Железнички саобраћај | Rail transport [Archive] - Page 18

frakturator

August 20th, 2011, 01:40 AM

cOOL. Znaci na tok rekonstruisanoj dionici 140km.

Teoretski da ali od rekonstrukcije traje lagana vožnja od 100 km/h

Idemo sve opet

Beograd - Šid

1. deonica Batajnica - Golubinci remontovana 2009. Lagana vožnja sa 100 km/h

2. deonica između Šida i Golubinaca je dvokolosečna pruga

------2 A kolosek Šid - Golubinci ( smer ka Beogradu ) je remontovan 1990. godine. Brzina 120 km/h

------2 B kolosek Golubinci - Šid ( smer ka Šidu ) je pun laganih vožnji pa brzina varira. Na otvorenoj pruzi ima laganih vožnji i od 50 km/h. Kroz stanice ( skretnice i stanične koloseke ) je ponegde brzina spuštena i na 20 km/h

Dva pojma i razlika među njima

- REDOVNA BRZINA
je brzina u knjižici reda vožnje po kojoj se pravi i red vožnje

- LAGANA VOŽNJA
je spuštena brzina u odnosu na redovnu. Ona traje dok ne prestanu razlozi zbog kojih je uvedena. I ovo je stvarna brzina kojom voz sme da se kreće po određenoj deonici.

Ovo je jedan od razloga što vozovi u Srbiji kasne.
Red vožnje se pravi po redovnoj brzini, a vozovi se kreću po stvarnoj spuštenoj brzini ( laganim vožnjama ) koje se ne uklanjaju. Tako da voz ni teoretski ne može da stigne na vreme.

Primer pruga BEOGRAD - BAR

Pruga je puna laganih vožnji.
Voz zbog toga uvek kasni 2 sata jer je red vožnje pravljen po redovnoj brzini

Ovo železničari nazivaju ,, FISKALNI RAČUN "
U pitanju je spisak laganih vožnji na pruzi Beograd - Bar na teritoriji Srbije.
Na railserbia forum ga je postavio jedan uvaženi član ( bolje da ga ne imenujem ).
To su brzine koje mašinovođa dobija pre polaska na vožnju i dužan je da poštuje njih na navedenim deonicama, a ne knjižicu reda vožnje koju ima ispred sebe i u kojoj su redovne brzine

http://www.dodaj.rs/f/3U/e8/4xDvEbsV/lagane-voznje-na-barskoj.jpg

Evo i snimka sa koloseka remontovanog 1990. ( brzog koloseka )
Žuto - bela knjiga je Knjižica reda vožnje sa unesenim redovnim brzinama.
Savetujem da pogledate ovaj snimak. Lepo se vidi lokomotiva ,,Severina" i njeno startovanje.

5iJ6amK_7Jw

Чекај, шта тачно значи "слегање колосека", значи нова ремонтована пруга није урађена како треба или шта. Извини што смарам :) Хвала ти на досадашњим одговорима :)

Nema frke!
Drago mi je ako mogu nešto da razjasnim, a i da shvatite zašto su železničari besni.
Jednostavno vlasnik i uprava koju on postavlja ,, divno rade svoj posao ".

Sleganje koloseka je uobičajeno nakon radova na koloseku, jednostavno da se sve ,, nabije " i nalegne ( npr. tucanik i pragovi u njega).
To traje dok neka definisana masa ne pređe preko te deonice. I uobičajeno ne traje duže od mesec dana.
Na ovoj deonici je ova masa odavno prošla ali drugog objašnjenja zašto se brzina ne podigne nema sem ,,sleganja".

YU-AMC

August 20th, 2011, 01:43 AM

^^^ Imao sam to sve na umu pre nego sto mi lepo objasnio. Svaka cast za detaljan info.

frakturator

August 21st, 2011, 03:18 AM

S obzirom da se postavljalo pitanje gde bi novi ruski dizel vozovi mogli da saobraćaju napravio sam vam sledeći spisak.

Spisak obuhvata neelektrifikovane pruge na kojima bi teretski mogle da saobraćaju nove garniture.
Linije sam podelio po železničkim čvorovima.
Ukoliko je moguća relacija između dva čvora liniju ću navesti samo u jednom, a garniture za tu liniju mogu biti stacionirane u jednom ( ili oba ) čvora.
Svaka od navedenih linija može biti i kraća.
U zagradama je trenutno stanje.

SOMBOR

Sombor – Subotica
Sombor – Vrbas
Sombor – Odžaci - Novi Sad
Sombor – Apatin ( nema saobraćaja – loša pruga)
Na pruzi Sombor – Novi Sad postoje i dva kraka sada bez putničkog saobraćaja ka Baču ( od Karavukova ) i Bačkoj Palanci ( od Gajdobre )

SUBOTICA

Subotica – Horgoš - Kanjiža
Subotica – Senta – Banatsko Miloševo ( i dalje ka Kikindu ili Zrenjanin )

ZRENJANIN ( KIKINDA )

Zrenjanin – Novi Bečej – Banatsko Miloševo – Kikinda
( Kikinda - ) Zrenjanin – Orlovat – Pančevo – Beograd
Zrenjanin – Sečanj ( nema putničkog saobraćaja – nema čime da se vozi )

VRŠAC

Vršac – Pančevo – Beograd ( nema putničkog saobraćaja – nema šta da vozi )
Vršac – Bela Crkva ( nema saobraćaja - loša pruga )

NOVI SAD

Novi Sad – Bečej ( nema saobraćaja loša pruga i nema čime da se vozi )
Novi Sad – Titel – Orlovat – ( Zrenjanin ) ( nema putničkog saobraćaja – nema čime da se vozi )

ŠID

Šid - Sremska Rača - Bijeljina ( nema saobraćaja loša pruga i nema čime da se vozi )

RUMA

Ruma – Šabac – Loznica ( - Mali Zvornik ) ( od Šapca do M. Zvornika nema putničkog saobraćaja nema čime da se vozi )

ZAJEČAR

Zaječar – Bor – Majdanpek – Požarevac – Beograd ( sada celu relaciju vozi Šveđanka sa jednim polaskom jer nema lokomotiva i vagona za klasičan voz )
Zaječar – Negotin – Prahovo
Zaječar – Knjaževac - Niš

LAPOVO

( Lapovo - ) Markovac – Svilajnac - Resavica ( nema putničkog saobraćaja – nema čime da se vozi )

KRALJEVO

Kraljevo – Kragujevac – Lapovo
Kraljevo – Raška – Zvečan
Kraljevo – Kruševac – Stalać ( nema saobračaja – raspala se pruga )

NIŠ

Niš – Pirot – Dimitrovgrad ( nema putničkog saobraćaja – nema šta da vozi )
Niš – Prokuplje – Kuršumlija – Kosanička Rača ( nema putničkog saobraćaja – nema šta da vozi )

To su potencijalne relacije.
Sada samo preostaje da se odluči koga će usrećiti.

Srdjan Adamovic

August 21st, 2011, 10:30 AM

Pre 20-tak dana sam putovao relacijom Jagodina - Skopje.Blago je reci da sam zgranut,razocaran.Samo jedan vagon je stigao u Jagodinu i do Preseva sam stajao.U povratku je situacija bila jos gora gde je nas 13 sedelo u kupeu(9 odraslih i 4 dece)+ 2 sto je stajalo.Realno je bilo putnika za 3,4 vagona.Nasi slepci su se pravdali da su Makedonske zeleznice propisale samo jedan vagon,dok su se Makedonci ismejavali na ove opaske,konstanujuci da su nasi prodali skoro sve vagone i da su zadrzali samo neke iz 60-70 i neke.

Katastrofa!!!Jedva sam izasao iz voza,a stvari sam dobio preko prozora.

A da,voz je kasnio 3 sata i 15 minuta.

Srdjan Adamovic

August 21st, 2011, 10:36 AM

Evo i par slicica sa gore pomenute relacije.

Jagodina

http://i54.tinypic.com/2rh7bpi.jpg

http://img42.imageshack.us/img42/2388/panorama3e.jpg

Srdjan Adamovic

August 21st, 2011, 10:36 AM

Cuprija

http://i51.tinypic.com/xp223p.jpg

http://i53.tinypic.com/25tbymw.jpg

http://i51.tinypic.com/20rr96x.jpg

Paracin

http://i53.tinypic.com/732ul5.jpg

Srdjan Adamovic

August 21st, 2011, 10:37 AM

Stalac

http://i54.tinypic.com/wjiakm.jpg

http://i52.tinypic.com/aze5w3.jpg

http://i54.tinypic.com/sy33mb.jpg

Srdjan Adamovic

August 21st, 2011, 10:39 AM

Nis - Crveni krst

http://i52.tinypic.com/dbo3fb.jpg

Predejane

http://i51.tinypic.com/24y95vn.jpg

Dzep

http://i54.tinypic.com/2lu5pmt.jpg

Grdelica

http://i52.tinypic.com/equtnd.jpg

Srdjan Adamovic

August 21st, 2011, 10:39 AM

Vladicin Han

http://i55.tinypic.com/acsg7t.jpg

http://i55.tinypic.com/2lwkdao.jpg

Vranjska Banja

http://i55.tinypic.com/2q01r91.jpg

Srdjan Adamovic

August 21st, 2011, 10:40 AM

Vranje

http://i54.tinypic.com/2co0b2s.jpg

Ristovac

http://i54.tinypic.com/2hhfwd1.jpg

Presevo

http://i53.tinypic.com/2qi0hli.jpg

djoledjole

August 21st, 2011, 11:30 AM

Dzep

http://i54.tinypic.com/2lu5pmt.jpg

Stamenkovic Goran je iz Dzepa :lol:

http://www.youtube.com/watch?v=I2FrF5BnIPM

Politikolog

August 21st, 2011, 11:37 AM

Srdjan Adamovic

August 21st, 2011, 12:20 PM

Svaka cast za reportazu :applause:
Sto se tice putovanja vozom ka Skoplju, ne znam kojim si vozom isao - predpostavljam B 337 Olympus koji je u Skoplju u 17h a on bi trebao da ima 3 vagona od kojih su 1 nas i 1 makedonski ali i jedan bircuz(ko god ga da :lol:) medjutim posto je kod nas stanje koma jer nema vagona tako da se u unutrasnjem saobracaju koriste i vagoni 1. razreda za putnicke (ni jedan putnicki kod nas nema 1. razred) ili sa ICS vagoni jer su neke ICS ukinuli a nema drugih vagona. Pritom to je medjunarodna linija o kojoj se ne vodi toliko racuna kao npr ka Minhenu ili Pragu pa nasi salju sta imaju ili ne salju uopste...

^^:cheers:

Jeste bas tim.Ceo zivot putujem tim vozom i nikad nije imao ispod 3 vagona(90-tih i 17,u proseku 7-10).Najjaca fora je sto su pola putnika bili stranci i sto su neverici gledali srpsku lakrdiju.Vagon je bio ocajan,polomljen kao da su se pre toga vozili neki huligani.

Pa zar imamo milion linija,pa aj ovde da isfuserisemo.

Vozio sam se i MK zeleznicama.Linija Skoplje - Veles 6 vagona(oko 40 km-a),Skopje - Gevgelija i Skopje - Bitola 8 vagona.Srce me je zabolelo.

Trevor McPhee

August 21st, 2011, 01:11 PM

Alex_ZR

August 21st, 2011, 02:27 PM

Na našim železničkim stanicama nema tabli sa imenom stanice koje su postavljene paralelno sa šinama, tako da kada se približivate stanici iz voza možete da saznate gde stižete...

Politikolog

August 21st, 2011, 04:08 PM

Jeste bas tim.Ceo zivot putujem tim vozom i nikad nije imao ispod 3 vagona(90-tih i 17,u proseku 7-10).Najjaca fora je sto su pola putnika bili stranci i sto su neverici gledali srpsku lakrdiju.Vagon je bio ocajan,polomljen kao da su se pre toga vozili neki huligani.

Pa zar imamo milion linija,pa aj ovde da isfuserisemo.

Vozio sam se i MK zeleznicama.Linija Skoplje - Veles 6 vagona(oko 40 km-a),Skopje - Gevgelija i Skopje - Bitola 8 vagona.Srce me je zabolelo.

Po ovom redu voznje taj voz bi trebao da ima 4 vagona - pored ova tri i Grcki AB medjutim posto su Grci ukinuli medjunarodni saobracaj tog vagona nema tako da Olympus ide samo do Skoplja umesto do Soluna kao sto bi trebao, a do Nisa bi trebalo da idu jos 4 vagona koji se odvajaju u Nisu i nastavljaju ka Sofiji i Istanbulu mada i tu bude haos. U redu voznje 2008/2009 Olympus je isao sa 6 vagona do Skoplja... A sto se tice MZ-a realno nisu ni oni nista bolji od nas, deo vagona obnavljaju, ali ima puno njih koji su u losem stanje. Sto se nas tice nema puno medjunarodnih linija ali nema ni vagona, evo sad se sredjuju neki u Zelvozu pa ce ih valjda biti vise uskoro...

CrazySerb

August 21st, 2011, 04:44 PM

Cilj povećati konkurentnost
Autor: FOKUS
četvrtak, 18 avgust 2011 18:35

Vlada Republike Srpske prihvatila je na jučerašnjem zasjedanju Nacrt zakona o izmjenama i dopunama Zakona o "Željeznicama RS", čije će provođenje uticati da "Željeznice" budu konkurentnije u odnosu na ista preduzeća iz okruženja.

Resorni ministar, Nedeljko Čubrilović, kaže da je Nacrt predložen i usvojen zbog stalne potrebe za rekonstrukcijom i modernizacijom željezničke infrastrukture i obaveze tehničke i tehnološke usklađenosti ovog vida saobraćaja s međunarodnim standardima.

- Znamo za poteškoće u radu ovog preduzeća i Vlada mora pomoći "Željeznicama" kako bi se održala konkurentnost i pratio tehnološki razvoj i dostignuća. S tim u vezi neophodno je raditi na unapređenju izgradnje i rekonstrukcije infrastrukture kako bi "Željeznice" mogle odgovoriti svim zahtjevima tržišta - rekao je Čubrilović..

Čubrilović je naglasio da je bilo neophodno zakonom obuhvatiti i pruge uskog kolosijeka zbog standarda koji se primjenjuju.

Kako je naglasio Čubrilović, RS trenutno ima uskotračnu prugu Višegrad - Dobrun, a u toku su aktivnosti u vezi sa izgradnjom dionice uskotračne pruge Srnetica - Mlinište - Šipovo, koja će predstvaljati još jedan turistički mamac u Srpskoj.

- Izmjenama i dopunama ovog zakona izvršeno je djelimično transponovanje direktive EU o žičarama projektovanim za prevoz lica, odnosno data je definicija, način projektovanja i izgradnje, te ovlaštenje ovom ministarstvu da donese pravilnik o žičarama - zaključio je Čubrilović. On je naveo da je to urađeno zato što BiH nastoji da uredi ovu oblast kao i zemlje u okruženju, jer se žičare smatraju željezničkim saobraćajem na sajli.

Vlada RS juče je prihvatila i rebalans elektroenergetskog bilansa RS za ovu godinu, prema kojem planirana proizvodnja električne energije iznosi 5.586 gigavat-časova, što je za 3,59 odsto više od bilansom planiranih količina.

Željko Kovačević, ministar industrije, energetike i rudarstva, rekao je da planirana proizvodnja struje u termoelektranama iznosi 3.310 gigavat-časova, a u hidroelektranama 2.225 gigavat-časova.

Kako je naglassio, veći je i višak električne energije od 1.520 gigavat-časova, ili 17,52 odsto u odnosu na plan.

Kovačević je dodao da je rebalansom predviđeno da planirana proizvodnja uglja u ovoj godini iznosi 4,29 miliona tona i u odnosu na bilans veća je za 4,52 odsto. Naglasio je da su količine u rebalansu uvećane zbog povećanja proizvodnje uglja u RiTE Ugljevik.

Ž. DERAJIĆ

frakturator

August 22nd, 2011, 01:45 AM

S obzirom da sam se već raspisao na ovoj temi osvrnu ću se na još jedno pitanje koje se stalno pominje u vezi sa železničkim saobraćajem.

To je PITANJE SUBVENCIJA

Znam da će tekst opet biti opširniji i izvinjavam se zbog toga.
Želim da vam prižim drugačiji pogled na to pitanje od onog koje se servira u medijima.

Železnica se redovno optužuje da je GUBITAŠ.
Sećam se da je čak ranije i jedan naš ministar ( inače ekonomski ekspert ) izjavio da je treba ukinuti zbog toga.

Definicija gubitaša bi drebalo da bude da je to preduzeće koje ima veće troškove od zarade pa da zbirno posluje ,,u minusu“. Odnosno da ta kompanija svom vlasniku umesto da zarađuje novac oduzima novac.
U slučaju železnice vlasnik je država.

ZARADA – TROŠAK = PROFIT

TROŠAK > ZRADA = GUBITAK

Ovo bi trebalo da važi ako je vlasnik neki pojedinac, ali vlasnik železnice je država pa se ovakva definicija po mome mišljenju ne važi.
Država se naime ugrađuje u deo troška.

Da bi razumeli moj stav treba shvatiti ŠTA JE ZARADA A ŠTA TROŠAK.

ZARADA
je jasno ukupna naplata za usluge putničkog i teretnog prevoza.
Cene prevoza uspostavlja vlasnik – država.

TROŠAK
Ovde je već situacija složenija i pokušaću da objasnim jer se upravo tu krije problem.
Suština onoga što želim da pokažem je da se

VELIKI DEO TROŠKOVA ŽELEZNICE ODNOSI SE NA OBAVEZE PREMA DRŽAVI KOJA JE ISTOVREMENO I VLASNIK ŽELEZNICE

Dakle ono što mi trenutno pada na pamet da železnica plaća je sledeće:

- Porez na dohodak preduzeća
- PDV na sve prodate putničke karte i naplaćeni prevoz tereta
- PDV na sredstva i delove koji se kupuju
- Carina na uvozna sredstva i delove
- Gorivo sa PDV i svim akcizama i taksama uključujući i taksu za puteve ( bar 2/3 od cene goriva )
- Struja ( kupljena od države ) po višoj tarifi za privredu sa PDV
- Porez na imovinu uključujući i ogromne površine zemljišta koje železnice poseduju ( pojas oko pruga, stanice, . . )
- Troškovi za drumska vozila ( registracija, putevi, porezi, otet najveći deo od cene goriva)
- Plata za zaposlene od koje država uzima porez na zaradu, PDV na sve što radnici kupe od dobijene plate kao i carinu i razne takse i poreze, doprinose za penzioni i zdravstveni fond ( da ne rade bili bi nezaposleni i država bi im pokrivala te troškove kao i davala određenu socijalnu pomoć pa bi umesto punjenja ovih fondova oni bi bili dodatno pražnjeni)

Ovakvih obaveza prema državi sigurno ima još.

Iz ovoga se vidi da država kroz subvencije železnici prebacuje novac koji je od nje prethodno i uzela, a ne novac koji je zaradila na drugi način tj. Kako se predstavlja novac građana.

Bolje će se shvatiti kroz sledeći PRIMER:

Uzmimo da železnice imaju sledeće iznose kao zaradu i troškove

Zarada - 3 din
Trošak - 4 din od čega 2 din čine obaveze prema državi ili novac koji se preliva u državni budžet

3 – 4 = - 1 din dakle knjiži se gubitak i ŽS postaje gubitaš a taj dinar nadoknadi država kroz subvencije

Ali država je od ŽS prethodno uzela 2 din ( u okviru troškova )

Na kraju ispada da je država od železnice profitirala 1 din iako je dala novac kroz subvencije.

Napominjem da nisam ekonomista pa ovaj račun možda ne stoji, ali mi zdrava logika kaže da su to činjenice.

Još jednom izvinite na obimnom tekstu, ali nisam mogao kraće.

gishko

August 22nd, 2011, 01:57 AM

wolf431

August 22nd, 2011, 02:07 AM

frakturator

August 22nd, 2011, 02:20 AM

Ако има неки економиста на форму нека нам изнесе своје мишљење. Мени ово изгледа у потпуности тачно, поготово што се зна у каквој држави живимо. Иначе, да је железница као вид превоза непрофитна (како сам чуо од појединаца, можда не на овом форуму), то бих протумачио као неосновану тврдњу, јер скоро све развијене земље имају добро развијену железничку мрежу, која им доноси профит.

Železnica državi profit donosi i indirektno.

Da bi postojala ozbiljna industrijska proizvodnja neophodno je da takva fabrika ima pristup železnici.

Recimo železara Smederevo ( USS ) može da posluje samo zahvaljujući tome što koristi jeftiniji železnički i rečni prevoz robe. To joj omogućava da bude konkurentna na tržištu. Bez ovih vidova transporta bi mogli samo da stave ključ u bravu.

Transport robe za železaru Smederevo obuhvata oko 10 % ukupnog robnog transporta na ŽS, a luka Smederevo ima najveći obim posla među našim lukama.

Zamislite sad da neka fabrika planira da otvori ozbiljan proizvodni pogon recimo u Kuršumliji. Nakon što pogleda prugu jednostavno će da se okrene i ode jer nema garancije da će pruga ostati u funkciji čime bi i fabrika postala nekonkurentna.

Ozbiljne industrije nema bez železnice a država bi trebalo da živi od proizvodnje.

delija90

August 22nd, 2011, 02:33 AM

А озбиљна индустрија није у интересу западних окупатора као и њихових људи на челу Србије.

