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/dab-5.jpg

http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/dab-6.jpg

DRUSTVO URBANISTA BEOGRADA

http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/dub-1.jpg

http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/dub-2.jpg

http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/dub-3.jpg

http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/dub-4.jpg

KLUB ARHITEKATA

http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/ka-1.jpg


Vise o ovome na
http://www.beobuild.net/index.php/102.html

meni se najvise svidjaju resenja koja su predlozili drustvo arhitekata srbije i arhitektonski fakultet, ako dodje do ostvarenja ovih projekata i savskog amfiteatra u buducnosti, BG zaista ima sansu da postane prava metropola

p.s. nadam se da steva nema nista protiv da ''pozajmljujemo'' informacije sa njegovog sajta:)

^^ nemam ništa protiv :) samo navedi izvor :P

ima i dosta slika kod tebe na sajtu koje nisu bile ovde mislim na pracenja gradilista pa ne bi bilo lose ni to staviti, nesto te nema ovde poslednjih dana, pa kad budes imao vremena mogao bi da ih stavis ovde da ne ispada da smo mi ostali bas toliki plagijatori:) :lol:

ma izgubio sam svaku želju za ssc.em... :(

ma izgubio sam svaku želju za ssc.em... :(

Beobuild > SSC

stambeni objekat u cuburskoj izgled gradilista na dan 16.1.2007
http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/cuburska.jpg
http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/cuburska02.jpghttp://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/cuburska01.jpg


rekonstrukcija kbc bezanijska kosa 16.01.07

http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/KBC-veca-01.jpghttp://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/KBC-veca-02.jpg

http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/KBC-veca-u-izgradnji-01.jpghttp://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/KBC-veca-u-izgradnji-02.jpg

zatim

http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/63blokskica.jpg
http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/63blok01.jpghttp://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/63blok02.jpg

nekad bese orac ali vise nije intervencijom mr singidunuma i mr vrane:lol:

poliklinika izgleda extra.

taj orac je izgradjen odavno

taj orac je izgradjen odavno

nisam znao, ali ako ce to da bude tvoj najveci doprinos threadu onda nisi morao ni to da napomenes, nego lepo ako si u bg seti se ponekad pa slikaj nesto:)

Hehehe....taj "Orac" je jedan od prvih projekata koje sam ja nasao za Beograd, kad sam tek poceo da postiram na ovom forumu. Dakle, pre skoro ~4-5 godina:D

Hehehe....taj "Orac" je jedan od prvih projekata koje sam ja nasao za Beograd, kad sam tek poceo da postiram na ovom forumu. Dakle, pre skoro ~4-5 godina:D

o jastrebe ptico vrana, nesto te cesto baniraju, pa od jastreba preko vrapca postade vrana??:) :lol:
jebiga za orac nisam znao evo izbrisacu ga a nasao sam ga na sajtu gde i ova dva prethodna

:)

Da li neko zna kada krece Autokomanda? Kolko znam ona krece kad se zavrsi Delta city 67 sto bi trebalo da bude avgusta ove godine, a na Beobuildu pise za Autokomandu "construction finish: 2008"? :?

Pijaca Zeleni Venac

http://zivotic.com/photo/fin/d200_11/d200_07830.jpg

http://zivotic.com/photo/fin/d200_11/d200_07826.jpg

Pijaca Zeleni Venac

http://zivotic.com/photo/fin/d200_11/d200_07830.jpg

http://zivotic.com/photo/fin/d200_11/d200_07826.jpg

wow
talk about sterile looking! napravili su tako da izgleda cistije nego u samoposlugama!
da vidim koliko ce to da traje :)

mislim da su tezge premalene tj. lose iskoristene, bilo bi bolje da su gajbe s vocem skroz od zemlje do pulta. ljepse bi izgledalo.

Гласање за ред на рекама
Постављање пловних објеката на Сави и Дунаву убудуће ће бити регулисано планом Градске владе чије се усвајање очекује на данашњој седници Скупштине града

Дуго најављивани план који регулише постављање пловних објеката на обалама Саве и Дунава требало би да буде усвојен на данашњој седници Градске владе, најављено је из Скупштине града.
Ђорђе Бобић, градски архитекта, потврдио је ову информацију откривши неке делове плана чије ће усвајање бити једна од главних тачака дневног реда на данашњој седници.
Према његовим речима, планом је обухваћено уређење свих 255 километара обале Саве и Дунава од којих је за постављање пловних објеката предвиђено 75 километара.

– У изради плана, осим града, учествовале су и Војска, полиција, Републичка управа за воде, као и противпожарна служба. План је рађен са циљем да спречи хаос који је до сада владао на води и заштити објекте од важности за јавни интерес. Осим тога, циљ нам је био и да коначно уредимо обалу и дамо јој изглед какав доликује једној метрополи. На простору предвиђеном за постављање пловних објеката наћи ће се сплавови, ресторани, марине, спортски објекти, и пристани за водни саобраћај.

Сви објекти, без изузетка, мораће да буду комплетно комунално опремљени, што значи да треба да поседују електро, хидроинсталације и одговарајуће системе за испуштање отпадних вода. Такође, планом ће бити регулисан габарит, облик, изглед, као и размак између пловних објеката. Посебна пажња биће посвећена уређењу централних зона.

Када план буде усвојен, биће расписан тендер за добијање места на води. Право учешћа имаће власници већ постојећих и они који тек планирају постављање пловног објекта. Услов ће бити да објекти испуњавају предвиђене норме и поседују одговарајућу пратећу документацију. Град ће оформити и посебну комисију која ће бити задужена за спровођење плана. Сви објекти који нису у употреби, или не испуњавају прописане услове биће уклоњени и одложени на простор који је такође предвиђен планом – најавио је Бобић.
Politika

Zgrada Privredne komore Srbije postaje hotel


http://www.24sata.co.yu/_customfiles/Image/2007/februar/20/bg/bghotel.jpg

EKSKLUZIVNO - Slobodan Milosavljević, predsednik Privredne komore Srbije, najavio je mogućnost pretvaranja zgrade te ustanove na Terazijama u ekskluzivni hotel.

U igri su „Hilton", „Šeraton", „For sizons", „Meriot" - za svetske putnike merilo uspeha i prestiža. Za Beograd bi moglo da bude svojevrsno „priznanje" ako bi se obistinila najava Milosavljevića.

Mr Radomir Stojanović iz gradskog sekretarijata za privredu navodi da je činjenica da Beogradu nedostaju hoteli i to u svim gradskim zonama. Prema Pravilniku o razvrstavanju, minimalnim uslovima i kategorizaciji ugostiteljskih objekata, visina prostorija u hotelu mora da iznosi najmanje tri metra u kuhinjskom bloku, prostorijama za usluživanje 2,80 metra i najmanje 2,60 m u sobama i pratećim sanitarnim prostorijama.

24.sata

"Štrafta" kao Beverli Hils

BEOGRAD je, ako je meriti po cenama zakupa poslovnog prostora, najatraktviniji grad u okruženju. Iz godine u godinu niču nove poslovne zgrade, a cifre renti i dalje rastu. Za iznajmljivanje kvadrata lokala u Knez Mihailovoj ulici zakupci ne žale da mesečno izdvoje do čak 150 evra. Ne štedi se ni pri kupovini. Nedavno je lokal od 80 kvadrata na čuvenoj "štrafti" prodat za neverovatnih milion evra.
Do pre koju godinu, tvrde trgovci nekretninama, po cenama zakupama smo se trkali sa Beverli Hilsom. U agencijama koje se bave ovim poslom kažu da smo sada uspeli da preteknemo ovu glamoruznu američku lokaciju.
- Kada uporedimo cene u okruženju, Bugarska, Rumunija i Mađarska su za nas sirotinjske - napominje Milan Pavlović, direktor agencije "Ambasadorm". - Uz nas još i Hrvatska drži visok nivo. Zakup lokala od 100 kvadrata do skora je u Knez Mihailovoj mesečno koštao 10.000 evra. Sada se već kreće između 12 i 15 hiljada evra. Zakup kvadrata u Požeškoj mesečno košta oko 50, a u Novom Beogradu od 40 do 50 evra. Mnogo je banaka zainteresovano za poslovni prostor na svim frekventnim tačkama, a lokala očigledno nema dovoljno. Kancelarije su jeftinije, između 15 i 30 evra po kvadratu.
I pored sve više tek završenih poslovnih centara, paprene cene kvadrata nikako da se "ohlade". Jedan od razloga su, napominje Pavlović, i visoke kamate na kredite.
- U svetu su kamate manje - kaže Milan Pavlović. - Postoje strani fondovi koji su zainteresovani da kupe sve što se može kupiti u Srbiji, ali im je uslov da se investicija kroz zakup isplati za deset godina. To je sve teže. U insotranstvu se uloženo najčešće povrati za dve do tri decenije.
Početne cene zakupa prostora u vlasništvu Grada i opština niže su i do 20 puta. Na licitacijama, međutim, one se približe ponudi privatnih rentera.
- Sve zavisi od atrkativnosti lokacije - objašnjava Saša Leković, načelnik sektora zakupa u gradskoj Agenciji za poslovni prostor. - Pamtim da je restoran "Šeher" dostigao zakup od oko 800 hiljada dinara. To dođe nešto manje od 1.500 po kvadratu. Ranije smo imali problema, ali sada je naplata odlična.

ADA KAO MORE
NI ugostitelji ne žale da odreše "kesu" ako su sigurni da će im pozicija povratiti uloženo. Da je Ada Ciganlija dostigla "vruće" morske cene, govori i nedavni konkurs za dodelu lokacija. "Najteža" koverta nudi čak 2,5 miliona dinara za zakup objekta, ali i pripadajućeg dela plaže.

I TEZGA VRAĆA NOVAC
ZVUČI skoro neverovatno, ali šestomesečni zakup jedne tezge na renoviranom "Zelenom vencu" na licitaciji je dostigao 755 hiljada dinara. Ostale su, ipak, bile višestruko jeftinije.
- Početna cena mesečnog zakupa tezge je 5.084 dinara, a na konkursima najčešće dostigne 15.000 dinara - objašnjava Predrag Milošević, rukovodilac sektora pijačnih usluga. - U ponedeljak smo na konkursu ponudili 200 tezgi na 14 pijaca, a dodeljeno je samo 20. Najskuplja je bila u Bloku 44 - 29.000 dinara i na Vidikovcu - 17.000 dinara. Ovu cifru zakupci plaćaju godinu dana, a posle ona pada na nivo početne cene.
Prodavci ne moraju ovako da zakupljuju tezge. Mogu da plate tromesčnu rezervaciju - 2.940 dinara i dnevni zakup od 190 dinara za prehrambene proizvode ili 220 dinaraza neprehrambenu robu. Cenovnik je isti za sve gardske pijace.

BROJKE
200 HILJADA kvadrata poseduje gradska Agencija za poslovni prostor

15 PIJACA je u gradu

150 EVRA najskuplji kvadrat lokala u Knez Mihailovoj ulici


Šine još u blatu

POSAO na Autokomandi nikako da se privede kraju. Dok izvođač i dalje stoji iza obećanja da će nove šine proraditi početkom marta, Beograđani koji prolaze pored blatnjave zone radova listom tvrde da koloseci ne izgledaju kao da će njima uskoro - posle više od pet meseci - konačno proći tramvaji.
Krajnji rok za završetak svih radova na Autokomandi bio je završetak 2006. Za razliku od Nemanjine ulice, koja je lane takođe rađena mnogo duže no što je planirano, šteta po Beograđane je nešto manja, jer automobili bez zastoja voze preko obnovljenih mostova. Zato trpe putnici - zbog (ne)opravdanih izostanaka tramvaja "10" i "14", ne postoji direktna veza između Banjice i Dorćola, odnosno Zvezdare.
Pedesetak radnika razmilelo se i u ponedeljak duž 800 metara pruge od Veterinarskog fakulteta do Vojvode Stepe. Najviše ih je ispod improvizovanog belog šatora, koji pomaže da se održava temperatura pogodna za postavljanje šina. Ipak, na oko 100 metara ispred kružnog toka koloseci još nisu postavljeni.
Nenad Stevanović, zamenik direktora "Beokom servisa", kaže da je kiša koja je u ponedeljak ujutru povremeno sipila po gradu odložila "zalivanje" šina štampanim betonom.
- Postavljana je oplata, a nadamo se da će betoniranje tramvajskih baštica moći da počne u utorak. Biće oprana i deonica na kojoj još nema šina, pa će se i tu raditi, a izvođači i dalje tvrde da će sve biti gotovo do kraja meseca - kaže Stevanović. - Procenili su da će moći svakog dana da postavljaju oko 600 kvadratnih metara štampanog betona, što znači da će završiti posao u roku.
Kada sve bude završeno, novim šinama mora da prođe i specijalna GSP-ova mašina koja će ih uglačati. Nakon toga, koloseci će dobiti privremenu dozvolu, a tramvaji će verovatno, baš kao i u Nemanjinoj ulici, za vreme probnog rada Autokomandom voziti nešto sporije.

KRIVI IZVOĐAČI
STRUČNJACI Saobraćajnog instituta CIP, koji nadzire radove na Autokomandi, po završetku posla će proceniti da li je toliki produžetak radova bio opravdan, te da li će izvođači morati da plate penale. U to, čini se, niko i ne sumnja, posebno posle nedavne izjave gradskog menadžera Bojana Stanojevića da je građevinska operativa bila kvalitetna, a izvođači nedovoljno pouzdani.

RUGLO
PEŠACI koje nevolja natera da prođu Autokomandom moraju da siđu ispod spleta obnovljenih mostova. Iako su sami mostovi sveže ofarbani, smeće, blato, neprijatni mirisi i ostaci građevinskog materijala i dalje čine šetnju ovom deonicom izuzetno neprijatnom.
Vecernje Novosti
Vecernje Novosti

Koja je zgrada privredne komore?

"GRAND KAZINO" GOTOV U JULU
Kazino u hotelu "Jugoslavija", sa 25 stolova i 250 slot-mašina, biće otvoren na leto, a zaposliće 300 ljudi

"Grand kazino" u hotelu "Jugoslavija" u Beogradu biće otvoren u julu ove godine, najavili su juče vlasnici ekskluzivne licence "Kazinos Austrija internešenel" (KAI) i njihovi partneri, grčki "Klub-hotel kazino Lutraki" i "Državna lutrija Srbije". U sam kazino, koji će imati 25 stolova za igru i 250 slot-mašina, biće uloženo oko 60 miliona evra.

Paul Hercfeld, generalni direktor KAI, firme koja u projektu "Kazino Beograd" učestvuje sa 51 odsto kapitala, izjavio je da je izgradnja kazina u glavnom gradu Srbije jedan od najvećih projekata njegove firme do sada.

- Kazino Beograd biće naš finalni proizvod, koji obuhvata najnovije i najbolje oblasti zabave i igara na sreću. Biće to kazino vrhunske klase. Predviđamo da će uskoro imati oko pola miliona posetilaca, od kojih će 30 odsto najverovatnije biti gosti iz inostranstva i posetioci Beograda - rekao je Hercfeld.

Njegov partner iz Grčke, sa 39 odsto kapitala, Roni Aloni, inače generalni direktor "Kazina Lutraki", najavio je specijalne programe, koncerte, mjuzikle, tematske večeri i modne revije u "Grand kazinu".

- Primenjivaćemo iskustvo koje smo stekli tokom razvoja uspešnog kompleksa Lutraki u blizini Atine. Osnovna tema dizajna zasniva se na seriji cilindara i sfera, koje lebde u penušavom potoku. Na 5.500 kvadrata, pored prostora za igru, planiramo restorane sa pogledom na Dunav, kao i prodavnice. Biće to mesto gde će ljudi voleti da izlaze i uživaju - objasnio je Aloni.

Bojan Krišto, direktor "Državne lutrije", dodao je da će "Grand kazino" u Beogradu biti koristan kako turistički tako i ekonomski, jer će biti otvoreno 300 novih radnih mesta.
Press

Autokomandom od početka marta
Radovi na obnovi tramvajskih šina na Autokomandi kasne oko mesec dana, ali ulaze u završnu fazu. Završetak grubih radova očekuje se do kraja ovog meseca, potvrdio je za Glas Nenad Stevanović, zamenik direktora "Beokoma".

- Potez od Gazele do Autokomande biće završen do kraja dana, što podrazumeva završetak radova ugradnje "štampanog" betona. Iznad mosta trenutno se na pokrivenom delu postavlja "prajmer" podloga koja prethodi hidroizolaciji, a u pravcu Autokomande uporedo se obavljaju radovi na postavljanju novih šina koje je potrebno uklopiti sa već postojećim - kaže Stevanović.

Naš sagovornik ističe da će radnici i narednih dana raditi u dve smene, kako bi ostvarili raniji plan po kome svakodnevno treba da obnove 600 kvadratnih metara Autokomande. Podsetimo, nedavno je gradski menadžer Bojan Stanojević kritikovao izvođača radova zbog evidentnog kašnjenja u završetku obnove tramvajskih šina na Autokomandi.

Juče smo na Autokomandi razgovarali sa radnicima na terenu, od kojih praktično zavisi kada će radovi biti gotovi. Oni su potvrdili najave nadležnih, ali predviđaju da će se najave ispuniti samo u delu koji se odnosi na postavljanja šina, dok će finalni deo posla preuzeti druge firme.

Radnici, koji su došli iz svih krajeva Srbije kažu da za njih pritisak da se radovi što pre završe ne predstavlja veliki problem, ali da to ne znači da su zadovoljni zaradom.
- Plata nam je manja od 200 evra i verujte od tog novca vrlo je teško prehraniti porodicu. Naš radni dan počinje od sedam ujutru, a završava se u pet posle podne, a imamo samo pola sata za doručak. Porodicu ne viđamo deset dana, a i tada ostanemo kod kuće dva dana, pa natrag na posao - rekao nam je jedan od radnika.
Trenutne vremenske prilike idu naruku izvođačima radova i daju nadu da će obećanje o završetku jednog dela posla biti ostvareno i da će tramvajski saobraćaj najzad zaživeti na ovoj prometnoj raskrsnici.
Glas Javnosti

Zdanje inspirisano Andrićevim "Znakovima pored puta" – prvi "dizajn hotel" na Balkanu gradiće se u samom centru Beograda

http://www.ekapija.com/dokumenti/91982_top.jpg

Već početkom predstojećeg leta počinje izgradnja modernog hotela na Andrićevom vencu u Beogradu. Reč je o hotelu, prvom takve vrste na Balkanu, koji će biti deo grupacije "Design hotels", čiji objekti inače poštuju samo jedan standard, a to je da standarda nema.
- Sama specifičnost arhitekture, enterijera i ideje je dovoljan uslov za "dizajn hotel" – kaže za "Ekapiju" Ana Zatezalo, glavni prijektant i dizajner zdanja.
Ona objašnjava da ta zgrada u samom centru grada već ima svoju istoriju i rekonstrukcijom zdanja pokušaće se da se odgovori ideji povezivanja tradicije sa elementima modernog i svremenog. Nova staklena fasada prožima se sa starom, objekat se nadograđuje, poslednji spratovi u staklu se povlače kroz terase, font na ulici se izjednačava, formira se kontinuitet u izgledu. Tako je stvorena veza i prožimanje između starog i novog, unutrašnjeg i spoljašnjeg, vertikalnog i horizontalnog.
"Nobel", kako je radni naziv hotela, kvadrature 4.000 m2 imaće 53 sobe, SPA centar i restoran. Prema proceni projektanata iz "Sinestezie", za ovaj projekat potrebno je oko 3,3 mil EUR.
- Inspiraciju za hotel pronašla sam u Andrićevoj knjizi "Znakovi pored puta". Svaka soba u hotelu sadržaće nešto iz naše istorije. Sobe smo projektovali po tipu ljudi koji će odsedati u hotelu – kaže naša sagovornica.
Tim "Sinestezie", na čijem je Ana čelu , imao je ideju da će se u tim sobama pojavljivati tri različita tipa ljudi i to "beogradski starosedeoc", "nomad" koji stalno menja stanište i "voajer", čovek koji živi od života drugih.
Soba "starosedeoca" miriše na drvo i ima zidove od drveta. Odaja "nomada" je u brut betonu, a svi elementi mogu da se pomere i transformišu. Ona je fleksibilna i bela. "Voajer" će se smestiti u sobu koju karakterišu mreže i metal.
"Sinestezia" je konstruktor i nameštaja koji će biti karakterističan za svaku od ovih soba i ponavljaće će se po spratovima. Planiraju kategorizaciju od 4 zvezdice, mada kažu da im to nije toliko važno jer će svaka soba na plafonu imati bar "100.000" zvezdica.
- Način gradnje će biti specifičan, jer je lokacija na takvom mestu, gradiće se noću i iz dvorišta. Prve goste "Nobel" očekuje 2010. godine – naglašava Zatezalo.

Koja je zgrada privredne komore?

Ova ruzna , bezlicna staklena zgradurina sa leve strane. Nadam se da ce dobiti potpuno novu, po mogucnosti NE-staklenu fasadu.

http://i105.photobucket.com/albums/m235/Vlastimir/DSC00o023-1.jpg

lijeve ili desne?

^^ I mene je bunilo, al kao sto vidis, namerom je slikana samo desna strana, pa s te desne strane leva strana, tj leva zgrada... ili je mozda mislio nesto drugo, ne znam :)

U novinama je bila slika ove najvece zgrade na sredini Terazija sa znkom RK Beograd

Изазов за архитекте
Потез од марине Дорћол до Аде Хује нови центар пословања, становања, спорта и туризма, а нова лука би требало да буде изграђена на левој обали Дунава

http://www.politika.co.yu/eaadmin/catpics/N_ij6FQYfKjMZrK76y77tPTlTC7sIvPSSvItV.jpg
Потпуно уређење простора око десне обале Дунава, на потесу од марине Дорћол до шпица Аде Хује, могло би да почне већ почетком наредне године, а простор од око 480 хектара, судећи према предлозима струковних удружења, биће претворен у нови центар пословања, становања, спорта и туризма.
Урбанисти почињу да сачињавају такозвани програм плана, претходницу плана детаљне регулације, чија би коначна верзија могла да буде завршена до краја године. Комерцијализовање индустријске зоне велики је изазов за планере, јер се то код нас први пут ради.

Будући да је реч о изузетно перспективном, али тренутно запуштеном, приобалном појасу, смештеном на раскршћу међународних коридора, чију ексклузивност одређује близина центра града, на предлог градског архитекте, позвани су тимови Архитектонског факултета, Друштва архитеката, Друштва урбаниста, Академије архитектуре и Клуб архитеката да дају своју визију овог простора. Они су га ослободили од лучких, робнотранспортних и складишних функција и тако отворили могућност за силазак града на реку.

– Убудуће ћемо пред сачињавање великих планова радити анкету, односно просторну проверу локације, а струка ће имати прилику да понуди идеје за уређење простора, без ограничења. То није обавезујуће, али пуно помаже урбанистима који сачињавају планове детаљне регулације. Овога пута је резултат био сјајан и добили смо неколико добрих пројеката – објашњава Бобић.

Та новина у урбаном промишљању града искристалисала је идеју да индустријска зона буде измештена на леву обалу Дунава. Сви тимови су углавном око постојеће Луке „Београд” лоцирали градски пословни центар са одређеним процентом становања. Између Панчевачког моста и Аде Хује требало би да буде смештен стамбени блок са доста зеленила, док би лево и десно од моста био формиран зелени појас, јер на том простору није дозвољено зидање. Ада Хуја ће бити намењена за рекреацију, а иза залива би требало да буде направљена велика марина.

– Лука „Београд”, коју је купила „Делта”, требало би да остане у постојећој функцији док не буде изграђена нова лука на левој обали Дунава. Простор од 120 хектара који она заузима временом ће прерасти у пословно-стамбени центар. У међувремену би требало да буду измештена пруга и планирана локотеретна станица на леву обалу Дунава, о чему озбиљно преговарамо са „Железницама Србије”. Није добро да градски центар постоји без простора за становање, јер после радног времена такви квартови постају пусти и неприступачни – истиче градски архитекта.

Међутим, како је трансформација индустријске зоне у простор за пословање и становање релативна новина код нас, ангажован је један архитекта из Глазгова (града који је такве подухвате успешно остварио) као консултант .

– Он треба да осмисли начин припреме програма за план детаљне регулације и да нас научи како да на најбољи начин трансформишемо индустријско ткиво, с обзиром на то да има велико искуство у тој врсти посла. То је нека врста планирања која у првој фази пре него што се план конституише региструје све интересе и њихове аспирације на тај простор. Дакле, треба узети у обзир интересе града, приватника и грађана – објашњава Бобић и додаје да ће се програм наредних месеци наћи пред планском комисијом, после чега ће уследити велики међународни урбанистички конкурс чија ће најбоља решења бити подлога за коначну верзију плана детаљне регулације. У међувремену ће бити измењен генерални план који потес од марине Дорћол до Аде Хује третира као индустријску зону.

