Градске новости за Београд

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/df/Small_Coat_of_Arms_Belgrade.svg/420px-Small_Coat_of_Arms_Belgrade.svg.png

Петак, 24. април 2009.

Подводним чишћењем Савског језера почиње акција „Очистимо Србију”

Подводним чишћењем Савског језера сутра ће на Ади Циганлији почети акција „Очистимо Србију”, а истовремено ће бити обележен и Дан планете Земље. Акција ће почети у подне код судијског торња, а присуствоваће јој министар за заштиту животне средине Оливер Дулић, градски секретар за заштиту животне средине Горан Триван и председник Олимпијског комитета Србије Владе Дивац.

Језеро ће чистити 50 ронилаца, чланова Савеза ронилаца Србије, Ронилачког клуба „Калипсо”, Клуба подводних активности „Београд” и МУП-а Србије.

Započeti projekti mogli bi da stanu
Autor: Dragana Krstić | Foto:FoNet | 06.05.2009. - 07:52

Započeti projekti će stati, gradski prevoz bi mogao da poskupi, a neizvesne će biti i postojeće mere socijalne zaštite ukoliko se transfer novca iz republičkog budžeta Beogradu, smanji za više od sedam milijardi, upozorio je juče gradonačelnik Dragan Đilas.

Iako se očekivalo da Komisija za finansiranje lokalnih samouprava, koja će odrediti koliko će koji grad ili opština dobiti novca iz republičkog budžeta zaseda juče, to se nije dogodilo. Kako „Blic“ saznaje kao mogući datum sastanka pominje se idući utorak.

- Beograd je stajao decenijama i godinama. Mi smo ga pokrenuli. Ove mere vratile bi grad u stanje mirovanja, a započeti projekti ne bi mogli da se završe - rekao je Đilas.
Prema njegovim rečima, od ukupnih sredstava u budžet Srbije iz Beograda slije se od 45 do 50 odsto, a Beogradu se vrati 27 odsto sredstava.
- Spremni smo da pomognemo Srbiji, ali sadašnja ideja da se Beogradu skine više od sedam milijardi dinara znači da bi Beograd dobio 16 odsto para koje se (u njemu) naprave, što je nerealno - ocenio je Đilas.
On je objasnio, da je predlog Beograda da se poštuje zakon koji postoji, odnosno da umanjenje troškova ide linearno. Tako bi se Beogradu suma iz republičkog budžeta smanjila za 4,1 milijardu, pa bi prestonica dobila 7 milijardi, što je za gradske vlasti jedino prihvatljivo. Zatim bi, rekao je Đilas, Beograd izdvojio 500 miliona dinara za najsiromašnije opštine u Srbiji, kao što su Crna trava i Bojnik. On je naglasio, da nije nikakav problem da Beograd izdvoji novac za najsiromašnije ali da Beograđani moraju da znaju koliko iz njihovog džepa ide tamo gde, kako je naveo, zaista nema dovoljno.
- Nemojte da imamo situaciju da u Leskovcu sa 200.000 stanovnika ima 700 zaposlenih u administraciji, a Novi Beograd koji ima duplo više stanovnika ima 200 zaposlenih - rekao je Đilas.
Povodom smanjenja transfera novca lokalnim samoupravama Đilas je pre dva dana razgovarao i sa ministarkom finansija Dianom Dragutinović, a juče je trebalo da se sastane i sa predsednikom Borisom Tadićem i premijerom Mirkom Cvetkovićem.
Rebalansom budžeta, ukupan godišnji iznos nenamenskog transfera koji se raspoređuje lokalnim samoupravama, smanjen je za 15 milijardi, pa će gradovi i opštine umesto 40,7 od države dobiti 25,7 milijardi dinara. Pre umanjenja bilo je predviđeno da Beograd dobije 11,1 milijardu dinara.

Zaustaviti privatizaciju poljoprivrednih preduzeća
Gradonačelnik Beograda obećao je juče prilikom obilaska Poljoprivrednog kombinata Beograd u Padinskoj skeli da će učiniti sve da ovaj kombinat i druga poljoprivredna preduzeća stanu na noge i postanu profitabilna. Kao prvi korak na tom putu naveo je zaustavljanje privatizacije. On je kazao da je juče uputio dopis Agenciji za privatizaciju uz saglasnost Ministarstva poljoprivrede s predlogom da se PIK Zemun, kao veliki subjekt koji koristi više od 3.000 hektara, pripoji PKB - u i da se na osnovu toga zaustavi privatizacija. Đilas je ocenio da bi većina odnih, koji bi danas kupili to zemljište želela od njega da naprave građevinsko zemljište.
- Grad ne može da stane sa razvojem ali možemo da se borimo za svaki hektar zemljišta u Luci „Beograd“ i da sprečimo da kroz PIK Zemun opet dobijemo novu Luku „Beograd“ za godinu-dve dana i zahtev da se menja urbanistički plan - rekao je Đilas i dodao da će sledeće nedelje inicirati sastanak sa predstavnicima resornih ministarstava kako bi se uradilo nešto konkretno za PKB, PIK Zemun, plantaže u Grockoj i kombinat „Dragan Marković”.

Očistićemo rugla do Univerzijade
Autor: E. B. | Foto:S. Maričić | 13.05.2009. - 10:08
Dragan ĐilasNakon pisanja „Blica“ o najvećim ruglima u gradu koja bi se uz malo truda mogla srediti do Univerzijade, gradonačelnik Dragan Đilas poslao je pismo redakciji našeg lista u kojem se zahvaljuje na dobronamernim savetima i kaže da je zahtevao brzu reakciju nadležnih.

Đilas je obećao da će sva rugla koja je „Blic“ naveo biti sređena i objasnio šta će se konkretno raditi na ovim mestima.

ČUMIĆEVO SOKAČE
- Najpre će „Gradska čistoća“ vanredno očistiti čitav pasaž, a onda će rad komunalnih inspektora na terenu biti pojačan ne bi li nesavesne vlasnike lokala još jednom upozorili na njihove obaveze pre nego što inspektori počnu sa kažnjavanjem, navodi gradonačelnik Đilas u pismu „Blicu“.


ZELENI VENAC
- Ovaj prolaz će takođe biti „na meti“ inspektora i „Gradske čistoće“, a narednih dana kako sam zatražio, biće i vanredno okrečen kako bi lepše izgledao. Isto važi i za prolaz između Terazija i Balkanske ulice, kaže gradonačelnik.

TERAZIJSKA TERASA
- Direktor „Zelenila“ me je obavestio, a to je izjavio i za Vaš list, da će do Univerzijade biti popravljene sve staze, zasađeno cveće i sređeno drveće i klupe. Temeljna rekonstrukcija planirana je za jesen.

PLAC KOD NARODNE BANKE
- Radnici „Gradske čistoće narednih dana očistiće ovo smetlište, a „Zelenilo“ pokositi travu. Kao Gradonačelnika Beograda, ne zanima me ko je vlasnik. Ta površina najpre mora biti dovedena u red, a onda će za nju odgovarati oni u čijem je vlasništvu i imaće zadatak da je drže čistom. U suprotnom, inspekcija će uraditi svoj deo posla, zapretio je gradonačelnik.

DEPONIJA KOD „MARAKANE“
- Takođe će pod hitno biti očišćena. Baš kao i navedeni nered u Bulevaru oslobođenja i oko Tašmajdana.

PLATO ISPRED DOMA NARODNE SKUPŠTINE
- Potpuno ste u pravu da je i ovo ružna slika koju na žalost šalju naši poslanici. Za njih je planirano parkiranje u garaži u Masarikovoj ulici, ali je pojedincima očigledno nezamislivo da prošetaju 500 metara. Mi ćemo preko našeg preduzeća „Parking servis“ pokušati da rešimo navedeni problem, a nadam se da ćemo naići na saradnju saobraćajne policije. Odgovor koji ste dobili da to nije prekršaj (i pored priznanja da je to površina na kojoj je zabranjeno parkiranje) me je šokirao. Narodni poslanici bi morali da daju dobar primer, a ovo mi ne izgleda tako, kaže Đilas.

PLATO U SREMSKOJ
- Ovaj prostor će biti očišćen, a da bi izbegli parkiranje narednih dana biće postavljeni stubići koji će sprečiti naše nesavesne sugrađane u toj nameri - navodi na kraju pisma „Blicu“ gradonačelnik Dragan Đilas.
Zahvaljujemo se gradonačelniku na brzom odgovoru i pozitivnoj reakciji na naš tekst. Pratićemo uređenje navedenih površina kako bi Beograd lepši dočekao goste iz sveta.

Poslanici o parkiranju
Parkiranjem ispred Doma Narodne skupštine bavio se juče i Administrativni odbor republičkog parlamenta mada nije jasno da li će nakon njihove odluke biti više reda ili više haosa. Odbor je utvrdio spisak od 211 poslanika koji će vozila moći da parkiraju na platou ispred zgrade Doma Narodne skupštine Srbije kao i spisak od šest imenovanih i postavljenih lica u parlamentu. Utvrdio je i spisak 157 zaposlenih koji će takođe imati to pravo. Na platou ispred zgrade ima oko 130 mesta za parkiranje.

http://www.blic.rs/beograd.php?id=92342

Ovo za parkiranje poslanika je stvarno za nevericu... Da su baš tolike stoke...

Koja je to sramota, ljudi na najodgovornijim pozicijama se ponasaju kao najveci dziberi. Takodje je sramota sto Djilas naredjuje nesto tek posto novine napisu clanak, pa zar ne postoje institucije koje su nadlezne da brinu o izgledu grada, ili je potrebna Univerzijada + apel Blica da bi se nesto uradilo..

Pa nista se u Beogradu ne rade bez dizanja buke, a cesto ni tad. Nikome ne bi palo na pamet da je normalno da se grad redovno odrzava cistim.

Pa nista se u Beogradu ne rade bez dizanja buke, a cesto ni tad. Nikome ne bi palo na pamet da je normalno da se grad redovno odrzava cistim.

Da, primetno je to. Ne mogu da shvatim tu aljkavost nikako. Ljudi hoce da prave marinu na Dorcolu i cekaju na dozvole skoro 3 godine. :bash: Prokop se gradi milion godina a zavrsetkom te stanice dobijaju se neslucene mogucnosti za razvoj grada. :ohno: Nehigijenska naselja takodje godinama obitavaju usred grada, ne mogu da shvatim da je za grad poput Beograda problem da iseli nesto malo Roma ispod Gazele. Fasade su posebna prica, toliko je bilo kreativnih ideja kako ''naterati'' ljude da placanjem pojedinih poreza uplacuju i u fond za obnovu zgrade a celni ljudi izgleda cekaju da se one obnove same od sebe. Sto je najgore Beograd bi uz vrlo malo truda (jer sve to navedeno realno nije nista neizvodivo ni pretesko) postao totalno novi grad, tako da taj neiskorisceni potencijal ubija u pojam. Ali dobro Srbi smo, zasto danas kad moze prekosutra... :gaah:

U gradu ipak bez velikih gužvi (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=05&dd=20&nav_category=12&nav_id=361626)
20. maj 2009. | 15:22 | Izvor: B92, Tanjug
Beograd -- Iako su zbog posete potpredsednika SAD u Beogradu preduzete visoke mere bezbednosti, u toku dana su centralne gradske ulice i mostovi uglavnom bili prohodni.

http://www.b92.net/news/pics/2009/05/18229601494a1403fbb8c3f872712970_extreme.jpg
Potpredsednik SAD sa pratnjom dolazi u Palatu Srbija (FoNet)

Iako se očekivalo da će Beograd biti potpuno blokiran zbog dolaska potpredsednika Amerike Džozefa Bajdena, saobraćaj se u toku dana uglavnom neometano odvijao. Mnogi Beograđani su na posao išli peške, a kako su rekli, najviše im je smetalo to što u nekim delovima grada nisu mogli ni da pešače.

Džozef Bajden je sleteo na beogradski aerodorom nešto pre 10 časova specijalnim avionom “er fors 2”, koji su u vazdušnom prostoru Srbije dočekali migovi srpske vojske.

Po sletanju, američkog potpredsednika i njegovu mnogobrojnu pratnju u blindiranim automobilima iz vazduha pratili su helikopteri - prva stanica u poseti Beogradu bila je Palata Srbija.

Mere bezbednosti oko Palate Srbija bile su podignute na najviši stepen. Na krovovima zgrada bivšeg SIV-a i zgrada u Ulici Milentija Popovića tokom jutra bili su raspoređeni snajperi.

Na poljani oko fontane mogli su se videti policajci sa psima i policijska konjička brigada.

Saobraćaj je potpuno obustavljen na pola sata, a oko zgrade SIV-a nisu mogli da prođu čak ni pešaci.

Da ovog puta nema privilegovanih pokazao je jedan policajac koji nije dozvolio guverneru Narodne banke Srbije, Radovanu Jelašiću, da peške prođe pored Palate Srbija.

Nakon sastanka na Novom Beogradu, delegacija Amerike, uputila se ka Vladi Srbije. Oko 13 časova ulice Kneza Miloša, Nemanjina i most Gazela bili su zatvoreni za saobraćaj.

Oni koji su se u vreme posete Bajdena Vladi Srbije našli na Brankovom mostu kažu da u gradu nije bila velika gužva, a zbog posete američkog potpredsednika mnogi Beograđani krenuli su ranije na posao.

Poluvanredna situacija u Beogradu potrajaće sve do odlaska Bajdena iz Beograda.

Odluka za naselje ispod „Gazele”
Grad raseljava „Karton siti“

Autor: N. Korlat | Foto:B.Puljevic | 19.05.2009. - 08:35
http://www.blic.rs/_customfiles/Image/slike/2009/05_maj/19/beograd/karton-siti-v.jpg

Do kraja juna Grad će raseliti 176 romskih porodica koje žive u nehigijenskom naselju ispod mosta “Gazela”. Raseljeni Romi sa prebivalištem u Beogradu biće privremeno smešteni u kontejnerima koji će biti postavljeni na teritorijama više beogradskih opština, dok će oni iz unutrašnjosti Srbije biti vraćeni u mesta iz kojih su došli.

Romske porodice koje žive ispod mosta “Gazela” već su obaveštene da će u roku od 45 dana biti izmeštene iz centra grada i raseljene na više mesta u Beogradu. Sve opštine dobile su zadatak da pronađu adekvatne lokacije za postavljanje kontejnera u koje će biti smešteni raseljeni Romi.

- Naselje ispod “Gazele” je jedno od najvećih nehigijenskih naselja u Beogradu i kao takvo mora da bude raseljeno. Do kraja godine u planu je da se na sličan način reši i problem naselja u Bloku 67 - rečeno je juče “Blicu” u kabinetu gradonačelnika.

U “Karton sitiju” trenutno živi 176 romskih prodica, od kojih 112 ima prebivalište u Beogradu. Oni će imati pravo na privremeni smeštaj u kontejnerima, dok će se za 62 porodice iz unutrašnjosti pobrinuti republičke vlasti.

- Raseljeni Romi imaće pravo i na socijalnu pomoć, ali samo ukoliko budu slali decu u školu. To će biti jedini uslov - kažu u kabinetu gradonačelnika.
Iako u Gradu tvrde da ovaj potez nema nikakve veze sa predstojećom “Univerzijadom”, poznato je da su se gradske vlasti tek pre nešto više od mesec dana počele baviti problemima nehigijenskih naselja. Prvo je raseljeno šest romskih porodica koje su bile smeštene u barakama kod budućeg univerzitetskog sela, a onda i stanovnici nehigijenskog naselja na Dorćolu i to neposredno pre početka prvog ATP turnira u Srbiji.

Izmeštanje “Karton sitija” direktno je povezano i sa rekonstrukcijom i sanacijom “Gazele”. Kako su “Blicu” rekli u JP “Putevi Srbije”, čim se raseli nehigijensko naselje ispod ovog mosta, više puta odlagani radovi na revitalizaciji “Gazele” mogu da počnu. Za ovaj posao sredstva su već obezbeđena iz kredita Evropske investicione banke u iznosu od 33 miliona evra.

Policija kontroliše raseljene lokacije

Lokacije u Novom Beogradu u blizini “Belvila” i na Dorćolu, gde su donedavno bila nehigijenska naselja, redovno obilazi policija, kako bi se sprečilo ponovno naseljavanje romskih porodica. U Gradu kažu da će isti princip biti primenjen i na lokaciju ispod “Gazele”, a ako bude bilo potrebe biće zaposlen i čuvar.


Izvor: Blic (http://www.blic.rs/beograd.php?id=93217)

Dal je moguće:cheers:

Raseljeni Romi sa prebivalištem u Beogradu biće privremeno smešteni u kontejnerima koji će biti postavljeni na teritorijama više beogradskih opština, dok će oni iz unutrašnjosti Srbije biti vraćeni u mesta iz kojih su došli.

Koja ponizavajuca recenica... :lurker:

Zašto? Kontejneri nisu pravi kontejneri za smeće... A i treba da ih vrate...

Zašto? Kontejneri nisu pravi kontejneri za smeće... A i treba da ih vrate...

:lol: Pa znam da nisu oni za smece, ali tako zvuci....

Од 1. јуна зонски систем паркирања на доњем Дорћолу

http://i586.photobucket.com/albums/ss303/Wuxa/sky/1346272_Zelena_zona.gif

Зонски систем паркирања на доњем Дорћолу почеће да се спроводи 1. јуна, саопштио је данас „Паркинг сервис”. Зонирањем ће бити обухваћен простор оивичен улицама Џорџа Вашингтона, Тадеуша Кошћушка, Цара Душана, Дунавском и Булеваром деспота Стефана, као и део града оивичен Цвијићевом, Поенкареовом и Венизелисовом улицом.

Проширење зонског система паркирања иницирала је општина Стари град на захтев грађана. Станари који имају пријављено пребивалиште у том делу града, а поседују аутомобил на своје име, имају право на повлашћену паркинг карту и паркирање без временског ограничења. Повлашћене паркинг карте могу се купити од 25. маја у просторијама „Паркинг сервиса” у улици Старине Новака 22, радним данима од 7 до 21 час и суботом од 7 до 14 часова. За куповину повлашћене паркинг карте потребно је приложити фотокопију личне карте и саобраћајне дозволе. Повлашћена паркинг карта не важи у зеленој зони у другим деловима града, већ искључиво у делу у којем корисник станује. За оне који немају повлашћену паркинг карту, у трећој зони паркирање је временски ограничено на три сата и плаћа се по започетом сату по цени од 23 динара. Додатне информације станари могу добити у Инфо-медија центру у Краљице Марије 7, на телефон 3035-400 или на мејл info@parking-servis.co.rs.

Поред увођења паркинг зоне, на доњем Дорћолу мења се и режим саобраћаја и уводи систем једносмерних улица. На тај начин биће олакшано кретање свих учесника у саобраћају и убрзан проток саобраћаја кроз уске дорћолске улице. Због тога је пројекат проширења зоне на доњем Дорћолу од општег интереса за све грађане Београда.

Ocekujemo sredjivanje ulica na Dorcolu... :banana:
Nikada mi nije bilo jasno, kako ljudi koji zive u tim zonama placaju parkiranje? :)

Ocekujemo sredjivanje ulica na Dorcolu... :banana:
Nikada mi nije bilo jasno, kako ljudi koji zive u tim zonama placaju parkiranje? :)

Plaćamo parkiranje na mesečnom nivou. Uplatiš mesec dana unapred i parkiraš gde želiš. Ne znam za trenutne cene jer ne parkiram više auto na ulici ali sam prošle godine plaćao 300 din. mesečno za parkiranje u zoni gde je moj stan.

Utvrđen Akcioni plan za raseljavanje nehigijenskih naselja
Autor: Beta | 28.05.2009. - 21:03
Gradsko veće utvrdilo je danas Akcioni plan za raseljavanje nehigijenskih naselja na teritoriji Beograda za 2009. godinu, saopšteno je iz Gradske uprave.



Akcionim planom, u saradnji sa lokalnim samoupravama, precizno će se utvrditi sva nehigijenska naselja, kao i bespravno useljeni objekti u Beogradu.
Planirana je nabavka 300 mobilno-stambenih kontejnera i 30 sanitarnih kontejnera, a procenjena vrednost te nabavke iznosi 110 miliona dinara. Za svaku porodicu će biti obezbeđen po jedan kontejner, a 10 porodica će koristiti jedan sanitarni kontejner.
Za svaku porodicu, prema broju članova, grad će obezbediti i osnovni nameštaj.
U saradnji sa lokalnim samoupravama utvrdiće se lokacije za raseljavanje sa pratećom infrastrukturom, u skladu sa zakonskim propisima, a raseljavanje mora biti sprovedeno u skladu sa standardima Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Grad je, kako se navodi, preuzeo odgovornost za raseljavanje porodica koje imaju prebivalište na teritoriji Beograda, porodice raseljene sa Kosova i Metohije i izbeglice iz bivših jugoslovenskih republika, pod uslovom da ne poseduju imovinu na nekom drugom mestu.
Proverom u novembru i decembru 2007. godine utvrđeno je da od 175 porodica koje žive ispod mosta "Gazela", njih 114 ispunjava uslove za gradski program raseljavanja.Preostale 62 porodice su migranti ili sezonski radnici koji su u Beograd došli iz raznih krajeva Srbije i gradske vlasti, u skladu sa zakonskim propisima i teritorijalnom nadležnošću, nisu prihvatile odgovornost za njihovo raseljavanje, već je odlučeno da republički organi preuzmu tu odgovornost.
Grad će, takođe, pomoći svim stanovnicima nehigijenskih naselja da dobiju lična dokumenta, a cilj je da se obezbedi posao bar jednom članu svake porodice. Procenjuje se da u Beogradu ima oko 130 nehigijenskih naselja, u kojima živi nekoliko desetina hiljada stanovnika.

http://www.blic.rs/beograd.php?id=94726

Zaštitno staklo teško 125 kilograma palo sa Beograđanke

Autor: Beta | 27.05.2009. - 16:36

Zaštitno staklo teško 125 kilograma danas je palo sa 22. sprata palate Beograđanka u Masarikovu ulicu i oštetilo jedan automobil, ali niko nije povređen.

Kako je rečeno u Palati Beograd, staklo je palo u 6 sati i policija je iz bezbednosnih razloga na dva sata zatvorila ulicu.

Upravnik Palate Žika Matorkić rekao je da je staklo najverovatnije puklo usled nagle promene temperature i jakog vetra koji je duvao brzinom od 16 metara u sekundi. Prema njegovim rečima, alpinisti su oko 13 časova skinuli ostatke stakla.
"Montaža novog stakla, dimenzija 268 puta 165 centimetara, veoma je komlikovana", rekao je on, ne precizirajući kada će staklo biti postavljeno.
To je vrsta stakla koje se pri pucanju raspada na sitne delove i pošto pada sa velike visine "lako može da povredi ljude i pričini štetu okolnim objektima i automobilima", kazao je on.
Matorkić je naveo da je zgrada osigurana i da se ovakvi udesi ne mogu preduprediti.
Prethodni put dva stakla su ispala 1996. godine, kazao je direktor Palate Beograd.

Prosečna zarada u Beogradu u aprilu 40.604 dinara
Autor: Studio B | 03.06.2009. - 14:51

Ukupna prosečna neto zarada u Beogradu u aprilu ove godine iznosila je 40.604 dinara, što predstavlja nominalni rast od 13 odsto u odnosu na isti mesec lane, saopštio je Zavod za informatiku i statistiku grada.

Najveće prosečne plate zaradili su zaposleni u turističkim agencijama - 82.599 dinara, finansijski posrednici - 75.562 i zaposleni u vazdušnom saobraćaju - 60.128 dinara.

Posmatrano po opštinama, najveća primanja u aprilu zabeležena su u Novom Beogradu - 47.762 dinara, u Surčinu - 46.693, u Lazarevcu - 45.658 i na Vračaru - 45.524 dinara.


Izvor: Blic (http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=95554)

Понедељак, 08. јун 2009.

Градоначелник Ђилас у посети Бечу

Драган Ђилас, градоначелник Београда, отпутовао је у дводневну радну посету Бечу, где ће, између осталог, присуствовати и Самиту градоначелника посвећеном унапређењу јавног градског превоза, који ће се одржати у уторак, 9. јуна.

Скупу, који организује Међународно удружење за јавни превоз (UITP), присуствоваће и Михаел Хојпл, градоначелник Беча, Габор Демски, градоначелник Будимпеште, Зоран Јанковић, градоначелник Љубљане, Александар Цветков, заменик градоначелника Софије, Ралф Бекер, градоначелник Солт Лејк Ситија и Ален Флауш, председник Међународног удружења за јавни превоз.

Самит градоначелника посвећен је идеји да је јавни транспорт један од предуслова за добар квалитет живота у великим градовима, неопходности сарадње и размени искустава и потреби за јаком политичком вољом како би се градовима обезбедили услови за одрживи развој.

Поред одвојеног сусрета са градоначелником Беча, градоначелник Драган Ђилас обићи ће и метро – депо Михелбојерн, а о развоју јавног градског превоза разговараће и са Рудолфом Шикером, чланом Градског већа главног града Аустрије, и Михаелом Лихтенегером, генералним директором бечког јавног градског превозника.


Izvor: http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1347919

Nadam se da će se u Beču Đilas provozati metroom i doći nazad u Beograd pun utisaka o tome kako jedan veliki grad treba da ima isključivo teški metro! ;)

Izvor: http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1347919

Nadam se da će se u Beču Đilas provozati metroom i doći nazad u Beograd pun utisaka o tome kako jedan veliki grad treba da ima isključivo teški metro! ;)

Može on da dođe sa tim utiskom ali ga baš briga ako se već ugradio u neki drugi posao. Samo pročitaj šta je danas izjavio, izgleda da nema ništa ni od lakog metroa odnosno postojeća železnička mreža će biti proširena, prilagođena blabla i postaće laki metro za 12 meseci u nekim delovima grada a za tri godine na svim pravcima dok ćemo posle toga razmišljati o metrou.

Ponovo palo staklo sa „Beograđanke”

Kada je pre dve nedelje palo fasadno staklo sa 22. sprata Palate „Beograd” oko šest sati ujutru niko nije slutio da će se to ponovo desiti juče oko 16 časova, za vreme zamene stakla na istom spratu.

Na sreću, nije bilo povređenih, ali štetu je pretrpeo gazda restorana „El toro”, u Masarikovoj ulici, na čiju je baštu palo veliko parče stakla. U lokalu nije bilo nikog, jer su kafići u Masarikovoj, iz bezbednosnih razloga, bili ispražnjeni za vreme zamene prozora. Neznatna šteta pričinjena je i na automobilu marke „kia”, parkiranom na suprotnoj strani ulice, kome je srča oštetila bočno svetlo.
Života Matorkić, upravnik Palate „Beograd”, kaže da su preduzete znatne mere opreza, ali je staklo palo za vreme montaže.
– Znamo da je ovo rizičan posao, zbog toga smo zatvorili ulicu za saobraćaj i ispraznili bašte. Staklo smo postavljali sa sigurnosnom folijom, koja ne dozvoljava rasipanje srče pri pucanju. Ali, dok su ga radnici ubacivali u ram ono je puklo i počelo da pada. Zbog zaštite se nije raspršilo u vazduhu – ispričao je Matorkić.
Staklo je, prema njegovim rečima, potpuno isto kao ono koje se već survalo sa „Beograđanke”, što znači da je teško 130 kilograma, debelo 10 milimetara i dimenzija 1,8 sa 2,6 metara. Matorkić je dodao i da novo sigurnosno staklo, kao ovo koje je već dva puta padalo, košta oko 100.000 dinara, dok je zamena dva i po puta skuplja, i najavio da će uskoro biti zamenjeno.

Predsednik Tadić mora iz centra grada
Autor: Tanja Nikolić-Đaković | Foto:G. Sivački | 10.06.2009. - 05:00
Kad su svojevremeno izraelski obaveštajci analizirali bezbednost naših državnih institucija, pa i zgradu Predsedništva Srbije osmatrajući park ispred nje, zapitali su: „Da li su ovo u parku sve agenti vaših obaveštajnih službi?”. Kad su dobili odgovor da su u pitanju obični prolaznici a ne agenti, Izraelci su se zgranuli. „Vi onda ne možete da garantujete punu bezbednost vašeg predsednika”. Bila je to samo još jedna potvrda upozorenja naših službi da Predsedništvo na lokaciji s jedne strane oslonjeno na park, a s druge na prometnu ulicu nije adekvatno mesto za predsednika države jer se ne može u potpunosti kontrolisati.
...
Ona tvrdi da postoje dugoročni planovi da se iz centra Beograda isele sve značajne državne ustanove, predsednik, Vlada i Ustavni sud, na Novi Beograd u Palatu „Srbija” (nekadašnja Palata federacije), ali da ne postoji odluka o toj ili ma kojoj drugoj lokaciji za izmeštanje. Svejedno, „Blic” iz svojih dobro obaveštenih izvora saznaje da je preseljenje Vlade i većine ministarstava u Palatu „Srbija” - gotova stvar. U tu svrhu ministar odbrane Dragan Šutanovac namerava da predloži plan preseljenja Vlade Srbije u okviru kojeg bi na Palatu „Srbija” bila dozidana bar još dva sprata kako bi što više ministarstava stalo u zgradu bivše Palate federacije na Novom Beogradu.
(Jbt, jesu li toliki idioti?! Nadogradnja SIV-a?! :bash: Jako se nadam da su ovo novinari izmislili ili pogrešno razumeli!)
.....
Generalštab i MUP u blizini VMA
Dragan Šutanovac, ministar odbrane, prema saznanju „Blica”, ponudiće plan izgradnje dve posebne zgrade u blizini VMA - jedne za MUP i druge za Ministarstvo odbrane. Izgradnja, prema njegovom planu, bila bi finansirana novcem od prodaje policijske zgrade u Kneza Miloša 101 i sedišta Ministarstva odbrane u Birčaninovoj. Prema ovoj računici, posle prodaje ovih objekata čak bi novca i ostalo.

Evo nešto što se neće svidjeti Vracharu ;)

Stanarima samo 11 parking mesta

http://www.blic.rs/_customfiles/Image/slike/2009/06_jun/10/beograd/ulica-v.jpg

Kad rekonstrukcija Resavske ulice bude završena, stanari u delu ulice od Kralja Milana do Bulevara kralja Aleksandra ostaće bez praking mesta. Projektom je predviđeno da od 76 parking mesta, koliko je bilo pre početka radova, nakon rekonstrukcije ostane samo 11 mesta za parkiranje.

http://www.blic.rs/beograd.php?id=96567

^^
:rant:

Ma ja sam i do sada imao probleme sa parkiranjem sve dok nisam "odrešio kesu". ;)

Dvor pretvoriti u necije predstavnistvo, SIV nadzidati... ovima je vrucina nacisto udarila u glavu :bash:

Panić: Zgradu Predsedništva dati u zakup

Zamenik direktora Direkcije za građevinsko zemljište Srboljub Panić ubeđen je da bi zgrada na Andrićevom vencu, po iseljenju Predsedništva Srbije, vrlo brzo mogla da dobije nove stanare.

- Ukoliko se Predsedništvo iseli, zgrada bi odmah mogla da se izda ili proda, što zavisi od odluke Vlade Srbije. Ova zgrada je zaštićena kao spomenik kulture i, kao takva, ima veću cenu. U njoj bi moglo da bude smešteno neko inostrano predstavništvo, možda bi je neka ambasada uzela za rezidenciju, a mogla bi i da bude određena za prijeme najviših državnih funkcionera - kaže Panić.1 (http://pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=68223&sectionId=37)

Palata „Srbija“ mala i ne sme da se menja

Stručna javnost ne slaže se sa predlogom da se zgrada bivšeg SIV-a, a sadašnja Palata „Srbije“, nadogradi sa još dva sprata, a to je po svim zakonskim odredbama u ovom trenutku i nemoguće. Ideja Dragana Šutanovca je da se zgrada proširi, kako bi bilo dovoljno prostora i za Vladu i za predsednika države. Međutim, Palata Srbije se trenutno nalazi u postupku proglašenja za spomenik kulture i samim tim na njoj spolja nije moguće bilo šta menjati.
- Ona će biti proglašena za spomenik kulture zbog velike arhitektonske vrednosti. Nju su obilazili brojni svetski državnici i nema onog koji nije bio njom oduševljen, bez obzira što je građena u vreme komunizma i što je simbol tog vremena. Nikakva nadogradnja nije moguća - kaže Lidija Kotur iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture.2 (http://www.blic.rs/beograd.php?id=96728)

- Ukoliko se Predsedništvo iseli, zgrada bi odmah mogla da se izda ili proda, što zavisi od odluke Vlade Srbije. Ova zgrada je zaštićena kao spomenik kulture i, kao takva, ima veću cenu. U njoj bi moglo da bude smešteno neko inostrano predstavništvo, možda bi je neka ambasada uzela za rezidenciju, a mogla bi i da bude određena za prijeme najviših državnih funkcionera - kaže Panić.1 (http://pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=68223&sectionId=37)




Da prodaju stari dvor? Da li je ova budala svesna sta prica?

To je tako kad su nestručni ljudi (a često i idioti) iz stranaka na ovakvim mestima gde ne smeju biti nestručne ličnosti...

Ma kakva prodaja starog dvora,to nema sanse da se desi.Verovatno je to povezano sa najavom izgradnje novih zgrada koja bi bila finansirana prodajom nekih drzavnih,naravno tu vest su odmah novinari i razni drugi "strucnjaci" prosirili kao "prodaje se stari dvor".

Pitanje....znamo da je ta nadogradnja SIV nemoguca (valjda :nuts:) ali da li je moguce potpuno rekonstruisati unutrasnjost i od tih silnih hodnika i svecanih salona napraviti dovoljan broj korisnih prostorija?
Ili mozda napraviti novu zgradu u "dvoristu" ili u blizini SIV-a koji bi na neki nacin bila povezana izmedju (podzemno ili sl)?

Ma kakva prodaja starog dvora,to nema sanse da se desi.Verovatno je to povezano sa najavom izgradnje novih zgrada koja bi bila finansirana prodajom nekih drzavnih,naravno tu vest su odmah novinari i razni drugi "strucnjaci" prosirili kao "prodaje se stari dvor".

Nije stari nego novi i nije izmisljeno nego je to izjavio covek koji se zove imenom i prezimenom Srboljub Panić i koji je Zamenik direktora Direkcije za građevinsko zemljište.