Case closed.

frakturator

August 22nd, 2011, 02:54 AM

@ frakturator

Željeznica svugdje dobiva gorivo bez akciza i PDV-a, jer se PDV obračunava na račun izdat za prijevoz (bilo teretni ili putnički - karta). Akcize se ne plaćaju ni u brodskom prometu. PDV je porez prema krajnjem potrošaču i on je za svako poduzeće "neutralan" (plati se PDV, a zatim se dobije povrat kad se izda račun krajnjem kupcu, s tim da se u međuvremenu malo kreditira država) i plaća ga krajnji potrošač - kupac usluge. Znači nije željeznica ništa opterećenija od npr. Pošte (čak bi rekao da je i manje opterećena jer Pošta plaća akcize na gorivo). Porez na dohodak i doprinosi ulaze u bruto plaću i nisu nikakav poseban trošak. Jednostavno radnici dobiju manje za izdatke državi. Tu su svi izjednačeni, čak i oni koji primaju plaću direktno iz budžeta. Porez na prihod poduzeća ne postoji, postoji porez na dobit kojeg trenutno na željeznici nema, pa ga ni ne plaća. Porez na imovinu ne plaćaju poduzeća, već fizičke osobe. Čak mislim i da račune za struju EPS-u kompenziraju prijevozom tereta za taj isti EPS (ugalj). Stoga mislim da ti računica nije baš najbolja, posebno ako uzmeš u obzir da država subvencionira željeznicu iz budžeta, a pride još i otplaćuje kredite željeznice koji su uzeti u inozemstvu. Da me krivo ne shvatiš, ja sam veliki railfan, ali da kod vas (isto je i u HR) željeznica treba strukturnu preobrazbu je gola istina.

Nisam siguran u sve stavke koje sam nabrojao i odmah sam se ogradio.
U pitanju je vlastito razmišljanje.

Pokušao sam da nabrojim neke stavke gde se preliva novac od naplate prevoza ( prihoda železnice ) u budžet države i kojeg nebi ni bilo da nema železnice.
Odnosno da subvencije nisu baš u pravom smislu ,,novac iz džepova građana" već je dobrim delom to novac kog su železnice predhodno zaradile i prenele državi kroz svoje obaveze.
Isto bi važilo za svaku firmu u državnom vlasništvu.

Svakako, novac se preliva komplikovanim putevima i u državni budžet ulazi jedan deo novca zarađenog železničkim prevozom koji se kroz subvencije opet prebacuje železnici.

Pokušaću još da pojasnim.
Pri tome ne negiram wolfove tvrdnje

Skoro sam potpuno siguran sam da ŽS u troškove knjiži porez na zemljište ( bio je skoro neki intervju gde se to pomenulo ) ili se možda ovo odnosi na ,,naknadu za gradsko građevinsko zemljište" ali se neki trošak na ime zemljišta knjiži.

Carina se sigurno plaća na uvezene delove

Mislim da je ovo sa akcizama na gorivo tačno što sam naveo. Boldovano je post Makimax-a na temi unutrašnji plovni putevi ( 6. strana ) i odnosi se na cenu goriva za brodove.
Najveci problem svih ovih godina sa naftom je sto drzava nije htela da se odrekne akciza pa je samim tim cena nije konkurentna na dunavu.
Na ovom delu dunava bunker stanica Vukovar "razbija" snabdevanjem brodova naftom.

Očigledno ne važi isto u HR i SRB
Za deo o plaćanju ,,naknade za puteve" u ceni goriva za železnicu sam i sam čuo.

Suština napomene o doprinosima za plate zaposlenih je da ni tih doprinosa ne bi bilo da ti ljudi nisu zaposleni. Nasuprot, država bi imala trošak za socijalne slučajeve jer bi se teško negde drugde zaposlili.
Od neto plate zaposleni kupuju potrepštine za sebe i 18% je PDV koji ide državi ( nebitno što je to porez na dodatnu vrednost . Da nema plate ne bi bilo ni kupovine ni poreza.
Znači da od polovine ukupnih rashoda ŽS koje idu za bruto plate zaposlenih deo koji ide na doprinose ( tara ) završava u državnim fondovima ( penzioni, zdravstveni + porez na dohodak ) a najmanje 18% od neto plate zaposlenih se uzima kao PDV ( ovaj deo je i veći jer od neto plate zaposleni plaćaju i druge takse i poreze kao npr. takse za izdavanje lične karte ili registracije vozila )

Kada putnik plati kartu na iznos mu se zaračunava porez.
Da li si želeo da kažeš da celokupan PDV snosi kupac karte kao krajnji korisnik i da se suštinski više PDV ne plaća?
Odnosno da kada recimo železnica kupi osovine za vučna vozila sa PDV-om država im taj iznos vraća jer je krajnji korisnik usluge ( putnik ) već platio PDV kroz kartu ili je u ovom slučaju krajnji korisnik železnica pa i ona plaća PDV za osovine i pored plaćenog PDV-a putnika ( kroz kartu )?

Moguće su neke kompenzacije kao za EPS ( iako EPS najveći deo prevoza uglja obavlja vlastitom ,,privatnom" železnicom )

U svakom slučaju bilo bi interesantno čuti prave i pouzdane činjenice u vezi sa ovim stavkama.

Ovaj novac, nije novac koji ide iz ruke u ruku već novac koji se knjiži.
Znači država knjiži da im npr. železnica duguje za tu naknadu za zemljište, a onda se knjiži subvencija koja ide ka železnici pa na račun subvencije se knjiži plaćena naknada za zemljište.
Fiktivno prebacivanje novca.
Dug železnice prema državi se fiktivno otpisuje davanjem subvencije.

Ponavljam još jednom vlastito mišljenje.
Železnica svojim postojanjem ( kako sama tako i preko plata zaposlenih ) iako je ,,gubitaš" uplaćuje određeni novčani iznos u državni budžet iz kog se kasnije isplaćuje ( bar deo ) subvencija.

Probaću da kažem još malo drugačije. Kada bi teoretski železnica radila ,,na crno", bez ikakvih plaćanja državi, možda bi poslovala pozitivno sa zaradom (,,u plusu"). Taj deo koji uzima za sebe, država opet vraća železnici kroz subvencije ( verujem da je taj uzeti iznos dovoljan i da nije potrebno još dodavati iz drugih izvora )

I naravno da se slažem da su neophodne strukturne reforme.

Podrazumeva se da su pre svega neophodna prevozna sredstva da bi se ikakva zarada mogla ostvariti.

Izvinjavam se svima na obimnosti.

frakturator

August 22nd, 2011, 09:41 AM

Što se tiče naknade za puteve postavljam izvod iz zakona koji je važio do 2005. godine i vezu do onog koji važi posle 2005.

1. Pre 2005. godine

ZAKON O PUTEVIMA
Zakon je prestao da važi na osnovu Zakona o javnim putevima ("Sl. glasnik RS", br. 101/05)

Član 52.

Za upotrebu i korišćenje puteva plaćaju se naknade i to:
1) naknada za puteve koja se obračunava i naplaćuje uz cenu derivata nafte (u daljem tekstu: naknada za puteve);
.
.
.

Član 57.

Naknadu za puteve iz člana 52. tačka 1) ovog zakona ne plaćaju preduzeća i druga pravna i fizička lica koja obavljaju delatnost železničkog, rečnog i jezerskog saobraćaja za količine dizel-goriva koje nabavljaju isključivo za pogon motornih šinskih vozila i plovnih objekata, i vozila koja ne učestvuju u javnom saobraćaju.

Ovako je bilo pre 2005. godine

2. U zakonu koji je važeći od 2005. godine železnicu i brodare nisam našao na spisku pošteđenih od plaćanja naknade za puteve.

Finansiranje javnih puteva je od člana 16 do člana 26 ( strane 9 -12 )

http://www.putevi-srbije.rs/pdf/zakon_o_putevima_lat.pdf

Za naplatu po tački 16 u kojoj je i naknada za puteve u ceni goriva nije pošteđen niko dok su nabrojani pošteđeni za plaćanje nekih drugih nadoknada po članu 17.

Ako neko zna za neki drugi način kojim se železnici i brodarima vraća novac od plaćene naknade za puteve voleo bih da ga ovde iznese.

suponik

August 22nd, 2011, 11:54 AM

Htio bih da postavim jedno laicko pitanje nekome ko se bolje razumije u elektricne lokomotive.
Kada bi se donijela odluka da se za potrebe zeljeznice u CG kupe nove lokomotive,za potrebe drzavnih firmi ZPCG i Montecargo,koje bi to elektricne lokomotive najvise odgovarale Crnoj Gori?
Uz uslov da su univerzalne tj. da jedan model lokomotive sluzi i za vucu putnickih(ZPCG) i teretnih vozova(Montecargo),i da su jednosistemske(da su radjene samo za 25kV pruge,kao sto je slucaj u CG i regionu).Lokomotive ne moraju biti samo nove/novoproizvedene,vec moze i predlog za neke polovne.
PS.Ovdje prije svega mislim na lokomotivu kaja bi zamijenila 461 seriju.

wassmer

August 22nd, 2011, 12:21 PM

Што питаш? Хоћеш да купиш једну? :D

suponik

August 22nd, 2011, 01:19 PM

Ma pitam cisto onako,bezveze.Da malo mastam po ovoj vrucini.

Politikolog

August 22nd, 2011, 01:35 PM

Većina proizvođača danas nudi višesitemske ali ima i onih koji prave i jednosistemske lokomotive. Za CG je veoma bitna jaka lokomotiva min snage motora od 5.000kW a većina lokomotiva danas ima tu snagu, one što je nemaju su uglavnom za putnički saobraćaj ali postoji i jača opcija.
Idem redom šta bi moglo da se kupi:
1. Alstom je model Prima za Kineze(zajedno sa CNR Datong Electric Locomotive) pravio kao jednosistemsku ali većinu lokomotiva je pravio za napon 25kV i 1,5 kV(SNCF). Uskoro treba da izađe Prima II

Prima I
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7d/Prima_6000.JPG/800px-Prima_6000.JPG
izvor Wikipedia

Prima II
http://www.railwaygazette.com/uploads/pics/tn_fr-alstom-prima-II-rendering2_01.jpg
izvor railwaygazette.com

2. Transmashholding nudi lokomotivu EP 20 (koju pravi zajedno sa Alstomom) za Rusko tržište

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/89/%D0%AD%D0%9F20_034_2.jpg/800px-%D0%AD%D0%9F20_034_2.jpg
izvor Wikipedia

3. Bombardier nudi TRAXX koja moze biti i multisistemska i jednosistemska (DB 101 ADtranz je 15kV)
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b1/DB_185_001-5.jpg/800px-DB_185_001-5.jpg
izvor Wikipedia

4. Škoda nudi 109E (ČD 380) ali za sada samo proizvode multisistemske za ČD i ŽSSK
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fd/380.002-6_%C5%A0koda_109E_1.jpg/800px-380.002-6_%C5%A0koda_109E_1.jpg
izvor Wikipedia

5. Siemens Vectron nova lokomotiva koja treba da nasledi EuroSprinter-a (Taurus)
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0f/Siemens_Vectron_247_901.jpg/800px-Siemens_Vectron_247_901.jpg
izvor Wikipedia

6. AnsaldoBreda pravi dvosistemsku lokomotivu E.403 za FS (Italijanske železnice) 3kV i 25kV
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/it/thumb/f/f6/DSC04380.jpg/800px-DSC04380.jpg
izvor Wikipedia

7. Hyundai Rotem pravi Korail EL 8200 koji proizvodi po licenci Siemensa ES64F - e sad možda je to bilo samo za Južnu Koreju a za ostale zemlje ne važi licenca Siemensa

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/1f/Korail_8243.jpg

8. Softronic (Rumuni) nudi Phoenix i Trans Montana

Phoenix
http://www.railcolor.net/images/basic/softronic_402002_54.jpg

Trans Montana
http://www.railcolor.net/images/basic/softronic_480001_53.jpg
izvor railcolor.net

E sad koja je najbolja to ne znam, najbolje bi bilo testirati lokomotivu pa videti kako se ponaša. Ono što bi po meni trebalo da uradi Srbija je da uzme višesistemske ako planira da bude konkurent u Evropi ili da vozi putničke vozove, a za CG se slažem da nema potrebe danas za višesistemskim mada treba gledati u budućnost, jer ko zna šta će biti za 20 godina i gde ćete sve voziti...

gishko

August 22nd, 2011, 02:03 PM

Да ли Железнице Србије скорије купују нове локомотиве?
Какво је стање по питању графита са швеђанкама, возио сам се само једном (окачио сам слике) и била је чиста и без графита, ваљда су унутра чисте јер су обично пуне људи, а и кондуктер се стално шета. Ово питам зато што м занима судбина нових дизелки.
Поставио сам питање на теми градске железнице, које станице у Србији поседују инфо дисплеје, ако има неко слику нека окачи :)

MGX

August 22nd, 2011, 02:10 PM

Ako se dobro sjećam lokomotive za putnički i teretni saobraćaj se razlikuju ne samo u snazi već i ...:?
Tj u principu mogu ist ellok sve da vuku, ali mislim da se npr u DB, OBB, MAV... koriste različite - ako ne griješim :D

stormwatchforever

August 22nd, 2011, 07:59 PM

suponik

August 22nd, 2011, 08:16 PM

A da li je bolje da se nabavi opet sestoosovinska lokomotiva(kao sto je 461),ili danas i cetvoroosovinske lokomotive mogu da budu adekvatne?

frakturator

August 22nd, 2011, 08:20 PM

Evo da i ja dodam oko lokomotiva.

Barska pruka je specufična i trebabiti vrlo oprezan kod nabavke nove lokomotive.
Svako lokomotivu treba prvo probati u realnim uslovima pruge pa tek onda ići na kupovinu.

Pruka ima velike uspone ( naravno i padove ). Na toj kratkoj pruzi voz bude činimi se i na skoro 1100 m nadmorske visine i na nivou mora. Postoje maksimalno dozvoljeni usponi za železnicu oko 25 promila ( 2.5% ).

Sledeći problem je veliko zavijanje pruge i mali radijus krivine.

Zbog takvih elemenata pruge potrebni su posebni zahtevi za lokomotivu.

Pored velike snage lokomotiva mora da razvije i veliku vučnu silu kao i da ima i veliku adheziju tj. da ne proklizava i da može da izvuče.

Zbog dugačkih spuštanja bilo bi dobro da lokomotiva može prilikom kretanja nizbrdo da energiju kočenja pretvara u struju i vraća je u kontaktnu mrežu. Zbog komplikovanog sistema za naizmeničnu struju koja se kod nas koristi na železnici ovo nije jednostavno i jeftino ali je za CG isplativo zbog konfiguracije terena.

Zbog vijuganja pruge točkovi i osovine bi trebalo da budu bar delimično fleksibilne ( da mogu da skreću levo - desno ) jer takve osovine manje troše ( ,,jedu" ) prugu.

Zbog malog broja lokomotiva potrebnih CG i problema sa njihovim održavanjem bilo bi idealno ( ali sada teško ostvarivo ) da se u nabavku ide zajedno sa Srbijom.

Lokomotive za putnički i teretni saobraćaj se mogu razlkovati čak iako su to skoro iste lokomotive sa istim motorom. Zavisi od ugrađenog reduktora. Ali što je on predviđen za veću brzinu lokomotive ona ostvaruje manju vučnu silu.
Tako se recimo i postojeće srpske lok sa max brzinom od 120 km/h mogu ubrzati ali bi im bila umanjena moć u vuči tereta.

I još jedan moj stav.
Bilo bi poželjno kada bi bilo moguće ( sada iz političkih razloga ideja deluje suludo ) kada bi Montekargo koji je na prodaju bio u vlasništvu ŽS.
Dele istu prugu ,a železnica u CG je ,,osuđena" na Srbiju.
Kada ŽS stane na noge, što će se jednom morati desiti bar za teretni saobraćaj i uz liberalizaciju železničkog saobraćaja ŽS će prosto ukloniti Montekargo kao konkurenciju.
Verovatno su toga i potencijalni kupci bili svesni, pa je ponuđena cena za ceo Montekargo bila oko 1.5 miliona valjda eura. Treba li reći da je cena jedne nove lokomotive oko 4 miliona.

A da li je bolje da se nabavi opet sestoosovinska lokomotiva(kao sto je 461),ili danas i cetvoroosovinske lokomotive mogu da budu adekvatne?

Za lokomotivu sa šest osovina klasično važi da ima bolju adheziju i vuču tj. više pogonskih osovina
Takođe ove lok. imaju i veću masu pa je 6 osovina potrebno i da smanji osovinski pritisak na prugu.

Sada se kaže da je kod novih lok. adhezija bolje rešena ali ne znam koliko je to tačno.
Ista priča važi i za novi beogradski CAF tramvaj gde su od 6 postojećih osovina samo 4 pogonske, a usponi su veliki.

frakturator

August 22nd, 2011, 08:37 PM

Pogledajte i kako izgleda Barska pruga na jednoj deonici u Srbiji.
Slično stanje je i u CG.

Vidite koliko je to zahtevna pruka i kolika ima zavoja.
Ovo krivudanje onemogućava velike brzine na ovoj pruzi čak i da je stanje koloseka idealno i tu nikakav remont neće pomoći.

U izgradnju ove pruge je ulženo mnogo i tužno je da propada čekajući da se u njen remont uloži samo mali deo uloženog za izgradnju.

YKrv7A923cQ

ExCaliBourBG

August 22nd, 2011, 09:28 PM

Пруга Б-Б је зрела за један овакав возић, још кад би имали пара да их купе, http://www.youtube.com/watch?v=70e-n82WijA&feature=related

suponik

August 22nd, 2011, 09:31 PM

Hvala na odgovorima.
Zbog vijuganja pruge točkovi i osovine bi trebalo da budu bar delimično fleksibilne ( da mogu da skreću levo - desno ) jer takve osovine manje troše ( ,,jedu" ) prugu.

Mislim da je samo kod sestoosovinskih lokomotiva potrebno da imaju fleksibilna postolja(a ne kruta kao kod 461),dok sa cetvoroosovinskim loksama nema tog problema(ne "jedu" prugu).
Lokse koje bi se nabavljale za CG bi imale maksimalnu brzinu 120km/h,jer ne bi imale gdje ni razviti vecu brzini(cak ni u Srbiji).Za B-B prugu je max projektovana brzina ionako 120 km/h i to samo ponegdje,ista je stvar i sa prugom PG-NK u CG.Tako da bi nama jedna-ista loksa vukla i putnicke vozove i teretnjake.
Inace mi smo idealna zemlja za vozove(elektre i EMV) sa rekuperativnim kocenjem, samo sto bi se dosta toga moralo odraditi i na kontaktnoj mrezi.

ExCaliBourBG

August 22nd, 2011, 09:36 PM

Пруга Б-Б је зрела за један овакав возић, још кад би имали пара да их купе, http://www.youtube.com/watch?v=70e-n82WijA&feature=related

MGX

August 22nd, 2011, 10:17 PM

Zbog malog broja lokomotiva potrebnih CG i problema sa njihovim održavanjem bilo bi idealno ( ali sada teško ostvarivo ) da se u nabavku ide zajedno sa Srbijom.

I još jedan moj stav.
Bilo bi poželjno kada bi bilo moguće ( sada iz političkih razloga ideja deluje suludo ) kada bi Montekargo koji je na prodaju bio u vlasništvu ŽS.
Dele istu prugu ,a železnica u CG je ,,osuđena" na Srbiju.
To je itekako moguće i planirano ali ne da ŽS kupi Montecargo (pa ne ide da lošija firma kupuje bolju :D šalim se naravno) već da obje firme kupi jedna strana - bilo je ozbiljnije priče oko prodaje obje firme MAV Cargu tj. Railcargu Austria uz moguće i barsku luku/kontejnerski terminal... Prije par godina u ŽCG se razmišljalo o lokomotivama i EMV koji se remontuju u okolnim državama (ES64, talent, desiro....)

p.s. slovenačka karavela :master:
http://farm7.static.flickr.com/6082/6058743801_c3794d9980_b.jpg

Politikolog

August 23rd, 2011, 11:44 AM

frakturator svaka casy na objasnjnju :applause:

Tako je, cetvoroosovinske lokomotive ne "jedu" prugu a i za sestoosovinske ima resenja - patentirano EMD-radijalno postolje:
http://www.emdiesels.com/emdweb/images/radial_ill_04.jpg

a ovo je od 461
http://www.emdiesels.com/emdweb/images/radial_ill_01.jpg

Sto se adhezije tice kod novih lokomotive, to danas regulise kompjuter tako da postizu najbolje moguce performanse.

Cini mi se, kada su Hrvati bili iznajmljivali Siemens ES 64 F4 "Helgu" da je ona na rijeckoj pruzi vratila oko 30% potrosene struje u sisitem - verujem da bi rezultat bio isti ili bolji na barskoj pruzi...

suponik

August 23rd, 2011, 11:56 AM

^^
Samo bi trebalo prilagoditi elektricnu mrezu na B-B pruzi za povracaj struje,i gotova stvar.I normalno nabaviti nove lokse.

Singidunum

August 23rd, 2011, 01:43 PM

Skupstina nam donela brze pruge

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=08&dd=23&nav_id=536860

gishko

August 23rd, 2011, 03:20 PM

Јаој, хоће ли више прећи у реализацију свих својих предлога, уговора и свих осталих глупости, нама се жури мало...
Иначе, свиђа ми се идеја да максималне брзине доведу на 200 km/h, за наше потребе не треба више.

ExCaliBourBG

August 23rd, 2011, 03:39 PM

:storm: Нека прво доведу остатак пруге у пристојно стање и нормалне брзине, а не да се губе и ложе да ћемо ми икада имати ТГВ или нешто слично -.-

Arnorian

August 23rd, 2011, 08:49 PM

To bi zvanično i bile brze pruge. Da bi se zvale tako nove moraju da budu makar 250 km/h, a upgrade-ovane 200 km/h.

