Vest da su Italijani potencijalni graditelji hidroelektrane na Ibru (zapavo 9 centrala) me je naterala da otvorim ovu temu. Medjutim, jos je mnogo projekata koji koji su u nekoj vrsti planiranja i realizacije i cini mi se da ce se u blizoj buducnosti u nasoj zemlji najvise ulagati u ovu oblast. Pa hajdemo onda...:cheers:

Italijanska kompanija SECI Energia S.p.A i predstavnici EPS-a potpisali sporazum o izradi analize i studije izvodljivosti gradnje hidroelektrane na Ibru. Za nekoliko godina Srbija dobija čistu hidroenergiju iz Ibra, rekao direktor EPS-a.

Predstavnici Elektroprivrede Srbije i italijanske kompanije SECI Energia S.p.A. potpisali su u Beogradu preliminarni sporazum o izradi analize i studije o izvodljivosti gradnje hidroelektrane na Ibru...
RTS (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/66550/Italijani+grade+hidroelektranu+na+Ibru.html)

:cheers:

Ово са италијанима је добра ствар, само да неостане на папиру!

Скорија вест о енергијји:

" Bogati štede, Srbija rasipa energiju
Danskoj je u sezoni dovoljno 96 kilovat-sati po kvadratu, a nama 228. Fond za energetsku efikasnost će godišnje odobravati kredite za razne projekte energetske efikasnosti, ukupno vredne 20 miliona evra

Zamenom po dve klasicne, štedljivim sijalicama , tri miliona potrošaca u Srbiji bi godišnje uštedela 701 milion kilovat- sati ili energiju proizvedenu u elektrani, snage 480 megavata. Da bi se izgradila ovakva elektrana treba pola milijarde evra i 5-7 godina, a za zamenu sijalica 18 miliona evra, što bi se kroz uštedu isplatilo za 6-7 meseci. Ovaj potez je samo jedan nacin da se u Srbiji racionalnije koristi energija, zbog koje se u svetu ratuje, a mi je rasipamo kao da smo šeici. Iako država nije poklanjala dovoljno pažnje ovom problemu, konkretniji planovi, kao što je na primer povoljno kreditiranje potrošaca za ugradnju izolacije nisu ostvareni zbog parlamentarnih izbora jer je cela procedura morala da bude ponovljena.


Samo poboljšavanjem procesa sagorevanja u toplotnim izvorima snage veće od sto kilovata, što podrazumeva sve stambeno-poslovne objekte, pogone u komunalnoj i industrijskoj energetici, bez ulaganja, uštedeli bi oko pet odsto energije ili više od 30 miliona evra. Tek sada se sprema tehnicki pravilnik koji bi trebalo da natera rasipnike da urade nešto. Kad već nismo svesni da treba da štedimo zakonom o racionalnoj potrošnji energije, cije se usvajanje ocekuje u 2008. godini, štednja energije postaće obaveza, a biće uvedeni i razni podsticaji. Štednja je neophodna jer Srbija u nekim oblastima troši pet puta više primarne energije po jedinici bruto društvenog proizvoda nego razvijene zemlje. Specificna potrošnja toplotne energije u Danskoj je 96 kilovat-sati po kvadratu u sezoni, a kod nas 228 i to u poslovnim prostorima i zgradama, dok je u privatnim kućama mnogo veća. Utrošak energije po novostvorenoj novcanoj jedinici u nekim sektorima je 4-5 puta veći od zapadnih zemalja. Zbog toga privreda proizvodi robu koja nije konkurentna, domaćinstva plaćaju veće racune, dok država daje više para za uvoz struje, gasa i drugih energenata - objašnjava Vladan Karamarković, pomoćnik ministra energetike, za opštu energetiku.



SAMO PO JUS-U

Jedan od najvećih potencijala za štednju je u sektoru zgradarstva . Prelaskom sa grejanja sa struje na druge energente dobilo bi se 1,5 milijardi kilovat-sati uštede ili 60 miliona evra godišnje. Donošenjem novih propisa o spoljnim projektnim temperaturama „špara“ se oko deset odsto energije za grejanje, a doslednom primenom standarda JUS u projektovanju zgrada još 30-40 odsto. Ovde spada i zamena sijalica i prelazak na obracun toplotne energije po utrošku. U sektoru industrije dogradnjom kondenzacionih površina na kotlovima u privredi i toplanama, poboljšanjem kontrole korišćenja energije i korišćenjem otpadne toplote može da se smanji potrošnja energije i do 70 odsto.



________________

И мало о потенцијалу енергије ветра, у Србији.


Pomoćnik ministra energetike kaže da Srbija ima potencijal da iz energije vetra godišnje proizvede oko sedam odsto sadašnje proizvodnje električne energije.

Pomoćnik ministra Dejan Stojadinović agenciji Beta je kazao da bi proizvodnja električne energije vetrogeneratorima bila ekonomična potrebna je minimalna srednja godišnja brzina vetra od pet metara u sekundi na visini od 50 metara iznad tla. Prema rečima Stojadinovića, u Srbiji lokacije sa najvećom prosečnom godišnjom brzinom vetra su: Midžor gde je brzina 7,66 metara u sekundi, Suva planina (6,46 ), Vršački breg (6,27), Tupižnica (6,27), Krepoljin (6,18) i Deli Jovan (6,13).

"Aktuelne lokacije u Srbiji na kojim bi mogle biti izgrađene vetroelektrane su i Dolovo kod Pančeva, Bela Crkva, Inđija i Kovin, ali se te lokacije još analiziraju", kazao je Stojadinović. On je naglasio da je ukupan instalirani kapacitet vetrogeneratora u svetu u prošloj godini bio oko 100 gigavata, dodajući da su u Evropi najveći proizvođači energije na vetar Nemačka i Španija.
Stojadinović je dodao da ministarstvo energetike priprema sistem podrške investitorima za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije u Srbiji po kojem bi država garantovala otkup i cenu proizvedene struje iz tih izvora. "Investitorima bi trebalo biti omogućeno da sa Elektroprivredom Srbije (EPS) potpišu ugovor na 12 godina koji će im garantovati otkup, a garantovana cena električne energije proizvedene iz energije vetra bi trebalo da bude iznad 10 evro centi po kilovat satu", kazao Stojadinović.

______________________________

И мало о потенцијалу енергије ветра, у Србији.

Gde si to smeo da stavis?! Sad ce da dodje ekonomski ekspert da ti kaze kako je to cista glupost,kako svakakvi doktori nauka grese itd,kako sam ja debil sto podrzavam to... Kada sam rekao nesto o tome,bio sam docekan na noz...Ma sta ce nama energija iz obnovljivih izvora-cepaj samo u fosilna goriva...


Uzgred,promenite naslov thread-a,tj. stavite razmak izmedju ove vertikalne crte,pa da izgleda naziv kao i svih ostalih thread-ova... Hvala... :cheers:

Ево и потврде да "ветрењаче" за производњу струје, могу да буду добар бизнис, па комшије македнонци већ раде на томе:

________

SKOPLJE - Španska kompanija Inval gradiće vetrenjače u Istočnoj Makedoniji, a vrednost celog projekta koji je planiran na tri lokacije je 720 miliona evra.

U Štipu će se graditi 66 vetrenjača pojedinačne snage od po tri megavata, što je ukupno oko 200 megavat-časova, izjavio je Džordi Moliner predstavnik "Inval-Španije", prenose danas makedonski poslovni sajtovi.

Studije i analize terena su završene, a po završetku svih administrativnih procedura izgradnja vetrenjača u Štipu trebalo bi da započne narednog leta.

Prema analizama, polja za proizvodnju struje od vetra u Štipu proizvodiće 475.000 gigavat-časova električne energije što je dovoljno za potrebe 115.000 domaćinstava.

Vetrenjače će se graditi u mestu Sveti Nikola i u Krivoj Palanci.

________________-
Извор: Бета

:cheers: za temu.
A šta je bilo sa onim vetrenjačama oko Pančeva ili Smedereva ( :D ) koje su trebale valjda da budu gotove u prvoj polovini ove godine. Nisam vidio da se neko hvalio. A na forumu sam pročitao prošle godine.

Razgovori sa Kinezima o Đerdapu (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=06&dd=11&nav_category=9&nav_id=365531)
11. jun 2009. | 15:23 | Izvor: Beta
Beograd -- Ministarstvo energetike počelo je preliminarne pregovore sa kineskim kompanijama o izgradnji hidroelektrane "Đerdap 3", rečeno je agenciji Beta u Ministarstvu.

Državni sekretar u Ministarstvu energetike Srbije Dušan Mrakić je prethodno, na skupu o ulaganjima u elektroenergetski sistem Srbije u organizaciji lista "Danas", kazao da je reč o reverzibilnoj hidrocentrali snage oko 2.000 megavata.

"Počeli smo razgovore i očekujemo da će ubrzo biti urađena revizija studije izvodljivosti o izgradnji te hidrocentrale", kazao je on.

Mrakić je najavio i da bi krajem ove ili početkom sledeće godine mogao da bude izabran strateški partner za izgradnju "Đerdapa 3".

On je podsetio da je studija izvodljivosti za taj projekat urađena pre desetak godina.

Prema podacima sa sajta Hidroelektrane "Đerdap", buduća hidroelektrana "Đerdap 3" služiće za pretvaranje manje vredne, bazne energije u visokokvalitetnu, vršnu energiju.

Srbije Dušan Mrakić je prethodno, na skupu o ulaganjima u elektroenergetski sistem Srbije u organizaciji lista "Danas", kazao da je reč o reverzibilnoj hidrocentrali snage oko 2.000 megavata.




Ne znam koliko oni dobro to rade,ali lepo...

Hop,hop,krecemo i reverzibilne da pravimo opet... Fino...

:cheers:

Aplauz za temu!