Dakle jos jednom:

Zamenik direktora Direkcije za građevinsko zemljište Srboljub Panić ubeđen je da bi zgrada na Andrićevom vencu, po iseljenju Predsedništva Srbije, vrlo brzo mogla da dobije nove stanare.

- Ukoliko se Predsedništvo iseli, zgrada bi odmah mogla da se izda ili proda, što zavisi od odluke Vlade Srbije. Ova zgrada je zaštićena kao spomenik kulture i, kao takva, ima veću cenu. U njoj bi moglo da bude smešteno neko inostrano predstavništvo, možda bi je neka ambasada uzela za rezidenciju, a mogla bi i da bude određena za prijeme najviših državnih funkcionera - kaže Panić.

Ja sam napravio lapsus sa "stari", izvinjavam se :)

Predsednistvo je Novi Dvor, ali ne menja cinjenicu da Srboljub lupeta gluposti.

Nije stari nego novi i nije izmisljeno nego je to izjavio covek koji se zove imenom i prezimenom Srboljub Panić i koji je Zamenik direktora Direkcije za građevinsko zemljište.

Dakle jos jednom:

Zamenik direktora Direkcije za građevinsko zemljište Srboljub Panić ubeđen je da bi zgrada na Andrićevom vencu, po iseljenju Predsedništva Srbije, vrlo brzo mogla da dobije nove stanare.

- Ukoliko se Predsedništvo iseli, zgrada bi odmah mogla da se izda ili proda, što zavisi od odluke Vlade Srbije. Ova zgrada je zaštićena kao spomenik kulture i, kao takva, ima veću cenu. U njoj bi moglo da bude smešteno neko inostrano predstavništvo, možda bi je neka ambasada uzela za rezidenciju, a mogla bi i da bude određena za prijeme najviših državnih funkcionera - kaže Panić.
Ma ja sam i mislio na novi ali sam napisao stari (valjda me je Sawovsky zbunio :)).Nisam ni mislio da je vest izmisljena vec da je nekako lose protumacena ili nejasno izrecena od strane tog Srboljuba Panica jer stvarno mislim da prodaja novog dvora ne moze da se desi (izdavanje da).Pod "strucnjakom" sam mislio na njega i slicne (imam nekako utisak da si ti Singi pomislio da sam na tebe mislio pod "strucnjak" a nisam).....pozzz

Postavljanje kontejnera za razvrstavanje otpada

http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/91782/i/1/Reciklazni-kontejeneri-02.jpg

JKP „Gradska čistoća” juče je u Gandijevoj ulici na Novom Beogradu otvorilo prvo reciklažno ostrvo na teritoriji grada.

Istovremeno, na još 38 lokacija u deset opština počelo je postavljanje ovakvih ostrva koja se sastoje od tri tipska kontejnera – za odlaganje papira, metala i plastične ambalaže.
Radi lakšeg snalaženja građana, kontejneri su različite boje: zeleni za papir, plavi za metal i narandžasti za plastiku. Sakupljene materije uklanjaće kamioni sa bočnim utovarom smeća i prevoziti ga dalje do postrojenja za obradu.
– Projekat primarnog odvajanja otpada na mestu nastanka ima za cilj uvođenje evropskih standarda u rukovanju nepotrebnim materijama. Separacijom po kategorijama učinićemo naš grad lepšom i zdravijom sredinom, a ujedno ćemo smanjiti pritisak na deponije. Očekujemo da se priliv smeća, i to onog koje se inače razgrađuje po 1000 godina, u Vinču smanji za 30 do 40 odsto – istakao je Aleksandar Stamenković, direktor JKP „Gradska čistoća”.
Kada u Beogradu bude postavljeno dovoljno ovih ostrva, dodao je Stamenković, biće otvorena i dopunska reciklažna dvorišta za dalju obradu. „Gradska čistoća” u ovom trenutku raspolaže jednim postrojenjem koje operiše na Adi Ciganliji.

Bilo bi dobro da se VRO jednog dana urbanizuje slicno kao grad na baneru.

http://www.skyscrapercity.com/images/headers/22.jpg

:nuts:

Strogi centar grada bez automobila
Ulice oko Kneza samo za pešake
Autor: G.Svilar | 23.06.2009.

Pešačka zona Knez Mihailove ulice, u koju se ubraja sama Knez Mihailova i sve poprečne ulice, sledeće godine će u potpunosti biti oslobođena od parkiranih automobila. Cilj nove organizacije je stroga kontrola pristupa zoni u kojoj će pešaci biti neprikosnoveni. ( :cheers: )

http://www.blic.rs/_customfiles/Image/slike/2009/06_jun/23/beograd/pesaci-x.jpg

Trotoarima u centru grada „caruju“ parkirani automobili. Pešaci ih izbegavaju slalomima i paze da ih neko ne udari u zoni koja je gradskom odlukom rezervisana samo za njih. Osim saobraćajne policije i “Parking Servisa” u akciju zavođenja komunalnog reda uključio se juče i Sekretarijat za saobraćaj. Postavljeno je 70 žardinjera, 40 stubića i 40 saobraćajnih znakova u ulicama oko Knez Mihailove kao prepreke bahatim vozačima. Osim toga, po prvi put su postavljeni znakovi koji obeležavaju pešačke zone i to u Skadarskoj i na početku obodnih ulica koje seku Knez Mihailovu. Posle Univerzijade trebalo bi da bude nastavljeno popločavanje ulica, najpre Ulice 1.300 kaplara, Vuka Karadžića (donji deo), Uskočke i Nikole Spasića, , najavljuju u Sekretarijatu.
- Kada to završimo dobićmo pravu slika pešačke zone Knez Mihailove ulice. Uslediće postavljanje potapajućih stubića. Osnovni cilj funkcionisanja pešačke zone je stroga kontrola i zabrana ulaska vozila – kaže Aleksandar Mihailović, načelnik Odeljenja za dinamički saobraćaj.
Početkom sledeće godine niko neće moći da ulazi u pešačku zonu Knez Mihailove, ne računajući vozila za snabdevanje, vatrogasce i Hitnu pomoć, najavljuju u Sekretarijatu za saobraćaj. Vozilima za snabdevanje ulaz će biti dozvoljen od ponoći do devet sati ujutro. Posle devet sati potapajući stubići će biti podignuti.
- Vozila za snabdevanje će morati da napuste zonu Knez Mihailove ulice do 9 sati ujutro, jer se tada podižu potapajući stubići. One koji ne napuste tu zonu saobraćajna policija će kazniti, a dizalice parking servisa odneti. Stubićima će se upravljati iz kontrolne sobe JKP “Parking servisa” – kaže Mihailović i dodaje da će u slučaju vanrednih situacija Hitna pomoć i vatrogasci uz pomoć panik tastera moći da spuste stubiće i uđu u zonu.

I stanarima zabranjen pristup
Stanari ovog dela grada će svojim automobilima u zaštićenu zonu moći da uđu samo u slučaju selidbe, ali će i za to biti potrebne dozvole Sekretarijata za saobraćaj. Dostavna vozila takođe moraju imati odobrenje sa upisanim imenom firme, dozvoljenim vremenom i pravcem ulaska.



http://img.photobucket.com/albums/v94/CrazySerb/pesackezone.jpg

Otvoren kulturni centar Grčke (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=07&dd=04&nav_category=11&nav_id=369412)
4. jul 2009. | 00:02 | Izvor: B92
Beograd -- Predsednici Grčke i Srbije Karolas Papuljas i Boris Tadić sinoć otvorili Centar Helenskog fonda za kulturu, za koji se nadaju da će ojačati veze dva naroda.

Beograd je dobio mesto na kome će biti promovisana grčka tradicija, kultura i jezik. U Centru Helenskog fonda za kulturu u Ulici kneza Miloša će, prema rečima njegovog predsednika Georgiosa Babinjotisa, uz aktivno učešće srpskih umetnika biti nađeni zajednički elementi kultura dveju zemalja.

Upravo su tu istorijsku povezanost dva naroda istakli i predsednici Srbije i Grčke.

“Duboko verujući u poreklo evropske kulture ovde na Balkanu, u našem zajedničkom prostoru, naravno pre svega na prostoru Grčke, smatram da i ovakvi činovi otvaranja kulturnih institucija samo doprinose i našoj zajedničkoj evropskoj bduućnosti”, rekao je Tadić.

“Takođe verujem da Srbija i Grčka nisu samo zajednička istorija nego i zajednička budućnost”, rekao je predsednik Srbije.

“Ovaj centar će ojačati duboke istorijske i kulturne veze između grčkog i srpskog naroda. Verujem da vizija Rige od Fere može da se ostvari. Verujem u stvaranje balkanskog jezgra unutar Evropske unije kojoj Srbija sa pravom pripada zbog istorije, kulture i geografskog položaja”, rekao je Papuljas.

Višespratni izložbeni prostor otvoren je izložbom "Ukradena istorija" posvećenoj prodaji ukradenih antikviteta iz mediteranskih zemalja aukcijskim kućama u Sjedinjenim Američkim Državama.

Srbija je četvrta zemlja na Balkanu u kojoj je otvoren Centar Helenskog fonda za kulturu, koji već imaju Bukurešt, Sofija i Tirana.

Zar nije standard svugdje da je za pet zuto, metal plavo za reciklazu?

Ugašen manji požar u "Belvilu"

5. jul 2009. | 09:01 | Izvor: Tanjug

Beograd -- Nešto posle ponoći izbio je požar u jednom od objekata Univerzitetskog naselja "Belvil" u Beogradu, koji je uspešnom akcijom vatrogasaca vrlo brzo ugašen.

Pomoćnik ministra policije i načelnik Službe za vanredne situacije Predrag Marić izjavio je da su odmah po izbijanju požara u objektu "Suncokret" na petom spratu, pripadnici beogradske vatrogasne brigade bezbedno evakuisali oko 300 sportista, uglavnom Korejaca, sa tog i tri sprata iznad i za svega nekoliko minuta požar je ugašen

Prema Marićevim rečima,Požar je izbio na strujomeru na petom spratu te zgrade.

Vatrogasci su ponovo obišli sve prostorije kako bi se uverili da su svi evakuisani. U požaru niko nije povređen i nije bilo incidenata, rekao je Marić.

U gašenju vatre učestvovalo je 12 vozila i 38 vatrogasaca, a uviđaj su izvršili pripadnici Policijske uprave Beograd.

Pošto je u objektu zahvaćenom požarom najviše bilo korejskih sportista, korejski ambasador je rekao da je zahvalan za uspešno obavljenu akciju beogradskih vatrogasaca, rekao je pomoćnik ministra unutrašnjih poslova.


E moj Belvile :lol: Nisi ljudski ni useljen a vec si progoreo.

Zabranjeno gajiti stoku oko novobeogradskih blokova (http://www.blic.rs/beograd.php?id=100499)
Autor: Beta | 06.07.2009. - 17:53

Uzgoj stoke i živine u delovima Novog Beograda u neposrednoj blizini stambenih blokova biće zabranjeno i vlasnici će u roku od dve godine biti dužni da izmeste krave, ovce, kokoške i druge domaće životinje.

Skupština opštine Novi Beograd u petak, 3. jula donela je Odluku o stavljanju van snage odluke o držanju domaćih životinja na teritoriji opštine Novi Beograd, saopštila je danas ta gradska opština.
Uzgoj stoke i živine bio je dozvoljen odlukom od 1985. u domaćinstvima u obodnom delu opštine, Bežaniji, Vinogradskoj i Vojvođanskoj ulici.
U međuvremenu, navodi se u saopštenju, Novi Beograd se izmenio pa je držanje stoke u neposrednoj blizini stambenih blokova postalo nemoguće.
Posebne primedbe na to imali su stanari blokova 61, 62, 63 i Bežanijske kose.
Opština Novi Beograd imala je razumevanja i za ljude koji su se bavili uzgojem stoke, pa je ostavljen razuman rok od dve godine da vlasnici ukinu uzgoj stoke ili pronađu nove lokacije i izmeste postojeće štale.

bice zabranjeno?!!!! zar vec nije

Стока уместо да доноси прописе против клима, они ће још и здањe скупштине да ''оките'' :bash::bash:

Đukić-Dejanović: Klima za bolji rad

Autor: M. M. | Foto:fonet | 20.07.2009. - 05:00

Ubrzanim tempom plenarnog zasedanja, koje podrazumeva rad nakon 18 časova ali i subotom, narodni poslanici bi trebalo da završe sednicu koja je trenutno na dnevnom redu Skupštine Srbije, najkasnije do početka avgusta. Dok će za vreme pauze, koja će trajati do četiri sedmice najviše, poslanici odmarati sa svojim porodicama, u Dom narodne skupštine ući će radnici.

Mnogi poslanici pa i sama predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović, žalili su se poslednjih nedelja da je rad u parlamentu neizdrživ zbog nesnosne vrućine. Zato je planirano da tokom pauze u radu Skupštine, radnici montiraju rashladne uređaje.
Predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović kaže za „Blic“ da će rashladni uređaji biti instalirani u svim kancelarijama i sali za zasedanje jer zgrada Doma Narodne skupštine nije pogodna za ugrađivanje centralnog klima uređaja, Ona kaže da će to biti dovoljno za prijatniji rad u vrelim klimatskim uslovima.
- Trenutno u Domu Narodne skupštine funkcioniše nadograđeni klima uređaj čiji je motor iz 1938. godine - kaže Đukić Dejanović. Ona je ocenila da uprkos julskih visokih temperatura, nije tako strašno raditi, mada joj se, kako kaže, „povremeno zavrti u glavi“.
Instaliranje novih rashladnih uređaja, prema izjavi sekretara skupštine Veljka Odalovića, koštaće oko 40 miliona dinara, a nakon toga slede radovi na fasadi, osvetljenju i prostoru ispred zgrade. Sekretar Odalović je rekao da je ostalo da se osposobi i konferencijski sistem u sali za zasedanja, pošto su do sada osposobljene samo dve funkcije, za glasanje i za prebrojavanje kvoruma. Ostalih deset, među kojima su i one koje mere minutažu koju je poslanik proveo u sali ili dok je govorio, trebalo bi da prorade do kraja godine.

http://www.blic.rs/politika.php?id=102455

Стока уместо да доноси прописе против клима, они ће још и здањe скупштине да ''оките'' :bash::bash:



http://www.blic.rs/politika.php?id=102455
To ce biti centralna klima tako da nece biti okacenih uredjaja po zgradi.

^^
Predsednica skupstine kaze drugacije - "Predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović kaže za „Blic“ da će rashladni uređaji biti instalirani u svim kancelarijama i sali za zasedanje jer zgrada Doma Narodne skupštine nije pogodna za ugrađivanje centralnog klima uređaja,"

^^
Predsednica skupstine kaze drugacije - "Predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović kaže za „Blic“ da će rashladni uređaji biti instalirani u svim kancelarijama i sali za zasedanje jer zgrada Doma Narodne skupštine nije pogodna za ugrađivanje centralnog klima uređaja,"
Nisam dovoljno pazljivo procitao. Mada ne mogu da verujem da bi postavili klima uredjaje po fasadi :nuts:

''расхладни уређаји'' ака http://snukes.files.wordpress.com/2008/04/air-conditioner.jpg

Mislim da Slavica samo pazi da se izrazava na srpskom jeziku :lol: Aj videcemo, nadam se da si u pravu.

Fasade bez poruka

Radnici “Gradske čistoće” počeli su akciju uklanjanja grafita sa fasada. U planu je da u naredne dve nedelje bude izbrisano 160 najvećih grafita.

http://www.blic.rs/_customfiles/Image/slike/2009/08_avgust/22/beograd/grafiti-x.jpg

Prvo će biti obrisani veliki grafiti i oni koji prenose poruku uvredljivog sadržaja.

- Na terenu radi 10 ekipa i nećemo stati dok ne uklonimo svih 160 najvećih grafita u gradu. Cilj nam je da ih sve obrišemo. Prvo su na redu najveći i oni koji se nalaze na najprometnijim mestima. Mnogo je onih sa uvredljivim porukama - izjavio je Aleksandar Stamenković, direktor“Gradske čistoće“.

Međutim, kako kaže Stamenković, nemoguće je očistiti onoliko grafita koliko nesavesni sugrađani mogu da napišu.
- Od septembra planiramo da pokrenemo edukativnu akciju i to za najmlađe kako bi naučili kako da se ophode prema svom gradu i kako da se ponašaju u njemu. Postoje drugi načini za umetničko i sopstveno izražavanje. U jednoj akciji Opština Novi Beograd, u Ulici Jurija Gagarina kod IMT-a, angažovala je mlade umetnike da jedan zid na toj opštini oslikaju grafitima.
- To je vrsta moderne umetnosti i ona može čak da ulepša jedan deo grada - kaže Stamenković.
On je dodao da su troškovi za uklanjanje grafita veliki.
- Da bi se uklonio jedan grafit veličine kvadratnog metra potrebno je minimum pola sata. Grafiti se skidaju hemijskim i ekološkim sredstvima. Prvo se grafit ispira toplom vodom, zatim se premazuje gelom, nakon čega se sačeka nekoliko minuta, pa se ponovo ispira vodom kako bi se skinula boja, na kraju se radi sanacija tog dela fasade - kaže Đurađ Travica, tehnički direktor „Hemosa“.
- Mislim da je ova akcija jako dobra, ali da na žalost neće potrajati jer klinci svakoga dana iznova žvrljaju po zgradama. Primetila sam da po gradu ima najviše političkih i ljubavnih poruka - kaže sugrađanka Lidija Manasijević.

Cena uklanjanja
Prema rečima Aleksandara Stamenkovića, direktora Javnog komunalnog preduzeća „Gradska čistoća“, uklanjanje jednog grafita košta 400 do 800 dinara. Jedan kvadrat fasade košta oko 1.000 dinara. U zavisnosti od materijala sa kojeg se uklanja grafit varira i cena.

Vec decenijama postoje fasadni premazi koji onemogucavaju pisanje grafita, odnosno znatno olaksavaju njihovo uklanjanje.

A sto se tice "nesavesnih gradjana", za njihovo ponasanje postoji lek - kazna. Zasto se kazne ne primenjuju pitajte partije koje gospodare gradskim sluzbama, kojima su bitniji socijalni mir i glasaci na izborima nego postovanje zakona i lepota grada.

^^
Hmm, ja baš zato ne glasam za njih

Đilas: Uvodimo red u gradu

Beograd, Novi Sad -- Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas rekao je da će određene grupe u gradu biti sprečene da maltretiraju ostale ljude koji žele da žive normalno.
Đilas smatra da su takve grupe u "ogromnoj manjini" i napominje da je Beograd otvoren grad, što se videlo tokom Evrovizije i Univerzijade, kada "nikome nije falila dlaka sa glave".
Sada su raznorazne organizacije iskoristile jednu manifestaciju da pokušaju da razore ovaj grad i to je sprečeno, ocenio je Đilas, koji od države očekuje da "nastavi sa svojim akcijama i da oko ovakvih stvari zaista ne bude kompromisa".
On je rekao da se uvođenjem komunalne policije, "polako, ali sigurno uvodi red u ceo grad Beograd" i najavio nastavak akcija rešavanja pozicija kladionica i ulaska dece u te i slične objekte.
"Danas je bio prvi sastanak sa ministrom Milosavljevićem i za desetak dana ćemo izaći sa konkretnim merama oko prodaje alkohola i cigareta", dodao je Đilas.
"Gledaćemo i da ogradimo sve parkove i mesta gde se uveče okupljaju deca", najavio je Đilas, "i da zaista napravimo grad u kome svi želimo dobro da živimo".
Upitan o inicijativi Aranđelovca da se priključi glavnom gradu i postane beogradska opština, Đilas je odgovorio da je to nerealno.
"Trudićemo se da, u narednih šest do devet meseci, dobijemo novi Zakon o glavnom gradu, da definišemo sve što ne valja i da to ispravimo", naglasio je Đilas.
On smatra da je inicijativa Aranđelovca priznanje za Beograd, ali misli da nije realno da se Beograd širi na pola Srbije.
Gradonačelnik je posetio dežurnu službu gradskog sudije za prekršaje, čija je namena procesuiranje najhitnijih prijava nadležnih inspekcija koje se tiču narušavanja komunalnog reda u gradu.
Starešina službe gradskog sudije za prekršaje Beograda Zoran Pašalić izjavio je da je ovo treća dežurna služba koja će se baviti akutnim problemima grada.
On je naglasio da će dežurne službe procesuirati prijave saobraćajne, komunalne, tržišne inspekcije i sve druge prijave koje ne trpe dugotrajne procese.
"U dežurnoj službi će sudije biti stalno prisutne tokom celog dana, a po potrebi noću i vikendom", najavio je Pašalić.

Komunalna policija od proleća

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković najavio je u Novom Sadu da će komunalna policija početi s radom na proleće.
"Komunalna policija, koja će stupiti na dužnost u proleće iduće godine, pomoći će da se lakše sprovode u delo odluke lokalnih organa vlasti, a s druge strane pomoći će građanima u rešavanju njihovih svakodnevnih problema", kazao je Marković na prezentaciji budućeg delovanja te policije.
Prema njegovim rečima, budući komunalni policajci će proći određenu obuku, jer će imati niz ovlašćenja, veća nego što sada imaju komunalni inspektori.
"Njihove uniforme će biti različite, jer će ih određivati lokalni organi vlasti. Svaki grad ima specifičnosti, koje će se odraziti i na opremi lokalnih policajaca", naveo je Marković.
Gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić je ukazao da se grad već opredelio za određene uniforme, kupio 50 bicikala, 10 skutera, pet automobila i jedan čamac.
"Komunalna policija je nešto što nam je nedostajalo, ona će pomoći da se različiti gradski problemi brže i efikasnije reše i spreče neke neželjene pojave", zaključio je Pavličić.
Predstavljanje buduće komunalne policije počelo je u Novom Sadu, a namera Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu je, prema rečima Markovića, da se akcija nastavi u više od polovine gradova Srbije pre nego što ona stupi na dužnost.

Koja sramota, da ruski ambasador mora da nas ukorava što smo promenili nazive ulica vezane za antifašizam. Nije toliko do ovih par ulica koje spominju jer i pre toga su imale neke nazive koji su vraćeni pa to može biti neki argument, već u činjenici da je vlast u Beogradu obrisala sve nazive ulica koje su imale bilo kakve veze sa II ratom (dakle polako se brišu i po Novom Beogradu) kao da se mnogo stidimo na kojoj smo strani bili i da maštamo da smo bili na gubitničkoj strani sa Nemačkom, Japanom, Hrvatskom... (a ima sve više i više manijaka koji javno zastupaju stav da smo pogrešili stranu u II ratu i pritom ne mislim na okorele neonaciste već na ljude poput Jelisavete Karađorđević ili očigledno Vuka Draškovića po čijem ćefu su promenjeni nazivi većine ulica). U poslednje vreme je krenula i akcija brisanja naziva ulica po Novom Beogradu čime su dokazali da nisu ništa drugačiji od tih komunista iz 1945. koji su sve nazive ulica promenili čak su i gori utoliko što su i licemerni a sad evo i ovaj iz G17+ tvrdi da treba vratiti stare nazive jer su oni istorija Beograda a ovo posle su bili ideološki nazivi - a pošto je ideologija koja mu se ne sviđa antifašizam, jasno se deklarisao. I od svega neki nalaze da prigovore ambasadoru što se meša a ne vide da je problem u tome što je do toga uopšte došlo. A pritom nisu se javljali da zamere nekim drugim ambasadorima za mešanje u poslednjih nekoliko nedelja. :ohno:

Uoči posete Medvedeva Beogradu
Rusi traže da se vrati Bulevar Crvene armije (http://www.blic.rs/politika.php?id=112349)
Autor: L. G. - M. M. - Ž. J. | Foto:AFP | 25.09.2009. - 08:13

http://www.blic.rs/_customfiles/Image/slike/2009/09_septembar/25/politika/medvedev-v.jpg

Gradske vlasti u Beogradu za sada nemaju nameru da menjaju nazive ulica kako bi im vratili imena ruskih vojnika koji su učestvovali u oslobađanju Beograda u Drugom svetskom ratu, iako je to predlog za koji se zalaže ruski ambasador Aleksandar Konuzin.

Iako se spekuliše da je razlog ovakvoj inicijativi i poseta ruskog predsednika Dimitrija Medvedeva prestonici Srbije, zakazana za 20. oktobar, za realizaciju ovakvog zahteva neophodno je da neko pokrene inicijativu, a do njegovog usvajanja može da prođe i nekoliko meseci. Ovakav zahtev čuo se tokom skupa „Srpski narod pamti heroje“, koji je prekjuče održan u Ruskom domu, na inicijativu Foruma za zaštitu ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, uz pomoć „Karić fondacije“. Ambasador Konuzin tada je rekao da su posle Drugog svetskog rata mnoge beogradske ulice nosile imena sovjetskih heroja i vojskovođa, da je u međuvremenu došlo do promena tih naziva, ali da ih ljudi nisu zaboravili i da ih još nazivaju po imenima tih heroja.
To je slučaj sa ulicama poput General Ždanove (sada Resavska) i Maršala Tolbuhina (sada Makenzijeve). Nazivi ovih ulica promenjeni su još 1997. godine.
- Većini beogradskih ulica vraćeni su stari nazivi. Ne mogu da tvrdim da li su imena svih ulica koje su imale veze sa Rusijom tada promenjene, a ne znam ni koji su bili razlozi. Inicijativu za promenu su mogli da pokrenu građani ili opštine, tako da oni mogu da traže i eventualno vraćanje starih naziva - kaže Petar Đorđević, predsednik gradske Komisije za dodelu naziva ulica i trgova.
Prema njegovim rečima, Komisija odlučuje o predlozima i inicijativama koje pristignu, ali ona nije predlagač. Procedura promene naziva ulica je takva da se inicijativa o promeni naziva prosledi Komisiji koja, ukoliko pozitivno odluči, predlog prosleđuje Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ukoliko i ono da pozitivno mišljenje, o predlogu konačno odlučuju odbornici gradskog parlamenta. Čitava procedura o promeni naziva ulice traje nekoliko meseci.
Odlukom Skupštine grada Beograda jednom broju ulica u prestonici vraćeni su stari nazivi koji su važili pre dolaska komunista 1945. godine. Kako se priča, po okončanju Drugog svetskog rata oni su izvorna imena centralnih gradskih ulica promenili za samo 48 sati.
U Ministarstvu spoljnih poslova juče nisu mogli da daju bilo kakav komentar. Nada Kolundžija, šefica poslaničke grupe ZES, ocenjuje za „Blic“ da inicijativa ambasadora Konuzina ima smisla jer „sve što je pitanje Drugog svetskog rata i borbe protiv fašizma, nije dopustivo menjati“.
- Kada je u pitanju menjanje naziva ulica u Beogradu i drugim gradovima, mislim da je napravljeno mnogo grešaka. Jer, ako je nešto istorija, onda različite političke opcije nemaju prava da menjaju ili vrednuju prema ideološkom stavu. A činjenica je da su pripadnici Crvene armije učestvovali u oslobađanju Beograda - kaže Kolundžija.
Poslanik G17 plus Željko Ivanji, međutim, misli drugačije. Prema njegovom mišljenju, ambasadori drugih zemalja nemaju pravo da se mešaju u određivanje naziva ulica, već to isključivo treba da rade građani Beograda posredstvom Gradske skupštine.
- Lično smatram da nazivi ulica treba da budu oni pre Drugog svetskog rata, a koji se mogu povezati sa istorijom Beograda. Posle Drugog svetskog rata nazivi ulica su bili ideološki obojeni - tvrdi Ivanji.
Nebojša Stefanović, član predsedništva SNS, smatra da je ranija odluka da se promene nazivi ulica sa imenima ruskih vojnika bila loša. Na pitanje da li je zahtev ruskog ambasadora da se vrate ti nazivi uslovljavanje i mešanje ruske diplomatije u unutrašnje stvari Srbije, Stefanović odgovara negativno.
- Nisam to doživeo kao uslov. Nas ne može niko da uslovljava, a razumljiv je razlog što traže da se vrate nazivi jer ako i dalje postoji ulica koja nosi ime Gandija, zašto ne bi bilo i onih koje nose imena ljudi koji su dali veliki doprinos za oslobađanje našeg grada - ističe Stefanović.
On smatra da bi trebalo da se pronađe način da se do 20. oktobra vrate stari nazivi gde je to do tog roka moguće.
- A ako nije izvodljivo do tada, da se napravi dogovor s ruskom stranom kada će to biti moguće - zaključuje Stefanović. On dodaje da ubuduće treba izbegavati da se ulicama daju imena koja su vezana za neku ideologiju.

Konuzin: Predlog se razmatra
Smatram da je bila učinjena istorijska nepravda prema sovjetskim vojskovođama. Imena heroja Sovjetskog Saveza i narodnih heroja Jugoslavije, maršala F. I. Tolbuhina i S. S. Birjuzova, data su ulicama Beograda nakon oslobođenja Jugoslavije, a kasnije su izmenjena, kaže za „Blic“ Aleksandar Konuzin, ambasador Rusije u Beogradu u pisanoj izjavi.
On navodi da Srbi nisu zaboravili ko ih je oslobodio.
- U ambasadu stiže veliki broj molbi i pisama od organizacija, pojedinaca, uključujući i veterane Drugog svetskog rata, u kojima se zalažu za vraćanje imena ruskih heroja beogradskim ulicama. Imao sam razgovore o tome sa srpskim vlastima, uključujući i upravu grada Beograda. Uverili su me da se taj problem razmatra. Verujem da će ulice Beograda ponovo dobiti imena svojih oslobodilaca - zaključuje ambasador.

Promenjeni nazivi ranije i sada
- General Ždanova, Resavska
- Maršala Tolbuhina, Makenzijeva
- Bulevar Crvene armije, Južni Bulevar
- Lenjinov bulevar, Bulevar Mihaila Pupina

Kada taj luđak Drašković umre pa kada dođe neko drugi na vlast, opet će se nazivi ulica mijenjati. To je tako. Svako ima neke svoje ideje i fantazije i kada se dočepaju moći onda rade šta hoće. Isto kao što je Đinđić dobio svoj bulevar, koja sramota. Kao prvo da je bar bio neki mesija a kao drugo šta imaju da mijenjau nazive ulica po tamo nekim političarima (i to još iz ovog doba)? To bih ja sve zabranio. Nikakva ulica, cesta, bulevar, avenija, trg, park...ništa, ništa, ništa ne treba da se zove po nekom političaru, ko god da je, a sva promijenjena imena treba vratiti pa da se ulica zove i Bulevar Adolfa Hitlera jer to je dio naše istorije i predstavlja neke značajne trenutke u istoriji srpskog naroda. To je naše nasleđe i trebamo ga njegovati, mi nismo narod bez neke značajne istorije pa da ulice imenujemo po brojevima. Za 200 godina kada budu ljudi šetali Beogradom neka šetaju bulevarom Crvene armije i neka znaju zašto se ta ulica tako zove a ne da svakih 20 godina mijenjaju nazive ulica. To je sramota.

Promenjeni nazivi ranije i sada
- General Ždanova, Resavska
- Maršala Tolbuhina, Makenzijeva
- Bulevar Crvene armije, Južni Bulevar
- Lenjinov bulevar, Bulevar Mihaila Pupina

Iskreno,meni nekako lepse i ''naskije'' zvuce nazivi Resavska,Bulevar Mihaila Pupina,Bulevar kralja Aleksandra,podsecaju na nasu zemlju i licnosti nase neposredne istorije... Crvena armija jeste odigrala znacajnu ulogu u oslobadjanju Beograda,ali se zaboravlja da su isto tako nasilno menjani nazivi ulica bez ikakvog obrazlozenja i mere. Ovi nazivi (Resavska i sl) nisu novokomponovani,vec su samo vraceni (slicno je i sa Beogradskom ulicom).

Promenjeni nazivi ranije i sada
- General Ždanova, Resavska
- Maršala Tolbuhina, Makenzijeva
- Bulevar Crvene armije, Južni Bulevar
A kako su se te ulice zvale pre ruskih naziva to nikom ništa.

Postoji Bulevar oslobođenja i meni je to dovoljna zahvalnost.

^^
Problem je u tome što to nije logika kojom se gradska vlast rukovodi što su dokazali kad su izmenjali i nazive ulica i objekata po Novom Beogradu. Dakle ne rukovode se vraćanjem na staro nego na brisanje pomena o bilo kakvom "pu daleko bilo" antifašizmu u Srbiji. I posle se toliko čude ne mogu se čudu načuditi ti isti političari kada se pojave neonacističke grupe...

Kada taj luđak Drašković umre pa kada dođe neko drugi na vlast, opet će se nazivi ulica mijenjati. To je tako. Svako ima neke svoje ideje i fantazije i kada se dočepaju moći onda rade šta hoće. Isto kao što je Đinđić dobio svoj bulevar, koja sramota. Kao prvo da je bar bio neki mesija a kao drugo šta imaju da mijenjau nazive ulica po tamo nekim političarima (i to još iz ovog doba)? To bih ja sve zabranio. Nikakva ulica, cesta, bulevar, avenija, trg, park...ništa, ništa, ništa ne treba da se zove po nekom političaru, ko god da je, a sva promijenjena imena treba vratiti pa da se ulica zove i Bulevar Adolfa Hitlera jer to je dio naše istorije i predstavlja neke značajne trenutke u istoriji srpskog naroda. To je naše nasleđe i trebamo ga njegovati, mi nismo narod bez neke značajne istorije pa da ulice imenujemo po brojevima. Za 200 godina kada budu ljudi šetali Beogradom neka šetaju bulevarom Crvene armije i neka znaju zašto se ta ulica tako zove a ne da svakih 20 godina mijenjaju nazive ulica. To je sramota.

Svaka cast,kao da sam ja pisao,ej bulevar Zorana Djindjica,kao da smo u Koreji,a ne u Srbiji...
Sve bih ja to takodje zabranio i preimenovao,nazive ulica treba dati prema vaznim licnostima za ovu zemlju(politicari tu spadati nikad nece,a i promenljiva su roba),kao i prema njenim geografskim odrednicama i dogadjajima,eventualno nesto drugo tipa ulica lipa itd...I kada se to dogodi ne menjati ih vise nikada,pa ma koji debili dosli na vlast....

Takodje ukinuti sve sto podseca na bivsu nam zemlju iako je deo istorije i nasledja,sta ce u BG-u ulica Varazdinska,Samoborska,Splitska??? :bash::bash::bash:

Sacuvaj Boze,zasto onda ne bi imali i Hodmezevasarheljsku iz Madjarske?