Vucko

August 24th, 2011, 12:49 AM

Skupstina nam donela brze pruge

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=08&dd=23&nav_id=536860

Ovo je ko GUP 2021,imamo plan a sve to cemo realizovati do 2121 godine :banana:

Rojsman

August 24th, 2011, 08:44 AM

p.s. slovenačka karavela :master:
http://farm7.static.flickr.com/6082/6058743801_c3794d9980_b.jpg

Samo HŽ ima karavele(jž 663)od svih ex yu država,a to je na slici Regan tj. serija 664 1xx iste snage kao HŽ Ličanke(2200hp naspram 3300 kod karavele) samo ima dodanu elektro dinamičku koćnicu. HŽ ima i malu karavelu(jž645) snage 2500hp.
HŽ karavele
WgnjfBn-Zr8
gDs_1rSG7Tc

gishko

August 24th, 2011, 04:47 PM

Је ли то неко говорио нешто што не треба када су нам нестали постови :)

CrazySerb

August 24th, 2011, 05:00 PM

Evo malo svezih slika nase nove ruske azdaje...

http://img840.imageshack.us/img840/2993/711001naprvomlevom2.jpg

http://img195.imageshack.us/img195/4496/711001i444012.jpg

http://img825.imageshack.us/img825/8107/711001odezamakis.jpg

http://img690.imageshack.us/img690/1531/711001komsto2.jpg

http://img88.imageshack.us/img88/6080/711001kabina.jpg

http://img853.imageshack.us/img853/2841/711001brzinomer.jpg

http://img220.imageshack.us/img220/7403/711001display.jpg

http://img43.imageshack.us/img43/3773/711001pult.jpg

http://img13.imageshack.us/img13/1429/711001stolicamv.jpg

http://img832.imageshack.us/img832/7932/711001unutrasnjost3.jpg

http://img228.imageshack.us/img228/5106/711101unutrasnjost2.jpg

http://img804.imageshack.us/img804/1073/711101unutrasnjost.jpg

Izvor slika - 1216-001 , RailSerbia.

gishko

August 24th, 2011, 05:03 PM

Лепо лепо :) Јако ми се свиђа контролна табла :cheers: цео је к`о бомбона :) Само, гледам прозоре, некако су ми превисоко постављени, нису нешто ни велики...

YU-AMC

August 25th, 2011, 03:25 AM

Russia!

MareCar

August 25th, 2011, 05:51 AM

Ne svidja mi se da su sedista ovako srozana. I sam materijal mi se ne svidja, izgleda nekako pre-mekano, tanko i nestabilno.

http://img228.imageshack.us/img228/5106/711101unutrasnjost2.jpg

YU-AMC

August 25th, 2011, 06:10 AM

Da bi dobio pravi osecaj, ja mislim da treba da se provozam vozom. Sve ostalo je nagadjanje.

Srdjan Adamovic

August 25th, 2011, 07:27 AM

Proslogodisnje slike

Lapovo

http://i51.tinypic.com/1pwdhj.jpg

http://i51.tinypic.com/n6u788.jpg

http://i53.tinypic.com/2jfm2w8.jpg

Srdjan Adamovic

August 25th, 2011, 07:29 AM

Cuprija i Paracin

http://i51.tinypic.com/znqyhh.jpg

http://i51.tinypic.com/2hyj5o0.jpg

http://i52.tinypic.com/eia9md.jpg

YU-AMC

August 25th, 2011, 07:37 AM

^hahahahaha neka se Jagodinci i Cupricani ugledaju na nas.

Srdjan Adamovic

August 25th, 2011, 07:38 AM

http://i51.tinypic.com/23izfxh.jpg

http://i51.tinypic.com/210geax.jpg

http://i52.tinypic.com/izawx5.jpg

Srdjan Adamovic

August 25th, 2011, 07:39 AM

http://i52.tinypic.com/10xt6bd.jpg

http://i56.tinypic.com/rkrm6d.jpg

Srdjan Adamovic

August 25th, 2011, 07:41 AM

Makedonija

http://i56.tinypic.com/5mhms3.jpg

http://i55.tinypic.com/b66lwo.jpg

http://i56.tinypic.com/29ylhj.jpg

http://i56.tinypic.com/2ikxzwh.jpg

Srdjan Adamovic

August 25th, 2011, 07:42 AM

http://i55.tinypic.com/2diirs5.jpg

http://i55.tinypic.com/2aezg95.jpg

Srdjan Adamovic

August 25th, 2011, 07:44 AM

^hahahahaha neka se Jagodinci i Cupricani ugledaju na nas.

^^:lol::okay:

TrTomir_Ni

August 25th, 2011, 04:54 PM

Grad Niš: Niš izmešta prugu iz centra - Najavljen tender za izradu projekta železničke obilaznice

Delegacija Evropske komisije u Srbiji najavila je da će u septembru raspisati tender za izradu projektne dokumentacije za železničku obilaznicu oko Niša, kako je ranije i najavio gradonačelnik Niša Miloš Simonović.

Kako je najavljeno, svrha projekta je izrada tehničke dokumentacije za izgradnju nove pruge na obilaznici oko Niša, od Robne stanice do stanice Sićevo.
Zadatak uključuje i pripremu studije izvodljivosti, uključujući analizu troškova i koristi i uticaja na životnu sredinu, idejni projekat i pripreme tenderskih dosijea.
Priprema prijava projekata i priprema projektnog zadatka za nadzor nad izvođenjem radova takođe su deo usluga.
Kako je navedeno, za ove usluge biće izdvojeno najviše 1,5 miliona EUR.
Iz pretpristupnih fondova Evropska unija odobrila je osam miliona evra za gradnju železničke obilaznice oko Niša.
Ovim parama biće izgrađeno 11 kilometara nove pruge od stanice Crveni Krst do sela Prosek, dok će još četiri kilometra pruge ka Zaječaru biti rekonstruisano. Početak radova očekuje se sledeće godine.
Maja prošle godine šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer, potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić i gradonačelnik Niša Miloš Simonović potpisali su sporazum o korišćenju novca iz evropskih fondova za izgradnju zaobilaznice oko Niša. Sporazumom je Srbiji odobreno 178,5 miliona evra za reforme neophodne za članstvo u Uniji, a od tih para osam miliona namenjeno je izgradnji železničke obilaznice oko Niša, što predstavlja stvaranje uslova za izmeštanje pruge iz centra grada.

Politikolog

August 26th, 2011, 01:33 AM

Imam jedno pitanje za kreatora ove teme, hteo sam da okacim moje slike sa Italijanskih zeleznica sa letosenjeg putovanja po Italiji pa cisto da pitam jel to ok posto se tema nalazi u okviru srpskog dela foruma? Nije da sam nesto odusevljen njima ali cisto da pokazem kako kod njih zeleznica funkcionise...

CrazySerb

August 26th, 2011, 01:35 AM

Kreator teme kaze - samo napred :cheers:

gishko

August 26th, 2011, 01:39 AM

Мислим да би то било одлично, чисто поређења ради ;)

Bad_Hafen

August 26th, 2011, 10:42 AM

KS :ohno:
http://i55.tinypic.com/2aezg95.jpg

NeMiroff

August 26th, 2011, 11:40 AM

Evo malo svezih slika nase nove ruske azdaje...

http://img228.imageshack.us/img228/5106/711101unutrasnjost2.jpg

http://img804.imageshack.us/img804/1073/711101unutrasnjost.jpg

Izvor slika - 1216-001 , RailSerbia.

интеријер изгледа добро :okay:

Bojan9

August 26th, 2011, 12:59 PM

http://i56.tinypic.com/2ikxzwh.jpg

:nuts:

Politikolog

August 26th, 2011, 01:13 PM

E onda da počnemo sa prikazom Italijanskih železnica:

nacionalni operater je Ferrovie dello Stato(u prevodu: Državne Železnice)
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/5/56/Ferrovie_dello_Stato_Logo.jpg
a postoji još operatera što stranih, što domaćih među kojim su najpoznatiji Arenaways, SBB Cargo, Rail Traction Company i ÖBB Italy koji zajedno sa DB-om drži neke EuroCity linije.

Prvo ću da krenem od stanica pa ću onda na lokomotive i vagone.

Na ulasku u Veneciju prvo što se zapazi je ogromna stanica Venecija Mestre - ja nažalost nemam slike jer sam samo prošao kroz nju. Što se same stanice tiče ona spada u ,,Platinumsku grupu" stanica među kojima su između ostalih i Rim Termini, Bari Centrale, Firence SMN, Napoli Centrale, Milano Centrale i Pisa koja nema ni 100.000 stanovnika, a da bi bila u ovoj grupi stanica mora da ima preko 6.000 putnika dnevno! U Mestreu dnevno saobraća oko 500 vozova a 85.000 ljudi koristi stanicu!

Venecija Santa Lucija se nalazi u starom delu grada a ime je dobila po crkvi koja je srušena da bi ova stanica bila napravljena, evo kako izgleda:
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2013.jpg

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2116.jpg

Kao što sam već napomenuo vozova ima i može se slobodno slikati, niko neće praviti problem... Tabli za dolaske i odlaske vozova ima i previše i nije se teško snaći - što elektronskih koji pokazuju krajnju destinaciju, što sa vremenima polaska/dolaska vozova.

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2152.jpg

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2153.jpg

Na svakoj stanici je moguće kupiti kartu preko automata koji izgleda ovako:
http://i578.photobucket.com/albums/ss226/tomabacic/DSC_0409-2.jpg
autor Toma Bacic zeljeznice.net

Moj voz je trebao da dođe u Rim Tiburtinu drugu po veličini stanicu u Rimu koja je prolazna pa tu staju svi IC i High speed, dok je Termini (Glavna) čeona, ali pošto je izbio požar par dana pred moj put u stanici Tiburtina, svi polasci sa te stanice su otkazani i preusmereni na Termini- tako da ništa od slikama sa Tiburtine

Rim Termini koja je dobila ime po oblasti Rima u kojoj su se nalazile terme - banje:

Evo kako je nekad izgledala a današnji izgled je dobila krajem 40-tih godina 20. veka
http://www.grandistazioni.it/cms-file/immagini/grandistazioni/RM_p_1874_533x350.jpg
preuzeto sa grandistazioni.it

Stanica ima 29 koloseka! Godišnje je koristi 150 miliona ljudi dok Italija ima 60 miliona stanovnika!
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2157.jpg

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2156.jpg

Stanica je ogromna, pored železničkog sadržaja ima i šoping mol i restorane brze hrane.

unutar stanice:
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2154.jpg

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2155.jpg

sa strane
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2158.jpg

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2159.jpg

Politikolog

August 26th, 2011, 01:26 PM

Sad slede slike stanice Tivoli - to je mali antički gradić blizu Rima, na nekih 30-tak km od Rima. Pre požara na stanici Tiburtina vozovi su išli u proseku na pola sata ka Tivoliju, međutim pošto je pomeren polazak na Termini idu malo ređe - otprilike na sat ili sat i po.

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2163.jpg

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2164.jpg
stanica je mala sa svega nekoliko (mislim 4 ili 5) koloseka

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/Photo0437.jpg
slikano mob pa je lošija slika

tabla naziva stanice
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/Photo0435.jpg
ono što je klasično za Italiju je da ima puno tabli sa nazivom stanice u koju pristižete - moje nagađanje je da ih ima na 700m od stanice, 350m i na samoj stanici tako da je teško promašiti stanicu ako se uoči tabla a ima se i vremena za pripremu izlaska...

Firenze SMN (Santa Maria Novella)
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2555.jpg

što se protoka putnika tiče kroz Firenzu SMN godišnje prođe oko 59 miliona! Čeona je i glavna stanica Firence
Stanica je dobila ime po Bazilici Santa Maria Novella koja se nalazi blizu stanice i na putu kada se krene ka centru Firence od stanice.

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2625.jpg

unutrašnjost stanice
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2628.jpg

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2632.jpg

Pisa Centrale
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2561.jpg

godišnje je koristi 15 miliona ljudi iako Pisa ima malo manje od 100.000 stanovnika! Međutim ima dosta turista.

podhodnik
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2558.jpg
kao i na ostalim stanicama gde sam bio - lepo obeleženo i svuda ima displej

Firenze Rifredi - prolazna stanica i većina IC i brzih prolazi kroz stanicu
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2729.jpg

Bologna Centrale
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2769.jpg

Inače stanica je ogromna. Peta po veličini u Italiji što se putničkog prometa tiče i godišnje kroz nju prođe oko 58 miliona putnika. Jedna od jačih što se protoka vozova tiče jer je velika raskrsnica puteva. Trenutno su radovi na njoj pa koloseke nisam mogao da uhvatim a da se išta vidi...

eto to su stanice a sada ću malo više o vozovima

Politikolog

August 26th, 2011, 01:34 PM

a sad malo više o vozovima:

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2008.jpg
levo je regionalni voz ka Trstu na sprat (Vivalto), push and pull - kojih ima dosta u Italiji, a desno lokomotiva E.402 proizvod Ansaldo i Firema Transporti, max brzina 220 km/h, napon 3kV

takođe Vivalto
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2118.jpg

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2119.jpg

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2120.jpg

ovaj regionalni me je dovezao do Tivolija:
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2162.jpg

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2161.jpg

unutrašnjost je bolja od većine naših IC a i klimatizovan je
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2160.jpg

Lokomotiva E.464 sa regionalnim na prolazu kroz stanicu
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2165.jpg

i unutrašnjost regionalnog koji će nas vratiti u Rim
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/Photo0439.jpg

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/Photo0440.jpg

kao što se vidi i nema nešto ljudi, vagon je klimatizovan, proizvodnja 1989. godine, italijanski proizvođač zaboravih koji

Što se same pruge tiče brzine su solidne, iako je Tivoli udaljen 30-tak km od Rima, treba oko sat vremena da se stigne ali to je zato što staje u svakom selu usput i malo krivuda pruga, takodje staje i u prelepim podzemnim stanicam u blizini centra Rima koje se prepostavljam koriste za gradsku železnicu.

Politikolog

August 26th, 2011, 01:45 PM

nastavljam o vozovima:

Od Rima do Firence sam putovao sa IC 586 . Što se te deonice tiče ona je puna tunela, do Firence sam izbrojao oko 30 tunela! Vukle su nas 2 lokomotive: jedna novija i jedna starija. Ne sećam se koje serije ali verovatno su bile 2 lokomotive jer smo često koristili prugu brzih vozova(napon 25kV a ostatak Italije 3kV) i nije nimalo prijatan osećaj kada uđete u tunel pri brzini od 200 km/h(otprilike pošto nisam imao gde da vidim koliko idemo) ili kada pored vas projuri Euro Star - samo se malo zaljulajte i kroz 2 sec on je prošao pored vas...

spoljašnjost IC vagona
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2554.jpg

ovo je vagon IC, unutrašnjost onako ništa specijalno ali imaju klimu i vakum WC ali nisu baš čisti i obično nemaju sapuna(bar ono što sam ja video)

nisam slikao unutrašnjost pošto je uvek bio pun tako da evo link čisto da se vidi:
http://www.vagonweb.cz/fotogalerie/foto/200801/IMGP4343.jpg
izvor vagonweb.cz

regionalac kojim sam išao do Pise (unutrašnjost osrednja)
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2557.jpg

regionalni prolazi kroz stanicu
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2556.jpg

lokomotiva E.464 me je vratila nazad do Firence
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2622.jpg

tablica proizvođača i unutrašnjost
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2621.jpg

spoljašnjost vagona - Vivalto :banana:
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2619.jpg

jedina zamerka: nema klimu tako da je bilo toplije za 1 stepen u vagonu nego napolju(vidi se na sledećoj slici) ali kada krene lepo razladi jer na spratu duva sa svih strana:

unutrašnjost
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2610.jpg
oduševila me je šara na sedištu - znak FS-a

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2614.jpg

displej sa korisnim informacijama
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2617.jpg
da brzina je tačna i maximalna kojom smo išli

pogled na stepenike
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2618.jpg

voz samo što je pristigao i ispraznio se - ulazi osoblje da ga očisti
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2620.jpg

O samoj lokomotivi E.464 nešto: proizvođač Bombardier od 1996 pa do danas, napon 3kV, max. brzina 160km/h. Cena po jedinici je 2,6 miliona eura, proizvedeno ih je 570, što je čini najmasovnijom lokomotivom u Italiji!

Politikolog

August 26th, 2011, 01:56 PM

Moj omiljeni EMV/DMV koji nažalost nisam isprobao - Minuetto
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2623.jpg

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2624.jpg

regionalni na Rifrediju
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2730.jpg

DMV Minuetto
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2733.jpg

DB-ÖBB EuroCity Minhen - Bolonja, inače ÖBB kao što sam već rekao vozi po Italiji i na drugim EC linijama
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2770.jpg

samo DB vagoni na vozu EC 85 Minhen - Bolonja
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2771.jpg

i za kraj lokomotiva koju sam najviše slikao E.464
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2774.jpg

toliko o lokomotivama, vagonima, EMV/DMV malo kasnije o EuroStar(High speed) vozovima.

gishko

August 26th, 2011, 02:10 PM

KS :ohno:
http://i55.tinypic.com/2aezg95.jpg

Хаха :) боље да су ставили нове табле са називима места, него што се чепају (и то коме :nuts:)

@Politikolog свака част мајсторе, ово је било одлично :applause: :)

gishko

August 26th, 2011, 02:12 PM

Нови закон: Више превозника на српским пругама

БЕОГРАД - Нови закон о железницама омогућиће ефикаснији железнички систем у Србији и интегрисати железнице у тржиште транспортних услуга, изјавио је данас агенцији Бета помоћник министра за инфраструктуру Србије Дејан Ласица.
Он је казао да ће Предлог закона о железници, који Влада Србије усвојила у четвртак, дефинисати процедура откупа железничких траса од управљача и проширити овлашћења Дирекције за железнице.

"Дирекција за железнице постоји од 2006. године, а сада су усклађена њена овлашћења са правилима Европске уније (ЕУ), а то подразумева увођење у ту Дирекцију тела за безбедност, за регулисање тржишта и тела за издавање лиценци и сертификата", казао је Ласица.

Како је истакао тиме ће Дирекција добити функције које су значајније за тржиште.

"Друга битна измена коју ће донети нови закон о железницама је усклађивање директиве о управљачима инфраструктуре са директивама ЕУ", навео је Ласица.

Он је појаснио да то подразумева поступак на који начин ће железнички превозник морати да испуни процедуру према управљачима инфраструктуре да би добио одређену трасу или право да врши превоз на пругама, што ће омогућити либерализацију превоза железницом.

"Такође, и управљач инфраструктуре је законом добио обавезе које мора да испуни да би могао да прода одређену трасу", додао је Ласица.

Он је појаснио да ће новим законом управљач инфраструктуре бити део Железнице Србије и посебно правно лице које ће моћи да продаје трасе.

"Трасе ће свима бити доступне под једнаким условима и сви превозници који испуне услове за добијање лиценци за обављање превоза моћи ће да конкуришу за добијање трасе", казао је Ласица.

Влада Србије је 25. августа усвојила Предлог закона о железницама, у наредних неколико дана предлог ће бити прослеђен Скупштини, а Ласица је изразио очекивање да ће усвајање закона бити у септембру на дневном реду Скупштине Србије.

http://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/novi-zakon:-vise-prevoznika-na-srpskim-prugama_270138.html

Bad_Hafen

August 26th, 2011, 04:25 PM

ne svidjaju mi se italijanske stanice nikako, djeluju prljavo i zapusteno, a i staromodno.

TrTomir_Ni

August 26th, 2011, 04:42 PM

ne svidjaju mi se italijanske stanice nikako, djeluju prljavo i zapusteno, a i staromodno.

I ja to hteo da kazem, nesto mi bas ne igra srce dok gledam ove slike..

Jedino sto mi se svidja je stanica u Veneciji spolja i sto izlazi direktno na vodu, brodice i gondole, bas je u tamosnjem duhu.. :)

Bez_imena

August 26th, 2011, 05:49 PM

European railway stations (before 1950)
http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=1435039

Podgoricanin

August 26th, 2011, 11:09 PM

Rim Termini koja je dobila ime po oblasti Rima u kojoj su se nalazile terme - banje:

Stanica je, onako mamutska, još i funkcionalna (najviše jer je terminus, pa je pristup peronima lak)...ali stanica metroa ispod je :nuts: Ništa gore i komplikovanije nisam vidio. Ukrštanje dvije (jedine) linije rimskog metroa je izvedeno na vrlo čudan način - do linije A treba preći pješke par stotina metara tunela i jedno 5-6 nivoa eskalatora. Vrućina je nesnosna, težak miris impregniranih pragova takođe...

i za kraj lokomotiva koju sam najviše slikao E.464

Ovakva vozi na Leonardo Express liniji (aerodrom Fiumicino - Termini). Kompozicija koju vuče je prilično udobna i tiha, i naravno, klimatizovana.

Mene je oduševio i Frecciarossa (ETR 500 (http://en.wikipedia.org/wiki/ETR_500)) i Frecciargento (ETR 600 (http://en.wikipedia.org/wiki/New_Pendolino)) - sa jednim sam išao od Rima do Firence, a sa drugim se vraćao. Šiba 250km/h, a unutra kamerna tišina i vrhunski komfor. Razdaljina kao od Niša do Podgorice za nešto preko sat vremena... :drool:

Politikolog

August 27th, 2011, 12:50 AM

^^ vala sa svim se slažem...
Isprobao sam i metro i kao što si rekao extremno čudno rešenje! Ja se nisam bog zna šta vozio metroima ali u Pragu mi je to najbolje rešeno - tri linije se uktštaju na jednoj stanici i jedna ispod/iznad druge su i tačno znaš gde si a Rimski metro se smoriš samo dok dođeš do linije A...