Pored poljoprivrednih, ovo je jedan od kljuhcnih prirodnih resursa koje Srbija mora maksimalnim kapacitetom da iskoristi!

Odlicna tema, ali sta je s nama iz RS i CG? Glupo je da pravimo 3 teme o energetici. Predlazem da se naslov izmijeni.

Prvo, pohvale za temu :applause:
Ne znam puno o tome, ali me zanima.

Buduća HE "Đerdap 3" služiće za pretvaranje manje vredne, bazne energije u visokokvalitetnu, vršnu energiju. To je revizibilno, pumpno-akumulaciono postrojenje koje će raditi kao interventna elektrana. Noću i u periodima, kada sistem raspolaže viškom električne energije, isti koristi za ispumpavanje vode u gornju akumulaciju. U vrhovima opterećenja radi kao akumulaciona elektrana i obezbeđuje za elektroenergetski sistem neophodnu snagu i potrebne količine vršne energije.
Topografski uslovi omogućuju izgradnju u četiri etape: u prvoj, instalisanu snagu od 600MW i godišnju proizvodnju od 2 milijarde kWh vršne energije, u drugoj snagu od 1.200MW i proizvodnju od 3.15 milijardi kWh , u trećoj snagu od 1.800MW, proizvodnju od 5.2 milijarde i u četvrtoj instalisanu snagu od 2.400MW i proizvodnju od 7.6 milijardi kWh vršne električne energije. Uz utrošak 1.3kWh malovredne, bazne energije, omogućuje proizvodnju 1kWh kvalitetne, vršne energije. Gradiće se prema projektima " Energoprojekta " iz Beograda na 1.007.km Dunava od ušća u Crno more, na lokacijama Pesača, Brodica i Željeznički potok. Optimalni odnos između utrošene malo vredne i proizvedene kvalitetne energije, neograničene količine vode za ispumpavanje i povoljni uslovi gradnje svrstavaju ovu elektranu u najatraktivnije i najrentabilnije objekte te vrste u Evropi

http://www.djerdap.rs/Images/he%20djerdap%203%20razvoj.jpg


"Đerdap 1" je u godinama isteka tehnološkog veka. Pre tri godine ugovorena je revitalizacija sa ruskom firmom OAO "Silovije mašini" iz Moskve, u čijem su sastavu fabrike LMZ i "Elektrosila" (Sankt Peterburg), koje su i isporučioci opreme. Pošto je međudržavni sporazum između Rusije i Srbije potpisan, početak radova se očekuje u julu 2008.god. Posao vezan za modernizaciju agregata na prvoj dunavskoj hidrocentrali poveren je specijalizovanim ruskim kompanijama. Podsećanja radi, recimo da su u vreme izgradnje HE "Đerdap 1", pre gotovo četiri decenije, Rusi učestvovali u montaži sadašnjih šest turbina, koje su dosad potrošačima isporučile više od 200 milijardi kWh električne energije. Ove snažne mašine, instalisane snage 1.140 MW su time odradile svoj radni vek. U posao modernizacije agregata biće uključeno i jedanaest podizvođača iz Srbije, među kojima je najznačajniji beogradski Termoelektro. U Rusiji su već urađeni svi vitalni delovi i sklopovi novog agregata koji će biti postavljen u mašinskoj hali hidroelektrane. Remontna baza podignuta je za montažne radove, urađen je i predturbinski zatvarač i osposobljene kranske staze i dizalice za izvlačenje i spuštanje najvećeih tereta.


Izvor: Djerdap (http://www.djerdap.rs/index.aspx?pageno=1)

Negotinski vetrogenerator
Mondo četvrtak, 11. decembar 2008.
Mondo: Negotinski vetrogenerator
Mondo

Mnoge evropske zemlje koriste vetar kao uzvor za proizvodnju struje, a Srbija bi uskoro mogla da im se pridruži.

U Privrednoj komori Srbije u četvrtak je predstavljena studija opravdanosti izgradnje farme vetrogeneratora "Popadija" u Negotinu. Izmereno je da u tom gradu ima 2.400 sati vetra godišnje.

Studija je rađena je po prodajnoj ceni energije proizvedene iz vetra od oko 9,7 evro centi.

Izgradnje farme vetrogeneratora "Popadija" koštala bi oko 1.400 evra po instalisanom kilovatu, mogla bi da se koristi oko 25 godina, a investicija bi se isplatila već posle osam godina, rečeno je na predstavljanju studije.

Savetnik predsednika Privredne komore Aleksandar Perić istakao je da je potencijal vetra u Srbiji oko 1.300 megavata instalisane snage. Podsetio je da je Nemačka lider po broju vetrogeneratora i proizvodnji energije na taj način, a da Španija proizvodi oko desetinu ukupne energije iz vetrogeneratora.

Perić je istakao da je ukupan energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji oko 25 odsto naše godišnje potrošnje energije, takođe navodi da će se na osnovu te studije, koja je urađena donacijom Kraljevine Španije, Srbija pridružiti drugim evropskim zemljama koje veće količine energije proizvode iz vetra.

Ugovor za prvi vetrogenerator u Kanjiži
Danas ponedeljak, 10. mart 2008.

Kikinda - Jedan od prvih konkretnih poteza je u okviru realizacije programa korišćenja obnovljivih izvora energije za 2008. godinu povučen je ovih dana u Kanjiži. Poslovno-tehnički ugovor o saradnji u izgradnji vetrogeneratora potpisali su predsednik opštine Kanjiža Karolj Kermenci i predstavnici mađarske firme Vojvođanska energetika, u prisustvu pokrajinskog sekretara za energetiku Dragana Surdučkog i generalnog konzula Mađarske u Subotici Ferenca Nađa.

Kako je predviđeno, u prvoj fazi realizacije projekta na terenima oko Kanjiže biće postavljen stub za merenje jačine vetra, dok je u drugoj fazi, koja će doći na red za nekoliko meseci, predviđeno i instalisanje prvog vetrogeneratora.

- Nadamo se da će merenja koja će se obaviti u narednom periodu dokazati da je područje severnog Banata, bogato ovim neiskorišćenim resursom, potencijano atraktivno područje za sklapanje novih aranžmana u ovoj oblast i - objasnio je Kermenci.

Prema analizama koje su predstavljene ovom prilikom, vetrogeneratori bi u potpunosti mogli da zamene izvore energije koje ovaj grad sada koristi, a eventualni višak proizvedene enrgije bio bi plasiran u distributivnu mrežu EPS. A. J.




utorak, 1. avgust 2006.
Vetrenjače uskoro u Inđiji


Nova grinfild investicija u Srbiji ozvaničena je današnjim potpisivanjem ugovora između Opštine Inđija i austrijsko – srpskog preduzeća „RE-energy“. Na izlazu iz Beške pored auto – puta, do kraja godine će izgraditi prvi vetrogenerator u Srbiji ukupne instalisane snage od jednog megavata. Investicija tog vetrogeneratora je vredna oko 1, 5 miliona evra. Na tom lokalitetu, kako su najavili generalni direktor preduzeća „RE-energy“ Veljko Janković i predsednik Opštine Inđija Goran Ješić, biće postavljeno još 11 vetrenjača, kako bi se organizovao vetropark ukupne snage od oko 25 megavata. On je istakao da u Inđiji ima najbržu administraciju u Jugoistočnoj Evropi, što je i presudilo da se baš na tom prostoru postave prve vetrenjače u Srbiji kao buduće tehnologije u proizvodnji energije. Ukupna vrednost investicije je oko 30 miliona evra. Po rečima predsednika Opštine Inđija Gorana Ješića, Opština Inđija je dala sve od sebe da se prva vetrenjača u Srbiji postavi baš u opštini Inđija i time napravila prvi korak ka usvajanju novih tehnologija u oblasti energetike. U budućnosti će ovakva vrsta energije imati sve veću primenu u Srbiji, a veliko mi je zadovoljstvo što sve kreće od Inđije istakao je predsednik Ješić Inače, jedan vetrogenerator može da obezbedi energiju za oko 1.600 domaćinstava. Prva vetrenjača, po rečima direktora Direkcije za izgradnju opštine Inđija Uroša Ćuruvije, imaće promotivni karakter kao atrakcija za turiste. Potpisivanju ugovora su prisustvovali investitor Tomas Lajer i meteorolog preduzeća „RE-energy“ Volfgang Šmitner.


17. 01. 2008.| 15:12
(Ekosfera) Uskoro park vetrenjača u Inđiji
Detalji
Izvor EKOSFERA, 17. 01. 2008.


Inđija je prva opština u Srbiji koja u naredne tri godine planira izgradnju 11 vetrenjača ukupne snage 25 megavata u vrednosti od 30 miliona evra. Realizacija projekta popularno nazivanog "park vetrenjača" je zasnovana na sporazumu koji je potpisan u avgustu prošle godine izmedju inđijske opštine i austrijsko-srpskog preduzeća "Re-energy".

- Za nas je opština Inđija veoma interesantna, po nekoliko osnova, a pre svega zato što ima najbržu administraciju u Jugoistočnoj Evropi, izjavio je Veljko Janković direktor kompanije "Re – energy". - To je presudilo da baš na ovom vojvođanskom ataru postavimo prve vetrnjače - tehnologiju budućnosi u proizvodnji energije. S druge strane Srbija je potpisnik Kjoto sporazuma koji je obavezuje na smanjenje koncentracija ugljen-dioksida u vazduhu, što joj daje dodatne performanse za brže uključivanje u sistem korišćenja čistih obnovljivih izvora energije – vetra.

Na teritoriji opštine Inđija, tačnije na izlazu iz Beške, biće izgraden prvi vetrogenerator ukupne instalisane snage od jednog megavata. Težak je 1200 tona, visok 75 metara i može da obezbedi struju za 1 200 domaćinstava.