Dalje Zdanova ulica je kultna bila u Beogradu i treba je vratiti,a ime Resavske dati nekoj od Bihackih,Osjeckih,Rovinjskih ulica....

A nema veceg kretenizma nego umesto bulevara Crvene Armije koja je oslobodila ovaj grad,imati za bulevar tako bezlicno i debilno ime kao "juzni"....

Cudna smo mi sorta....

Bulevar Crvene Armije je trebao ostati, ono što su trebali promeniti su bezlična i sasvim očigledno politička motivisana imena bez nekog smisla ili istorijske vrednosti, kao npr. Partizanske Avijacije, Omladinskih Brigada, Proleterske Solidarnosti i sl...

Beograd svakako treba da bude zahvalan Crvenoj Armiji jer je oslobadjanje proteklo, za ruske standarde, veoma pedantno i bez suvisne destrukcije. Umesto da Nemce gone kacusama i haubicama, Rusi su vodili bitke od kuce do kuce, time sacuvavsi ono malo grada sto je prezivelo prethodna bombardovanja. S toga je vracanje nekih imena sasvim na mestu.

Problem Srba je u tome sto konstatno vrse reviziju istorije, gde pritom ne umeju da razvrstaju dobro od loseg i botno od nebitnog.

Problem je sto se stalno ide iz greske u gresku.I sad kako biti pametan,kako ispraviti gresku koja je napravljena pre 20 ili 60 godina.Vracena su imena od pre WWII cime su ispravljene greske od 1945 ali time je samo resen deo problema a nastali su novi,kao u slucaju bulevara crvene armije.
I to sa bulevarom Zorana Djindjica,po meni on svakako zasluzuje da jedan bulevar nosi njegovo ime samo se nije treba preimenovati postojeci nego njegovim imenom imenovati neki novi ili buduci.Cime bi se izbegli problemi ovakve vrste.

A kako su se te ulice zvale pre ruskih naziva to nikom ništa.
Тачно. Не почиње наша историја од '45.
Макензи је ипак много заслужнији за Београд него Толбухин.
Не кажем, заслужни су и Совјети за ослобођење 1944/5, али, нека добију неке друге улице, а ове оставити са враћеним старим називима.

Postoji Bulevar oslobođenja i meni je to dovoljna zahvalnost.
Булевар ослобођења је добио тај назив после Првог св. рата, значи то нема везе са Црвеноармејцима.

Takodje ukinuti sve sto podseca na bivsu nam zemlju iako je deo istorije i nasledja,sta ce u BG-u ulica Varazdinska,Samoborska,Splitska??? :bash::bash::bash:
И то је тачно.


Dalje Zdanova ulica je kultna bila u Beogradu i treba je vratiti,a ime Resavske dati nekoj od Bihackih,Osjeckih,Rovinjskih ulica....
По чему култна?
А дични сине од Ресаве славне? ;) И манстир Ресава/Манасија, и Ресавска пећина, и Ресавска школа...?
Зар није то ипак важније од неких Совјета?
(А пре него је постала Жданова, звала се 1. маја све до 1965. ;) )
Значи, Жданов нема ту много везе.
Нек добије, како већ рекох, неку другу улицу. Можда, тамо ка Авали, где погибе...?

A nema veceg kretenizma nego umesto bulevara Crvene Armije koja je oslobodila ovaj grad,imati za bulevar tako bezlicno i debilno ime kao "juzni"....
Ето, то нек опет преименују у Булевар Црвене армије. :cheers:

Cudna smo mi sorta....

Да јесмо, јесмо. :cheers:

Булевар ослобођења је добио тај назив после Првог св. рата, значи то нема везе са Црвеноармејцима.Taj bulevar se do skora zvao Bulevar JNA i onda kada je menjan naziv bilo je priče da se to kao odnosi na sve vojnike koji su učestvovali u oslobađanju Beograda posle drugog svetskog rata. Nikad mi nije palo na pamet da sumnjam u podatak, ali evo sad sam pogledao neku mapu Beograda pre II svetskog rata i stvarno se ulica tako zvala i tada. Hvala na ispravci.

Inače, evo gledam tu mapu još uvek i vidim da se pre II svetskog rata i Južni bulevar zvao Južni bulevar, isto tako Makenzijeva je izgleda jedno vreme nosila i naziv Cara Nikole, a Resavska je bila i Frankopanova i Zrinskoga.

Ima li negde lep pregled kako su ulice menjale naziv po godinama?

Taj bulevar se do skora zvao Bulevar JNA i onda kada je menjan naziv bilo je priče da se to kao odnosi na sve vojnike koji su učestvovali u oslobađanju Beograda posle drugog svetskog rata. Nikad mi nije palo na pamet da sumnjam u podatak, ali evo sad sam pogledao neku mapu Beograda pre II svetskog rata i stvarno se ulica tako zvala i tada. Hvala na ispravci.

Inače, evo gledam tu mapu još uvek i vidim da se pre II svetskog rata i Južni bulevar zvao Južni bulevar, isto tako Makenzijeva je izgleda jedno vreme nosila i naziv Cara Nikole, a Resavska je bila i Frankopanova i Zrinskoga.

Ima li negde lep pregled kako su ulice menjale naziv po godinama?
Ја имам врло добру књигу Данила Радојевића "Београд и његове улице", из 1966, а још је боља књига Милана Лека "Улице Београда - Београдске улице и тргови 1872-2006.

S tim da je Južni bulevar prilično glup naziv

Juzni Bulevar bio bi odlican naziv kada bi se stvarno nalazio na juznim obroncima grada i kada bi imao 10 traka :D

Grad dobija podzemne kontejnere

Kao i sve evropske metropole i Beograd će do kraja novembra dobiti podzemne kontejnere, kakvih još nema u našem bližem okruženju. Oni će se nalaziti na teritoriji 10 gradskih opština, a osim što će ulice biti čistije, prestonica će dobiti višak mesta za parkiranja automobila.

http://www.blic.rs/_customfiles/Image/slike/2009/11_novembar/beograd/kontejneri-x.jpg

- Postupak izbora ponuđača je u završnoj fazi i ukoliko sve bude teklo prema utvrđenoj dinamici, prvi podzemni kontejneri bi trebalo da se nađu na beogradskim ulicama krajem novembra. U svakom slučaju biće postavljeni ove zime – kaže za „Blic nedelje“ Dragana Miloševski, savetnik generalnog direktora za informisanje u JKP „Gradska čistoća“ i dodaje da će se reciklažni kontejneri naći teritoriji svih deset gradskih opština, prema proceni o mogućnostima za njihovo postavljanje, a pre svega u odnosu na stanje podzemnih vodova.
Nadzemni deo kontejnera zauzima deo javne saobraćajne površine, deo trotoara ili kolovoza, tako da je neophodna saglasnost Sekretarijata za saobraćaj.
- Ispod zemlje će se nalaziti bunker, odnosno šaht od vodo-nepropusnog betona u kom će biti smešten kontejner od plastike. U nivou kolovoza ili trotoara, oni će zajedno biti zatvoreni poklopcem na kom se nalazi samozatvarajući uložak. Kroz taj uložak će se kese sa smećem slobodnim padom spuštati u kontejner – objašnjava za naš list Miloševska kako će tehnički izgledati ovi podzemni kontejneri.
Kontejneri će se prazniti tako što će vozilo pored nadgradnje, u koju se prazne kontejneri, na sebi imati i kran pomoću koga će se iz bunkera podizati kontejner i dovodi u takav položaj da može da ga preuzme standardna viljuška. Ta viljuška će zatim kroz poklopac da istresa sadržaj u za to predviđenu nadgradnju.
- Po odluci o održavanju čistoće, obaveza ovog preduzeća je da se smeće iznosi najmanje tri puta u toku nedelje. Međutim, broj pražnjenja kontejnera zavisi od opterećenosti teritorije količinom otpada, zapremine kontejnera, njihovog broja na određenoj lokaciji, kao i saobraćajno tehničkih uslova. Zone grada sa uskim ulicama i trotoarima sugerišu gusto postavljene kontejnere manjeg kapaciteta sa čestim pražnjenjem, jednom do dva puta tokom dana, za razliku od zona grada sa prostranijim saobraćajnicama, koje dopuštaju manji broj lokacija sa većim brojem kontejnera većeg kapaciteta i manjim brojem pražnjenja, najviše jednom dnevno – kaže Miloševski i dodaje da se za sada otpad u ovim novim kontejnerima neće razvrstavati, a njihova zapremina će biti od tri i pet metara kubnih.

^Ovo deluje komplikovano. Kad ekipa iz Cistoce krene da petlja sa praznjenjem tog cuda pa zatvori pola ulice :)
A zajebace i ove sto preturaju po kontejnerima.

^Ovo deluje komplikovano. Kad ekipa iz Cistoce krene da petlja sa praznjenjem tog cuda pa zatvori pola ulice :)
A zajebace i ove sto preturaju po kontejnerima.

Надам се да је предвиђена и нека блокада непријатних мириса...

Taj bulevar se do skora zvao Bulevar JNA i onda kada je menjan naziv bilo je priče da se to kao odnosi na sve vojnike koji su učestvovali u oslobađanju Beograda posle drugog svetskog rata. Nikad mi nije palo na pamet da sumnjam u podatak, ali evo sad sam pogledao neku mapu Beograda pre II svetskog rata i stvarno se ulica tako zvala i tada. Hvala na ispravci.

Inače, evo gledam tu mapu još uvek i vidim da se pre II svetskog rata i Južni bulevar zvao Južni bulevar, isto tako Makenzijeva je izgleda jedno vreme nosila i naziv Cara Nikole, a Resavska je bila i Frankopanova i Zrinskoga.

Ima li negde lep pregled kako su ulice menjale naziv po godinama?

Што се Ресавске тиче, мислим да је била двоимена тј. да је део до Немањине био Франкопанова, а нагоре ка болници Зрињскога.

Око различитих имена улица ствари су поприлично јасне, јер је 1930. године било велико преименовање улица. Тада је, на пример, Позоришна добила има Француска, Југовићева је добила име Браће Југовића (sic!), Макензијева је добила име Цара Николе Другог, (данашња) Светогорска добила име Жоржа Клемансоа итд.

Оно што мени није јасно јесте како је данашња комисија могла да направи такав гаф и да помера имена улицама ван њиховог историјског контекста и имена које су некад носиле (ако је већ желела да враћа стара имена)? Очигледно да у тој комисији седе у историју Београда веома неупућени људи. Једно од најнејаснијих таквих преименовања је сигурно оно са Макензијевом: пошто је овој улици раније враћен назив која је она имала пре 1930. (Макензијева), онда су се много паметно досетили да улици 14. децембра дају назив Цара Николаја улици која се некад звала Приштинска и која се својим почетком наслања на улицу која је некад носила име Цара Николе Другог (исти владар, наравно).

Да не помињемо ону са Булевар Деспота Стефана уз оближњу постојећу Високог Стевана на Дорћолу. То је дефинитивно "шампион глупости", али, очигледно, нико није хтео да се "компромитује" (са остацима некадашњег режима, ха?) и врати име Кнеза Павла.

Посебно тужно и збуњујуће делују случајеви са Књегиње Љубице и Змај Јовином која је беспотребно двоимена, са промењеним кућним бројевима и истоветан такав пример са 27. марта и Краљице Марије.

Али, људи на то само реагују као кукавну промену личних докумената.

Као да се документи, уосталом, не мењају на сваких пет или десет година...

http://i868.photobucket.com/albums/ab242/takini/ank.png

http://www.blic.rs/beograd.php?id=126509

Престоница без концертне дворане


Београд је једина европска метропола без праве акустичне сале за симфонијску музику. – „Сава центар” је превелик, сала Београдске филхармоније премала, а „Коларац” нема довољну запремину

http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/124522/i/1/dom-sindikata.jpg
Дом синдиката

Долазак Зубина Мехте првог диригента данашњице, према мишљењу многих,поново је покренуо старе приче о квалитету концертних дворана у главном граду. Посећују нас највећа имена класичне музике, а наша престоница деценијама кубури са концертним простором.

Зграда „Музикферајна” у Бечу, „Карнеги хол” у Њујорку или чувено здање Берлинске филхармоније одавно су постали симболи тих метропола, док Београд, тврде стручњаци, нема праву акустичну концертну дворану.

Најближа томе је Велика сала Коларчеве задужбине, а концерти класичне музике одржавају се и у „Сава центру”, сали Београдске филхармоније и још неким мањим дворанама.

– Шездесетих година 20. века, било је иницијатива да се репрезентативна концертна сала изгради у близини Студентског трга. Данас неки предлажу да у будућем здању Београдске опере, које ће се зидати у Новом Београду, буде и концертна дворана – каже Миомир Мијић, професор Електротехничког факултета, који је радио на реконструкцији многих концертних дворана у земљи и иностранству.

– У акустици просторија све је ствар физичких габарита, пропорција, геометрије и микрогеометрије на зидовима. Сала оптималне величине има од 1.500 до 2.000 места и све површине у њој морају бити од тврдих материјала како не би апсорбовале звук гласа и инструмената. У таквим дворанама оркестар се квалитетно чује без озвучења и може да се оствари жељена естетика звучне слике – објашњава професор Мијић.

Премда су стручњаци сагласни да је „Коларац” најбоља концертна сала коју имамо, то не значи да ова дворана није без мана: недовољно је велика да би се „звучно поље” у потпуности развило.

– Сала „Коларца” својевремено је зидана са идејом да послужи за предавања и камерне концерте, а каснијим адаптацијама бина је проширивана за симфонијске намене. Ова сала нема довољно велику запремину да акустички амортизује истовремено присуство симфонијског оркестра, хора и 900 слушалаца. Она има и проблем недовољне изолованости од улице – објашњава Мијић.

Мана ове сале је и недовољно велика позорница, што је најуочљивије када би на бини истовремено требало да буду симфонијски оркестар и велики хор.

– Иза бине се налази „шкољка” коју у таквим ситуацијама отворимо и ту може да се смести мањи хор, али уколико неко дело захтева стотину певача имамо проблем – кажу у Центру за музику Коларчеве задужбине и додају да се тада хор смешта на деo балкона изнад бине.

http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/124522/i/2/filharmonija.jpg
Београдска филхармонија

Како бољу немамо, у Великој концертној дворани Коларчеве задужбине више од седам деценија одјекују звуци најлепших симфонија, соната и других музичких комада. Дворана је отворена у фебруару 1932. године концертом Београдске филхармоније којом је дириговао Стеван Христић. У њој су наступали великани музичке уметности попут Исака Штерна, Јехудија Мењухина, Клаудија Абада, Артура Рубинштајна и Светислава Рихтера. Највиши уметнички домет ове концертне дворане био је Бемус 1972. године, када је у њој први и једини пут наступила Берлинска филхармонија са непревазиђеним Хербертом фон Карајаном.

И дворана Дома синдиката шездесетих и седамдесетих година била је место где су отваране Београдске музичке свечаности, а звездани тренутак ове концертне сале која има 1.600 седишта био је први Бемус 1969. године, и гостoвање Бечке филхармоније.

Иза биоскопског платна Дома синдиката налазе се једине колико-толико функционалне оргуље. Уграђене су педесетих година прошлог века када је изграђено ово здање на Тргу Николе Пашића, а запослени кажу да свирање на овом инструменту повремено вежбају студенти Музичке академије.

За добар звук у свим деловима дворане неопходно је озвучење, што значи да акустичност није довољно добра. Стручњаци, међутим, сматрају да то није непремостива препрека.

– Сала Дома синдиката у постојећем стању нема одлике квалитетне концертне дворане, али има адекватну величину. Она задовољава и друге предуслове, па би евентуалном комплетном реконструкцијом од ње могао да се направи квалитетан концертни простор – сматра професор Мијић.

Изградњом „Сава центра” 1977. године, Дом синдиката је изгубио трку са модерним здањем на левој обали Саве и о евентуалној реконструкцији престало је да се размишља.

Од 1979. године дворана „Сава центра” постала је незаобилазни концертни подијум сваког Бемуса. Озвучење је и у овој сали неопходно, а њена највећа предност су велика бина и 2.307 места у партеру и 1.226 на балкону. Зато је ова дворана најчешћа адреса сваког извођења Моцартовог и Вердијевог „Реквијема”, Орфове „Кармине Буране”, Бетовенове Девете симфоније и сваког захтевног и спектакуларног вокално-инструменталног дела. И Зубин Мехта наступио је у новембру 2000. године у великој сали „Сава центра”. Ипак, стручњаци су сагласни – ово није сала за концерте класичне музике.

– Дворана „Сава центра” је одличан простор за велике ревијалне програме. Међутим, то аутоматски доноси неке проблеме када се користи за симфонијску музику без озвучења – каже Мијић.

А у личној карти сваке концертне дворане једна од главних ставки је – одличан звук, без ослањања на звучнике.

Концертна хала Београдске филхармоније, млађа „сестра у комшилуку” велике сале Коларчеве задужбине, може да се похвали атрактивно опремљеним простором и звучном изолованошћу, међутим, њена мана је недовољно простора за публику – дворана има свега 201 седиште.

– То је основни разлог зашто се ова дворана углавном користи за камерне и солистичке концерте, као и за одржавање проба и аудио и видео снимања. Зато се концерти Београдске филхармоније одржавају на „Коларцу” – каже Невена Шинка, пи-ар менаџер Београдске филхармоније.

Београд је тако једина европска метропола без праве концертне дворане, а у последњих неколико година у класичној музици може се уживати у још једној хали, примарно спортској. Реч је о Београдској арени, која је до сада угостила Лучана Паваротија и Хосеа Карераса, а један од великана музике који су наступили у Арени био је и Енио Мориконе.

Стефан Деспотовић

[објављено: 21/02/2010]

Grad dobija podzemne kontejnere

Kao i sve evropske metropole i Beograd će do kraja novembra dobiti podzemne kontejnere, kakvih još nema u našem bližem okruženju. Oni će se nalaziti na teritoriji 10 gradskih opština, a osim što će ulice biti čistije, prestonica će dobiti višak mesta za parkiranja automobila.

http://www.blic.rs/_customfiles/Image/slike/2009/11_novembar/beograd/kontejneri-x.jpg

- Postupak izbora ponuđača je u završnoj fazi i ukoliko sve bude teklo prema utvrđenoj dinamici, prvi podzemni kontejneri bi trebalo da se nađu na beogradskim ulicama krajem novembra. U svakom slučaju biće postavljeni ove zime – kaže za „Blic nedelje“ Dragana Miloševski, savetnik generalnog direktora za informisanje u JKP „Gradska čistoća“ i dodaje da će se reciklažni kontejneri naći teritoriji svih deset gradskih opština, prema proceni o mogućnostima za njihovo postavljanje, a pre svega u odnosu na stanje podzemnih vodova.
Nadzemni deo kontejnera zauzima deo javne saobraćajne površine, deo trotoara ili kolovoza, tako da je neophodna saglasnost Sekretarijata za saobraćaj.
- Ispod zemlje će se nalaziti bunker, odnosno šaht od vodo-nepropusnog betona u kom će biti smešten kontejner od plastike. U nivou kolovoza ili trotoara, oni će zajedno biti zatvoreni poklopcem na kom se nalazi samozatvarajući uložak. Kroz taj uložak će se kese sa smećem slobodnim padom spuštati u kontejner – objašnjava za naš list Miloševska kako će tehnički izgledati ovi podzemni kontejneri.
Kontejneri će se prazniti tako što će vozilo pored nadgradnje, u koju se prazne kontejneri, na sebi imati i kran pomoću koga će se iz bunkera podizati kontejner i dovodi u takav položaj da može da ga preuzme standardna viljuška. Ta viljuška će zatim kroz poklopac da istresa sadržaj u za to predviđenu nadgradnju.
- Po odluci o održavanju čistoće, obaveza ovog preduzeća je da se smeće iznosi najmanje tri puta u toku nedelje. Međutim, broj pražnjenja kontejnera zavisi od opterećenosti teritorije količinom otpada, zapremine kontejnera, njihovog broja na određenoj lokaciji, kao i saobraćajno tehničkih uslova. Zone grada sa uskim ulicama i trotoarima sugerišu gusto postavljene kontejnere manjeg kapaciteta sa čestim pražnjenjem, jednom do dva puta tokom dana, za razliku od zona grada sa prostranijim saobraćajnicama, koje dopuštaju manji broj lokacija sa većim brojem kontejnera većeg kapaciteta i manjim brojem pražnjenja, najviše jednom dnevno – kaže Miloševski i dodaje da se za sada otpad u ovim novim kontejnerima neće razvrstavati, a njihova zapremina će biti od tri i pet metara kubnih.
Da li je bilo nešto od ovoga? U NS su pre nekih, pa bogami 6-7 godina instalirali nešto slično ali ne znam da li su i danas u funkciji?

http://www.cistocans.co.rs/srb/projekti_3lifting.php

Петак, 26. март 2010.

Радмила Хрустановић разрешена дужности помоћнице градоначелника

Градоначелник Београда Драган Ђилас разрешио је данас Радмилу Хрустановић дужности помоћнице градоначелника за међународну сарадњу.

Радмила Хрустановић обављала је од 2000. године више одговорних функција у Скупштини града Београда и кабинету градоначелника и дала велики допринос у решавању затечених проблема, развоју међународних и међуградских односа, као и унапређењу квалитета живота у Београду.

Чланом 67. Статута града Београда градоначелник поставља и разрешава дужности помоћнике градоначелника.

:dunno:

:ohno:

Razrešena Radmila Hrustanović
Smena posle svađe (http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/182526/Smena-posle-svadje)
L. Gedošević | 27. 03. 2010. - 00:02h | Foto: BETA | Komentara: 57

Radmila Hrustanović juče je razrešena dužnosti pomoćnice gradonačelnika za međunarodnu saradnju. Razlozi za smenu nisu poznati, a pretpostavlja se da je u pitanju lično neslaganje sa gradonačelnikom Draganom Đilasom.

http://www.blic.rs/data/images/2010-03-26/24757_bgdjilashrustanovic-foto-beta_f.jpg?ver=1269639177
Iz vremena kad su mogli zajedno: Đilas i Hrustanovićeva

Prema nezvaničnim informacijama, razrešenju Hrustanovićeve prethodila je žustra rasprava na kolegijumu između nje i gradonačelnika gde mu je ona, navodno, žestoko kontrirala.
Koliko je njeno razrešenje bilo iznenadno potvrđuju i izvori „Blica“ iz Skupštine grada koji kažu da su za smenu saznali iz medija.
- Iznenađenje je opšte. Ništa nije ukazivalo da bi to moglo da se desi, odnosno nije bilo ničega neuobičajenog da bi mogli da pretpostavimo tako nešto – kaže izvor „Blica“.


I drugi naš izvor kaže da je zatečen smenom, kao i da Hrustanovićeva nije bila na poslednjoj sednici Gradskog veća, koja je održana pre dva dana.
- To jeste bilo čudno, s obzirom na to da je zaista redovna na tim sastancima. Mislio sam da je sprečena nekim drugim poslom. Nije mi palo na pamet da je smena u pitanju – objašnjava naš izvor.


Tokom jučerašnjeg dana razrešena pomoćnica gradonačelnika Radmila Hrustanović saopštila je da je sa gradonačelnikom Đilasom „imala odličnu saradnju”, te da će javnost u narednom periodu dobiti više informacija o njenom budućem društvenom angažmanu.
- Imala sa izuzetnu čast i zadovoljstvo da skoro punih deset godina radim za Beograd. Trudila sam se da radim korektno, pošteno, najbolje što umem – navela je Hrustanovićeva u saopštenju.


Ni Gradska uprava nije bila rečitija pa je, takođe u saopštenju, navela da je Hrustanovićeva od 2000. godine obavljala više odgovornih funkcija.
Radmila Hrustanović je inače drugi pomoćnik gradonačelnika Đilasa, i jedan od 12 gradskih funkcionera i čelnika koji su smenjeni ili razrešeni dužnosti na inicijativu gradonačelnika. Prošle godine, nepunih mesec dana po dolasku na funkciju gradskog menadžera, dužnosti je razrešen i Saša Vlaisavljević. Osim njega, Đilas je smenio i bivše direktorke domova zdravlja „Zvezdara“ i „Palilula“ Branku Grujić i Jasminku Jelić, kao i direktore kliničko bolničkih centara „Zemun“, Bežanijska kosa“ i „Zvezdara“ Ivo Berisavac, Nikola Milinić i Zoran Ivanković (podneo ostavku). Tada je prihvaćena i ostavka Vladana Šubarevića, člana Gradskog veća zaduženog za zdravstvo. Na Đilasovu inicijativu bez fotelje ostali su i bivši direktor GSP „Beograd“ Slaven Tica, bivši direktor Direkcije za javni prevoz Željko Đukanović , bivši sekretar za sport Igor Miklja, kao i bivša direktorka DZ „Novi Beograd“ Katarina Vekić.

Deset godina u gradskoj vlasti
Od 2000. godine do danas Radmila Hrustanović obavljala je važne funkcija u Skupštini grada Beograda. U periodu od 2001. do 2004. godine bila je gradonačelnik prestonice. Posle izbora 2004. godine, imenovana je za zamenika gradonačelnika Nenada Bogdanovića, a posle izbora 2008. godine postavljena je za pomoćnika gradonačelnika za međunarodnu saradnju.

Taj disa bolnice Zvezdara se nakrao za sve pare,istovremeno je bio u upravnom odboru bolnice u Gracanici.On je i ucestvovao u akciji oko planiranja sece sume i laznog prosirenja bolnice na sumu sa ostalim urbanistima.

Inace hrustanovicka je zagovornik lakog metroa jer je dok je ona bila zamenik Nenada Bogdanovica on dao spancima da urade BELAM, a u ponedeljak ide Djilas u bec sa jos 40tak ljudi da odlucuju da li ce biti laki il teski metro.

Mislim da su je drzali koliko su mogli i da je sad sklonise.Mislim da je ovo dobar potez.Jer svi znamo koliko nije ucinila za beograd osim za svoj dzep.

Inace zivela je kod petog parkica,i naravno kada je pocela gungula obratise joj se komsije,ljudi,poznanici i ona nije htela da ih podrzi vec je rekla "ajde ovako,napravicemo peti parkic na Velikom Ratnom ostrvu pa cemo svi biti srecni".

Lopina...

Ma koja Hrustanovićka i koje ona veze ima sa metroom. Nema ona nikakvog uticaja ni na šta, tj. niko nema uticaja pored Đilasa ali ona posebno. Jedini problem je bio što je na nekom sastanku digla glas protiv njega a takav osetljivi a veliki ego to nije mogao da podnese. Njen odlazak se neće osećati zato što se nije osećalo ni njeno postojanje u vlasti ali ona nije smenjena zbog slabog učinka ili lopovluka, da je to bio razlog smenio bi je na početku. On ju je smenio jer se drznula da se njemu usprotivi i to je problem. I taj Đilas i njegove ekskurzije, šta ima u Beču da odlučuje šta će biti u Beogradu? Kog grada je on gradonačelnik? Podsetio bih da su nam Bečlije preporučile laki metro. Ali ne bazirano na činjenicama nego u fazonu "šta će vama seljacima metro, to je stvar za naš carski grad". I kada god su iz vlade pokušavali da proguraju teški metro da se konačno krene on je to blokirao, prvo je Mrkonjić pokušao njegovim stilom "evo sutra krećemo idemo ludilo" ali Đilas se nije ukačio na to nego je odlagao odlagao odlagao a kada je Milosavljević u Moskvi dobio konkretnu ponudu a ne viziju, Đilas je to odbio i to zato što "to mora da ugovori gradonačelnik, a to sam ja" što je opet priča o njegovoj groznoj sujeti. E sad ako je u međuvremenu uspeo da se ugradi kod teškaša kao kod Španaca za BELAM a nadam se za naše dobro da jeste onda možda i dobijemo teški metro.

Pavlu ulica u Rakovici

http://www.novosti.rs/upload/images/2010/03mar/2503/bg-rakovica.jpg

RAKOVIČKI put poneće ime nedavno preminulog patrijarha Pavla. Ovo je u četvrtak odlučila gradska Komisija za imenovanje ulica i trgova. Ulica, nazvana po doskorašnjem poglavaru Srpske pravoslavne crkve prolazi kroz Topčider, od Miloševog konaka do raskrsnice ulica Pere Velimirovića i Patrijarha Dimitrija.
Predsednik Komisije za nazive ulica Petar Đorđević objašnjava da ovaj zaključak ide u Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave na saglasnost, a potom u Skupštinu grada na usvajanje. Tek tada će odluka o imenovanju biti konačna.
Inače, Komisija je razmatrala i predlog da Bulevar
oslobođenja promeni ime u Bulevar patrijarha Pavla, ali ga na kraju nije prihvatila.
- Iz tog pravca, kuda se pruža Bulevar oslobođenja kroz istoriju su u Beograd ulazili oslobodioci - objašnjava Petar Đorđević. - Tuda su došli ustanici u Prvom srpskom ustanku i u Karađorđevom parku podigli štab i bolnicu, pa su na tom mestu i sahranjeni neki preminuli ratnici. Tim putem je u Beograd, u Prvom svetskom ratu sa srpskom vojskom ušao vojvoda Bojović, a u Drugom svetskom ratu sovjetski vojnici, kao i Peko Dapčević sa partizanima. Na Rakovički put nadovezuje se Ulica patrijarha Dimitrija, a izrazita želja patrijarha Pavla je bila da ga sahrane kraj njega u manastiru Rakovica.
Đorđević navodi da se ovakvom odlukom simbolički, na neki način poštuje ta želja, pa su i ulice koje nose imena dvojice patrijarha spojene.
Posle smrti patrijarha Pavla na globalnoj društvenoj mreži "Fejsbuk" pokrenuta je inicijativa da se po njemu nazove novi most koji se gradi preko Ade ciganlije. Ipak, takva inicijativa nije zvanično podneta Komisiji za imenovanje ulica i trgova.

TATONU PLOČA, MILANKOVIĆU PARK
KOMISIJA je odlučila i da se na mestu u Kosmajskom prolazu gde je pretučen navijač Tuluza Bris Taton, koji je kasnije zbog povreda preminuo, postavi spomen-ploča. Šta će na njoj biti napisano još nije određeno.
Po naučniku Milutinu Milankoviću nazvaće se mali park, između Pasterove i Tiršove ulice. Tu se već nalazi Centar za klimatske promene "Milutin Milanković", a kasnije će biti postavljen i spomenik ovom istraživaču.

Malo starija vest, mada nije bila..

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=174584&title_add=Pavlu%20ulica%20u%20Rakovici%20&kword_add=patrijarh%20pavle%2C%20ulica%20patrijarha%20pavla

Ma koja Hrustanovićka i koje ona veze ima sa metroom. Nema ona nikakvog uticaja ni na šta, tj. niko nema uticaja pored Đilasa ali ona posebno. Jedini problem je bio što je na nekom sastanku digla glas protiv njega a takav osetljivi a veliki ego to nije mogao da podnese. Njen odlazak se neće osećati zato što se nije osećalo ni njeno postojanje u vlasti ali ona nije smenjena zbog slabog učinka ili lopovluka, da je to bio razlog smenio bi je na početku. On ju je smenio jer se drznula da se njemu usprotivi i to je problem. I taj Đilas i njegove ekskurzije, šta ima u Beču da odlučuje šta će biti u Beogradu? Kog grada je on gradonačelnik? Podsetio bih da su nam Bečlije preporučile laki metro. Ali ne bazirano na činjenicama nego u fazonu "šta će vama seljacima metro, to je stvar za naš carski grad". I kada god su iz vlade pokušavali da proguraju teški metro da se konačno krene on je to blokirao, prvo je Mrkonjić pokušao njegovim stilom "evo sutra krećemo idemo ludilo" ali Đilas se nije ukačio na to nego je odlagao odlagao odlagao a kada je Milosavljević u Moskvi dobio konkretnu ponudu a ne viziju, Đilas je to odbio i to zato što "to mora da ugovori gradonačelnik, a to sam ja" što je opet priča o njegovoj groznoj sujeti. E sad ako je u međuvremenu uspeo da se ugradi kod teškaša kao kod Španaca za BELAM a nadam se za naše dobro da jeste onda možda i dobijemo teški metro.
http://www.danas.rs/danasrs/corax.22.html&h=
:rofl:

:lol:

Koštunica je konačno dobio dostojnog naslednika po veličini sujete...

Baba Rada je od prvog do poslednjeg dana sedenja u fotelji bila ikebana i senka raznih partijskih kadrova. Gde god neko ne bi smeo, hteo ili bi ga mrzelo da se pojavi - eto Baba Rade.

Dečki, idući tjedan dolazim u Beograd pa imam par pitanja:

1. Ako bi mi netko mogao preporučiti dobre hostele u gradu. Imat ću smještaj, ali volim uvijek znati za rezervnu kombinaciju, zlu ne trebalo.

2. Je li se po gradu (centralne zone) bolje kretati autom ili koristiti vlastite noge i gradski prijavoz? Koliko je sigurno za HR tablice po gradu?

3. Vezano za večernje izlaske, što je po vama "must see"?
Po pitanju glazbenog ukusa vrlo sam svestran (dobro, sad baš klasika i jazz nisu za večernju zabavu:lol:).

4. Top 5-10 mjesta u gradu koja se moraju vidjeti?
Neko dobro mjesto gdje se može pojesti nešto tradicionalno?

5. Koliko traje vožnja autom od NS do BG?
Koliko od BG do Aranđelovca?

Imam još puno pitanja, ali da vas ne smorim previše...
Bio bih zahvalan ako bi netko odgovorio barem na neko pitanje.

Hvala!

:cheers:

4. Top 5-10 mjesta u gradu koja se moraju vidjeti?
Neko dobro mjesto gdje se može pojesti nešto tradicionalno?

Sve zavisi od toga sta tebe licno interesuje.
Ja recimo, ukoliko imam dovoljno vremena, volim da u gradovima koje posecujem obidjem tehnicke muzeje, tako da bi ti preporucio muzeje Nikole Tesle, vazduhoplovstva i vojske.

Sto se tice tradicionalnih restorana, neko ce ti vec sigurno preporuciti nezaobilaznu Skadarliju dok bi ti ja preporucio neke od restorana duz zemunskog Keja.