Hvala gishko :okay:

Što se tiče italijanskih stanica - po meni su estetski lepe stanice za vremena u kojim su nastajale - naravno nisu sve lepotice ali su utegnute :colgate:, prošao sam pored manjih stanica na putu ka Firenci i ako nisu toliko značajne stanice ipak su sređene. Pritom sam i na putu od Bolonje do Venecije prošao pored baš malih stanica koje nisu lepotice ali nisu ni rugobe kao što je (po meni) Nova Pazova, milsim na zgradu u NP dok su peroni sređeni. Da je prljavo - pa ne bih baš rekao da je nešto prljavije nego na nekim drugim stanicama... Realno nije osećaj kao da ste u Nemačkoj ili Austriji ali nije ni da ste u Srbiji - nešto između... Što se tiče staromodnih stanica, pa ne znam baš, meni ne deluje tako :dunno: Nisam očaran njihovim železnicama ali nije ni loša.

Da nastavimo sa prikazom:

Brze vozove čine: Frecciabianca(Bela Strela), Frecciarossa (Crvena Strela) i Frecciargento (Siva Strela i Novi Pendolino)

Frecciabianca slikano u Veneciji, koja povezuje Milan i Veneciju i sastoji se od klasičnih vagona Z1 i lokomotive E.414 proizvodnje Consorzio TREVI 80-tih godina čija je maximalna brzina 200km/h, koristi napon 3 kV
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2007.jpg

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2021.jpg
Z1 vagon čija je takođe max brzina 200km/h

e sad, min brzina da bi se neki voz smatrao ,,vozom velike brzine" je preko 200 km/h tako da Frecciabianca ne bi trebao da bude High speed ali ga oni računaju...

Frecciarossa ETR(Elettro Treno Rapido)500 čija je maximalna brzina 300 km/h, proizvođač: Alstom, Bombardier, AnsaldoBreda, napaja se sistemom: 3 kV i 25 kV (ali i 1.5 kV ETR.500 F)
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2218.jpg

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2219.jpg

unutrašnjost
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2629.jpg

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2630.jpg
nažalost nisam se vozio ali sam na brzinu slikao pošto je imao manje od 5 min pred polazak voza pa sam zato okinuo samo 2 slike...

na prolazu kroz Rifredi
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2731.jpg

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2732.jpg

slikano u Bolonji
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2772.jpg

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2773.jpg

Politikolog

August 27th, 2011, 12:58 AM

Frecciargento ETR 600 (Novi Pendolino), proizvodnja Alstom Ferroviaria, sistem napajanja: 3 kV DC – 25 kV AC, max brzina: 250km/h

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2017.jpg

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2018.jpg

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2019.jpg

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2020.jpg

Rim
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2216.jpg

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2217.jpg

ETR 460 Pendolino
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2463.jpg
proizvođac je Fiat Ferroviaria (kao i naših Šveđana) koju danas drži Alstom, inače proizvođeni su od 1993 do 1995. godine, max brzina 250 km/h, napajanje 3kV

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2464.jpg

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2466.jpg

i jedna zajednička slika sa 1 ETR 460, 2 Frecciarossa i jednim Frecciargento(Novi Pendolino) mlađim bratom u pozadini
http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2465.jpg

i to je to od mene...

frakturator

August 27th, 2011, 01:37 AM

Mada ne verujem da ću dobiti željeni odgovor postaviću sledeće pitanje.

Da li iko zna gde bi se mogao pronaći dokumentarni film ,,TAČKA PREKIDA" Igora M. Toholja?

Ovaj film je dobio nagradu na festivalu dokumentarnog filma u Beogradu 2009. godine .

Tema filma su GAŽENJA.
Gaženje je termin koji železničari koriste za nalet lokomotive na čoveka ili vozilo sa putnicima koje ima smrtni ishod.

Osnovna tema je mašinovođa koji je do momenta snimanja filma usmrtio 23 čoveka.

Uspeo sam da vidim samo neke kraće delove filma, a želeo bih da ga pogledam u celini.

Na linku je najava

http://youtu.be/UGdsr5m2nhs

Bad_Hafen

August 27th, 2011, 09:14 AM

ssuper su ti postovi, ali mai savjet potrudin se da ne trpas toliko slika u jedan post, rasporedi ih, jer zakrcujes stranu i ucitavanje je naporno.

Politikolog

August 27th, 2011, 11:12 AM

^^ Hvala :okay: Znam za slike i obično ja stavljam oko 5 slika po postu ali nisam hteo da odužim na više strana i zbog toga sam stavljao oko 10 slika po postu...

Srdjan Adamovic

August 28th, 2011, 09:08 AM

@Politikolog

:applause:

Markovac

http://www.drimkomunikacije.com/pic/photos/IMAG0009-1.jpg

Politikolog

August 28th, 2011, 03:05 PM

Hvala Srđane :okay:

Nakon povratka iz Italije, palo mi je na pamet da bi i mi mogli da uvedemo ICNight(Noćne) linije - naravno da imamo kušete i vagone, za koje bi predpostavljam bilo zainteresovanih putnika. Recimo sastav vagona 3-5 vagona, 1 vagon 1. razreda ostali 2. razreda a vagoni uzeti sa ICS i 2-3 kušet vagona, obavezna rezervacija 50 din i doplata na rang 100 din, kušet što jeftinije moguće tako da se ne plaća doplata već uključena u cenu. Recimo na relaciji Subotica - Niš karta oko 1000 din + 150 din rezervacija sedišta i doplata a kušet oko 500 din i tempirati da stiže rano ujutru oko 6,7 u Niš, s' tim što bih ja ponudio određeni broj karata jeftinije i prodaju se do 3 dana pred put za određeni voz.

Ovako nešto bi moglo da se izvede sa postojećim redom vožnje (mada vremena koja sam ja uzeo u obzir su moguća ali možda nisu 100% tačna jer su u međuvremenu od kreiranja RV uvedene mnoge LV a negde nisam ni našao podatke pa sam otprilike uzeo vreme putovanja):

ICN 001/002 Subotica - Niš: cena karte oko 1200 din, kušet 550 din (pošto ima oko 450 km)

Subotica 22:00 - Sombor - Vrbas - Novi Sad - Pazova (jedna ili obe) - Beograd Gl. žel. st. 2:20 (pola sata stajanja u Beogradu) - Velika Plana - Jagodina - Paraćin i/ili Ćuprija - Niš 7:00

lokalni voz koji čeka ICN: Niš - Dimitrovgrad, Niš - Preševo

ICN 003/004 Vršac - Kraljevo: cena oko 800 din, kušet 400 din (pošto ima oko 300 km)

Vršac 23:30 - Pančevo - Beograd Gl. žel. st. 1:30 (pola sata stajanja u Beogradu) - Lazarevac - Valjevo - Požega - Čačak - Kraljevo 6:40 i eventualno Kruševac ali da se sredi pruga.

lokalni voz koji čeka ICN: Kraljevo - Raška, Vršac - Bela Crkva

ICN 005/006 Zaječar - Šabac: cena karte oko 1000 din, kušet 500 din (pošto ima malo više od 400 km) ali mora da se sredi pruga od Majdanpeka ka Smederevu, jer uopšte danas tu ne voze vozovi!

Zaječar 22:00 - Majdanpek - Požarevac - Smederevo (15 min stajanja) - Beograd Gl. žel. st. 4:30 (pola sata stajanja u Beogradu) - Pazova - Ruma - Šabac 6:55

lokalni voz koji čeka ICN: Zaječar - Negotin, Zaječar - Knjaževac, Šabac - Loznica

ICN 007/008 Kikinda - Kraljevo: cena karte oko 1000 din, kušet 500 din (pošto ima oko 400 km)

Kikinda 21:00 - Novi Bečej - Zrenjanin - Pančevo - Beograd Gl. žel. st. 1:40 (pola sata stajanja u Beogradu) - Mladenovac - Velika Plana - Kragujevac - Kraljevo 7:40

lokalni voz koji čeka ICN: Kraljevo - Kruševac, Kraljevo - Raška

a sad malo mašte:
da kojim slučajem kupimo High speed recimo 12 komada - istina nisu nam potrebni ali ako kupimo i malo sredimo infrastrukturu a njih pošaljemo na međunarodne linije ja bi ovo voleo da vidim:

http://i1081.photobucket.com/albums/j350/Politikolog/Italija%202011/DSCN2216.jpg

ETR 600 trosistemski; 3kV, 15kV i 25kV :banana:

e sad ja bi ih poslao na sledeće linije:
Beograd - Bar sa sadašnjim stanjem pruge sigurno bi mogli da stignu za 9 umesto 10 sati ali tu podići brzinu na max 160 km/h

stanice: Beograd - Lazarevac - Valjevo - Užice - Priboj - Prijepolje - Bijelo Polje - Kolašin - Podgorica - Bar

Beograd - Budimpešta (eventualno Prag) naši kao hoće da Bg - Subotica bude 200km/h :lol: ali bi od Praga do Budimpešte mogao da razvije trenutno max brzina 160 km/h

stanice: Stara Pazova - Novi Sad - Subotica

Beograd - Ljubljana (eventualno Minhen ili Venecija)

stanice: Nova Pazova - Ruma - Sremska Mitrovica - Šid - Vinkovci - Slavonski Brod - Zagreb - Dobova - Zidani Most - Ljubljana

Beograd - Skopje (eventualno Solun ako Grci ikad vrate međunarodne vozove) Grci su nešto kao gradili brzu prugu do granice sa Makedonijom za 200 km/h ali ko zna dokle su stigli...

stanice: Mladenovac - Velika Plana - Jagodina - Paraćin - Niš - Leskovac - Vranje - Preševo - Kumanovo - Skopje

i Beograd - Temišvar - Bucurest i Rumuni su najavljivali da će da grade prugu za 300 km/h ka Mađarskoj, e sad dal će ka nama ili ka Brasovu :dunno: a i mi bi trebali valjda uskoro da elektrifikujemo ovu deonicu...

stanice: Pančevo - Vršac - Stamora - Moravita - Timisoara - Orsova - Craiova - Bucurest Nord

Vucko

August 28th, 2011, 07:10 PM

Saznah da ce rus da vozi BG-Vrsac.

Podgoricanin

August 28th, 2011, 08:25 PM

ETR 600 trosistemski; 3kV, 15kV i 25kV :banana:

e sad ja bi ih poslao na sledeće linije:
Beograd - Bar sa sadašnjim stanjem pruge sigurno bi mogli da stignu za 9 umesto 10 sati ali tu podići brzinu na max 160 km/h

ETR 600 bi i u najoptimističnijim prognozama za prugu Beograd - Bar bio overkill.

Koliko sam ja uspio da sklopim neki mozaik od raznih priča ljudi koji se razumiju u problematiku, jedina racionalna i pametna stvar sa prugom BB bi bila remont pruge i dovođenje na projektovanu brzinu, te izgradnja svih ukrsnica i ostale infrastukture potrebne da kapacitet bude onakav kakav je projektovan.

Onda, kad sa konvencionalnim vozovima budu moguće brzine 80 - 100km/h, može se razmišljati o nagibnim EMV kompozicijama, koje bi mogle da šibaju 100 - 130km/h. Sve preko toga bi, valjda, iziskivalo prevelike pare... Ali, i to bi značilo putovanje od BG do BR za ispod 6h, što danas zvuči kao fantazija.

E sad, za te brzine je dovoljan i mnogo skromniji nagibni EMV od ETR 600...

gishko

August 28th, 2011, 09:48 PM

Saznah da ce rus da vozi BG-Vrsac.

Екстра :) која је најбржа деоница на том делу?

Vucko

August 28th, 2011, 09:58 PM

100ka mislim.

Onda ce ici do Dunav stanice jer je dizelka.

A beovozovi ce biti skraceni do Prokopa sto ce aktivirati prokop.A u decembru ili januaru krece druga linija bg voza,dakle bg voz ce dobiti svoj smisao veoma skoro.

Inace,jedan kolosek oko kalemegdana se upravo uklanja!Umesto njega ce biti pesacka staza sa ogradom ka onom jedinom koloseku koji ostaje!Jos jedan pokazatelj da ta pruga leti cim se napravi most u Vinci!

Politikolog

August 29th, 2011, 12:43 AM

ETR 600 bi i u najoptimističnijim prognozama za prugu Beograd - Bar bio overkill.

Koliko sam ja uspio da sklopim neki mozaik od raznih priča ljudi koji se razumiju u problematiku, jedina racionalna i pametna stvar sa prugom BB bi bila remont pruge i dovođenje na projektovanu brzinu, te izgradnja svih ukrsnica i ostale infrastukture potrebne da kapacitet bude onakav kakav je projektovan.

Onda, kad sa konvencionalnim vozovima budu moguće brzine 80 - 100km/h, može se razmišljati o nagibnim EMV kompozicijama, koje bi mogle da šibaju 100 - 130km/h. Sve preko toga bi, valjda, iziskivalo prevelike pare... Ali, i to bi značilo putovanje od BG do BR za ispod 6h, što danas zvuči kao fantazija.

E sad, za te brzine je dovoljan i mnogo skromniji nagibni EMV od ETR 600...

Ma znam to i totalno si u pravu - nama ni ne trebaju vozovi velikih brzina ali da kojim slucajem kupe 10-tak komada, ja bi voleo ove da vidim, pritom bi oni sigurno bili na medjunarodnim linijama gde dozvole druge uprave - ja bi 2 stavio i ka Baru a na pruzi Beograd - Bar nikada ne bi postigli svoju max brzinu a realana max brzina je do 160 km/h jer ne moze vise a ni ne treba... Kroz Srbiju daj Boze da u skorije vreme bude neka pruga osposobljena za 160 km/h tako da bi kupovina ETR bila bacanje para - ja sam to samo onako naveo gde bi oni u okruzenju mogli da idu i da bi njih voleo da vidim...

YU-AMC

August 29th, 2011, 12:56 AM

ETR600 kada plate budu 2000e..

Politikolog

August 29th, 2011, 01:29 AM

^^ kada nama plate budu 2000e tada ce postojati ETR 3200 :lol: Pa i danas su plate 2000e samo zavisi u koje se preduzece uvale i dal je to legalno ili se oni kasnije ugrade pa malo kraduckaju - sto bi rekao nas bivsi ministar :rofl:

YU-AMC

August 29th, 2011, 01:31 AM

Eo to ti kazem. I ti koji imaju te plate, oni uzme JAT I MGX, dok ovi drugi voz.

YU-AMC

August 29th, 2011, 02:01 AM

Tako bugari mlate na DLM ekonomija kako ce za par godina Bulagria imati mrezu sa brzim vozovima. Da da , sa platama od 200e.... Idi bre begaj.

frakturator

August 29th, 2011, 04:05 AM

Kada sam postavio pitanje o filmu ,, TAČKA PREKIDA " spomenuo sam da je osnovna priča o mašinovođi koji je vozom usmrtio 24 osobe.

Taj mašinovođa je Milenko DŽever iz Žednika kod Subotice.
Posle pojavljivanja filma nekoliko puta su ga tražili i novinari.
Ovo je jedna takva novinarska priča da vidite o čemu je reč.

Mašinovođe: Ubice iz nehata

-Zovem se Milenko Džever. Kao mašinovođa sam radio 33 godine. Imam 24 žrtve, od toga 20 gaženja. Nisam ti ja, prijatelju, od starosti osedeo...

Najedared zastade, nakrenu glavu malo udesno lagano je povijajući dok su mu prsti nestajali u razbarušenoj kosi. Jagodicama potom pređe preko glatko izbrijanog lica i zamišljenim pogledom isprati pokret ruke ka cigareti koja je dogorevala u crnoj pepeljari... Dohvati požuteli filter, primače ustima, duboko udahnu i izvijajući donju usnu otpuhnu veliki kolut dima... Lice mu se na tren jedva razazna u belom kovitlacu... Baš kao mnogo godina ranije...

Beše jutro. Zima okovala vojvođansku ravnicu, pa još navukla i gustu maglu obavijajući njome, poput plašta, brzi voz koji je, ne zaustavljajući se, prolazio kroz stanicu Svetozar Miletić. Milenko nakratko upali svetlo u lokomotivi da pozdravi otpravnika. Takav je običaj. Brzina 99 kilometara na sat. Nastavlja ka naselju Aleksa Šantić. Kraj pruge jedva da nazire oznake. Stiže do predsignala na 300 metara od pružnog prelaza. Mahinalno prislanja dlan na kočnicu... Mašina guta šine pod sobom. Oči mu napregnute u pokušaju da razazna poslednji signal pre nego što stigne do mesta na kojem pruga preseca put za selo...

Na stotinak metara ispred njega, baš u tom momentu, zaustavlja se autobus. Otvaraju se vrata, i jedan čovek izlazi da proveri da li nailazi voz. Ništa se ne čuje. Hladnoća i magla progutale su zvuk zahuktale lokomotive. Zakoračuje na stepenik pokazujući vozaču da je put slobodan. Vrata se zatvaraju...

I DANAS OPLAKUJE MRTVE

I Milenku je prolaz odobren. Brzina i dalje 99 na sat. Vreme 6:05. S lakoćom se izvlači iz krivine sa pet vagona punih usnulih putnika. Odjednom se ukaza autobus! Zaškiripaše kočnice, varnice obasjaše točkove voza... Odjeknu snažan udarac... Od siline inercije Milenko glavom probi staklo na lokomotivi... Nakon 450 metara sve utihnu. Voz je stajao zaboden čelom u smrvljeni autobus.

-Unutra devet mrtvih... Devet! - odmahuje glavom dok mu se lice grči od tuge. - Žena je bila zalepljena na mašinu. Sklonili su autobus, ali je ona ostala. Niko je nije video dok se magla nije razišla. Užas! Moj pomoćnik Milorad Grbić i kondukter izvukli su živog čoveka sa stepenica, a on, sav krvav, poče da beži. Od straha, valjda. Celo je selo došlo. To je odjeknulo kao bomba. Vojska stigla iz Sombora. Neko im javio da se voz prevrnuo. Ja stojim napolju, onako u košulji, hladnoća ne dopire do mene! Osetih nečiju ruku na ramenu: „Jesi li ti mašinovođa?“ Jesam, rekoh. „Ajde se ti lepo skloni da te neko ne upuca“ E, tad mi je bilo dosta - brada mu zaigra, a oči zasuziše. Drhtavim glasom, jedva razgovetnim od jecaja, nastavi:

-Bio sam... Svima sam im bio na sahrani... Ništa se tu nije moglo. Autobus sam video na nekoliko metara ispred sebe... Ništa se tu nije moglo... Ništa - plačući Milenko raširi ruke visoko podižući ramena.

Nakon nesreće upućen je na vanredni lekarski pregled. I tamo je dobio pečat na ceo dalji radni vek - karton mu je popunjen crvenom olovkom.

-To je nešto najgore za mašinovođu... Kad god sam posle išao na redovan lekarski, uvek su me pitali šta je to bilo. I uvek sam iznova morao da im pričam. Ne, to nije dobro... Nije dobro stalno vraćati te trenutke.

Životi ovih ljudi ispunjeni su traumama. Mnogi od njih, poput Milenka, pokušavaju da se sami izbore sa stravičnim slikama. Drugi, pak, traže pomoć lekara. Pojedini zanavek napuštaju železnicu ne mogavši da se odupru košmarima. I uglavnom ne žele da pričaju o tome. A novinske stupce i dalje, skoro svakodnevno, pune vesti da je negde, na nekoj na pruzi, neki voz usmrtio nekog čoveka. Nertko samoubicu i neretko onog ko je, nažalost, mislio da je njegov automobil brži ili da će lako pretrčati... Svaki prelaz u Srbiji je obeležen, uredno su pobodeni znaci sa natpisom: „Zabranjeno hodanje prugom“, vozovi se isključivo drže samo svojih šina, a mašinovođe proračuna da je zasutavni trag pri brzini od 100 na sat čak 700 metara!

-Između Bukovičkih salaša i Sombora ima prelaz kuda prolazi glavni put za Bezdan. Bila je ’78. godina. Vozio sam šinobus iz Vinkovaca i naleteo na „stojadina“ u kojem su bili muž i žena. Gurao sam ih 75 metara. Ispostavilo se da je otpravnik, koji je dežurao tu u Strijiću, držao kafanu neposredno uz prelaz i da je zboravio da spusti branike kad sam nailazio jer je posluživao goste! To mi je bilo prvo gaženje. „Stojadin“ je bio skroz usukan, a istražni sudija je tražio da dam izjavu pored žrtve! Tada sam prvi put video mrvog čoveka. Danima sam se borio sam tom slikom - smerno nam Milenko opisuje situacije u kojima se nalazio. Veli, sve je to u njemu vremenom sazrelo, čist je pred sobom, zna da nije kriv i da je uvek činio sve što je mogao.

A onda naglao ustade. Ovo vam moram pokazati, reče praveći uvod pričom kako se brzinom od 110 na sat približava stanici Mali Iđoš Polje, kako se pruga lagano uvija uz breg, kako... Najedared kao da zapliva kroz vazduh, ispruži ruke, jednu nogu podiže visoko a drugom samo što se ne odlepi od zemlje:

-I on ti, bog te video, samo ovako skoči pred voz. Na 15 metara ispred lokomotive. Niotkuda! Ne možeš ti tu reagovati. Policija me posle ispitivala da li je bio neko sa njim, da ga nije neko gurnuo... Ma, ne... Sam je to želeo.