Prva vetrenjača, po rečima Uroša Ćuruvije direktora za izgradnju opštine Inđija, imaće promotivni karakter i biće atrakcija za turiste.

Prema mišljenju Dejana Jelića direktora beogradske firme MTC koja sarađuje sa austrijskom elektroprivredom, na teritoriji Srbije moglo bi se postaviti oko 500 vetrenjača. - Ovakav sistem korišćenja vetra u proizvodnji električne energije odavno imaju Nemačka i Austrija, a ovo je prilika da se budućnost srpske elektroprivrede okrene ka alternativnim izvorima energije, smatra Jelić.

Zna li neko da li se išta konkretno radi na ovome?
Pričaju li pričaju... ja se sve nadam da ću kad vozim od NOvog Sada do Beograda autoputem da prolazim kroz polja vetrenjača, kao kad se prilazi Beču ili Bratislavi...

Inače, imamo i mi svoju firmu koja pravi vetrogeneratore:

Srpski vetrogeneratori (http://www.madeinsrbija.com/Proizvodi/Ostalo/Industrijske_ma%C5%A1ine/MUS_SWG_250/500-vetrogenerator/4372.html)

Nisam siguran da li su skro naši, to će znati neko iz struke, ali mi se sviđa ideja da imamo svoje...

И мало о потенцијалу енергије ветра, у Србији.

1. Prema rečima Stojadinovića, u Srbiji lokacije sa najvećom prosečnom godišnjom brzinom vetra su: Midžor gde je brzina 7,66 metara u sekundi, Suva planina (6,46 ), Vršački breg (6,27), Tupižnica (6,27), Krepoljin (6,18) i Deli Jovan (6,13).

2. Aktuelne lokacije u Srbiji na kojim bi mogle biti izgrađene vetroelektrane su i Dolovo kod Pančeva, Bela Crkva, Inđija i Kovin, ali se te lokacije još analiziraju", kazao je Stojadinović.

3. Stojadinović je dodao da ministarstvo energetike priprema sistem podrške investitorima za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije u Srbiji po kojem bi država garantovala otkup i cenu proizvedene struje iz tih izvora.

1. To mi se uopšte ne sviđa. Nadam se da nikad neće biti ni na razmatranju pravljenje vetrenjača na tim mestima... Midžor je među najlepšim i najčistijim planinama u ovoj Zemlji, i već su ga osakatili onim OGAVNIM "skijalištem"... o Suvoj planini imam slično mišljenje, a ne bih voleo da vidim vetrenjače ni na Vršačkom bregu ili Deli Jovanu... verovatno se na tim mestima (posebno Midžor i Suva Planina) ni ne isplati graditi vetrogeneratore.
Drugar energetičar mi kaže da se vetrogeneratori obično instaliraju blizu nekog većeg i stalnijeg proizvođača energije (kod nas Đerdap, Kostolac...) jer sami nemaju valjda kapacitet da bi se transport električne energije isplatio.

2. Hehehe... analizira se. Sve je dobro dok ništa ne mora da se uradi. Ove lokacije su ok, za razliku od onih prvih, na čiji pomen sam se naježio.

3. E, ovo da vidim, da EPS odustane od svog monopola, pa da kažem da je ova zemlja na pravom putu. Koliko ja znam, kod nas ne postoji mogućnost ni da instalirate aktivne solarne ploče jer bi bili okarakterisani kao individualni proizvođač a to u Srbiji ne postoji!!! Valjda je i kažnjivo... neka me neko demantuje ako zna više...
U Futogu je postojao jedan vetrogenerator pre 10-tak godina ali je ukljonjen, prema pričama, na zahtev Elektrodistribucije...
Nedavno sam gledao na TV-u nekog tipa iz Hrvatske koji je instalirao mini solarnu energanu i kaže da mu država samo odmaže iako to tamo nije protivzakonito...


PS: Moderatoru, ja se pridružujem Sarajlijinoj molbi...

Jedna Trivia za sve:

Znate li gde bi bila izgrađena druga nuklearka u SFRJ da se pomenuta nije raspala?




Kod Futoga... to je informacija koju nikad nisam uspeo da potvrdim, ali se sećam da se o tome pričalo. Tu bi bilo struje za celu Vojvodinu (koja za razliku od Centralne Srbije nema klasične hidroenergetske potencijale) a verovatno i za dobar deo zemlje, ali bi Novi Sad sedeo na bombi...

Uz to, Hrvati su planirali nuklearku na Dunavu kod Erduta. Ne znam šta je bilo sa tim...

^^ Ako neko zna nešto o tome, neka podeli, da ne lupetam unaokolo :lol:

Izvinjavam se što floodujem ovu temu, ali nadam se da vam neće puno smetati :lol:

Dolecitirani tekst je preoptimističan, ali su ideje lepe.
Tekst je takođe sa pomalo autonomaškim prizvukom, pa ako nekome to smeta, nek ne čita (nisam ga zbog toga postovao).

22.08.2007.

Automobili će ići na uljanu repicu a struju će proizvoditi vetrenjače
Novinar: T. J., Fotoreporter:

NOVI SAD – Kada 2012. godine budu zaživeli svi planirani projekti koji su zacrtani Programom ostvarivanja strategije razvoja energetike Vojvodine, a koje je usvojila i republička vlada, Vojvodina više neće biti ista. U desetak opština širom Vojvodine biće izgrađeni vetroparkovi, odnosno struju će praviti vetrenjače, na kanalu Dunav–Tisa–Dunav biće izgrađeno 13 manjih hidroelektrana, a od gasa koji je nastao raspadanjem smeća s novosadske deponije moći će da se greje i osvetljava naselje Šangaj. Osim toga, termalni izvori s osamdesetak napuštenih bušotina mogli bi zagrevati okolne plastenike, hale, pa čak i naselja, a neke od njih mogle bi postati banje. Prva fabrika biodizela već je gotova, a očekuju se još četiri manje koje će vojvođanske automobile snabdevati biogorivom od uljane repice.

Vetroparkovi uskoro širom Vojvodine

Kako za GL kaže pomoćnik pokrajinskog sekretara za energetiku i mineralne sirovine Tomislav Papić, pokrajina Vojvodina je potpuno energetski zavisna od republike i okolnih zemalja, jer uvozimo 95 odsto nafte, kao i gas, a i struju nemamo svoju. Prema njegovim rečima, to lako može da se izmeni, jer Vojvodina ima potencijala.

– U Vojvodini ima 2.500 megavata potencijala u prirodnim izvorima. Od toga bismo mogli sigurno dobijati oko 200 megavata struje kada bismo postavili vetrenjače – kazao je Papić. Realizaciji te ideje već se pristupilo i određene su lokacije na kojima su potencijalni investitori počeli s merenjima kako bi utvrdili koliko je vetrenjača potrebno postaviti i koliki su potencijali određenog prostora. Kako nam je rekao, već u maju sledeće godine, vetrenjače bi trebalo da se zavrte u Kanjiži i Inđiji, gde su investitori iz Mađarske, odnosno Austrije već postavili merne stubove i uskoro očekuju prve rezultate. Samo iz vetroparka u Kanjiži, koji bi bio postavljen na površini od pet hektara, dobijalo bi se 20 megavata zelene energije, što je dovoljno za to mesto i okolna naselja, a bilo bi i za izvoz. Osim tih opština, ugovori su potpisani s lokalnim samoupravama u Šidu, Beloj Crkvi, Pančevu, Irigu i nedavno u Titelu. Investitori dolaze iz susedne Hrvatske, Austrije, Španije, ali i iz Kanade. Kako nam je objasnio Papić, sve zemlje Evropske unije moraće do 2020. godine da od ukupne potrošnje struje imaju 20 odsto utrošene zelene energije. Na svakoj je zemlji da odluči da li će to biti sopstvena proizvodnja ili će je kupovati na tržištu.

– Naša zemlja nema dovoljno novca da pokrene sve vetroparkove sama, a strani investitori to mogu sebi da priušte. Oni bi podigli te parkove, koristili ih 10-15 godina, a nakon toga bismo mi preuzeli vlasništvo nad njima. Za taj period, određeni deo energije bi ostajao nama, a ostatak bi investitor prodavao ili nama ili nekom drugom zainteresovanom kupcu – kazao nam je Papić i istakao da je rok trajanja svakog vetroparka oko 30 godina. Prema njegovim rečima, u planu je da se na krov Urgentnog centra, koji se gradi u Novom Sadu, postave solarne ćelije, pomoću kojih bi se grejala potrošna voda. Sličan princip će biti urađen i u još nekoliko vojvođanskih bolnica i stacionara.



Jedna fabrika biodizela u Vojvodini već je proradila, a Tomislav Papić kaže da bi do 2012. trebalo da budu izgrađene još četiri

Grejanje na smeće s deponije

Osim tih projekata, programom je predviđena i izgradnja 13 manjih hidroelektrana na prevodnicama kanala DTD, čiji su kapaciteti oko 20 megavata. Papić kaže da na tim mestima već postoje postrojenja koje je izgradila država.

– Najozbiljniji investitor za te projekte je Vlada Češke koja očekuje 50 miliona evra pomoći od Evropske banke. U pregovorima smo da se taj novac uloži u obnavljanje alternativnih izvora u Vojvodini. Od 35 do 40 miliona evra bilo bi potrebno uložiti u te male hidroelektrane, a ostatak žele da ulože u 50 vojvođanskih salaša. Njih bi opremili malim vetrogeneratorima i solarnom ćelijom, što bi omogućilo da salaši proizvode struju koja bi pokrila sve njihove potrebe – objasnio je Papić. Prema njegovim rečima, na svih sedam deponija koliko će biti u Vojvodini, trebalo bi da bude sagrađeno postrojenje, u kom bi se od smeća proizvodio biogas koji bi se koristio kao pogonsko gorivo za proizvodnju toplotne i električne energije. Češka vlada je zainteresovana da takvo postrojenje izgradi na novosadskoj deponiji, gde je potencijal između pet i deset megavata.