-----------------------------------------------------------

Идеје и предлози

За тим Архитектонског факултета приоритет је трансформација Луке „Београд” у нови трговачко-пословни, забавни и туристички центар регионалног нивоа. Источни крак Аде Хује, према њиховој идеји, развија се делом као нови, ексклузивни стамбено-пословни део Београда, а делом као рекреативно подручје.
Тим Друштва урбаниста Београда предлаже генерисање новог урбаног идентитета подручја – Вилинграда. Урбана регенерација се темељи на новим функцијама и технологијама, својственим еколошко-футуристичкој визији града.
Тим Друштва архитеката Београда има намеру да локацију промовише у урбани парк који ће Београд одвести на Дунав и тамо успоставити нови, релаксирани градски центар. Назнаке спортско-рекреативних садржаја, који су се већ спонтано развили на овом подручју, обогаћују се и постају доминантне.
Тим Клуба архитеката сагледава потес Калемегдан – Ада Хуја као „излог” Београда. Рад укључује и решење саобраћаја креативним приступом (искоришћавање реке у функцији градског превоза). Дуж средње зоне подручја смештене су пословно-стамбене функције, са концентрацијом комерцијалних садржаја око Панчевачког моста.
Академија архитектуре Србије конципира подручје Дунавски амфитеатар као својеврстан пандан Савском амфитеатру. Дунав третирају као „водени булевар” у централној зони Београда.
Politika

UVOĐENJE REDA!
Planom detaljne regulacije predviđeno uređenje dela Karaburme, na kojoj će biti rekonstruisane ulice, izgrađeni novi objekti i uklonjene deponije. Ulica Dragoslava Srejovića biće potpuno sređena, a Ada Huja bi trebalo da bude pretvorena u sportske terene

Pojedini delovi naselja Karaburma u skorijoj budućnosti u potpunosti će promeniti izgled, neke ulice će biti renovirane, a "nići" će i više stambenih, poslovnih i komercijalnih objekata.

Tako je bar predviđeno Planom detaljne regulacije za ovaj deo grada, koji je juče predstavljen u opštini Palilula. Stručnjaci iz Urbanističkog zavoda Beograda, u saradnji sa urbanistima iz opštine, uradili su nacrt plana generalne regulacije prve i treće zone ovog naselja.

Prva zona obuhvata teritoriju između Višnjičke ulice, Patrisa Lumumbe, Uralske, i Vojvode Micka Krstića. Treća zonu čine ulice Marijane Gregoran, Husinskih rudara, Laze Stefanovića, Dragoslava Srejovića (Partizanski put) i Triglavska.Potpuno će biti sređen Partizanski put, odnosno ulica Dragoslava Srejovića, a Ada Huja bi trebalo da bude pretvorena u sportske terene.

Sve legalne i nelegalne deponije biće uklonjene. - O industrijskim objektima između Višnjičke i Uralske ulice, poput "Minela" i "Sporta", odlučivaće njihovi novi vlasnici posle privatizacije. Stambeni objekti u prvoj zoni naselja zauzimaće 60 odsto zemljišta, dok će ostatak biti zelena površina - kaže Nataša Danilović iz Urbanističkog zavoda Beograd.

Teritorija oko Staračkog doma na Karaburmi neće biti dirana, dok će pijaca kod nove okretnice verovatno biti proširena. Jedan od ciljeva celokupnog plana za obe zone je da se novim izgradnjama zaustavi klizište koje godinama uništava ovo naselje.

- Partizanski put, koji se nalazi na ivici treće zone, pretrpeće potpunu sanaciju. Biće uvedena i kanalizacija duž celog puta. Posle završetka tog posla, gradićemo zgrade i solitere jer će time biti ojačana saobraćajnica i sprečeno pomeranje klizišta iz pravca Zvezdarske šume - objasnila je Nataša Danilović.

Konačnu odluku o usvajanju ovog nacrta plana doneće gradski odbornici posle javne sednice komisije za detaljnu regulaciju koja će biti održana 27. marta.

Press

Декоративно осветљење Етнографског музеја
Радове на декоративном осветљењу Етнографског музеја обавиће предузеће „Амига” из Краљева, рекао је градоначелник Богдановић на данашњој редовној конференцији за новинаре у Старом двору. Радови су вредни 4.791.246 динара.
На основу пројектног решења, спољно осветљење фасаде музеја пратиће архитектонску форму објекта, истичући две угаоне фасаде, то јест њихове бочне куле, средишња фасадна платна, завршну кровну терасу, као и главни улаз са стубовима. Пројектом је предвиђено монтирање рефлектора на фасади објекта, са металхалогеним и компактфлуоресцентним сијалицама снаге 35W, 70W и 24W, и комбинацијом топле и хладне беле светлости.

http://img132.imageshack.us/img132/2688/1265658etnografskimuzejwy3.jpg

^^ I mene je bunilo, al kao sto vidis, namerom je slikana samo desna strana, pa s te desne strane leva strana, tj leva zgrada... ili je mozda mislio nesto drugo, ne znam :)

ups, ma desna strana na fotki. Zgrada gde je Robna kuca Beograd u prizemlju , a na spratovima su kancelarije privredne komore.

^^ uf, kad bi se to sredilo bilo bi gala!

Hotel,nego sta!
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=100293&datum=2007-02-23

Нова лука на левој обали Дунава
На месту садашње, када буде пресељена, фирма „Делта” ће градити стамбено-пословни комплекс

http://www.politika.co.yu/eaadmin/catpics/N_A2Xjmt0e7fv7YGQEG7l5PrC3jesZVPZkNZR.jpg
Лука „Београд” ће у наредних три до пет година због ограничене могућности ширења и проблематичне повезаности са магистралним путевима бити измештена са Вилиних вода на леву обалу Дунава, преко пута Аде Хује. Дирекција за грађевинско земљиште тренутно прикупља конкурсне понуде за израду студије оправданости, која би требало да предвиди колико ће отприлике коштати изградња теретног пристаништа, у ком року би се уложени новац вратио, али и да утаначи шта ће тачно бити изграђено на простору од 600 хектара низводно од Панчевачког моста. Још, међутим, није познато да ли ће тако велику инвестицију финансирати држава, град или неко трећи.

Према мишљењу Ђорђа Бобића, градског архитекте, можда би најприхватљивије било да лука буде изграђена концесијом, а онај ко би уложио новац могао би да је користи, рецимо, двадесет или тридесет година.

– Постоји могућност да се држава и град удруже, па да нађу оператера. Не верујем да град може сам да финансира тако крупан залогај будући да има ограничен буџет. Не можемо неконтролисано да се задужујемо, напињемо буџет и позајмљујемо новац који не можемо да вратимо. Већ смо узели кредит за унутрашњи магистрални полупрстен, мост код Аде Циганлије, а преговарамо и о позајмици за метро. Осим тога, враћамо неке давно узете кредите – објашњава градски архитекта.

Постојећа лука, напомиње наш саговорник, неће бити затворена док не буде изграђена нова. Фирма „Делта”, као садашњи власник Луке „Београд” намерава да на простору који она сада заузима изгради пословно-стамбени комплекс, али тек после отварања нове луке, како се уосталом обавезала уговором о купопродаји.

Поставља се логично питање: због чега је одлучено да теретно пристаниште буде измештено на леву обалу Дунава?

Пре свега, каже Бобић, функција луке на Вилиним водама је маргинализована. Изумрла је, јер се камиони последњих година до ње тешко пробијају, било да долазе из центра или преко Панчевачког моста. Самим тим, проблематична је њена повезаност са магистралним правцима. Лука нема капацитете за проширење, с обзиром на близину центра града.

– Приближили смо се коначном договору са „Железницама Србије” да пругу и планирану локотеретну станицу, такође, пребацимо на другу обалу поред Панчевачког пута, зато што је логично да у индустријској зони поред нове луке буде железничка пруга. Тако ће транспортни и производни погони бити сконцентрисани на једном месту.

Локација и капацитет новог пристаништа подразумевају савремен начин претовара терета и контејнера, што изискује изградњу вишефункционалног транспортног терминала. Неопходни су и пратећи садржаји – складиштење и транспорт производа.
Politika

NOVI TOBOGAN OD LETA
Projekat za izgradnju još jednog nadvožnjaka u Bulevaru vojvode Mišića kod Sajma u završnoj fazi, na pomolu početak izgradnje. Ideju Pressa prihvatio sam sa zadovoljstvom, jer je to veoma dobro rešenje za brži protok saobraćaja na toj deonici

Projekat za izgradnju još jednog nadvožnjaka od Sajma ka Adi Ciganliji radi se punom parom, i to zahvaljujući inicijativi Pressa. Kako smo saznali u Skupštini grada, glavni projekat trebalo bi da bude završen krajem ovog meseca, a sredinom godine počinje izgradnja!

Prošlogodišnju inicijativu našeg lista da se, uz već postojeći, izgradi još jedan nadvožnjak u Bulevaru vojvode Mišića prihvatili su nadležni u Sekretarijatu za saobraćaj, JKP "Beograd put", ali i čelnici u Skupštini grada, i ocenili ga kao izvanredno rešenje za smanjenje gužve u saobraćaju na toj deonici.

Gradski arhitekta Đorđe Bobić ocenio je kao "pun pogodak" predlog da se uz postojeći vijadukt, koji ima dve saobraćajne trake, postavi još jedan montažno-demontažni most.

- Vašu ideju prihvatio sam sa zadovoljstvom jer je to veoma dobro rešenje za brži protok saobraćaja na toj deonici. Projekat se trenutno radi i, koliko ja znam, pri kraju je. Sada imamo problem sa strujnim kablovima i na tome se intenzivno radi.

Iz sve snage se trudimo da realizujemo tu ideju jer je korisna za sve. Očekujemo da će projekat uskoro biti završen i da će odmah početi njegova realizacija. Za petnaestak dana znaćemo tačno šta i kako dalje - rekao je Bobić.

San Beograđana koji žive na teritoriji opštine Čukarica da pre izgradnje najavljenog mosta ka Novom Beogradu reše problem saobraćajne gužve u Radničkoj ulici i Bulevaru vojvode Mišića konačno je postao java. Svakodnevni kolaps u Bulevaru vojvode Mišića poslednjih desetak godina dovodio je do ludila vozače, ali i putnike GSP-a, koji su na tom mestu gubili i po pola sata.

Press

Декоративно осветљење Етнографског музеја
Радове на декоративном осветљењу Етнографског музеја обавиће предузеће „Амига” из Краљева, рекао је градоначелник Богдановић на данашњој редовној конференцији за новинаре у Старом двору. Радови су вредни 4.791.246 динара.
На основу пројектног решења, спољно осветљење фасаде музеја пратиће архитектонску форму објекта, истичући две угаоне фасаде, то јест њихове бочне куле, средишња фасадна платна, завршну кровну терасу, као и главни улаз са стубовима. Пројектом је предвиђено монтирање рефлектора на фасади објекта, са металхалогеним и компактфлуоресцентним сијалицама снаге 35W, 70W и 24W, и комбинацијом топле и хладне беле светлости.

http://img132.imageshack.us/img132/2688/1265658etnografskimuzejwy3.jpg

bolje da celu fasadu srede ,pa posle tek ide osvetljenje...jer bi uvece izgledalo super,a danju ocajno

ne znam kako izgleda preko dana, ali ce navece svakako izgledat odlicno

Izgleda staro i oronulo,a unutra izgleda fantasticno ,cak ima i fontanu!:)

Pa i ne izgleda toliko oronulo, malo prasnjavo da.
Te kamene fasade mnogo bolje "stare" od onih omalterisanih.

Ограда око Карађорђевог парка
Декоративно осветљење ове године добијају Главна железничка станица, Храм светог Саве, Земунска гимназија, Етнографски музеј и Стари савски мост
Етнографски музеј, Главна железничка станица, Земунска гимназија, Стари савски мост и Храм светог Саве добиће, ове године, комплетно декоративно осветљење, а Карађорђев парк ће бити делимично опасан оградом од кованог гвожђа. Према речима Радмиле Хрустановић, заменице градоначелника, за израду главног пројекта спољњег декоративног осветљења зграде Главне железничке станице из градског буџета биће издвојено око 1.300.000 динара.

– Градоначелник је овом приликом одобрио и да се 295.000 динара утроши на израду пројектног задатка и контролу главног пројекта декоративног осветљења Старог савског моста. Од 2000. године до данас град је комплетно декоративно осветлио 11 објеката, међу којима су Бранков мост, Нови железнички мост, Београдска тврђава са црквама Ружица и Света Петка, Кула Небојша, Црква светог Марка, Војни музеј на Калемегдану, Трећа београдска гимназија, Руска православна црква, зграда Ректората Универзитета уметности и зграда техничких факултета – објашњава Хрустановићева и додаје да ће пројекте урадити Електротехнички факултет.

Главна железничка станица представља један од најзначајнијих и најстаријих објеката на територији града, саграђена је 1884. године, и у тадашњој Кнежевини и Краљевини Србији значила је прво прихватање и развитак тадашњих европских достигнућа.

Осим за декоративно осветљење, из београдске касе издвојено је и безмало тридесет милиона динара за постављање ограде у Карађорђевом парку. Ограда, коју ће поставити „Зеленило”, биће дуга 770 метара, са прекидима на местима где се улази у парк. Посебно је дизајнирана и састоји се од бетонских стубова, кованог гвожђа и грифованог жичаног плетива.
– Због великог значаја овог простора и његове повезаности са Храмом светог Саве, Врачарским платоом и Народном библиотеком Србије, као и сталног проблема са непрописним паркирањем, неопходно је да овај парк буде делимично ограђен. Иако је Карађорђев парк у току 2003. и 2004. године потпуно обновљен и проглашен за културно добро од великог значаја за Републику Србију, постоје Београђани који не чувају лепоте свог града – каже заменица градоначелника и додаје да ће у току изградње ограде бити уређен и сада делимично уништен травњак у том парку.
Politika

^^ Sta, Hram svetog Save dobija 2 puta osvetljenje? :)

New Interex

The retailer 'Interex' will open a new megamarket, the construction of which was officially started on 1st.February 2007. After the first Interex store in Konjarnik, which is in its final stage of construction, the company initiated the construction of another one in New Belgrade....

http://img261.imageshack.us/img261/2373/interex1vo4.jpg

Lanac mega marketa Interex postaće bogatiji za još jedan objekat čija je izgradnja i zvanično počela 01.02.2007god. Posle prvog Beogradskog Interex mega marketa na Konjarniku koji se trenutno nalazi u završnoj fazi, započeta je izgradnja novog objekta čiji je investitor Thebes Six Company d.o.o. od 2.500kvm u okviru trgovačkog poslovnog kompleksa na uglu ul.T.Bunar i Studentske na Novom Beogradu....

FULL VERSION Beobuild (http://www.beobuild.net)

delta expansion - blok 20 and red star residentials project - new renderings

delta expansion - blok 20 and red star residentials project - new renderings
The web site of MYS Architects has presented new 3D models of Delta's project for Blok 20 as well as their intentions for the area in the vicinity of Red Star stadium. both projects are currently in their final phase of documentation, and construction should probably begin this year. The objects in Blok 20 will have a hotel with five stars and 60000 square metres of office space located in a tower. The Red Star project envisions a 25 storey tower and an attached 10 storey building. Both buildings will offer residential space.

Preko internet prezentacije "MYS Architect" su predstavljeni novi 3d modeli deltinih objekata u bloku 20 kao i kod zvezdinog stadiona. Oba projekta se nalaze u fazi finalizacije dokumentacije, izgradnja će najverovatnije krenuti već ove godine. Objekat u bloku 20 će imati hotel sa 5 zvezdica, 60 000 kvm prostora i poslovnu kulu. Projekat kod stadiona Crvene Zvezde predvidja 25ospratnu stambenu kulu kao i 10spratni stambeni objekat do nje.

BLOK 20 FRESH RENDERINGS
http://www.x-build.net/4images/data/media/1/block20_02.jpg
http://www.x-build.net/4images/data/media/1/block20_04.jpg
http://www.x-build.net/4images/data/media/1/block20_05.jpg
http://www.x-build.net/4images/data/media/1/block20_06.jpg
http://www.x-build.net/4images/data/media/1/block_20_01_2.jpg
[hr]
"RED STAR" PROJECT FRESH RENDERINGS
http://www.x-build.net/4images/data/media/1/redstar_02.jpg
http://www.x-build.net/4images/data/media/1/redstar_05.jpg
http://www.x-build.net/4images/data/media/1/redstar_06.jpg
http://www.x-build.net/4images/data/media/1/redstar_07.jpg

strava, svaka cast majstore:banana: :cheers:
super izgleda, jel imas link odakle je ovo uzeto,
al bih rado imao stan u ovoj red star zgradi haha

preuzeo text sa beobuild.net , link je http://www.m-y-s.com a vest je pronašao bugarski forumaš, više detalja na EE subforumu.

p.s. dodao sam na beobuildu još par novih odličnih renderingsa koje nema ovde na SSC od bloka 20 :)

p.s. dodao sam na beobuildu još par novih odličnih renderingsa koje nema ovde na SSC od bloka 20 :)

sad sam pogledao super izgleda, valjda i izgrade sve ovo:)

morao sam da stavim i ove slike bloka 20
stvarno izgleda premocno

http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/2007-03-02_221258.jpg

http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/2007-03-02_221313.jpg

http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/2007-03-02_221322.jpg


http://www.beobuild.net/index.php/111.html

Ada Power Center

http://www.m-y-s.com/user_files/projects/retail/01_pictures/ada_01.jpg

http://www.m-y-s.com/user_files/projects/retail/ada/ada_02.jpg

http://www.m-y-s.com/user_files/projects/retail/ada/ada_03.jpg

http://www.m-y-s.com/ada

ovo im je potpuno nepotrebno, ne znam sta ce na adi soping centri, tu treba dograditi joj malo sportskih terena i odrzavati ono sto vec postoji, ovo je cista budalastina, pa nece valjda n na adu ljudi da dolaze u soping????

^^ neće to bidi BAŠ na adi nego na čukaričkoj padini preko puta ade, ovde otprilike:
http://www.cip.physik.uni-muenchen.de/cgi-bin/LugPaj/google_maps/gm.pl?lat=44.782931&lng=20.401182&scale=15&type=k

I nije glupost, u južnom delu grada i čukarici nemaš pristojnih TC.a ....

preuzeo text sa beobuild.net , link je http://www.m-y-s.com a vest je pronašao bugarski forumaš, više detalja na EE subforumu.
http://img243.imageshack.us/img243/1269/bbde11yd0.jpg

Ali nije preouzeo i video animacije http://www.beobuild.net/index.php/111.html

:)
Sada mi se ovaj projekat u Bloku 20 extra dopada. Dovoljno moderno da ne izgleda zastarelo, a opet dovoljno klasicno da bude uklopljeno u Novi Beograd.

Cak mi je i ova "night version" kicerica simpaticna:

http://www.x-build.net/4images/data/media/1/block_20_01_2.jpg

+ objekat Red Star takodje extra :)

:banana: :banana: :banana:

http://img256.imageshack.us/img256/3626/51415402wn6.jpg

http://img148.imageshack.us/img148/7194/45427141vc7.jpg

www.mpcholding.com

ČUDO ČUVA MOST
Naprsline na nosačima i čeličnim delovima "Pančevca" se šire, noseći stubovi na pojedinim mestima gotovo potpuno odvojeni od površine mosta!
http://img217.imageshack.us/img217/4778/imagezv6.jpg

Oštećenja na pojedinim delovima Pančevačkog mosta su ogromna i ozbiljno ugrožavaju bezbednost oko 60.000 ljudi koji svakodnevno prelaze ovaj most! Naprsline na nosačima i čeličnim delovima se sve više šire, dok je ograda između druma i šina potpuno propala, utvrđeno je detaljnim pregledom svih 1.100 metara mostovske konstrukcije. Rđa godinama grize konstrukciju, "češnjevi" su rasklimani, a beton se krnji na mnogo mesta.

Katastrofalno stanje u kom se most nalazi vidi se i na samom prilazu sa palilulske strane, iz Bulevara despota Stefana, gde je stub ispod prilaza na most gotovo potpuno odvojen od površine mosta!

- Pravo je čudo da je on i do sada izdržao! Na mostu bi pod hitno trebalo zameniti makar ležišta. U predstojećoj rekonstrukciji model mosta nećemo dirati. Sve će ostati na svom mestu, ali i sve će biti novo. Asfalt, beton, ograda, cela konstrukcija... - kaže Milutin Ignjatović, direktor Saobraćajnog instituta CIP.

On navodi da je prošlog leta "Mostogradnja" uradila najhitnije radove, a, između ostalog, zamenjene su ploče na trotoaru i obnovljena zaštitna ograda.

- Most 30 godina nije čak ni ofarban! Samo to da se uradi i on će promeniti izgled. Projektom generalne rekonstrukcije planirano je da se na mostu sanira sve što bi povećalo njegovu bezbednost. Na mostu će biti postavljen novi beton, asfalt, nova ograda, lim i čelične konstrukcije - kaže Ignjatović, i napominje da će CIP ispoštovati rok i do 31. marta predati projekat generalne rekonstrukcije, kako bi se što pre raspisao tender za izvođača radova.

Dugo najavljivana i još duže odlagana rekonstrukcija popularnog "Pančevca" trebalo bi da počne na leto. Dok budu trajali radovi, jedna traka će biti zatvorena, dok će se drugom vozila kretati u oba smera. Prva faza rekonstrukcije mosta trajaće šest meseci. Za to vreme biće zatvorena desna strana mosta ka Pančevu, dok će se i drumski i železnički saobraćaj odvijati levom stranom. Po završetku prve faze, kompletan saobraćaj biće preusmeren na desnu stranu mosta, kada će se rekonstrukcija obavljati na levoj strani "Pančevca".
-------------------------------------------------
Most kralja Petra Drugog

Pančevački most izgrađen je 1935. godine kao most kralja Petra Drugog. Svečano ga je otvorio knez namesnik Pavle Karađorđević. U toku Drugog svetskog rata on je srušen, a obnovljeni most preko Dunava otvoren je 1946. Prvi voz preko mosta prešao je 7. novembra, a pešački i drumski saobraćaj krenuo je preko mosta 29. novembra te godine.

Press

Zamisljam samo istovremeno vozdizanje Bloka 20, citavog Bloka 67, novog Mosta i druge zgrade Usca. Carski :)

A koliko bi trebalo da bude visoka ova kula u bloku 20?

~ 190m

Bas mi se dopada ovaj red star projekat

Nadam se da se Pancevacki most nece srusiti pre nego sto pocnu rekonstrukciju, uvek me uhvati jeza kada prelazim preko njega...

Krajnje je vreme da ovaj most renoviraju.Svaki put kad idem ovim mostom imam osecaj ko da ce da se srusi!:ohno:

http://www.m-y-s.com/user_files/projects/retail/ada/ada_02.jpg

Kapiram da Adu zovemo: "Beogradsko more" ali da se nisu ipak malo zaneli sa ovim palmama. :lol:

Da, ali Beograd i palme- nikako, naruzuju izgled grada...

^^

Prvi put cujem za te palme? Nisam to nigde video u kontinentalnim gradovima Evrope, a i slazem se sa Dziggyjem, ideja je bezveze... onako "las-vegaski" izvestaceno i neukusno.

Kakve, bre palme !....samo šljive i oraje, može i 20 lipa da miriše kad cvetaju.

Šta će tu palme?!...da nam padaju urme i kokosi na glavu, može i topole i jablani...

Dole Palma.:)

Strava od tornja stvarno!

Milo, i drago mi je za Beograda. Bas juce sam prosao pored te rupetine Blok 20 i pitao se sta tu ide...

Kakve, bre palme !....samo šljive i oraje, može i 20 lipa da miriše kad cvetaju.

Šta će tu palme?!...da nam padaju urme i kokosi na glavu, može i topole i jablani...

Dole Palma.:)

Dragane, legendo! :lol: :hilarious :hilarious :hilarious :okay:

Eee Dziggy, a ja bas mislio da si palmin simpatizer...:)

^^ pa , znas ti mene ;)

Obrati pažnju na crvene linije.:)

http://img72.imageshack.us/img72/6568/24hbeobuildtu5.jpg

http://img217.imageshack.us/my.php?image=68086152sl8.jpg full size by Goran

Objavljeno u samom vrhu naslovne strane, pre nekih 'običnih' vesti. :)

http://img337.imageshack.us/img337/5705/24bbaky0.jpg

Cestitam! Svaka cast :okay:

GTC Park Apartmani:

http://img258.imageshack.us/img258/2129/dsc00138ea1.jpg (http://imageshack.us)

http://img168.imageshack.us/img168/5018/dsc00139hq0.jpg (http://imageshack.us)

Zgrada preko puta Delta HQ,mislim da je gradi Imel:

http://img128.imageshack.us/img128/1742/dsc00135mj0.jpg (http://imageshack.us)

Sava City:

http://img187.imageshack.us/img187/7267/dsc00130mk3.jpg (http://imageshack.us)

http://img338.imageshack.us/img338/9452/dsc00132bb9.jpg (http://imageshack.us)

http://img402.imageshack.us/img402/2228/dsc00133gc5.jpg (http://imageshack.us)

http://img45.imageshack.us/img45/2258/dsc00134pw5.jpg (http://imageshack.us)

Zgrada preko puta Delta HQ je na losoj poziciji , na racuin stanara iz zgrade iza...