HOROR POD TOČKOVIMA

Samo sat i po ranije bili smo kud i kamo raspoloženiji. Iako je nad Žednikom sunce bukvalno pržilo. Došli smo da napravimo priču o ljudima čije se ispovesti retko gde mogu pročitati i čuti. Jer, čuvaju ih uglavnom za sebe. Ubrzo nam je postalo itekako jasno i zašto. Vazduh ustajao, bez daška vetra. Usta presušila od vrućine. Tražimo skrovište u senci vagona ostavljenih na slepom koloseku na stanici. Nogu pred nogu, Gojko Bokan, Dževerov kolega i sugrađanin, gazi ka nama po pragovima od suve bukovine. Šine, uglancane kao vojničke cokule il’ devojačke cipelice za večernju promenadu, odbijaju svetlost prema njegovim plavim očima skrivenim obodom crvenog kačketa. Sandalom, onako ovlaš, lupnu o gvožđe kao da proverava koliko je čvrsto. Da li je čvrsto kao on i kao Milenko... I kao većina mašinovođa, koji, narodski rečeno, ni krivi ni dužni nose nečije živote na duši. I moraju da sa tim žive. Za trideset i nešto godina staža imao je desetak nesrećnih slučajeva.

-Mučno je sećati se toga. Kad sam došao kući nakon prvog gaženja, tri dana nisam mogao ni da jedem ni da spavam. Nije jednostavno kad vidiš šta čovek namerava da uradi, a ti ne možeš ništa osim da zakočiš i da čekaš da li će voz da stane ili će da produži i da ga pregazi. Stravično je to. Nađeš se u takvoj sitaciji nenadano. Još, ’ajde, taj trenutak i nekako. Ali kasnije, kad prođe neko vreme sve se to reflektuje na tebi. Mi smo dužni da stanemo, da probamo da pomognemo i da zovemo policiju. Uvek moraš da odeš i uveriš se da li mu treba pomoć... To je nevolja još veća... Kad ga vidiš onako... Šta misliš... Nije to jednostavno. Nije jednostavno - ponovi držeći čvrsto pripijene ruke na grudima, lagano prevlačeći zubima čas preko jedne čas preko druge usne. Zagledan u stablo koje je nedavna oluja oborila na krov pomalo oronule zgrade železničke stanice, kao da je pokušavao odgonetnuti šta to slomije čoveka pa da odluči da uništi svoj život. I ne samo svoj, jer bacanjem pod voz ostavlja neizbrisive ožiljke u životima onih koji ničim nisu krivi za njegovu sudbinu.

- Samo je iskoračio na kolosek i stao. Okrenuo se licem prema nama. Tako nas je sačekao da ga udarimo sa 100 na sat. Pronašli smo ga zakačenog na kuku tegljenika iza lokomotive. Probila ga je i totalno skinula. Go, kao od majke rođen. Brzina je to... Nisi ni svestan koliko je strašan osećaj kad odjednom čovek izađe ispred tebe i još te gleda, a ti udaraš! Moj pomoćnik je povraćao. Odmah je otišao na bolovanje.

SVESNO U SMRT

Najopasnije su nepregledne krivine, pružni prelazi... Mesta na kojima mašinovođa nema priliku da u popunosti iskoristi svoj zaustavni put. Tada je uvek premalo vremena od početka kočenja do udarca. Ko god sedne u lokomotivu mora da bude načisto s tim, objašnjava nam dok, sad već skupa, lagano, nogu pred nogu koračamo po pragovima preskačući one natopljene kolomašću. Zaputili smo se ka porodičnoj kući njegovog prijatelja Milenka. Najavljeni smo, ali nije siguran da li će Džever želeti da govori.

-Zašto?

-Ne bih ja o tome, neka vam on ispriča ako bude hteo. Pokušajte...

Tada ni slutili nismo kolika je zapravo njegova bol.

S Gojkom smo sve dublje i dublje zalazili u dušu ljudima, kojima smo kao klinci, kad bi se našli pokraj pruge, besomučno mahali. Bili su veliki u našim dečjim očima. A, sada... Sada je njihova patnja velika. Dešava se, pripoveda nam, da su neke mašinovođe poznavale poginulog. To je još veća nevolja. Posebno je strepeo kada prolazi kroz Žednik. Imao je sreće. Ali, vanredne slučajeve, kako ih železničari nazivaju, koji su obeležili njegovu karijeru nije delio čak ni sa porodicom. Nije hteo da ih opterećuje, borio se sam. Prva tri gaženja imao je košmare. Posle više ne. Da li je uspeo, pokazaće vreme.

- Svaki put sam uradio sve što je bilo u mojoj moći, a znam i da je on to hteo da učini sebi. Nisam imao slučajna gaženja da bi mi bilo krivo: „Eto, mogao sam nešto da učinim, a nisam...“ Jedan je došao biciklom, tu do Verušića, na putni prelaz. Imao je kad da bar još jednom razmisli o svojoj nameri. Ostavio je dokumenta pored bickla i legao preko šina malo iza putnog prelaza koji je blago podignut da automobili lakše pređu. Bio je skoro neuočljiv. Vozio sam međunarodni za Beograd. Sumrak. Primetio sam ga na desetak metara. Zadao sam brzo kočenje, ali nije bilo pomoći. Nije reagovao uopšte... Telo sam pronašao zakačeno na četvrtim kolima iza lokomotive. Bio je presečen na pola. Izvršili su uviđaj, videli da je suicid, pitali me mogu li da nastavim... Dovezao sam voz na odredište. Tada se moraš skoncetrisati na vožnju, ne smeš razmišljati zašto je neko to učinio, zašto baš tebi, da ne bi napravio usput još neku nesreću.

RUSKI RULET NA PRUZI

Bilo je svega u proteklim godinama. Pa čak i da su se momci zabavljali i iz obesti „trenirali“ Gojkove živce. Vraćao se brzim iz Kelebije. Na prelazu je stajao „golf 1“. Zaorila se sirena. Automobil ne miče. Ponovo sirena. Ništa. Čim je prošao karaulu, Gojko je počeo da koči. Lokomotiva je stala na pola metra od kola. Tada je „golf“ krenuo u rikvec, ponovo stao, vozač je otvorio prozor i s osmehom doviknuo: „Šta ste se usrali!“.

-Hteo sam da ga bijem, ali me kolega smirio: „Vidiš da su ludaci, ko zna šta imaju u autu“. Naoružani vojnici su već trčali od karaule, jer kad voz stane u pograničnom delu odmah moraju da ga obezbede. Videvši vojsku, momci su dali gas i pobegli. Nastavili smo i nije prošlo dugo javljeno mi je da su uhvaćeni u jednoj kafani. Bili su pijani, drogirani. Njima je to bila zabava, a nama nevolja. Golema nevolja - hoćemo li uspeti da stanemo ili ne - skida svoj crveni kačket brišući dlanom graške znoja nakupljene što od vrućine što od sećanja.

Sunce je i dalje pržilo nad Žednikom. Stali smo pred Milenkovom kućom. Ipak je pristao da ispriča bar jedan manji deo svog života... Više nego dovoljan da se upotpuni slika o težini njihove profesije. Ne treba čeprkati dublje. Kao što rekosmo, svaki prelaz u Srbiji je obeležen, znakovi upozoravaju da je zabranjeno šetati prugom. Jednostavno tada se setite i ovih ljudi... Ima tu i lepih trenutaka, ali o njima nekom drugom prilikom.

-U svemu tome, svim tim nesrećama, drago mi je što nije bilo dece! Život me nije mazio. Nije. Ali sutra, kad bih ponovo počinjao, opet bih bio mašinovođa. Opet! - kao da sam sebi potvrđuje koliko je voleo svoj posao, Milenko odsečno klimnu glavom.

suponik

August 29th, 2011, 10:30 AM

, te izgradnja svih ukrsnica i ostale infrastukture potrebne da kapacitet bude onakav kakav je projektovan.
Evo nesto o tome iz neke brosure o pruzi B-B:

"Mada je prije 32 godine pruga Beograd –
Bar aktivirana, na njoj još uvijek nije izgradjeno
šest službenih mjesta za saobraćaj vozova
(ukrštanje i preticanje) i više projektovanih
objekata kao što su putničke stanice u Baru,
Podgorici, Prijepolju, ranžirna stanica u
Podgorici, telekomanda od Bijelog Polja do
Bara, kao i stanični i industrijski kolosijeci.
Zbog neizgradnje mjesta za ukrštanje i preticanje
Biogradsko jezero i Zlatica dolazi
do znatnog smanjenja propusne i prevozne
moći pruge."

Onda, kad sa konvencionalnim vozovima budu moguće brzine 80 - 100km/h, može se razmišljati o nagibnim EMV kompozicijama, koje bi mogle da šibaju 100 - 130km/h.
Nijesam bas siguran da se na pruzi B-B mogu koristiti vozovi sa nagibnom tehnologijom.Na ovoj pruzi ima puno tunela a kroz vecinu njih pruga krivuda,a sobzirom da tuneli prilikom izgradnje nijesu radjeni za prolaz nagibnih vozova isti bi mozda udarili o bocne strane tunela.

Rail_Serbia

August 30th, 2011, 02:05 AM

Нагибни возови су иначе мањег профила, како би могли пролазити кроз кривине. Постоје неки други проблеми. На пример, код кривина мањих полупречника за брзине 80-90км/х, а углавном су такве, долази до трзаја приликом уласка у кривину који може бити непријатан. Потребно је одржавати пругу у перфектном стању, укључне тачке путно пружних прелаза и сигнали ће морати да се измештају, према стандардима за веће брзине. Све то због два пара скупљих бржих возова, док ће они нешто спорији и даље бити популарни. Уз све то, да би линија била успешна потребно је таквим возовима дати највиши ранг на једноколосечној прузи, што може изазвати хаос са свим осталим возовима.

Не значи да не треба инвестирати у такве мере побољшања, само да треба сагледати све факторе. Ову пругу можемо довети до савршенства, чак и такву, али прво ми треба да будемо савршени.

Podgoricanin

August 30th, 2011, 11:59 AM

Zar bi za povećanje sa 80-90km/h na 120-130km/h (a valjda bi toliko povećanje donijela sama nagibna tehnologija, bez peglanja krivina i sl) bile potrebne intervencije na prelazima i sl? Zar brzine od 90 do 130 km/h ne spadaju u istu "kategoriju", sa istim standardima?

A ako uopšte postoje planovi da pruga BB bude konkutentna ostalim vidovima prevoza u putničkom saobraćaju, onda se na srednji rok mora razmišljati o podizanju brzine. S kakvom ponudom izaći pred putnike, ako će u perspektivi avionska karta BG - PG/TV koštati ispod 100 EUR?

suponik

August 30th, 2011, 02:26 PM

Pruge do 120km/h su spore pruge, i tu/do te brzine nema sto da se mijenja na prugama.Ovo su krajnje,maksimalno skromne brzine.
Ali ako se zeli pruga preko 120km/h to je vec nesto drugo,i potrebne su odredjene,doista ne velike,izmjene.

Politikolog

August 30th, 2011, 04:50 PM

^^ Ma ljudi ja sam to naveo cisto onako ,,to bi voleo da vidim" znam da je suludo davati tolike pare i da ih imamo, jer pruga BB je jednokolosecna- e sad ne znam da li i kod nas vazi pravilo da iz bezbednosnih razloga najveca dozovljena brzina je max 160km/h kao u Hrvatskoj na jednokolosecnoj a pritom pruga realno nije planirana za preko 160km/h tako da nista ne bi ni dobili na vremenu jer je sve jedno putniku da li ce voz krenuti recimo u 10 ili 11 a da stigen u 18h, ali kada bi se tako nesto pozitivno uradilo pre svega mislim na sredjivanje pruge itd da bi ih bilo lepo videti :popcorn:

Vucko

August 30th, 2011, 05:20 PM

Posto je pruga jednokolosecna kako se vozovi mimoilaze,jel se to radi u nekim odredjenim stanicama ili sta?

mrskoje

August 30th, 2011, 06:16 PM

Posto je pruga jednokolosecna kako se vozovi mimoilaze,jel se to radi u nekim odredjenim stanicama ili sta?

Ma ne, imaju crnce koji skinu voz sa šinja, pa ga vrate kad onaj iz suprotnog pravca prođe.:lol:
Ne znam kako je to na pruzi BB, ali kod nas je da se vozzovi mimoilaze na pojedinačnim stanicama, može biti dupli kolosjek ili nekad i po par njih.

Rail_Serbia

August 30th, 2011, 06:38 PM

Posto je pruga jednokolosecna kako se vozovi mimoilaze,jel se to radi u nekim odredjenim stanicama ili sta?Да, возови се могу мимоилазити само у станицама. Станице се углавном налазе на сваких 8-9 километара на овој прузи, али има и међустаничних растојања од 15км, што ограничава пропусну моћ. У другој фази градње је предвиђена градња 6 међустаница тако да међустанична растојања не буду дужа од 9 км. Међутим, сам процес укрштања је најчешће трошење и времена и енергије. Затим, кашњења се ланчано преносе на оба правца кретања, а возови високог ранга направе хаос на прузи када касне.

Могуће је организовати поуздан саобраћај на једноколосечној прузи, али ако се организација доведе до перфекције.

Podgoricanin

August 30th, 2011, 10:33 PM

^^ Teškoće u organizaciji su mi jasne...ali opet, maksimalna brzina od 120km/h, sa nekim prosjekom od 100km/h, je prilično skroman cilj, čak i za BB prugu. A ako se cilj ne postavi na vrijeme putovanja BR - BG za ~6h, postavlja se pitanje za šta će ta pruga da služi, ako u postojećem stanju dočeka pojeftinjenja u avio saobraćaju i eventualnu izgradnju autoputa?

Da li postoje primjeri u Evropi gdje je brdska jednokolosiječna pruga, slična BB pruzi, dovedena na neke pristojne brzine upotrebom nagibne tehnologije?

MGX

August 30th, 2011, 11:10 PM

Jel se isplati da se magistralni put kroz Platije rekonstruiše do nivoa autoputa? Eto vidiš ... :D

Pruga će valjati za prevoz robe i prevoz ljubitelja prirode i željeznice - uostalom, zašto bi neko išao kolima npr do BG ako bi alternativa bila pristojna željeznica ;)

YU-AMC

August 31st, 2011, 06:36 AM

Hmm moja lova je na zeleznicu. Pogotovo kad sam video kako su brzo ovi iz CG nabavili one modernizovane vagone, to ti treba dosta reci da ce se dosta promeniti do 2020. Autoput isto nije djabe. Treba platiti gorivo i putarinu. Da ne govorimo koliko ima realnosti da se izgradi jer je politika umesana, a kad je politika tu sve ide sporo.

MarioLa

August 31st, 2011, 02:56 PM

Politikolog

August 31st, 2011, 04:42 PM

^^ podaci postoje ali nemam pojma koja je zvanicna propusna moc... Propusna moc se racuna uz pomoc matematicke formule u kojoj je ukljuceno vreme putovanja od tacke A do tacke B(ukljuceno vreme zadrzavanja i same voznje) i period za koji racunas npr ceo dan ili jedan sat pa to izgleda ovako:

N - broj vozova = period za koji se racuna- 24h, odnosono u min 1440/T (tz - vreme zadrzavanja + tv - vreme voznje u min ili satima) ali uticu tu i drugi faktori kao SS uredjaji, medjustanicno rastojanje itd.

edit: za jednokolosecnu prugu T se racuna x 2 jer ide voz i iz suprotnog smera...

ovo je ono sto ja znam kao skolski primer tj teorijski a verovatno RailSerbia zna nesto vise o ovome :speech:

suponik

August 31st, 2011, 06:22 PM

Evo samo jedan licni primjer u vezi pruge B-B.
Kada je pruga pustena u saobracaj u pocetku je isla samo dizel vuca, tek je malo kasnije zavrsena i elektrifikacija.Tih dana je moj otac cesto isao relacijom PG-BG-PG, i to ih je tada vukla dizelka, i u prosjeku se vozio 6h i 15min.
U zadnje vrijeme i ja cesto idem ovom relacijom i vozim se nekih 11h, a veoma cesto se desi i po neka vanredna situacija na pruzi/vozu pa put potraje i duze.

djordjebg

August 31st, 2011, 06:50 PM

U danasnjim okolnostima to sto je pruga jednokolosecna i ne predstavlja veliki problem. Tu saobraca jako malo medjunarodnih vozova, uz lokalni saobracaj i poneki teretni voz.
Glavi problem je samo stanje pruge, i to narocito u Srbiji, u CG kasnjenja nisu prevelika.

Moze li neko da uporedi stanje na pravcu Beograd-Bar 2011 i npr 1990. Koliki je onda bio dnevni saobracaj a koliki danas?

Politikolog

August 31st, 2011, 11:49 PM

^^ moze se uporediti to je najmanji problem...
Sto se putnickog saobracaja tice 1988/1989 jer sam za tu godinu nasao podatke na vagonweb.cz, putovanje je trajalo 7/8h od Beograda do Bara i sledeci vozovi su saobracali:

- P 174 Titograd Express Bar 13.50, Titograd 14.35-14.40, Požega 18.40-18.42, Beograd 20.47
- P 9660 Auto voz Bar 21.55, Titograd 22.37-22.45, Požega 2.56-2.58, Beograd 5.03
- B 670 Lovćen Bar 9.50, Titograd 10.39-10.45, Požega 14.41-14.43, Beograd 17.10
- B 672 Bar 22.45, Titograd 23.33-23.45, Požega 4.06-4.15, Beograd 6.37
- B 680 Bar 21.20, Titograd 22.06-22.10, Požega 2.17-2.26, Beograd 4.35-5.30, Novi Sad 7.00-7.15, Subotica 8.38
- B 1674 Bar 10.45, Titograd 11.30-11.35, Požega 15.56-16.01, Beograd 18.38
i ovaj je isao do Nisa
- B 1676 Bar 19.55, Titograd 20.48-20.55, Požega 1.05-1.25, Kraljevo 2.27-2.40, Stalać 4.25-4.37, Niš 5.50

a danas:

- nema voza iz Nisa
- B 430 Tara Bar 9.00, Podgorica 9.54-10.00, Bijelo Polje 12.09-12.31, Požega 15.38-15.39, Beograd 19.09
- B 434 Lovćen Bar 21.10, Podgorica 22.14-22.20, Bijelo Polje 0.29-0.57, Požega 4.12-4.14, Beograd 7.00
- B 436 Panonija Bar 19.10, Podgorica 20.02-20.10, Bijelo Polje 22.25-22.50, Požega 1.53-1.55, Novi Beograd 4.48-4.53, Novi Sad 6.30-6.53, Subotica 9.01
- B 1342 Auto voz Bar 22.10, Podgorica 23.03-23.15, Bijelo Polje 1.18-1.53, Požega 5.03-5.18, Beograd 7.47

takodje i ovi bi trebalo da idu ali ih nema u redu voznje ZS-a
- B 1130 Tara Bar 6.05, Podgorica 6.58-7.05, Bijelo Polje 9.23-9.50, Požega 12.52-12.53, Beograd 16.01
- B 1133 Podgorica Beograd 13.10, Požega 16.01-16.03, Bijelo Polje 18.58-19.23, Podgorica 21.32-21.36, Bar 22.31

djordjebg

September 1st, 2011, 10:18 PM

4 polaska dnevno! plus lokalni saobracaj i teretni koji je isto redak a i najmanji problem

pa njima je puno i ovaj jedan kolosek,
covece 7 sati do Bara, a danas treba i 12,13
katastrofa i velika sramota za ZS

suponik

September 2nd, 2011, 10:58 AM

4 polaska dnevno! plus lokalni saobracaj i teretni koji je isto redak a i najmanji problem
Samo da dodam da je od ova 4 polaska dnevno jedan sezonski(do BG), tako da ce ih za koji dan biti samo 3, 2 do BG i 1 do SU(mislim da se cak sa ovim vozom presijeda u BG,tako da nije prava direktna linija).
Za Nis vise nema polazaka(losa pruga i nema dovoljno sinskih vozila), iako je postojalo znacajno interesovanje putnika.
I ovo minimalno polazaka sto ima, na njima je premali broj vagona, uz standarno predugo trajanje putovanja.

prolaznikSRB

September 2nd, 2011, 05:56 PM

Krenuo voz iz Prijepolja za Bar
Petak, 02. Septembar 2011.

U 10 sati i 50 minuta iz železničke stanice Prijepolje ka Baru je krenuo auto voz, koji je sinoć pošao iz Beograda ka Crnoj Gori u 23.10 sati.

Voz je čekao u Prijepolju da nastavi putovanje, nakon što je noćas, 17 minuta posle ponoći, zbog oštećenja kontaktne mreže između stanica Lučice i Brodarevo, došlo do prekida saobraćaja i višesatnih kašnjenja putničkih vozova na ovoj železničkoj magistrali.

Auto voz je nastavio putovanje sa dizel vučom.

U Prijepolju još uvek čeka voz koji je iz Subotice krenuo sinoć u 18.40 sati za Bar, a predviđeno je da ka Crnoj Gori nastavi vožnju oko 12.30 sati.