– Ako bi se proizvodilo samo pet megavata struje, to bi bilo dovoljno struje i toplotne energije za naselje Šangaj i staklenike i ribnjake koji bi mogli tamo biti postavljeni – kazao je Papić. Pored toga, na vojvođanskim poljima izgori previše biomase, koja bi trebalo da se paletira, skupi i koristi u određenim kotlovima. Na taj način stvarala bi se toplotna energija za zagrevanje staklenika ili hala. U planu je izgradnja jedne hidroelektrane na Dunavu kod Beočina ili Futoga snage 150 megavata i druge na Savi kod Dobreže koja bi bila upola slabija. Međutim, kako je rekao Papić, ta investicija je izuzetno skupa, pa će se do 2012. godine prikupiti sva potrebna dokumentacija, a izgradnja bi započela kasnije.

Banje na starim naftnim bušotinama

U Vojvodini je između 80 i 90 napuštenih naftnih bušotina, a kako ističe Papić, one imaju energetski potencijal od preko 50 megavata.

– Na tim nekadašnjim bušotinama mogao bi se razviti banjski turizam, u čemu vidim ogroman potencijal. Pored toga, topla voda iz tih termalnih izvora mogla bi da se koristi za zagrevanje staklenika, sportskih hala, ali i građanstva. Toplane bi morale samo malo da se dogreju, što bi sigurno bila velika ušteda – istakao je on. Kada je u pitanju realizacija planiranih projekata, najviše se odmaklo kod proizvodnje biogoriva. Prva fabrika biodizela, čiji su kapaciteti 100.000 tona godišnje, nedavno je proradila. Kako kaže, kvalitetan biodizel prodavaće se na domaćem i stranom tržištu, a sirovine će obezbeđivati domaće uljare.

– Do 2012. godine trebalo bi da budu izgrađene još četiri manje fabrike, koje bi ukupno imale sto hiljada tona biodizela godišnje. Već sada su seljacima ponuđene stimulativne mere da proizvode uljanu repicu, a država mora da obezbedi odgovarajuću otkupnu cenu da se ne bi dogodilo da se pojavi stranac koji će dati više. Tada ćemo izvoziti uljanu repicu, a uvoziti skuplji biodizel – kaže Papić.



Bez nuklearki sigurno do 2010. godine

Programom ostvarivanja strategije razvoja energetike Vojvodine nije predviđena proizvodnja nuklearne energije. Pomoćnik pokrajinskog sekretara za energetiku i mineralne sirovine Tomislav Papić kaže da se o njoj u svetu sve više priča. "Skandinavske zemlje, Norveška i Danska, koje su najviše i odmakle kada je u pitanju zaštita životne sredine, koriste novu tehnologiju, koja je manje opasna. Oni imaju proizvodne kapacitete od hiljadu ili dve hiljade megavata po jednoj nuklearnoj elektrani, a pritom je to i dalje najjeftinija energija. Samo u Francuskoj ima 54 takvih elektrana pa će ona, kada bude proradilo slobodno tržište, definitivno kontrolisati cenu struje", kaže Papić i dodaje da je Srbija odlučila da se do 2010. godine ne razmišlja o izgradnji takvih postrojenja, ali da je uveren da će u prvom rebalansu programa, koji sledi za godinu dana, sigurno "biti uvedeno, barem kao ideja, razvoj nuklearnog programa".

Jedna Trivia za sve:

Znate li gde bi bila izgrađena druga nuklearka u SFRJ da se pomenuta nije raspala?

Kod Futoga... to je informacija koju nikad nisam uspeo da potvrdim, ali se sećam da se o tome pričalo. Tu bi bilo struje za celu Vojvodinu (koja za razliku od Centralne Srbije nema klasične hidroenergetske potencijale) a verovatno i za dobar deo zemlje, ali bi Novi Sad sedeo na bombi...

Uz to, Hrvati su planirali nuklearku na Dunavu kod Erduta. Ne znam šta je bilo sa tim...


Nije kod Futoga već kod Bačke Palanke i to na nekoj adi (možda baš Šarengradskoj? :naughty: ). Sećam se toga, kao da je juče bilo, kada je na TV-u povodom toga organizovano i glasanje gledalaca, tamo neke 1987-88 i naravno pobedila je opcija protiv izgradnje NE.

Što se tiče Hrvata, plan za NE kod Erduta postoji ali će se najverovatnije opredeliti za izgradnju zajedničke NE sa Albancima.

http://www.djerdap.rs/Images/he%20djerdap%203%20razvoj.jpg


Nije ih bilo sramota da okace ovu sliku na sajt.Ovo kao da je skenirano iz dnevne stampe i kropovano vestom rukom slepog drvosece .:ohno:

Nije kod Futoga već kod Bačke Palanke i to na nekoj adi (možda baš Šarengradskoj? :naughty: ). Sećam se toga, kao da je juče bilo, kada je na TV-u povodom toga organizovano i glasanje gledalaca, tamo neke 1987-88 i naravno pobedila je opcija protiv izgradnje NE.

Što se tiče Hrvata, plan za NE kod Erduta postoji ali će se najverovatnije opredeliti za izgradnju zajedničke NE sa Albancima.

Ja sam licno protiv izgradnje NE kod nas. Pored toga sto bismo morali da uvozimo gorivo, takodje bi placali i za odlaganje nuklearnog otpada. Najbolje za ovu zemlju je da se sto vise orjentise na obnovljive izvore i stednju energije .Najveci potencijal je biogas i biomasa.

Odlicna tema, ali sta je s nama iz RS i CG? Glupo je da pravimo 3 teme o energetici. Predlazem da se naslov izmijeni.

U pravu si. Neka promeni administrator, ako nije frka.

Ja sam licno protiv izgradnje NE kod nas. Pored toga sto bismo morali da uvozimo gorivo, takodje bi placali i za odlaganje nuklearnog otpada. Najbolje za ovu zemlju je da se sto vise orjentise na obnovljive izvore i stednju energije .Najveci potencijal je biogas i biomasa.


Imaš u sledećoj temi zanimljiva razmišljanja pa svrati i pogledaj. :cheers:

http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=722930

Protokol o novom bloku novosadske Termoelektrane
12. jun 2009. | 18:20

NOVI SAD - U gradskoj kući potpisan je memorandum o razumevanju između Novog Sada i Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije koji označava početak dugoročne saradnje na osnivanju zajedničkog preduzeća i izgradnji novog bloka Termoelektrane-toplane Novi Sad. Ministarstvo rudarstva i energetike obnovilo je projekte koji imaju cilj da povećaju proizvodnju električne energije.


RTV (http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/novi_sad/2009_06_12/vest_136478.jsp)

RTV (http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/novi_sad/2009_06_12/vest_136478.jsp)

jel to gasna elektrana?

jel to gasna elektrana?

Ne postoji gasna elektana... To je termoelektrana-toplana,i moze se samo razlikovati koji energent koristi za zagrevanje...

Više od 3,7 milijardi evra za nove izvore energije

Autor: G. Vlaović

Beograd - Sudeći prema izjavama nadležnih, Elektroprivreda Srbije se u narednom periodu neće orijentisati samo na izgradnju termoelektrana već se u toj kompaniji ozbiljno razmišlja i o izgradnji hidrokapaciteta.

Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Dušan Mrakić obelodanio je nedavno da su u toku pregovori sa predstavnicima dve kineske kompanije o izgradnji reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, a nedavno je sa italijanskom kompanijom Seći potpisan Sporazum o izradi studije izvodljivosti za izgradnju hidroelektrana na Ibru. Kapacitet reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 trebalo bi da bude 2.000 megavata, dok je na Ibru planirana izgradnja ukupno devet mini-hidrocentrala od kojih bi svaka imala snagu od po 15 megavata.

- Sa italijanskom kompanijom Seći potpisali smo Sporazum o izradi analize i studije izvodljivosti gradnje hidroelektrana na Ibru, a cilj je da se obezbede uslovi za izradu analize koja bi pokazala da li je izgradnja hidroelektrana na Ibru ekonomski opravdana. U ovom trenutku teško je precizno reći koliko bi izgradnja te hidroelektrane koštala i upravo je jedan od zadataka studije da utvrdi koliko bi tačno investicija vredela - kaže za Danas Momčilo Cebalović, direktor Sektora EPS za odnose s javnošću.

Snaga Đerdapa 3 trebalo bi da se kreće oko 2.000 megavata, što je više nego dovoljno za potrebe Srbije. Procenjuje se da će izgradnja trajati tri do pet godina, a radila bi se u četiri faze. S obzirom na to da Srbija nema novca da sama finansira izgradnju ove hidroelektrane stručnjaci za energetiku smatraju da bi najbolje bilo kada bi se na realizaciji ovog projekta udružilo nekoliko strateških partnera. Stručnjaci objašnjavaju da bi Đerdap 3 godišnje proizvodio oko 7,6 milijardi kilovat-sati električne energije i to isključivo noću. Ta energija bi se iskoristila i za vraćanje vode u jezero, pa bi se njena snaga ponovo koristila za proizvodnju struje u periodu kada je cena najprofitabilnija.

Izgradnja hidroelektrana na Ibru, pojedinačne snage oko 15 megavata, za koju je zainteresovana italijanska kompanija Seći, predviđena je Prostornim planom Srbije iz 1996. godine. Prema tom planu, protočne mini-hihroelektrane na Ibru bile bi izgrađene uglavnom u donjem toku reke, između Raške i Kraljeva. Tačnije, u Ibarskoj klisuri, počev od rudarske varošice Ušće, zatim kod sela Gokčanice, Glavice, Cerja, Gradine, Bele Glave, Dobrih Strana, srednjovekovnog grada Magliča, do mesta zvanog Lakat kod Bogutovca, četrdesetak kilometara nizvodno, na samom izlazu iz klisure i u neposrednoj blizini Mataruške banje.