Sava City kao da brzo napreduje :eek:

Odlicne slike, Aleksandre.:okay:
Ceo taj blok, koji ja zovem "Smaragdni Grad", ce bas lepo da izgleda kad se sve to zavrsi.

Neimarima tesan Beograd
S. BULATOVIĆ, 8. mart 2007

BEOGRAD zainteresovanim inevstitorima može da ponudi sve manje slobodnih, a opremljenih lokacija za gradnju. Prostor od Marine "Dorćol" do Ade Huje, tako će u narednih osam godina, prognozira gradonačelnika Nenad Bogdanović, postati najatraktivnije zemljište u Beogradu. Na tih 480 hektara moći će da se sagradi 700.000 kvadrata stambenog i poslovnog prostora. Pošto će se u naredne dve godine "istrošiti" i Novi Beograd, Grad pripreme i izmene Generalnog urbanističkog plana. One će sve željne ulaganja u prestonicu uputiti na drugu stranu Dunava.
Graditelji bi i dalje, kako se moglo čuti na Konferenciji o tržištu nekretanina u jugoistočnoj Evropi, zidali na svakom slobodnom parčetu Beograda. Gradskih parcela, međutim, sve je manje, pa gradonačelnik najavljuje da će Grad početi da kupuje zemljište i od privatnih korisnika.
- Problem je sa zemljištem u vlasništvu privatnika u slučaju kada oni kalkulišu i traže previše novca - istakao je Nenad Bogdanović. - Nama je interes da se u Beogradu što više gradi. Iscrpli smo Novi Beograd, pa i deo Zemuna. Ostao je deo Palilule, a posebno primamljiv prostor biće od Marine "Dorćol" do Ade Huje. Najatraktivniji deo Beograda sada je zauzet besmislenim magacinima. To će se uskoro otvoriti. Moramo da kupujemo zemljište od privatnika da bismo pokrenuli investitore.
Visoke cene stambenih kvadrata, međutim, ostaće takve dokle god ponuda bude mala. A ona je takva delom i što je ulagačima, posebno stranim, interesantnije da grade poslovni prostor, a i kada se opredele za stanove, oni su najčešće visoke kategorije. Glavni gradski arhitekta veruje da bi stanova bilo više kada bi se uredilo tržište nekretnina.
- Tržište je neuređeno i vlasnici mogu da traže nerazumne cifre za svoje nekretnine - naglasio je Đorđe Bobić. - To bi moglo da se reši poreskom politikom. Kada bi se oni oporezovali kako treba, ja garantujem da bi se otvorilo najmanje dve do tri hiljade gradilišta, jer bi investitori dobili lokacije po razumnijim cenama.
Investitore su na Konferenciji predstavljali direktori tri firme, koje prednjače po veličini investicija u Beogradu - "Erport sitija", Engel Marine "Dorćol" i GTC-a. Nisu krili velike apetite za dalja ulaganje u Beograd, ali i činjenicu da im nedostaje prostora.


POTREBNE MILIJARDE

DA bi Beograd ispratio ovako ubrzanu gradnju, mora da uloži u prateću infrastrukturu. Treba mu most preko Save, Dunava, unutrašnji magistralni poluprsten, ali i sistem za preradu otpadnih voda.
- Da bi se u Beogradu narednih sedam do osam godina uradilo sve što treba, moramo da uložimo od šest do osam milijardi evra - naglasio je gradonačelnik Nenad Bogdanović. - Beograd trenutno ima budžet od 550 miliona evra, a svega polovina ide u investicije. Ja sam, ipak, optimista.

PROFIT
OGROMAN je zamah u investicijama, posebno u slučaju poslovnog prostora. Stambena izgradnja je još problem i cene rastu jer nema ponude - istakao je Nenad Bogdanović. - Mi smo gradili stanove i znamo da to košta od 650 do 1.000 evra po kvadratu, pa vidite koliko prodavci danas profitiraju.

MARINA
AMBICIOZAN projekat Marina "Dorćol" građevinsku dozvolu bi trebalo da dobije ovog leta. Tada će početi i gradnja oko 100.000 stambenih kvadrata. Uz njih, nići će još poslovnog prostora i namenskih objekata za marinu. Kada, najverovatnije za pet godina, marina proradi u nju će moći da se ukotvi najviše 150 brodova dužine od oko 15 metara.
- Trbalo bi da se uradi bolji nasip za zaštitu od poplava - najavio je David Erikson, direktor Engel Marine Dorćol. - Urediće se i biciklistička i pešačka staza, ali i okolni putevi. Renioviraćemo i staru crpnu stanicu i to po originalnom švajcarskom projketu koji smo nedavno pronašli.

nije mi jasno kako to da je Beograd pretesan za gradnju, sto to znaci da vise nece biti novogradnje na Novom Beogradu i u centru grada? Malo mi je to ne moguce. Kada sam bio u Milanu video sam da iako je grad stvarno tesan, ima puno novogradnje. Ko ce da gradi na drugoj strani Dunava tamo je cena m2 jako niska. Nije mi jasno da je Beograd tako specifican da je to sto je sto se tice novogradnje i da je vise nece biti. Koliko znam gradjevina nikad ne moze da propadne, ljudi stalno hoce u nove zgrade, pa mi nije jasno da je Beograd pretesan za to. Neka me neko ispravi ako gresim.

Pa donekle si u pravu, ali mislim da se u ovom clanku radi o nekoj sasvim drugacijoj vrsti gradnje nego one koju si video u centru Milana. Takve "sitne" gradnje, tj. "popunjavanje mesta", ce uvek biti, i u centru i na Novom Beogradu(a valjda i Zemunu) ali ovde se izgleda govori o izgradnji velikih objekata, za koje stvarno ima sve manje i manje mesta. Zamisli samo koliko ce na NBGD-u ostati mesta kad se izgradi samo ono sto je vec planirano - dakle nove autobuske i zeleznicke stanice, infrastruktura za Univerzijadu, par novih nebodera kao Delta 26 i USCE II. Ne bas puno:(

I ja mislim da je vreme da se pokrene ideja "Treci Beograd", onaj s druge strane Dunava. Sad se vec govori o izgradnji dva ili cak tri nova mosta na Dunavu pa bi trebalo nesto brze da se dogadja.

Šta ovi pričaju, bre ??!

Za samo par dana smo saznali od Gradonačelnika i Grad.arhitekte
da je prostor na N.Bgd "izkorišćen i istrošen " ?!

Da je to rekla neka baba na pijaci, pa da i ne pišem ovaj post, ali pošto ovi misle tako onda moram da ih obavestim da od ušća Save do Brodogradilišta nije donesen ni DUP, bez kojeg se ne zna ni šta može i treba da se gradi na tom ogromnom prostoru uz reku.

I nemoj više ni da pričaju o silasku Grada na reku, kad ne znaju da ovo priobalje pripada opštini N.Bgd, gde treba tek da se gradi budući centar Beograda.

Opštini N.Bgd pripada i zemljište od Bež.kose do aerodroma N.Tesla, između Surčinskog puta i Autoputa, ali to nisam ni očekivao da znaju.....pošto imaju 'druga posla'.

http://img444.imageshack.us/img444/9015/ortosava1il3.jpg

Kad budu izgradili pruobalje Save, onda neka nasipaju ritove u Krnjači.

http://www.beobuild.net/index.php/119.html

http://www.x-build.net/4images/data/media/1/mardor-02.jpg
http://www.x-build.net/4images/data/media/1/mardor-01.jpg

:cheers:

:cheers2:

:eek2: :eek: odlicno, prelepo izgleda

Za one zainteresovane intervju sa gradonacelnikom (http://www.jat.com/active/sr-latin/home/main_menu/travel_info/jat_review/februar_2007/beograd_na_dobrom_putu.html)

jeste li vi primetili koliko se toga preko dunava u "trecem" beogradu izgradilo ? pa ovaj "treci" beograd ce biti pre ispunjen nego onaj savski amfiteatar :bash:


http://maps.google.com/maps?client=safari&q=belgrade&ie=UTF8&oe=UTF-8&om=1&z=14&ll=44.856721,20.483065&spn=0.047458,0.097418&t=h

kada se izgradi nova luka, pancevo mozes odma spojiti sa beogradom. :D

Ta "Marina Dorcol" izgleda odlicno.

jeste li vi primetili koliko se toga preko dunava u "trecem" beogradu izgradilo ? pa ovaj "treci" beograd ce biti pre ispunjen nego onaj savski amfiteatar :bash:
http://maps.google.com/maps?client=safari&q=belgrade&ie=UTF8&oe=UTF-8&om=1&z=14&ll=44.856721,20.483065&spn=0.047458,0.097418&t=h
kada se izgradi nova luka, pancevo mozes odma spojiti sa beogradom. :D
Kakav Treći Beograd,bre??!

Sa ovim izjavama nam samo bacaju prašinu u oči, da ne primetimo da se između savskih mostova ne radi ništa, niti se zna kada će se uopšte nešto i raditi !
Sa jedne strane je naselje Staro sajmište, a sa druge Savski anfiteatar,tj. Prvi i Drugi Beograd koji treba prvo izgraditi, gde mogu da se dobiju najatraktivnije lokacije.

Mnogo je teže raditi na dunavskom priobalju, nego na savskom.
Ako nisu znali, ovi što pričaju o Trećem Bgd., postoji KORITO Dunava koje ne može lako da se suzi radi poplava,a koje je i onako najuže baš u nivou Marine Dorćol.

http://img216.imageshack.us/img216/637/trecibgdcf9.jpg (http://imageshack.us)

Gde oni misle da Dunav prolazi, ako se naspe do nasipa, do puta.
Banatska strana je plavno područje i do nasipa je ustvari korito Dunava, pripada reci.
Videće se ,kada budu gradili novu Luku Bgd ispod pančevačkog mosta,koliko je to veliki posao, nasipanje i regulacija toka Dunava.
Nezaboravite da reka svakih 10-tak godina ima izuzetno visok vodostaj, kao prošli put.

Ta priča o 3.bgd je za futuriste i neke nove generacije, a sada treba izgraditi priobalje Save gde je već izgrađen nasip ili kej do reke, to je posao ove gradske vlasti....a koji oni ne rade.

http://img444.imageshack.us/img444/9015/ortosava1il3.jpg

Jao brate, o cemu ti govoris, molim te?:)
Pa koliko vremena po tebi treba da se izgradi tih par sicusnih lokacija Savskog priobalja? 50 godina? Da ne treba 100 mozda, kao za Egipatske piramide ili Sagrada Familiju u Barseloni? Ja nisam neki futurista, ali mislim da u idealnim uslovima(ali i u pravoj zemlji) ne bi to smelo da potraje vise od 5-6 godina.

I sta onda? Da cekamo te "nove generacije" skrstenih ruku?:?

Pa koliko vremena po tebi treba da se izgradi tih par sicusnih lokacija Savskog priobalja? .... to smelo da potraje vise od 5-6 godina.
Da cekamo te "nove generacije" skrstenih ruku?

Brate, o čemu TI govoriš?
Tih 'par sićušnih lokacija' gradimo decenijama.....toliko dugo se crtaju razni planovi za savsko priobalje, a ustvari stoji se na početku.
Dok se ne izradi zelj.st.Prokop ne može da se skloni pruga i oslobodi taj deo.
O rušenju naselja Str.sajmište se i ne govori...ko će to da plati, koji investitor.
Uporedi 'sićušne lokacije' u odnosu na već izgrađeno, koliko tu još ima posla i mesta.

http://img216.imageshack.us/img216/2079/savanbgd1qy6.jpg

To su teme, ove generacije na vlasti,koje treba prvo rešiti, a koje nisu rešile predhodne.
Međutim, to se stavilo u stranu kada je "Delta" kupila Luku Bgd. i počela je forsirana priča o Trećem Bgd., gradnji nove Luke i području ada Huje.
Ko će da plati izgradnju nove Luke?...da bi "Delta" imala plac za gradnju.Grad?Srbija?

Od Marine Dorćol do kraja ada Huje ima desetine drugih firmi sa svojim objektima, čak i toplana.
Jel ti misliš da će ti privatni objekti da se ruši sutra? ...Neće! jer neko to treba i da plati.Jednog dana će se možda i naći takav investitor u daljoj budućnosti.Ali, to nije posao ove generacije na vlasti, dovoljno je planskim dokumentima omogućiti takvu gradnju.A, ko i kad će graditi, to je stvar investitora koji može to da finansira.

Ako nećes da čekaš 'nove generacije' skrstenih ruku, možes da kupiš celo podrućje ada Huje i gradiš.

http://img141.imageshack.us/img141/8084/izvazduhalukaaej2.jpg

Slazem se sa Draganom R. Stari i Novi Beograd imaju jos toliko da urade da zaliche na svetske metropole, da prica o trecem Beogradu zvuci samo kao hipoteza!!

Znam sta je Bogdanovic mislio u svojoj izjavi, a to je da su sve parcele Novog Beograda vec rasprodate buducim investitorima (naravno, mislim na najurbaniji deo Novog - ne na delove u Aerodrom i autoput). Naravno, uvek ce biti nekih lokacija gde ce moci da se rusi pa gradi, o Savskom Amfitetru da i ne pricamo. Ali je cinjenica da na Novom vise nema parcela koje mogu da se kupe za razvoj nekih velikih projekata. Sve je vec rezervisano! Jedina opcija je preko nekih kontakata, ili ono tipicno, Laza zna Miku, a Pera Djoku pa ce da mi prepise njegov teniski teren da napravim soliter, a ja cu njemu da dam imanje u Boki Kotorskoj. Sa druge strane, moje misljenje je da je jedno od najatraktivnij lokacija na Novom blok gde se nalazi toplana, ali s obzirom na nase materijalne uslove i investiciju koja bi bila potrebna da se ona izmesti, o tome za sada ne moze da se razmislja!

Sto se tice Starog Beograda, i tamo ima dosta mesta, pre svega za preuredjenje! Recimo, samo par primera - Dimitrija Tucovica, Djure Djakovica, Vojislava Ilica, Bulevar Kralja Alexandra (deo od Cvetka prema Smederevu). Sa razvojem infrastreukture ovih delova grada ce doci i nova gradnja i razvoj citavih novih blokova. Stoga je razmisljanje o stvaranju novih teritorija van grada za sada malo preterano!!
Daj da uredimo sta imamo - posle toga cemo se siriti lako!!!

Nemam ja ništa protiv da urbanisti i arhitekte crtaju svoje vizije šta bi moglo da se gradi jednog dana.Ali, o tome će se odlučiti kada za to dođe vreme i gradiće se ono što u tom trenutku bude moguće finansirati.

Sada pričati o Trećem Bgd., a još ne znamo ni kako da izfinansiramo most na ada Huji ni kada će biti završen, je gola propaganda.....kao, evo mi radimo na 3.Bgd.Treba prvo napraviti mostove za taj Bgd na banatskoj strani, o tome ova vlast treba da nam govori.....kad će se izgraditi.

Ili kada će biti donet DUP za zonu Autoput-Aerodrm od 1050ha, koji se radi od 30.Maja 2005god., gde može da se izgradi i Privredna zona,i Kargo-Logistički centar,i naselja za desetine hiljada ljudi na toj lokaciji blizu Grada.
Ovde ne treba mostova ni nasipanja ritova, već je idealno za gradnju u njivama, pored odličnih komunikacija i aerodroma.

http://img135.imageshack.us/img135/2615/srembg1dx3.jpg

sta je ovo? i ima li ko sliku?
http://maps.google.com/maps?client=safari&q=belgrade&ie=UTF8&oe=UTF-8&om=1&z=16&ll=44.851138,20.472443&spn=0.006861,0.021629&t=h

sta je ovo? i ima li ko sliku?
http://maps.google.com/maps?client=safari&q=belgrade&ie=UTF8&oe=UTF-8&om=1&z=16&ll=44.851138,20.472443&spn=0.006861,0.021629&t=h

meni to lici na ...

http://img337.imageshack.us/img337/4695/5608xxye4.jpg

:laugh:

Nemam ja ništa protiv da urbanisti i arhitekte crtaju svoje vizije šta bi moglo da se gradi jednog dana.Ali, o tome će se odlučiti kada za to dođe vreme i gradiće se ono što u tom trenutku bude moguće finansirati.

Sada pričati o Trećem Bgd., a još ne znamo ni kako da izfinansiramo most na ada Huji ni kada će biti završen, je gola propaganda.....kao, evo mi radimo na 3.Bgd.Treba prvo napraviti mostove za taj Bgd na banatskoj strani, o tome ova vlast treba da nam govori.....kad će se izgraditi.

Ili kada će biti donet DUP za zonu Autoput-Aerodrm od 1050ha, koji se radi od 30.Maja 2005god., gde može da se izgradi i Privredna zona,i Kargo-Logistički centar,i naselja za desetine hiljada ljudi na toj lokaciji blizu Grada.
Ovde ne treba mostova ni nasipanja ritova, već je idealno za gradnju u njivama, pored odličnih komunikacija i aerodroma.


ok je to sve ali bas graditi naselja za desetine hiljada ljudi u njivama surcina, batajnice nije bas najbolja ideja, i sada kada se prodje tim naseljima vidi se da tu nema ni elementarne zdravorazumske logike u gradjni a kamoli plana, kao i ideja o trecem bgd mislim da je preuranjeno nesto o tome govoriti, mada kada se predje pancevac i sada ima finih i uredjenih delova za zivot.
jel se vidi na ovoj slici deltin tempo i gde je tacno, ne mogu da se orijentisem

http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/izvazduhalukaaej2.jpg

sta je ovo? i ima li ko sliku?
http://maps.google.com/maps?client=safari&q=belgrade&ie=UTF8&oe=UTF-8&om=1&z=16&ll=44.851138,20.472443&spn=0.006861,0.021629&t=h
ОШ “Васа Пелагић“,Милана Зечара 2, Котеж, тел. 712-278

http://img153.imageshack.us/img153/2294/koteza5.jpg

Jebiga.. Marina Dorcol izgleda 100% na neke nove projekte u Torontu na obali. Apsolutno isto! Svaka vam cast.. super je!

Marina Dorcol izgleda vrlo lepo, potpuno su me iznenadili novim projektom....

Zasto toliko gneva imas u svojim izjavama Drgane, pa niko nije pomenuo da se Savski amfiteatar ili privredna zona kod Aerodroma nece graditi, nego su ljudi samo rekli da ce se jos negde graditi u buducnosti, to je za sad ideja, dok se urade samo planovi i sredi dokumentacija proci ce godine, kada tome jos dodas i pratecu infrastrukturu koju treba izgraditi "Treci Beograd" nece poceti da se realizuje na samim gradilistima u narednih 15-30 godina.... Do tada ce, Boze zdravlja, Savski amfiteatar i desna obala Dunava poprimiti vec konture svog konacnog izgleda.... Jednostavno se ovde prica o perspektivi sirenja grada, koji se poslednjih 20 godina neograniceno i stihijski sirio ka jugu i to uglavnom izgradnjom nelegalnih naselja (Kaludjerica, Mokri Lug.....), a takva ista naselja se grade i na severu, preko mosta, iako se to ne sredi izgubicemo jednu veliku sansu za ovaj grad. Npr. kada nema guzve na Pancevcu iz Koteza se na Trg republike stize za 10min. Takav potencijal, razume se, treba mnogo bolje iskoristiti.....

Zasto toliko gneva imas u svojim izjavama Drgane
Zadnjih meseci samo govore o Trećem Beogradu zato što je narodu interesantna ta tema, a ustvari hoće da tom pričom opravdaju finansiranje nove Luke Bgd....da bi 'Delti' oslobodoli lokaciju.
Grad ni Republika ne bi smeli da potroše ni jedan dinar za izmeštanje Luke.
'Delta' po ugovoru mora sama da to finansira, a već sada se priča da će i Grad i Republika učestvovati u tome.
To je smisao ovih propagandnih priča : da naprave Luku koju će dobiti 'Delta'.

U GUP-u je već predviđeno da se gradi banatska strana, ali pošto je tamo već izniklo onoliko naselje do nasipa, taj 3.Bgd će biti u dalekoj budućnosti.
O Prokopu ne govore ni reč,a to je uslov da se oslobodi savsko priobalje.
O mostu kod ada Huje ni reč, kao finansiraće Japan...koji projekat će finansirati,kad ga još nema.
O St,sajmištu ništa...... niko i ne spominje uklanjanje tog dela.
O potezu između mostova do brodogradilišta...to ne znaju ni gde je.
O autoputu Horgoš-Čačak ništa se još ne zna....i tako redom.

Zamajavaju nas sa lepim pričama, a ne rade posao koji je već trebalo uraditi.

Zadnjih meseci samo govore o Trećem Beogradu zato što je narodu interesantna ta tema, a ustvari hoće da tom pričom opravdaju finansiranje nove Luke Bgd....da bi 'Delti' oslobodoli lokaciju.
Grad ni Republika ne bi smeli da potroše ni jedan dinar za izmeštanje Luke.
'Delta' po ugovoru mora sama da to finansira, a već sada se priča da će i Grad i Republika učestvovati u tome.
To je smisao ovih propagandnih priča : da naprave Luku koju će dobiti 'Delta'.

U GUP-u je već predviđeno da se gradi banatska strana, ali pošto je tamo već izniklo onoliko naselje do nasipa, taj 3.Bgd će biti u dalekoj budućnosti.
O Prokopu ne govore ni reč,a to je uslov da se oslobodi savsko priobalje.
O mostu kod ada Huje ni reč, kao finansiraće Japan...koji projekat će finansirati,kad ga još nema.
O St,sajmištu ništa...... niko i ne spominje uklanjanje tog dela.
O potezu između mostova do brodogradilišta...to ne znaju ni gde je.
O autoputu Horgoš-Čačak ništa se još ne zna....i tako redom.

Zamajavaju nas sa lepim pričama, a ne rade posao koji je već trebalo uraditi.

sasvim si u pravu osim ovoga da ce nova luka koju grade biti gradjena za deltu, staru luku je kupila delta a nova ukoliko izfinansira grad ili republika nece biti njihovo vlasnistvo svakako

Ova rečenica nije dobro napisana "da naprave Luku koju će dobiti 'Delta'"..mislio sam kao u predhodnim rečenicama "da bi 'Delti' oslobodoli lokaciju."
U tom smislu; Mi treba da damo pare ,a Oni da dobiju Luku ( na avalskoj strani).
Oni su obavezni ugovorom da izgrade novu Luku.
Šta Nama hvali što je Luka na ovom mestu....ništa,to i nije Naša Luka.

^^

Prvi put cujem za te palme? Nisam to nigde video u kontinentalnim gradovima Evrope, a i slazem se sa Dziggyjem, ideja je bezveze... onako "las-vegaski" izvestaceno i neukusno.

Pazi to je vrlo izvodljiva varijanta....prvenstveno mislim na otpornost palmi u kontinentalnom podrucju....

Recimo mogli bi da naruce palmu "washingtonia robusta", koja je vrlo otporna vrsta na niske temperature, cak sta vise, moze da podnese i do -25c.

http://i86.photobucket.com/albums/k93/zexland/Bastenske%20biljke/washingtonia_robusta-brzoraste.jpg

Ili Trachycarpus , koja je isto tako poprilicno otporna...

http://i86.photobucket.com/albums/k93/zexland/Bastenske%20biljke/Trachycarpus-T.gif

Ili Jubaea.chilensis Wine palm, Cileanska palma koja je malo manje otpornija na niske temperature, ali moze da se zastiti preko zime...

http://i86.photobucket.com/albums/k93/zexland/Bastenske%20biljke/Jubaea.jpg

Naravno mi nismo navikli...i jednostavno palme ne idu uz BG,
ali ako klima nastavi da se menja ovim tempom, to ce biti najnormalnija pojava uskoro u i ovom delu Evrope...

Београдски „Скадар на Бојани” чека договор
Преостало је да се град Београд и „Тригранит холдинг” усагласе око накнаде за уређење градског грађевинског земљишта
„Железнице Србије” очекују да ће град Београд и кипарска компанија „Тригранит холдинг”, која је победила на међународном избору за извођача радова на завршетку изградње железничке станице „Прокоп”, до краја овог месеца постигнути договор о висини накнаде за уређење градског грађевинског земљишта. Одмах потом, према речима Миланка Шаранчића, генералног директора „Железнице Србије”, приступиће се потписивању финалног уговора на основу којег ће у „Прокоп”, бити уложено око 200 милиона евра.

Прва фаза завршетка београдског „Скадра на Бојани” – будуће главне железничке станице, познатије као „Прокоп”, чији темељи су постављени још пре три деценије, подразумева изградњу 180 хиљада квадратних метара простора. Од тога, 70 хиљада квадрата комерцијално-пословног простора намењеног изнајмљивању биће изграђено на коти 105, армирано-бетонској плочи (крову станице), а десет хиљада метара квадратних простора унутар саме станице.