Sve zavisi od toga sta tebe licno interesuje.
Ja recimo, ukoliko imam dovoljno vremena, volim da u gradovima koje posecujem obidjem tehnicke muzeje, tako da bi ti preporucio muzeje Nikole Tesle, vazduhoplovstva i vojske.

Za muzeje stvarno neću imati vremena. Budući da prvi put dolazim u BG (ako se ne računa posjet Titinom gobu prije 25 godina:lol:), volio bih vidjeti ono najvažnije po čemu je BG prepoznatljiv (kao npr. kad dolaziš u Rim: Piazza di Spagna, Navona, Fontana di Trevi, Koloseum, Vatikan...). Dakle, najvažnije trgove, zgrade, crkve, lokacije...

Sto se tice tradicionalnih restorana, neko ce ti vec sigurno preporuciti Skadarliju dok bi ti ja preporucio neke od restorana duz zemunskog Keja.

Odlično! To sam baš i mislio.

:cheers:

Dečki, idući tjedan dolazim u Beograd pa imam par pitanja:
2. Je li se po gradu (centralne zone) bolje kretati autom ili koristiti vlastite noge i gradski prijavoz? Koliko je sigurno za HR tablice po gradu?

Nikako autom po centru, najbolje ti je prevozom ili peske, mada zavisi u kom delu odsedas?
Za tablice ne brini, kad vidimo HR tablice pomislimo ,,WOW Hrvat u Beogradu,, :lol:

4. Top 5-10 mjesta u gradu koja se moraju vidjeti?
Neko dobro mjesto gdje se može pojesti nešto tradicionalno?

1. Centar (Knez, Terazije, Kralja Milana, Trg Nikole Pasica)
2. Skadarlija
3. Kalemegdan + okolina Saborne crkve
4. Zemun
5. Hram

5. Koliko traje vožnja autom od NS do BG?
Koliko od BG do Aranđelovca?

Hvala!

:cheers:

Beograd - Novi Sad oko 45min. - 1h , opet zavisi iz kog dela Beograda krenes :D

Beograd - Arandjelovac sve isto....

Nikako autom po centru, najbolje ti je prevozom ili peske, mada zavisi u kom delu odsedas?
Za tablice ne brini, kad vidimo HR tablice pomislimo ,,WOW Hrvat u Beogradu,, :lol:

Pa dobro, autom do nekog dijela, a onda pješice. To je OK.

Ma problem je za odsjedanje što u biti još ne znam točno. Baza će mi biti u Novom Sadu, a u BG imam ponudu da odsjednem na 2 mjesta kod prijatelja (Zemun i Zvezdara, ako se ne varam), ali meni je nakomotnije kad sam slobodan bez ikakve obveze pa zato i pitam za hostele. Naime, što ako mi se dogodi da se zapijem u BG (a to je vrlo vjerojatno:lol:), tada mi nije pametno sjedati u auto i ići nazad u NS po noći.

Vezano za tablice, kad voziš tuđi auto nije zgorega dupla doza opreza.
Lako bi ja sa svojim izašao na kraj.


1. Centar (Knez, Terazije, Kralja Milana, Trg Nikole Pasica)
2. Skadarlija
3. Kalemegdan + okolina Saborne crkve
4. Zemun

Hvala.
Izabrao sam si dobrog vodiča, mislim da nisam mogao boljeg. Vjerujem samo da će imati malo vremena za koji đir po gradu.

:cheers:

Pa dobro, autom do nekog dijela, a onda pješice. To je OK.

Ma problem je za odsjedanje što u biti još ne znam točno. Baza će mi biti u Novom Sadu, a u BG imam ponudu da odsjednem na 2 mjesta kod prijatelja (Zemun i Zvezdara, ako se ne varam), ali meni je nakomotnije kad sam slobodan bez ikakve obveze pa zato i pitam za hostele. Naime, što ako mi se dogodi da se zapijem u BG (a to je vrlo vjerojatno:lol:), tada mi nije pametno sjedati u auto i ići nazad u NS po noći.

Vezano za tablice, kad voziš tuđi auto nije zgorega dupla doza opreza.
Lako bi ja sa svojim izašao na kraj.

Pa bolje ti je da odsednes u Zemunu, em ti je centar 15min. prevozom em nema potrebe da se vucaras sa Zvezdare da bi video Zemun.
Kako mislis da se vratis u Novi Sad po noci? Diskoteke ovde rade od 23h do 04h! Bolje ti je da se raskomotis kod tog druga u Zemunu :D

Pa bolje ti je da odsednes u Zemunu, em ti je centar 15min. prevozom em nema potrebe da se vucaras sa Zvezdare da bi video Zemun.
Kako mislis da se vratis u Novi Sad po noci? Diskoteke ovde rade od 23h do 04h! Bolje ti je da se raskomotis kod tog druga u Zemunu :D

Pa zato i pitam za hostele, onda neće biti problema.

A u Zemunu nije drug nego drugarica, i to puno starija od mene.
Nije baš lijepo da teti od 55 godina dolazim u stan u 5 ujutro.:lol:

Pa zato i pitam za hostele, onda neće biti problema.

Pa za hostele nem pojma, samo znam da ih ima tamo oko Z. stanice mada ti je bolje da odes u hotel Slavija 2*, nije ni skup a 3 stanice od Kneza trolom.

A u Zemunu nije drug nego drugarica, i to puno starija od mene.
Nije baš lijepo da teti od 55 godina dolazim u stan u 5 ujutro.:lol:

55 godina? Jos ako je prava Zemunka :nuts:

55 godina? Jos ako je prava Zemunka :nuts:

Prava. Još uz to profesorica.:lol:

Ali stan s pogledom na Dunav.:drool: - tako barem kaže.

Za muzeje stvarno neću imati vremena. Budući da prvi put dolazim u BG (ako se ne računa posjet Titinom gobu prije 25 godina:lol:), volio bih vidjeti ono najvažnije po čemu je BG prepoznatljiv (kao npr. kad dolaziš u Rim: Piazza di Spagna, Navona, Fontana di Trevi, Koloseum, Vatikan...). Dakle, najvažnije trgove, zgrade, crkve, lokacije...

Nije Beograd baš toliki grad. Sve za turistu je tu nekako blizu da i nema smisla razdvajati. Najbolje je da uzmeš neku trasu npr. da kreneš od Hrama svetog Save preko Ulice kralja Milana i kneza Mihaila do Kalemegdana i videćeš skoro sve znamenitosti grada. Za uveče možeš u Skadarliju ako te interesuje nešto baš lokalno. Zemun ostavi za drugi dan.

(ako se ne računa posjet Titinom gobu prije 25 godina:lol:)

:doh:

A ja nikad tamo nisam išao...

1. Ako bi mi netko mogao preporučiti dobre hostele u gradu. Imat ću smještaj, ali volim uvijek znati za rezervnu kombinaciju, zlu ne trebalo.

2. Je li se po gradu (centralne zone) bolje kretati autom ili koristiti vlastite noge i gradski prijavoz? Koliko je sigurno za HR tablice po gradu?

1. Ima ih gomila ali skoro je za jedan od najboljih u Evropi proglašen neki hostel koji se zove Hostelche pa proveri njih.

2. Apsolutno i definitivno peške. Prevoz jedino ako ideš do kuće cveća to ti je malo dalje. Što se tiče tablica, ne verujem da bi imao neki problem po gradu ali za sam Zemun ne znam nisam baš siguran iz nekoliko razloga (jedan od dva dela Beograda gde je huliganstvo vrlina, poslednje uporište SRS u Srbiji, veliki broj izbeglica iz HR). S druge strane ne sećam se da se nekome nešto desilo u Zemunu ali opet oprez nije na odmet. No i to što bi se desilo nije da bi ti neko spalio auto, već uglavnom jedino što se i dešava je da ponekome ukradu tablice što nije veliki trošak ali je sigurno velika birokratska gnjavaža.

A u Zemunu nije drug nego drugarica, i to puno starija od mene.
Nije baš lijepo da teti od 55 godina dolazim u stan u 5 ujutro.:lol:

Nešto me sad podseti, da li se u hrvatskom reči drug/drugarica koriste za prijatelj/prijateljica ili su ih potisnuli frend/frendica? Pošto se ovde koriste normalno bez konotacija a mislim da se u Hrvatskoj vezuju samo za comrade, ono drug Tito i sl.?

Čega se neće dosetiti...

Godišnja taksa na kućnog ljubimca od 500 do 1.000 din.
mb - 31.03.2010. - 00:19

CENA - Vlasnici pasa, mačaka i egzotičnih životinja od sredine godine plaćaće taksu za svoje ljubimce. Taksa za sterilisane pse i mačke iznosiće 500 dinara, koliko će plaćati i vlasnici egzotičnih životinja, dok će za nesterilisane pse i mačke ona biti 1.000 dinara. Prema podacima Uprave za veterinu, u Beogradu ima registrovanih i čipovanih oko 80.000 pasa i oko 7.500 mačaka. Vladimir Terzin, pomoćnik sekretara za stambene i komunalne poslove, kaže za „24 sata“ da taj podatak nije realan i da pasa ima oko 200.000, a mačaka desetak puta više.
- Vlasnici će uplatnice dobijati na kućnu adresu, a novac od taksi ići će u gradski budžet i biće upotrebljen za sprovođenje Strategije za rešavanje problema pasa lutalica, izgradnju novih azila... - kaže Terzin.

http://www.24sata.rs/vesti.php?id=70489

Nije Beograd baš toliki grad. Sve za turistu je tu nekako blizu da i nema smisla razdvajati. Najbolje je da uzmeš neku trasu npr. da kreneš od Hrama svetog Save preko Ulice kralja Milana i kneza Mihaila do Kalemegdana i videćeš skoro sve znamenitosti grada. Za uveče možeš u Skadarliju ako te interesuje nešto baš lokalno. Zemun ostavi za drugi dan.

E, ovo ti je dobra ideja.

1. Ima ih gomila ali skoro je za jedan od najboljih u Evropi proglašen neki hostel koji se zove Hostelche pa proveri njih.

Korisna info. Primljeno na znanje.

2. Apsolutno i definitivno peške. Prevoz jedino ako ideš do kuće cveća to ti je malo dalje.

Neka hvala. Tom sam diktatoru bio na grobu kao dijete (kad još nisam mogao razmišljati svojom glavom) i od mene dosta.:cheers:

.Nešto me sad podseti, da li se u hrvatskom reči drug/drugarica koriste za prijatelj/prijateljica ili su ih potisnuli frend/frendica? Pošto se ovde koriste normalno bez konotacija a mislim da se u Hrvatskoj vezuju samo za comrade, ono drug Tito i sl.?

U hrvatskom riječ drug/arica ima političke konotacije i ne koristi se u književnom jeziku u značenju prijatelj/ica. Vrlo rijetko i u kolokvijalnom, i to u kontekstu šale.

Književni jezik koristi prijatelj/ica, dok kolokvijalni ovisno o regiji. Frend/ica je više vezano za Zagreb i Središnju Hrvatsku. U ostalim krajevima: pajdo, jaran, haber...

:cheers:

Da tako mi se i učinilo ali čisto da proverim (pošto zanimljivo u srpskom uopšte nema političku konotaciju, ne znam kako je došlo do toga ali verovatno u HR nikada nije ni korišćena u drugom smislu dok je ovde uvek na prvom mestu označavala izraz za prijatelja, pa je nikada ljudi nisu ni povezali na taj način sa ideologijom - tj. gledali su na to kao na simpatičan način obraćanja ljudima koje ne poznaješ bez da osete razliku da je reč bila npr. "prijatelju", a ne kao na nešto nametnuto od vlasti kao da se npr. uveo neki novi izraz tipa "Komrad" koji bi sasvim sigurno svima odzvanjao crveno; a npr. da je neko tada u HR rekao od sutra se svi oslovljavamo sa jarane, jarane predsedniče i sl, ljudi bi rekli pa dobro ajde, i oni koji bi se bunili bunili bi se iz drugih razloga jer preferiraju da budu gospoda, a opet kad bi taj dekret prestao 1991. ljudi bi nastavili sa jarane ali kao pre samo među ljudima koje znaju a bez jarana predsednika)

Jel otvorena sezona splavova u BG?:D

U slucaju da vreme bude zaista lepo za vikend, mozes prosetati malo i do Ade Ciganlije:)

U slucaju da vreme bude zaista lepo za vikend, mozes prosetati malo i do Ade Ciganlije:)

E moj prijatelju, puno bih ja toga htio ali hoću li moći u 4-5 dana obići Novi Sad i Beograd i možda čak stići do Šumadije i Subotice?:nuts::lol:

Mislim da bi mi samo za BG trebalo 10 dana da obavim ono što želim.

Ali eto, Srbiji sam za svoje uskršnje blagdane dao prednost nad Španjolskom i nije mi ni malo žao.

:cheers:

E moj prijatelju, puno bih ja toga htio ali hoću li moći u 4-5 dana obići Novi Sad i Beograd i možda čak stići do Šumadije i Subotice?:nuts::lol:

Mislim da bi mi samo za BG trebalo 10 dana da obavim ono što želim.

Ali eto, Srbiji sam za svoje uskršnje blagdane dao prednost nad Španjolskom i nije mi ni malo žao.

:cheers:

a "Silikonsku dolinu", to obavezno da posetiš :lol:. Bez zezanja, taj deo grada je stvarno lep. I Vračar, to moraš da prođeš obavezno. Samo da se prošetaš Njegoševom, Krunskom, Prote Mateje, i ništa više u Beogradu ne moraš da vidiš.
Njegoševom možeš da prođeš od Hrama do Cvetnog trga i Jugoslovenskog dramskog pozorišta- eto predloga. Jednostavnije i lepše je nego preko Slavije.

a "Silikonsku dolinu", to obavezno da posetiš :lol:. Bez zezanja, taj deo grada je stvarno lep. I Vračar, to moraš da prođeš obavezno. Samo da se prošetaš Njegoševom, Krunskom, Prote Mateje, i ništa više u Beogradu ne moraš da vidiš.
Njegoševom možeš da prođeš od Hrama do Cvetnog trga i Jugoslovenskog dramskog pozorišta- eto predloga. Jednostavnije i lepše je nego preko Slavije.

Definitivno, to je najbolja trasa od Hrama do Kralja Milana. Ako bude išao preko Slavije zamrzeće Beograd :lol:

a "Silikonsku dolinu", to obavezno da posetiš :lol:. Bez zezanja, taj deo grada je stvarno lep. I Vračar, to moraš da prođeš obavezno. Samo da se prošetaš Njegoševom, Krunskom, Prote Mateje, i ništa više u Beogradu ne moraš da vidiš.
Njegoševom možeš da prođeš od Hrama do Cvetnog trga i Jugoslovenskog dramskog pozorišta- eto predloga. Jednostavnije i lepše je nego preko Slavije.

Definitivno, to je najbolja trasa od Hrama do Kralja Milana. Ako bude išao preko Slavije zamrzeće Beograd :lol:

I ovo primljeno na znanje.

Nadam se da ovo čita i moj pajdo vodič jer meni većina ovih pojmova ništa ne znače.:cheers:

Cross,ovako ja preporucujem:

Od ulica: Knez Mihajlovu i okolinu(pesacka zona),Skadarlija, Kralja Milana, Kneza Milosa i Nemanjina, tih 5 ulica su must see. Naravno ima tu jos puno lepih ulica na Vracaru, Dorcolu,Starom Gradu, Savamali, kao i brojne ulice iza Skupstine koje su isto lepe, ali to sve ako imas vremena(a nemas ga za sve to, to sam ja upoznavao za ove 3 godine u Bgu :D) , ali one 5 najbitnije obavezno! :)
Tu je i Bulevar Kralja Aleksandra, koji ima par stvarno momunetalnih zgrada, ali je u sustini u ocajnom stanju i samo ces gubiti vreme po mojoj oceni.

Sto se trgova i platoa tice: Trg Republike, Terazije, Trg Nikole Pasica, Studentski Trg (obavezno!), Obelicev Venac... e sad za svaki od ovih trgova postoji pravac iz kojih je najlepse u njih uci da bi se dobio pun efekat, nadam se da ce Pavle to dobro da uradi, ja znam kako bih :D

Sto se crkava tice Hram Svetog Save, Sabornu Crkvu i okolinu(kosancicev venac) i obavezno Crkvu Svetog Marka, ja bi ti preporucio da njoj pridjete iz Kosovske, jer ces usput videti jos par lepih zgrada, plus je lep pogled odatle na nju.

I Kalemegdan naravno, njega poseti u kombinaciji za Knezom, posto se na njega ulazi kada izlazis iz Knez Mihajlove. Pa bi te je posle kalisa preko Uzun Mirkove odveo na studentski trg jer tu ce ces videti par izuzetno lepih zgrada(Uzun Mirkova+Kralja Petra), plus se stud. trg najlepse otvara iz toga pravca. Trg Republike obidji odmah cim udjes u Knez Mihajlovu(posto je spojen sa njom), pa se onda vrati i nastavi Knezom ka Kalisu i ostalom opisanom rutom :)

Zagrade ponaosobob ne bih izdvajao, jer ih stvarno ima bezbroj koje svojom lepotom, pricom i istorijom zasluzuju paznju, pa ih ti jednostavno sve gledaj, ne spustaj pogled i nagledaces se gomile lepih zgrada ;)

:cheers:

Ovo gore ti je po meni ono sto se ne sme propusti u prvoj poseti Beogradu, da bi se dozivela sva raskos i lepota grada.

Dečki, idući tjedan dolazim u Beograd pa imam par pitanja:

1. Ako bi mi netko mogao preporučiti dobre hostele u gradu. Imat ću smještaj, ali volim uvijek znati za rezervnu kombinaciju, zlu ne trebalo.

2. Je li se po gradu (centralne zone) bolje kretati autom ili koristiti vlastite noge i gradski prijavoz? Koliko je sigurno za HR tablice po gradu?

3. Vezano za večernje izlaske, što je po vama "must see"?
Po pitanju glazbenog ukusa vrlo sam svestran (dobro, sad baš klasika i jazz nisu za večernju zabavu:lol:).

4. Top 5-10 mjesta u gradu koja se moraju vidjeti?
Neko dobro mjesto gdje se može pojesti nešto tradicionalno?

5. Koliko traje vožnja autom od NS do BG?
Koliko od BG do Aranđelovca?

Imam još puno pitanja, ali da vas ne smorim previše...
Bio bih zahvalan ako bi netko odgovorio barem na neko pitanje.

Hvala!

:cheers:

1. i 2. Moj ti je predlog, pošto već dolaziš autom, da se po dolasku iz NS-a prakiraš u garaži u Masarikovoj ulici (kod Beograđanke). U blizini imaš nekoliko hostela, a u samom si centru grada, odakle sve možeš obići peške. Cena parkiranja je 60 din/h (0,60 EUR/h).
Za hostel preporuka je: http://www.hostelbelgrade.com/

4. Što se tiče mesta za dobro jelo, to je svakako Skadarlija, kao i restorani na Dunavu u Zemunu. Što se tiče top mesta za videti, preporučujem muzej Nikole Tesle, Hram Sv. Save, Skupština Srbije i dvorski kompleks (stari i novi dvor), Kalemegdanska tvrđava, kao i Gardoš u Zemunu.


U svakom slučaju dobro nam došao u Beograd. Za sva moguća i nemoguća pitanja tu smo, a ti nam se po povratku svojoj kući oduži jednom dobrom reportažom na SSC-u. :cheers:

Kako bre svi zanemarujete Knez Milosa i Nemanjinu, dve najlepse Beogradske ulice :)

Cross, zapamti ovo: Kada budes preloazio ukrstanje Kneza Milosa i Kralja Milana, spusti pogled nizbrdo ka Kneza Milosa, pogled je fantastican: vidis siroku ulicu i brdo monumentalnih zdanja na kojima se vijore srpske trobojke :)
Istog trena ces razumeti zasto preporucujem posetu ovoj ulici kao i Nemanjinoj :)
A tek nocu kad su sva ta zdanja raskosno osvetljena, lee leee :D

Ovo je to, samo mnooooogo bolje uzivo

http://i86.photobucket.com/albums/k93/zexland/BEOGRAD%20-%20BELGRADE/Beograd%2013%2011%202008/ResizeofIMG_0504.jpg

Prodji jos jednom pred polazak kroz ovaj thread dole na linku, da se pripremis sto bolje i da vidis sta te ocekuje i da pitas ako te nesto specificno interesuje ;)

http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=809310&highlight=belgrade

, nadam se da ce Pavle to dobro da uradi, ja znam kako bih :D


Hvala za detaljne informacije, morat ću ih pribilježiti.:cheers:
Ali zašto Pavla nedužnog miješaš u svu tu priču?
S čovjekom imam dogovorenu samo jednu kratku kavicu.:cheers:


U svakom slučaju dobro nam došao u Beograd. Za sva moguća i nemoguća pitanja tu smo, a ti nam se po povratku svojoj kući oduži jednom dobrom reportažom na SSC-u. :cheers:

Hvala, Dejane, i tebi na informacijama. Evo, i u ovome se vidi sva draž SSC kao rijetko koji drugi forum - upoznaš puno dragih ljudi i naučiš puno novih novih stvari.

Radujem se dolasku u BG kojeg, moram to priznati, "otkrih" zahvaljujući SSC.
Bilo je puno opcija kako doći, kada, s kime, i sve se to mijenjalo do zadnjeg trenutka, ali nisam htio odustati.

Reportaža će sigurno biti odrađena (iako još dvije s Mediterana čekaju da ih odradim) i to u mom stilu - s puno fotki i popratnog teksta.:cheers:

Hvala za detaljne informacije, morat ću ih pribilježiti.:cheers:
Ali zašto Pavla nedužnog miješaš u svu tu priču?
S čovjekom imam dogovorenu samo jednu kratku kavicu.:cheers:


Nema na cemu i drugi put :cheers:

Sto se Pavla tice, stvarno ne znam zasto, verovatno sam iz nekog razloga stekao takav dojam :lol::nuts:

Turističke atrakcije Beograda po preporuci Politike - http://www.b92.net/putovanja/destinacije/evropa.php?yyyy=2010&mm=04&dd=03&nav_category=823&nav_id=422115

Traju Dani Beograda (petak, 16. IV - ponedeljak, 19. IV). Neuporedivo skromnije u odnosu na prethodne godine kada je program bio izvrstan! Tada nisam imao vremena posetiti sve, a ove godine kada nema ničega, ja sam baš slobodan... :cry:

Kaze Alimpic o Djilasu "zameram mu sto radi previse brzo i nije u redu da se Beograd razvija brze od drugih gradova". To je onaj isti sto je dok je bio v.d. gradonacelnika govorio da su oni bili sokirani kad su videli da se broj stanovnika Beograda ne smanjuje kako su oni mislili da ce biti. :gaah: Iako se ne slazem s prvim delom konstatacije da je Djilas udarnik, ali uzmimo i da jeste tako, Alimpic je stvarno :crazy: a vodio je ovaj grad...Znaci da je verovatno namerno donosio neke odluke da bi usporio razvoj grada...dileja

ali onaj deo da mora da uspori jer nas ostali gradovi ne mogu stici i ostalo hahaha
Jasno je kada cak i saradnici kazu da je previse sujetan brz i.t.d o cemu se radi
A ono pominjanje metroa kao i svaki put,sada mi je jasno da od toga nema nista

Evo linka ka streamu emisije koja je bila veceras
http://rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/655921/%D0%A0%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5+.html

a evo i linka

http://rts.rs/upload/storyBoxFileData/2010/04/26/6424161/Raspakivanje%20290410.flv

U društvu srpsko-grčkog prijateljstva otvorena je izložba "Elada u srcu".
Link:
http://www.drustvosgp.rs/galerija/elada-u-srcu
Dobrodošli

Изложба „Пети парк - борба за свакодневницу” у Галерији „Миљковић”
31. 05. 2010.
Свечано отварање документарне, мултимедијалне изложбе „Пети парк - борба за свакодневницу” одржаће се у Библиотеци „Бранко Миљковић”, Булевар краља Александра 298, у уторак 1. јуна 2010. у 18 часова.

Аутори изложбе су Бранко Белачевић, архитекта, Дубравка Секулић, архитекта, Јелена Стефановић, социолог, Марко Милетић, историчар уметности и Срђан Продановић, социолог.

Организатор изложбе је „Контекст“.

Изложбом, која траје до 14. јуна (радним данима од 8.00 до 20.00, а суботом од 8.00 до 14.00 сати) аутори желе да укажу на потенцијале грађанског самоорганизовања и колективне борбе за очување и проширивање права и утицаја које грађани/ке окупљени/е око борбе за очување Петог парка и сличних иницијатива имају.

На изложби ће бити приказани интервјуи са учесницима/цама борбе за очување Петог парка, интервјуи са појединцима/кама који/е су подржавали/ле иницијативу, фото и видео документација, теоријски текстови, новински чланци, тајмлајн и селективни приказ акција и алата које су грађани/ке користили у својој борби.

Изложбу су подржали:
Швајцарски културни програм за Западни Балкан
Секретаријат за културу града Београда
Министарство културе Републике Србије

http://zvezdara.com/index.php?option=com_content&task=view&id=742&Itemid=147

U novembru Muzej Narodnog pozorišta

Kulturna ponuda Beograda od novembra biće obogaćena muzejskim kompleksom u sklopu nacionalnog teatra

http://www.b92.net/news/pics/2010/06/9800351024c124d95902f4537815470_extreme.jpg

"Na Dan pozorišta 22. Novembra biće otvoren Muzej Narodnog pozorišta u Beogradu," najavio je tokom posete nacionalnom teatru ministar kulture Srbije Nebojša Bradić. On je obišao pozorište kako bi sagledao uslove rada u njemu, upoznao se sa planovima uprave i mogućom rekonstrukcijom objekta.
Prostor u kome se nalazila kafana „Boemi“ u zgradi pozorišta biće pretvoren u muzej, a arhitekta Milan Pališaški besplatno će uraditi adaptaciju. U planu je da u centralnom delu bude stalna muzejska postavka, dok će drugi deo biti namenjen izložbama koje će se smenjivati na mesec ili 15 dana.
Tako će se iz prošlosti duge gotovo vek i po, na jednom mestu i u samoj zgradi, naći eksponati i pozorišni svedoci minulog vremena: kostimi, fotografije, umetničke slike, skice, stari muzički instrumenti, plakati i programi najznačajnijih ostvarenja našeg nacionalnog teatra. U ovom prostoru posetioci i pozorišna publika će tokom celog dana biti u prilici da istraže teatarsku prošlost. U muzeju oni će uživati u razgledanju kostima Ljubinke Bobić kao Gospođe ministarke, Raše Plaovića u ulozi Hadži Tome, Miroslava Čangalovića u “koži” Borisa Godunova,poprsja Čiča Ilije Stanojevića, Dimitrija Parlića, Alekse Bačvanskog, Žanke Stokić, fotografijama nekadašnjih upravnika, kao i svemu onome što bi zaljubljenicima u pozorišnu umetnost pomoglo da ožive sećanja.
"Ideja je da u muzeju bude bife u kome će publika moći da se osveži u pauzi predstave, a biće postavljen i "plazma ekran" na kome će se emitovati direktan prenos izvodenja na velikoj sceni", objasnio je upravnik pozorišta Božidar Đurović. On je dodao da će deo tog prostora biti namenjen za prodaju suvenira i knjiga kako bi Narodno pozorište "nešto i zaradilo, umesto da se oslanja isključivo na sredstva države".
Bradić je rekao da je cilj njegove posete sagledavanje uslova rada "najveće pozorišne fabrike" u zemlji, kao i određivanje prioriteta, bilo da se radi na poboljšanju uslova rada pozorišta ili njegovoj transformaciji ka modelu "savremenog, efikasnog pozorišta za 21. vek".
Prema njegovim rečima, najvažnije je sagledati stanje produkcijskih grupa i planove Drame, Opere i Baleta nacionalnog teatra, kao i aktivnosti na polju međunarodne saradnje i promocije vrhunskih rezultata teatra u našoj zemlji u okviru projekta "Srbija u Srbiji".
On je kazao da će Ministarstvo kulture u sklopu aktivnosti rekonstrukcija objekata kulture utvrditi prioritete i kriterijume koji će omogućiti da i Narodno pozorište konkuriše za sredstva iz budžeta za 2011. godinu. Bradić je posebno pohvalio aktuelnu upravu nacionalnog teatra zbog redovnog dostavljanja dokumentovanih zahteva sa precizno definisanim ciframa utroška, ali i uštede, koju nacionalni teatar koristi za održavanje tekućeg repertoara i proširenje programske delatnosti.
Ministar je obišao i probu predstave "Zlatno tele", koju režira Goran Marković.Đjurović je najavio da će premijera biti 20. juna u Leskovcu, zatim 22. u Šapcu, 26. u Pančevu i 30. juna u Požarevcu, dok će beogradska premijera biti 6. oktobra i to će biti prva premijera koju će RTS direktno prenositi.

B92

Hrustanovićeva postaje ambasadorka?
16. jun 2010.
Pošaljite komentar

Radmila Hrustanović ide u diplomatiju, piše "Danas" i dodaje da da joj je određena ambasadorska pozicija u jednoj srednjeevropskoj zemlji

Radmila Hrustanović bila je na više istaknutih funkcija u Gradu Beogradu, uključujući i položaj gradonačelnika.

U sadašnjoj garnituri imala je dužnost pomoćnika gradonačelnika Dragana Đilasa, ali je i to okončano pre izvesnog vremena nejasnim odlaskom koji je jednima ličio na smenu, a drugima na ostavku, podseća list.

Преминуо Богдан Богдановић, бивши градоначелник Београда

Проф. др Богдан Богдановић, бивши градоначелник Београда, преминуо је синоћ у Бечу у 87. години. Богдан Богдановић био је градоначелник Београда од 1982. до 1986. године и знатно је допринео развоју нашег главног града у том периоду.

Богдан Богдановић је рођен у Београду 20. августа 1922. године. У Народноослободилачкој војсци Југославије 1944. је рањен, демобилисан је у чину поручника и одликован Орденом за храброст.

Био је профессор Архитектонског факултета и аутор је великог броја споменика и меморијалних комплекса посвећених жртвама Другог светског рата, међу којима су споменици у Мостару, Прилепу, Белој Цркви и "камени цвет" у Јасеновцу. Објавио је 26 књига на српском и немачком језику претежно из историје и теорије града.

У периоду од 1964. до 1968. био је председник Савеза архитеката Југославије.

Од 1970. био је декан Архитектонског факултета, а две године касније,због покушаја спровођења модернизације архитектонске наставе, био је приморан да одустане од реформи и поднесе оставку на ту функцију.

Био је члан Српске академије наука и уметности, али је деведесетих година академију напустио због револта. Био је један од оснивача Међународне академије архитектуре и члан Баварске академије лепих уметности.

Два пута је награђиван Октобарском наградом града Београда, први пут за Спомен-гробље жртавама фашизма у Сремској Митровици 1961, а други пут 1966. за Споменик у Јасеновцу. Добитник је и Хердерове награде.

Златни орден града Беча за посебне заслуге додељен му је 12. марта 2003. године

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1398689

Prvi put cujem za coveka,ipak sam mlad pa me zanima neko od starijih da mi kaze sta misli iskreno o tome kako je bilo u BG-u dok je on bio gradonacelnik?

Zbog ulične trke Bulevar Nikole Tesle od petka uveče zatvoren za saobraćaj »

24. Jun -> 25. Jun, Izvor : Studio B, Komentari: 0

Na manifestaciji Beograd 24 sata trke, posetioci će imati priliku da vide ekskluzivne automobile, od kojih neki vrede više od pola miliona evra.


Zbog prve srpske ulične trke koja će se voziti u nedelju Bulevarom Nikole Tesle, od petka uveče, čitav vikend, ta saobraćajnica i Ulica Trešnjinog cveta, biće zatvorene za saobraćaj.
Na manifestaciji Beograd 24 sata trke, posetioci će imati priliku da vide ekskluzivne automobile, od kojih neki vrede više od pola miliona evra.

http://studiob.rs/info/vest.php?id=53197

jej,ulicne trke,to nam treba!!!

Otvoren grandiozni muzej Cepter

Prvi privatni muzej u Srbiji - Cepter, otvoren je sinoć u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu. U muzeju od oko 1.200 metara kvadratnih, koji je vlasništvo Madlene i Filipa Ceptera, izložena je stalna postavka više od 350 slika, skulptura crteža i drugih radova koji su delo 132 naša velika umetnika

Umetnička direktorka muzeja Ivana Simeonović Ćelić rekla je da stalnu postavku čine dela iz kolekcije „Cepter".
- Muzej Cepter želi da bude živi organizam u kojem će se, pored stalne postavke, smenjivati izložbe, gostovati druge muzejske i galerijske institucije iz Srbije i sveta. Naša vrata biće otvorena za široku lepezu kulturnih događanja. Svaki autor predstavljen je sa najmanje dva rada - izjavila je direktorka.
Posetioci muzeja moći će da uživaju u delima dela velikih srpskih i jugoslovenskih slikara druge polovine 20. veka, ali i savremenih domaćih autora, od Petra Lubarde, Vladimira Veličkovića, Ljube Popovića, preko Olje Ivanjicki, Stojana Aralice, Jovana Bijelića i mnogih drugih.
U centralnom muzejskom holu izložena su dela umetnika koji su delovali u okviru „Decembarske grupe" i „Mediale", na galeriji su dela koja svedoče o kontinuitetu međuratnog slikarstva, zatim radovi Petra Lubarde, kao i dela umetnika „Zadarske grupe". Postavka na donjem spratu posvećena je novim pojavama u enformelu i u figurativnom izrazu i istraživanjima prostornih odnosa i poetike predmeta.
Stalna postavka muzeja Cepter povremeno će biti menjana i dopunjavana novim delima mlađih autora. Dela se čuvaju i izlažu u skladu sa savremenim muzeološkim principima, zaštićena su od nepovoljnih klimatskih uticaja i dobro obezbeđena, a ulaz u muzej neće se naplaćivati do jeseni.

Neispravna voda na javnim česmama
16. jul 2010. | 21:35 | Izvor: FoNet Beograd -- Specijalista higijene Zavodu za javno zdravlje Dragan Pajić rekao je da sve javne česme i izvori u Beogradu imaju higijenski neispravnu vodu za piće.

On kaže da je u većini slučajeva problem mikrobiološka neispravnost, a pojedinim i fizičko-hemijska.