Osim na Ibru, Prostornim planom Srbije predviđena je izgradnja hidroelektrana i na Velikom Rzavu, Vlasini, Nišavi, na Jermi i Pakleštici, pa čak i na Zapadnoj i Velikoj Moravi. Procenjuje se da će u održavanju stabilnosti elektroenergetskog sistema Srbije veliku ulogu odigrati i Hidroelektrana Buk Bijela koju će zajednički da grade EPS i Elektroprivreda Republike Srpske. Izgradnja HE Buk Bijela snage 150 megavata, koštaće najmanje 300 miliona evra. Pored Buk Bijele, EPS je sa partnerima iz Republike Srpske spreman da gradi i HE Foča, a potom i hidroelektrane Paunci i Sutjeska. Reč je o ukupnoj investiciji od oko 435 miliona evra i kada te hidroelektrane budu gotove, proizvodiće godišnje 800 miliona kilovat-sati električne energije.

Na dugom štapu

U EPS ističu da je izgradnja reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, zbog cene i obima radova još na „dugačkom štapu“. Kako Danas nezvanično saznaje izgradnja Đerdapa 3 koštala bi tri milijarde evra, dok je za elektrane na Ibru potrebno oko 300 miliona evra.

Danas (http://www.danas.rs/vesti/ekonomija/vise_od_37_milijardi_evra_za_nove_izvore_energije_.4.html?news_id=163951)

Po ovome izgleda da ce unistiti i ono malo ocuvanih reka koje imamo. Kad se jos na to dodaju i privatne minihidroelektrane koje su takodje u planu, ovo deluje porazavajuce.

U vezi mini-hidroelektrana stvarno treba razmisliti da li je korist veca od stete (ruzenje reka i unistavanje eko-sistema), ali kada se radi o Djerdapu 3 sa kapacitetom od 2 megavata, mislim da je to vise nego opravdana stvar...

^^Nisam mislio na Djerdap 3. Mada, i Djerdap je nacionalni park. Pitanje je da li ce ove akumulacije biti na njegovoj teritoriji.

Moze li mi neko uporediti termoelektrane koje rade na ugalj i gas?
Sta su im prednosti i mane?Hvala unapred

EPS: Za ekologiju 1,2 milijardi evra

15. jun 2009. | 14:02 14:45

Izvor: EMportal (http://www.emportal.rs/vesti/srbija/91072.html)

Elektroprivreda Srbije uložiće do 2015. 1,2 milijardi evra u projekte zaštite životne sredine, najavljeno danas na promociji Zelene knjige te kompanije.

„Cilj je jasan, dostizanje evropskih standarda iz oblasti zaštite životne sredine“, rekao je Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a, poručivši da domaće termoelektrane neće biti ograničavajući faktor, već podsticaj integracije države i njenog elektroenergetskog sektora u zajednicu evropskih naroda.


„Veliki investicioni ciklus u srpskoj energetici, koji predvodi EPS i koji premašuje devet milijardi evra do 2015, neodrživ je bez projekata zaštite životne sredine. U strukturi troškova elektroprivrede ovi projekti učestvovaće sa oko 15 odsto“, dodao je Marković.

Predviđeno je da ulaganja budu finansirana iz sredstava EPS-a i iz državnih i fondova Evropske unije.

Oliver Dulić, ministar za zaštitu životne sredine, ocenio je da je publikovanje Zelene knjige EPS-a, u kojoj je prikazan sažetak plana osnovnih akcija te kompanije vezanih za ekologiju, revolucionaran korak jer je EPS prva kompanija koja se suočila s problemom zagađenja životne sredine i napravila scenario kako da ga reši.


Publikacija, jedinstvena na Balkanu, uskoro će biti predstavljena Evropskoj komisiju u Briselu. S obzirom na to da Evropska unija planira da do 2020. u energetske kapacitete ovog regiona uloži oko 20 milijardi evra, od čega 15 odsto u Srbiju, namera EPS-a je da Zelenom knjigom potencijalnim donatorima promoviše ekološke projekte.

Mihajlo Gavrić, direktor sektora EPS-a za zaštitu životne sredine, podsetio je na to da oko 70 odsto problema vezanih za ekologiju u Srbiji nastaje u energetskom sektoru, pa nije teško uspostaviti znak jednakosti između sudbine reformi u oblasti zaštite životne sredine i sudbine tih reformi u Srbiji i njenoj elektroprivredi.

Od 2003. do danas EPS je u ekološke projekte uložio oko 90 miliona evra. Trenutno se u termoelektranama realizuje investicija od oko 55 milion evra koja je usmerena na modernizaciju deponije pepela u Obrenovcu i Kostolcu.

Ipak, misli se i na to.:cheers:

Italija najavila izgrađu hidrocentrala u Crnoj Gori
Beta pre 1 dan

PODGORICA, 16. juna 2009. (Beta) - Crna Gora i Italija potpisale su danas u Podgorici Memorandum o ulaganjima u energetiku, ukupne vrednosti između četiri i pet milijardi evra.

Memorandum koji predviđa da će Italija graditi hidrocentrale u Crnoj Gori, potpisali su crnogorski ministar ekonomije Branko Vujović i italijanski ministar ekonomskog razvoja Klaudio Skajola.

Kako je najavljeno, u okviru prve faze biće izgrađene četiri hidrocentrale, a predviđena je i izgradnja podvodnog energetskog kabla između Crne Gore i Italije, jednog pogona za prozvodnju struje na ugalj i termoleguratora.

Skajola je kazao da će podvodni energetski kabal omogućiti da Italija koristi višak struje proizvedene u Crnoj Gori.

Crnogorski ministar ekonomije Branko Vujović je istakao je da će energija u budućnosti biti nosilac saradnje Italije i Crne Gore.

(Beta, 16.06.2009)

LINK (http://www.naslovi.net/izvor/beta/1199220)

Mozda neko iz Crne Gore zna vise o ovome?

Moze li mi neko uporediti termoelektrane koje rade na ugalj i gas?
Sta su im prednosti i mane?Hvala unapred
Nisam neki ekspert, ali ukratko ono sto ja znam... Gasne elektrane: brza i jeftinija izgradnja, veoma ekoloski proces proizvodnje struje, struja relativno skupa. Elektrane na ugalj: sporija i skuplja izgradnja (jos vise ako se grade ekoloski "cistije" varijante), zagadjuju dosta okolinu, struja dosta jeftina (bar za ove "prljave" elektrane). Razlog skupoce/jeftinoce jednog u odnosu na drugog je to sto gas uvozimo a gas prati svetsku cenu nafte, dok ugalj imamo iz domacih izvorista. Osim pitanja cene energenata, tu je i tehnoloski aspekt, energetska efikasnost elektrana na ugalj je veca od energetske efikasnosti gasnih elektrana koja se doduse moze nesto poboljsati ako se preostala toplotna energija iz procesa iskoristi za grejanje domacinstava itd. Ne znam tacne brojke sada, ali na duzi rok su termoelektrane jeftiniji i sigurniji izbor ako iskljucis neke visoke ekoloske standarde iz price. Doduse, gasne elektrane bi mozda imale smisla za urbane sredine gde bi se pitanje struje i grejanja stanova resilo istim potezom...

Evo i jednog domaceg teksta, doduse nekoliko godina starog pre ove price o Juznom Toku, koji uz gore vec navedene argumente malo kriticki govori o eventualnoj izgradnji gasne elektrane:

http://www.une.org.yu/shownews.php?id=11 (http://web.archive.org/web/20051216133057/http://www.une.org.yu/shownews.php?id=11)

..

Smederevo dobija rafineriju nafte?

Beograd -- U toku su pripreme pravnog okvira i sagledavanje realnih mogućnosti izgradnje rafinerije nafte u Smederevu, kaže ministar energetike Petar Škundrić.



Situacija na energetskom tržištu Srbije mogla bi uskoro da se promeni ukoliko se ostvare najave da bi američka kompanija “Komiko” mogla da izgradi rafineriju u Smederevu. Eksperti ocenjuju da bi ova investicija poboljšala stanje na tržištu.

Ministar Škundrić tvrdi ipak da je Srbija i sada energetski nezavisna i da može koristiti kapacitete na svojoj teritoriji iako nisu u njenom većinskom vlasništvu.

Posle Ju-Es Stila, u Smederevo bi trebalo da stigne nova američka investicija. Kompanija “Komiko” želi da u tom gradu sagradi rafineriju nafte, a protokol o saradnji sa gradonačelnikom Smedereva već je potpisan.

Ministar Škundrić predlaže svojevrsni susret i saradnju energetskog istoka i zapada na teritoriji Srbije.

“U toku su pripreme pravnog okvira i sagledavanje realnih mogućnosti realizacije tog projekta u skladu sa našom strategijom i u skladu sa međudržavnim sporazumom Srbije i Ruske Federacije”, kaže Škundrić.

“Postoji mogućnost da se obave susreti između predstavnika dveju kompanija i da možda oni razgovaraju, što sam ja preporučio, o nekom strateškom partnerstvu”, naveo je on.

Ekspert za energetiku Zorana Mihajlović-Milanović kaže da samo saznanje da će postojati još jedna rafinerija predstavlja upozorenje za druge da moraju efikasnije poslovati i doprinosi smanjenju monopola koji još dve godine ima NIS.

“Strateški partner čak traži povećanje rafinerijske cene prerade zbog čga je moguće da privatni sektor u ovoj zemlji ima problem, tako da svaka vrsta ulaganja na tu temu je jako dobra sa stanovišta naše naftne privrede, ali i s druge strane isto je jako dobra jer su u pitanju nove investicije, a nove insvesticije sa sobom vuku bolji razvoj”, ocenjuje ona.