Друга фаза довршетка „Прокопа” подразумева изградњу додатних 150 до 170 хиљада метара квадратних пословног простора, на ободу железничке станице. Затим, да би станица у пуном смислу постала оперативна, односно преузела улогу постојеће главне београдске железничке станице, неопходна је и изградња пратеће инфраструктуре – две локотеретне станице у Кијеву и Земун пољу. У тим станицама биће формиране композиције, јер „Прокоп” је пројектован као пролазна станица, у којој ће се возови заустављати само да приме путнике.

„Тригранит холдинг” је посао у „Прокопу” добио на основу финансијске понуде и референци у којима се истиче сличан пројекат у Будимпешти – „Вест енд сити центар”. Иначе, „Тригранит” је канадска компанија која у Европи послује преко Кипра.

Интересовање за учешће у завршетку „Прокопа”, исказале су многобројне домаће и иностране фирме, од којих су многе уочи тендера за избор извођача одустале због пропуста у пројекту станице. Наиме, пројектанти су пре три деценије занемарили или просто нису рачунали на раст друмског саобраћаја у престоници, пропустили да се позабаве паркинг простором и прилазним саобраћајницама железничкој станици. Без тога, пословни простор, који ће бити изграђен у „Прокопу”, неће моћи да постигне пуну цену атрактивне локације.

Завршетак „Прокопа” и његово оспособљавање веома је важно због исељавања постојеће главне железничке станице. Рачуна се да би Београд са њеним измештањем добио око 80 хектара атрактивног грађевинског земљишта у Савском амфитеатру. Предвиђања указују да би инвестиције у ту локацију могле да достигну чак неколико милијарди евра.

Ослобађање Савског амфитеатра наметнуће и питање пребијања власништва земљишта. Поменута локација је у власништву „Железница Србије” и то није једини такав случај. Јер, Железница као највећи власник земљишта, после Војске, полаже право и на простор на којем су, на пример, изграђени Београдски сајам, Београдска аутобуска страница и Хиподром. Према речима Миланка Шаранчића, генералног директора „Железница Србије”, то јавно предузеће ће у таквим случајевима бити заинтересовано за замену локација.

Politika

Politika

mislim da je glavni nedostatak prokopa to sto je relativno daleko od centra, takodje problem ce sasvim sigurno predstavljati i povezanost sa ostalim delovima gradabarem gledano iz sadasnje perspektive i sa sadasnjom infrastrukturom, potpuno sam skeptican u vezi prokopa i samog polozaja ove stanice

mislim da je glavni nedostatak prokopa to sto je relativno daleko od centra, takodje problem ce sasvim sigurno predstavljati i povezanost sa ostalim delovima gradabarem gledano iz sadasnje perspektive i sa sadasnjom infrastrukturom, potpuno sam skeptican u vezi prokopa i samog polozaja ove stanice
Prokop se nalazi pored autoputa koji povezuje Surcin-NBG-Centar pa prema jugu grada.Izgradnjom zaobilaznice bice povezan sa istokom GB tj. prema Pancevu.

Prokop se nalazi pored autoputa koji povezuje Surcin-NBG-Centar pa prema jugu grada.Izgradnjom zaobilaznice bice povezan sa istokom GB tj. prema Pancevu.

ma moze on da se nalazi i pored aerodroma ili ispod njega ili ne znam sta vec sto ne menja cinjenicu da je pozicija katastrofalna

Prvo pogledajte gde se palazi želj.stanica "Beograd Centar"-Prokop! Idealna lokacija između glavnih pravaca.

http://img474.imageshack.us/img474/5651/prokop1gj8.jpg

Prvo pogledajte gde se palazi želj.stanica "Beograd Centar"-Prokop! Idealna lokacija između glavnih pravaca.


Tačno tako, ne zove se ta stanica džabe "Beograd-centar".

Btw. Dragane, ima mala greška na tvojoj karti. Vračar je samo desno (odn. istočno) od Bulevara a ne sa obe strane (opština Vračar je žute boje). Levo je Savski venac. ;)

Ma Prokop ce biti super!
Sem, toga vrlo je moguce da ce i dobro da "ociste" objekte oko njega,cak mozda i sam BIP....radi bolje povezanosti sa ostslim delovima grada...
Bilo bi suludo kada bi nakon toliko godina (decenija) se odustalo od takvog projekta, kao sto se pricalo...

Evo kako bi mogao da izgleda, kad se Velja dogovori sa investitorom.

http://img260.imageshack.us/img260/4342/prokop260206rr4.jpg..http://img136.imageshack.us/img136/8049/prokop1230106zs3.jpg..http://img85.imageshack.us/img85/8899/prokop2230106ru7.jpg

^^ joj ja sam cuo da su dali neki novi dizajn koji izgleda jako socijalno

To su sve moguća zauzeća prostora, radne verzije, a do konačne ćemo još popričekati.

Evo, preuzeto sa www.beobuild.net , novi shokantni renderinzi Marine Dorcol :)

http://www.x-build.net/4images/data/media/1/mardor-05.jpg

http://www.x-build.net/4images/data/media/1/mardor-07.jpg

http://www.x-build.net/4images/data/media/1/mardor-06.jpg

ahhh, koja pornicarija :D ko ce da mi kupi gajbu ovde (naravno i brod)

Odakle ovoliki soliteri oko marine ?...Da neće i to da izgrade?...onako uz'put.:D

^^ hehe vidi stvarno :D

Energoprojekt je opet prekinuo radove u bloku 26........izvor 'Beobuild.net'

http://img168.imageshack.us/img168/9569/12febenpro007wg6.jpg

Odakle ovoliki soliteri oko marine ?...Da neće i to da izgrade?...onako uz'put.:D

A pritom se zgrade sa leve strane ponavljaju i na desnoj kao u ogledalu:nuts:

malo me ova pozadina bas ne asocira na Beograd, a pogotovo ne na dorcol... Al' ajde... :ohno:

ne znam da li je ovo bilo: pogled iz vazduha, marina dorcol:

http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/marinadorcol.jpg


http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/filia_maris.jpg

ne znam da li je ovo bilo: pogled iz vazduha, marina dorcol:

http://i118.photobucket.com/albums/o94/boksa1/marinadorcol.jpg

TO je Marina Dorćol !.....101%, druge i nemamo za sada.:)

TO je Marina Dorćol !.....101%, druge i nemamo za sada.:)

^^ ma mislio sam na sliku da li je bila da ne ponavljam ako je vec bila,
anyway:cheers:

NOVI KUPAC ZGRADE MUP-a
Kompanija "Soravija invest" koja je pobedila na tenderu za kupovinu zgrade bivšeg saveznog MUP-a nije u mogućnosti da odjednom uplati sav novac - što je bio uslov, pa će Direkcija za imovinu pozvati drugoplasiranu američko-švajcarsku kompaniju "Nortameriken serdž" da potpiše ugovor
http://img137.imageshack.us/img137/9619/imagemn6.jpg
Direkcija za imovinu odlučila je da reaguje i zaštiti državnu imovinu, jer se prilikom potpisivanja ugovora ispostavilo da kupac "Soravija invest" predlaže promenu uslova tendera, pošto nije u mogućnosti da u celosti isplati ugovorenu sumu od 35 miliona evra, javio je RTS.

Kada su pobedili na tenderu za kupovinu zgrade saveznog MUP-a predstavnici "Soravija investa" su najavili da će na toj lokaciji uložiti najmanje 100 miliona evra za izgradnju hotela sa 400 soba, fitnes centrom, salama za konferencije i poslovnim prostorom.

Zamenik direktora Direkcije za imovinu Srboljub Panić rekao je da je sada moguće da se "prihvate klasični standardni uslovi koje inače Direkcija daje u kupoprodajnim ugovorima ili će Direkcija pozvati drugoplasiranog na tenderu i sa njim završiti posao".

Direkcija za imovinu objavila je 24. januara ove godine treći put prodaju zgrade bivšeg saveznog MUP-a, ukupne površine 22.654 kvadratna metra, po početnoj ceni od 28.825.101 evro.

Parcela u ulici Kneza Miloša 90 je površine 13,09 ari, a susedna 78,06 ari. Kompleks zgrada sastoji se od više poslovnih i dvorišnih zgrada i ima više od 22.600 kvadratnih metara prostora.

Prva dva tendera za prodaju tog kompleksa, raspisana 24. oktobra i 3. decembra prošle godine, bila su neuspešna.
Press

Ускоро луксузна градња на Дунаву
Компанија „Енгел марина Дорћол”, која је на јавном тендеру закупила 2,5 хектара земљишта за око две милијарде динара има обавезу да најпре изгради марину, обалоутврду, шеталиште и паркинг, а потом их преда граду на управљање
http://www.politika.co.yu/eaadmin/catpics/N22763_N6vMstiKe6WEuIxY4b4IO9Q0z5jI8Sjkhit.jpg

Уређење дорћолске марине за 150 чамаца, мањих бродова и јахти почеће овог лета. То ће означити и званични почетак изградње луксузног пословно-стамбеног кварта на престижној локацији, уз десну обалу Дунава. Неимари су већ оградили градилиште, а од пре неколико дана уклањају шут и равнају земљиште у приобалном појасу сконцентрисаном око пристаништа, где ће у наредних пет година нићи нова елитна четврт. Силазак Београда на реке, на велико изненађење многих, десиће се управо на овом месту, премда су деценијма све наде полагане у Савски амфитетар, који је означаван као пожељно место „сусрета” града са реком. Стога је реализација пројекта „Марина Дорћол”, вредног 160 милиона евра, од изузетног значаја за Београд, па се не треба чудити откуда толико интересовање јавности.

Инвеститор, компанија „Енгел марина Дорћол”, која је на јавном тендеру закупила 2,5 хектара земљишта за око две милијарде динара, планира да гради у фазама, како је уосталом и назначено у уговору са Дирекцијом за грађевинско земљиште. Ова компанија, заједништво фирми - израелске „Engel East Europe”, регистроване у Холандији (која тренутно гради у Мађарској, Чешкој, Бугарској и Пољској) и „Capital investment and consultancy”, регистоване у нашој земљи, има обавезу да најпре изгради марину, обалоутврду , шеталиште и паркинг, а потом их преда граду на коришћење.

Према речима Дејвида Ериксона, бизнис менаџера „Енгел марине Дорћол”, реализација прве фазе, односно изградња марине, требало би да буде завршена до следеће године.

Градска управа ће највероватније, како је најављено, расписати конкурс за оператера коме ће марина бити поверена на управљање. Места за везове би требало да буду додељивана на конкурсу. Сваки вез ће имати прикључак за воду, струју и телефон. Осим продавница, у којима ће власници пловила моћи да се снабдевају, биће саграђени сервис за ремонт, бензинска пумпа за чамце и јахте и наутички клуб.

Пројектом је предвиђена и изградња покретног пешачког моста, који ће бити постављен на улазу у марину.

У простор од око 140.000 метара квадратних, у залеђу пристаништа уклопиће се кафићи, ресторани, зелене површине, шеталишта, паркингизи, гараже и седам купола за шест стотина станова и канцеларије.

Већ је најављивано да ће станови по квалитету и квадратури бити изнад просека, а због локације на самој обали Дунава, вероватно ће добити на ексклузивности.

Станови, међутим, каже Дејвид Ериксон, још нису у продаји, али интересовање купаца постоји за најмање 25 одсто планираних стамбених јединица.

Када је реч о пословном простору, додаје он, „планирамо да саградимо једну кулу површине око 11.000 метара квадратних, вероватно за издавање, али коначну одлуку ћемо оставити нашем маркетиншком агенту”.

Пројектом израелског архитекте Рамија Вимере и домаћих консултаната Бранислава Митровића и Ратка Салатића, професора Архитектонског факултета, предвиђено је да у приземљима зграда буду отворене продавнице и пословни локали, намењени угоститељству и туризму.

На питање да ли ће бити саграђен и хотел, будући да је најављиван као могућност, Дејвид Ериксон, одговара потврдно.

–У овом тренутку смо окупирани изградњом прве фазе (преуређење марине прим.аут). Планирамо да изградимо хотел, али то долази на ред тек у трећој фази реализације пројекта. До тада ћемо имати довољно времена да одлучимо о појединостима – каже бизнис менаџер „Енгел марине Дорћол”.

Инвеститор ће обновити кран којим је некада транспортован угаљ до „старе централе” – термоелектране „Снага и светлост”, подигнуте 1932. године, као и црпну станицу која се тамо налази, као сведочанство прошлости овог места и репрезентативни примерак индустријске архитектуре 20. века. Тај простор, који је под заштитом државе, биће коришћен као уметничка галерија.

Простор око марине Дорћол, без сумње , значајан је потенцијал Београда будући да представља логичан наставак изградње на обали Дунава и спону центра града са реком.

Може се очекивати да ће, када буде завршен, овај модерни кварт на Дорћолу представљати праву туристичку атракцију, а живети и радити у њему биће сигурно ствар престижа.

На десној обали Дунава тек треба очекивати новине. Изградња марине Дорћол само је почетак уређења Дунавског амфитетара, који је бацио у сенку грандиозни пројекат надомак Саве, око садашње аутобуске и железничке станице. Будући да ослобођање 80 хектара тог драгоценог земљишта, заробљеног слепим колосецима не иде тако глатко, градска управа се „бацила” на комерцијализовање индустријске зоне, од дорћолске марине марине до шпица Аде Хује на Дунаву, где би требало наредних година да израсте нови градски центар.

Реч је о изузетно перспективном, али тренутно запуштеном, приобалном појасу, смештеном на раскршћу међународних коридора, чију ексклузивност одређује близина центра града. Имајући све то у виду урбанистима је била најближа идеја да простор од око 480 хектара, заузет магацинима, уџерицима, луком и пругом, претворе у место становања, пословања, спорта и туризма.

Низводно од марине Дорћол, на месту садашње„ Луке Београд”, која је од недавно у власништву компаније „Делта”, требало би да буде подигнут још један луксузни пословно стамбени комплекс. Услов је да лука и пруга буду измештене на леву обалу Дунава, покрај Панчевачког пута у зони Крњаче, што ће вероватно бити учињено јер су преговри градских челника и надлежних из „Железнице Србије” у поодмаклој фази.

Између Панчевачког моста и Аде Хује планиран је стамбени блок са доста зеленила, док би лево и десно од моста био формиран зелени појас, јер на том простору није дозвољено зидање. Ада Хуја ће налик Ади Циганлији, бити рекреативни и туристички центар, а иза залива би требало да буде направљена велика марина.

-----------------------------------------------------------

Власници чамаца ће бити намирени

Чамци су још укотвљени на дорћолском пристаништу, а њихова селидба ће, како кажу њихови власници почети оног момента када почне чишћење базена марине. Градска управа би требало, како је обећано, да им обезбеди привремени смештај у суседним маринама код Небојшине куле и у Вишњици. Чамџије се нерадо селе, јер неки од њих сумањају да неће испунити конкурсне услове за везове у новој марини. Осим тога они размишљају и о новцу који ће морати да издвоје за чување чамаца у луксузној марини, али то је питање договора са градском власти.

Градоначелник Ненад Богдановић је приликом прошлогодишњег давања у закуп грађевинског земљишта компанији „Енгел марина Дорћол” обећао власницима пловила да ће се град побринути за смештај њихових чамаца. Том приликом је рекао да ће надлежне градске службе наћи одговарајућу алтернативу за све оне који су до сада тамо држали своја пловила, без обзира на то да ли су имали то право или не. Град за њих мора наћи одговарајуће решење, казао је тада, јер се ни од кога не може захтевати да се одрекне свог пловила. Те речи су деловале умирујеће на дестине власника чамаца које је вест о пресељењу прилично узнемирила.

Из Дирекције за грађевинско земљиште су обећали да ће ова градска служба заједно са Наутичким клубом „Дорћол” организовати пресељење пловила и нико од власника неће претрпети никакву штету.

Politika

Beogradski ZOO vrt se seli u Surčin?
Gradska vlada najavljuje preseljenje ZOO vrta sa Kalemegdana na 20ha veliku lokaciju u Surčinu. Nekada se "Vrt dobre nade" prostirao na 14ha, a danas zauzima samo 6ha, gde živi oko 2000 životinja (200 životinjskih vrsta)

Vuk Bojović najavljuje veliku borbu protiv ove akcije.

to je dobra vest za sve jadne zivotinje shto se guraju u onom malom prostoru! kalemegdan mozda jeste cool lokacija za zoo,ali je stvarno tesno!

Evo danasnjih slika sa autokomande, cele sine su zavrsene i trenutnose jos ponesto glanca i namesta. Tako da ce tokom nedelje poceti ovuda da saobracaju tranvaji.
na zadnjoj slici imate i novi stub rasvete na skveru autokomanda

http://img45.imageshack.us/img45/7492/dsci0585hm5.jpg
http://img250.imageshack.us/img250/8378/dsci0586vf7.jpg
http://img133.imageshack.us/img133/7379/dsci0587no7.jpg
http://img250.imageshack.us/img250/5219/dsci0588yr1.jpg
http://img107.imageshack.us/img107/5773/dsci0589gq9.jpg
http://img455.imageshack.us/img455/6708/dsci0590oi4.jpg
http://img107.imageshack.us/img107/5229/dsci0592er9.jpg
http://img133.imageshack.us/img133/354/dsci0595so6.jpg
http://img455.imageshack.us/img455/1868/dsci0596sz7.jpg
http://img455.imageshack.us/img455/7289/dsci0597ex8.jpg
http://img250.imageshack.us/img250/6151/dsci0600dt1.jpg

Mogli su da ubace i neko cvece izmedju sina...

Ko će u MUP?
REPUBLIČKA direkcija za imovinu priprema dopis u kojem će pozvati drugoplasiranog ponuđača na tenderu za prodaju bombardovanog kompleksa Saveznog MUP u beogradskoj ulici Kneza Miloša 90-92, na potpisivanje ugovora. Reč je o švajcarskoj firmi "Prajvat prodžekt menadžment" koja je za ovaj kompleks ponudila 34,5 miliona evra. Sa prvoplasiranim "Soravija investom", čija je ponuda iznosila 35.050.000 nije postignut dogovor.
- Predstavnici "Soravije" se nisu pojavili na potpisivanju ugovora, gde je čekao predstavnik Direkcije i sudski overitelj - kaže za "Novosti" Goran Mandić, savetnik direktora Direkcije. - Tačnije, došli su u zakazano vreme, ali kako su izjavili, ne da potpišu ugovor već da dostave papir sa svojim uslovima. Izjasnili su se da žele da potpišu ugovor, ali pod uslovima, koji za Direkciju nisu prihvatljivi. Novac nije sporan, jer da je uslov bio rok plaćanja o tome bi moglo da se razgovara. Ali, oni su nas uslovili dobijanjem građevinske dozvole. Direkcija prodaje samo vlasništvo nad kompleksom, a Beograd izdaje urbanističke uslove i odobrenje.
Kako objašnjava Mandić, Direkcija prodaje kompleks SMUP u viđenom stanju i to je bio uslov predviđen tenderskom dokumentacijom. Ipak, predstavnici "Soravije" imali su uvid u beogradskom Sekretarijatu za urbanizam o mogućnostima koje pruža ta lokacija.
- Nadamo se da će kompleks biti prodat, šteta je međutim, što u budžet Srbije neće ući još oko pola miliona evra kolika je razlika između prvoplasirane i drugoplasirane ponude - navodi Mandić. - Ukoliko se kompleks ne proda ni "Prajvat prodžekt menadžmentu" biće i četvrti put raspisan tender.
Na trećem tenderu učestvovala su dva ponuđača "Soravija invest" kao "ćerka" firma austrijske "Soravije grup" i "Prajvat prodžekt menadžment". Obe ponude bile su kompletne uključujući i bankarske garancije, ali je odlučila cena jer je "Soravija" ponudila više. Tenderska komisija je ustanovila da su ispunjeni uslovi i direktor Direkcije Milan Tomić potpisao je odluku o prodaji kompleksa "Soraviji" 19. februara ove godine. Ugovor je trebalo da bude potpisan 6. marta.
- Desilo se upravo ono na šta smo mi upozoravali - kaže Žarko Pavlović, zstupnik "Prajvat prodžekt menadžmenta". - "Soravija invest" je fantomska firma, koja za osam meseci nije napravila nijedan evro prometa. Bilo je jasno da je neko hteo da opere novac.
Pavlović kaže da zvanično PPM još od Republičke direkcije za imovinu nije dobio obaveštenje o rezultatima tendera za prodaju kompleksa Saveznog MUP.
- Očekujemo poziv iz Direkcije i još smo zainteresovani za ovaj kompleks - navodi Pavlović. - Naš finansijer je "Svis kepital grup" i to je najveći investicioni fond u Evropi. Ovaj fond planira da u Srbiji u naredne tri godine u izgradnju raznih objekata uloži čak milijardu evra. Ali, oni hoće dogovor isključivo sa državom.
Ukoliko sa Direkcijom sklope ugovor, PPM planira da rekonstruiše zgradu Saveznog MUP u jedno moderno poslovno zdanje. A, iza postojeće zgrade nikao bi poslovni hotel sa četiri zvezdice, površine oko 30.000 kvadrata.

ODGOVOR "SORAVIJE"
TENDERSKA procedura je bila profesionalno organizovana, navode u "Soravija grupi". Međutim, čelnici ove kompanije u Beču, saznali su iz medija da će Direkcija za imovinu pozvati drugoplasiranog na pregovore. "Soravija grup" u saopštenju upućenom "Novostima" potvrđuje spremnost i volju da kupi zgradu bivšeg SMUP pod istim uslovima koji su bili u ponudi, a koje je prihvatila Direkcija za imovinu.
- Ne možemo mi da damo toliki novac, a da ne znamo šta i kako može da se gradi na toj lokaciji - kaže za "Novosti" Miroslav Tančev, predstavnik "Soravije" za jugoistočnu Evropu. - Prvo su nam rekli da je sve u redu, a kada je trebalo da se potpiše ugovor da ništa ne mogu da nam garantuju.

PARCELA
PARCELA u Kneza Miloša 90 površine je 13,09 ari, a u Kneza Miloša 92-78,06 ari. Kompleks se sastoji od više poslovnih i dvorišnih zgrada ukupne površine od 22.600 kvadrata. Početna cena iznosila je 28.825.101,34 evra.
Vecernje Novosti

Sve u svemu ovo postaje smesno.

Mogli su da ubace i neko cvece izmedju sina...

Pa da zgaze sve to za pola sata? da se razlije blato sa sve strane i našta će to da liči... ;)

Ma, čovek se šalio.....
Ćuj, cveće između šina ?!...
.....to nema ni u Ameriki.

^^ Nema, al ima u evropi ;)

http://img45.imageshack.us/img45/7492/dsci0585hm5.jpg

Joj, jos kad bi ovde nasadili onu novu fensi urbanu stanicu bilo bi do jaja... onako bas extra, pogotovo nocu...

A kada treba da se obnove sine od Slavije do veterinarskog?

E pa jaam danas bas prolazio tuda!
Super izgleda...ali steta za cvece :)

A zar ZOO vrt nije trebao da bude na Velikom ratnom ostrvu?
O tome se pricalo duuuuuuugo....
Verovatno ne mogu da izadju sa vodom na kraj, zbog stalnog plavljenja Dunava...

A zar ZOO vrt nije trebao da bude na Velikom ratnom ostrvu?
...

Ma, nemoj da se zajbvte, kakvo RO...da se podave i krokodili kad 'nadođe' Dunav...setite se kako je bilo prošli put...4-5met vode na RO !

Sad je najnovija priča:

Surčin
IZRAELCI GRADE GOLF TERENE

Intenzivan razvoj infrastrukture u Surčinu privukao je investitora iz Izraela, koji će tokom narednih 10 godina graditi terene za golf i prateće hotele, izjavio je predsednik te opštine Vojislav Janošević.

Prema njegovim rečima, investitor će zakupiti 130 hektara zemljišta između šuma Gibavac i Cerova greda, gde će graditi terene za golf i taj kompleks će zaposliti oko 1.000 ljudi.

- Oko terena će biti izgrađena tri hotela, od kojih jedan najviše kategorije, kao i prateći servisni objekti i prodavnice opreme - dodao je Janošević. On je kazao da postoje ideje za još dva atraktivna projekta.
Jedan je da se uz levu obalu Save, kod Bloka 45 izgradi veliki gradski park na oko 200 hektara, a drugi projekat je izgradnja zoološkog vrta.

Ako se sve ovo ostvari, tražićemo da se Surčin vrati u opštinu Zemun. :D

Beogradski ZOO vrt se seli u Surčin?
Gradska vlada najavljuje preseljenje ZOO vrta sa Kalemegdana na 20ha veliku lokaciju u Surčinu. Nekada se "Vrt dobre nade" prostirao na 14ha, a danas zauzima samo 6ha, gde živi oko 2000 životinja (200 životinjskih vrsta)

Vuk Bojović najavljuje veliku borbu protiv ove akcije.