Ako danas krenete u šetnju Beogradom, pa naiđete na neku javnu česmu, važno je da znate da vodu sa njih ne treba da pijete.

Krajem meseca ekipe Zavoda ponovo će kontrolisati ispravnost vode za piće na česmama i izvorima koje koristi veliki broj građana, kao što su Hajdučka česma, Miljakovački izvor, izvori Svete Petke na Kalemegdanu, u manastiru Rakovica i izvor Sakinac na Avali, rekao je Pajić.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=07&dd=16&nav_category=12&nav_id=446063

Недеља, 25. јул 2010.

Улица Краља Петра под плочама до краја грађевинске сезоне

http://www.beograd.rs/beoinfo/1403500_Kralja_Petra_v.jpg

У делу улице Краља Петра, од зграде Народне банке до раскрснице са Кнез Михаиловом, радови ће бити окончани до краја летње грађевинске сезоне. Као и у читавој зони, и овде ће бити постављене гранитне плоче.

Према речима Иване Вулетић, директорке Дирекције за путеве, посао се мало одужио због стечаја у фирми добављача гранитних плоча, али сада се изнашло решење и наставило с радом, па је раскрсница са Кнез Михаиловом улицом већ под плочама. Када буде све завршено, „Зеленило – Београд”, засадиће растиње у две новоформиране велике жардињере, па ће деоница постати још једна пешачка „оаза” у центру града. У доњем делу улице, где је дозвољен саобраћај, у наредном периоду обавиће се „претрес” ситне, камене коцке, тачније замениће се оне дотрајале.

У зони Кнез Михаилове улице раније су поплочане Рајићева, Чика Љубина, део Вука Караџића, Змај Јовина, Обилићев венац, Лазе Пачуа, Марка Лека и 1.300 каплара, те Николе Спасића и Ускочка. Сређивање ових улица пратило је и обнављање сигнализације, као и постављање табли са информацијом о улазу у пешачку зону.

Улица Краља Петра једна је од најстаријих београдских улица Претпоставља се да су у њој (поред садашње зграде Народне банке Србије) у 1. и 2. веку наше ере били римски форум, базилика и терме. У 19. веку у овој улици налазила се прва званична београдска апотека и први градски хотел „Код јелена”.

Trebali su i ulicu Vuka Karadzica ove sezone,inace majmuni parkiraju i dalje svoje dzipove po sporednim ulicama koje su poplocane

Понедељак, 26. јул 2010.

Почетком новембра 110 комуналних полицајаца на градским улицама

Горјана Обреновић, начелница Комуналне полиције града Београда, посетила је данас Полицијску академију у Земуну, у којој се обучавају кандидати за градске комуналне полицајце.

– У овој институцији обучава се 110 комуналних полицајаца, који ће крајем октобра односно почетком новембра почети да обављају ову дужност на београдским улицама. Иако закон дозвољава да на 5.000 становника буде запослен један комунални полицајац што, према подацима Завода за информатику и статистику, доводи до бројке од укупно 320 до 350 полицајаца, градска комунална полиција почеће са радом са првих 110 полицајаца. Након сумирања резултата и искустава на терену, анализираће се потреба за обуком додатног броја комуналних полицајаца и благовремено предузети мере на кадровском јачању ове градске институције – рекла је Горјана Обреновић, начелница Комуналне полиције града Београда.

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1403591

Restauracija Malog stepeništa na Kalemegdanu (http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/200824/Restauracija-Malog-stepenista-na-Kalemegdanu)
Tanjug | 31. 07. 2010. |

Javno preduzeće "Beogradska tvrđava" započeće 2. avgusta restauratorske radove na Malom stepenišnom silazu sa unutrašnjim rovom na Kalemegdanu.

Sredstva za obnovu, u iznosu od 26,3 miliona dinara, obezbedio je grad Beograd.
U saopštenju je navedeno da će sanacijom Malog stepenišnog silaza biti obnovljene istorijske komunikacione veze Gornjeg i Donjeg grada i uređen prostor oko njih, a rok za završetak radova je 130 radnih dana.


Izvorno stanje ovog dela Kalemegdana, prostor jugozapadnog tvrđavskog fronta na Savskoj padini, u velikoj meri je izmenjeno intervencijama na uređenju parka u prvoj polovini 20. veka, a posebno izgradnjom Savskog šetališta sa Velikim stepeništem 1928. godine.


Taj relativno uređen prostor pretrpeo je oštećena prilikom bombardovanja Beograda 1944. godine, da bi tokom cele druge polovine 20. veka ostao u najvećoj meri zapušten, navodi se u saopštenju.
Obimniji konzervatorsko restauratorski radovi na ovom prostoru započeti su 2006. godine obnovom Velikog stepenišnog silaza i nastavljeni restauracijom bastiona Mračne kapije.

Уторак, 03. aвгуст 2010.
Реконструкција тротоара у Булевару деспота Стефана

http://www.beograd.rs/beoinfo/1404552_Bulevar_D._Stefana_v.jpg

По налогу Дирекције за путеве, екипе Јавног комуналног предузећа „Београд-пут” обнављају оштећене тротоаре у Булевару деспота Стефана. Како је за Беоинфо рекла Ивана Вулетић, директорка Дирекције за путеве, тротоари са десне стране улице у правцу Панчевачког моста били су безмало руинирани.

– Оштећења су била велика и самим тим поједини делови нису били безбедни за пешаке. Зато је и издат налог да се обнове тротоари у дужини која премашује два километра, уз замену оштећених ивичњака и регулисање објеката – казала је Ивана Вулетић.

Дејан Јовановић, руководилац за асфалт у „Београд-путу”, истакао је да су тренутно у току припремни радови. Деонице се раде сукцесивно, па се негде стигло до бетонирања, а негде су машине тек почеле да скидају старе слојеве асфалта. Први за асфалтирање биће потез од аутобуског стајалишта код Панчевачког моста до улице Старине Новака и то следеће недеље.

Иако је температура данас била изузетно висока, радници „Београд-пута” не посустају јер рокови морају да се испоштују. Од њиховог шефа сазнајемо и то да су тротоари широки од шест до осам метара, те да се уређују и „баштице” око посађеног дрвећа, како би се заштитило у овом, иначе, саобраћајно густом делу Београда. Мали део коловоза, који је због ових радова „заузет”, прописно је обележен сигнализацијом па застоја нема. Пешаци се моле за стрпљење јер ће ускоро имати знатно уређенији и безбеднији простор за кретање.

^^

Ne pada im napamet da naprave biciklističku stazu... :ohno:

To jednog lepog dana kada izmeste tranzit odatle,do tada nista.

Четвртак, 05. aвгуст 2010.

Уклањање нелеганих пловних објеката део свеобухватног сређивања приобаља

Откад је град Београд пре око годину дана преузео надлежност над приобаљем, чине се многи напори да се оно уреди. По оснивању Јавног водопривредног предузећа „Београдводе”, створени су и реални услови да се крене у овај свеобухватан посао. Како је за Беоинфо рекао Дејан Васовић, градски архитекта, акција сређивања приобаља је константна и, с једне стране, она подразумева чишћење обала од смећа и уклањање растиња, а с друге стране уклањање непрописно постављених објеката и пловила.

ЈВП „Београдводе” заједно са другим комуналним предузећима недавно је учествовало у великој акцији чишћења београдских обала и приобаља. Они су од разног смећа, наноса грања и дрвећа и отпада који остављају несавесни грађани чистили обале од ресторана „Венеција” па до Ушћа, од Ушћа до краја савске обале у Блоку 45, од СРЦ „25. мај” па све до краја Аде Циганлије. Такође, посебан акценат стављен је и на потез од Бетон хале, која је такође прешла у надлежност града, до Бранковог моста.

– Упоредо са овим послом, кренули смо и са уклањањем непрописно постављених објеката, посебно на Савском пристаништу око Бетон хале. За сада су уклоњена четири сплава, односно пловна објекта који немају сопствени погон. Акција се наставља ка Кули Небојша, јер желимо да читав овај потез доведемо у ред, како би уз Београдску тврђаву у будућности постао део светске културне баштине. Важно је да се схвати да су обале и приобаље градских река јавно добро намењено свим грађанима и да нико нема право да нелегално заузме део намењен првенствено шетачима и бициклистима, који треба да уживају у овом простору. Број нелегалних пловила знатно је порастао у периоду преласка приобаља из републичке у нашу надлежност, али сада смо одлучни да томе станемо на пут. Преко Секретаријата за инспекцијске послове, власници су добили налоге да уклоне објекте у што краћем року и зато још једном апелујемо на њих да то и учине. У супротном, уклонићемо их ми, као и све билборде у овом делу града јер је ту забрањено рекламирање – рекао је Васовић.

У припреми је градска одлука о постављању пловних објеката, која ће омогућити свим заинтересованим да после јавног конкурса, по прецизним критеријумима, уведу свој посао у легалне токове.

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1404884

Уторак, 03. aвгуст 2010.
Реконструкција тротоара у Булевару деспота Стефана

Од њиховог шефа сазнајемо и то да су тротоари широки од шест до осам метара, те да се уређују и „баштице” око посађеног дрвећа, како би се заштитило у овом, иначе, саобраћајно густом делу Београда.


To jednog lepog dana kada izmeste tranzit odatle,do tada nista.

Svakako da postoji sasvim dovoljno prostora za čak i dvostruku biciklističku stazu (u oba smera), ali ne postoji volje ili mozga.

Четвртак, 05. aвгуст 2010.

Нова саобраћајна сигнализација на раскрсницама (http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1404898)

http://www.beograd.rs/beoinfo/1404946_signalizacija_v.jpg

На раскрсници улица Кнеза Милоша и Краља Милана данас је постављена нова хоризонтална саобраћајна сигнaлизација у виду црвеног квадрата са дијагоналама, а у плану је да оне буду постављене на 14 најпрометнијих раскрсница у граду. Према речима надлежних из Секретаријата за саобраћај, сврха ове сигнализације јесте да упозори возаче да не крећу у прелазак раскрнице уколико нису сигурни да ће им интензитет саобраћаја то дозволити.

– Ова врста сигнализације по први пут се може видети у нашем граду, али она није непозната у градовима у нашем окружењу, Европи и Америци. Њено постављање део је пројекта „Деблокада раскрсница”, коју је иницирао градоначелник, а спроводи је наш секретаријат. Планирамо да ову врсту сигнализације до краја октобра поставимо на укупно 14 најпрометнијих раскрсница. Није нам циљ кажњавање возача, већ желимо да их упозоримо да пажљивијом вожњом могу много да утичу на бољу проточност саобраћаја – рекао је Драгољуб Ђаконовић, секретар за саобраћај.

Поред црвеног квадрата на асфалту, на раскрсницама ће бити постављени и саобраћајни знакови на којима ће латиницом и ћирилицом бити исписано „НЕ БЛОКИРАЈ РАСКРСНИЦУ”.

Иначе, члан 49. Закона о безбедности саобраћаја прописује да возачи не смеју улазити у раскрсницу уколико из ње не могу безбедно изаћи. Казна за овај саобраћајни прекршај је 5.000 динара.

Петак, 13. aвгуст 2010.

Београђани ће ускоро смеће бацати у подземне контејнере (http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1405904)

http://www.beograd.rs/beoinfo/1405908_7_v.jpg

Грађани Београда смеће ће ускоро моћи да одлажу у 140 подземних контејнера, чија је уградња у току. ЈКП „Градска чистоћа” је од почетка године до сада на 70 локација у граду инсталирала 123 подземна контејнера. Контејнери су запремине три и пет кубика, а купљени су од домаћег произвођача.

– Овакав начин одлагања и одвожења смећа почеће од септембра, када будемо завршили модификацију наших камиона и када буде завршена реконструкција Булевара краља Александра, где је већ постављено 26 контејнера. Ружне слике препуних контејнера и непријатни мириси који се из њих шире биће прошлост – рекао је Дејан Тушуп, директор за развој и урбанистичко-техничке послове „Градске чистоће”.

Нови контејнери моћи ће да замене више обичних контејнера. Постављају се у рупе дубоке 2,5 метара, које су широке два пута два метра. Поклопац контејнера је у нивоу тротоара или зелене површине, а у његовом ценрту биће уложак висок око 90 центиметара кроз који ће се убацивати кесе са смећем. На тај начин остајаће више места за пешаке. На сваком контејнеру биће јасно упутство како се користи и шта је забрањено – на поколопцу неће смети да се оставља кабасти отпад, нити да се паркирају возила.

У десет градских општина које покрива „Градска чистоћа” постоји више од 30.000 стандардних контејнера – запремнине 1,1 кубик, у које стаје око 250 килограма смећа. Дневно се одложи око 1.400 тона смећа.

^^super stvar, BG se trgnuo malo pa postaje pionir u nekim stvarima.

Ова врста сигнализације по први пут се може видети у нашем граду, али она није непозната у градовима у нашем окружењу, Европи и Америци.

:cheers: svidja mi se
a gdje to u okruzenju jos ima? ja nigdje nisam vidio osim GB, a to nije okruzenje.

Sta mislite, treba li ovako nesto Beogradu?
U Torontu je ovakva vrsta pesackog prelaza vec uvedena na 2-3 raskrsnice:

zQkFEMisENU

LvmMMA9bpFs

Necu da budem pesimista ali bilo bi puno nesrecnih slucajeva,bolje ne,ipak je ovaj narod stoka...

Moze ako bi se uz ukljucenje tog znaka podizali i hidraulicki stubici ili ekseri nesto slicno sam video u CSI, ne znam da li je stvarno ili ne jer u SAD stvarno postoje te policijske potere pa ne mora da bude izmisljeno, tokom potere za nekim vozilom su mu ispred njega automatski podigli blokadu iz asfalta, nesto ovako npr.

http://www.edsuk.com/photos/Road_Blocker.jpg

OILOGI2mALA

ili ovako

http://www.avon-barrier.co.uk/images/uploads/Surface_Blocker_.jpg

http://img829.imageshack.us/img829/918/avonrb980crsabresurface.jpg

(da predupredim pitanje, nailazeca vozila hitne pomoci bi sa daljine spustala stubice sto stvarno nije nikakva nedostizna tehnologija, ima je svaka privatna garaza)

inace evo kako se stubici brzo podizu, bilo bi super klipova i iz Beograda

UwqdfxTCPwc

Meni je dobar fazon u Istambulu one bodlje u jednosmjernim ulicama koje sprecavaju da se ide u pogresnom smjeru. Vozila kad idee u dobrom smjeru ih samo zgazi, jer su u koso postavljene.

inace evo kako se stubici brzo podizu, bilo bi super klipova i iz Beograda

UwqdfxTCPwc


Uuu..., ovo bi bilo zaj*bano u BG-u... Na primer, postaviti ih svuda na ulasku u "krug dvojke"... :lol: Mada, prema ovom snimku deluje kao da vozači nisu dovoljno upoznati sa sistemom i da možda ne postoji prethodni znak upozorenja, a to su svakako odgovornost i krivica Grada i policije. Uh, što bih sa zadovoljstvom tužio Đilasa da je takav slučaj u BG-u (tj. da nisam upoznat ili upozoren, a da mi se kolac zabije u kola!)...

Pa nece biti da nije upoznat, isti auto prvo pokusava sam a onda pokusava da se provuce iza autobusa jer se nadao da se stubici podizu sporo. A na pocetku klipa se vidi svetleci znak ispred te deonice.

http://farm3.static.flickr.com/2599/3757760547_07a38a798d.jpg (http://www.flickr.com/photos/shaun-g/3757760547/)
Oh Bollards! by ShaunPG, on Flickr (http://www.flickr.com/photos/shaun-g/3757760547/)

http://farm2.static.flickr.com/1145/538334881_275e3b67a1.jpg (http://www.flickr.com/photos/sweens308/538334881/)
Bollards by sweens308, on Flickr (http://www.flickr.com/photos/sweens308/538334881/)

Svetleci znak da ne ides tuda, natpis da je u pitanju ulica samo za autbouse i natpis da ne ides za branikom autobusu. Sta jos da stave?

http://farm3.static.flickr.com/2625/3801942196_e9bb47318d.jpg (http://www.flickr.com/photos/binaryape/3801942196/)
Watching by BinaryApe, on Flickr (http://www.flickr.com/photos/binaryape/3801942196/)

Svetleci znak da ne ides tuda, natpis da je u pitanju ulica samo za autbouse i natpis da ne ides za branikom autobusu. Sta jos da stave?


O.K., u redu, ali sve sem prvog što si naveo se ne vidi na snimku, a prvi pojam, iskreno, ne vidi se dobro, pa sam pomislio da je neka svetleća reklama. :nuts:

Pa valjda u životu bolje vidiš od kvaliteta tog snimka :dunno:

^^

:)

Knez Mihailova dobila nove tezge (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=08&dd=31&nav_category=12&nav_id=455415)

hKYmgfmoCAI

31. avgust 2010. | 14:27 | Izvor: B92 Beograd -- Dotrajale tezge za prodaju suvenira na kraju Knez Mihailove ulice nedavno su zamenjene novim, posle više od decenije.

Iako su standardizovane i ispunjavaju tražene estetske kriterijume, problem je što su one vrlo nepraktične za prodavce.

Svoje uspomene iz Beograda domaći i strani turisti mogu da pazare na 11 novih štandova na kraju Knez Mihailove koje je postavila opština Stari grad s namerom da doprinese lepšem izgledu centralne gradske zone.

Gostima grada nudi se više od opančića i čokančića - autentične umetničke i zanatske rukotvorine sa ovog tla.

Dejan Kovačević, načelnik opštinske uprave Stari grad, kaže da su stare tezge zaista bile dotrajale.

"Stare tezge su bile kao što im i ime kaže- stare i smatrali smo da im je jednostavno istekao rok trajanja.Mi insistiramo da se rukotovrine, pre svega, prodaju i da ovde nema prodaje industrijskih proizvoda. Neki se provuče ali to je razlog za eventulano uklanjanje nekoga ko ne poštuje tu odluku“, kazao je on.

Međutim, iako se nove tezge sviđaju i turistima i prolaznicima, ispostavilo se da su male i nepraktične za prodavce.

Problem je i ako je za suvenire zainteresovano više kupaca, pričaju umetnici koji u njima provode radno vreme i zimi i leti.

"Možda smo mi navikli da imamo dosta prostora. Sada ništa ne može da stane, ne možemo mi da stanemo. kao ni grejlice za zimu. Lepo od njih što su nam poklonili nove tezge, ali težak je rad", kaže jedan od prodavaca i dodaje da ih niko nije konsultovao u vezi sa zamenom tezgi.

Nadležni u Starom gradu kažu da je veličina tezgi u skladu sa propisanom, a da se u prihvatanju idejog rešenja umetnika prodavaca isprečilo pitanje autorskih prava i nedovoljne tehničke određenosti.

"Odluka, gradska, određjuje površinu tih tezgi, a mi smo morali da, prevashodno, poštujemo odluku da te tezge ne mogu da budu veće od ovih sada“, kaže Kovačević.

U Starom gradu napominju da je 11 tezgi za sada optimalan broj, navodeći da je zakup od oko 200 hiljada godišnje adekvatan, a da njihovi vlasnici ne podležu slobodnom formiranju cena kao u drugim zonama Knez Mihajlove.

Opštinski čelnici dodaju i da se tako subvencionišu proizvodi koji iza kojih stoje originalni umetnici.

:cheers:

Skuteri na poklon policijskoj stanici na Novom Beogradu »

31. Avgust. 2010 | 09:39, Izvor : Studio B, Komentari: 0

Predsednik opštine Novi Beograd Nenad Milenković predaće Policijskoj stanici te opštine dva motora – skutera, kako bi policija mogla nesmetano da kontroliše javni red i mir na Savskom keju, na kome je zabranjen pristup automobilima.


Imajući u vidu da je prisustvo policije na šetalištu na kome ima mnogo posetilaca kao i ugostiteljskih objekata često neophodno, opština je odlučila da nabavi motore kako bi policajcima olakšala dolazak na kej i patroliranje.
Novi motori omogućiće policajcima i pristup drugim mestima na koja ne mogu doći automobilima, čime će povećati brzinu i efikasnost njihovog rada, a građanima uliti dodatnu sigurnost, kažu u opštini.

http://studiob.rs/info/vest.php?id=55380

http://www.novibeograd.rs/photos/velike/motoripolicija.jpg

Koju to zastavu koriste na skuterima tj. na reg. tablicama?

YUGO-SLAVIJA!!!!

http://www.novibeograd.rs/photos/velike/motoripolicija.jpg

Koju to zastavu koriste na skuterima tj. na reg. tablicama?

Istu kao i na svim ostalim

http://www.webmaster-tool.co.uk/flag-animated/Serbia-LH.gif

Среда, 08. септембар 2010.

Фотографије оштећења на путу Београђани могу слати електронском поштом надлежној служби (http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1408900)

Јавно комунално предузеће „Београд-пут” омогућило је грађанима да фотографије оштећења на коловозу или улицама пошаљу електронским путем, посредством сајта http://www.beogradput.com.

До сада су оштећења на путевима грађани пријављивали позивањем кол-центра, а сада је то могуће урадити и на сајту. Пошиљалац уз личне податке доставља фотографију и на такав начин упућује позив надлежним службама.

Шефица службе логистике ЈКП „Београд-пут” Загорка Раичевић изјавила је редакцији Беоинфо да је могућност слања фотографија електронским путем добра и да је уведена због тога што доста људи данас користи интернет.

– До сада смо примили неколико позива путем нашег сајта, а очекујемо да ће их бити много више – рекла је Загорка Раичевић.

Грађани својим фотографијама помажу да службе „Београд-пута” сагледају приоритет и обим оштећења, што олакшава разврставање посла и даје приоритет хитним оштећењима.

Редовни програм санације и адаптације „Београд без рупа”, ЈКП „Београд-пут” спроводи сваке године од априла до краја октобра.



http://www.beogradput.com/ostecenja.php

ISKUSTVA GRADA BEČA PRIMENLJIVA I U BEOGRADU
Prepisati rešenja i ideje koja su dobra

L. Gedošević - B. Vuković | 11. 09. 2010. - 00:02h | Foto: AP | Komentara: 0
Brzo i efiksano usvajanje i promena urbanističkih planova, saradnja javnog i privatnog sektora, otpad koji se koristi za proizvodnju energije samo su neki od primera koje Beogradu, po ugledu na austrijsku prestonicu, mogu da posluže kao primeri dobre prakse. Predstavnici gradskih vlasti i preduzeća prethodnih dana imali su priliku da razmene iskustva sa svojim bečkim kolegama iz najrazličitijih oblasti i, sudeći prema njihovim izjavama, dosta je dobrih ideja koje se mogu primeniti u glavnom gradu.


Ove nedelje održana je manifestacija „Dani Beča u Beogradu“
Kada je reč o urbanističkom planiranju, Bečlije na svakih 10 godina donose Strategiju prostornog razvoja grada, a provere i vrednovanje rade na najviše pet. Međutim, zbog stalnih i sve bržih promena društvene i ekonomske situacije, zatraženo je da se ocena i revizija rade čak na svake dve godine. Strateški projekti, kojih trenutno ima 13, definišu se u Strateškom planu, a na svakih 10 godina Skupština grada Beča usvaja Strategiju razvoja koja je osnovni zakonski okvir za urbanističko planiranje. U njemu su definisane „ciljne oblasti“, odnosno neizgrađena područja koja treba „oživeti“, i za njih se rade planovi regulacije, koji se menjaju vrlo brzo i efikasno, ukoliko je to u interesu grada. Beč inače ima jedan od najefikasnijih principa urbanističkog planiranja u Evropi.

Austrijska prestonica na različite načine finansira gradske projekte. Pojedini veliki projekti finansiraju se direktno iz gradskog budžeta, koji je čak 10 puta veći u odnosu na budžet Beograda. Međutim, veliki broj projekata se realizuje putem javno - privatnog partnerstva što u suštini znači da privatni investitor gradi i sprovodi projekte za državu ili Grad, potom koristi te objekte koje nakon određenog vremena preuzima Grad. Privatni investitor dobija najam od tog objekta, ili ga komercijalizuje, i na taj način mu se refinansira investicija. Tako je, na primer, izgrađen jedan školski kamp na severu Beča, a i rečna linija Beč-Bratislava funkcioniše kroz saradnju sa privatnim sektorom.

Bečlije na otpad ne gledaju kao na nešto neupotrebljivo. Naprotiv, jedan deo otpada se reciklira, a drugi deo spaljuje u spalionicama. Od otpada se dobijaju nove sirovine, đubrivo, a interesantno je i to što se koristi za proizvodnju električne i toplotne energije. Ovakva dugogodišnja iskustva Beča kad je reč o pogonima za spaljivanje otpada dobrodošla su Beogradu jer se razmišlja o izgradnji jednog ovakvog postrojenja u prestonici.

Organizacija saobraćaja u ovoj metropoli primer je ne samo za Beograd, već i za mnoge evropske gradove. Bečlije se već nekoliko decenija voze metroom, imaju gradsku železnicu, ali i tramvaje i autobuse. Saobraćaj je organizovan tako što su formirani prstenovi a gužvi gotovo i da nema, jer čak 66 odsto Bečlija koristi javni prevoz ili bicikl.

Šta možemo da primenimo

Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda
Od Bečlija možemo da naučimo da nemamo toliko rigidnu administraciju kad je reč o promeni planova. Oni se u Beču menjaju onoliko često koliko je to gradu koristi, od menjanja zelenih površina unutra blokova, traženjem novih konkursnih rešenja za značajne projekte i formiranjem novih zona za izgradnju i razvoj na linijama metroa. Beograd je u procesu revizije i izrade dela novih planova, pa ćemo ova iskustva primeniti i u pripremi za sprovođenje naših planova.

Dragoljub Đakonović, sekretar za saobraćaj
Beč je jedan od gradova koji ima najbolje organizovan saobraćaj. Međutim, uticaj na to ima to što imaju potpuno drugačiju strukturu grada i više novca. Mi moramo najpre da završimo obilaznicu oko Beograda i, što je još bitnije, da je napravimo funkcionalnom. Mislim da ćemo vremenom morati da rešimo i problem autoputa kroz centar grada. Međutim, ono što sigurno možemo da naučimo od njih jeste da promenimo svest ljudima i da apelujemo na građane da što više koriste javni prevoz, jer će se na taj način gužve sigurno smanjiti.

Aleksandar Bijelić, gradski menadžer
Kao što je slučaj u najvećem broju zemalja u Evropi, u Beču funkcioniše sistem javnog-privatnog partnerstva. To je, siguran sam, jedan od važnijih zakona koji nedostaje za dalji razvoj Beograda. Sve što se trenutno ulaže u javne sektore ulaže se iz budžeta i kredita. U suprotnom, privatni partneri mogli bi da ulažu sredstva, Grad bi od toga mogao da profitira i u nekom trenutku postane vlasnik 100 odsto vlasnik svega što se uradi u takvom aranžmanu. U ovom trenutku mi taj zakon nemamo i sve što želimo negde da uložimo moramo sami i da isfinansiramo.

Cvijo Babić, direktor JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”
Tokom posete bečkih kolega najviše se razgovaralo o tretmanu otpadnih voda i sistemima za njihovo prečišćavanje. Oni su nam dali modele i tehnička rešenja za, na primer, to kako da rešimo prelazak kanalizacije preko reke do postorenja za prečišćavanje otpadnih voda koje se, u našem slučaju, nalazi u Velikom selu. Kod njih se takvi kanali nalaze ispod reke. Takođe, interesantno je to što oni mulj od otpadnih voda koriste kao energent (suši se i spaljuje). A jedna od dobrih stvari je i to kako je kod njih rešeno priključenje na kanalizacionu mrežu. Kod nas je to, takoreći na principu dobrovoljnosti, a kod njih je obavezujuće. Sve su ovo stvari koje su interesantne i koje u perspektivi želimo da primenimo i u Beogradu.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/206692/Prepisati-resenja-i--ideje-koja-su-dobra

Dekorativno svetlo za Palatu „Albanija”
Zasvetleće u 16 milona nijansi (http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/207078/Zasvetlece-u-16-milona-nijansi)

A. Vušović | 14. 09. 2010.

Palata “Albanija” dobija dekorativno osvetljenje u bojama sa 16 miliona nijansi. U Upravi za energetiku grada, najavljuju početak radova na dekorativnoj rasveti za mesec i po dana.
http://www.blic.rs/data/images/2010-09-13/73964_bgd08-albanija_f.jpg?ver=1284414790 Palata „Albanija” sagrađena je 1939. i visoka 53 metra

Uprava za energetiku pokreće postupak za izvođenje radova i nabavku opreme za izradu dekorativnog osvetljenja na Palati „Albanija”.

- Projekat za dekorativno osvetljenje Palate „Albanija“ je pred usvajanjem. Sutra ćemo imati još jednu sednicu komisije koja bi trebalo i zvanično da usvoji predlog projekta. Početak radova očekujemo za mesec i po dana – kaže za „Blic“ Marko Stojanović, direktor Uprave za energetiku grada.


On je naveo da će Palata biti ukrašena led svetiljkama po najsavremenijoj tehnologiji, koje će menjati boje u 16 miliona nijansi, a ovo osvetljenje radiće se u tri faze.

- To je takozvani koncept „inteligentnog” osvetljenja, koji podrazumeva diskretnu rasvetu na pojedinim fasadnim platnima, a ona formira impozantni noćni izgled objekta. Prolaznici će osim svetlosnih doživljaja, imati priliku da prate slovne slike ili simbole, koji će ih informisati o glavnim dešavanjima u gradu – dodaje Stojanović.

Svakom svetiljkom upravljaće se pomoću najsavremenijih uređaja. Svetlost, slike i simboli menjaće se u zavisnosti od vrste manifestacija koje će se održavati u gradu. Ovakvim osvetljenjem Palata „Albanija”, prema navodima iz Uprave za energetiku grada, postaće svetlosno atraktivni objekat i novi noćni simbol grada.

Objekat ima četiri podzemna i 13 spratova iznad zemlje, visok je 53 metra i ima 8.000 kvadratnih metara. Palata „Albanija“ 1983. proglašena je za spomenik kulture, kulturno dobro od velikog značaja.

Objekat Palata „Albanija“ podignut je 1939. godine, prema idejnom projektu Branka Bona i Milana Grakalića, na uglu Kolarčeve i Knez Mihailove ulice. Ova zgrada je prvi oblakoder Kraljevine Jugoslavije i u to vreme bila je najviša u jugoistočnoj Evropi. Podignuta je na mestu nekadašnje kafane koja je nosila ime „Kafana kod Albanije”.

Trulo pod nogama (http://novosti.rs/vesti/beograd.74.html:300112-Trulo-pod-nogama)
N. V. BRKOVIĆ | 14. septembar 2010.

Uskoro počinje sanacija pasarela iznad autoputa, ka Deligradskoj i Gornjačkoj. Remont za 15 dana. Radovi dva meseca

http://novosti.rs/upload/images/2010/09%20sep/1409/bg-pasarela.jpg

RUŽNA slika zarđale ograde, propalog asfalta i metalne konstrukcije "izrešetane" rupama, velikim da propadne stopalo, na pasareli iznad autoputa koja povezuje Deligradsku i Gučevsku ulicu, uskoro će biti promenjena. Posle 38 godina od postavljanja, ova, kao i pasarela u Gornjačkoj ulici, kod Veterinarskog fakulteta, konačno su dočekale svoj red za "glancanje". U "Beograd putu" najavljuju da bi kompletna sanacija ovih objekata mogla početi do kraja meseca.

- Projekat sanacije još nije gotov, ali se njegova izrada očekuje narednih dana - kažu u "Beograd putu". - Za petnaestak dana trebalo bi da krene remont obe pasarele. One su dotrajale i vreme je za njihovu kompletnu reparaciju. Posao će trajati dva meseca, a ekipe će posao obavljati noću. U vreme radova, saobraćaj na autoputu će na nekoliko sati, biti preusmeren na jednu traku.

Pasarela koja vodi ka Deligradskoj ulici jedini je pešački prelaz preko autoputa, kojim građani sa Senjaka, Dušanovca i drugih obližnjih naselja, mogu da stignu do centra grada, a već godinama je ruinirana.

S obzirom na to da je za pešake ovo i najbliži put do Kliničkog centra, kruga bolnica, i fakulteta - ovom prečicom, samo do 14 časova, svakodnevno prođe oko 10.000 ljudi. Frekventnost je velika, ali i opasnost, jer je metalna konstrukcija ovog "mosta" iznad autoputa zarđala i potpuno trula, a asfalt u rupama.

Prolazak ovom trasom posebno je težak majkama sa decom, čija mala stopala lako upadaju u "kratere". Građani koji ovuda svakodnevno prolaze naročito otežano prelaze zimi, kada je pasarela okovana ledom - noge se klizaju, a prolaznici ne smeju da se pridrže za rukohvate iz straha da će ih polomiti i "preleteti" preko ograde.

Žalbe stižu i na račun osvetljenja, koje najčešće ne radi, pa je tek u večernjim satima avantura proći ovuda, naročito onima koji nisu upoznati sa problemima na ovoj pasareli. Iako su bandere postavljene na krajevima mosta, prolaznici tvrde da to nije dovoljno.

ADA, SAJAM, RAKOVICA... PREMA ranijim najavama nadležnih u Sekretarijatu za saobraćaj, u planu za ovu godinu bila je izgradnja pasarela u Radničkoj ulici kod Ade ciganlije i u Bulevaru vojvode Mišića kod Hale 14 Beogradskog sajma. Pasarele bi trebalo da omoguće prelazak pešaka sa jedne na drugu stranu ulice u nivou iznad kolovoza, a predviđena je i izgradnja liftova za lakše kretanje hendikepiranih. U red za pasarelu stali su i žitelji Rakovice. Oni, u strahu za bezbednost pešaka u Ulici patrijarha Dimitrija, kod sportskog centra "IMR", traže rešenje za ovaj višegodišnji problem.

Уторак, 14. септембар 2010.

Пилот пројекат јавне соларне расвете дела кеја на Ади Хуји

Управа за енергетику Секретаријата за комуналне и стамбене послове припрема пилот пројекат соларне расвете дела кеја на Ади Хуји. У току је израда документације и ускоро се може очекивати расписивање тендера за набавку и постављање соларних светиљки. У реализацији овог дела посла учествује и Секретаријат за заштиту животне средине.