“I vuku još jednu vrlo važnu stvar, a to je efikasnije poslovanje i pojavu naftnih derivata koji će sigurno biti boljeg kvaliteta nego što su ovi dosadašnji”, kaže Zorana Mihajlović-Milanović.

Srbiji preče pravo korišćenja gasa

Iako po sporazumima sa Rusijom, Srbija ima 49 odsto vlasništva u energetskom sektoru, ministar Škundrić tvrdi da se Srbiji neće ponoviti situacija sa Slovačkom koja u velikoj energetskoj krizi nije mogla da koristi rezerve gasa na svojoj teritoriji zato što je taj gas bio prodat evropskim kompanijama.

Pravo preče kupovine, Srbija će imati i u Banatskom dvoru.

“Bez obzira što će možda ove nove količine gasa biti kao komercijalne količine deponovane od strane ‘Gaspoma’ ili ‘Gaspromeksporta’ u korišćenju tih količina prioritet će imati Republika Srbija”, kaže Škundrić.

“U nekom eventualnom kritičnom trenutku imaće apsolutno pravo raspolaganja tim količinama. Normalno, moraće da da finansijsko pokriće za njihovo korišćenje”, navodi on.

Energetika će, ako se ostvare planovi ministra Škundrića, biti jedno od polja sa najviše ulaganja u Srbiji.

U narednih pet do sedam godina, ministar očekuje oko devet milijardi evra investicija, od toga pet milijardi evra za izgradnju novih kapaciteta, a četiri milijarde evra za remont postojećih.

www.b92.net

Opet pljuste milijarde,sad su bili skromni ,9 milijardi eura.

Interesantno....


Serbia, Bosnia Serbs sign debt for equity gas deal

BANJA LUKA, Bosnia, June 19 - Serbia state gas monopoly Srbijagas signed a deal to take a 40 percent stake in Bosnia's regional gas firm, in a move seen by some as an attempt to control gas inflows to the neighbouring country.

Bosnian Serb energy minister and his Serbian counterpart on Friday signed a debt for equity deal allowing Srbijagas to take a stake in Gaspromet, which controls the only gas access point to Bosnia located in the eastern town of Zvornik.

The deal aims to link the Serb Republic to a section of the South Stream gas pipeline mulled by Srbijagas and Russia's Gazprom <GAZP.MM>, said Serb Republic Energy Minister Slobodan Puhalac.

"Today's agreement is a serious step in terms of integration of energy potential of the Serb Republic and Serbia's gas sector and future joint development projects, such as the South Stream," said Serbia's Energy Minister Petar Skundric.

Under the Dayton peace treaty, Bosnia was divided into two autonomous regions, the Serb Republic and the Muslim-Croat federation, with a weak central government.

Almir Becarevic, the general manager of federation gas distributor BH Gas said that such an agreement will allow Serbia to take control of the sole entrance of natural gas to Bosnia and gas trade in Bosnia.

"The federation is the largest gas consumer in Bosnia and Srbijagas will by this agreement take control of gas trade," he told Reuters, adding that he would ask the Bosnian economy and trade minister to protect the state interest.

The South Stream pipeline arm will allow Serbia, through which all gas enters Bosnia, to diversify its gas supplies and avoid shortages, like the one in January during the gas row between Russia and Ukraine.

The Gazprom-led South Stream project has been designed to bypass Ukraine and transport Russian gas under the Black Sea to Bulgaria and onwards to Serbia and Europe and is a rival to the European Union-backed Nabucco pipeline, which aims to reduce Europe's reliance on Russia for its energy supplies.

Bosnia uses around 350 million cubic metres of gas annually which is imported from Russia via Ukraine and Hungary. The country has no gas reserves. Natural gas accounts for up to eight percent of Bosnia's energy use, energy officials say. (Reporting by Olja Stanic and Maja Zuvela; Editing by Victoria Bryan)

Smederevo dobija rafineriju nafte?
...
“U toku su pripreme pravnog okvira i sagledavanje realnih mogućnosti realizacije tog projekta u skladu sa našom strategijom i u skladu sa međudržavnim sporazumom Srbije i Ruske Federacije”, kaže Škundrić.
...


E do Q...! Nece biti nista od ovoga,ako se Rusi i Ameri ne dogovore. Monopol istice do kraja 2010, a kod nas ce izgleda nezvanicno potrajati mnogo duze. :ohno: Veliko razocaranje. Ocigledno da je strategija Srbije da sto vise sjebe svoje gradjane, i da se pravi da ima uspeha u spoljnoj politici.:gaah:

Jedan stariji zanimljiv projekat.

Опис пројекта „Бело Блато“
петак, 12 септембар 2008

„Нотос енергија ветра“ ће развити постројење за производњу електричне енергије у зрењанинској општини. За место је одабран раван комад земље који представља идеалну локацију да се омогући производња чисте и исплативе електричне енергије за локална подручја. Заједно са производњом енергије, „Нотос агри“ ће развити ово плодно земљиште у пољопривредно добро за узгајање пшенице.
Пројекат „Бело Блато“ ће:

* имати укупну инсталисану снагу од 20 мегавата
* испоручити енергију недовољно снабдевеном српском тржишту
* пружити обновљиву електричну енергију направљену у Србији и за будуће генерације
* помоћи да се смањи емисија гасова стаклене баште
* обезбедити локална радна места
* обезбедити пшеницу за локалну заједницу
* допринети развоју локалне заједнице
* представити могућности које пружа обновљива енергија
Локација
понедељак, 15 септембар 2008

http://notoscleanenergy.com/images/stories/location.jpg

Локација за развој пројекта „Бело Блато“ налази се у зрењанинској општини која припада Аутономној покрајини Војводина. Само место се ослања на обале реке Тисе и ушће реке Бегеј. У тој области поља су изложена константном деловању ветра.

„Нотос“ је обезбедио 89 хектара земље у оквиру одговарајуће области и приближио се завршној фази пројекта приказаног на слици.
Локација пројекта Бело Блато
Технички детаљи
понедељак, 15 септембар 2008

Вестас 850kw „Нотос енергија ветра“ разматра примену „Вестасових“ турбина за ветар „В52“ (V52). Оне су изузетно поуздане, а захваљујући компактним димензијама лако се транспортују и уграђују.
http://notoscleanenergy.com/images/stories/vestas850kw.jpg

Преко 2.100 „В52“ је инсталирано широм света. Током последњих 25 година, „Вестас“ је проширио границе онога што је могуће са „В52“. Уз понуду избора од пет различитих висина торња, које варирају од 44 до 77 метара, „В52ат“ је опремљен и „оптиспидом“ (Optispeed), који максимизира аеродинамичко искоришћење ротора у зависности од променљивих услова ветра.

Na sajtu Notosa (http://notoscleanenergy.com/) kazu da su podneli zahteve za dozvole, ali ne kada i da li ce ih uopste dobiti.

EU će uložiti 20 miliona eura u elektromrežu na jugu Srbije

Evropska unija će uložiti oko 20 miliona eura u izgradnju dalekovoda od Leskovca do Grčke, izjavio je danas šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Žozep Ljoveras.

"Ovaj region ima puno potencijala, ali mu je neophodna energetika za kompanije. Novi dalekovod će povezati Leskovac sa drugim regionima Srbije, Grčkom i Albanijom", kazao je Ljoveras u Leskovcu prilikom obilaska dalekovoda Niš-Leskovac, prenosi Beta.

Dalekovod Niš-Leskovac trebalo bi da bude pušten u rad krajem juna. Taj dalekovod od 400 kilovolti dugačak je 40,5 kilometara i u njega je uloženo 6,9 miliona eura.

U drugoj fazi radova biće nastavljena izgradnja dalekovoda od Leskovca preko Vranja i Skoplja do Grčke, a izgradnja bi, prema Ljoverasovim rečima, trebalo da počne uskoro.

Ministar energetike Srbije Petar Škundrić kazao je da će novi visokonaponski dalekovod "trajno doprineti stabilizaciji" prenosa struje u Srbiji i "jačem pozcioniranju Srbije kao najznačajnijeg čvorišta u ovom dijelu Evrope u prenosu struje".

U dalekovod sa najvećim naponom u Srbiji ugrađeno je dvije hiljade tona razne opreme, a izvođač radova bio je konzorcijum tri srpke firme - Energoprojekt oprema, ABS Minel i Elektromontaža.

Gasifikacija juga Srbije

Srpski ministar energetike Petar Škundrić najavio je da će gasifikacija područja južne i jugoistočne Srbije biti realizovana do 2012. godine i da taj veliki, i po ovaj dio zemlje veoma značajan, posao nema mnogo dodirnih tačaka sa izgradnjom međunarodnog gasovoda "Južni tok". Jedino pitanje na koje ministar niti bilo ko od njegovih saradnika nije umio da odgovori je da li će srpske firme dobiti mogućnost da budu angažovane na poslovima oko gasifikacije, pišu Biznis novine.

Za gasifikaciju cijele zemlje neophodno je oko 400 miliona eura i u toku je, kažu u Ministarstvu energetike, velika akcija za obezbjeđivanje sredstava za ovaj posao. Iako je ministar rekao da će gasifikacija biti još više ubrzana poslije donošenja zakona kojim će biti definisan javni interes i koji će omogućiti investitorima da krenu u posao, nikakav precizniji termin se ne zna. U Ministarstvu, odgovor na pitanje da li ćemo kao manjinski partneri u "Jugorosgasu" koji će raditi gasifikaciju moći da utičemo na izbor firmi koje će biti angažovane na ovim poslovima nismo mogli da dobijemo, jer su se pravdali da su "svi iz sektora za naftu i gas zauzeti, a državni sekretar Dušan Mrakić je na sastancima neprekidno već dva dana".