Na pruzi Beograd – Bar, danas, 2. septembra, 17 minuta posle ponoći, zbog oštećenja kontaktne mreže između stanica Lučice i Brodarevo, došlo je do prekida saobraćaja i višesatnih kašnjenja putničkih vozova na ovoj železničkoj magistrali.
Lokomotiva teretnog voza, koji je iz Bijelog Polja saobraćao za Prijepolje, oštetila je oko 500 metara kontaktne mreže između Lučice i Brodareva, a uzrok ovog vanrednog događaja utvrdiće nadležna komisija „Železnica Srbije“.
Tokom noći stručne službe srpskih železnica radile su na raščišćavanju ovog dela barske pruge i njenom osposobljavanju za funkcionisanje saobraćaja sa dizel lokomotivama. Pruga je raščišćena i osposobljena za dizel vuču jutros u 8 sati i 18 minuta.
U stanici Bijelo Polje i dalje čeka auto voz, koji je sinoć krenuo iz Bara za Beograd u 22.10 sati. Očekuje se da ovaj voz vožnju nastavi oko 12.30 sati i da u Beograd stigne oko 19.30 sati. U 8.23 sati iz Bijelog Polja sa dizel vučom putovanje je nastavio voz koji je sinoć u 21.10 sati krenuo iz Bara ka Beogradu i očekuje se da u naš glavni grad stigne oko 17.00 sati.
U stanici Prijepolje, još uvek čekaju vozovi koji su sinoć krenuli za Bar iz Beograda u 23.10 sati (auto voz) i iz Subotice u 18.40 sati, dok je iz stanice Prijepolje u 8 sati i 10 minuta sa dizel vučom krenuo voz, koji je sinoć u 22.10 sati iz Beograda krenuo za Bar. Očekuje se da iz Prijepolja ka Baru beogradski auto voz krene oko 10.30 sati, a subotički oko 12.30 sati.
„Železnice Srbije“ izvinjavaju se putnicima zbog današnjih višesatnih kašnjenja na barskoj pruzi prouzrokovanih vanrednim događajem i oštećenjem kontaktne mreže između Lučice i Brodareva.
Prve procene pokazuju da će popravka kontaktne mreže trajati oko 24 sata, a dotle će saobraćaj na ovom delu barske pruge biti organizovan sa dizel vučom, odnosno dizel lokomotivama.

Ја мислим да је време за један велики протест испред Железница Србија!
Путници који су присиљени да путују возом су још једном доживели пакао.
Или нека затварају радњу или нека драстично побољшају своју бедну услугу.

Rail_Serbia

September 2nd, 2011, 10:10 PM

Zna li neko koliki je maksimalni propusni kapacitet pruge BB prema specifikacijama kojima je orginalno projektovana. Npr voz svakih 15 min u jednom pravcu sto bi znacilo npr 96 vozova maksimalno na dan. ... I kolika je trenutna propustivost? Da li takvi podaci uopste postoje i kako se ustvari mjeri propusna moc jedne pruge / relacije?Према подацима које сам читао у монографији написаној поводом 20 година барске пруге помињана је пропусна моћ од 80 или 82 воза дневно (укупно, у оба правца). Међутим, то је теоријски, а у пракси се једноколосечна пруга користи 60-65% своје пропусне моћи у најгорем случају, а максималан економски ефекат се постиже 45-50%. Ако се у све то укалкулише стварна пропусна моћ, заснована на тренутном стању колосека, долажи се до још мањих вредности. Сећам се да сам у оквиру једног предмета радио прорачун пропусне моћи управо за део пруге Београд -Бар који пролази кроз Србију, и добио сам вредност од 46 возова дневно за најкритичнију деоницу (негде на Златибору, не сећам се).

Претпостављам да је питање због потенцијалног ширења мреже Београдског воза. За тај правац не постоји ни довољно велики транспортни захтев, нити капацитет пруге да се организује ред вожње гушћи од један воз сваких сат времена. Део пруге до Ваљева има нешто већу пропусну моћ, али опет не би могао да прихвати више од 35-40 пари возова све укупно. Уз другачији систем сигнализације, односно АПБ (аутоматски пружни блок, што постоји на целом коридору Х осим делу Ниш - Димитровград) могуће је пуштати више возова истовремено на једном међустаничном растојању у блоковном размаку, што може повећати пропусну моћ једноколосечне пруге за 70-80%.

Тренутно из Барајева према Београду полази по 5-7 аутобуса на сат у јутарњем шпицу, а из Лазаревца по 3-4, мешовито кратки и зглобни. Ван вршних сати је по 2 аутобуса на сат и из Лазаревца и из Барајева. Једна композиција 412/416 која се сада користи за градски саобраћај има капацитет 8 кратких или 5-6 зглобних аутобуса. Не треба занемарити чињеницу да те Ластине линије опслужују многа насеља која су удаљена од железничких станица и стајалишта. Можете бити потпуно сигурни да Ласта неће хтети да попусти са својим монополом, и да неће хтети да се интегрише са Беовозом.

MarioLa

September 3rd, 2011, 10:15 AM

Hvala RailSerbia. Pitao sam jer je neko spominjao da je u nekim planovima bilo da se pruga uduplava radi prestizanja na nekim dionicama. Posto pratim remont pruge Sarajevo Capljina a i ovaj na pruzi BB nikako ne mogu da skontam sta ustvari podrazumijeva remont BB. Ocigledno (jednog dana) kada se obje pruge dovedu u normalno stanje onda ce i luke Bar i Ploce moci raditi punim kapacitetom i prosirivati se. A i neka prica o spajanju capljine sa niksicem je interesantna samo sto mislim da ako se luke Bar i Ploce misle prosirivati nekad u buducnosti da bi duplikacija obadva koridora bila neophodna. Mislim da pruga BB ima cak i veci potencijal za putnicki saobracaj radi atraktivnosti Crne Gore a i naseljenosti uz prugu. E sad kad ce se to i hoce li se tako nesto ikad graditi na nasim prostorima to mozda Nostradamus zna ( ili braca Tarabici). :)

suponik

September 3rd, 2011, 12:41 PM

Nije predvidjeno da se pruga B-B prilikom remonta prepravlja u dvokolosjecnu, to je van pameti.
Ako docekamo remont on ce se sastojati iz vracanja pruge na projektovano/pocetno stanje, uz neophodnu minimalnu modernizaciju i izgradnju jos nekolike(do 6) ukrsnice i jos poneki stanicni kolosjek.

dejan.alek

September 3rd, 2011, 01:03 PM

Gledam slike naseg novog voza iz RUSIJE...verovatno ce ih biti jos....

Neverovatno da rade sve suprotno, pa prvo su valjda trebali da srede ovu jadnu infrastrukturu...

Citam u novinama da su neki ''jadni'' ljudi putovali 21 sat od BARA do BEOGRADA....Pa valjda su prvo trebali da srede prugu...kapiram da je to veliki projekat i da je ovo SRBIJA ali valjda je ta pruga jedan od prioriteta ove nase trule danasnjice....

STRASNO.

Rail_Serbia

September 3rd, 2011, 01:08 PM

Након друге фазе изградње (изградња неколико укрсних станица) пруга ће имати двоструки капацитет луке Бар. Можда би једино било смислено други колосек до Ваљева, уколико се заиста планира да пруга Ваљево - Лозница буде главна веза Србије са БиХ, и због веће учесталости приградског саобраћаја уколико се просторним планом тај правац одреди као зона приградског развоја.

Поред тога, пруга Београд - Бар има доста лоше експлоатационе показатеље, те је транспорт једног стандардног великог контејнера од Београда до Бара 600евра, односно 200 евра празан.
- Користе се локомотиве серије 461, које "ждеру" шине због крутих троосовинских постоља.
- Једна таква локомотива може да повуче само 750тона брута (вагони+роба), а ако се спрегну две долажи до преоптерећења подстаница, што електропривреда дебело наплаћује.
- Применом класичних квачила (уређај за спајање железничких возила) на таквом успону могуће је формирати воз до 1000 тона
- На таквој прузи је иначе повећана потрошња енергије.
- Скупље је и одржавање таквих пруга, већи су ризици због одрона, терен је неприступачан на многим деловима пруге.

Дакле, инвестирати у ову пругу би било исплативо само у комплету:
1) Истраживање тржишта, пословна и маркетинг стратегија
2) Прилагођавање лучких капацитета. Потребно је прилагодити луку за веће контејнерске бродове. Једна од могућности је увођење је бродова за вагоне на линији Бар - Бари.
3) појачавање снага подстаница
4) набавка нових локомотива, по могућству са радијалним постољима 6-8 осовина
5) савремена телекоманда + одабир кадрова (врхунски услови рада диспечера + врхунска плата + школовање у иностранству + искључиво младо месо, никако допунско образовање старих кадрова)
6) прилагођавање станица једновременом уласку возова из оба правца, на извесним деловима мимоилажење без заустављања воза (највише енергије теретни возови троше на покретање)
7) брз и ефикасан систем одржавања
8) све је то предуслов за увођење рекуперације, односно враћање струје у мрежу воза који иде низбрдо.
Премда немам праву рачуницу, сигуран сам да би све ове мере смањиле цену транспорта једног контејнера на испод 350евра за пун контејнер, а време путовања теретног воза смањиле на 10-11 сати. Незгода свега овога је што овакав комплетан пројекат неби трпео фазно инвестирање, него би се морало инвестирати одједном у кратком периоду од 4-5 година.

MarioLa

September 3rd, 2011, 03:52 PM

Upravo sam tako nekako i zamisljao kako bi trebao izgledati pravi remont ove pruge. Izgleda da je to 'dinosaur' u kojeg traba ili uloziti dosta sredstava ili krenut 'jovo na nonovo' sa nekim novim koridorom. Sto ti kazes i nek se pruga remontuje treba mijenjati lokomotive i uredjaje a to kosta skoro k'o i cijeli gradjevinski remont.
Pa kako drzava ustvari gleda na ovaj koridor? Sad kad je CG nezavisna drzava, da li SRB racuna na Barsku prugu kao prioritet ili je koridor x od veceg prioriteta?
Ima li neka konkretna vizija?

Rail_Serbia

September 3rd, 2011, 05:53 PM

На целој железници, од стране државе, не постоји никаква визија. Политичари се опредељују да убедљиво доминантан део буџета иде пензионрима и запосленим у државним службама (војска, полиција, здравство, школство, државна управа и сл.), како би одржали социјални мир, а у железнице се стратешки улаже толико да пропадање не буде видљиво у току једног мандата. При томе чак не постоји ни критика опозиције "како би они урадили нешто боље" те је железница уопште није "ИН" међу доносиоцима одлука. Као и свако државно предузеће нема развијену пословну политику, али је ипак довољно моћно да неда "коску коју не глође", део тржишта транспорта робе.

Став садашњег министарства је окренут једином правцу путничке мреже где је железница тренутно популарна међу бирачким телом великих градова. Али Руси нису глупи када је у питању кредит, и они су сами тражили да се укључи пруга Суботица - Нови Сад, као деоница коридора Х у најлошијем стању. Дакле, и њима је јасно да је Коридор Х најисплативија део мреже пруга у Србији, и желе да буду сигурни да онај коме дају кредит не води политику "сеци уво крпи стражњицу", и да ће захваљујући мудрој инвестиционој политици бити у стању да враћа зајам.

Не постоји модел по којем би се исплатила измена трасе пруге Београд - Бар. Чак и много богатије земље тешко доносе одлуке о веома скупим пругама већих брзина у планинским пределима. А оно изнад је био предлог како да се постојећа експлоатационо неповољна траса искористи најпаметније. Теретни саобраћај је много бољи и сигурнији извор прихода од путничког, а са возним временом од 7 сати до Бара пруга ће и даље бити јако популарна. Не треба занемарити да је потражња на релацији Србија-Црна гора реда величине 4-8 композиција дневно од по 5-15 вагона, што је када се у то урачунају економске могућности корисника премало. Ту је перспектива у улагању у све могуће додатне услуге (утичнице за лаптопове, тушеви у возу, телевизија, интернет, климатизација и сл.) и кроз систем услуга на станици, интегрисање са аутобуским превозницима за довоз и одвоз путника до и од крајњих дестинација и сл.

Постоји модел инвестирања PPP (public-private partnership) при којем би одређени сегменти инвестирања били покривени приватним капиталом. У оквир пројекта би могле да се укључе и Италија и Румунија, па чак и Русија и Украјина. Тако да ни тај "диносаурус" може опстати ако има довољно хране.

direktor

September 5th, 2011, 06:09 PM

ZAr nije bio plan dase prilikom provlacenaja autoputa do cg provuce i nova dvokolosjecna pruga od uzica do cg kako bi se izbjeglo ulazenje u BiH i remont uz dodavanje drugog kolosjeka od uzica do valjeva odnosno beograda

djordjebg

September 6th, 2011, 01:13 AM

Ta pruga je napravljena u neka druga vremena. U danasnje vreme ne verujem da bi ikome palo na pamet da gradi tako nesto.
I bas zbog toga je velika steta da su dozvolili da takva pruga dodje u stanje u kom je danas.
Malo je reci da je neverovatan teren u pitanju, pruga B-B je inzenjerski poduhvat prve lige. Prosao sam prosle godine, deonicom puta od Podgorice prema Verusi a to je dosta blizu trase pruge B-B. To su prizori od kojih zastaje dah.

Podgoricanin

September 7th, 2011, 12:51 AM

^^ Nek me neko ispravi ako griješim, ali kroz CG pruga i nije u tako lošem stanju. Ovi naši od raznih kredita remontuju parče po parče, i već je dobar dio laganih vožnji eliminisan. Najveća kašnjenja su kroz Srbiju, koja je pravac BB prilično zapostavila...

Тако да ни тај "диносаурус" може опстати ако има довољно хране.

Svaka čast na postovima, vidi se da znaš o čemu pričaš. E sad, mene zanima, ako bi se pruga dovela na neko pristojno stanje, i kad bi onda na red došla kupovina novih kompozicija za međugradski saobraćaj - zar ne bi bilo pametno uključiti nagibnu tehnologiju u priču? Krivudava planinska pruga bi omogućila da prednosti nagibne tehnologije dođu do izražaja, ma koliko povećanje brzine bilo.

ZAr nije bio plan dase prilikom provlacenaja autoputa do cg provuce i nova dvokolosjecna pruga od uzica do cg kako bi se izbjeglo ulazenje u BiH i remont uz dodavanje drugog kolosjeka od uzica do valjeva odnosno beograda

Ne može se pruga vući trasom autoputa...usponi su preveliki za prugu...

vladygark

September 7th, 2011, 12:29 PM

gishko

September 7th, 2011, 12:35 PM

Маска ми се допада, али бочни прозори :nuts:

Rail_Serbia

September 7th, 2011, 04:57 PM

^^ Nek me neko ispravi ako griješim, ali kroz CG pruga i nije u tako lošem stanju. Ovi naši od raznih kredita remontuju parče po parče, i već je dobar dio laganih vožnji eliminisan. Najveća kašnjenja su kroz Srbiju, koja je pravac BB prilično zapostavila...[/qoute]
Србија је запоставила све пруге, не само пругу Београд - Бар.
[QUOTE=Podgoricanin;83552535]Svaka čast na postovima, vidi se da znaš o čemu pričaš. E sad, mene zanima, ako bi se pruga dovela na neko pristojno stanje, i kad bi onda na red došla kupovina novih kompozicija za međugradski saobraćaj - zar ne bi bilo pametno uključiti nagibnu tehnologiju u priču? Krivudava planinska pruga bi omogućila da prednosti nagibne tehnologije dođu do izražaja, ma koliko povećanje brzine bilo.
Сматрам да инвестирање у нагибне возове треба раздвојити од инвестирања у онакав систем пруге Београд - Бар какав сам описао. Ствар је у томе да би се таква инвестиција исплатила треба купити већу серију композиција (минимално 20) због могућности добијања повољније цене, фиксних трошкова изградње ремонтног центра и обуке, као и повољније набавке контигената резервних делова.

Штавише, сматрам да је најбоље решење Талго, онакав какав купују у Босни. Возови са техником активног нагињања могу постићи веће брзине, али су скупљи и за набавку и одржавање, мање су удобни и безбедни, лошије је коришћење путничког простора, троше више енергије и тежи су. Са Талгом би се могло путовати Београд - Бар 6 сати ако су сви остали услови идеални.

Али, опет, увођење таквих услуга високог квалитета није приоритет, односно Србија би то могла ражматрати тек након приоритетних инвестиција за неких првих 5-6 година озбиљног односа државе према железници:
- Капитални ремонт 200км пруга годишње (дакле бар 1000км ремонтованих пруга за 5 година)
- Инвестиције у основну инфраструктуру интермодалног саобраћаја
- Инвестирање у композиције за локалне возове, односно возове који остварују социјалне и посредне економске ефекте.
Ne može se pruga vući trasom autoputa...usponi su preveliki za prugu... На аутопутевима може бити прихватљив успон од 7% док се на железницама успон преко 1,8% не користи чак ни на планинским деоницама. То што је на прузи Београд - Бар 2,5% јер је из неког разлога пруга морала у Колашин, данас много отежава... А и сам аутопут питање је да ли је исплатив јужно од Пожеге. Сматрам да је много исплативија транспортна политика инвестирати у железницу, те у превоз камиона возовима кроз Динарске планине.

Rojsman

September 7th, 2011, 07:09 PM

На аутопутевима може бити прихватљив успон од 7% док се на железницама успон преко 1,8% не користи чак ни на планинским деоницама. То што је на прузи Београд - Бар 2,5% јер је из неког разлога пруга морала у Колашин, данас много отежава... А и сам аутопут питање је да ли је исплатив јужно од Пожеге. Сматрам да је много исплативија транспортна политика инвестирати у железницу, те у превоз камиона возовима кроз Динарске планине.

Pa nije 18 promila baš neki standard. Mnoge pruge a pogotovo one planinske imaju preko 25 promila. Istina da se nove pruge za teretni ili mješoviti promet ne projekitraju preko 1.8 promila iako i tu ima iznimki. Dok nove pruge za promet brzih vlakova imaju uspon primjerice Frankfurt-Köln maksimalno 40 promila. U exYu ima mnogo pruga sa 25 promila a primjerice Riječka pruga ima uspone do 28 promila što je uz polumjere krivina od 250m čini najtežom prugom na ovim prostorima sa otporom 31daN/t jer u 38 km svalda uspon od Rijeke na 1mnv do Drivenika na 816mnv. U Švicarskoj ima planinskih pruga sa 70 promila uspona a onih sa zubčanicom i sa većim usponima ali njih neračunamo!

Rail_Serbia

September 7th, 2011, 10:28 PM

Postoje preporučeni i implemetirani standardi u svakom slučaju. Vozovi velikih brzina imaju manju masu od teretnjaka, otpor vazduha je najveći i najznačajniji otpor, a cena kilometra dvokolosečnog tunela je ogromna. Kod teretnih železnica nam je cilj transportovati što više bruta sa što manje lokomotiva osoblja, i potrošene energije. Primera radi, lokomotiva 441 (ili 444) može prevući voz od 2500 tona od Subotice do Novog Sada, ali od Podgorice do Kolašina to bi bilo svega oko 520 tona bruta. Lokomotiva 461 može prevući oko 750 tona bruta, koliko bi otprilike mogao i četvoroosovinski Taurus. Šestoosovinski Taurus bi po kriterijumu ostvarenja vučne sile mogao povući oko 1100 tona, ali zbog granice naprezanja kvačila može do oko 960 tona (specifičan otpor je 27dN/t).

Trenutno imamo situaciju da kada jedna 461 ne može da izvuče težak voz, pošalju još jednu 461 za potisak. Pošto je to snaga od 8,5MW (potiskivalica može koristiti do 70% snage vučne lokomotive), a podstanica je 7,5MW, ta prekomerna struja se desetostruko naplaćuje, eto zašto transport jednog kontejnera od 40 stopa Beograd - Bar košta 600evra.

Sa usponom do 1,8% (koliko je kroz celu Srbiju) sa istim lokomotivama moguće je povući za oko 30% više bruta, te je samim tim toliko i veća prevozna moć, te ekonomičnost eksploatacije.

To sve je i razlog više da i u samoj Hrvatskoj podhitno, ili osposobe Unsku prugu (trenutno najpovoljniju i najnekorišćeniju prugu kroz Dinarske planine) ili izgrade povoljniju trasu Riječke pruge.

gishko

September 7th, 2011, 11:46 PM

Пронашао сам један видео новог ДМВ-а из Русије, док је стајао на железничкој станици у Суботици (извињавам се ако је већ неко окачио)
Видео можете погледати на овом сајту:
http://www.zeleznickicvorsubotica.com/

Al3XaNd4R

September 8th, 2011, 01:46 AM

MareCar

September 8th, 2011, 05:23 AM

Izgleda da Rusi imaju novog konja (EMV) za trku, redizajn voza ED4, mislim da je Mare ranije negde kacio slike tog voza.

http://train-photo.ru/data/media/90/DPP_4476_copy.jpg

http://train-photo.ru/data/media/90/DPP_4475_copy.jpg

http://train-photo.ru

Ne, ja sam kacio slike ED4MKM, ovo na slici je ED4M.

Evo kako izgleda ED4MKM, kod njega su redizajnirali sve, ukljucujuci prozore sa strane i unutrasnjost:

http://pfoto-rzd.com/data/media/230/1_611.jpg

http://pfoto-rzd.com/data/media/230/ED4MKM-0155.jpg

http://css1.media.trainspo.com/uploads/photos/1024/kamensky-1313825981310.jpg

Rojsman

September 8th, 2011, 09:01 AM

To sve je i razlog više da i u samoj Hrvatskoj podhitno, ili osposobe Unsku prugu (trenutno najpovoljniju i najnekorišćeniju prugu kroz Dinarske planine) ili izgrade povoljniju trasu Riječke pruge.

Vidiš Unska pruga nije baš najpovoljnija kako svi misle. Največi usponi na toj pruzi u smijeru Knin-Martin Brod je 23 promila tj otpor pruge je 25 daN/t, a u smijeru Martin Brod-Knin je 20 promila sa otporom priuge 23 daN/t. Lička pruga (Oštarije-Knin) koja je paralela Unskoj ima največe uspone od 18 promila i otpor 22 daN/t što je manje od Unske pruge. Ustvari tu je problem u Dalmatinskoj pruzi (Knin-Split) gdje je 25promila i 29daN/t. Početak gradnje nizinske pruge Rijeka-Botovo još nije ni na vidiku jer država trenutno nema 4-5 milijardi eura za tu skupu prugu tako da će se ići na ulaganje 4 milijarde kuna u postoječu prugu i to na peglanje dijela trase, produživanje kolosjeka u kolodvorima kako bi mogli slagati duže vlakove, izmjena napona na 25kv, kupnja 15 modernih lokomotiva snage preko 6MW i to sve bi trebalo rezultirat povečanjem kapaciteta pruge sa 5mil tona godišnje na 15mil tona godišnje. Inaće evo varijante trase nove pruge Rijeka-Botovo(Mađarska granica) :
Zagreb-Karlovac-Skradnik
http://www.hznet.hr/vip-hleskovac
Dugo selo-Koprivnica-granica
http://www.hznet.hr/koridorv

vladygark

September 8th, 2011, 09:09 AM

Železnice ugrađuju stare pragove
(http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=09&dd=07&nav_id=540239)
Beograd -- Železnice Srbije zbog nedostatka para za nove pragove premeštaju stare sa slabo korišćenih koloseka i ugrađuju na koloseke koji se svakodnevno koriste.