Пројекат којим се трајно решава осветљење кеја на Ади Хуји биће реализован у две фазе: постављање соларних светиљки дуж самог кеја – шеталишта и постављање класичне расвете на приступни пут до Вишњичке улице. Комплетан посао ће бити реализован у току 2010-11. године.

– Предвиђено је да се шеталиште на кеју осветли са 40 светиљки које се енергијом напајају преко соларних панела. Ово је први пут да се у јавној расвети у Србији примењује Сунчева енергија. Предности су вишеструке: овај начин представља еколошко решење којим се смањује употреба фосилних горива, инсталација је лака, нема нарушавања животне околине, нема рачуна за струју, минимални су трошкови одржавања и дуг је век употребе. Систем управљања осветљењем је аутоматски, како за периоде укључивања и искључивања тако и за праћење стања батерија, како не би дошло до прекомерног пуњења или пражњења, што би могло утицати на оштећење батерије или смањење њеног радног века – рекао је Марко Стојановић, директор Управе за енергетику.

Други део пројекта подразумева осветљавање приступног пута од Вишњичке улице до кеја, где ће бити коришћен класичан начин осветљавања јавних површина. Расвета која је сада инсталирана на кеју биће премештена на долазни пут од Вишњичке улице, где ће бити израђена нова електромрежа за напајање.

Кеј користе деца, пензионери, спортисти, бициклисти и остали грађани у разне рекреативне сврхе. На шеталишту се одвија и спорадичан успорен саобраћај возила, која се крећу од приступног пута до паркинга поред угоститељских објеката.

Armani na Terazijama

Modna kompanija Đorđo Armani je danas najavila da će 30. septembra otvoriti prvu radnju Emporio Armani u Beogradu.
Radnja će se nalaziti Terazijama 28 i prostiraće se na više od 270 kvadratnih metara.
Armani je jedna od vodećih svetskih modnih grupa luksuznih proizvoda kao što su odeća, naočare, satovi, nakit, kućni nameštaj, parfemi i kozmetika, sa više od 5.000 zaposlenih i 12 fabrika.

Blic

Четвртак, 16. септембар 2010.

Седница Скупштине града 22. септембра

Председник Скупштине града Београда Александар Антић заказао је за среду, 22. септембар, у 10 часова двадесет пету седницу Скупштине града. На дневном реду наћи ће се Одлука о прихватању обавезе отплате дуга у функцији подстицања грађевинске индустрије Србије по пројектима које је кандидовао град Београд, као и допуна Одлуке о условима продаје 2.000 социјално непрофитних станова.

Одборници ће разматрати и Предлог допуна програма уређивања и давања у закуп грађевинског земљишта за 2010. годину, као и Предлог плана за детаљну регулацију Ибарске магистрале у делу територије општина Чукарица и Раковица. Пред њима ће се наћи и већи број предлога одлука о изради планова детаљне регулације саобраћајница, тргова, делова насеља и пијачних простора у Старом граду, Лазаревцу, Звездари и Земуну, као и планова регулације привредног парка на локацији северно од Аутопута Е70 у Сурчину и планова за генерално уређење насеља Угриновци у општини Земун. На дневном реду биће и Одлука о униформи и ознакама комуналних полицајаца, као и предлози решења о промени назива улица на територији општина Вождовац, Чукарица и Савски венац.

У материјалу за седницу Скупштине наћи ће се и Предлог одлуке о подизању споменика Милораду Павићу и Гајдару Алијеву у Ташмајданском парку, Предлог решења о формирању градског штаба за ванредне ситуације, а разматраће се и један број одлука о именовањима и разрешењима носилаца јавних функција у установама којима је град оснивач.

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1410326

IZVEŠTAJ SAVETA O VLASNICIMA LUKE I DALJE PREDMET SPORA
Luka Beograd ponovo na sudu

FoNet | 16. 09. 2010. - 18:00h | Foto: B. Puljević | Komentara: 4
Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je odluku bivšeg Drugog opštinskog suda, koji se oglasio nenadležnim u postupku kojim je Luka Beograd tražila da Savet za borbu protiv korupcije sa svog sajta skine izveštaj o Luci Beograd iz februara 2008. i vratio ga na ponovno postupanje, saopštio je danas Savet za borbu protiv korupcije.

Preduzeće Luka Beograd je u postupku pred bivšim Drugim opštinskim sudom (današnji Prvi osnovni sud u Beogradu) pokušalo da izdejstvuje odluku kojom bi Savet bio u obavezi da sa svog zvaničnog sajta skine Izveštaj o koncentraciji vlasništva u Luci Beograd, navodi se u saopštenju.


U istom postupku Luka Beograd tražila je i da Savet sa sajta ukloni dokument o vlasničkoj strukturi tog preduzeća.

Kako se ističe u saopštenju, iz tog dokumenta se vidi da je vlasnik Luke preduzeće "Worldfin", koje je po pola u vlasništvu "Fortavida holdinga", registrovanog na Milana Beka i firme Feather participation, koje se, u jednakim delovima, vodi na Ivanu Mišković Karić, Marka Miškovića i Ivanu Veselinović, direktorku Luke Beograd.

Te zahteve, Luka je obrazložila navodima da je objavljivanjem tog izveštaja i dokumenta, Savet povredio privatnost, koja se u ovom slučaju odnosi na ličnu imovinu tužioca.

Drugi opštinski sud, međutim, nije odlučivao po ovim zahtevima, jer se Rešenjem od 10. juna 2008. oglasio nenadležnim, ocenivši da je za to nadležan Okružni sud u Beogradu.

Na takvo rešenje, Luka Beograd je uložila žalbu, a drugostepeni, Apelacioni sud je tu žalbu prihvatio i Rešenjem od 12. maja ove godine, koje je juče dostavljeno Savetu, ukinuo odluku bivšeg Drugog opštinskog suda i vratio ga istom sudu na ponovno postupanje, dodaje se u saopštenju koje potpisala predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać.


http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/207484/Luka-Beograd-ponovo-na-sudu

Čuvari stigli na Kališ (http://novosti.rs/vesti/beograd.74.html:300996-Cuvari-stigli-na-Kalis)
M. L. J. | 21. septembar 2010.

Beograd konačno obezbedio sredstva za pojačano obezbeđenje na trvđavi. U smeni radi 18 radnika. Pomaže i konjica policije.

http://novosti.rs/upload/images/2010/09%20sep/2109/BG-kalis.jpg

NAJVEĆA beogradska atrakcija, park Kalemegdan, konačno je adekvatno bezbednosno zaštićen. U patrolu je, ovih dana, krenulo čak 18 radnika obezbeđenja u jednoj smeni, što je oko pet puta više čuvara nego ranije. Ipak, još ostaje problem nedovoljne osvetljenosti čak polovine od 60 hektara, koliko zauzima Kalemegdan.

Bedeme ovog velelepnog zdanja i zaštitnog znaka prestonice, do pre samo pola meseca, obezbeđivalo je svega pet radnika u smeni. Park je, tako, stalno bio na meti vandalizma pojedinaca ili grupnih obračuna za vreme različitih manifestacija. Čak petoro sugrađana povredi se ili padne godišnje sa kalemegdanske tvrđave.

- Ranije je radilo samo 15 čuvara u tri smene, za ceo dan, na ogromnom prostoru, što je bilo potpuno nedovoljno - kaže Ana Rajlić, iz pi-ar službe "Beogradske tvrđave". - Ipak, grad je uspeo da nam obezbedi "pojačanje" i, preko Agencije za nabavke, zaposli još 39 radnika.

Obezbeđenje ne nosi oružje, već je prvenstveno zaduženo da opominje sugrađane koji se nedolično ponašaju ili da, ukoliko izbiju veći nemiri, odmah obavesti policiju. Kako navode iz "Beogradske tvrđave", radnici su upoznati sa spomenicima kulture koji se nalaze na Kalemegdanu, a većina govori i engleski. Tako će moći da pomognu i turistima i upute ih na znamenitosti tvrđave.

Obezbeđenju u kontroli Kalemegdana pomaže, šest dana u nedelji, i konjica policije. Poslednje četiri godine, brigada patrolira od 16 do 20 časova i, ujedno, predstavlja i atrakciju za sve strance, ali i Beograđane. Za veće muzičke i druge zabavne događaje, najčešće se dodatno angažuje Policijska uprava Starog grada.


RASVETA

VELIKI problem, pak, u suzbijanju nedoličnog i vandalskog ponašanja tokom večernjih časova na Kališu, predstavlja i nedovoljan broj svetiljki.

- Osvetljenost na tvrđavi je u nadležnosti "Javne rasvete" - kažu iz "Beogradskih tvrđava". - Obavestili smo ih da je gotovo polovina parka u mraku, kako bi, ako su u mogućnosti, postavili što veći broj svetiljki u narednom periodu.

Električni automobil Tesla sutra u Beogradu »

24. Septembar. 2010 | (13:05 -> 13:08), Izvor : Studio B, Komentari: 0

http://studiob.rs/images/uploads/velike/elektricni24092010.jpg

"Tesla roadster" - prvi automobil na električnu energiju sutra dolazi u Beograd, najavila je Elektrodistribucija Beograd.


Ispred Skupštine grada sutra u 16.00 "Tesla" će napuniniti specijalne baterije na uređajima koje je EDB dobila od organizatora turneje - nemačke energetske kompanije Er-Ve-E (RWE) i odatle će nastaviti put ka Nišu. Punjač za struju privremeno je postavljen.
"Tesla roadster" ima performanse sportskih automobila, a ne proizvodi štetne gasove. Ne koristi benzin, puni se na specijalnim električnim uređajima, ubrzanje od 0 do 100 km/h postiže za četiri sekunde i može da pređe 380 km sa jednim punjenjem.
Beograd je jedna od stanica na putu autmobila koji nosi ime srpskog naučnika Nikole Tesle od Esena, sedišta energetske kompanije RWE, do Istanbula. Turneja traje od 17. do 28. septembra.
Povodom dolaska "Tesle", u Ljubljani je u četvrtak otvorena prva stalna "pumpa" za automobile na električni pogon.
Punjenje na ljubljanskoj pumpi će za sada biti besplatno, a to bi trebalo da bude prva u sistemu šest električnih pumpi u glavnom gradu Slovenije.

:cheers:

Stigao nam prvi automobil na elektro pogon

http://www.blic.rs/data/images/2010-09-25/77049_bgd05-tesla-roudster-foto-beta_f.jpg?ver=1285448147

Agencije | 26. 09. 2010. - 00:02h | Foto: Beta | Komentara: 0
Prvi automobil na električni pogon „Tesla roudster“ stigao je u Beograd u okviru promotivne turneje koja je počela 16. septembra u nemačkom gradu Esenu, a završiće se 28. septembra u Istanbulu.


Automobil nosi Teslino ime
Specijalne baterije malog električnog sportskog automobila pune se na posebnim uređajima, koje je ispred Skupštine grada postavila Elektrodistribucija Beograd (EDB). Ti uređaji su dobijeni od inicijatora ove turneje - nemačke kompanije RWE, a vozilo će sutra nastaviti put prema Nišu i Skoplju. Vozilo, inače, može da razvije brzinu od 210 kilometara na sat, ima 255 konjskih snaga, a košta 135.000 evra. „Tesla roudster“ je jedini automobil na svetu koji ne emituje izduvne gasove. Uređaj za napajanje baterija elektroautomobila samo privremeno postavljen ispred Starog dvora, a EDB će vrlo brzo postaviti sličan u blizini „Plavog mosta“. EDB će uskoro na poklon dobiti četiri automobila.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/208939/Stigao-nam-prvi-automobil-na-elektro-pogon

:cheers: :banana:

Ali ne ta 4 automobila, ovde je skracena vest. Dobice neke elektromobile ne Tesla Roadstere

^^
Steta...

Четвртак, 30. септембар 2010.

Татјана Пашић помоћница градоначелника

На основу решења градоначелника Београда Драгана Ђиласа, Татјана Пашић постављена је за помоћницу градоначелника Београда и ту дужност обављаће од 1. октобра 2010. године.

Татјана Пашић је рођена 21. септембра 1964. године у Београду. Дипломирала је на Правном факултету у Београду и завршила Дипломатску академију при Министарству спољних послова Републике Србије.

Радила је као новинар на Радију Б92, а потом на ТВ Студио Б.

Од 2004. године радила је у Народној канцеларији председника републике као саветник директора, а од 2007. до 2010. године била је директор Народне канцеларије председника републике.

Говори енглески, шпански и италијански језик.

http://www.beograd.rs/beoinfo/1412964_20_s.jpg

:cheers:

Instalacija Erika Krikorca otkriva kolektivno osećanje Beograđana

Od danas, na fasadi Palate Albanija počeće da radi instalacija koja će zgradu obasjavati bojom koju će joj na umetnikovom internet-sajtu zadavati Beograđani.
Švedski umetnik Erik Krikorc, koji učestvuje na ovogodišnjem Oktobarskom salonu, prvi je umetnik koji će predstaviti svoj rad Beograđanima.
Od danas, na fasadi Palate Albanija počeće da radi instalacija koja će zgradu obasjavati bojom koju će joj na umetnikovom internet-sajtu zadavati Beograđani.
Krikorcev projekat „Emotivni gradovi" tako će različitim bojama, od ljubičaste do crvene, otkrivati kako su građani raspoloženi tog dana.
Odlaskom na sajt Beograđani treba da, klikom na jednu od boja, ocene svoje trenutno raspoloženje.
Sve emocije se sabiraju, beleži se srednja vrednost i instalacija otkriva kolektivno osećanje Beograda. Instalacija će na Palati Albanija svetleti do kraja Oktobarskog salona 21. novembra.

Irinej:"Crkva brod", duhovni luksuz
20. oktobar 2010. | 16:13 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Patrijarhu srpskom Irineju predstavljen je projekat buduće "crkve broda" koja će biti izgrađena na Adi Ciganliji, a koju je on nazvao "duhovnim luksuzom".


Patrijarh Irinej (Beta,arhiva))
Patrijarhu je projekat "crkve broda" predstavljen tokom obilaska Hrama svetog Đorđa na Čukarici.

Prva crkva ovakvog oblika u Srbiji biće, kako je rečeno, posvećena svetom Nikolaju Mirlikijskom čudotvorcu.

Patrijarh je rekao da je delimično informisan o izgradnji ovakve crkve ocenivški da je dobro to što se grade hramovi i što u tome Crkva ima podršku vlasti.

"Na taj način nam je omogućeno da nastavimo tradiciju građenja crkve i manastira", rekao je patrijarh Irinej i upozorio da je građenje takve crkve, ipak, "duhovni luksuz".

On je ukazao da je neophodno graditi hramove, pre svega tamo gde ih nema, a gde ima naroda.

Patrijarh Irinej obišao je i prvi crkveni vrtić koji se nalazi u porti Hram svetog Đorđa i tom prilikom je naveo da mladi predstavljaju budućnost grada i naroda.

On je upozorio da je za mlade vrlo važno kakav osnov i temelj imaju u detinjstvu.

Idejno rešenje "crkve broda" uradio je studio "Atriumidea", po zamisli protoreja - stavorofora Slavka Božića, koji je rekao da je upoznao patrijarha Irineja sa idejom koja "lebdi nad Beogradom već pet godina".

Božić je naveo i da početak izgradnje crkve zavisi od gradskih urbanista i podsetio da se trenutno radi detaljna regulacija Ade Ciganlije, kao i da je cilj upoznavanja patrijarha sa idejom početak konkretnije realizacije projekta.

"Brod predstavlja jedan od najranijih simbola hrišćanstva, koji prethode krstu, a simbolika lađe koja okuplja, spasava i odoleva svim burama i iskušenjima, očuvala se, posebno u hrišćanskoj pisanoj reči, sve do danas", kazao je Božić.

On je rekao da je sa projektom izgradnje "crkve broda" bio upoznat patrijarh Pavle.

Patrijarhu je predstavljena i inicijativa srpskih sportista za postavljanje spomen obeležja prvom predsedniku Olimpijskog kluba, danas komiteta Srbije, Svetomiru Đukiću, u okruženju buduće crkve broda.

Kako je ranije najavljeno unutrašnjost "crkve broda", kao i prostor oko nje biće obogaćen raznolikim umetničkim sadržajima, od održavanja duhovnih rasprava do izložbi fotografija, ikona, likovnih i umetničkih dela.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=10&dd=20&nav_category=12&nav_id=466638

Biznismen bi da što pre počne sa gradnjom

Beko nudi Vladi polovinu profita od stanova u „Luci Beograd“

Biznismen Milan Beko nedavno je ponudio Vladi Srbije kompromis o „Luci Beograd”. Beko je, kaže izvor „Blica” iz Vlade, spreman da pola profita od prodaje stanova koje bi izgradio na toj lokaciji preda Vladi u poseban fond kojim bi ona raspolagala po svom nahođenju.

http://i51.tinypic.com/10gd3l0.jpg

Naš sagovornik iz Vlade kaže da je biznismen ponudio da preduzeće „Luka Beograd” plati prenamenu zemljišta na određeni broj godina i da postigne sporazum sa gradskim vlastima Beograda o spornom zemljištu koje grad potražuje, u zamenu da mu dozvole da tu gradi.

- Beku nije bilo lako da prihvati obavezu prenamene zemljišta jer je u nekoliko navrata isticao da niko ne bi trebalo da plaća istu stvar dva puta, ali mu je očigledno stalo da postigne dogovor - kaže naš izvor iz Vlade Srbije.

Naš izvor tvrdi da je Beko prvi biznismen koji je na taj način poslao poruku da neće ulaziti u obračun sa Vladom, iako je bilo najava da grupa tajkuna pravi front otpora Vladi Srbije delom i zbog toga što su nezadovoljni merama za koje veruju da su uperene protiv vlasnika krupnog kapitala.

Bekova ponuda dolazi nedugo nakon što je predsednik Srbije Boris Tadić rekao da bi među bogatim ljudima u Srbiji trebalo promovisati potez najbogatijeg čoveka na planeti Bila Gejtsa koji će pokloniti polovinu svog bogatstva.

Tadić je predložio da tajkuni plate most ili školuju srpske studente u inostranstvu, a ne da „formiraju fondacije koje deluju tragikomično”.

Predlog Beka je značajan jer upućeni tvrde da su prvi na listi kojima je zahtev Tadića bio upućen upravo on i vlasnik „Delte” Miroslav Mišković.

Iz izvora bliskih „Luci Beograd” na ove navode odgovaraju konstatacijom - „da li iko može da poveruje da bi ‘Luka Beograd’ mogla da napravi dogovor sa Vladom koji nije predviđen zakonom”.

Inače, predstavnici „Luke Beograd”, potvrđeno nam je, imaju razgovore sa članovima Vlade na sastancima koji se organizuju preko Privrednih komora Beograda i Srbije i NALED-a (Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj).

Grad Beograd i „Luka Beograd” se više godina spore oko prava korišćenja nad 110 hektara lučkog zemljišta, a do sada su vođena čak tri sudska spora u kojima su naizmenično grad i „Luka” upisivani i brisani iz zemljišnih knjiga kao korisnici prava nad tim zemljištem. Viši sud u Beogradu je u avgustu presudio da je „Luka Beograd” jedini nosilac prava korišćenja na oko 110 hektara zemljišta koje je bilo predmet spora. Na potezu je grad, koji može da pokrene parnični postupak i zahteva privremenu meru zabrane otuđenja i raspolaganja zemljištem. Gradske vlasti još to nisu uradile. V.d. direktora „Luke Beograd” Sofija Tasić je povodom poslednje presude rekla da je „Luci” time otvoren put za konverziju prava korišćenja u pravo svojine, što je opet preduslov da „Luka” postane vlasnik zemljišta i da u skladu sa Generalnim urbanističkim planom počne da gradi stambeno-komercijalni kompleks, „Grad na vodi”, planiran na ovoj lokaciji. Ona je navela da će „lučka delatnost nastaviti da se obavlja na 35 hektara, dok će na preostalih 80 hektara da se gradi pomenuti kompleks”.

http://i53.tinypic.com/27zhhrm.jpg

Višegodišnji spor oko vlasništva

- „Luka Beograd” je smeštena na jednoj od najatraktivnijih lokacija u centru Beograda. Na tom prostoru trebalo bi da bude izgrađen stambeno-poslovni prostor, a „Luka” izmeštena.

- Preduzeće „Luka Beograd” privatizovano je po Zakonu o svojinskoj transformaciji 1998. godine. Nakon sprovedenog prvog kruga svojinske transformacije, Akcijski fond je posedovao 30,88 odsto akcija, Fond PIO 10 odsto, dok je preostalih 59,12 odsto bilo u vlasništvu malih akcionara.

- „Luku Beograd” je zatim za oko 50 miliona evra, otkupom akcija od države i akcionara, kupio luksemburški investicioni fond „Vorldfin”.

- Ovom zemljištu je neposredno pre privatizacije 2005. godine, izmenom Generalnog urbanističkog plana za taj deo grada, promenjena namena, pa je umesto industrijskih sadržaja na toj lokaciji bila moguća izgradnja poslovno-stambenog sadržaja.

- Odmah po privatizaciji, „Luka Beograd” je izašla sa planom izgradnje komercijalnog kompleksa „Grad na vodi”, ali on nije realizovan jer se postavilo pitanje ko ima pravo korišćenja tog zemljišta.

- Još 2005. godine Savet za borbu protiv korupcije je Vladi i Tužilaštvu dostavio izveštaj kojim ukazuje na nepravilnosti prilikom preuzimanja akcija u „Luci Beograd”. Tužilaštvo tada nije reagovalo.

- Savet, sa novim dokazima, sredinom maja 2010. podnosi krivične prijave zbog zloupotrebe položaja prilikom privatizacije “Luke Beograd” 2005. godine protiv biznismena Milana Beka kao organizatora kriminalne grupe, u kojoj su i bivši ministar za privredu Predrag Bubalo, predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac, Dejan Malinić, Đorđe Jovanović, Dušan Bajec, Miodrag Đorđević, Goran Mrđa, Aleksandar Gračanac, Vladeta Čolić i Vladeta Blagojević. Krivičnom prijavom Saveta kojom se terete da su zloupotrebom službenog položaja oštetili državu za više od 20 miliona evra, obuhvaćeni su i Mirko Vasiljević, Dušan Kosovac, Danijel Cvjetičanin, Đorđe Mihovilović, Zorica Kostić-Jovanovski i Miroslava Drobac.

- Osnovni problem je nastao zbog toga što je država prodala svojih 40 odsto akcija, a tada je znala preko ministra Predraga Bubala da je reč o tri puta manjoj vrednosti od one koja se dobila u novoj proceni, tvrde u Savetu.

- Milan Beko se u krivičnoj prijavi Saveta tereti za krivično delo udruživanja radi vršenja krivičnih dela. Njegova firma kupuje akcije “Luke Beograd”, na računu ima 31.000 dolara i nema nikakav novac kojim kupuje “Luku”, tvrde u Savetu.

“Koristi se bankarskom garancijom brokera, a tek kada kupi ‘Luku’, podiže, sad kao ‘Vorldfin’, sad kao vlasnik ‘Luke’, jer pre toga nije imao ništa - to je jedna školjka, ljuštura, fantomska firma. Tek kad kupi akcije ‘Luke’ postaje kreditno sposobna i podiže kredit kod ‘Hipo banke’”, rekla je Verica Barać.

- Poslednja odluka Višeg suda u Beogradu jeste da “Luka Beograd” može da se uknjiži na više od 100 hektara gradskog zemljišta. Takvom odlukom Viši sud je, treći put, poništio odluku nižeg suda koji je uvek rešavao spor u korist grada.
Ukoliko grad podnese tužbu u parnici i sud prihvati da izrekne privremenu meru, “Luka Beograd” i pored rešenja Višeg suda neće moći da upiše pravo korišćenja, niti da na osnovu toga izvrši konverziju u pravo vlasništva nad tim zemljištem.

- Više javno tužilaštvo u Beogradu je 4. juna dalo nalog policiji da prikupi potrebna obaveštenja i informacije u vezi sa slučajem “Luke Beograd” i sada je predmet u fazi pretkrivičnog postupka.

izvor: http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/212979/Beko-nudi-Vladi-polovinu-profita-od-stanova-u-Luci-Beograd

GRAD BUDUĆNOSTI: VIZIJA RAZVOJA BEOGRADA DO 2020. GODINE
Prestonica lepih obala i dobrog saobraćaja

Lana Gedošević | 29. 10. 2010. - 00:02h | Foto: A. Isaković | Komentara: 0
Moderna saobraćajna infrastruktura, ažurnija priprema lokacija za veće investicije, ali i veći stepen zaštite kulturnog i prirodnog nasleđa glavnog grada samo su neke od oblasti kojima bi prestonica u narednom periodu morala da se pozabavi.


Grad kojem terba „renoviranje“: Beograd iz vazduha
I ove, ali i neke buduće gradske vlasti, moraće posebnu pažnju da posvete povećanju šumskih površina u Beogradu, uređenju i korišćenju priobalja Save i Dunava, prečišćavanju otpadnih voda, ali i brojnim aktivnosti oko smanjenja zagađenosti vazduha i buke.

Ovo su samo neki od prioriteta kada je u pitanju Beograd, i na koje ukazuje Zakon o prostornom planu koji se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri. Ovaj dokument će dati osnovne smernice za dalji razvoj prestonice, ali i za ostale delove Srbije do 2020. godine.


- Prostorni razvoj Beograda usmeren ka jačanju njegove pozicije među metropolama Evrope, ali to istovremeno zahteva i uklanjanje i ublažavanje brojnih slabosti. To se između ostalog odnosi i na neuređene i nepovezane prirodne sisteme i celine, rečne obale, brdska područja, bespravnu gradnju, nepoštovanje i uzurpaciju javnog dobra od rečnih obala, preko parkova i trgova do ustanova od javnog značaja. Takođe, u pitanju je i nedovoljno razvijena ekološka svest kod građana, neregularno korišćenje prirodnih resursa, nedovoljno uređeno uklanjanje otpada, slabosti u saobraćajnom sistemu, slabo održavanje zgrada i , naročito, slabu poziciju rubnih opština Beograda koje nemaju status lokalne samouprave - kaže Prof dr Borislav Stojkov, direktor Republičke agencije za prostorno planiranje i rukovodilac izrade Prostornog plana Srbije.

Kao probleme sa kojima će prestonica morti da se izbori on ističe i to što najznačajniji objekti kulture, kulturno i prirodno nasleđe i simboli grada zahtevaju veći stepen uređenosti i zaštite.

- Građenje bez jasnih kriterijuma i stila, inicijativa građenja prepuštena privatnom kapitalu i njegovom (ne)ukusu, sveprisutna ugroženost javnog interesa i javnog dobra, u značajnoj meri ugrožavaju poziciju Beograda i perspektivu njegovog razvoja - kaže Stojkov.

Iako Beograd ima odlične mogućnosti za razvoj, među stvarima na koje posebno treba da obrati pažnju je i obezbeđenje adekvatne i moderne saobraćajne infrastrukture za sva četiri vida transporta (putni, železnički, vazdušni i rečni)...

- Prostorni plan Srbije među prioritete svrstava i dovršetak obilaznice na autoputu, aktivnosti oko izgradnje budućeg metro-sistema, nastavak izgradnje železničkog čvora sa oslobađanjem Savskog amfiteatra, proširenje aerodroma „Nikola Tesla“ sa kargo centrom i modernizaciju Luke „Beograd“ uz istovremeno ispitivanje mogućnosti za njeno premeštanje na drugu lokaciju - objašnjava Stojkov.

Prostorni plan Srbije predviđa i brojne aktivnosti kada su u pitanju prirodna i kulturna baština, zaštita životne sredine, uređenja teritorije grada... Recimo, posebna pažnja se posvećuje povećanju šumskih površina grada Beograda za oko 3.000 hektara do 2014. godine, ali i na zaštitu, uređenje i korišćenje naročito priobalja Save i Dunava.

- Posebno se ističe i značaj povećanja površina pod zaštitom prirode i uređenjem predela na potezu Avala-Trešnja-Guberevačke šume-Kosmaj, kao i priobalnih površina u Podunavlju i Posavini. Kod životne sredine među prioritetima je čišćenje Beograda, prečišćavanje otpadnih voda koje se ispuštaju u Dunav i Savu, sanacija industrijskih i rudarsko-energetskih površina, izgradnja regionalne deponije za čvrsti otpad, kao i aktivnosti oko smanjenja zagađenosti vazduha i buke - objašnjava Stojkov ističući da će Grad Beograd kao najveći urbani centar Srbije morati da posveti pažnju i klimatskim pomenama, ali i razmotri mogućnost korišćenja obnovljivih izvora energije, uvođenje energetske efikasnosti u građenju, industriji, saobraćaju i komunalnim uslugama.

- Kao turistički centar od međunarodnog značaja, ali i kao glavni grad koji obeležava identitet Srbije, Beograd će prema Prostornom planu Srbije da posveti posebnu pažnju kulturnoj baštini. Među kulturno-pejsažnim celinama od republičkog značaja istaknuto je područje Kosmaja, Beogradska tvrđava, područje Topčidera, kao i priobalje Dunava sa starovekovnim objektima (Vinča ). Tu spada i dalje uređenje centralnih delova i njegovih urbanih centara - kaže Stojkov.

Kakva će tačno biti vizija razvoja prestonice do 2020. godine preciznije će definisati Strategija razvoja Beograda i Regionalni prostorni plan koji će biti završene do kraja ove godine.

Ušće simbol Beograda
Postojeća Strategija razvoja Beograda predviđa da ušće Save u Dunav sa Velikim ratnim
ostrvom bude glavni simbol evropskog
identiteta Beograda. Ono po čemu bi prestonica mogla da bude još prepoznatljiva su i stara jezgra Beograda i Zemuna,
Beogradska tvrđava sa Kalemegdanom, Hram svetog Save, Park prijateljstva i park Topčider, kao i Ada Ciganlija i Avala sa
tornjem.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/214291/Prestonica-lepih-obala-i-dobrog-saobracaja

Петак, 05. новембар 2010.

Откривена биста Фредерика Шопена у парку Мањеж (http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1419534)

http://www.beograd.rs/beoinfo/1419545_bista_Sopena_v.jpg

Градски архитекта Дејан Васовић и министри културе Републике Србије и Републике Пољске Небојша Брадић и Богдан Здројевски присуствовали су данас откривању бисте Фредерика Шопена у парку Мањеж.

Васовић је подсетио да се у овој години обележава 200 година од рођења Фредерика Шопена, чија музика повезује све словенске народе.

– Шопенова музика повезује српски и пољски пољски народ, као и главне градове Варшаву и Београд. Они су уједињени не само у култури него и у слободарским традицијама већ вековима. Данашњи чин постављања ове бисте, која је поклон Републике Пољске граду Београду, биће још један тренутак да се сетимо колико је Београду битно да осим радова на инфраструктури и социјалној заштити улажемо напор, труд и знање у културу и изградњу културних институција. Град Београд је у овој години решио да се кандидује за европску предстоницу културе 2020. године. Планирамо да следећих 10 година напорно радимо да бисмо развили културне институције, употпунили културне догађаје и проширили значај културе – рекао је Васовић.

Како је истакао, део европске породице можемо бити само тако што ћемо делити исте културне вредности, развијати иста културна стремљења и бити и музиком спојени.

Министар културе Небојша Брадић је казао да је Шопен грађанин света али и Србије.

– Ова тачка која нас у парку Мањеж подсећа на блискост и пријатељство је нова обавеза да у временима која долазе означимо и неке нове пројекте сарадње. Изнад свега ће остати Шопенова музика која ће и у будућим врменима све нас дубље повезивати – рекао је министар.

Министар културе Републике Пољске нагласио је да се ове године у свету, поводом обележавања 200 година од рођења Фредерика Шопена, организује 2.700 различитих догађаја, а у Пољској око 1.700.
Према његовим речима, у Варшави је основан најсавременији музеј Фредерика Шопена, а музеј у месту његовог рођења, Желазова Вола, рестауриран је.

Приликом отварања бисте овог композитора Никола Радојевић, ученик Музичке школе „Владимир Ђорђевић”, извео је Шопенову мазурку.

Najstariji beogradski automobil pronađen u šupi u Grockoj

Jedan od najstarijih automobila koji se ikada pojavio na beogradskim ulicama sada krasi Muzej automobila u Beogradu...
Reč je o prvom trotočkašu koji je proizveden u Francuskoj fabrici “Korbi” krajem 19. veka, a vlasnik čuvene zbirke automobila Bratislav Petković kaže da ga je pronašao u jednoj šupi u dvorištu kuće u Grockoj.

Kraj 19. veka opšte je poznat kao period prelaska sa bicikla na modernije prevozno sredstvo - automobil. “Marot” je verovatno jedini automobil na svetu koji je proizveden u fabrici bicikala (1897, Francuska). Na beogradskom asfaltu našao se zahvaljujući poznatom gradskom trgovcu Simi Ćirkoviću, a kako je završio u šupi jednog seljaka u Grockoj može samo da se nagađa.
- Sima je bio trgovac iz Beograda koji je stalno uvozio neke poljoprivredne mašine iz Beča. Ovaj automobil je verovatno dobio kao kompenzaciju. To je bilo vreme kada prvi automobil na svetu nije ni dobio konačan oblik. Ja sam ga pronašao u delovima, kod jednog seljaka u Grokcoj koji nije znao šta se nalazi u njegovoj šupi. Prepoznao sam ga po potpisu na ramu, gde i dalje piše ime fabrike i njena adresa - priča Petković, vlasnik jedne od najvrednijih kolekcija oldtajmera na Balkanu.
Najveća vrednost ovog simpatičnog trotočkaša je lagani motor, koji je karakterističan po zvuku.
- Štekće kao mitraljez. To je prvi motor koji je mogao da napravi više od 100 obrtaja. Kao gorivo može da koristi i petrolej i benzin, a prvi je sa baterijskim paljenjem u istoriji - objašnjava Petković napominjući da je popularni “marot” i dalje u voznom stanju.
Vožen je u Francuskoj i Engleskoj, njegovo pojavljivanje bilo je prava revolucija, jer je došao kao proizvod razmišljanja na temu “kako pokrenuti bicikl bez verglanja nogama”. Ima 1,5 konjsku snagu, nema kvačilo, a motor se startuje obrtanjem pedala koje takođe postoje kao deo ovog čuda s kraja pretprošlog veka. Pojavom “mercedes simpleksa” na berlinskom salonu 1903. godine “marot” doživeo čudesnu sudbinu da za samo nekoliko godina nakon što je proizveden, polako krene u istoriju.