Zorana Mihajlović-Milanović, stručnjak za energetiku, kaže da se od gasifikacije Srbija neće "ovajditi" jer je apsolutno sve u rukama "Jugorosgasa", koji je strana firma sa većinskim ruskim kapitalom.

- Akcionim nacionalnim planom za gasifikaciju predviđeno je 700 miliona eura za cijelu Srbiju. Najmanje 50 odsto od toga ići će za jug Srbije - objašnjava Milanović i dodaje da je u pitanju ogromna investicija od koje nažalost srpska privreda neće imati neke posebne beneficije.

Milanovićeva kaže da mi, kao manjinski partner, imamo šanse da u skladu sa svojih 25 odsto akcija predložimo eventualne izvođače radova ili firme koje bi proizvodile opremu, ali je malo verovatno da će većinski vlasnik to prihvatiti ukoliko mu ne odgovara.

- Ne isključujem mogućnost angažovanja naših kompanija, ali posljednja je riječ "Jugorosgasa" jer je on nosilac svih poslova - kaže Milanovićeva.

Prema njenim riječima, 2007. godine tadašnji ministar energetike Radomir Naumov potpisao je sporazum sa "Jugorosgasom" i dao je pravo toj firmi da obavlja poslove od javnog značaja, pravo na gasifikaciju i distribuciju gasa i pravo na upravljanje magistralnim gasovodom, što je u koliziji sa svim evropskim zakonima, ali i sa našim zakonom o energetici.

- To bi bilo kao da vam neko da prava da budete vlasnik trafo-stanice na visoki napon - objašnjava Milanovićeva.

Milanovićeva kaže da je na ovom najvažnijem poslu za srpsku energetiku i privredu uopšte trebalo da bude kao nosilac poslova angažovana državna firma jer je logično da iza poslova od opšteg i javnog značaja i nacionalnog interesa stoji država.

- "Jugorosgas" je zapravo uzeo posao gasifikacije "Srbijagasu", a tako će biti i sa poslovima prilikom izgradnje "Južnog toka" - kaže Milanovićeva i dodaje da je najava direktora "Srbijagasa" Dušana Bajatovića da ćemo da razgovaramo o vraćanju vlasničkog udela u "Jugorosgasu" - budalaština.

- Da li imamo 25 odsto ili 49 odsto vlasničkog udjela isto je, mi smo manjinski vlasnik i to što priča Bajatović da ćemo dobiti mogućnost da o bilo čemu odlučujemo ako dokupimo deo akcija koje smo prodali "Centreksu" je glupost - zaključuje Milanovićeva.

HEP i EPS pregovaraju o stvaranju regionalne burze struje

Predstavnici Elektroprivrede Srbije i Hrvatske elektroprivrede razgovarali su o mogućnosti za organizovanje regionalne berze struje, saopštila je Elektroprivreda Srbije (EPS).

Generalni direktor EPS-a Dragomir Marković kazao je da je u toku donošenje stretegije razvoje srpske energetske kompanije, kako bi se osigurala sigurnost snabdijevanja strujom pri povećanoj potrošnji, i povećale efikasnosti i konkurentnost. Marković je govorio i o restrukturiranju srpske kompanije i najznačajnijim projektima u izgradnji novih elektrana i zaštiti životne sredine.

Predstavnici HEP-a su naveli da je u Hrvatskoj u pripremi "Bijela knjiga" nove energetske strategije, u kojoj će mjesto naći i nuklearna energija, za čije je korištenje najprije potrebna politička odluka.

Delegacije EPS-a i HEP-a su se suglasile da je u ovom trenutku najvažnije da se uspostavi stalna razmjena informacija, kako bi se iskustva obostrano koristila i uspostavljala suradnja na konkretnim pitanjima. Predstavnici dvije kompanije razgovarali su i o korištenju obnovljivih izvora energije.

ne znam koliko vam je ova vijest oko berze el. energije interesantna ali uskoro ce se lomiti koplja oko kupovine i prodaje el. energ. (kao i sada) ali na berzi--bugarski lobisti u EU rade danonocno da sjediste berze za el. energ. ali i druge vidove energije za prostor SEE bude u Sofiji

^^Najbitnije je da se Srbija granici sa skoro svim zemljama regiona. Dakle, ne mogu bez nase distribucione mreze, i za to cemo uzimati masne tranzitne takse.Ja sam zbog toga uvek bio da se Elektrodistribucija izdvoji iz EPS-a i da ni slucajno ne bude privatizovana. Sto se tice berze, ne znam kakav uticaj na to ima EU, mislim da ce se sediste berze odrediti dogovorom samih drzava SEE.

U toku putovanja vozom do Beca sam primetio enormnu kolicinu vetro generatora,fasciniran sam njima i odaju utisak kao da se njisu kao liscne na vetru i cine sastavni deo prirode.Veoma su umirujuci i bas bih voleo da pocnu kod nas da se koriste.Koliko sam primetio ima ih takodje i u madjarskoj uglavnom blizu austrijske granice i prave ih jos.Jedan austrijanac mi je rekao da na taj nacin dobijaju oko 30% elektricne energije ali nisam siguran u tu informaciju...

Ima dosta o tome na Wikipediji. U prvom linku imaš liste instaliranog kapaciteta po državama, i neke liste sa procentima energije koju određene države dobijaju od vetra. Sa 30% bi bilo koja zemlja bila prezadovoljna, ali Danska, koja prema ovim tabelama ima najveći udeo energije vetra u ukupnoj energiji ima oko 19%...
Pogledaj, pročešljaj... pogledaj i linkove ka drugim sajtovima sa Wikipedije...

Energija Vetra (http://en.wikipedia.org/wiki/Wind_power)
Farme Vetra na kopnu (http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_large_wind_farms)
Farme Vetra u moru (http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_offshore_wind_farms)

Mene je iznenadilo da Rumunija ima gomilu velikih farmi koje su u izgradnji ili planirane.

Evo još nešto:

Lista zemalja po proizvodnji obnovljive energije (http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_renewable_electricity_production)

Fenomenalno,znaci da austrija ima mnogo manje.Onda je mislio na obnovljivu energiju jer koliko vidim austrija ima tri puta vece kapacitete iz hidro elektrana.

Evo cak i Albanija pravi dve takve farme

http://en.wikipedia.org/wiki/Kryevidhi_Wind_Farm

http://en.wikipedia.org/wiki/Vlor%C3%AB_Wind_Farm

Inace,evo slike jednog vetro generatora iz austrije,prelep je

http://img269.imageshack.us/img269/4783/hires28517.jpg (http://img269.imageshack.us/i/hires28517.jpg/)

Vetro generatori sa portugalskog ostrva Madera:

http://i20.photobucket.com/albums/b223/dljgmail/4736051.jpg

Maldivi će u toku sledećih deset godina da se potpuno prebace na obnovljive izvore energije, čime će postati prva zemlja u kojoj neće biti štetne emisije ugljenik-dioksida. Na taj način će se boriti protiv klimatskih promena koje prete opstanku te ostrvske zemlje, čija površina je veoma blizu nivoa mora i koja spada u red najugroženijih zemalja sveta zbog globalnog otopljavanja. Predsednik Maldiva, Muhamed Našid, najavio je da će njegova zemlja zameniti fosilna goriva energijom vetra i sunčevom energijom.

"Klimatske promene su pretnja svima nama. Zemlje se moraju udružiti da bi svetsku ekonomiju oslobodile emisije ugljenik-dioksida. Znamo da je moguće smanjiti emisiju štetnih gasova i Maldivi su spremni da u tome odigraju svoju ulogu", piše u izjavi koja dolazi iz kabineta predsednika Maldiva. Plan vredan 1,1 milijardu američkih dolara predviđa postavljanje 155 vetroturbina, od kojih bi svaka imala snagu 1,5 megavata, i postavljanje solarnih panela na površini od pola kvadratnog kilometra, što bi bilo dovoljno za zadovoljavanje potreba za električnom energijom oko 400.000 stanovnika Maldiva.

"Cilj nam je da se u potpunosti oslobodimo emisije ugljen-dioksida u sledećoj deceniji", rekao je Našid. Elektroprivreda Maldiva bi iz državnog vlasništva trebalo da pređe u privatne ruke, a vlada će pozvati investitore i donatore da uzmu učešća u ostvarenju tog plana, jer s godišnjim prihodom od 800 miliona dolara prihoda, koji u najvećoj meri ostvaruju od ribarstva i turizma, Maldivi neće biti u stanju da sami finansiraju ovaj ambiciozni plan.

Ovim planom je predviđeno i postavljanje generatora kao osiguranja za slučaj da vetar i sunce ne uspeju da proizvedu dovoljno energije, a u istu svrhu planira se i gradnja elektrane u glavnom gradu - Maleu, koja će kao gorivo koristiti ljusku kokosovog oraha.



Izvor: Krstarica

Tzv. obnovljivi izvori enegrije jos su daleko od nafte narociti za vece zemlje i mi za naftu jos nemamo alternativu. Mozda kada se zavrsi onaj projekat u Francuskoj sa fuzijom dobijemo nesto novo. Ovo je samo reda radi da pricaju politicari i da se trose fondovi.

Srbija će pomoći gasifikaciju RS
Datum: 19.06.2009 19:04
Autor: Predrag Klincov

BANJALUKA - Ministri industrije i energetike RS i Srbije, Slobodan Puhalac i Petar Škudrić, potpisali su juče u Banjaluci sporazum na osnovu kojeg će novosadski "Srbijagas" preuzeti "Gas promet" iz Pala i učestvovati u gasifikaciji RS.