Beogradski ZOO je poznat kao najnehumaniji ( ili bolje receno: najneanimalniji) ZOO u celoj Evropi, i zaista me cudi da se ovaj ljubitelj zivotinja toliko protivi n jegovom preseljenju?
On jeste ucinio ogroman posao za ZOO na Kalemegdanu ali tu mu zaista vise nije mesto ( Zooloskom vrtu, ne Bojovicu :) ).

On jeste ucinio ogroman posao za ZOO na Kalemegdanu ali tu mu zaista vise nije mesto ( Zooloskom vrtu, ne Bojovicu :) ).
Sve životinje bi i preživele preselenje zoo-vrta, ali ... Vuk ne bi ! :lol:

Ma, čovek se šalio.....
Ćuj, cveće između šina ?!...
.....to nema ni u Ameriki.

http://www.railway-technology.com/contractor_images/edilon/edilon2.jpg

Izvoli...koje blato? :nuts:

^^ brate to govorimo o srbiji, kod nas imaš široku tradiciju kulture i brige obradjivanju zemljišta. Ono imaš u savskoj ali trava nije toliko gusta i niska kao ovde gore na slici ;) ovo rešenje koje postoji je trenutno najbolje.

Jos samo da dodam da je rijetka pojava trave i u Minhenu, vecina trasa je bez, a i Minhen ima znatno vise novca da sminka zelenila naspram BG-a, tako da je rjesenje beogradsko za sada najbolje.

Ma, nemoj da se zezate sa tom travom u Bgd....da je beli luk i papričice, pa da prođe.

Nije to za Nas, bre......imamo mi para da napravimo kako treba, a ne kao ti 'slepci' neku livadu.

Kompanija MPC Properties iz Beograda predstavila je "Kompleks Ušće" na najvećem sajmu nekretnina u svetu MIPIM koji je održan u Kanu (FoNet)

http://www.b92.net/galerija/pics/2007/03/51378270246010cfea34c6408709943.jpg

znaci definitivno ce zgrade biti iste visine? znam da se pricalo nesto ranije...

http://www.pressonline.co.yu/admin/image.jpg?imageId=4499&thumb=1

Na Trgu Republike ovog leta će, po svemu sudeći, biti zabranjen saobraćaj putničkih vozila, osim autobusima i trolejbusima. Kada zabrana stupi na snagu, ostala vozila će iz Kolarčeve moći da se kreću jedino ka Makedonskoj, a onda u Braće Jugovića do Francuske ili Bulevar despota Stefana.

Reč je o prvoj fazi priprema za kompletnu rekonstrukciju Trga, na kome treba da se sagradi gradska galerija i podzemna stanica metroa.- Ulica Braće Jugovića biće proširena kod bioskopa "Balkan", kao i prostor ispred Doma armije, a u samoj ulici biće ukinuto parkiranje. Zaključili smo da to neće doneti nikakva pogoršanja u funkcionisanju saobraćaja.

Ovaj predlog usvojila je gradska Komisija za planove, ali prvo treba da ga izglasaju odbornici Skupštine grada na junskom zasedanju. U međuvremenu će biti objavljen javni uvid u predlog koji će trajati mesec dana, što znači da će građani moći da daju svoje predloge i mišljenje o ovome - kaže Antonije Antić, direktor Zavoda za urbanizam.

U drugoj fazi, dodaje Antić, do kraja godine trebalo bi da bude napravljen projekat za stanicu metroa, koja će, zapravo, biti podzemni trg sa nekoliko ulaza u podzemlje, sa raznih strana.

U sklopu "operacije oslobađanja" ovog dela grada od neželjenih vozila, trolejbuska okretnica sa Studentskog trga biće izmeštena na Dorćol, ali još nije poznata tačna lokacija. Na mestu sadašnje okretnice nalaziće se obično stajalište za autobuse iz Francuske ka Bulevaru despota Stefana, dok će u suprotnom smeru stajalište biti u Francuskoj.

U Sekretarijatu za saobraćaj kažu da je reč o planskom dokumentu koji se ne može uzimati kao gotova stvar i da je to samo jedna od mogućih verzija.

- Ideja je da se što veći deo starog dela grada oslobodi drumskog saobraćaja, odnosno da se proširi pešačka zona koju čine Knez Mihailova i prilazne ulice, koje su postale "slepe".

Pomenuti predlog treba detaljno predložiti, posebno treba analizirati kuda će "otići" saobraćaj kad Trg bude zatvoren. Što se tiče pešačke zone, praksa je da se ulice "pasiviziraju" u dve faze.

U prvoj, u ulici se obustavi saobraćaj za sve, osim za vozila javnog gradskog prevoza, a u drugoj, posle izvesnog vremena, treba da se odluči da li će ostati tako ili će i on biti ukinut. U suštini, praksa je da se na većim površinama ostavlja gradski prevoz - objašnjava Čedomir Vukašinović, pomoćnik sekretara za saobraćaj.
On dodaje da su pešačke zone u razvijenim evropskim metropolama u trendu. Na primer, u Amsterdamu, Londonu, gradovima u Švedskoj...

Ma, nemoj da se zajbvte, kakvo RO...da se podave i krokodili kad 'nadođe' Dunav...setite se kako je bilo prošli put...4-5met vode na RO !

Sad je najnovija priča:

Surčin
IZRAELCI GRADE GOLF TERENE

Intenzivan razvoj infrastrukture u Surčinu privukao je investitora iz Izraela, koji će tokom narednih 10 godina graditi terene za golf i prateće hotele, izjavio je predsednik te opštine Vojislav Janošević.

Prema njegovim rečima, investitor će zakupiti 130 hektara zemljišta između šuma Gibavac i Cerova greda, gde će graditi terene za golf i taj kompleks će zaposliti oko 1.000 ljudi.

- Oko terena će biti izgrađena tri hotela, od kojih jedan najviše kategorije, kao i prateći servisni objekti i prodavnice opreme - dodao je Janošević. On je kazao da postoje ideje za još dva atraktivna projekta.
Jedan je da se uz levu obalu Save, kod Bloka 45 izgradi veliki gradski park na oko 200 hektara, a drugi projekat je izgradnja zoološkog vrta.

Ako se sve ovo ostvari, tražićemo da se Surčin vrati u opštinu Zemun. :D

U jebote ala su surcinci postali opasni :)

BTW...jel javio neko nesto za onaj pozar u bloku 26? Na zgradi Napreda ( valjda) ona zgrada na baneru Beobuilda?
Bio pre neki dan....ako jeste onda kasnim....:)

BTW...jel javio neko nesto za onaj pozar u bloku 26? Na zgradi Napreda ( valjda) ona zgrada na baneru Beobuilda?
Bio pre neki dan....ako jeste onda kasnim....:)

ma jok , niko nista nije javio bar ne ovde, nisu je ni napravili ima da im izgori:bash:

Na Trgu Republike ovog leta će, po svemu sudeći, biti zabranjen saobraćaj putničkih vozila, osim autobusima i trolejbusima. Kada zabrana stupi na snagu, ostala vozila će iz Kolarčeve moći da se kreću jedino ka Makedonskoj, a onda u Braće Jugovića do Francuske ili Bulevar despota Stefana.

Reč je o prvoj fazi priprema za kompletnu rekonstrukciju Trga, na kome treba da se sagradi gradska galerija i podzemna stanica metroa.- Ulica Braće Jugovića biće proširena kod bioskopa "Balkan", kao i prostor ispred Doma armije, a u samoj ulici biće ukinuto parkiranje. Zaključili smo da to neće doneti nikakva pogoršanja u funkcionisanju saobraćaja.

Ovaj predlog usvojila je gradska Komisija za planove, ali prvo treba da ga izglasaju odbornici Skupštine grada na junskom zasedanju. U međuvremenu će biti objavljen javni uvid u predlog koji će trajati mesec dana, što znači da će građani moći da daju svoje predloge i mišljenje o ovome - kaže Antonije Antić, direktor Zavoda za urbanizam.

U drugoj fazi, dodaje Antić, do kraja godine trebalo bi da bude napravljen projekat za stanicu metroa, koja će, zapravo, biti podzemni trg sa nekoliko ulaza u podzemlje, sa raznih strana.

U sklopu "operacije oslobađanja" ovog dela grada od neželjenih vozila, trolejbuska okretnica sa Studentskog trga biće izmeštena na Dorćol, ali još nije poznata tačna lokacija. Na mestu sadašnje okretnice nalaziće se obično stajalište za autobuse iz Francuske ka Bulevaru despota Stefana, dok će u suprotnom smeru stajalište biti u Francuskoj.

U Sekretarijatu za saobraćaj kažu da je reč o planskom dokumentu koji se ne može uzimati kao gotova stvar i da je to samo jedna od mogućih verzija.

- Ideja je da se što veći deo starog dela grada oslobodi drumskog saobraćaja, odnosno da se proširi pešačka zona koju čine Knez Mihailova i prilazne ulice, koje su postale "slepe".

Pomenuti predlog treba detaljno predložiti, posebno treba analizirati kuda će "otići" saobraćaj kad Trg bude zatvoren. Što se tiče pešačke zone, praksa je da se ulice "pasiviziraju" u dve faze.

U prvoj, u ulici se obustavi saobraćaj za sve, osim za vozila javnog gradskog prevoza, a u drugoj, posle izvesnog vremena, treba da se odluči da li će ostati tako ili će i on biti ukinut. U suštini, praksa je da se na većim površinama ostavlja gradski prevoz - objašnjava Čedomir Vukašinović, pomoćnik sekretara za saobraćaj.
On dodaje da su pešačke zone u razvijenim evropskim metropolama u trendu. Na primer, u Amsterdamu, Londonu, gradovima u Švedskoj...

Evo od jutros da me jedna lepa vest razveseli , posle citanja u blicu da je moguca varijanta prebacivanja zooloskog vrta u surcin...daleko,ali su rekli da ce verovatno biti na adi ciganliji...bolje resenje http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=238 ...:ohno:
Metro,pesacka zona na trgu , to je odlicno resenje , krecimo se slobodno :)...
Zgrada firme Napred , ne sluzi ni za lebac , ja mislim da je to kao parodija , pored hotela hayat , tu je hotel "Skitnice - Napred"...

ja mislim da bi ZOO trebao da bude u nekom prirodno brdovitom kraju, negdje mozda prema Avali, jer bi onda djelovao ljepse i prirodnije, a ne da ga stavljaju u onu bezlicno-depresivnu ravnicu na Surcinu.

Jos samo da dodam da je rijetka pojava trave i u Minhenu, vecina trasa je bez, a i Minhen ima znatno vise novca da sminka zelenila naspram BG-a, tako da je rjesenje beogradsko za sada najbolje.

Da, ali po gradu su stavili travu gde god da su mogli, znaci ako je ogradjena trasa tramvajeva... naravno da nisu kad tramvaj koristi istu ulicu kao i vozila... po mom misljenju lepse izgleda nego samo beton... ima li neko sliku sa savske?

Evo od jutros da me jedna lepa vest razveseli , posle citanja u blicu da je moguca varijanta prebacivanja zooloskog vrta u surcin...daleko,ali su rekli da ce verovatno biti na adi ciganliji...bolje resenje

Odlicna lokacija...napokon nesto i na Cukarici :)...ima mesta... a i samo 4km od centra....odlicna vest :)

ja mislim da bi ZOO trebao da bude u nekom prirodno brdovitom kraju, negdje mozda prema Avali, jer bi onda djelovao ljepse i prirodnije, a ne da ga stavljaju u onu bezlicno-depresivnu ravnicu na Surcinu.

U i to je lepa ideja...izgledao bi kao "Park iz doba Jure"...:)
Kaskadni ZOO...jedino sto je dosta daleko od centra...mada mogao bi da udje u ponudu jer je usput za pravac ka Viminacijumu....

E ljudi, danas sam uspeo da se promuvam, sasvim spontano , do one terase na kupoli na Hramu svetog Save.

Nazalost nisam poneo foto-aparat, koji BTW ne radi, ali vam mogu reci da je gore neopisivo. Na svaku stranu kad pogledas, predivno je, grad je savrsen, jos plus kada se pogleda ka centru i NBG zajedno... Neopisiva moc! Mislim da kada se to otvori da bi to bila najjaca turisticka atrakcija.

^^^

A kako to 'sasvim spontano'??? :) I ja bih hteo da se tamo prosetam.. :cheers:

pa isli smo da kupimo karte za tekmu, i usput je ortak isao u biblioteku, a ja i jos jedan smo otisli u hram da vidimo iznutra, i onda se svi nasli i odlucili da se popnemo... :) pazi samo da te ne uvati inspektor koji tu dole setka, a usunjaj se neprimetno u jedan od onih stubova koji su najblizi centru i tu sve ide nagore...

:) Ok, sve mi je jasno ..

Inace, neko, ne secam se ko, je to vec bio uradio, i slikao je sa te terase, i secam se da su slike bile savrsene.. ali dozivljaj uzivo mora da je zakon.

Veoma je glupo isto za zivotinje da se nalaze, zive i odrastaju na betonu ,ipak zemlja je zemlja :)...Surcin ,daleko je od centra grada , a Beograd nema mnogo bas znamenitosti ,a jos da bude malo daleko od centra...slaba bi posecenost generalno bila...Avioni sigurno ne bi prijali zivotinjama, tako da je to glupo resenje...
@Hram
ae neka neko kaci slike neke unutrasnjih radova , koje je uspeo krisom da uradi :)

Ja sam za to da se zooloski vrt smesti u skupstini.
Tamo zivotinjama prija. :)

LJudi, a sta mislite da li bi bilo kul da se Zoo vrt prebaci u neku od BG suma, tipa Zvezdarska, Kosutnjak?

@Hram
ae neka neko kaci slike neke unutrasnjih radova , koje je uspeo krisom da uradi :)

Imam ja dve insajderske od pre mesec i po. Spojio sam ih u jednu (kako tako :))
http://img402.imageshack.us/img402/3788/picture019il2.jpg

LJudi, a sta mislite da li bi bilo kul da se Zoo vrt prebaci u neku od BG suma, tipa Zvezdarska, Kosutnjak?

:cheers:

http://img402.imageshack.us/img402/3788/picture019il2.jpg

E kroz ovaj stub sam isao nagore.

Prokop na grani
JAVNO preduzeće "Železnice Srbije" zahteva od "Trigranit holdinga", koji je pobedio na tenderu za nastavak izgradnje železničke stanice "Beograd - Centar" u Prokopu, da do kraja meseca dostavi konačan odgovor da li ulaze u ovaj posao, ili ne. U slučaju da se u ovom roku ne izjasne, od Vlade Srbije biće zatražena saglasnost da se krene u pregovore sa drugoplasiranim ponuđačem, a to je "Energoprojekt", kaže za "Novosti" Milanko Šarančić, generalni direktor "Železnica Srbije". Pitanje je, dakle, da li će ove godine u Prokopu konačno zabrujati građevinske mašine.
Sa kiparskim "Trigranitom" 13. juna prošle godine potpisan je generalni ugovor i u roku od nekoliko meseci trebalo je da se parafiraju i dva prateća ugovora, kako bi se precizirali tehnički detalji i vlasništvo nad velikom betonskom pločom, koja prekriva koloseke u Prokopu. Sa radovima je trebalo da se krene krajem septembra. Sve je dogovoreno, ali prateći ugovori nisu potpisani.
- "Trigranit" je imao neke zahteve koje mi kao "Železnica" nismo mogli da prihvatimo - navodi Šarančić. - Prvo broj putnika na ovoj stanici i drugo da se uključimo u njihove pregovore sa Beogradom oko naknade za uređenje zemljišta. To nije bilo predviđeno tenderom. "Trigranit" je preuzeo obavezu da sa gradom definiše obaveze oko naknade za uređenje. Razgovori sa gradom koliko nam je poznato nisu završeni. Kako objašnjava Šarančić, izgradnja nove stanice u Prokopu je za Železnicu, ali i Beograd od strateškog interesa. Prva faza obuhvata izgradnju svih koloseka i perona i postrojenja radi osposobljavanja stanice za železnički saobraćaj. Takođe, u prvoj fazi predviđena je i izgradnja 128.000 kvadrata poslovno stambenog prostora na armirano betonskoj ploči, koja prekriva koloseke i 10.000 kvadrata komercijalnog prostora ispod ploče. Vrednost radova premašuje 200 miliona evra, a posao bi trebalo da bude završen u roku od 36 meseci. Glavni grad bi dobio najmoderniju stanicu u ovom delu Evrope, a na Koridoru 10 kroz Srbiju saobraćaj bi se odvijao efikasnije i kvalitetnije. To je posebno važno zbog pretnji o preusmeravanju saobraćaja na okolne zemlje. Takođe, izmeštanjem železničke stanice oslobađa se Savski amfiteatar - 80 hektara najekskluzivnijeg zemljišta u centru Beograda.
- Beograd je veoma zainteresovan da se izgradnja stanice u Prokopu nastavi - kaže Đorđe Bobić, gradski arhitekta. - Međutim, sa "Trigranitom" smo imali razgovore pre raspisivanja tendera i tada im je rečeno da za tu lokaciju i za izgradnju planiranih više od 120.000 kvadrata komercijalnog prostora treba da plate naknadu za uređenje zemljišta u iznosu od oko 30 miliona evra. Od tada do danas nisu se više pojavili niti su se obratili Direkciji za gradsko građevinsko zemljište da regulišu obaveze. Po cenu da se ugovor o izgradnji Prokopa ne potpiše, grad neće odustati od naknade za uređenje zemljišta. To je obaveza svih investitora i grad po zakonu mora da je naplati. Da li je njima neko nešto obećao to nas ne zanima. Kada plate naknadu lokacija će im biti opremljena potrebnom infrastrukturom. Jer, sada je Prokop pusto ostrvo koje nema prilaze niti potrebnu prateću infrastrukturu.

KOLIKO JE URAĐENO
OBIMNI investicioni radovi u Prokopu započeli su 1996. godine, ali su zbog nedostatka novca obustavljeni krajem 2000. godine. Od tada do danas u Prokopu su izvođeni samo najneophodniji radovi za zaštitu objekta od daljeg propadanja.Inače, predviđena je izgradnja šest perona i deset koloseka, od kojih su dva puštena u saobraćaj. U ovom trenutku instalaciona infrastruktura je najvećim delom završena, a sedam metara iznad perona izgrađen je betonski plato površine 36.000 kvadrata.

Vecernje Novosti

http://img386.imageshack.us/img386/4098/41a1ls6.jpg

Na ovoj parceli u 3.bul. gradiće GTC kao na donjoj slici.


http://img112.imageshack.us/img112/1630/gtc2abs9.jpg

^^parcela mi izgleda prevelika za tu zgradu?!

zgrada je bezze, nema razlike od onih gradjenih na NBG 70-ih

^^zadnja nada dobra fasada...
Trebali su napraviti podzemnu garazu, onako mi parkinzi zauzimaju previse prostora; ja da sam u gradskoj vladi nebih dopustio novogradnju bez podzemnih garaza vidjeti ce u buducnosti koje ih muke cekaju...

Неодлучно о Теразијској тераси
Или ће бити организован трећи круг, или ће се инвеститори определити за једно од два првонаграђена идејна решења, каже Ђорђе Бобић, градски архитекта
http://www.politika.co.yu/eaadmin/catpics/N_iKnmtBzmXwNmUEIvtWNdCtTH2CpmqjEcpTy.jpg
Најновији конкурс за идејно архитектонско урбанистичко решење Теразијске терасе, простора на коме се увек изнова сучељавају и проверавају идеје готово два века, поделио је жири и ставио га на тешке муке. Инвеститори Скупштина града и „Мали колектив ЕТБ д.о.о.” и после другог круга такмичења не знају по ком решењу ће уређивати драгоцену падину од Теразија до Улице краљице Наталије са предивним погледом на сремску равницу будући да су прву једнако вредну награду добила два ауторска тима – архитектонски биро АРЦВС, Бранислава Реџића, и архитекте Дејан Милановић и Гроздана Шишовић.

Или ће за њих бити организован трећи круг, каже Ђорђе Бобић, градски архитекта, или ће се инвеститори определити за једно од решења, што према његовом мишљењу није најправеднији избор. Уосталом, посао жирија јесте да извага и одабере најбољег међу најбољима, сложиће се сви, поготово у овој ситуацији када аутори заступају различите концепте који су практично неспојиви, па је немогуће позвати их да заједно даље разрађују пројекат.

Градски архитекта и представници „Малог колектива” нису желели да се изјашњавају о првонаграђеним радовима пре званичног иступања жирија, којим председава Бојан Ковачевић, директор Музеја града. Јавна расправа је заказана тек за 10. мај.

Осим уређења јавне површине на месту данашњег парка између зграде у Балканској 2 коју гради „Мали колектив ЕТБ д.о.о.” и планираног здања у Призренској 1, коју је требало својевремено да подигну Карићи, од учесника се очекивало да осмисле подземни простор Теразијске терасе, који је некадашњим урбанистичким решењима био предвиђен за станицу метроа. Ови параметри наметнути су конкурсима из 1991. године, односно 1998. године. Најновији конкурс подразумева и анкетно урбанистичко решење за потес од Улице краљице Наталије ка Карађорђевој, како би у потпуности биле преиспитане могућности гребена, који се спушта до Савског амфитеатра.

Ауторски тим архитектонског бироа АРЦВС Теразијску терасу не посматра као партер, већ као динамичан простор који се природно спушта ка обали. Половина постојеће парковске површине је задржана, с тим што ће природа кретања опредељивати људе у парк, или на трг.

– Ову локацију никако не можемо одредити као статичан простор, који би се свео на неке серпентине, или нивое где ће се људи доконо мувати. То је за нас динамична јавна површина која мора довести људе и направити коначно ту спрегу између теразијске природне капије, коју чине хотели „Москва” и „Балкан”, са оном зоном која се зове парк. Овај простор је према нашем концепту вишенаменски и повлачи за собом кретање испод теразијске плоче, која апсорбује све пролазе од „Робне куће Београд”, хотела „Москва” и хотела „Балкан” и спушта их у један живи реалан простор. Читаву инфраструктуру постојећих подземних пролаза треба појачати дизајном и концептом, јер тај простор сам по себи није исцрпљен –објашњава Реџић.

Посматрајући целокупну Савску падину, овај тим је направио рез од Теразија до Карађорђеве улице. Дакле, пешачку комуникацију они спуштају „функционалном кичмом”, како кажу, од природне капије коју чине хотели „Москва” и Балкан”, Теразијска тераса, преко улица Краљице Наталије и Ломине до парка код Економског факултета, односно обала, као крајње тачке, јер је њихова водиља при осмишљавању овог простора била крилатица „да град мора на реку по сваку цену, што пре”. Они су предвидели и постојање лифта, односно капсуле, која би превозила инвалиде, али и доконе људе.

– Направили смо узајамност свега што је надземно и свега што је подземно. Дакле, трг, зеленило и све што је парковско иде горе, бутици и комерцијални садржаји иду испод земље. Теразијска тераса за нас није плоча, није раван која је донекле равна, а донекле коса, па се ту све завршава. Она је кубатура простора над собом и под собом – каже Реџић.

Дејан Милановић, аутор другог рада, такође вреднованог као првонаграђени, овај простор види као трг, место окупљања, боравка и уживања у погледу, па га зато употпуњује видиковцем, галеријама и другим садржајима.

– Колико год Теразијска тераса била атрактивна сама по себи, сматрали смо да је потребно уденути јој неку артикулацију коју јој зграда у Балканској 2 не даје, а још не знамо каква ће бити она у Призренској. Зато смо испред оба здања, као њихов саставни део, пројектовали две панорамске куле са лифтовима, као видиковце и обележја овог места. Оне су биле део првонаграђеног решења из 1991. године – истиче Милановић.

Новина на Теразијској тераси су и два врло дискретна стаклена павиљона, који се могу користити као галерије, салони, туристички пунктови. Они више имају карактер ненаметљивих инсталација, него грађевина. Функција павиљона је, каже Милановић, да оживе и унапреде простор, повежу две зграде на рубовима Теразијске падине са парком уз Улицу краљице Наталије, док истовремено служе као спона парка са тргом и подземним пролазима испод њега.

– Подземни пролаз испод Теразија излази на терасу у зонама павиљона. У њему би могли да буду смештени синеплекси, сале за билијар... Трг као место сусрета у горњем делу терасе каскадно се прелива у зону истурених тераса на павиљонима, или каскадни простор великог степеништа и трибина који се спуштају ка доњој зони парка попуњеној високим дрвећем – објашњава Милановић.

У осмишљавању потеса од Улице краљице Наталије до савске обале овај тим је следио концепт архитекте Николе Добровића, јер сматра да је он добар, па се није бавио детаљном разрадом. Дакле, Теразијску терасу повезују са парком код Економског факултета, пешачком стазом, оплемењеном дрворедима. Међутим, да би се ово остварило, неминовна су многа рушења, што је према Миловановићевом мишљењу далека будућност.