Samo dva modela “marot gardona” na svetu
RETKOST - Muzej automobila Beograda poseduje jedan od svega dva modela “marot gardona” u svetu. Drugi “marot” čuva se u muzeju u Jorku. Eksponat koji se nalazi u Beogradu od originala se razlikuje po tome što ima klupu za sedenje od jasena, koja je dodata zbog toga što je karoserija počela da truli.

24sata.rs

Zaduženje Beograda 3% budžeta (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=11&dd=12&nav_category=9&nav_id=471918)

12. novembar 2010. | 15:49 | Izvor: Beta Beograd -- Grad Beograd je umereno zadužen jer ukupni kreditni dug nije veći od tri odsto gradskog budžeta, objavili su čelnici glavnog grada.

http://www.b92.net/news/pics/2010/11/18686219084cdd53df7b233612374286_450x403.jpgGlavni grad nije prezadužen, tvrde u gradskoj upravi Zakonom o javnom dugu dozvoljeno je zaduženje u iznosu od 15 odsto prihoda gradske kase.

U plaćenom oglasu u beogradskim medijima, navedeno je da je budžet Beograda u 2008. godini iznosio 840 miliona evra, a u 2010. je za 30 odsto manji i iznosi 580 miliona evra.

"Bez obzira na brzinu oporavka privrede, Beograd neće dostići dozvoljenih 15 odsto zaduženja na ukupne prihode. Ako bi u narednim godinama budžet Beograda ostao isti, dug ne bi prešao 10 odsto ukupnih prihoda grada, a ako se vrati na iznos iz 2008. godine, zaduženje će biti oko šest odsto", navedeno je u oglasu.

Novcem od kredita u Beogradu se gradi most preko Ade Ciganlije i pristupne saobraćajnice, zatim obnavljaju gradske ulice, grade neprofitni i socijalni stanovi, a deo kredita je iskorišćen i za kupovinu 30 tramvaja koji će biti u saobraćaju u idućoj godini.

Krediti se, kako je navedeno, koriste i za izgradnju fabrike vode, a biće upotrebljeni i za izgradnju mosta Zemun-Borča i prilaznih puteva.

Po osnovu dosadašnjih zaduženja:

- u 2010. godini će iz gradske kase biti izdvojen 14,1 milion evra za otplatu dospelih rata

- u 2011. obaveze su 25,8 miliona evra

- u 2012. godini 47,2 miliona evra

- 2013. na naplatu dospeva 53,4 miliona evra duga

- 2014. godine 57,8 miliona evra

- 2015. biće otplaćen dug od 57,5 miliona evra

Od 2016. godine smanjuje se iznos kreditnih obaveza glavnog grada Srbije, tako da će one 2030. godine iznositi 8,7 miliona, a dospele rate će 2042. biti u vrednosti 590.216 evra.

tako da će one 2030. godine iznositi 8,7 miliona, a dospele rate će 2042. biti u vrednosti 590.216 evra.

:nuts:

Oni stvarni misle da se od sutra vise nece uzimati nikakve kredite?

Nece,a i kao sto djile kaze,rasce nam privreda jos jace!Kao da smo sisali vesla i ne znamo da ce posle prodaje eps-a da nam se desi argentinski scenario 2014-2016te optrilike a mozda i ranije

Bratimljenje Beograda i Ljubljane (http://novosti.rs/vesti/beograd.74.html:308845-Bratimljenje-Beograda-i-Ljubljane)
N. P. | 23. novembar 2010. 21:35 | Komentara: 6

Sporazum o bratimljenju Beograda i Ljubljane biće potpisan u sredu u slovenačkoj prestonici. Čvršća ekonomska i kulturna saradnja. Glavni grad Srbije pobratim sa 14 gradova

BEOGRAD i Ljubljana od srede će biti i zvanično - pobratimi. Paraf na sporazum o bratimljenju u glavnom gradu Slovenije staviće gradonačelnici Beograda i Ljubljane Dragan Đilas i Zoran Janković. Tako će slovenačka prestonica ući u grupu od 14 gradova s kojima je Beograd, već potpisao povelju ili ugovor o prijateljstvu i saradnji.


Bratimljenjem dve prestonice biće uspostavljena čvršća ekonomska i kulturana saradnja, dok će se Ljubljana obavezati da svoja dragocena znanja i iskustva iz vremena pridruživanja Slovenije EU prenese Beogradu. Takođe, tokom ceremonije gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković predaće i pismo podrške kandidaturi Beograda za evropsku prestonicu kulture 2020. godine.

Istorija bratskih odnosa Beograda sa drugim gradovima datira još od 1957. godine. Tada su srpska prestonica i Koventri postali takozvani gradovi blizanci. U ovom engleskom gradu čak postoji Beogradska ulica, dok je i jedan o teatara dobio ime po našem glavnom gradu. Sporazumi o saradnji potpisani su i sa Atinom, Rimom, Berlinom, ali i sa Pekingom, sa kojim je u utorak proslavljeno i 30 godina od uspostavljanja prijateljskih odnosa.


U periodu od 1980. do 2000. godine Beograd nije ozvaničio saradnju ni sa jednim gradom izvan granica Srbije. Međutim, u poslednjoj deceniji, potpisivanja povelja i ugovora o prijateljstvu i bratimljenju postala su ponovo aktuelna. U grupu gradova bliskih Beogradu tada su ušli Milano, Kijev, Moskva i Banjaluka.


Od 2005. godine bratske odnose sa našom prestonicom uspostavio je i najveći srpski grad u dijaspori - Čikago. Time grupa bliskih nije zatvorena, a pored Ljubljane, koja će se u sredupriključiti, tu su već Skoplje, Šendžen i opština Krf.

Beograd povećao namete firmama 150%
25. novembar 2010. | 12:42 | Izvor: Tanjug
Beograd -- U proteklih mesec dana porez na imovinu u centru Beograda povećan je 120 do 150 odsto, navodi Unija poslodavaca Srbije.



Lokalima i objektima koji su pre ove promene plaćali godišnji porez na imovinu od 1,5 do dva miliona dinara tako su iznosi podignuti na pet i više miliona dinara.

„Poslodavci u Beogradu nemaju izbora. Tražićemo sastanak kod gradonačelnika, a ako to ne pomogne i vlasnici objekata i njihovi zaposleni zajedno će organizovati protest pred Skupštinom Grada Beograda", kažu u UPS.

Generalni sekretar Unije poslodavaca Srbije Boško Savković kaže da je ovakva politika povećanja opterećenja privrednih subjekata i podizanja poreza na imovinu i drugih dažbina za preko 100, 150 i više procenata oterala u gubitke čak i one privredne subjekte koji se nalaze na najboljim lokacijima i mnogi od njih već mesecima knjiže gubitke i posluju u minusu.

Privrednici u centru Beograda započeli su prikupljanje potpisa koje će zajedno sa svojim finansijskim bilansima poslati gradonačelniku Draganu Đilasu i nadležnima u gradskoj vladi kako bi pokazali da im je poslovanje postalo neodrživo zbog brojnih nameta. Do sada je peticiju potpisalo 241 malo, srednje i veliko preduzeće i 136 preduzetnika.

Ukoliko se ovakva tendencija bude nastavila preti opasnost da hiljade ljudi koji rade u trgovačkim, ugostiteljskim i drugim objektima u centru grada ostanu bez posla, jer većina vlasnika kasni sa uplatom poreza i doprinosa za zarade, kao i sa platama zaposlenima, jer ne može da servisira sve nagomilane obaveze prema Beogradu i republici, piše u saopštenju.

Iz Unije poslodavaca Srbije podsećaju da je promet u svim lokalima u centru grada u 2010. godini manji za tri odsto u odnosu na lane, a u 2009. godini je pad u odnosu na 2008. godinu iznosio 14,3 odsto.

Privredni subjekti u centru grada u zavisnosti od delatnosti pored poreza na imovinu plaćaju još izmedju 40 i 50 različitih obaveza mesečno prema republici, gradu, raznim organizacijama.

Početkom ove godine iznos za gradsko građevinsko zemljište takođe je podignut za celu teritoriju Beograda od 40 do 356 odsto zavisno od zone, značajno su podignute i takozvane firmarine u proseku 114 odsto kao i preostalih 14 gradskih taksi, navedeno je u saopštenju.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=11&dd=25&nav_id=474893

Koliko odprilike kosta m2 placa na ovim i slicnim lokacijama u Beogradskim prigradskim naseljima? Zanima me i ono prostranstvo od ravnice koje okruzuje Zemun i Novi Beograd sa tri strane? Treba mi podatak onako okvirno pa ako neko zna...

http://lh5.ggpht.com/_HWZrfqg61CA/TPhCwiG6UpI/AAAAAAAAALI/PoEsy3M7XsE/s720/P1040307.JPG

Представљен пројекат „Зелена дебата”

Резултати пројекта едукације младих о стању животне средине „Зелена дебата”, коју је невладина организација „Зелени сто” реализовала у сарадњи са Секретаријатом за заштиту животне средине, представљени су данас у Градској управи. Пројекат је спроведен у виду јавне интернет-дебате, у сарадњи са порталом www.beobuild.net, на ком су учесници изнели своје ставове и идеје на јасно дефинисане теме. Представљању резултата пројекта присуствовао је градски секретар за заштиту животне средине Горан Триван.

– Секретаријат за заштиту животне средине успоставља све бољу сарадњу са невладиним сектором и сваке године ће издвајати све више новца за пројекте невладиних организација. О успеху „Зелене дебате” сведоче 367 учесника и 21.000 посета порталу на ком је она вођена, а портал је занимљив и са становишта новог медија који се користи за едукацију у заштити животне средине. Показало се да теме постављене у дебати занимају Београђане, тако да успех овог пројекта треба проширити и искористити све нове начине на које може да се допре до људи који имају шта да предложе у овој области. Неке од идеја учесника дебате могу да буду предложене Заводу за урбанизам, Секретаријату за урбанизам и „Зеленилу – Београд” – рекао је Триван.

Теме на које су учесници могли да дебатују су биле рециклажа (сортирање отпада и нове технологије), загађење урбане средине и како га се решити, улога зеленила у будућим урбанистичким концептима, београдске реке и приобаља, јавне зелене површине, еколошка свест (едукација грађана о заштити животне средине), еколошке патроле, зелене оазе Београда и зеленило београдских улица и булевара. Намера организатора је била да се мишљење младих људи о тренутном стању животне средине предочи јавности и градској власти, која би могла да их имплементира у неке своје пројекте.

Организација „Зелени сто” се већ 13 година бави организовањем семинара и трибина, објављивањем литературе из области животне средине, промоцијом еколошког образовања, развојем еколошке свести и промоцијом одрживог развоја

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1424242

Enterijer Burberry shopa u Beogradu

http://farm5.static.flickr.com/4090/4945407215_52d2ae8ff5_z.jpg

Burberry je otvorio svoj prvi ekskluzivni shop u Beogradu na adresi Terazije 28. Glavni i odgovorni projektant i projekt menadžer je MSc Dubravka Đukanović d.i.a dok je izvođač radova Eurodom iz Beograda.

Sam koncept Burberry prodajnih objekata definiše prestižna projektantska kuća ENGLE kojima pripada i uloga supervizora po završetku izvođenja radova na svakom novoprojektovanom prodajnom objektu u svetu.

Novi butik se prostire na čak 290 metara kvadratnih i u ponudi su Burberry Brit i Burberry London kolekcije, njihov asesoar, nakit, cipele, parfemi, naočare i satovi.

U lokalu, čije je uređenje bilo predmet ovog projeka, otvoren je savremeni prodajni prostor po tipu monoshopa. Ceo prostor je organizovan u vidu niza manjih celina međusobno sagledivih i prostorno povezanih. Javni prostor namenjen klijentima zahvata veći deo lokala, ukupne neto površine 201 m². Na samom ulazu u lokal, u uličnom traktu objekta, planirana je prodaja acesoara, kao i smeštaj opreme namenjene reklamiranju brenda. Ka dubini prostora nižu se prostorije namenjene prodaji muške garderobe u centralnom delu objekta i ženske garederobe. Obe celine prate po dve garderobe za klijente. Prateće prostorije u nivou prizemlja obuhvataju 72.11m² i čine ih jedna kancelarija i priručni magacini.

http://www.gradnja.rs/wp-content/uploads/2010/08/burberry-shop-beograd-02.jpg

http://farm5.static.flickr.com/4147/4945406735_2d99be43b4_z.jpg

http://farm5.static.flickr.com/4132/4945990112_7d2f72cc12_b.jpg

daj link da prosledimo ovom pajseru od investitora na beobuildu :rofl:

Izložba “Stari Generalštab”
D. Milićević | 07. 12. 2010. - 22:59h | Komentara: 0

BEOGRAD - Ministar odbrane Dragan Šutanovac otvoriće izložbu “Stari Generalštab” u četvrtak u 19 sati u beogradskom Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” na Kalemegdanu.

Izložba će prikazati postupak restauracije fasade objekta u Ulici Kneza Miloša 33 i radove u enterijeru “Sale ratnika”, a sadrži 36 panoa i video zapise zabeležene tokom radova.

http://www.blic.rs/data/images/2010-03-24/24141_bgd45-generalstab-foto-stanko-djalic_f.jpg?ver=1291734595


Zgrada Generalštaba u Nemanjinoj ulici u Beogradu velika oštećenja pretpela je kad je u noći između sedmog i osmog maja 1999. godine pogođena u NATO bombardovanju.

link (http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/222062/Izlozba-Stari-Generalstab)

Novinar beogradske rubrike tiraznog lista koji ne poznaje razliku imedju zgrade Starog i Novog Generalstaba.

Beograd ima samo 57 hotela

http://www.svevesti.com/images/sr/192960_a.jpg

"Broj hotela u Beogradu trenutno je 57, što je pet puta manje nego u Budimpešti, koji je grad slične veličine", kaže direktor Nacionalne turističke razvojne korporacije Rafael Pupovac predstavljajući istraživanje turističkog proizvoda "siti brejk" - gradski odmor.

On je istakao i da "odnos onog što se pruža i cene koja se plaća" mora biti realniji, jer je danas u Beogradu prosečan hotel sa tri, ili četiri zvezdice, i za 30 do 40 odsto skuplji u odnosu na hotele u glavnim gradovima u okruženju, za isti, ili čak niži nivo usluge".

Rezultati istraživanja, koje je Nacionalna turistička razvojna korporacija sprovela u saradnji sa Ministarstvom ekonomije, pokazali su da je pored povećanja smeštajnih kapaciteta u glavnim gradskim destinacijama u Srbiji - Beogradu, Novom Sadu i Nišu, neophodno poboljšati i njihovu promociju.

"U Srbiji postoji svega desetak kvalitetnih veb sajtova koji se bave ponudom 'siti brejk' aranžmana i daju informacije o ponudi u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, dok je broj takvih sajtova u okruženju, bilo da su članice Evropske unije (EU) ili ne, daleko veći", ukazao je Pupovac na konferenciji za novinare.

On je kao primer ponovo naveo Mađarsku gde, samo kada je reč o gradskom odmoru, u Budimpešti ima - više od 60 sajtova.

Pupovac je istakao da postoje internet sajtovi za "siti brejk" na evropskom nivou, pa je preporuka da se turistička ponuda srpskih glavnih gradskih destinacija, na neki način, pokuša uključiti u njihov sadržaj.

"To su sajtovi koji imaju najveću posećenost i putem kojih se više od 60 odsto turista u 'siti brejk' destinacijama u Evropi informiše, ili rezerviše svoje aktivnosti", naglasio je Pupovac.

On je naveo i da je jedan od ključnih faktora uspeha "siti brejk" destinacija i njihova dostupnost, pa je neophodno povećati i broj 'loukost' (niskotarifnih) aviokompanija i letova ka glavnim turističkim destinacijama u Srbiji.

Direktorka Turističke organizacije Srbije (TOS) Gordana Plamenac, najavila je da će TOS pružiti posebnu vrstu podsticaja turističkim agencijama u inostranstvu, u formi marektinške kampanje, koje pripremaju pakete za "siti brejk" u našoj zemlji i pritom koriste "loukost" kompanije.

"Pojačaćemo internet marketing i prezentaciju, u kojoj će učestvovati ne samo lokalne turističke organizacije, već i svi ostali predstavnici turističke industrije - agencije, hoteli, a sa beogradskim aerodromom smo na putu zaključivanja dogovora o posebnoj vrsti gradskog šatl prevoza i posebnih informativnih službi na aerodromu", navela je Plamenac.

mondo

ima li i 5x manje posjeta turista nego BDP?

Koliko odprilike kosta m2 placa na ovim i slicnim lokacijama u Beogradskim prigradskim naseljima? Zanima me i ono prostranstvo od ravnice koje okruzuje Zemun i Novi Beograd sa tri strane? Treba mi podatak onako okvirno pa ako neko zna...
http://lh5.ggpht.com/_HWZrfqg61CA/TPhCwiG6UpI/AAAAAAAAALI/PoEsy3M7XsE/s720/P1040307.JPG


Od 1-3.000e po aru.Mada tu cesto placevi nisu 1/1 a i pitanje je da li je dozvoljena gradnja.

Iz gradske kase za mostove (http://novosti.rs/vesti/beograd.74.html:312762-Iz-gradske-kase-za-mostove)
N. PANTIĆ | 24. decembar 2010. 21:34 | Komentara: 0

Predlog budžeta grada "težak" oko 85 milijardi dinara, uskoro pred odbornicima skupštine Beograda. Prioritet radovi na Adi. Novac i za "Taš", vrtiće...

http://novosti.rs/upload/images/2010/12dec/2412n/bgd%20ada.jpg

GRADSKA kasa 2011. raspolagaće sa skoro 85 milijardi dinara, što je za oko dve milijarde više nego ove godine. Budžetski deficit iznosiće 12,6 milijarde dinara, a novac će pored tekućih potreba biti iskorišćen, pre svega, za most kod Ade ciganlije, kao i za pripremu gradilišta za novu saobraćajnicu između Zemuna i Borče. Odluka će se pred odbornicima naći u sredu, 29. decembra.


Budžet Beograda u odnosu na prethodnih nekoliko godina beleži stalni rast, ali takođe, povećava se i deficit. Glavni razlog su sve češće pozajmice grada, koji nadležni uglavnom koriste za rešavanje infrastrukturnih problema.

Evropska banka za obnovu i razvoj, kao i Evropska investiciona banka, uplatiće sledeće godine na račun prestonice skoro 12 milijardi dinara (oko 98 miliona evra). Za izgradnju mosta preko Ade biće potrošeno 44 miliona evra, za njegove pristupne saobraćajnice biće izdvojeno 40 miliona, dok je 14,5 miliona evra namenjeno Projektu obnove Beograda. Kredite od domaćih banaka, vredne 767 miliona dinara, uglavnom će potrošiti Agencija za investicije i stanovanje. Od tih para biće nastavljenja gradnja socijalno neprofitnih stanova u Ulici dr Ivana Ribara, kao i u Kamendinu.


Novac je obezbeđen i za rekonstrukciju stadiona Tašmajdan i Mirijevskog bulevara, ali i izgradnju, odnosno, završetak mosta preko Save koji će spojiti Obrenovac i Surčin. Oko milijardu dinara biće potrošeno i za izgradnju pet vrtića, tri na Novom Beogradu, i po jedan u Obrenovcu i na Banjici.


Kada je reč o socijalnoj zaštiti, budžet za pomoć trudincama, penzionerima, ljudima koji su ugroženi, kao i za decu bez roditeljskog staranja predviđa 3,5 milijardi dinara. Gradsko saobraćajno preduzeće biće, kao i prethodnih godina, subvencionisano sa 3,2 milijarde dinara.

MANJE OPŠTINAMA

"STEZANJE kaiša" osetiće opštine. Za njihove kase namenjeno je 10,5 milijardi, odnosno 10 odsto manje nego ove godine. Najvići budžet, od 1,6 miijarde, imaće Obrenovac, zatim sledi Stari grad sa 1,2 milijarde, dok će Lazarevac dobiti 834 miliona. Vračar će na raspolaganju imati 418 miliona, Voždovac 432, Zvezdara 539, a Zemun 578 miliona dinara.

Vracar 418, Zvezdara 432... hmmm.

Zvezdara - 539 :dunno:

Mislio sam Vozdovac... nebitno.

Disproporcija je dosta velika s obzirom na povrsinu i infrastrukturu koja se nalazi na opstinama.

To mi je i receno u opstini Zvezdara da ce im seci budzete svake godine sve vise i vise i da ce biti formirano sto vise preduzeca za sportske centre,sume i.t.d.Da opstina nema na budzetu takve ustanove.

Усвојен буџет Београда за 2011. годину

Одборници Скупштине града усвојили су буџет Београда за 2011. годину, који износи 84,88 милијарди динара.

Укупни приходи и примања буџета износе око 71,2 милијарде динара, а расходи и издаци око 82,4 милијарде, па је буџетски дефицит око 11,2 милијарде динара, преноси Беоинфо.

Када је реч о расходима, највише новца, око 40 милијарди динара, намењено је за инвестициона улагања.

Субвенције износе око 8,5 милијарди динара, дотације и трансфери 5,3 милијарде, а за социјалну заштиту предвиђено је више од четири милијарде динара.
ФоНет

znači budžet je oko 800 miliona evra ako se nevaram a od toga oko 400 miliona će ići u investiciona ulaganja...

Taksa "potapa" beogradske splavove (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=01&dd=08&nav_id=484355)
8. januar 2011. | 00:01 | Izvor: Novosti
Beograd -- Vlasnici restorana na vodi revoltirani zbog visokih nameta države i lokalnih vlasti. Za porez i komunalnu taksu treba platiti oko 3,5 miliona dinara.


Kako kažu, samo porez na držanje dobara, gradska komunalna taksa i namet za zauzeće vodene površine za prosečan splav košta ih oko - 3.500.000 dinara.

Na ime poreza za držanje dobara, vlasnici godišnje moraju da plate oko 1,8 miliona dinara. Ali, veći problem su im računi za gradsku komunalnu taksu, koji su počeli da pristižu pred sam kraj prošle godine.

A sa njima, kako kažu gazde splavova, i namet uvećan od 100 do 600 odsto u odnosu na 2009. godinu. Ova taksa je, kažu, po zakonu mogla da bude povećana samo za oko deset odsto, koliko iznosi rast cena na malo.

Cena splava u Beogradu kreće se od 150.000 do 200.000 evra, ali zainteresovanih kupaca gotovo da nema. Vlasnici ovih plovila pričaju da je objekte na vodi nemoguće uknjižiti ili osigurati. Retki su i oni koji žele da ih uzmu pod zakup, jer zarada od restorana na vodi već godinama se smanjuje.
"Grad Beograd promenio je način obračunavanja komunalne takse za ugostiteljstvo na vodi, koja se ranije određivala po dužnom metru splava, a sada po površini osnovne palube", kažu u Udruženju vlasnika restorana na vodi Reka.

Oni navode da "time sabiraju i prostor koji nikako ne može da se iskoristi. Za splav od oko 450 kvarata, sada treba platiti 1.350.000 dinara. Račune su morali da nam šalju svakog meseca, a poslali su ih zbirno za celu 2010. A grad planira da nas uskoro optereti i turističkom taksom".

Žale se i da bi tako svakog dana morali da pazare oko 100.000 dinara da plate samo ove dažbine. A među 200 članova Reke, to gotovo niko ne može da ostvari. Ovo povećanje ih boli i zbog toga što su ugostiteljima na kopnu smanjene takse za bašte. Obraćali su se nadležnima u gradu, ali bez uspeha.

Zimi uz splavove na Savi i Dunavu nema gotovo nikoga ni da prošeta, tvrde oni i dodaju da promet svake godine opada na Ušću, u novobeogradskim blokovima, pa čak i iza hotela Jugoslavija.

"Ovoliku taksu niko od nas neće imati od čega da plati. Pa, ne možemo čašu piva prodavati za 600 dinara. Čak i kada bi neko platio ovolike dažbine, pitanje je odakle mu novac", navode vlasnici splavova.

^^

Ђиласов данак :cheers:

^^

Ђиласов данак :cheers:

Pa baš i treba da zatvore sve splavove. Ja nisam samo da im povećaju takse, nego i da ih zabrane u potpunosti, to je najveće ruglo ovog grada i svi se sa tim slažu.

Mislim da je to previse radikalno,treba ih uvesti u legalne tokove,izmestiti po uredbi o splavovima koja je doneta sa luksuznih lokacija(recimo od brankovog mosta ka uscu).I uzimati im pare za kazne.

Sta da kazem,kad cujem na ko zna koliko kilometara kako tresti bas sa splavova leti.

Sta da kazem,kad cujem na ko zna koliko kilometara kako tresti bas sa splavova leti.

_1fkyleLdF0

:naughty:

Ма није реч о сплавовима колико ја знам локалне таксе у Београду су напросто ужасне, то се не односи само на сплавове они просто гуше и уништавају мали бизнис и све људе који имају неке породичне фирме.

Matori singi moze i ova

http://www.youtube.com/watch?v=0OMAnmHVHBM

Ма није реч о сплавовима колико ја знам локалне таксе у Београду су напросто ужасне, то се не односи само на сплавове они просто гуше и уништавају мали бизнис и све људе који имају неке породичне фирме.

Ne znam samo da li je tako svuda ili je ovo prilika za druge gradove?

Pa baš i treba da zatvore sve splavove. Ja nisam samo da im povećaju takse, nego i da ih zabrane u potpunosti, to je najveće ruglo ovog grada i svi se sa tim slažu.:okay:

Beograd najjeftiniji grad u Srbiji? (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=01&dd=11&nav_id=484927)

11. januar 2011. | 00:10 | Izvor: Novosti, Press Beograd -- U beogradskim marketima osnovni proizvodi su najjeftiniji u Srbiji. U Beogradu su jeftiniji u odnosu na druge gradove mleko, ulje, ali i kafa, jogurt, čokolada.

http://www.b92.net/news/pics/2011/01/19310133834d2b99bfc5691806366955_450x271.jpg
Tako je litar svežeg mleka jeftiniji za čak 21 dinar nego u Kragujevcu, a tolika je i razlika u ceni ulja u odnosu na Užice.

Za šest proizvoda, koje je Press obuhvatio ovim istraživanjem u sedam gradova, u Beogradu je trenutno potrebno izdvojiti 491,50 dinara, dok je u Kragujevcu tai iznos 576,80 dinara.

Osim najpovoljnijih cena, Beograđani imaju i najbolje plate (u oktobru 2010. u proseku 42.421 dinar, dok je u Novom Sadu 39.904, Užicu 33.821, a Kragujevcu 30.991).

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović objašnjava da je Beograd najjeftiniji, jer za razliku od gradova u unutrašnjosti ima zdravu trgovačku konkurenciju. "Zapravo, samo Beograd ima zdravu trgovačku konkurenciju. Ima više trgovinskih lanaca, što nije slučaj sa gradovima u ostalom delu Srbije", kaže Papović.

Ekonomista Goran Nikolić dodaje da nižim cenama u Beogradu doprinose i niži transportni troškovi. "Uvek najbolju ponudu, a istovremeno i najniže cene imaju veliki trgovinski lanci, koji nisu u toj meri zastupljeni u drugim gradovima. Cene su niže zato što proizvođači i trgovci imaju niže transportne troškove. U provinciji su jedino jeftinije usluge", kaže Nikolić.

I kad se zanemare razlike u cenama, svi žitelji Srbije dodatno će morati da stežu kaiš, jer u trgovine neprestano stižu novi cenovnici. Juče su poskupeli mleko i mlečni proizvodi, danas će cigarete, a do kraja meseca biće povećane i cene brašna, kafe, slatkiša i alkoholnih pića.

http://www.b92.net/news/pics/2011/01/13816956044d2b9a2f23b25642043662_450x479.jpg
Od početka januara šećer je poskupeo za četiri do šest odsto, negazirani sokovi za tri do 15 odsto, pojedini slatkiši za pet do 20 odsto, supe i čajevi za 12 do 15 i cigarete za dvadesetak dinara po paklici.

Do kraja meseca najavljena su poskupljenja pojedinih alkoholnih pića za 11 procenata i slatkiša, kažu u vodećim beogradskim trgovinskim lancima.

Zbog povećanja akciza poskupele su i određene vrste goriva. Tako evrodizel na većini pumpi sada košta 126,4 dinara, dok je evropremijum BMB-95 134,9 dinara. Cene na pumpama NIS-a nisu menjane.

U trgovinama se od juče primenjuju novi cenovnici mlekara Subotica i Imlek. Cene u veleprodaji za dugotrajno i sveže mleko više su za dva, a za kiselomlečne proizvode za jedan dinar, kažu u Imleku. Za dva do 3,5 odsto skuplji su i proizvodi subotičke mlekare, a očekuje se da od 15. januara poskupe i proizvodi šabačke mlekare. Sredinom meseca, odnosno do kraja nedelje, cene će korigovati i Šabačka mlekara, kao i “Somboled”.

U Srbiji se prosečno godišnje potroši 87 litara mleka i proizvoda na bazi mleka po stanovniku, gotovo tri puta manje od evropskog proseka. Evropski prosek je 250, a u Nemačkoj čak 308 litara. Pre dvadesetak godina Srbija je imala 938.000 krava. Danas upola manje - 456.000.

Covece... zivimo u raju.

:ohno:

Оскрнављен споменик кнезу Михаилу

http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/163668/i/1/knez.jpg

Комад по комад китњастих фигура од бронзе на пиједесталу кнеза Михаила Обреновића на Тргу Републике кидали су у последње време хулигани и они жељни брзе зараде од препродаје ове легуре на „црном тржишту”. Српски кнез и даље поносно на свом коњу краси најпознатији престонички трг, али његово постоље се из дана у дан све више круни.

Архитекта конзерватор Зоран Туцић, из градског Завода за заштиту споменика културе, јуче је прегледао споменик, а први закључак је да би Централни институт за конзервацију требало да начини процену штете.

– Градски секретаријат за културу, који ћемо обавестити о оштећењима, требало би на основу те процене да издвоји новац за рестаурацију – објаснио је Туцић.

И раније је било скрнављења графитима, али није познато да су хулигани кидали бронзане фигуре.

– Споменик кнезу Михаилу, нажалост, није једини који повремено бива наружен графитима. Када се тако нешто догоди, Секретаријат за културу нам даје новац за хитне интервенције па ангажујемо фирме које га очисте – објаснио је Туцић, додајући да једино решење види у појачаном надзору.

Спрејеви и лакови нису једина претња заштићеним делима којима Београд треба да се дичи. Крадљивци легура бакра и бронзе очерупали су и споменик Николи Тесли у Булевару краља Александра, однели скулптуру дечака са Чукур чесме, на њиховој мети два пута је била спомен-плоча Петру Коњовићу, голубови са фонтане „Буђење” на Калемегдану, споменик родољубима обешеним на Теразијама 1941...

----------------------------------------

Дар благодарне Србије

Споменик кнезу Михаилу Обреновићу подигнут је 1882. године, а израдио га је фирентинскивајар Енрико Паци. На постаменту су имена градова Београд, Смедерево, Кладово, Шабац, Ужице и Соко, ту су и рељефне сцене из српске историје, рађене према нацрту архитекте Константина Јовановића. На прочељу споменика уклесан је српски грб, а на супротној страни написано: „Кнезу Михаилу М. Обреновићу. Благодарна Србија”.

Problem je u tome sto u novinama nije izasla ovakva slika. Zbog toga, se po spomeniku zvrlja i lepi vec dugi niz godina jer ga niko ne nadgleda niti odrzava. Zato je ovo samo jedna u nizu zanimljivih situacija, ni prva ni poslednja. Posto je ocigledno nemoguce izvesti komplikovanu proceduru obezbedjenja i odrzavanja spomenika i pored postojanja sluzbi kojima je to posao, moj predlog je da se on izmesti odatle, za pocetak negde u park gde ima manje ljudi, a ako se i tamo nastavi skrnavljenje onda u depo muzeja.

http://img145.imageshack.us/img145/2696/67018047.png

Taj nesrecni spomenik je slika i prilika odnosa koji Srbi imaju sami prema sebi. Sta mozes da ocekujes od naroda i zemlje gde se na centralnom spomeniku centralnog trga glavnog grada kradu komadi i sistematski upropascava zvrljanjem.

Jos ako se na to dodaju skori porazavajuci rezultati koliko Srbi ne poznaju svoju zastavu, himnu i istoriju, poprilicno je jasno zasto smo tu gde smo.

Bas sam juce prosao pored spomenika i izvrljali su ga kompletno oni retardi iz SNP 1389, valjda iz ljubavi i patriotizma prema zemlji.

Bas sam juce prosao pored spomenika i izvrljali su ga kompletno oni retardi iz SNP 1389, valjda iz ljubavi i patriotizma prema zemlji.

I po NS-u sharaju kao mahniti u poslednje vreme i bas mi idu na k****
Kao i da se po pravilu trude da nadju bash neku sveze sredjenu. Majmuni!

Taj nesrecni spomenik je slika i prilika odnosa koji Srbi imaju sami prema sebi. Sta mozes da ocekujes od naroda i zemlje gde se na centralnom spomeniku centralnog trga glavnog grada kradu komadi i sistematski upropascava zvrljanjem.

Jos ako se na to dodaju skori porazavajuci rezultati koliko Srbi ne poznaju svoju zastavu, himnu i istoriju, poprilicno je jasno zasto smo tu gde smo.

Tako je ! :ohno:

A ovamo kao Boze moj svi su za srpstvo i niko nece da pomera datum proslave Bozica na 24/25.12 jer sta - mi smo Srbi ! I ima da se slavi 7/8.01 ! Inace si izdajnik svog naroda!

Ovo je zemlja dvostrukih arsina i morala! Neozbiljna sredina u kojoj se tolerisu ovakve stvari.

Ovo je zaista zalosno i tuzno :ohno:

Premestati spomenik nikako, ali dovesti cuvara na trg uz proterivanje onih glupih skejtera sa trga da.

Ocistiti spomenik staviti cetri kamere i ogroman monitor na staklenac pa ko zasara vrtiti ga po cijeli dan na monitoru i naplatit mu ciscenje plus kazna za unistavanje kulturnog dobra od znacaja za srbiju

+1

Ja bih prosto ogradio spomenik da ne moze da se "bleji" na njemu.Videh to na mnogo mesta u svetu,to bih naravno uradio tek posle sto se trg uredi i napravi pesacka zona.