:shifty:

suponik

September 8th, 2011, 09:37 AM

Pa zar u Srbiji ne postoji ni jedno preduzece koje se bavi ili se bavilo izradom drvenih pragova?Pa to nije uopste skupa proizvodnja, isjece se komad drveta, moze i losijeg kvaliteta, i impregnira.
Kod nas u CG je postojala jedna takva fabrika dugo godina, Impregnacija drveta Kolasin, oni su se bavili izradom drvenih pragova, drvenih stubova dalekovoda, itd.Ali su, nazalost, unistili ovu firmu, i sada sve to(zeljeznicke pragove) uvozimo iz Hrvatske.

Politikolog

September 8th, 2011, 10:06 AM

^^ Nije bas tako jednostavno i koristi se odredjeno drvo za prag... Ima fabrika u Srbiji i otvraju se nove ali se nema para!

direktor

September 8th, 2011, 10:49 AM

Zeljeznica ce pojestri samu sebe strasno a u makisu im je propalo oko 10 000 hilada komada prqagova koji su cekali da budu poslati na impregnaciju takodje imaju betonskih koje kude po srbiji koji javasluk strasno sve ih treba potjerati na ORU iz gumene zgrade da urade trasu nove dvokolosjecne pruge do obrenovca

Vucko

September 8th, 2011, 11:07 AM

direktor

September 8th, 2011, 11:31 AM

Bitno da je ona fabrika za proizvodnju pragova koju je otvorila kalanovicka u svilanjcu poslije mjesec dva zatvorena inace inetkop=DS=D.PETROVIC=Sabac

frakturator

September 8th, 2011, 05:33 PM

Za katastrofalno stanje može biti odgovoran samo vlasnik, a vlasnik je država i naravno onaj ko je vodi.
Pograšno je čak optuživati direktore i ,,one iz gumene zgrade" jer je i njih na to mesto postavio gazda.
Koliko je gazda nesposoban vidi se na svakom koraku, a ne samo na železnici.

Rail_Serbia

September 8th, 2011, 11:46 PM

A zna li ko zašto se red vožnje na našim željeznicama ne napiše po ovim sada realnim brzinama i vremenu koje treba određenom vozu da stigne od tačke A do tačke B.

Ovakvo stanje reda vožnje bi bilo donekle prihvatljivo da su vozovi počeli da kasne u poslednjih mjesec dva, ali ovi vozovi kasne ovoliko već više od 10 godina. Kog đavola i dan danas piše u redu vožnje da voz iz Beograda stiže u Podgoricu oko 7 i jedan oko 8 sati kad nema šanse da stignu ni jedan ni drugi prije 10.
И мени је било необично: како то да неки возово касне, малтене као да имају померени ред вожње? Међутим, упознавши се са онима који израђују ред вожње, и путујући у локомотивама сам ушао мало више у дубину проблема:
1. У пројекат реда вожње се уносе ограничења брзина, али не и лагане вожње. Иако је лагана вожња по дефиницији привремено ограничење брзине, у нашим условима по некад постаје трајно. На дотрајалим пругама се често дешавају дефекти, за чије се санирање не даје добољно пара, нити се располаже са довољно људства и механизације. Радници одржавања пруга су најниже образовани и плаћени радници, те најгоре синдикално организовани.
2. У условима дотрајале опреме, чести су кварови сигнално сигурносних уређаја. Примера ради, квар на путно-пружном прелазу производи 10 минута кашњења.
3. Честа је крађа ТТ каблова, делова СС уређаја, а починиоцима се, уколико буду ухапшени, обрачунава само крађа, не и штета због кашњења возова.
4. Већина машиновођа се не труди да надокнади кашњење, иако имају могућност прекорачења брзине за 5км/с.
I viđeh par stranica iza kako ste spominjali ukrštanje vozova i kako se to obavlja u stanici obavezno. Vozu iz Bara za Podgoricu i obrnuto (bio lokalni ili brzi ili poslovni) treba 1 sat i 15 minuta i to svi živi znaju jer je tako od kako koristim željeznicu (3-4 godine) minimum. I zašto onda piše da jedan voz iz Podgorice za Bar kreće nekih 10 minuta prije nego stigne u stanicu i onda stalno moramo da čekamo to ukrštanje, inače sam htio da pitam kad već imaju 2-3 kolosjeka na jednom dijelu pruge (4-5 kilometara) prema Baru od Podgorice (Elektrificirana) koja se svako malo ukrštaju, zar ne mogu ovi iz tornja kad vide da taj neki voz prođe taj dio gdje se ukrštaju dva kolosjeka da jednostavno da zeleno svjetlo drugom vozu i da se oni u pokretu mimoiđu?
Како сам тек делимично разумео питање одговорићу уопштено: Један од четири аксиома железничког саобраћаја је: На једном формираном путу вожње се може кретати само један воз. Заузетост пута вожње се аутоматски разрешава 90 секунди од наиласка воза на прву улазну скретницу. Отправник возова га може разрешити раније, али тек када се увери да се воз зауставио, и то правда у Саобраћајном дневнику. Такав систем постоји из безбедносних разлога, као и поделе одговорности у случају незгода, злу не требало.
I neđe sam jednom primjetio da kad lokalni čeka ovaj zakašnjeli sa prvenstvom prolaza, mora da prođe još bar 15 minuta prije nego lokalni nastavi put. Zašto?
Када се локални воз заустави у станици, брзи воз тек наступа на претходну деоницу пруге. Када претекне локалног, опет локални воз не може бити отпремљен док брзи не напусти наредну деоницу. То све резултира чекањем од 15-20 минута, зависно од тога колико су станице временски удаљене. Стога се тежи да се претицања локалних и укрштања брзих возова врше у већим местима, где се возови и иначе дуже задрже.

Код пруга са АПБ могуће је отпремити више узастопних возова, те претицање при добро организованом саобраћају може одузети само 5-6 минута. Барска пруга је највећим делом неповољна за АПБ.
I (hehehe) primjetih da kad prolaze vozovi (lokalni EMV) prolaze pored onih nekih trafostanica da se nešto resetuju. Zaleti se, utuli se, proleti pored trafo-stanice, i ponovo se upali i nastavi da juri.
Између две секције електровуче увек постоји нутрална зона, коју воз прелети са спуштеним пантографом.
I dalje neću, ali naši vozovi staju na neka mjesta, pomalo mi je to bizarno :D
Воз може стати у сред недођије због квара сигнала, путног прелаза, али и због чекања на улазном сигналу, када неки воз улази или излази из станице. У пут вожње улази и "пут претрчавања" заштитни пут 100-300 метара испред планираног места заустављања. Уколико се не може поставити на неки споредни колосек, блокира улазну скретницу на супротном крају станице. На Барској прузи врло мали број станица може примити воз, а да при том не блокира све остале вожње на станичном подручју. Проблем се може решити уградњом по 2 скретнице у свакој станици, али и изгадњом продужених станица за укрштање без заустављања.

Al3XaNd4R

September 9th, 2011, 12:53 AM

e hvala ti druze na odgovorima. vala odgonetnuo si neke stvari koje su me cijelog zivota interesovale :D

kad se vozim vozom toliko mi je dosadno da o svemu i svacemu razmisljam :D

MarioLa

September 9th, 2011, 10:50 AM

RailSerbia, samo jedno pitanje u vezi ovoga sto si odgovorio alexandru u vezi lokalnog voza koji ceka 15 min da ga pretekne voz viseg prioriteta.
Kad spominjes 'deonicu' pruge jeli mislis na dionicu signalnog podrucja ili dionicu izmedju dvije stanice. Ne mogu da vjerujem da voz mora proci 3 stanice da bi onaj u sredini (lokalni) toliko cekao. (ne mislim da ne vjerujem tebi nego mi malo smjesno). Koliko slobodnih dionica mora biti izmedju dva voza. Ja sam uvijek mislio da kad voz udje u zonu ona je crvena, kad udje u sljedecu signal se mijenja na narandzasto i kad udje u trecu zonu onda je prva zona zelena. Bar ovdje gdje ja zivim tako funkcionise sa gradskom zeljeznicom doduse zeljeznica je dvokolosjecna ali vozovi na svakom kolosjeku samo mogu ici u jednom pravcu pa je signalizacija dosta jednostavna na podrucjima van stanica.

Rail_Serbia

September 9th, 2011, 02:36 PM

Возови се могу отпремати у међустаничном, одјавном или блоковном размаку. На прузи Београд - Бар је углавном отпрема у међустаничном размаку, тако да следећи воз може бити отпремљен тек када наредна станица прими воз.
За отпрему у одјавном размаку је потребно да на отвореној прузи постоје службена места поседнута отправником, распутница или одјавница. Одјавнице постоје од Београд Главне до Раковице, и то је примитивно решење из доба парне вуче.
Отпрема у блоковном размаку је могућа уколико је пруга опремљена са АПБ (аутоматски пружни блок) или бројачима осовина. Код АПБ дужина једног блока је 1000-2500 метара, изузев код метро система, где може бити и краћа. Један блок између возова се увек оставља као штитни. Скоро сви наши тунели имају проблема са влагом, тако да је немогућа уградња АПБ. Бројачи осовина су јефтинији, али и непоузданији. Када је у питању пруга Београд - Бар, једино на делу од Београда до Ваљева би се могао уградити АПБ. Мислим да ће уградња АПБ бити услов за БГ:Воз за Лазаревац.

Двоколосечне пруге су посебна категорија, и на њима је могуће остварити веома велику пропусну моћ уколико се користе за само једну категорију возова. У мешовитом саобраћају, какав је код нас, могуће је отпремити по 8-10 возова на сат у једном правцу. Класичном сигналном техником са АПБ код метро система је могуће постићи слеђење возова сваких 1,5 минут, а савременим техникама заснованим на телекомуникацијама постижу се и интервали од 50 секунди (Јапанци), 45секунди (Руси), па чак само 35 секунди (Јужнокорејанци). Те технике не познајем, тако да их не могу описати.

Vucko

September 9th, 2011, 05:06 PM

Danas je vracen posle tri meseca sinobus na liniju Prokuplje-Nis :cheers:

suponik

September 9th, 2011, 07:24 PM

Rail_Serbia
Отпрема у блоковном размаку је могућа уколико је пруга опремљена са АПБ (аутоматски пружни блок) или бројачима осовина. Код АПБ дужина једног блока је 1000-2500 метара, изузев код метро система, где може бити и краћа. Један блок између возова се увек оставља као штитни. Скоро сви наши тунели имају проблема са влагом, тако да је немогућа уградња АПБ. Бројачи осовина су јефтинији, али и непоузданији. Када је у питању пруга Београд - Бар, једино на делу од Београда до Ваљева би се могао уградити АПБ. Мислим да ће уградња АПБ бити услов за БГ:Воз за Лазаревац.03.09.2011
Ugradnja novih pet sistema iz oblasti željezničke signalizacije završena

03.09.2011.god završena ugradnja pet sistema za kontrolu međustaničnog rastojanja primjenom senzora točka, na dijelu pruge od Podgorice do Bara, koja je počela 25.08.2011.godine. Vrijednost isporuke i montaže pet sistema, koja je ralizovana Ugovorom broj 2-5880 od 17.05.2011. godine iznosi 81.900,00 Eura.
Naime, ovdje se radi najsavremenijoj tehnologiji iz oblasti željezničke signalizacije kojom se zamjenjuje stari sistem sa brojačima osovina koji je bio podložan kvarovima i smetnjama i čestim intervencijama, što je imalo za posledicu zastoj u odvijanju željezničkog saobraćaja. Sa ugradnjom nove tehnologije, kvarovi i smetnje su svedeni na minimum, a samim tim se riješilo pitanje bezbjednog rukovanja sa komandnih pultova prilikom otpremanja vozova na međustaničnim rastojanima. To nije bio slučaj kod starog sistema sa brojačima osovina,a sa ugradnjom nove tehnologije postigli smo veliki doprinos bezbjednosti željezničkog saobraćaja. Na dijelu pruge B.Polje – Kolašin, već tri godine je instaliran novi sistem i funkcioniše bez greške.

U toku je tender kojim je planirana nabavka i montaža šest sistema koji će se ugraditi na dijelu pruge od Kolašina do Podgorice.

http://www.zicg.me/index-aktuelno.html#Miniranje 01.09.2011
www.zicg.me

gishko

September 10th, 2011, 05:54 PM

Vlada Vojvodine predložila je Vladi Srbije da dopuni Predlog zakona o železnici i preciznije uredi pitanje svojine nad železničkom infrastrukturom, tako da predvidi mogućnost da pokrajina bude vlasnik te infrastrukture i da njom upravlja.

Vlada Vojvodine predložila je i da se osnuje privredno društvo za upravljanje železničkom infrastrukturom koje bi trebalo da daje i saglasnost na visinu naknade za korišćenje železničke infrastrukture koja je u njegovoj svojini.

Potpredsednik Vlade Vojvodine Ištvan Pastor objasnio je da pokrajina može da preuzme upravljanje železničkom infrastrukturom na osnovu Zakona o nadležnostima Vojvodine.

Prema njegovim rečima, sem koridorsko-železničkog saobraćaja koji je od međunarodnog značaja, pokrajina može steći pravo svojine nad prugama koje su od regionalnog značaja a kojima može upravljati, organizovati prevoz i održavanje.
Skupština Srbije završila je raspravu u načelu o Predlogu zakona o železnici.

Vlada Vojvodine podnela je i predlog da se sednica Skupštine Vojvodine održi u ponedeljak 12. septembra, kako bi se na njoj raspravljalo o amandmanima na Predlog zakona o javnoj svojini.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/163129/Vojvodina-trazi-da-upravlja-svojom-zeleznicom

vladaopel

September 10th, 2011, 06:26 PM

Lokalnu zeleznicku infrastrukturu i treba da odrzava lokalna vlast, ali glavni pravci moraju da budu drzavni. Ali, znamo vec gde zivimo...

Vucko

September 11th, 2011, 02:58 PM

Majevčan

September 11th, 2011, 03:06 PM

:ohno:

Arnorian

September 12th, 2011, 10:54 AM

To su grobnice za bivše direktore ŽTP. Za faraone piramida.

Opustenooo

September 12th, 2011, 11:17 AM

Moze li neko da me podseti za sta sluzi ova piramida u savskoj?Takodje videh jos jednu u savskom amfiteatru sa druge strane pruge ka Savi.Optrilike na pola puta izmedju starog i novog zeleznickos mosta

http://www.dodaj.rs/f/2t/Hc/11kKsrxR/p9110088.jpg

Koliko me secanje sluzi, na beobuild-u u temi vezanoj za Savsku kada se radilo proshirenje su pomninjali, da mora da postoji tako nesto da li na svakoj vecoj stanici ili na odredjenom broju kilometera vec sam zaboravio. U slucaju da moraju da uniste ili sklone explozivne i opasne materije.

Vucko

September 12th, 2011, 11:31 AM

To su grobnice za bivše direktore ŽTP. Za faraone piramida.

Hahahahahaha!!!

Hvala kosmajac na odgovoru.

stormwatchforever

September 12th, 2011, 09:05 PM

Koliko me secanje sluzi, na beobuild-u u temi vezanoj za Savsku kada se radilo proshirenje su pomninjali, da mora da postoji tako nesto da li na svakoj vecoj stanici ili na odredjenom broju kilometera vec sam zaboravio. U slucaju da moraju da uniste ili sklone explozivne i opasne materije.

Zato su ovaj kontejner sto je i logicno stavili u najprometniju i najgustije naseljenu oblast.

boris90

September 13th, 2011, 07:16 AM

Čuo sam na TVu polovično da će danas ili sutra biti predstavljen novi voz valjda na stanici Beograd (valjda je to glavna ?), jel zna neko više o ovome ?

Vucko

September 13th, 2011, 10:24 AM

^^

"Železnice Srbije" u sredu, 14. septembra 2011. godine, u 12.00 sati, u železničkoj stanici Beograd promovisaće nov dizel-motorni voz, namenjen prevozu putnika u lokalnom i regionalnom saobraćaju.

Ovo je prva od ukupno dvanaest ugovorenih novih garnitura, koje će do kraja 2012. godine stići na srpske pruge.

Prvi put nakon tri decenije "Železnice Srbije" ugovorile su nabavku novih vozova. Reč je o dvanaest dizel-motornih vozova serije 711, čiju su nabavku srpske železnice ugovorile s ruskom kompanijom "Metrovagonmaš". Vrednost ovih dvanaest garnitura iznosi oko 43 miliona švajcarskih franaka.

Generalni direktor "Železnica Srbije" Milovan Marković, sa saradnicima, u prisustvu mnogobrojnih gostiju, promovisaće novi voz povodom 15. septembra – Dana železničara Srbije i 127. rođendana srpskih železnica.

boris90

September 13th, 2011, 11:26 AM

Stanica beograd je prokop jel :D ?

Vucko

September 13th, 2011, 11:36 AM

Ne,misle na glavnu zeleznicku stanicu.

Beograd-Centar je prokop :)

gishko

September 13th, 2011, 04:01 PM

Одлично, ја идем :)

Politikolog

September 14th, 2011, 02:03 PM

Razmisljao sam da pred kraj Septembra odradim jednu rutu u kojoj bi spojio lepo i interesantno - vozom da obidjem neke gradove u Srbiji na jedan dan i da provedem minimum 2 sata u jednom gradu koji zelim da posetim. E sad posto znam da put u Srbiji traje nekoliko dana a ne sati :lol: bio sam realan i opet nisam uspeo da uklopim a da ne ostanem ceo dana, skoro od svitanja pa do novog dana :nuts:

Plan 1 Vojvodina: da obidjem Suboticu, Sombor i eventualno Novi Sad ili Sremske Karlovce, hteo sam i Vrsac i Zrenjanin ali je jedino moguce Zrenjanin...

a) Beograd - Subotica - Sombor - Vrbas - Novi Sad - Beograd
morao bih da krenem u 6:46 ujutru (Avalom) i imao bih oko 3 sata u Subotici, u 14:30h imam voz za Sombor u kome bi bio isto oko 3 sata i onda nazad kuci via Vrbas u 19:06 pa do Novog Sada u 21:01h i kroz 40 min (ako ne bude kasnio ili ako uopste ide) poslednji voz za Beograd koji je u BG-u u 00:07h - znaci za ceo dan bi obisao 2 grada :ohno:

b) Beograd - Vrbas - Sombor - Subotica - Novi Sad - Beograd
krenuo bi u 8:25 do Vrbasa, da bih uvatio voz u 12:20 za Sombor, imao bih oko 3 sata u Somboru a u Subotici bi bio u 18:22 a voz za Novi Sad mi krece u 19:20h i u NS-u je u 21:40h i poslednji voz za Beograd u 22:27 i u BG-u je u 00:07h :nuts:

Plan 2 Centralna/Zapadna Srbija:

Hteo sam da obidjem Uzice, Kraljevo, Kragujevac medjutim iz Uzica nema vozova za Kraljevo vec iz Pozege, u Kraljevu bi bio oko 1 sat, u Kragujevcu 1 min u 16:40h :lol: koliko voz ceka na stanici jer nemam posle voz za kuci...

Plan 3 Juzna Srbija Nis, Jagodina, Pirot, Zajecar

a) da bih posetio Jagodinu morao bih da krenem u 3:10h (sumnjam da taj voz ide), onda bih imao voz za Nis u 10:25h i iz Nisa ne bi mogao nista da obidjem i imao bih uvece voz za Beograd u 23:45 (ide posto je medjunarodni :banana:)

b) Samo Nis i Zajecar
takodje voz u 3:10h i u Nisu bih imao sat vremena pa voz u 10:15h za Zajecar, u Zajecar bih stigao u pola 2 i u 15:05h imam voz nazad za Nis koji stize oko 18h u Nis i celo vece do voza za Beograd u 23:45h :crazy:

Na kraju cu verovatno obici Plan 1 pod a) ili vrlo verovatno tj moguce samo 1 grad :bash:

gishko

September 14th, 2011, 03:20 PM

Занимљиви планови Politikolog :) Бар за нас који волимо железницу :)
Што се тиче Плана 3 под б) Возио сам се возом који иде из Зајечара за Ниш (Швеђанка) и ишао је поприлично споро, док је у повратку милио 15 km/h :ohno:

Него, што се тиче презентације новог воза :) Био сам на железничкој у почетку, али није се могло прићи од новинара, па сам се вратио око 13:40 и успео сам да уђем унутра. Могу вам рећи да уживо изгледа 30 000х боље него на сликама... Ентеријер је феноменалан, постоји и место за бицикл ;) седишта су доста квалитетнија него што смо мислили (материјал којим су пресвучена не изгледа слабо као на сликама). Постоји у путничком простору и мали интерфон помоћу кога је могуће разговарати са машиновођом. Прозори су мало затамњени, дисплеји су читки и видљиви, WC је модеран и прилагођен је инвалидима. Не постоје врата између модула (све је у једној целини)... Извините, али слике немам :(

Е сада, једино ми је парало очи фарбање. Некако су га лоше офарбали, нису га најбоље заштитили прозоре, гума око њих је мало префарбана тако да воз подсећа као да је изашао са ремонта а не директно из производње...