Градски архитекта такође сматра да уређење потеса од Улице краљице Наталије до Карађорђеве улице неће скоро доћи на дневни ред. Овај простор ће, каже он, бити тема засебног конкурса и новог детаљног плана.

Oснове за уређење Теразијске терасе поставио је Никола Добровић 1929. године, тако што је пројектовао плато са вртовима, базенима и фонтанама извучен до Улице краљице Наталије, који би био оивичен двема зградама у Балканској и Призренској улици. Као најближу везу центра града са реком замислио је продор од садашње Улице краљице Наталије до Карађорђеве. Сви досадашњи планови и конкурси били су базирани на његовом концепту.
Politika

Продата зграда савезног МУП-а
Дирекција за имовину не планира ускоро да расписује тендерe за продају других зграда у Кнеза Милоша које су порушене у бомбардовању
http://www.politika.co.yu/eaadmin/catpics/N_kjZX3FsprwDoQYDKYj3Z2PaxISbeEyxoMlh.jpg
Зграда савезног МУП-а у Улици кнеза Милоша јуче је коначно добила новог власника. Представници компаније „Прајват проџект менаџмент” потписали су уговор о куповини у Републичкој дирекцији за имовину, обавезавши се да ће пун износ од 34,5 милиона евра исплатити у року од 30 дана.

Србољуб Панић, заменик директора Републичке дирекције за имовину, рекао је да степен заштите овог комплекса није тако висок да би рушење било забрањено, због чега надлежни верују да неће бити проблема да инвеститор добије дозволу за рушење или градњу, под условом да пројекат буде урбанистички прихватљив.

Жарко Павловић, заступник „Прајват проџект менаџмента”, најавио је да ова компанија планира изградњу пословне зграде, шопинг центра и хотела високе категорије. Први корак је рашчишћавање терена, а потом и прибављање потребних сагласности.

– Циљ је да што мање рушимо од постојећих објеката. Охрабрени смо изјавом Ђорђа Бобића, главног градског архитекте, који је потврдио да је на овој локациjи могуће изградити и до 100 хиљада квадрата простора – рекао је Павловић. Он је истакао да ППМ такође планира да са оближњег терена у Сарајевској улици расели десетак породица из старих зграда које су практично у фази рушења и понуди им комфорнији смештај на другим локацијама.

Продаја других разрушених објеката у Улици кнеза Милоша, међутим, неће бити настављена у скоријој будућности. Ружне последице бомбардовања остаће и даље атракција, али само за туристе који први пут бораве у Београду. У Републичкој дирекцији за имовину сазнајемо да расписивање јавног конкурса за продају зграде Генералштаба није у плану, као ни годинама опасане оградом разрушене зграде Републичког МУП-а.

– Код Генералштаба имамо један озбиљнији проблем. Та зграда у стању у каквом тренутно јесте проглашена је спомеником културе. С обзиром на степен заштите њу је немогуће срушити, а онда се поставља питање исплативости било којем инвеститору да уђе у тај посао, купи зграду и доведе је у првобитно стање. Бојим се да нико неће бити заинтересован да инвестира у тај комплекс по цени која би била реална, јер не би могао да има профит – сматра Панић.

Од бомбардовања НАТО прошло је осам година, да ли је било иницијатива да се дође до неког компромисног решења које би подједнако задовољило интерес инвеститора и државе?

– Овај објекат после бомбардовања стављен је под заштиту. Упутили смо иницијативу Министарству културе, али још нема дефинисаног става. У међувремену, многи потенцијални купци су се распитивали, али док постоји овакав степен заштите, нисмо могли да покренемо озбиљније разговоре – објаснио је Панић.

Оштећена зграда републичког МУП-а, која се налази преко пута продатог комплекса бившег савезног министарства унутрашњих послова, није предвиђена за продају, каже наш саговорник.
– Постоји предлог да се на тој локацији поново направи зграда републичког МУП-а. Вероватно би један део новца од продаје савезног МУП-а био утрошен на изградњу. Објективно, Министарство унутрашњих послова од бомбардовања нема адекватан смештај – рекао је Србољуб Панић.
Politika

Kroz Terazijsku kapiju do reke

http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/mart/28/beograd/terazije_velika.jpg

Kroz „kapiju“ koju čine hoteli „Moskva“ i „Balkan“, preko Terazijske terase pa sve do Ulice Gavrila Principa, odakle se otvara prostor za silazak na Savu, prostiraće se pešačka ulica ukopana u zemlju, nova trgovačka žila kucavica. To je osnovna ideja projekta arhitekte Branislava Redžića i njegovog tima za oživljavanje Terazijske terase i spuštanje ljudi na reku.

Ovaj projekat je jedan je od dva prvonagrađena rada na nedavno završenom konkursu Društva arhitekata Beograda. U poslednja dva veka ovo je osmi konkurs za uređenje Terazijske terase. Nijedan nije realizovan, osim onog iz 1991. godine čiji je rezultat izgradnja takozvane „pametne zgrade“ koja je izazvala oštre polemike u javnosti. „Mali kolektiv“, investitor „pametne zgrade“, i Direkcija za gradsko građevinsko zemljište, u saradnji sa Društvom arhitekata Beograda, prošlog decembra organizovali su konkurs sa idejom da se taj prostor programski osmisli kako bi Beograđani počeli da ga koriste.

- Pošli smo od tri temeljne ideje: da ispoštujemo prirodnu i istorijsku kapiju koju čine hoteli „Balkan“ i „Moskva“, da oživimo prostor između te kapije i reke, kako bismo motivisali ljude da se njime kreću, i da hitno i po svaku cenu Grad spustimo na reku - objašnjava za „Blic“ arhitekta Redžić.

Ideja biroa ARCVS je da se na mestu današnje Terazijske terase iskopa pešačka ulica široka 12,5 metara, najveće dubine sedam metara. U nju bi se ulazilo iz podzemnih prolaza koji već postoje na Terazijama. U prvoj fazi, ulica bi bila duga sto metara, od „Moskve“ i „Balkana“ do Ulice kraljice Natalije. U drugoj i trećoj fazi, prokopao bi se nastavak od Ulice kraljice Natalije do Lomine, u dužini od oko 80 metara, i od Lomine do Gavrila Principa u dužini od oko 75 metara. Na mestima gde pešačka podzemna ulica seče ulice Kraljice Natalije i Lominu, napravile bi se saobraćajne pasarele.

Na površini Terazjske terase, sa leve i desne strane, arhitekte ovog biroa predvidele su park i stepenište. „Nad glavama“ prolaznika, ukopanom ulicom, kretale bi se kabine za prevoz dece, starih i invalida uzbrdo ka Česmi i nizbrdo ka reci.

- Probijanje pešačke ulice ispod nivoa Terazijske terase, sa trgovačkim i drugim sadržajima na 15.000 kvadrata, motivisao bi Beograđane da se kreću ovim prostorom, investitore da u taj projekat ulažu, a i Grad bi imao koristi. Knez Mihailova ulica i Terazije su prenatrpani sadržajima i jedva „dišu“. Potrebno je otvoriti nov prostor i obavezno, po svaku cenu, spustiti grad na reku - zaključuje Redžić.

„Pametna zgrada“gotova u septembru
Prema rečima arhitekte Redžića, očekuje se da „pametna zgrada“ na Terazijskoj terasi bude završena u septembru. Njeni podzemni delovi, prema planu biroa ARCVS, bili bi povezani sa novom prokopanom pešačkom ulicom. Investitor „Mali kolektiv“ imao je jak motiv da podstakne ovaj konkurs kako njegova zgrada ne bi ostala usamljena na Terazijama i kako bi privukla što više ljudi u taj deo grada.

http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/mart/28/beograd/terazijegalerija1.jpg
http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/mart/28/beograd/terazije_galerija.jpg

^^ imaju li neke predloge za pocetak radova mozda? :)

Kroz Terazijsku kapiju do reke

http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/mart/28/beograd/terazije_velika.jpg

Kroz „kapiju“ koju čine hoteli „Moskva“ i „Balkan“, preko Terazijske terase pa sve do Ulice Gavrila Principa, odakle se otvara prostor za silazak na Savu, prostiraće se pešačka ulica ukopana u zemlju, nova trgovačka žila kucavica. To je osnovna ideja projekta arhitekte Branislava Redžića i njegovog tima za oživljavanje Terazijske terase i spuštanje ljudi na reku.

Ovaj projekat je jedan je od dva prvonagrađena rada na nedavno završenom konkursu Društva arhitekata Beograda. U poslednja dva veka ovo je osmi konkurs za uređenje Terazijske terase. Nijedan nije realizovan, osim onog iz 1991. godine čiji je rezultat izgradnja takozvane „pametne zgrade“ koja je izazvala oštre polemike u javnosti. „Mali kolektiv“, investitor „pametne zgrade“, i Direkcija za gradsko građevinsko zemljište, u saradnji sa Društvom arhitekata Beograda, prošlog decembra organizovali su konkurs sa idejom da se taj prostor programski osmisli kako bi Beograđani počeli da ga koriste.

- Pošli smo od tri temeljne ideje: da ispoštujemo prirodnu i istorijsku kapiju koju čine hoteli „Balkan“ i „Moskva“, da oživimo prostor između te kapije i reke, kako bismo motivisali ljude da se njime kreću, i da hitno i po svaku cenu Grad spustimo na reku - objašnjava za „Blic“ arhitekta Redžić.

Ideja biroa ARCVS je da se na mestu današnje Terazijske terase iskopa pešačka ulica široka 12,5 metara, najveće dubine sedam metara. U nju bi se ulazilo iz podzemnih prolaza koji već postoje na Terazijama. U prvoj fazi, ulica bi bila duga sto metara, od „Moskve“ i „Balkana“ do Ulice kraljice Natalije. U drugoj i trećoj fazi, prokopao bi se nastavak od Ulice kraljice Natalije do Lomine, u dužini od oko 80 metara, i od Lomine do Gavrila Principa u dužini od oko 75 metara. Na mestima gde pešačka podzemna ulica seče ulice Kraljice Natalije i Lominu, napravile bi se saobraćajne pasarele.

Na površini Terazjske terase, sa leve i desne strane, arhitekte ovog biroa predvidele su park i stepenište. „Nad glavama“ prolaznika, ukopanom ulicom, kretale bi se kabine za prevoz dece, starih i invalida uzbrdo ka Česmi i nizbrdo ka reci.

- Probijanje pešačke ulice ispod nivoa Terazijske terase, sa trgovačkim i drugim sadržajima na 15.000 kvadrata, motivisao bi Beograđane da se kreću ovim prostorom, investitore da u taj projekat ulažu, a i Grad bi imao koristi. Knez Mihailova ulica i Terazije su prenatrpani sadržajima i jedva „dišu“. Potrebno je otvoriti nov prostor i obavezno, po svaku cenu, spustiti grad na reku - zaključuje Redžić.

„Pametna zgrada“gotova u septembru
Prema rečima arhitekte Redžića, očekuje se da „pametna zgrada“ na Terazijskoj terasi bude završena u septembru. Njeni podzemni delovi, prema planu biroa ARCVS, bili bi povezani sa novom prokopanom pešačkom ulicom. Investitor „Mali kolektiv“ imao je jak motiv da podstakne ovaj konkurs kako njegova zgrada ne bi ostala usamljena na Terazijama i kako bi privukla što više ljudi u taj deo grada.

http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/mart/28/beograd/terazijegalerija1.jpg
http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/mart/28/beograd/terazije_galerija.jpg

ovo je bas super, jel ima negde da se vidi to drugo resenje

Na Trecem bulevaru je vrlo ogranicena spratnost (mozda cak na samo 4 spata). Verovatno da se ne bi zaklanjao predivan pogled na prugu... Ali uzevsi sve to u obzir GTC je mogao biti malo kreativniji...
Za Generalstab i to smaraju preterano....
Terazijska terasa je trenutno toliko mrtva da bi i kiosk sa cevapima bio osvezenje za ambijent, tako da, razume se, ova resenja deluju primamljivo. Nazalost vidi se da jedno od dva prvonagradjena ima bolji PR, jer se samo njihov rendering pojavio u medijima, a ovaj drugi txt je samo njima (drugi pobednik se ni ne pominj)... Elem, tako je tesko uporediti ova dva rada s obzirom da o ovom drugom imam samo nekakvu apstraktnu predstavu o nekakvim staklenim paviljonima i onim staklenim kulama (koje su po mom misljenju srecom nestale u prvom resenju).... E sad cu se ja osloniti samo na onaj rad koji nam je i vizuelno dostupan, izgleda dopadljivo, moderno, a ne narusava izgled Terazija, ali ipak cini mi se malo da je produzena ruka "Malog kolektiva" jer zapravo trg (veliko stepeniste i ukopani trzni centar) se nalaze tik uz B2, dok je polovina do zgrade u Prizrenskoj obican park. Da se razumemo, nemam nista protiv parkova, naprotiv, ali ovde se jednostavno ljudi navode ka B2, jer prirodna je navika da koristite izgradjeno stepeniste, da vas sarenilo, guzva, izlozi, privlace. Tako da mislim da je resenje na stetu investitora u Prizrenskoj (vid' mene sad jos brinem o investitoru).... Znaci nije lose, samo bi trebalo da je simetricno, dakle stepeniste i ovaj podzemni deo u sredinu, a parkovske povrsine sa strane. Time bi se verovatno uminjio parkovski deo, ali bi makar obe velike gradjevine imale jednak tretman....

PS Drago bi mi bilo i da Karic izduva za Prizrensku....

Nazalost vidi se da jedno od dva prvonagradjena ima bolji PR, jer se samo njihov rendering pojavio u medijima, a ovaj drugi txt je samo njima (drugi pobednik se ni ne pominj)... Elem, tako je tesko uporediti ova dva rada s obzirom da o ovom drugom imam samo nekakvu apstraktnu predstavu o nekakvim staklenim paviljonima i onim staklenim kulama (koje su po mom misljenju srecom nestale u prvom resenju)....
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=642

Sutra: Kako Terazijsku terasu vide arhitekte Dejan Milanović i Gvozdana Šišović, koji su sa biroom ARCVS podelili prvu nagradu na ovom konkursu.

Evo danas je u pressu izasao clanak o teraziskoj terasi i postoje slike i iz onog drugog prvo nagradjenog rada.

Po mom misljenju taj drugi rad je mnogo betonski i sav je u nekim stepenicama.
Clanak mozete pogledati klikom na donju sliku

http://img262.imageshack.us/img262/1492/329200792305am00921if6.th.jpg (http://www.cafe-forum.net/slike/3-29-2007%209-23-05%20AM_0092.jpg)

ovo ako se napravi bice fantasticno

drago mi je ako se napravi tu nesto, ali kao sto Bojan rece, previse stepenica. tj nekako su monotone te stepenice.

Šine sapliću grad

"TREĆI Beograd", prostor od dorćolske marine do Ade huje, koji su gradski urbanisti zamislili kao jedan od novih centara prestonice, po svemu sudeći neće se ostvariti za, najmanje desetak godina. Da bi na, skoro 500 hektara zemljišta, bilo sagrađeno najmanje 50 hiljada kvadrata poslovnog i stambenog prostora, neophodna je realizacija kapitalnih projekata kao što su izmeštanje Luke "Beograd" i železničke stanice "Karaburma". Tek izgradnjom mosta preko Ada huje, potencijal ove atraktivne lokacije moći će da se potpuno iskoristi.
Najveći poduhvat u realizaciji plana uređenja dunavskog priobalja je premeštanje Luke "Beograd" na prostor Pančevačkog rita, na levoj obali Dunava. Tako će okolina sadašnjeg pristaništa, koje je zbog blizine centra i prebukirano i nefunkcionalno, biti iskorišćena za izgradnju modernih poslovno-stambenih kompleksa.
- Preseljenje Luke na prostor Reve na levoj obali Dunava biće višestruko korisno - kaže profesor Vladeta Čolić, sa Saobraćajnog fakulteta. - Da bi se iskoristio potencijal dunavskog koridora 7 neophodno je izgraditi funkcionalno pristanište, povezano sa najvažnijim saobraćajnicama u ovom delu zemlje. Tako će industrijska zona, koja će se tu razvijati, biti dobro povezana sa svim drumskim i železničkim pravcima.
Na ovom mestu danas se nalazi močvara, a prema Čolićevim rečima, poslu na izgradnji luke prethodiće veliki radovi na nasipanju i isušivanju poroznog tla.
Osim pristaništa, razvoj Dunavskog amfiteatra zavisi i od preseljenja lokoteretne stanice "Karaburma", koja godinama nije u funkciji. U "Železnicama Srbije" kažu da su svesni vrednosti zemljišta koji njihova stanica zauzima, ali i da je kapacitet takve stanice potreban Beogradu. Pitanje njenog izmeštanja rešavaće se, smatraju, u sklopu novog gradskog železničkog čvora. Rešenje ovog pitanja zavisi od izgradnje stanice "Prokop" koje traje godinama i čiji se kraj ne nazire.
- Postoji načelan dogovor sa ŽTP da im se ponudi adekvatna lokacija na levoj obali Dunava - kaže Đorđe Bobić, gradski arhitekta. - Budući da Direkcija za gradsko građevinsko zemljište radi na studiji izmeštanja Luke na banatsku stranu, logično bi bilo da to prati i teretni železnički saobraćaj.
Osim izmeštanja objekata rečnog i železničkog saobraćaja, neophodno je, smatra gradski arhitekta, da se posle usvajanja plana, koji bi trebalo da zaživi do kraja godine, pristupi izgradnji infrastrukture, obalne utvrde, i sanaciji zagađenog tla, kako bi se stvorili uslovi za investicije.
- Sredstva koja će Grad uložiti u infrastrukturu vratiće se kroz naknadu za gradsko građevinsko zemljište - kaže Bobić. - S obzirom na to da ovaj potez ima kapacitet za izgradnju najmanje 50 hiljada kvadrata različitog komercijalnog i stambenog prostora, ova stavka u gradskom budžetu neće biti ni najmanje zanemarljiva.
"JAPANSKI" MOST
JEDAN od gradskih prioriteta vezanih za dunavsku obalu u narednom periodu je novi most preko Ade huje. Prema rečima prvog arhitekte Grada, njegova izgradnja nema alternativu, a ovim poduhvatom rešiće se niz problema, poput rasterećenja saobraćaja.
Skupština grada je u pregovorima sa Vladom Japana od koje se očekuje da, pod vrlo povoljnim uslovima, kreditira izgradnju mosta koji će reku "pregaziti" preko donjeg špica Ada huje.


ZELENA OAZA
NAMERA urbanista je da ovaj deo grada, danas zapušten i zagađen, postane jedna od oaza prestonice. To će se ostvariti velikim zelenim pojasevima na mestu današnje železnice, zaleđa dunavskog Rukavca, i na samoj Ada huji. Bazen luke "Beograd", koji će dobiti drugu namenu biće kanalom povezan sa Rukavcem, čime će sazidani objekti dobiti na atraktivnosti.

Vecernje Novosti

Terazije projekt :okay:

koliko sam ja skapirao svrha tog mosta na adi huji bi trebalo da bude zamena pancevackog i ako je tako sta ce raditi sa dva mosta koja su jedan pored drugog, da li ce da se rusi pancevacki ili sta vec?

^^ Pa na Pancevacki vec sad ne moze da se izadje kolika je konstantna guzva, pa bi ovaj na Huji bio za Pancevo, a Pancevacki bi bio za naselja s te strane Save i dalje za Zrenjanin.

kako misle da uklope elitni deo grada koji planiraju na adi huji i u okolini sa mostom, o kakvoj eliti moze da se prica ako ce da prave zgrade u okolini mosta, em je tu buka, zagadjenje ogroman protok vozila i ljudi, i danas onaj deo oko pancevca lici na bejrut u ``najboljim`` danima a kako ce biti sa dva mosta boga pitaj

^^ Pa na Pancevacki vec sad ne moze da se izadje kolika je konstantna guzva, pa bi ovaj na Huji bio za Pancevo, a Pancevacki bi bio za naselja s te strane Save i dalje za Zrenjanin.
ovaj Vlade?

ne znam je li vec bilo.

http://youtube.com/watch?v=5CYrxngkjBY&mode=related&search=

http://youtube.com/watch?v=13UKMy5qEAs&mode=related&search=

Odakle ti to?...........mislim ova druga?

^^ da, ovu drugu ni ja nisam video... jel ovo konacan dizajn? Ako jeste onda se snovi ostvaruju, mislim na 3 nebodera ovog dizajna...

ovaj Vlade?

:p hehe, pardon, Dunava :D

Sa Beobuild.net (http://www.beobuild.net/index.php?go=projects):

Energoprojekt Hotel - Blok 12 .......... Updated on 29. 03. 07

Belexpo centar and Holiday Inn ....... Updated on 24. 03. 07

Iz Blica prikaz oba resenja za terazijiski plato sa desne strane kada se otvori stranica,
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=723

Meni se ipak najvise dopada ideja iz 1929. godine sa vodopadima i mnogo zelenila...ipak je to staro jezgro grada...

I gde je sada nestala isturena kupola sa B2? Koja je trebala da stilizovano kopira Hotel Moskvu ?

A sto se mosta tice, najbolje resenje za saobracaj bi bilo momentalno podizanje ucrtanog mosta u Zemunu ( GUP 2021 )...tako bi se rasteretili i Brankov i Pancevacki, kada bi se Zemun spojio sa Borcom....kakva bre Ada Huja... pa to je odmah pored Pancevca....nista se znacajno ne dobija sa tim....i pored mosta u Zemunu, takodje je veci prioritet Most preko Ade....

^^ da, ovu drugu ni ja nisam video... jel ovo konacan dizajn? Ako jeste onda se snovi ostvaruju, mislim na 3 nebodera ovog dizajna...

nije... :(

Meni se ipak najvise dopada ideja iz 1929. godine sa vodopadima i mnogo zelenila...ipak je to staro jezgro grada...

I gde je sada nestala isturena kupola sa B2? Koja je trebala da stilizovano kopira Hotel Moskvu ?

A sto se mosta tice, najbolje resenje za saobracaj bi bilo momentalno podizanje ucrtanog mosta u Zemunu ( GUP 2021 )...tako bi se rasteretili i Brankov i Pancevacki, kada bi se Zemun spojio sa Borcom....kakva bre Ada Huja... pa to je odmah pored Pancevca....nista se znacajno ne dobija sa tim....i pored mosta u Zemunu, takodje je veci prioritet Most preko Ade....

meni su oba resenja ok koje god izaberu nece pogresiti sigurno, kada je planirano da se pocne sa uredjenjem terazijske terase, beograd prosto vapi za nekim normalnim trgom, ja mislim jedini grad sa toliko stanovnika i bez ijednog normalnog i pravog trga

Meni je ovaj plan, sada kada sam video iz ove perspektive sa Terazija sroooz do jaja, pucace pogled i bilo bi lepo napraviti obu igru svetlima. Stvarno jedinstvena stvar i pogled i osecaj u nekom gradu Evrope, bar ovog dela Evrope. :)

Divno, divno, prvi projekat koji ce uskoro da se desi i da sam ovako zadovoljan :banana:

I fala bogu, kvalitet arhitekture i usvajanja dobrih planova se usavrsava :smajli koji se krsti s tri prsta:

Oba projekta za Terazijsku terasu su odlicna, mada mi se vise dopada projekat 2 ( Dejan Milanović i Gvozdana Šišović).
Njihov projekat na prostoru terase formira pravi gradski trg i deluje znatno atraktivnije.... nekako cine prostor koji za cilj ima i da zadrzi ljude na njemu, a onaj prvi vise odaje utisak nekog prolaza.
I ovaj projekat 2 ce praviti bolju komunikaciju izmedju zgrade u Balkanskoj 1 i one preko puta koja tek treba biti izgradjena..
Ali neko je vec rekao, cini mi se da se favorizuje onaj jednostavniji i verovatno jeftiniji projekat.... koji nije los ali....

Meni se ipak najvise dopada ideja iz 1929. godine sa vodopadima i mnogo zelenila...ipak je to staro jezgro grada...


I ja sam ocekivao da ce proturiti bar neku vodenu kaskadu... za zelenilo vise manje...
Ne zaboravi onaj prostor izmedju Skupstine Srbije i Srpsko-amerikanske banke prema Ruskom domu... tu bi se moglo primeniti neko takvo klasicnije resenje.. vodene kaskade, ograde od kovanog gvozdja i kipovi golih ljudi :)

Oba projekta za Terazijsku terasu su odlicna, mada mi se vise dopada projekat 2 ( Dejan Milanović i Gvozdana Šišović).
Njihov projekat na prostoru terase formira pravi gradski trg i deluje znatno atraktivnije.... nekako cine prostor koji za cilj ima i da zadrzi ljude na njemu, a onaj prvi vise odaje utisak nekog prolaza.
I ovaj projekat 2 ce praviti bolju komunikaciju izmedju zgrade u Balkanskoj 1 i one preko puta koja tek treba biti izgradjena..


Slazem se , isto mislim, samo u momentu nisam imao inspiraciju da srochim :)

^^isto tako se slazem.