Ne treba mu nikakva ograda, nego pokretna sala za lobotomiju pored.

I na drugim mestima se okupljaju nacionalisti, skejteri, turisti, seljaci, ludaci i ostali pacijenti oko spomenika, nije samo kod nas, ali tamo ipak nekim cudom ne ostane stotinu grafita, nalepnica, zvaka na spomeniku i ne nestane par kila delova za njima.

http://farm1.static.flickr.com/215/492322534_8fccd97a19_z.jpg

http://farm3.static.flickr.com/2298/2247097348_dc990c7578_z.jpg

U Beogradu sve i da operu spomenik, nece mnogo popraviti utisak jer je umesto normalno poplocanog trga, kod nas - asfalt.

http://farm4.static.flickr.com/3518/3966221527_2f42e762c7_z.jpg

http://farm4.static.flickr.com/3520/3966997372_9f169cda6c_z.jpg

http://farm2.static.flickr.com/1094/1371421643_89ca18fbcf_z.jpg

http://farm4.static.flickr.com/3151/3288046229_96328d3800_z.jpg

http://farm4.static.flickr.com/3615/3414868277_7da536392c_z.jpg

wtf? :weird:
http://farm4.static.flickr.com/3333/3487168902_a1f9d611e5_z.jpg

U pravu si kao i uvek.

Pokazatelj svega je to sto kazes,sto na glavnom trgu nemamo nikakve ploce,makar bio konfekcijski behaton nego asfalt sa kraterima :bash:

Pa trebali bi prilikom rekonstrukcije muzeja da srede i asvalt na trgu.

Juce se vracam kuci kada u jednom trenutku vidim coveka koji kroz prozor, sa drugog sprata, baca WC solju na ulicu :nuts: Pri tom se to sve ne desava u Krnjaci ili Mirijevu nego u Svetogorskoj u samom centru grada. Kakav smo mi narod :ohno:

^^
Belgrade shitty!:ohno:

Juce se vracam kuci kada u jednom trenutku vidim coveka koji kroz prozor, sa drugog sprata, baca WC solju na ulicu :nuts: Pri tom se to sve ne desava u Krnjaci ili Mirijevu nego u Svetogorskoj u samom centru grada. Kakav smo mi narod :ohno:

a da se to desilo u krnjaci ili mirijevu to bi bilo prihvatljivo:nuts:,to sto neko zivi u centru ne znaci da je kulturan i da zna red

a da se to desilo u krnjaci ili mirijevu to bi bilo prihvatljivo:nuts:,to sto neko zivi u centru ne znaci da je kulturan i da zna red
Naravno da nije ali je poznato da tamo ljudi bacaju smece kroz prozor pa me to tamo nebi toliko iznenadilo.

Naravno da nije ali je poznato da tamo ljudi bacaju smece kroz prozor pa me to tamo nebi toliko iznenadilo.

Pa nemoj tako, ima ljudi koji su u Kralja Milana bacili kesu đubreta sa nekog sprata na trotoar. Najjača je bila reakcija ljudi. Samo malo pogledali, i nastavili dalje u fazonu "čega se sve nisam nagledao u ovom ludom gradu".

Juce se vracam kuci kada u jednom trenutku vidim coveka koji kroz prozor, sa drugog sprata, baca WC solju na ulicu :nuts: Pri tom se to sve ne desava u Krnjaci ili Mirijevu nego u Svetogorskoj u samom centru grada. Kakav smo mi narod :ohno:

Trebao si da zoves komunalnu policiju.

Zovnes policiju i oni ga privedu zbog namere ubistva bez predoumisljaja ili sta god odgovara tome sta je on uradio, i gotovo. Naucice se, i tako ce se nauciti i drugi da stvari koje rade imaju posledice.

Zovnes policiju i oni ga privedu zbog namere ubistva bez predoumisljaja ili sta god odgovara tome sta je on uradio, i gotovo. Naucice se, i tako ce se nauciti i drugi da stvari koje rade imaju posledice.

Hoce kako da nece :lol:

sad ti proso voz,strajkuje murija,cuh da su bile i neke pljacke ali ne izlaze ni na uvidjaj ;)

dakle,ako ocete nesto da ukradete sad je vreme!

I ako hocete da vozite mortus pijani, sad je vreme!

^^
A ja se pitam sto je mrtvo na ovom forumu danas :lol:

Hoce kako da nece :lol:

Ja samo sirim idealnu sliku. Naravno znam da nije tako u realnosti :D

TRAŽEĆI BEOGRAD

1O5XoGs1s5Q&

Nchrj6fTAUU&

nkZHdOCsgoE

9GiEW_JJG64

21. 02. 2011.| 08:42
Santijago Kalatrava projektuje novu zgradu Beogradske filharmonije?

http://www.ekapija.com/dokumenti/valensija_210211.jpg(Palata nauke i umetnosti u Valensiji)

Jedan od najpoznatijih savremenih arhitekata, Santijago Kalatrava, doputovao je u Beograd na poziv "Fondacije Beogradske filharmonije Zubin Mehta".

Španski arhitekta, priznat i poznat ujedno i kao inženjer i vajar, deo je elite moderne arhitekture čiji radovi krase gradove na tri kontinenta.

Od mostova, preko železničkih stanica do zgrada i muzeja, Kalavatrine konstrukcije, uglavnom napravljene od betona, stakla i čelika, prepoznaljive su i po tome što prkose zakonima gravitacije.

Tokom dvodnevne posete Beogradu Kalatrava će se sa vodećim ljudima Fondacije upoznati sa njenim projektima, a jedna od tema razgovora trebalo bi da bude i vizija nove zgrade Beogradske filharmonije, čija izgradnja je u planu.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/400729)

U Beogradu zele da stvaraju sve najpoznatiji arhitekti (Adrian Smith, Boris Podrecca, Daniel Libeskind, Santiago Calatrava...) :)

Naravno da zele, uz pristojnu novcanu nadoknadu;)

Eh,kad bi lepo operu napravili pa bi tu bilo dovoljno prostora i za filharmoniju :)

U Beogradu zele da stvaraju sve najpoznatiji arhitekti (Adrian Smith, Boris Podrecca, Daniel Libeskind, Santiago Calatrava...) :)

:lol:

Šakira i Sting u BG areni
Pored najavljenih koncerata Vanese Mej, Santane, Cukera, Džoa Kokera, grupa Vajtsnejk, Džudas Prist i Fejtles u Beogradskoj areni će u maju i junu nastupiti kolumbijska zvezda Šakira i Sting.
http://www.b92.net/news/pics/2011/02/7364981834d639b5d38a34282305704_orig.jpg

Kolumbijska zvezda Šakira po prvi put će nastupiti u našoj zemlji 9. maja u okviru svetske turneje na kojoj promoviše svoj deveti album "Sale El Sol/The Sun Comes Out" na kome se nalazi planetarni hit "Waka Waka", pesma kojom je otvoreno Svetsko prvenstvo u fudbalu prošle godine.

Tokom svoje karijere, dobitnica "Gremija" Šakira, prodala je blizu 50 miliona albuma. Saradnja sa zvezdama kao što su Bijonse i Alehandro Sanc pomogli su joj da se približi publici na celoj planeti.. Ona je jedini umetnik iz Južne Amerika koja je imala pesmu na prvom mestu top lista u Americi i koja je nastupila na koncertu povodom inauguracije predsednika Baraka Obame. Čak četiri njena hita su među dvadeset najprodavanijih pesama prošle decenije i jedini je umetnik čija pesma nosi titulu najprodavanijeg singla ovog veka ,"Hips don't Lie", i koja se našla na prvom mestu u čak 55 zemalja.

Pesma Waka Waka (This Time for Africa) zajedno sa španskom verzijom Waka Waka (Esto es África), prodata je u 2 miliona kopija što je čini najuspešnijom pesmom ikada snimljenom za Svetsko prvenstvo u fudbalu. Zvanični video pogledan je 300 miliona puta na YouTubeu, nalazi se na četvrtom mestu najgledanijih video zapisa i na trećem mestu najgledanijih muzičkih spotova ikada. Zajedno sa nezvaničnim video materijalima pesme "Waka Waka" ukupno je pregledan 500 miliona puta.

Pored Šakire u Areni će zbog velikog interesovanja, ponovo nastupiti i Sting koji je na "Simphonicity" turneji i izvodi svoje najveće hitove, obogaćene simfonijskim aranžmanom u pratnji simfonijskog orkestra i benda. Nakon rasprodatih nastupa širom Amerike, Evrope i Australije, "Symphonicity" će biti deo brojnih festivala u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, a u Beogradskoj areni Sting će svirati 8. juna.

Za oba koncerta pretprodaja karata za članove Fan kluba počinje u sredu, 23. februara dok će se u slobodnoj prodaji naći od 25. februara. Učlanjivanje u fan klub je jednostavno a omogućava pogodnsoti kao što je kupovina karata pre regularne prodaje. Dovoljno je pristupiti adresama: http://www.shakira.com/service/subscribe/ i https://signup.sting.com/ i prema upustvima popuniti formulare. Članovi fan kluba dobijaju jedinstveni kod kao i linkove ka sajtu za kupovinu ulaznica.Takođe, u prodaji će biti i ekskluzivna VIP ulaznica koja podrazumeva mesto najbliže bini, u prvim redovima partera sa posebnim ulazom, ekskluzivni poklon, propusnica sa ovogodišnje turneje za uspomenu i suvenire po ceni od 17.500 za koncert Stinga i 19.500 za koncert Šakire.

U regularnoj prodaji za koncert Stinga cena ulaznica biće sledeća: 3.000, 3.300, 3.500, 4.500, 5.500 i 6.000 dinara a za Šakiru 3.500, 4.300, 4.900, 5.500, 5.900 i 6.500 dinara i moći će se nabaviti na sledećim prodajnim mestima: Beogradska arena, Kulturni centar Beograda, Eventim, "Ušće" tržni centar, knjižara Delfi (SKC), Gigstix, kao i na: www.arenabeograd.com, www.tickets.rs, i www.eventim.rs.

:cheers:

03. 03. 2011.| 16:20
Tri inženjera ostala bez licence zbog slučaja Bregović i Peruničić

http://www.ekapija.com/dokumenti/nelegalna_gradnja_3311.jpg

Članovima komisije za tehnički pregled objekata u Beogradu u Ulici Jove Ilića 151 (investitor Goran Bregović) i u Mitrovdanskoj 25 (investitor Predrag Peruničić) inženjerima Vladimiru Iliću, Milošu Alimpiću i Aleksiju Kaunu oduzete su licence na godinu dana.

Sud časti Inženjerske komore doneo je takvu odluku jer su oni kao članovi ove strukovne organizacije postupili protivno profesionalnim standardima, etičkim normama i sačinili nepotpune zapisnike.

– Okrivljeni su netačno prikazali stanje objekata u pogledu stepena završenosti radova, a na osnovu zapisnika nadležni organ uprave izdao je odobrenje za upotrebu tih objekata – piše u saopštenju Inženjerske komore Srbije.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/405613)

21. 03. 2011.| 15:02
"NAI atrium" izdao više od 90% poslovnog prostora zgrade "Red Stripe" u Novom Beogradu

http://www.ekapija.com/dokumenti/red_stripe_2_030310.gif

Poslovna zgrada "Red Stripe" u ulici Milutina Milankovića na Novom Beogradu dobila je nove stanare među kojima su kompanije "IB Interbilanz", "Retail Group", Komercijalna banka i "Sungard". Ekskluzivni agent za izdavanje objekta bio je "NAI atrium", a prema rečima menadžera za poslovni prostor Aleksandra Kukovića, ugovoren je zakup 90% zgrade.

- "Red Stripe" je spoj savremenog koncepta poslovnog prostora sa modernom arhitekturom na odličnoj lokaciji što je ključ uspeha. Objekat nudi 3.800 m2 poslovnog prostora namenjenog izdavanju. Svaki sprat se sastoji od 4 nezavisne poslovne jedinice koje mogu biti spojene u veći poslovni prostor prema posebnim željama zakupaca. Kada je planiranje radnog okruženja u pitanju, prostor se odlikuje fleksibilnošću i može se podeliti u zasebne kancelarije ili "open space" koncept koji je sve više zastupljen. Dizajn objekta "Red Stripe" primenjuje visoke standarde u arhitekturi poslovnog prostora čime je obezbeđena funkcionalnost prostora i prijatno radno okruženje - navedeno je u saopštenju kompanije "NAI atrium".

U saopštenju se dodaje da su preostale poslovne jedinice i dalje slobodne, a poseta može biti organizovana na zahtev klijenta.

"NAI atrium" je članica "NAI Global", vodeće mreže nezavisnih agencija za komercijalne nekretnine u svetu. Iz sedišta koje se nalazi u gradu Princeton, New Jersey, "NAI Global" upravlja mrežom od više od 5.000 profesionalaca u 325 kancelarija raspoređenih u 55 država sveta.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/412121)

Петак, 01. април 2011.

Понтонски систем за заштиту канала од наноса на Великом ратном острву

http://www.beograd.rs/beoinfo/1440971_pontonski_sistem_v.jpg

ЈКП „Зеленило – Београд” поставило је на Великом ратном острву пловни понтонски систем који ће убудуће штитити улаз у канал „Велики галијаш” од наноса. Претходно је чишћењем канала у дужини од 300 метара уклоњена подводна вегетација, чиме је поново доведен у функционално стање.

Канал „Велики галијаш” је природно мрестилиште риба, а како су брзине струјања веома мале, долазило је до његовог интензивног засипања на ушћу канала у Дунав. Ангажовањем пловног багера успостављена је одрживост његових функционалних карактеристика као станишта ихтиофауне.

Пловни понтонски систем је дуг 50 и широк два метра, а цео пловни систем је сачињен из три целине, тако да је, када се за то укаже потреба, могуће отварање пролаза пловним објектима за улазак у канал „Велики Галијаш”.

Održana trka uz Beograđanku (http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/245410/Odrzana-trka-uz-Beogradjanku)
Studio B, Fonet | 02. 04. 2011. - 15:37h izmena vesti 20:29h | Komentara: 1

Pobednici tradicionalne, 25. po redu "Trke uz Beograđanku" su Aleksandra Petrović u ženskoj i Kristijan Tošić u muškoj trci.

Od prizemlja do 23. sprata palate Beograd trebalo je pretrčati 553 stepenika, a u muškoj konkurenciji najbrži je bio Krsitijan Stošić u vremenu dva minuta, 15 sekundi i osam stotinki.

Drugo mesto pripalo je Marku Milićeviću (02:21,11), a treće Anđelku Ristićeviću (02:25,88).



U konkurenciji devojaka pobedila je Aleksandra Pešić (03:18,30), druga je bila Dragana Marinković (03:25,50), a treća Nataša Kojić (03:36,21).



Uz Beograđanku su trčali i veterani. Najbolji rezultat postigao je Nebojša Milenković (02:54,66), a znak za start dao je atletski rekorder Dane Korica.



Najatraktivnija je bila trka vatrogasaca, koji su ka vrhu Beograđanke krenuli na znak načelnice Uprave za vanredne situacije Beograda Sanje Vuksanović Žugić.



U konkurenciji 30 ekipa najbrži su bili Ivan Špiljo i Nikola Pavlović (04:25,61) iz brigade sa Zvezdare, dok su drugo mesto osvojile njihove kolege iz iste brigade Milan Mijatović i Denis Zdravković (04:35,10). Treće mesto pripalo je Mladenu Smiljaniću i Nenadu Radoviću, članovima vatrogasne brigade Beograd (04:46,53).

U trci je učestvovalo više od 100 takmičara, a po prvi put je organizovana i "Trka vatrogasaca", koji su u grupama po dvoje trčali od prizemlja do 23. sprata "Beograđanke".

Pozar u Belvilu - Romvilu


http://youtu.be/26jX5Cef59U

nove vracarske table

http://statik.trojka.rs/thumbnail/article_medium/slike/srbija/3/ulicne_oznake_915114417.jpg

nove beogradske table

http://www.kurir-info.rs/static/imgs/article_thumbs/632x474/uploads/2011-04/55636.jpg

^^ Nove table za bolje snalaženje u gradu

BEOGRAD - U Beogradu je u toku postavljanje novih tabli sa nazivima ulica i trgova na ćiriličnom i latiničnom pismu, sa grbom grada Beograda, do sada je postavljeno 826, a planirano je da se do kraja godine postavi oko 3.000, saopštio je danas Sekretarijat za komunalne i stambene poslove.

Nov izgled tabli doprineće lakšem i kvalitetnijem snalaženju stranaca u našem gradu, navodi gradski Sekretarijat.

U 2010. godini donete su dopune i izmene grafičke knjige standarda za izgled tabli, čime su se stvorili uslovi da se postavljaju table sa grbom grada Beograda i vrši ispisivanje naziva ulice na ćiriličnom i latiničnom pismu.

Postavljanje ovakvih tabli započeto je u 2011. godini, kada je Sekretarijat za komunalne i stambene poslove zaključio ugovor za postavljanje 1.132 table (790 tabli sa nazivima ulica i 342 table s kućnim brojevima) na opštinama Voždovac, Zvezdara, Čukarica, Rakovica, Savski venac, Zemun, Novi Beograd i Palilula.

Prema rečima gradskog sekretara za komunalne i stambene poslove Predraga Petrovića, do sada je postavljeno 826 tabli na Zvezdari, u Zemunu i Novom Beogradu, a danas su table sa novim izgledom postavljene u Kolarčevoj ulici i na Terazijama.

Petrović je dodao da je postavljanje preostalih 306 tabli u toku na opštinama Voždovac, Čukarica, Rakovica, Savski venac i Palilula, a završetak se očekuje u narednih mesec dana.

U narednom periodu biće sprovedena javna nabavka za izradu i postavljanje 959 tabli (586 komada s nazivima ulica i 373 table s kućnim brojevima) na opštinama Voždovac, Zvezdara, Čukarica, Rakovica, Savski venac, Stari grad, Zemun, Vračar, Novi Beograd i Palilula.
U toku je i popisivanje nedostajaćih tabli sa nazivima ulica na Starom gradu, Vračaru, Savskom vencu, Novom Beogradu, Zvezdari, Čukarici, Voždovcu i Paliluli, oko hiljadu tabli, čije je postavljanje planirano do kraja ove godine.

Tanjug

Podzemni prolaz na Terazijama je dobio liftove za invalide:

http://i53.tinypic.com/169eyav.jpg

http://i52.tinypic.com/349dvdc.jpg

http://i52.tinypic.com/wtvd44.jpg

http://i52.tinypic.com/5k3hw0.jpg

^^ Nove table za bolje snalaženje u gradu

BEOGRAD - U Beogradu je u toku postavljanje novih tabli sa nazivima ulica i trgova na ćiriličnom i latiničnom pismu, sa grbom grada Beograda, do sada je postavljeno 826, a planirano je da se do kraja godine postavi oko 3.000, saopštio je danas Sekretarijat za komunalne i stambene poslove.

Nov izgled tabli doprineće lakšem i kvalitetnijem snalaženju stranaca u našem gradu, navodi gradski Sekretarijat.

U 2010. godini donete su dopune i izmene grafičke knjige standarda za izgled tabli, čime su se stvorili uslovi da se postavljaju table sa grbom grada Beograda i vrši ispisivanje naziva ulice na ćiriličnom i latiničnom pismu.

Postavljanje ovakvih tabli započeto je u 2011. godini, kada je Sekretarijat za komunalne i stambene poslove zaključio ugovor za postavljanje 1.132 table (790 tabli sa nazivima ulica i 342 table s kućnim brojevima) na opštinama Voždovac, Zvezdara, Čukarica, Rakovica, Savski venac, Zemun, Novi Beograd i Palilula.

Prema rečima gradskog sekretara za komunalne i stambene poslove Predraga Petrovića, do sada je postavljeno 826 tabli na Zvezdari, u Zemunu i Novom Beogradu, a danas su table sa novim izgledom postavljene u Kolarčevoj ulici i na Terazijama.

Petrović je dodao da je postavljanje preostalih 306 tabli u toku na opštinama Voždovac, Čukarica, Rakovica, Savski venac i Palilula, a završetak se očekuje u narednih mesec dana.

U narednom periodu biće sprovedena javna nabavka za izradu i postavljanje 959 tabli (586 komada s nazivima ulica i 373 table s kućnim brojevima) na opštinama Voždovac, Zvezdara, Čukarica, Rakovica, Savski venac, Stari grad, Zemun, Vračar, Novi Beograd i Palilula.
U toku je i popisivanje nedostajaćih tabli sa nazivima ulica na Starom gradu, Vračaru, Savskom vencu, Novom Beogradu, Zvezdari, Čukarici, Voždovcu i Paliluli, oko hiljadu tabli, čije je postavljanje planirano do kraja ove godine.

Tanjug

U Subotici su pre nekoliko godina odlicno resili table, na tri su jezika i stilski su prilagodjene centru (font i secesijski detalji).

Podzemni prolaz na Terazijama je dobio liftove za invalide:

[/IMG]

i zadrzao onog lika sto prodaje casopise bas na mestu gde bi neko sa kolicima trebao da se ukrca/iskrca sa rampe

U Subotici su pre nekoliko godina odlicno resili table, na tri su jezika i stilski su prilagodjene centru (font i secesijski detalji).
ima li slika?

Nasao sam jednu.
http://img593.imageshack.us/i/sdc16864.jpg/
Ja se izvinjavam sto idem u off...

Nasao sam jednu.
http://img593.imageshack.us/i/sdc16864.jpg
Ja se izvinjavam sto idem u off...

http://img593.imageshack.us/i/sdc16864.jpg
meni je jako necitko.

Srbija (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php) | četvrtak 14.04.2011 | 11:56

Kazna za sušenje veša 5.000 dinara (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=04&dd=14&nav_id=506141)

Izvor: Tanjug Beograd -- Beograđani čije terase gledaju na ulicu ili trg, mogu biti kažnjeni sa 5.000 dinara ukoliko na njoj suše veš, luftiraju posteljinu ili tepihe.
http://www.b92.net/news/pics/2011/04/18395138144da6c59565338524131718_640x360.jpg

Istovremeno, vlasnici klima uređaja koji kaplju na javne površine mogu da plate kaznu od čak 20.000 dinara.
Navedena pravila i kazne predviđa nova Odluka o komunalnom redu, usvojena na poslednjoj sednici Skupštine Beograda, kojom je, po prvi put, u celini regulisano pitanje komunalnog reda u prestonici.
Ta odluka propisuje način na koji treba održavati spoljne delove zgrade i javne površine, tako da su stanari dužni da održavaju fasadu u urednom stanju, da vode računa da zidovi nisu iscrtani, izlepljeni plakatima ili zaprljani, kao i da vode brigu o dimnjacima, olucima i terasama.



Na prozorima, terasama, lođama i balkonima građani mogu držati saksije sa cvećem, sve dok one ne ugrožavaju bezbednost i ne oštećuju zgrade, a pod istim uslovima mogu se postavljati klima uredjaji i antene, dok istaknute zastave moraju biti čiste i neoštećene.

Klima se mora postaviti tako da se voda ne sliva na spoljne zidove, susedne zgrade ili javne površine, dok je onima koji žive u zgradama pod zaštitom potrebna saglasnost Zavoda za zaštitu kulturnih dobara, da bi postavili klimu.

Vlasnici i korisnici zgrade, takođe, dužni su da održavaju i površine oko njih, čiste, kose travu i održavaju staze, a ukoliko se odluče na izvodjenje fasadnih radova, moraju obezbediti da oni budu kvalitetni i ne naruše izgled zgrade i okoline.

Zabranjeno je prodavanje robe na javnim površinama - ulicama, parkovima, dok je na kolovozima i trotoarima zabranjeno ispisivati reklame i slične natpise.

Odluka će zavesti red i među vlasnicima stovarišta i raznih otpada, koji su u obavezi da ograde svoje parcele tako da se ne vidi unutrašnjost, pošto im u suprotnom prete kazne od 20.000 do milion dinara.

Na koji način i građani i preduzeća ispunjavaju svoje obaveze propisane ovom odlukom, kontrolisaće komunalna policija i inspekcija, a komunalni policajac ima pravo da pojedine kazne naplati na licu mesta.


Odluka o komunalnom redu obavezuje gradska komunalna preduzeća da brinu o kolovozima, trotoarima, biciklističkim stazama, parkovima i drvoredima, kao i da osiguraju da svi otvori na ulicama i trotoarima budu pokriveni poklopcima. Pasaži i prostor ispred ulaza u zgrade moraju biti osvetljeni, izlozi poslovnog prostora u zgradi i vitrine za izlaganje robe moraju biti uredni, čisti i aranžirani, dok se strogo zabranjuje izlaganje robe na vratima i prozorima prodavnice ili na okvirima izloga.

^^hvala Bogu :cheers:
Nadam se samo da ce se primijenjivati!

BGD: Drastično veći porez na stan
Izvor: Politika

Beograd -- Posle Uskrsa na adrese Beograđana, a potom i ostalih stanovnika Srbije, počeće da stižu rešenja sa drastično uvećanim porezom na imovinu.

Po novom zakonu, dažbina ne može da bude veća od 60 odsto u odnosu na prošlogodišnju, a u praksi ovo može da pogodi žitelje prestonice, naročito one čija je imovina kojom raspolažu skupa, a džepovi prazni.

Beograd je iskoristio zakonsku mogućnost da razreže porez svojim građanima, pa će tako primeniti progresivne poreske stope koje se sa 0,4 mogu popeti na čak dva odsto u elitnim delovima grada, poput Dedinja. Tako može da se desi, na primer, da će građani opštine Savski venac za stan od 70 kvadrata morati da izdvoje 86.000 dinara, dok će oni koji žive u 200 kvadrata morati da spreme čak 4.000 evra.

Imovina vrednija od 500.000 evra biće oporezivana po stopi od dva odsto, od 250.000 do 500.000 evra primenjivaće se stopa od jedan odsto, a 100.000 do 250.000 evra obračunavaće se namet od 0,6 odsto. Ovim zakonom izjednačeni su oni koji žive sami i porodice, a vrlo je verovatno da se više niko neće usuđivati da kupuje nove nekretnine, jer nikakve poreske olakšice neće imati, kažu stručnjaci.

Iako je zakon, koji će drakonski oporezivati vlasnike skupih nekretnina, već doživeo izmene, suštinskih promena nema. Interesantno je da predlagač zakona, čija je prvobitna verzija usvojena poslednjeg radnog dana 2010. godine, tadašnja ministarka finansija Diana Dragutinović, već prvog radnog dana posle Nove godine nije mogla da ga prepozna. Šta se zapravo desilo?

Amandmanima Demokratske stranke u Skupštini uveden je veći broj poreskih stopa kako bi, navodno, oni koji imaju više, više i plaćali.

Ideja tadašnje ministarke finansija bila je da se sistem pojednostavi uvođenjem jedinstvene poreske stope od 0,4 odsto. Međutim, iz Skupštine je izašao zakon sa progresivnom poreskom stopom koja se kreće od 0,4 do dva odsto. Poreski stručnjaci kažu da se ovim nije postigao željeni efekat oporezivanja najbogatijih, jer je pravnim licima ostavljena poreska stopa od 0,4 procenta.

"U praksi to znači da će svi biznismeni sa Dedinja kuće prevesti na firme, ako to već nisu učinili. Tako će, umesto da plate dva odsto poreza za višemilionski vredne vile na ime ove dažbine platiti istu stopu (0,4 odsto) kao vlasnici stanova vrednih do 100.000 evra. Ali će i bolje proći, jer im neće biti obračunavana tržišna, već knjigovodstvena vrednost nekretnine", kaže stručnjak za poreze koji je hteo da ostane anoniman.

Šta će se sa druge strane dešavati penzioneru koji, na primer, živi u stanu koji vredi 250.000 evra? Njegova poreska stopa biće 0,6 odsto, ali neće moći da očekuje oslobađanje od 70 odsto na osnovu starosti nekretnine niti isto toliki „oprost” po osnovu broja članova domaćinstva. Olakšica po osnovu starosti, po novom zakonu, maksimalno iznosi 40 odsto, dok je na ime broja članova domaćinstva odbitak limitiran na 20.000 dinara.
Kome je velik porez, nek proda stan

Prema oceni Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta, jedino što u porezu na imovinu odudara od evropske prakse jeste progresivnost. Odnosno, to što neko ko ima vrlo vrednu nekretninu mora da plati porez po stopi od dva odsto, na primer.

"To znači da onaj ko na izdavanju nekretnine zarađuje pet odsto njene vrednosti mora bezmalo polovinu prihoda od rentiranja da izdvoji za plaćanje poreza. To je isto kao kada bi porez na dohodak bio 40 odsto, što je drastično", objašnjava Arsić.

Prema njegovim rečima, Predlog zakona o porezu na imovinu koji je pre Nove godine ušao u parlament bio je u skladu sa evropskom praskom, koja je, kako kaže, često vrlo rigorozna.

Arsić smatra da država socijalnim merama ne može da izađe u susret poreskim obveznicima koji imaju vrednu imovinu, a mala primanja, jer ni po jednom kriterijumu nisu siromašni.

"To nije predmet socijalne politike nigde u svetu. Građanima koji imaju takav problem u pomoć mogu da pritrče naslednici ili, ukoliko im je stalo do lokacije, mogu da prodaju stan i kupe nekretninu manje kvadrature u blizini. Ukoliko im je veličina stana bitna, mogu da kupe stan na drugoj lokaciji", sugerisao je Arsić.


http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=04&dd=21&nav_id=507579

Sutra svečano otvaranje platoa u Sremskoj ulici

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/250197/Sutra-svecano-otvaranje-platoa-u-Sremskoj-ulici

Fino zbori.

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2011&mm=05&dd=03&nav_id=509889

http://www.b92.net/putovanja/vesti.php?yyyy=2011&mm=05&dd=09&nav_id=511038

Od sinoć (11. V 2011.) zabranjena je prodaja alkohola posle 22h, a ograničeno je i radno vreme ugostiteljskih objekata - do 23h, do 22h muzika.

:ohno::bash::wallbash::devil::(:rant::storm::badnews::puke::weird::bleep::goodnight:moods::guns1::soapbox::no::toilet::banned::runaway::nono::gunz::hammer::skull::gaah::cry::cripes:

Prosto ne znam koji smeško najbolje pristaje ovoj vesti, izaberite svog omiljenog. A predlažem da se BG:Vlast linčuje zbog mnogih pogrešnih i besmislenih odluka u poslednje vreme!!!

Beograd 55. na listi kongresnih centara


BEOGRAD, 13. maja 2011. (Beta) - Na svetskoj rang listi kongresnih centara Beograd je sa 168. mesta u 2007. skočio na 55. u 2010. dok je na evropskoj listi dospeo na 28. sa 92. pozicije, pokazuju podaci Medjunarodne asocijacije kongresa i konvencija (IČA).

Trenutno Srbija zauzima 23. mesto u Evropi dok se na svetskoj rang listi u periodu 2007-2010. popela za 20 mesta, na 43. poziciju, saopštilo je u petak Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.

U Istočnoj Evropi je Srbija pre tri godine zauzimala 13. a danas je na šestom mestu, dok je Beograd u prethodnoj godini dospeo na četvrto mesto sa 12.

Podaci IČA ukazuju da je Beograd jedan od gradova koji se najbrže razvija u ovom delu Evrope, kada je o kongresnim centrima reč.


:applause:

Aleksandar Šapić nasleđuje Đilasa?

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=06&dd=17&nav_category=11&nav_id=519543

Sta reci, bahato! Primio se Gangula.

Dakle ako na sledecim izborima mr Dj ode za preimijera ili predsednika eto nama kandidata za gradonacelnika.

Meni zao mikija mausa sto je izvisio,mukica...

06. 07. 2011.| 09:49
Pešački prolazi na Terazijama opremljeni podizno-spuštajućim platformama namenjenih osobama sa teškoćama u kretanju

http://www.ekapija.com/dokumenti/rampa_terazije_060711.jpg

U podzemnim pešačkim prolazima na Terazijama u Beogradu juče su puštene u rad podizno-spuštajuće platforme namenjene osobama sa teškoćama u kretanju. Svaka od sedam platformi opremljena je video-nadzorom visoke rezolucije i povezana sa Centrom za upravljanje saobraćajem u Sekretarijatu za saobraćaj Beograd.

Gradski sekretar za saobraćaj Dragoljub Đakonović rekao je da su te platforme namenjene osobama sa invaliditetom, ali i deci, trudnicama i svima onima koji imaju poteškoće u kretanju.

– U okviru projekta "Terazije jednaki putevi za sve", Sekretarijat za saobraćaj je ovim rampama opremio podzemne pešačke prolaze kod Igumanove palate, Terazija, hotela "Moskva" i hotela "Balkan". Od pešačkog prelaza u Ulici Dragoslava Jovanovića do Trga republike, osobe sa invaliditetom moraju preći put dužine 800 metara kako bi prešle sa jedne na drugu stranu ulice. U najužem centru Beograda osobe sa invaliditetom nisu imale način da bezbedno pređu ulicu. Platforme su ugrađene u skladu sa najboljom mogućom evropskom i svetskom praksom. Institut za zaštitu na radu je proverio njihovu bezbednost, a kompanija "Delta Generali" donirala je paket osiguranja za imovinu i lica koja koriste platformu – naglasio je Đakonović.

Kako je istakao Đakonović, platforme su u podzemnim pešačkim prolazima postavljene pre dva meseca, ali nisu puštene u rad dok nisu bile opremljene adekvatnim video-nadzorom.

– Sada svih sedam podizno-spuštajućih platformi ima video-nadzor, a svaka rampa je opremljena sa tri antivandal kamere. Postoji mogućnost pretraživanja video-zapisa 30 dana unazad, te će tako i vandal koji je noćas uništio ručku na jednoj od platformi biti otkriven i u skladu sa zakonom procesuiran – kazao je Đakonović.

Prema njegovim rečima, od sledeće godine podizno-spuštajuće platforme će sukcesivno biti postavljane i u drugim podzemnim prolazima u gradu, među kojima prioritet imaju najfrekventniji – prolaz na Zelenom vencu, u Nušićevoj ulici, kao i prolaz kod Tržnog centra "Ušće" na Novom Beogradu.

Ekapija (http://www.ekapija.com/website/sr/page/450208)

Beogradzani, koliko je kod vas parkiranje u javnoj garazi?

evo,pa biraj :)

http://www.parking-servis.co.rs/cir/cenovnici