CrazySerb

September 14th, 2011, 03:56 PM

Predstavljanje prvog od 12 dizel vozova iz Rusije koji će biti isporučeni Srbiji do kraja 2012

RfBXvMoMOgw

Od ruskog kredita još 25 novih vozova
Tanjug | 14. septembar 2011. 14:23

Od sredstava ruskog kredita za razvoj železničke infrastrukture u Srbiji najverovatnije će biti kupljeno od kompanije Metrovagonmaš, pored ugovorenih 12, još 25 novih dizel-motornih vozova

BEOGRAD - Od sredstava ruskog kredita za razvoj železničke infrastrukture u Srbiji najverovatnije će biti kupljeno od kompanije Metrovagonmaš, pored ugovorenih 12, još 25 novih dizel-motornih vozova, najavili su danas u Beogradu predstavnici Ministarstva za infrastrukturu i energetiku i Železnica Srbije.

Na beogradskoj železničkoj stanici prilikom predstavljanja prvog od 12 dizel vozova iz Rusije koji će biti isporučeni Srbiji do kraja 2012, pomoćnik ministra za infrastrukturu Dejan Lasica je kazao da će, zajedno sa postojećim i predstojećim nabavkama 25 elektromotornih vozova i 15 višesistemskih lokomotiva, Železnice Srbije u naredne dve-tri godine više nego udvostručiti vozna sredstva u putničkom saobraćaju.

Predstavljanje ruskog voza usledilo je uoči Dana železničara Srbije 15. septembra, 127. rođendana srpskih železnica, kao i puštanja u saobraćaj prve prve pruge u Srbiji između Beograda i Niša 1884. godine.

Prvi ruski dizel-motorni voz se sada testira i trebalo bi do kraja 2011. da bude uključen u saobraćaj.

Vlada Srbije i srpske železnice privode kraju pregovore da od ruskog kredita u iznosu od 800 miliona dolara bude izdvojeno oko 100 miliona za nabavku još 25 najmodernijih dizel vozova, za lokalni i regionalni saobraćaj na neelektrificiranim prugama.

Ambasador Ruske Federacije Aleksandar Konuzin je rekao da ta zemlja ima mogućnosti i da je spremna da pomogne razvoju železnica u Srbiji ali da od ovdašnjih institucija zavisi kako će to iskoristiti.

Ambasador Konuzin je istakao da ti vozovi nisu samo ruski proizvod, kao i da predstavljaju dobar primer kako evropski proizvođači mogu objedinjeni da dođu na srpsko tržište.

Dizel-motorni vozovi "Metrovagonmaša" imaju "Mercedesov" motor, "Fojtov" menjač, "Knorove" kočnice i druge komponente najpoznatijih svetskih proizvođača, 120 mesta za sedenje, 126 mesta za stajanje, kamere, klimu, sistem za kontrolu, upravljanje i dijagnostiku, toalet koji je prilagođen i osobama sa posebnim potrebama, a na srpskim prugama će se kretati brzinom do 120 kilometara na čas.

Geneneralni direktor Železnica Srbije Milovan Marković je na predstavljanju ruskog voza rekao je da Vlada Srbije podržava železnice u njenoj modernizaciji.

Generalni direktor Marković je rekao da su tokom 2011. otvorena dva gradilišta na izgradnji mosta na železničkom Koridoru 10 kod Ćuprije i novog "Žeželjevog mosta" u Novom Sadu, da su srpske železnice počele da funkcionišu kao akcionarsko društvo i da bi do kraja godine trebalo da bude završeno osnivanje četiri zavisna preduzeća.

Železnice Srbije i ruska kompanija "Metrovagonmaš" potpisali su 2010. ugovore o kupovini 12 novih vozova iz kredita međunarodne železničke banke "Eurofime" od 43 miliona švajcarskih franaka.

Cena jednog voza iznosi oko 3,4 miliona švajcarskih franaka, a uz vozove će biti isporučeni i rezervni delovi, alat i oprema za održavanje, potrošni materijal i dokumentacija u vrednosti od 2,5 miliona švajcarskih franaka.

"Metrovagonmaš", kao deo "Transmaš" holdinga, izabran je kao najpovoljniji na međunarodnom tenderu, a za nabavku dizel-motornih vozova javile su se četiri velike evropske kompanije: "CAF" iz Španije, "ŽOS Vrutky" iz Slovačke, "Metrovagonmaš" i "Gredelj" iz Hrvatske.

Predstavnik "Metrovagonmaša" Suhrad Mahmudov je predložio da ta serija vozova bude nazvana po velikom srpskom naučniku Nikoli Tesli.

Građani mogu danas do 18 časova da obiđu novi dizel-motorni voz iz Rusije na prvom levom koloseku beogradske železničke stanice.

http://www.novosti.rs/upload/images/2011//09/1409j/eko-voz.jpg

:cheers:

djordjebg

September 14th, 2011, 04:07 PM

pored promocije vazniji momenat je najva za jos 25 ovakvih vozova, te ce potrebe svih regiona verovatno biti podmirene, a vozni park znacajno poboljsan

gishko

September 14th, 2011, 04:10 PM

Нисам знао да су најавили нових 25... Зар није у почетку најављено више од 25 :?

Politikolog

September 14th, 2011, 04:18 PM

Занимљиви планови Politikolog :) Бар за нас који волимо железницу :)
Што се тиче Плана 3 под б) Возио сам се возом који иде из Зајечара за Ниш (Швеђанка) и ишао је поприлично споро, док је у повратку милио 15 km/h :ohno:

Cuti dobro da je isao uopste :lol: regularna brzina izmedju Nisa i Knjazevca je 40km/h a ko zna koliko ima laganih voznji...

@ djordjebg otkud ti info o 25 novih dizela? Verovatno si pomesao sa 25 novih EMV ciji tender treba da se privede kraju, dok se o nabavci novih DMV jedino culo od nasih da zele da se Ruski kredit preusmeri za ovo, ali dosad nista konkretno! Jedino ako danas nije postignut neki dogovor...

edit: sad videh tekst ali takodje nasa zelja videcemo sta ce Rusi da kazu - po meni malo verovatno...

CrazySerb :applause:

Vucko

September 14th, 2011, 04:24 PM

Dobar ovaj medjugradski tramvaj :cheers:

prolaznikSRB

September 14th, 2011, 04:44 PM

Трамвај иде на струју.

Vucko

September 14th, 2011, 05:01 PM

A da.Onda sinobus :D

Evo i jos slika

http://www.b92.net/putovanja/vesti.php?yyyy=2011&mm=09&dd=14&nav_id=541903

oroborus

September 14th, 2011, 05:35 PM

Plan 3 Juzna Srbija Nis, Jagodina, Pirot, Zajecar

a) da bih posetio Jagodinu morao bih da krenem u 3:10h (sumnjam da taj voz ide), onda bih imao voz za Nis u 10:25h i iz Nisa ne bi mogao nista da obidjem i imao bih uvece voz za Beograd u 23:45 (ide posto je medjunarodni :banana:)

ide, ja išao njime za Niš pre 2 meseca ;)

Opustenooo

September 14th, 2011, 06:21 PM

:) koliko je bilo tesko da se zategne materijal na sedistima u novom vozu? :)

Singidunum

September 14th, 2011, 06:27 PM

A voz obilaze ruski ambasador i Baki Anđelković :hilarious

Bez_imena

September 14th, 2011, 06:43 PM

Bilo bi dobro da 25 novih vozova bude od CAF-a :)

MareCar

September 14th, 2011, 06:52 PM

:) koliko je bilo tesko da se zategne materijal na sedistima u novom vozu? :)

Bas to sam i ja vec dva puta rekao. Izgleda da to niko ne vidi, al videt ce kad se izvuce jos vise i celo sediste izgleda tako...

Vucko

September 14th, 2011, 06:57 PM

Iskreno,ja bih 25 elektricnih vozova uzeo od rusa,samo zato sto su robustni,sve ostalo ce da razvali nasa bagra a i odrzavanje zeleznica je uzasno.

stormwatchforever

September 14th, 2011, 07:51 PM

Robusni jesu, ali nase pruge nisu za robusnost nego za light rail :D :D :D :D :D

vladygark

September 15th, 2011, 02:59 PM

Po mom neskromnom misljenju nabavka nove partije dizelki uopste ne treba da bude prioritet za Zeleznicu. Nije mi jasno koji je smisao nabavke novih vozova u situaciji kada je bazicna infrastruktura u tako jadnom stanju. Kao da je Zeleznica svesno pobrkala redosled prioriteta koji bi trebalo da ide: remont infrastrukture na glavnim putnim pravcima - nabavka EMV - nabavka DMV.

Ovako izgleda kao da Zeleznica pokusava da konkurise autobuskim prevoznicima na lokalnim i regionalnim rutama, sto je u danom momentu sasvim nepotrebno. Reklo bi se da je novih 25 DMV iz Rusije potrebnije Zeleznici nego saobracajnom sistemu Srbije. Dolazi se u apsurdnu situaciju da neefikasni drzavni monopolista koji konstantno pravi gubitke (i u kojem kako izgleda glavnu rec vodi provereni ekspert, iskusan i uman covek krupnog kalibra kao sto je Baki Andjelkovic) konkurise produktivnom i zdravom delu privrede u obliku privatnih autobuskih prevoznika.

Zeleznica bi trebalo da se fokusira pre svega na teretni saobracaj, gde je poslovanje firme bolje, i na putnicki saobracaj na Koridoru 10, sto podrazumeva nabavku novih EMV ali pre svega sanaciju infrastrukture i elektrifikaciju pravca Nis-Dimitrovgrad. Ovako izgleda kao da je firma napravila gresku u koracima. U suprotnom firma u kojoj prema izjavi jednog bivseg ministra "vise nema sta da se ukrade" (!) ce nastaviti da opterecuje ekonomski sistem Srbije.

Ako se 100 miliona iz ruskog kredita iskoristi za obnovu voznog parka umesto za remont infrastrukture bice to dobra vest za sve ljude koji imaju tu nesrecu da rade u Zeleznici u uopste za sve ljubitelje zeleznice kao takve, ali to nece koristiti saobracajnom sistemu Srbije, a ekonomiji bi moglo da nanese i dodatne stete. :no:

Politikolog

September 16th, 2011, 12:06 AM

Hvala na info oroborus :okay:

oroborus

September 16th, 2011, 12:14 AM

:cheers:

frakturator

September 16th, 2011, 10:14 AM

Po mom neskromnom misljenju nabavka nove partije dizelki uopste ne treba da bude prioritet za Zeleznicu. Nije mi jasno koji je smisao nabavke novih vozova u situaciji kada je bazicna infrastruktura u tako jadnom stanju.

Ne mogu da se složim sa ovim.

Iako je činjenica da su pruge u jadnom stanju železnice trenutno ne respolažu prevoznim sredstvima.

Ukoliko se ne bi bilo novih vozova ugasio bi se i saobraćaj, jer jednostavno nema šta da vozi prugama.
Pruge bez vozova bi jednostavno bile ugašene bez velike nade da se ponovo uspostave.
Kada bi se krenulo samo u obnavljanje infrastrukture, bez nabavke novih vozila, čak i da se pruge dovedu do perfekcije opet bi bile bez saobraćaja.

Čak i ovako generalno jadne pruge imaju veliki broj potencijalnih putnika, a i kvalitet pruga nije svuda isti.
Neki pravci su solidnog stanja infrastrukture ali na njima nema saobraćaja jer nema raspoloživih voznih sredstava.

Recimo pruga Vršac - Pančevo - Beograd je jedna od takvih. Nema saobraćaja, a pruga je za naše uslove dobra i uglavnom dopušta brzinu od 100 km/h. Za ovaj pravac ne postoji voz koji bi vozio.

Takođe postoje i pruge gde je lošije stanje infrastrukture ali ima dosta zainteresovanih putnika.
Tako npr. postojeći dizel vozovi na pruzi Novi Sad - Sombor ( koja i nije tako loša ) su puni, a prevezenih putnika bi bilo i više kada bi postojalo više polazaka.

Takođe treba imati u vidu da su ovo vozovi prvenstveno za lokalni saobraćaj gde putnici uglavnom putuju na kraćim relacijama ( 20, 30 km ili više od toga ) pa vreme putovanja voza u odnosu na lokalne autobuse nije mnogo duže jer su u pitanj kratke relacije.
Brzina vozova od 40 ili 60 km/h je takođe vrlo slična brzini lokalnih autobusa koji se kreću ograničenom brzinom kroz naselja uz semafore, brojna zaustavljanja, gužvu kroz naselja.
Cena karte takođe ide u prilog voza.

Primer pruga Zrenjanin - Pančevo koja nije u najbolem stanju, a osim što povezuje ova dva grada prolazi i kroz veći broj velikih sela koja imaju između 5 i 10 hiljada stanovnika ( Kačarevo, Crepaja, Debeljača i Kovačica su manje od 30 km od Pančeva na koje su upućeni ). Ovi ljudi su orijentisani na ova dva grada ( posao, obrazovalje, zdravstvo, administracija, kultura, zabava, porodične veze.. ) i voz bi bio vrlo atraktivan kao uostalom što je bio i ranije dok ih je bilo i dok su bili pouzdani.

Za ove kraće relacije osnovni razlog koji odbija putnike od voza je nepouzdanost, a ne brzine.

Pod tim mislim da putnik nije siguran da će voz koji čeka doći na stanicu, jer ukoliko se desi bilo kakav kvar na vozu koji vozi određenu liniju zamene nema. Čak nije potrebno da bude kvar pa i ukoliko je voz na redovnom pregledu nema šta da pokrije njegove polaske.

Da ne dužim više suština je da železnica nema vozove. Sve vozovi koji su nabavljeni pre više decenija su izraubovani i suva drenovina se više ne može cediti. I ono malo vozova koji su još u saobraćaju se raspadaju i bliži se momenat kada se više neće moći reanimirati.

Nabavka novih vozila je neophodna!

Pruge ma koliko jadne bile ništa ne vrede bez vozova, a i kakvo god da je stanje infrastrukture ima više zainteresovanih putnika i robe nego što železnica može da opsluži.

Još jednu stvar treba imati u vidu kada se daje ocena o ovim vozovima.
Ovo su vozovi za lokalni ( eventualno da kažemo regionalni ) saobraćaj na neelektrifikovanim prugama koje uglavnom ne pripadaju magistralnim železničkim pravcima.
Svako poređenje ovih vozova i pruga sa nekim brzim prugama i vozovima u inostranstvu nema nikakvog smisla. To su pojmovi koji nisu za poređenje.

Sve ovo gore navedeno važi i za teretni saobraćaj i stanje sa lokomotivama i vagonima.

Izvinjavam se na dugom postu.

frakturator

September 16th, 2011, 10:15 AM

Ponavljam spisak pruga koji sam ranije napravio da se vidi koliko vozila fali za neelektrifikovane pruge.
Treba imati da i one pruge koje imaju putnički saobraćaj on nije dovoljan i jedva da opstaje.

Spisak obuhvata neelektrifikovane pruge na kojima bi teretski mogle da saobraćaju nove garniture.
Linije sam podelio po železničkim čvorovima.
Ukoliko je moguća relacija između dva čvora liniju ću navesti samo u jednom, a garniture za tu liniju mogu biti stacionirane u jednom ( ili oba ) čvora.
Svaka od navedenih linija može biti i kraća.
U zagradama je trenutno stanje.

SOMBOR

Sombor – Subotica
Sombor – Vrbas
Sombor – Odžaci - Novi Sad
Sombor – Apatin ( nema saobraćaja – loša pruga)
Na pruzi Sombor – Novi Sad postoje i dva kraka sada bez putničkog saobraćaja ka Baču ( od Karavukova ) i Bačkoj Palanci ( od Gajdobre )

SUBOTICA

Subotica – Horgoš - Kanjiža
Subotica – Senta – Banatsko Miloševo ( i dalje ka Kikindu ili Zrenjanin )

ZRENJANIN ( KIKINDA )

Zrenjanin – Novi Bečej – Banatsko Miloševo – Kikinda
( Kikinda - ) Zrenjanin – Orlovat – Pančevo – Beograd
Zrenjanin – Sečanj ( nema putničkog saobraćaja – nema čime da se vozi )

VRŠAC

Vršac – Pančevo – Beograd ( nema putničkog saobraćaja – nema šta da vozi )
Vršac – Bela Crkva ( nema saobraćaja - loša pruga )

NOVI SAD

Novi Sad – Bečej ( nema saobraćaja loša pruga i nema čime da se vozi )
Novi Sad – Titel – Orlovat – ( Zrenjanin ) ( nema putničkog saobraćaja – nema čime da se vozi )

ŠID

Šid - Sremska Rača - Bijeljina ( nema saobraćaja loša pruga i nema čime da se vozi )

RUMA

Ruma – Šabac – Loznica ( - Mali Zvornik ) ( od Šapca do M. Zvornika nema putničkog saobraćaja nema čime da se vozi )

ZAJEČAR

Zaječar – Bor – Majdanpek – Požarevac – Beograd ( sada celu relaciju vozi Šveđanka sa jednim polaskom jer nema lokomotiva i vagona za klasičan voz )
Zaječar – Negotin – Prahovo
Zaječar – Knjaževac - Niš

LAPOVO

( Lapovo - ) Markovac – Svilajnac - Resavica ( nema putničkog saobraćaja – nema čime da se vozi )

KRALJEVO

Kraljevo – Kragujevac – Lapovo
Kraljevo – Raška – Zvečan
Kraljevo – Kruševac – Stalać ( nema saobračaja – raspala se pruga )

NIŠ

Niš – Pirot – Dimitrovgrad ( nema putničkog saobraćaja – nema šta da vozi )
Niš – Prokuplje – Kuršumlija – Kosanička Rača ( nema putničkog saobraćaja – nema šta da vozi )

suponik

September 16th, 2011, 10:52 AM

Da li bi tih dodatnih 25 garnitura DMV koji bi se uzeli isto od Rusa, uz ovih 12 vec narucenih, moglo nekako da "podkrpi" potrebe Srbije za putnicki saobracaj na neelektrificiranim prugama?
To mu ukupno dodje 37 komada dvodjelnih DMV.

direktor

September 16th, 2011, 11:09 AM

Uz velku zelju volju i sredstva da se osposobi 10 makosa +10 svedja +12novih + 26 koje ce biti narucene i sinobuse za rezervu moglo bi se napravi solidan putnicki saobracaj

sallae2

September 16th, 2011, 03:55 PM

Isti spisak kao iznad, jedino što su plavom bojom naglašene pruge gde bi dobro došle nove garniture

(mislim da od nedavno opet ide voz od Niša prema Prokuplju)

Ponavljam spisak pruga koji sam ranije napravio da se vidi koliko vozila fali za neelektrifikovane pruge.
Treba imati da i one pruge koje imaju putnički saobraćaj on nije dovoljan i jedva da opstaje.

Spisak obuhvata neelektrifikovane pruge na kojima bi teretski mogle da saobraćaju nove garniture.
Linije sam podelio po železničkim čvorovima.
Ukoliko je moguća relacija između dva čvora liniju ću navesti samo u jednom, a garniture za tu liniju mogu biti stacionirane u jednom (ili oba) čvora.
Svaka od navedenih linija može biti i kraća.
U zagradama je trenutno stanje.

SOMBOR

Sombor – Subotica
Sombor – Vrbas
Sombor – Odžaci - Novi Sad
Sombor – Apatin (nema saobraćaja – loša pruga)
Na pruzi Sombor – Novi Sad postoje i dva kraka sada bez putničkog saobraćaja ka Baču (od Karavukova) i Bačkoj Palanci (od Gajdobre)

SUBOTICA

Subotica – Horgoš - Kanjiža
Subotica – Senta – Banatsko Miloševo (i dalje ka Kikindi ili Zrenjaninu)

ZRENJANIN (KIKINDA)

Zrenjanin – Novi Bečej – Banatsko Miloševo – Kikinda
(Kikinda -) Zrenjanin – Orlovat – Pančevo – Beograd
Zrenjanin – Sečanj (nema putničkog saobraćaja – nema čime da se vozi)

VRŠAC

Vršac – Pančevo – Beograd (nema putničkog saobraćaja – nema šta da vozi)
Vršac – Bela Crkva (nema saobraćaja - loša pruga)

NOVI SAD

Novi Sad – Bečej (nema saobraćaja loša pruga i nema čime da se vozi)
Novi Sad – Titel – Orlovat – (Zrenjanin) (nema putničkog saobraćaja – nema čime da se vozi)

ŠID

Šid - Sremska Rača - Bijeljina (nema saobraćaja loša pruga i nema čime da se vozi)

RUMA

Ruma – Šabac – Loznica (- Mali Zvornik) (od Šapca do M. Zvornika nema putničkog saobraćaja nema čime da se vozi)

ZAJEČAR

Zaječar – Bor – Majdanpek – Požarevac – Beograd (sada celu relaciju vozi Šveđanka sa jednim polaskom jer nema lokomotiva i vagona za klasičan voz)
Zaječar – Negotin – Prahovo
Zaječar – Knjaževac - Niš

LAPOVO

(Lapovo -) Markovac – Svilajnac - Resavica (nema putničkog saobraćaja – nema čime da se vozi)

KRALJEVO

Kraljevo – Kragujevac – Lapovo
Kraljevo – Raška – Zvečan
Kraljevo – Kruševac – Stalać (nema saobračaja – raspala se pruga)

NIŠ

Niš – Pirot – Dimitrovgrad (nema putničkog saobraćaja – nema šta da vozi)
Niš – Prokuplje – Kuršumlija – Kosanička Rača (nema putničkog saobraćaja – nema šta da vozi)