„Blic“ predstavlja prvonagrađena rešenja za uređenje Terazijske terase (2)
Bioskopi i garaže ispod parka
Autor: Svetlana Palić | 29.03.2007 - 12:16

Terazijska terasa pretvoriće se u otvoren trg sa stepeništem koje će sa leve i desne strane krasiti stakleni paviljoni sa galerijama i kafićima. Dva tornja, vidikovca na početku Terase i park sa visokim stablima na dnu, uz Ulicu kraljice Natalije, čine zaokruženu celinu. Ispod stepenastog trga zidaće se pet nivoa poslovnog prostora, bioskopi i garaže. To je, u najkraćem, koncept mladih arhitekata Dejana Milanovića i Grozdane Šišović, jednog od dva pobednička rada za uređenje Terazijske terase.

- Najviše smo razmišljali o tome kako treba da funkcioniše trg u metropoli. On mora da bude dovoljno širok i otvoren, a istovremeno mora da privlači ljude da dolaze. Beograd praktično nema trg u pravom smislu te reči i Terazijska terasa bi mogla to da postane, uređen, kulturan javni prostor - kaže za „Blic“ Dejan Milanović, koautor projekta.

On objašnjava i šta bi, prema ovom projektu, privlačilo Beograđane Terazijskoj terasi.

- Dve kule, vidikovci, visine oko 20 metara, na vrhu bi imale restoran sa kog „puca pogled“. Vožnja panoramskim liftovima do vrha vidikovca biće nesvakidašnja. Nešto slično može da se vidi u poslovnom delu Pariza gde je „grand arš“, veliki luk, postavljen kao protivteža Trijumfalnoj kapiji - kaže Milanović.

Stepenište preko cele terase spuštaće se pravolinijski i neće se slepo završavati nego će voditi ka ulazima dva atrijuma.

- Morali smo da na neki način povežemo novu zgradu koja se trenutno zida i buduću koja treba da se gradi u Prizrenskoj ulici. One se povezuju atrijumima u koje može da se uđe ili iz njih izađe na više mesta - kaže Grozdana Šišović.

U atrijumima ne bi bili smešteni komercijalni sadržaji, radnje ili šoping centri nego kafići, galerije, saloni...

- Ljudi na ovakvim mestima, koje je jedno od ključnih u gradu, više vole da sede i šetaju nego da kupuju. Kako bismo spojili javni sa komercijalnim interesom budućih investitora, predvideli smo izgradnju poslovnog prostora ispod zemlje, na četiri do pet nivoa. Ulazilo bi se podzemnim prolazima koji već postoje na Terazijama. Ima mesta i za podzemnu garažu na 10.000 kvadratnih metara u koju bi se ulazilo iz Ulice kraljice Natalije. Pod zemljom može da se sazida i do 30.000 kvadrata - objašnjava Grozdana Šišović.

Na dnu terase, u širini od 80 metara, ovi autori predviđaju klasičan park sa visokim stablima. Zelenila bi, prema njihovoj zamisli, trebalo da bude i u delu koji čini stepenište.

Prema ideji Dejana Milanovića i Grozdane Šišović, Beograđani bi nizbrdo ka reci trebalo da se spuštaju parkovima. To bi činilo prirodan parkovski pravac od Zvezdarske šume, preko Tašmajdanskog i Pionirskog parka, Terazija pa sve do reke.

Pošto su prvu nagradu ravnopravno podelila dva rada, još ne znamo da li ćemo organizovati novi konkurs, kako bismo dobili pobednika, ili ćemo se odlučiti za jedan od ova dva rada. U svakom slučaju, konačnu odluku doneće Grad kao investitor - kaže Đorđe Bobić, gradski arhitekta.

On, sudeći po raspoloženju u gradskoj upravi, kaže da im je bliža ideja da Terazijska tersa ne bude mnogo izgrađena već da zadrži parkovski karakter. Bobić, ipak, ističe da to ne znači da mu se jedan od dva pobednička rada više sviđa.

http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/mart/29/beograd/terazije_velika.jpg

http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/mart/29/beograd/terazije_galerija.jpg

http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/mart/29/beograd/terazije_galerija2.jpg

http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=723

:okay:

meni je drugo resenje (^^) daleko lepse od prvog.

^^meni je ovo rjesenje uz tekst super! ono sa onom rupom u sredini je bezze.

Evo drugi projekat iz sireg ugla....
Tuzno da Bobic vec najavljuje da zele da terasa zadrzi parkovski karakter a to se odnosi na prvi projekat...


http://i105.photobucket.com/albums/m235/Vlastimir/DSC00014-1.jpg

^^ stvarno bedak, ovo je stoput bolje :(

Drugo resenje je bas "spacey", samo da ne bude jeftino uradjeno ako se opredele za njega. I dosta ce zavisiti od izgleda dela od Kraljice Natalije do Ekonomskog fakulteta... Iako mi zelenilo malo nedostaje, ipak mi je malo bolje od prvog resenja iz razloga koje sam naveo u prethodnom postu.
Sto se tice mosta na Adi Huji, on ne da je potreban nego apsolutno neophodan... zapravo do je deo "Spoljnog magistralnog poluprstena" koji ce od Ade Huje ici do Smederevskog puta (Mali Mokri Luk/Kaludjerica) i petljati se sa autoputem kod Velikog Mokrog Luga.... Prakticno znaci kada idem kod ortaka u Kotez ne treba vise da furam do Vuka, pa na Bogosloviju, pa na Pancevac, vec pravo na "SMP" i tamo sam. Uz planiranu gradnju i na jednoj i na drugoj obali Dunava, dva mosta su neophodna... Pomenuvsi buku, guzvu i to, da li to znaci da Gazela, Brankov i Stari zeleznicki most predstavljaju prepreku u izgradnji Savskog amfiteatra....

Ko se ovde seca Vega City Beograda?:lol:

^^Ovo je fantasticno samo odraditi kvalitetno please

Представљена возила за нове минибус линије


У систему јавног градског превоза од 2. априла саобраћаће 44 климатизована минибус возила на шест нових линија. Планирано је да возила, која су данас била изложена на паркингу испред Старог двора, саобраћају радним даном од 6.00 до 22.00 часа. Цена карте биће 60 динара, а превозиће заинтересоване Београђане на сваких 15 минута.

– На овај начин побољшан је јавни превоз у граду. Возила која смо данас видели су по многим карактеристикама на вишем нивоу, нуде удобнији и комфорнији јавни превоз. Постојеће две линије показале су да постоји интересовање грађана. Новим конкурсом је уведено још седам линија, од чега ће 2. априла стартовати шест, а седма линија ићи ће нешто касније. Ово је нови вид јавног предвоза који није у Интегрисаном тарифном систему. Цена карте није дефинисана, а град ће је ограничити што се тиче горњег нивоа – рекао је данас Зоран Пешовић, секретар Секретаријата за саобраћај.

Жељко Ђукановић, директор Дирекције за јавни превоз је овом приликом истакао да је Дирекција расписала конкурс за нове минибус линије, који је био отворен до 20. фебруара.

– Фирме које су задовољиле услове конкурса су „Омега пром” и „Домико превоз”. Имамо два типа возила, класични комби и минибус са местима за стајање. Што се тиче карата, пратићемо потребе тржишта. За сада су карте 60 динара, град је задужен за контролу цене карата – рекао је Жељко Ђукановић.

Зоран Пешовић је рекао да ће се ове године увести систем управљања саобраћајем у граду у коме ће возила јавног превоза имати приоритет. То ће утицати на брзину кретања и поштовање редова вожње. У плану је и увођење приградског превоза у Интегрисани тарифни систем.

Више информација о трасама и стајалиштима нових минибус линија грађани могу наћи на сајту Беоинфа www.beograd.org.yu.

http://www.beograd.org.yu/beoinfo/1270142_vozila_1_v.jpg


izvor: www.beograd.co.yu

Evo drugi projekat iz sireg ugla....
Tuzno da Bobic vec najavljuje da zele da terasa zadrzi parkovski karakter a to se odnosi na prvi projekat...


http://i105.photobucket.com/albums/m235/Vlastimir/DSC00014-1.jpg

pa bobic ti je vise old school, dok je drugo resenje vise new school (za mlade vise interesantan)

ovo drugo resenje me poseca na rimski piazza di spagna (http://www.flickr.com/search/?q=Piazza+di+Spagna&m=text) i bio bi sigurno hit za turiste, kao i za okupljanje mladih beogradjana :)

Meni se drugo resenje vise svidja a bila bi dobra fora da u ovim amfiteatrima bude nesto tipa one cudne fontane u Sidneju
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/58/DarlingHarbour2_gobeirne.jpg/400px-DarlingHarbour2_gobeirne.jpg

Samo je bitno da se uradi veoma kvalitetno a ne da samo zacementiraju park. Ni sam nisam siguran sta bi se Bobicu vise svidelo jer prvi projekat predvidja vise izgradjenog prostora.

Treba Terazijsku terasu urediti kao Spanski Trg u Rimu!! Mislim da je paralela savrsena! Padina je uvek osuncana, ima potencijala za to da postane odmoriste za studente, turiste, prolaznike... Podrzavam drugo resenje! Definitivno! Napred stepenice i fontane!!:)

Da se ja pitam napravio bih na foru kapije Balkana i to bas tako sto od toga mesta pocinje jedan stari evropski prostor sa ipak specificnom kulturom,tradicijom i religijom i uopste ne bih bezao da to istaknem naravno da moze da se uradi spoj starog Balkana sa modernim svetom.Naravno ovo bi islo u sklopu pri spustanju na Savu potpuno tj.kada se izmesti BAS i zeleznicka stanica.Ali ja se nista ne pitam.

Most od rđe
PANČEVAČKI most je na granici ozbiljnih oštećenja i ove godine mora da se radi njegova sanacija! Ovo su zaključili stručnjaci iz "CIP-a" koji su proteklih meseci detaljno pregledali most, uzeli uzorke sa 3.000 mesta, postavili dijagnozu i sada predlažu hitnu "operaciju". Projekat sanacije Pančevačkog mosta "CIP" će u subotu predati Ministarstvu za kapitalne investicije, koje treba da izabere izvođača i obezbedi novac za radove.
Stručnjak za sanaciju čeličnih konstrukcija, koji je radio na ovom Projektu, profesor Građevinskog fakulteta Ljubomir Vlajić, kaže da "trenutno za sadašnji kapacitet saobraćaja bezbednost nije ugrožena, ali će biti za nekoliko godina"!
- Most neće da padne, ali ništa ne valja! - tvrdi profesor Vlajić. - Slikovito rečeno - on kuka samo mi ne čujemo! Ukoliko se u roku od godinu dana ne započne sa sanacijom, naš projekat neće važiti, jer se oštećenja drastično povećavaju. Došla su do takavog stadijuma da za jednu godinu napreduju koliko za prethodnih deset. Ako se sanacija ne uradi sada, za četiri godine trebaće tri puta više novca i pitanje je da li će se Pančevački most tada moći potpuno srediti.
Profesor Vlajić naglašava da ove godine mora početi hitno čišćenje rđe sa cele čelične konstrukcije i nanošenje antikorozione zaštite. Na nekoliko mesta treba i ojačati konstrukciju, jer je korozija previše pojala.
Kordinator projekta Vladan Vranjevac kaže da je čelik svuda nagrižen, samo je korozija uzela negde više, a negde manje maha.
- Voda je bila duž celog donjeg pojasa nosača mosta, koji je dugačak 800 metara, a ako se on previše ošteti most će pasti - navodi Vranjevac. - U svakom sanduku, koji čine nosač, bilo je od tri do pet kubika vode. Kada smo bušili otvore voda je lila po 20 minuta.
Na mostu je potrebno da se zamene i češnjevi, očiste i podmažu zapuštena ležišta, koja se dosta dobro drže.
"Krila" mosta po kojima ide drumski saobraćaj nisu u previše lošem stanju, ali kako tvrdi profesor sa Građevine, specijalista za betonske konstrukcije Mihajlo Đurđević, "drumski prilazi su očajni".
- Zbog prelaska teškog tereta nastala su brojna oštećenja. To su pukotine i naprsline u betonskoj konstrukciji dugačke čak i po pet metara - kaže profesor Đurđević, saradnik na Projektu. - Most je projektovan za 25 tona, a sada preko njega prelaze kamioni od 45 tona. Neophodno je da se ojača konstrukcija kako bi mogla da prihvati velika opterećenja i potpuno rekonstruiše kolovoz.
Stručnjaci CIP-a tvrde da će posle sanacije most biti kao nov, jer će moći da primi najteži saobraćaj po vrhunskim saobraćajnim standardima.

HITNO, A ČEKA
DIREKTOR "CIP-a" Milutin Ignjatović kaže da su još u novembru predložili hitne intervencije koje je trebalo da se urade u decembru, ali niko od odgovornih nije ni prstom makao.
- Zašto, ne znam - čudi se Ignjatović.
Inžinjer Vladan Vranjevac nabraja da je trebalo da se zamene ležišta na stubovima, skinu vojne platforme i osposobe kolica okačena ispod mosta koja služe za preglede i sanaciju, a istrulio im je pod.
- Ležišta su bitna za stabilnost mosta, a na samom ulasku sa beogradske strane od četiri jedno je van funkcije - kaže Vranjevac. - Pet vojnih platformi je davno stavljeno da bi se eventualno most mogao lako minirati i oštetiti, a kasnije lako popraviti. Zbog neodržavanja su istrulile i mogu da padnu u reku na brodove.

Vecernje Novosti

Evo drugi projekat iz sireg ugla....
Tuzno da Bobic vec najavljuje da zele da terasa zadrzi parkovski karakter a to se odnosi na prvi projekat...


http://i105.photobucket.com/albums/m235/Vlastimir/DSC00014-1.jpg

Uuuuuuu pa ovo je fantasticno !

Totalan umetnicki trip!

Pa ne....Terazijska terasa je definitivno nepresusni izvor inspiracija za svakog umetnika....zaista sjajno...povlacim zelju za projektom iz 1929-e :)...ali...ipak da se stavi bar jedan vodopad :) ili bilo kakva vodena povrsina ili fontana :) i malkice vise zelenila...sem ako su zamislili zardinjere sa sezonskim cvecem i rasadom.... :)

Da se ja pitam napravio bih na foru kapije Balkana i to bas tako sto od toga mesta pocinje jedan stari evropski prostor sa ipak specificnom kulturom,tradicijom i religijom i uopste ne bih bezao da to istaknem naravno da moze da se uradi spoj starog Balkana sa modernim svetom.Naravno ovo bi islo u sklopu pri spustanju na Savu potpuno tj.kada se izmesti BAS i zeleznicka stanica.Ali ja se nista ne pitam.

Bravo! Odlicna zamisao! I ja podrzavam da se spusti skroz do Savskog amfiteatra.... To sa kapijom bi bilo jedinstveno u ovom delu Evrope...

Uuuuuuu pa ovo je fantasticno !

Totalan umetnicki trip!

Pa ne....Terazijska terasa je definitivno nepresusni izvor inspiracija za svakog umetnika....zaista sjajno...povlacim zelju za projektom iz 1929-e :)...ali...ipak da se stavi bar jedan vodopad :) ili bilo kakva vodena povrsina ili fontana :) i malkice vise zelenila...sem ako su zamislili zardinjere sa sezonskim cvecem i rasadom.... :)




E izgleda da se gradski arhitekta opredelio za ono prvo resenje, bez ovih kapija , bar tako prema njegovim insinuacijama deluje...

---

E izgleda da se gradski arhitekta opredelio za ono prvo resenje, bez ovih kapija , bar tako prema njegovim insinuacijama deluje...

Ma j...bo mu ja mater!

^^ ma ajd nemoj tako kriticki, ako budemo fini, mozda mu se i umilimo nekom peticijom da se opredeli za drugo :D

Danas sam slikao
http://img84.imageshack.us/img84/5046/picture020ry7.jpg

^^ Ako usklade nadozidano i staru fasadu u nesto mnogo dobro bice do jaja!

„Metropol” sa pet zvezdica
Novi vlasnik od maja planira ulaganje od 16 miliona evra i sadržaje vrhunskog hotela

Jedan od simbola turizma Beograda hotel „Metropol” za nešto više od godinu dana dobiće kategoriju pet zvezdica, umesto dosadašnje tri, čime će se uvrstiti u sam vrh ponude glavnog grada. Radovi na preuređenju hotela koji sada nosi naziv „Metropol palas” počeće prvih majskih dana.
Hotel je 20. aprila prošle godine kupio Joanis Nikolaus Daskalontanakis, vlasnik lanca hotela sa pet zvezdica „Grik hotel”. Javnost je tada obaveštena da je ceo posao obavljen posredstvom njihovog hotela „Sofija Balkan” iz Bugarske. „Metropol” je prodat iz drugog pokušaja, a izlicitirana suma dostigla je 27,4 miliona evra. Prilikom potpisivanja ugovora grčki partner najavljivao je da će u hotel uložiti dodatnih 20 miliona evra. Daskalontanakis u svom vlasništvu ima „Grik hotele” koji su na grčkim ostrvima, kao i lanac „Klasikal hotela” u gradskim centrima i kojima sada pripada i „Metropol palas”.

Za ovih godinu dana na hotelu se nije mnogo toga promenilo, izuzev terase iznad ulaza na kojoj sada stoje zastave Beograda i Srbije, ali i zemlje novog vlasnika – Grčke, kao i zastava EU. Prvi reprezentativni hotel u Beogradu ove godine obeležava pola veka postojanja i spreman je kompletan građevinski „fejs lifting”.

– Hotel je vrhunski izgrađen za to vreme i vidi se da je građevina dosta stara, kao i da nije mnogo ulagano. Nažalost hotel u sadašnjem stanju ne može da odgovori današnjim zahtevima gostiju. Cilj naše kompanije je kompletna rekonstrukcija hotela – kaže u razgovoru za naš list Hristos Cemberas, direktor „Metropol palasa”.

Objašnjavajući šta sve treba da se uradi na obnovi jednog od najlepših beogradskih hotela, Cemberas ističe da će skoro sve biti zamenjeno uključujući i kompletne instalacije, liftove, biće pomerani mnogi zidovi, a sve u skladu sa zakonom, jer hotel je zaštićen kao spomenik kulture. Predviđeno je da se napravi kongresni centar sa dve mobilne sale kapaciteta hiljadu mesta, velnes centar, a nekadašnji vešeraj koji, prema mišljenju novih vlasnika, zauzima nepotrebno veliki prostor biće zamenjen primerenijim sadržajima.

Kada je hotel bio na licitaciji, pominjano je da ima 218 soba i šest apartmana, dok prema rečima sadašnjeg direktora „novi Metropol” imaće najviše 195 soba, ali i predsednički apartman i druge sadržaje. Poznate su već i cene boravka, tako umesto sadašnjih četrdesetak evra, budući gosti plaćaće noćenje sa doručkom između 180 i 250 evra, u zavisnosti od tipa sobe.

– Poslednjeg dana aprila hotel se zatvara, počinjemo da uklanjamo nameštaj i ostalu opremu, da bi pravi radovi počeli mesec dana kasnije. Ne znam koliko će trajati radovi, jer u Grčkoj je taj prosek za ovako veliki posao između osam i deset meseci, ali ovde u Srbiji ne mogu precizno da odredim. Mislim da će to biti sigurno 12 meseci – najavljuje Cemberas.

Da li će zdanje u nekadašnjem Bulevaru revolucije, koje je nekada bilo mesto okupljanja uglednih Beograđana i gostiju glavnog grada, ponovo zasijati zavisi od novih vlasnika koji će u narednih godinu dana uložiti najmanje između 16 i 18 miliona evra.

– Ne znamo tačno koliki će biti iznos obnove hotela. Cena po kojoj je kupljen odgovara cenama nekretnina u Beogradu, ali sa ovim dodatnim troškovima biće to malo skuplje od očekivanog. Stav kompanije je da je kupovina hotela u Beogradu dobar potez i da je Srbija vredna svake investicije – kaže direktor hotela koji očekuje da će za 10 do 13 godina biti potrebno da se vrati uloženi novac, a ukoliko popunjenost ne bude najmanje 65 odsto, direktor će napustiti hotel. Hotel sa istorijom u kome su se odmarale mnoge „ikone” 20. veka, od Kirka Daglasa, Nehrua, Luja Armstronga, Vitorija de Sike, Igora Stravinskog, Sofije Loren, Đine Lolobriđide, Džeka Nikolsona, Elizabet Tejlor, Ferenca Puškaša do šahovskih kraljeva – Fišera, Talja, Spaskog, Petrosjana, postaće sigurno sledeće godine „ikona srpskog turizma” koja je dugo nedostajala Beogradu.

^^ ma ajd nemoj tako kriticki, ako budemo fini, mozda mu se i umilimo nekom peticijom da se opredeli za drugo :D

:)

Dorćol bez spratova
PLAN za uređenje Dorćola tek se iscrtava, ali se Dorćolci već brinu da li će im kraj biti dovoljno dobro "prekrojen". Meštani su u prvom pogledu na plan, istaknut prošle nedelje u prostorijama opštine Strai grad, izrazili bojazan da će dorćolske ulice nalikovati onima na Vračaru, ukoliko se po svaku cenu bude udovoljavalo apetitima investitora.

Gradski urbanisti su umirili građane obećanjima da će u izradi plana voditi računa o prostornim celinama i da će svaka izgradnja biti strogo kontrolisana. Tako u nekim delovima, poput onog oivičenog Dubrovačkom, Francuskom, Dunavskom i Cara Dušana o nadziđivanju u skorijoj budućnosti - nema ni govora.

- "Pojačanje" spratnosti, ali ne više od pet etaža, biće dozvoljeno u takozvanom bloku "B", koji se nalazi između ulica Tadeuša Košćuška, Dubrovačke, Dunavske i Cara Dušana - objasnila je Mila Milovanović iz Urbanističkog zavoda Beograda.

Kao najveći potencijal urbanisti i arhitekte navode deo uz Dunavski kej. U ovim su ulicama sada uglavnom stovarišta i magacini, ali će se već za godinu dana nizati gradilišta. Planiraju se velika ulaganja u trgovačke i poslovne centre pa zgrade visoke spratnosti na ovom potezu neće biti retkost. Uz njih će se, prema prvim najavama, ređati i brojni administrativni i kulturni centri.
Dorćolci su, međutim, bez obzira na obećanja urbanista da investitori neće pohoditi njihov kraj, zabrinuti za budući izgled svog komšiluka. Najviše ih uznemirava najavljeno izmeštanje okretnice sa Studentskog trga na prostor između Kapetan Mišine i Pančićeve ulice. Kao argumente kojima se protive budućem "parkingu" GSP-a, Dorćolci su nizali - ekološku opasnost, manjak prostora, estetsko ruglo...

Stanare je, kako se čini, najviše obradovalo najavljeno izmeštanje pruge, za koje se zalažu već decenijama. Prolazak teretnih vozova kroz samo srce grada tako će, sudeći prema nacrtu plana, konačno otići u prošlost.

MUZEJ
POZAMAŠNA svota novca već je obezbeđena za Muzej nauke i tehnike. Plan je već u izradi, a ceo iznos namnjen je iz fonda Nacionalnog investicionog plana. Ovaj muzej, kako je planirano, biće okružen zelenilom, a oko njega će se graditi galerije i objekti slične namene.

Vecernje Novosti

Градња Универзитетског насеља у априлу
Насељени део блока за сада изузет од радова, али представник инвеститора Бранислав Симовић сматра да ће градске службе ускоро пронаћи неко решење за 180 ромских избеглица са Космета које ту живе
http://www.politika.co.yu/eaadmin/catpics/N_BLU5z6NZpLXP9zGJ0ww6KSgvip20aRVZdCM.jpg
Постављањем 2.500 шипова, званично ће 15. априла почети видљиви радови на изградњи Универзитетског насеља, мада припрема градилишта и копање темељне јаме у новобеоградском Блоку 67 већ трају неко време. У међувремену, за отприлике месец и по дана, уследиће расписивање тендера за градитеље конструкција, како би цео комплекс био завршен месец дана пре почетка Универзијаде, која ће у Београду бити одржана у јуну 2009. године. Продаја станова почеће средином године, а купци ће се уселити после завршетка спортске манифестације.

Најпре је планирано да ископи почну истовремено на свим парцелама. Међутим, део блока на коме су настањени Роми за сада је изузет, али представник инвеститора Бранислав Симовић, директор фирме „Мејс”, која као пројект менаџер надзире изградњу, сматра да ће градске службе ускоро пронаћи неко решење за 180 ромских избеглица са Космета.

– Овај пројекат захтева учешће целокупне грађевинске оперативе Србије будући да је реч о великим квадратурама, а рок је кратак. Сви су помало скептични, мада свуда у Европи изградња таквих комплекса траје по две године. Објекти су релативно једноставни за градњу и конструктивно нису компликовани, али све мора да буде завршено у тачно предвиђеним роковима, што је према нашем мишљењу још могуће остварити. У овом тренутку је најбитније да фундирање почне половином априла. Када се градња захукта, све ће бити лакше – оцењује Симовић.

Према његовој рачуници, постављање шипова би требало да траје 80 дана. После тога следи изливање темељне плоче. О величини овог пројекта највише говори податак да ће се на градилишту налазити од 25 до 27 кранова.

Инвеститор компанија „Блок 67 асосиејтс”, заједничка фирма аустријског „ЦЕЕ инвестмента” и домаће „Делте”, по окончању градње ово насеље ће предати организаторима Универзијаде.

Пројектом је предвиђено да у кварту између улица Агостина Нета и Јурија Гагарина буде подигнуто 1.850 станова и две пословне зграде – десетоспратница од 15.000 квадрата на самом углу Улице Јурија Гагарина и троспратница у централном делу блока од 7.500 квадрата. Та централна пословна зграда, објашњава наш саговорник, биће коришћена за новинарске конференције током трајања Универзијаде. Она ће означавати улаз у прву зону. Само насеље у коме ће боравити спортисти биће најстрожа зона, добро чувана, у коју нико осим учесника манифестације неће имати приступ. Универзитетска омладина ће боравити у становима, класичних величина. Они углавном неће бити већи од 60 квадрата. Само 25 одсто стамбеног простора, углавном на последњим спратовима дванаестоспратница, биће претворен у двоипособне и трособне станове.

– За време Универзијаде, између стамбених зграда ће постојати зоне за разоноду – кафеи, рачунарски центар и слични садржаји. Монтажна менза ће бити постављена на слободним парцелама на којима ће после такмичења академаца бити подигнути вртић, школа и дом за старе. Инвеститор управо преговара са градским челницима да на тој парцели буде подигнут спортски центар са базеном. Унутар насеља ће бити изграђена и трим стаза за загревање и тренинге спортиста, која ће после остати становницима овог насеља– каже Симовић.

Наш саговорник најављује да ће продаја станова почети у другој половини године, односно од јуна. Не желећи да спекулише колико ће тачно износити цена квадрата, ипак каже да она не би требало да премаши 1.350 евра, укључујући и ПДВ.

– На самом градилишту ће постојати продајни центар. Ту ће купци моћи да се консултују са архитектама и представницима банке – истиче директор „Мејса”.

Politika

Novi servis B92 - srpski google maps (za sada samo Bgd):

http://mape.b92.net/

:cheers:

^ super! bice i ostali gradovi?

Novi servis B92 - srpski google maps (za sada samo Bgd):

http://mape.b92.net/

:cheers:

mapa je fenomenalna, imaju cak i brojevi kad zumiras do pred maximum
:cheers:

Da bas super izgleda danas sam slucajno video !
Nadam se da ce i na google earth-u uskoro imati obelezija kafica, restorana, skola ... kao nap. za Spaniju, USA, Japan, Italiju ...

^ super! bice i ostali gradovi?

Za sada je sajt mapa u beta fazi i omogućava jednostavno pretraživanje lokacija u Beogradu sa trodimenzionalnim prikazom prostornog uređenja. Uskoro će se pojaviti i svi ostali gradovi Srbije.

Takođe, mapa će biti kombinovana sa direktorijumom važnih lokacija tako da će zainteresovani posetioci pregledno i jednim klikom moći da pronađu željeni restoran, klub ili bilo koju drugu lokaciju.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=04&dd=03&nav_category=15&nav_id=240137


mapa je fenomenalna, imaju cak i brojevi kad zumiras do pred maximum
:cheers:

Tačno tako, oduševio sam se kada sam video ulične brojeve zgrada i kuća - opcija koja ne postoji na google-u.

:cheers:

Delta Shopping Malls
Colliers International has successfully negotiated leases for the majority of tenants in Delta City shopping mall in Belgrade, and is proceeding to finalisation of the mall, as well as to leasing of the additional 8,000 m2 of gross leasable area of Delta CIty Montenegro in Podgorica.

After successfully signing leases for the majority of anchor tenants in the Delta City shopping mall in Belgrade, Colliers International moved on to finalising leases for large and medium-size tenants. Delta City will be the first shopping mall of an international standard in Serbia, with an excellent location in the future CBD of the capital, where the majority of commercial and residential developments are being constructed. With its 30,000 sqm of GLA, it will provide a well-balanced mix of tenants, combining entertainment with standard retail categories. Having chosen Ster Cinemas, Maxi supermarket and Tehnomarket for the largest stores, Colliers has made a successful variety of fashion, shoes, lingerie, accessories, sports and home décor brands, including Zara, Massimo Dutti, Bershka, Stradivarius, Pull & Bear, Mexx, Marks & Spencer, Mango, Esprit, Tom Tailor, Morgan, Benetton, Bestseller, Tommy Hilfiger, Diesel, Max & Co, Gas, Marina Yachting, Intimissimi, Etam, Nike, Adidas, Replay, Puma, Bata, Fratelli Rossetti, Geox, Via Spiga, Villeroy & Boch, Coin Casa, Calzedonia, Sephora, PiQuadro, Fossil and Swarovski. Negotiations for the remaining anchors and smaller stores will be finalised by May, when the entire mall will be fully leased. The mall is being constructed by one of Serbia’s major developers, Delta M.

Delta M, a major Serbian developer, has decided to double the size of the shopping mall under construction in Podgorica, the capital of Montenegro, due to an immense interest from both foreign and local retailers. Delta City Montenegro, which is due for opening in spring 2008, will feature two levels, a vast parking, and an excellent mix of tenants. The mall, with its 22,000 sqm of GLA, will introduce numerous new brands to this market, thus highly diversifying the existing retail offer. Leases have already been signed with Ster cinemas and Maxi supermarket, occupying 27% of the GLA. Furthermore, negotiations are underway for anchors and major stores, which will include several world-recognised international brands.

impresivno, da li se zna koje ce firme biti zastupnici modnih brendova u Delta City-u, posto Delta nije mogla da ih sve uzme zbog eksluzivnosti ugovora koji imaju sa Inditex group (brendovi Zara, Massimo Dutti, Bershka, Stradivarius, Pull & Bear).

Drago mi je sto ce Coin doci u BG i to bas u Delta City, mada bi bilo dobro da naprave i oni sami robnu kucu od nekoliko hiljada m2 kao sto imaju po Italiji.

^^ u tekstu pise Coin Casa. to je nesto kao ikea ?

http://www.coin.it/Nuove-Coll/casa/Coincasa%20AI%202006.pdf

Novi servis B92 - srpski google maps (za sada samo Bgd):

http://mape.b92.net/

:cheers:

Ne gotivin nesto B92...ali svaka cast za ovo...:cheers:

Novi servis B92 - srpski google maps (za sada samo Bgd):

http://mape.b92.net/

:cheers:

Mapa Srbije, beta --- usled testiranja sistema i optimizacije mogući su povremeni prekidi u funkcionisanju. Uskoro još 30 gradova Srbije!

:cheers:

„Холидеј ин” од септембра у Београду
После паузе од две деценије, пре Хилтона и Мериота, долази светски хотелски ланац
http://www.politika.co.yu/eaadmin/catpics/N_AYOz9CSVcIV3Yqub0nCU7eQLIon0ZOExOrz.jpg
Хотелска група „Холидеј ин” биће први светски ланац који ће после скоро две деценије доћи у Србију. Тиме је, барем за сада, она претекла конкуренцију, као што су „Хилтон” и „Мериот”, али и „Шератон”, који су најављивали градњу хотела у Београду.

Већ шест година у Србији траје својеврсна лицитација око доласка првог хотелског ланца. Тако су „Шератон” и „Хилтон” више пута „сељени” из новог у стари део Београда, а пре месец дана као кандидат за „долазак у Београд” помињао се и „Мериот”.

Као разлоге због којих до сада у Србији, за разлику од скоро свих земаља у окружењу, није дошла ниједна велика групација, др Слободан Милосављевић, председник Привредне коморе Србије, истиче неразвијено тржиште које је условљено малим бројем туриста и ниском куповном моћи, структуром посета странаца коју углавном чине бизнисмени и недовољно развијеном саобраћајном инфраструктуром, која подразумева и релативно мали број летова из Београда. Милосављевић је скоро четири године обављао дужност министра за трговину и туризам и са представницима свих најпознатијих светских ланаца хотела био у директним преговорима око њиховог доласка.

Сада је коначно један велики хотелски ланац одлучио да уложи своје знање у Србију и уз помоћ домаћих инвеститора послује у Београду. Будући хотел, чије се контуре већ назиру, налази се на простору између аутопута и железничке пруге у Новом Београду, тик уз конференцијски центар „Експо”. Предвиђено је да хотел у потпуности буде завршен до августа, а прве госте примиће средином септембра ове године. Инвеститори овог четвороспратног здања најавили су одмах после Ускрса конференцију за новинаре на којој ће дати прецизније податке о капцитетима и категорији будућег београдског „Холидеј ина”.

Интересантно је да је овај ланац хотела један од седам брендова Интерконтинентал хотелске групе (ИХГ). У овој групацији налази се и нама добро познати ланац „Интерконтинентал”, али и брендови попут „Краун плаза”, „Кенделвуд суитс”, „Стејбриџ суитс”, најновијег бренда – „Индиго”, али и „Холидеј ина” и „Холидеј ин експреса”.

Ова групација је највећа на свету, мерено према броју соба којих има укупно 556.000 распоређених у 3.700 хотела са 120 милиона ноћења годишње. Интересантно је да ИХГ чак 85 одсто хотела има у франшизи, а само 24 хотела у сопственом власништву. Групација „Холидеј ин”, у којој се налази скоро 1.400 хотела, највише је заступљена на америчком континенту (око 70 одсто), док је на простору означеном као Европа, Медитеран и источна Азија изграђен тек сваки четврти хотел. За разлику од групације „Интерконтинентал” где је чак 45 одсто хотела на подручју Европе и Медитерана.
Највећи понос ове хотелске групације биће доступан јавности следеће године, за када је планирао отварање највишег хотела на свету. Он ће бити висок 432 метра и налазиће се у кинеском граду Нанџингу. Управо у Кини ИХГ је најпознатији ланац хотела и присутан је пуне 22 године.

Politika

Нови Прокоп на Ушћу
http://www.politika.co.yu/eaadmin/catpics/N_WZIWzyzLNhEoWIQznsFlWJc2O73R45dd0TU.jpg
Мало се зна да је марта 1938. године расписан интернационални конкурс за израду идејне скице за нову зграду Државне опере у Београду. Главни иницијатори за израду овог пројекта били су министар просвете др Димитрије Магарашевић, министар грађевина Добривој Стошевић и председник београдске општине Влада Илић.

„На расписани конкурс Оцењивачки суд је примио седамдесет радова. О завршној оцени радова Оцењивачки суд је констатовао да је овај конкурс дао много интересантних идеја и сугестија, мада у коначном резултату ниједно решење није практично тако постављено да заслужује прву и другу награду. На основу тога, Оцењивачки суд је одлучио да се целокупна сума за награде подели за откуп. Међу награђенима су Италијани, Немци, Белгијанци, Румуни, Руси из Америке и Југословени.”

Што се тиче локације оперске зграде, већи број наших архитеката определио се да зграда Опере буде у парку престолонаследника Петра названом „Мањеж”, где су на ивици парка Југословенско драмско позориште и Музичка академија.

Већ 1939. године почео је Други светски рат и све припреме за изградњу оперске зграде су обустављене. И ево, после 69 година расправља се преко свих медија о изградњи зграде Опере. Природно и логично – прво се тражи локација. Највећу полемику око локације изазвао је чланак у „Политици” господина Ђорђа Бобића, градског архитекте, у којем је после набројаних аргумената изјавио да је извршен избор места за зграду Опере – и то на Ушћу, поред Музеја савремене уметности. Зграда Опере била би, по Ђ. Бобићу, пандан Калемегданској тврђави. Затим Ђ. Бобић даје аргументе за ту локацију. На те аргументе Ђ. Бобића јавља се у „Политици” др Жорж Поповић, архитекта и редовни професор Факултета драмских уметности за позоришну архитектуру. Он на сваки аргумент Ђ. Бобића одговара контрааргументом, убедљивом логиком и знањем. Оспорава аргументе Ђ. Бобића, дајући и образлажући сву предност локацији на Тргу Републике.

Ја ћу се придружити расправи само из једног угла, под претпоставком да Опера буде на Ушћу. Како ће тећи комуникација чланова Опере, Балета, Хора, техничког особља и администрације? Солиста и стручних сарадника у Опери је 64, балетски ансамбл броји 94 члана, оркестар 80 чланова, хор 72... Сценско-техничку екипу чини 120 чланова, а то су: декоратери, електричари, гардеробери и гардероберке, фризери и фризерке, реквизитери. Административно особље чини рачуноводство, правна служба, маркетинг, укупно 74 члана. Дакле, 500 запослених који већим делом живе у старом делу града, или у његовој најближој околини. Они су у обавези да свако преподне одлазе на пробе, па после проба да се врате кућама, а увече да одлазе на представе и опет натраг. И да је најорганизованији саобраћај, за ову сврху то би било тешко малтретирање чланова Опере, Балета и техничког особља. А како ће публика одлазити на Ушће и вратити се после представе?

Због погрешне локације железничке станице у Прокопу, недовршена грађевина зева деценијама у оној рупи. Само железничка станица ће кад-тад прорадити и многи пословни људи с разлогом морају путовати. Па и они којима је путовање хитно и неодложно, због смрти или болести блиског рођака, мораће и по невремену отићи у Прокоп на станицу. Али, ко ће се по лошем времену упутити у Оперу на Ушће? И они са колима ће одустајати. Опера на Ушћу био би још један Прокоп.

Парк преко пута Народног позоришта је богомдано место за Оперу. У сваком погледу. Сва превозна средства из најдаље околине Београда долазе у центар града. Ту би Опера била пандан Народном позоришту. Свуда у свету су културне установе у центру града. У Београду буја музички живот. Музичка академија, велики број музичких школа, Музичка омладина пуниће из вечери у вече једну галерију за време опере или балета. У новој згради Опере биће више премијера, балетских и оперских. Тако ће темпо рада донети нове уметничке вредности.
Аутор је драмски уметник
Славко Симић

Politika

www.re-a-c-t.org

Novosti: Ikea traži zemljište u Beogradu

Beograd više nema problema sa novcem za investicije. Danas može da finansira gotovo sve projekte, ali glavni problem i dalje ostaju nerešeni imovinski odnosi na teritoriji grada. To je kamen spoticanja daljeg razvoja. Takvu tvrdnju saopštio je, u intervjuu "Novostima", gradski menadžer Bojan Stanojević.

Kao najveći problem modernizacije prestonice navodite rešavanje imovinskih odnosa, sa kakvim se problemima susrećete?

- Potražnja za atraktivnim lokacijama u Beogradu ne prestaje. Stranim investitorima potrebne su parcele između 20 i 30 hektara. Grad ne može više ni hektar da im ponudi, jer na preostalom zemljištu uglavnom nisu regulisani imovinski odnosi. Imovinu ne možemo da rešimo čak ni sa državnim organima. Recimo, "Železnica Srbije" umesto da se bavi transportom, pokušava da učestvuje trgovini lokacijama na kojima se nalaze šine. Njihov posao nije da traže investitore i prodaju zemljište. I pojedini sugrađani nemaju mere, pa misle da za zemljište ili kuću na kojem treba da se gradi infrastruktura mogu da traže i deset puta više nego što vredi imovina. Neregulisana zakonska regulativa im to dozvoljava, a Gradu i investitorima vezuje ruke.

Grad ima problema sa "Železnicom" i u Savskom amfiteatru. Hoće li projekat "Beograd na Savi" uskoro zaživeti?

- Neće se sigurno krenuti bar deset godina. Problem Savskog amfiteatra neće biti rešen izgradnjom stanice "Prokop", jer se tamo nalazi remontni centar Srpskih železnica. Dok za njega Republika ne nađe novo mesto, Beograd neće sići na Savu. Predlagali smo da se remontni centar prebaci u "Zastavu" iz Kragujevca ili neki drugi grad gde nema posla. Beograd bi zauzvrat mogao da finansijski pomogne pri njegovom preseljenju.

Beograd opsedaju strane firme u potrazi za atraktivnim lokacijama. Kako izaći u susret velikim investitorima?

- "Ikea" je sada vrlo aktivna u traženju velikog komada zemljišta, koje mi nemamo. A, recimo, "Robne kuće Beograd" imaju zemljište kakvo im treba, ali niko iz Ministarstva privrede ni iz stečajne uprave ne reaguje. To mi nije jasno. Dolazak "Ikee" ne znači samo otvaranje robne kuće i prodaju nameštaja. Oni se uvek snabdevaju lokalno i 30 odsto proizvoda što prodaju biće ovde proizvedeni. To je impuls za industriju nameštaja u Srbiji. Ova priča bespotrebno čeka, umesto da privučemo velikog igrača na naš teren i da se napravi dobar posao.

Iz vašeg ugla očigledno je da Beograda koči i tromost Republičkih institucija?

- Svuda u svetu država pomaže razvoju gradova i velike zahvate, poput, gradnje metroa. Takođe je neophodno i da se lokalnim samoupravama vrati imovina, promeni Zakon o koncesijama, reši eksproprijacija zemljišta i, najzad, uvede komunalna policija. Zakon o komunalnoj policiji može da se donese za šest meseci, a to bi i pojeftinilo troškove države. Danas za jednu akciju moraju da se organizuju komunalni, tržišni inspektor i policajac. Ovako bi ceo posao radio jedan uniformisan čovek. Mnoge stvari bi se tada normalizovale.

Bliže se i lokalni izbori, dan kada građani svode račune. Da li očekujete da ćete i u narednom periodu upravljati Beogradom?

- Verujem da će ova demokratska koalicija ostati na vlasti. Šest godina smo u Gradu i nemamo nijednu aferu. Postoje samo glasine i politička podmetanja. U istoriji države se nije desilo da se raspiše tender za prodaju 1.000 stanova po povoljnim cenama, a da od 6.500 prijava, posle prodaje, stigne samo 15 žalbi. I danas tvrdim da nijedan gradski funkcioner, njegov rođak, kum ili prijatelj nije mogao da kupi stan po ovim privilegovanim uslovima. To dovoljno govori kako je ova vlast radila.

Mnogi spekulišu rezultatima tendera?

- Tenderi u Beogradu se realizuju strogo po zakonu i zato imamo problema. Neki da bi dobili posao lobiraju, čak i preko stranih ambasada, ali ne popuštamo. Dodatnu teškoću stvorila je i izmena Zakona o javnim nabavkama koji omogućava firmama da učestvuju na tenderu samo sa prijavom, bez ijednog dokumenta. Kada izgube žale se, a onaj ko dobije posao ne može da počne da radi dok se proces ne završi, i gradilišta čekaju mesecima. Ranije je mogao da se žali samo onaj ko je imao svu dokumentaciju, a ovako je stvoren mehanizam koji omogućava mahinacije i ucene među firmama.

SVETIONIK U BEOGRADU
Na mestu saveznog MUP biće podignut poslovni centar i hotel na čijem će se vrhu, u svetlećem prstenu, nalaziti rotirajući restoran
BEOGRAD - Na mestu nekadašnjeg saveznog MUP, srušenog u NATO bombardovanju, biće podignut "svetionik", otkriva za Kurir Žarko Pavlović, akcionar i direktor firme "Prajvit prodžekt menadžmenta" (PPM), koja je kupila ovu lokaciju za 34,5 miliona evra. On nam je rekao da se još uvek ne zna na kolikoj površini će se kompleks prostirati, jer sve zavisi od dogovora sa nadležnima u gradu.

- Očekujem da to bude jedna od najlepših i najmodernjih zgrada u Srbiji. Ovaj poslovni centar na 12 spratova od 70.000 kvadrata imaće sve - fitnes i spa centar, poštu, prostor za rekreaciju, teretanu, tri restorana: jedan sa nacionalnom kuhinjom, jedan sa francuskom i treći sa azijskom hranom. Pored njega bismo napravili hotel kategorije "četiri plus", na čijem vrhu bi bio vidikovac sa rotirajućim restoranom oko kojeg će se nalaziti svetleći prsten. Podsećaće na svetionik - objašnjava Pavlović.

On dodaje da su u toku pregovori sa vlasnicima stanova u okolnim zgradama radi otkupa njihovih stanova, za koje bi dobili veće i bolje, a firma bi izgradila kompleks koji bi izlazio na četiri ulice - Kneza Miloša, Sarajevsku, Durmitorsku i Drinsku.
- Želimo da napravimo objekat koji će privući pažnju svakom ko prolazi Koridorom 10. Ne treba da podsećam da je ovo lokacija na ulazu u centar grada, na 300 metara od moderne železničke stanice, 600 metara od Sajma, 100 metara od Koridora 10... Šta ćete bolje! - ističe Pavlović i dodaje da će plakati ako bude morao da gradi "kućerak" - u slučaju da mu ne dozvole da gradi veliki kompleks.

Radovi bi trebalo da počnu za godinu dana, a objekat bi mogao biti završen za dve i po godine.

Glasine da iza cele ove priče stoji kapital Sretena Jocića, poznatijeg kao Joca Amsterdam, Pavlović odlučno demantuje.

- Imam mnogo prijatelja iz sveta sporta, kulture, politike, ali i iz drugih miljea. Nijednog od njih se ne odričem, ali ne radim sa svakim prijateljem. Joca Amsterdam nema veze sa ovom pričom. Mogu da vam kažem da je ovo jedna od najčistijih investicija koja je ušla u Srbiju. Nekoliko velikih svetskih grupacija hoće da gradi sa nama, ali najveće šanse ima "Svis grupa", koja je sa nama od početka - zaključuje Pavlović.


BROJALI DO 150 MILIONA

- Ako objekat bude površine oko 70.000 kvadratnih metara, izgradnja će, kako tvrdi Pavlović, koštati oko 80-90 miliona evra. Međutim, na to treba dodati cenu objekta od 34,5 miliona evra, porez od pet miliona evra i naknadu za gradsko građevinsko zemljište od oko 20 miliona evra, čime se dolazi do konačne sume od uloženih 150 miliona evra - rekao je Pavlović.

M. LAĐEVIĆ



izvor: Kurir

Nazalost, ne mogu da nadjem sliku, koja je takodje izasla u danasnjim novinama, zgrada je nekako cyber, ali ne ide mi bas tu, pogotovo sto mi uopste nije jasno iz ovog teksta gde treba da se nadje ista, jerbo ako je po ovome, treba da se srusi par ogromnih stambenih zgrada...

http://img471.imageshack.us/img471/9579/mup111ec6.jpg (http://imageshack.us)


http://img444.imageshack.us/img444/3430/muptextay0.th.jpg (http://img444.imageshack.us/my.php?image=muptextay0.jpg)

Izgleda fanstasticno !

meni jeftino :|

http://www.bgvidikk20.com/

Klub restoran K20 se nalazi u Centralnoj zoni Beograda u blizini Tašmajdanskog parka, u Poslovnom centru u ulici Kraljice Marije br.1, bivša ul. 27. marta 69, na 20 spratu.

B Klub .... ;)

„B klub“ se nalazi u samom centru Zemuna, u neposrednoj blizini autobuske i taxi stanice. Odlična povezanost sa centrom Beograda – samo 10 minuta vožnje i sa aerodromom – 15 minuta vožnje čini ovo mesto dobrim izborom za sve poslovne ljude i turiste.

Autentični ambijent kuće iz druge polovine XIX veka može biti zanimljiv svakom ko želi da doživi domaću atmosferu grada. A oni koji bi da steknu pravi utisak o životu lokalnog stanovništva mogu prošetati do obale Dunava i zac 5 minuta stići do omiljenog zemunskog šetališta zvanog-Kej.
http://www.b-klub.com/?page=pocetna

Bobic je dobio blog na b92 :eek:
http://blog.b92.net/blog/8033

^^.....Zašto Beograđani ćute o divljoj gradnji? (http://blog.b92.net/node/5148)
Đorđe Bobić (10 April, 2007 - 18:16)

E, tu se on Nama žali na nelegalnu gradnju......umesto Gradskoj inspekciji i Gradonačelniku.
Prvi blog, pa je promašio adresu kome se obraća u vezi ovog problema, jer nije Javnost zadužena za nelegalnu gradnju već gradska Vlast kojoj pripada i grad.arh.Đ.B.

Trebalo je da On Nama objasni šta Grad preduzima da se spreči ovakva gradnja, a i legalna sa građ.dozvolama koje su izdate pod sumnjivim okolnostima s'obzirom kako izgledaju objekti.

meni jeftino :|

i meni... zapravo, ne deluje mi jeftino koliko nezrelo i larpurlaristicki...fora radi fore... bez neke dublje razrade i smisla i, verujem, bez ikakvog odnosa prema kontekstu...

[QUOTE=podvodni;12611059]i meni... zapravo, ne deluje mi jeftino koliko nezrelo i larpurlaristicki [QUOTE]

a vidis, ova ti je dobra :)

^^ ma bilo je jace od mene :cheers:

procitajte ovo: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=1558