Puhalac je nakon potpisivanja memoranduma o razumijevanju između dvije vlade s ciljem rješavanja imovinsko-pravnih odnosa između "Srbijagasa" i "Gas prometa", izjavio da će uskoro uslijediti konkretan ugovor ta dva preduzeća. On je potvrdio ranije pisanje "Nezavisnih" da će "Srbijagas" konverzijom svojih potraživanja u "Gas prometu" u iznosu od oko dva miliona KM steći 40 odsto akcija paljanskog preduzeća, dok će Akcijskom fondu RS ostati 25 odsto akcija.

"Iskoristili smo pravo i obavezu iz Aneksa G Sporazuma o sukcesiji i regulisali odnose koji će za oba preduzeća omogućiti dalji razvoj i unapređenje trgovinskih i investicionih odnosa", istakao je Puhalac.

Škundrić je ocijenio da je potpisivanjem tog memoranduma načinjen ozbiljan korak na integraciji energetskog sektora dvije republike.

"'Srbijagas' i 'Gas promet' sada su dobili pravni okvir da pristupe praktičnom formiranju zajedničkog preduzeća čime će se stvoriti uslovi da se projekat gasovoda 'Južni tok' podjednako brzo realizuje i u Srbiji i u RS", istakao je Škundrić.

Dva ministra su odbacila nedavne tvrdnje sarajevskog "BH gasa" da ovaj aranžman označava "upad 'Srbijagasa' u BiH radi preuzimanja aktivnosti trgovine gasom".

"Ovo je otvoren postupak ulaska 'Srbijagasa' u 'Gas promet', a sve ostale konstrukcije o jednostranom potezu ne stoje", kazao je Puhalac.

Škundrić je istakao da je suština dogovora uređenje imovinskih odnosa dva preduzeća i priprema za gasifikaciju Srbije i RS kako bi spremno dočekale izgradnju velikog gasovoda "Južni tok" koji će od Rusije ići ka Italiji, s kapacitetom protoka gasa od 60 milijardi kubika.

Dušan Bajatović, direktor "Srbijagasa", istakao je da je to preduzeće spremno da učestvuje i u gasifikaciji FBiH, ocjenjujući da to "ne bi smjelo biti ideološko, već pitanje biznisa i prilike da se spremno dočeka 'Južni tok'", čija se izgradnja, kako je rekao, očekuje do kraja 2015. godine.

"Za potrebe gasovoda koji ide prema RS, a po potrebi i prema FBiH, najmanja količina gasa s kojom raspolažemo je milijardu kubika, a ako se u budućnosti ukaže potreba biće i veća", naglasio je Bajatović.

Resorni ministri RS i Srbije izrazili su očekivanje da je gasni aranžman dio budućeg šireg energetskog sporazuma dvije vlade koji će uključivati elektroenergetski sektor.
Zirojević: "BH gas" se boji gubitka monopola

Stvarna zabrinutost Almira Bečarevića, direktora "BH gasa", za vlasnički ulazak "Srbijagasa" u "Gas promet", je eventualno narušavanje monopolske pozicije tog preduzeća, tvrdi Mladen Zirojević, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH.

Zirojević je u pismenom odgovoru Bečareviću, koji je nedavno tražio njegovu reakciju na ovaj sporazum, naveo da rad kompanija u energetskom sektoru nisu u nadležnosti tog državnog ministarstva, već entiteta.

Србија и РС граде хидроелектране на Дрини

Република Српска и Србија градиће систем хидроелектрана на Дрини, најавио премијер РС Милорад Додик. Почетак изградње још увек није прецизиран. Економска криза отежавајућа оолност.

Србија и Република Српска градиће на Дрини од Фоче до Бијељине систем хидроелектрана, најавио је премијер Републике Српске Милорад Додик.

Ипак, Додик није могао да прецизира када ће почети реализација тог пројекта.

"Желимо да интегришемо одређене функције електроенергетских система две Србије и Републике Српске и један од тих сегмената интеграције је заједничка изградња система хидроелектрана на Дрини", рекао је Додик.

Према његовим речима, тренутна финансијска криза може, међутим, да одложи реализацију тог пројекта пошто је потребан и стратешки партнер.

"С руководством Србије сам пре десетак дана разговарао како градњу интензивирати и сагласни смо да, поред електропривреда Србије и РС, потражимо још једног партнера који би с нама градио.

Идеја је да ми дамо права, а да тај партнер буде довољно способан да на финансијском тржишту обезбеди новац за изградњу, уз одређену поделу власништва и деоница", рекао је Додик.

Заједно на Дрину

Одлука о томе "како ићи на Дрину" већ је донета - "иде се заједно", додао је премијер РС, подсећајући на пропали пројекат градње Бук Бијеле који је захтевао потапање дела кањона Таре.

"Стајали смо због Владе Црне Горе која је раније донела одлуку да се не дозволи потапање кањона Таре. У међувремену су слали сигнале да би то могло да се промени због тешке енергетске ситуације у самој Црној Гори. Тек пре месец дана дефинитивно су рекли да остају при првобитној одлуци што нас доводи у ситуацију да можемо да уђемо у пројектовање", рекао је Додик.

Како је нагласио, раније урађени пројекат за Бук Бијелу постао је сувешан јер више нема могућности градње те велике хидроелектране.

"Морамо да правимо потпуно нови пројекат као да се ништа није десило.

У таквим пројектима невидљиви послови пројектовања више времена односе него сама градња", реако је Додик.

Дрина има велики енергетски потенцијал, а градња новог система подразумева и реконструкцију постојећих хидроелетрана Бајина Башта и Вишеград и њихово интегрисање у нови систем.

Додик је подсетио да РС једина у региону има вишак електричне енергије и навео да може сачекати са реализацијом пројекта.

Захваљујући тој природној погодности, цена електричне енергије у РС нижа је за 35 одсто него у Федерацији БиХ, а 45 одсто мања него у Хрватској.

Цена електричне енергије у Републици Српској исте су за привреду и грађане.

www.rts.rs (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/Регион/71956/Србија+и+РС+граде+хидроелектране+на+Дрини.html)

Појачање за нове киловате

Хидроелектрана „Ђердап 1” спремно очекује обнову агрегата, чија ће снага у наредних шест година, руском опремом, бити увећана за десетину

http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/94166/i/1/Djerdap-foto-D-JEVREMOVICH.jpg

Кладово – У Хидроелектрани „Ђердап 1” увелико се припремају да са руским партнером „Силовије машини” 1. септембра ове године крену у обнову шест наших агрегата, руске производње, чија снага после 37 година рада до краја 2015. треба да буде увећана десет одсто. На коначан почетак ревитализације чека се од потписивања основног уговора са руским партнером, 2003, а после расписивања тендера за обнову још 2000. године.

Тек после осме допуне поменутог уговора, 19. марта ове године, решена су сва спорна питања из минулих година да би неодложан посао могао да крене. И српска и руска страна уверене су да више неће бити никаквих административних спотицања, нити спорова око увећане цене градње. Тим пре што су поред нашег инвеститора и руског испоручиоца опреме, као гаранти, у посао укључене и владе двеју земаља.

У „ХЕ Ђердап” су се озбиљно припремали за почетак великог посла. Посебно је та мобилност значајна сада када су осмом допуном уговора знатније промењени услови плаћања и начин реализације предстојећих радова. Због готово двоструког повећања цене радова, одустало се од система „кључ у руке“ из основног уговора, којим је било предвиђено да руска страна обави све послове. Електропривреда Србије и „Ђердап“ принуђени су у новим условима – када за овај подухват, као пре девет година, више није довољно 100,5 милиона долара клириншког дуга бившег СССР-а бившој СФРЈ – да преузму непосредну реализацију знатног дела послова.

Како истиче Петар Манзаловић, помоћник директора ПД „ХЕ Ђердап” за одржавање и ревитализацију, реч је о прилично великим пословима демонтажних и монтажних радова. Запосленима у „ХЕ Ђердап” и десетини наших предузећа у Србији „запали” су и послови санације делова агрегата који ће се уградити у ревитализоване машине, а у нашем делокругу послова су и израда система аутоматике управљања и заштите агрегата и блок трансформатора, неки грађевински радови и антикорозивна заштита.

Расписан је и тендер за те послове на који се увелико јављају наша специјализована предузећа и институти са лиценцама. Почетком јуна представници тих предузећа посетили су кладовску електрану да би се непосредно упознали са условима рада. Значајно је за цео подухват, каже Манзаловић, што су многе друге наше раније обавезе из основног уговора одавно започете и реализоване. То ће инвеститору сада омогућити да одабране извођаче радова са новог тендера великом брзином уведе у посао.

До сада су, каже наш саговорник, ремонтоване и модернизоване моћне дизалице, којима ће агрегати бити демонтирани и монтирани. Њима ће руска опрема бити допремана из баржи до монтажног блока у машинској хали. Атестиране су и кранске стазе, изграђена је ремонтна база са одговарајућом опремом у којој ће се обављати санација и ревитализација, као и антикорозивна заштита. Специјалисте „Силовије машини” су, према уговору, задужени за пројектантски и извођачки надзор и за гаранцију квалитета, не само нове опреме произведене у Русији, него и оне која ће бити санирана и ревитализована на самом објекту.

Прво ће кренути ревитализација агрегата број шест, за њега је опрема већ произведена и конзервирана и чека на више места у Русији – испитана и комисијски примљена. Ускоро креће за Србију, а њено пристизање очекује се првих дана јула.

У кладовској хидроелектрани кажу да је реч о обимној опреми за поменути агрегат, тешкој 1.500 тона. Затим ће, наредних година, сукцесивно пристизати опрема за ревитализацију и осталих пет наших агрегата. Свима њима пројектован је рок употребе истекао је још пре седам година, али сви и даље раде беспрекорно.

Манзаловић истиче да је сваки од агрегата кладовске електране до сада одрадио 270.000 радних сати. Тиме је максимално коришћен хидроенергетски потенцијал Дунава, па је у минулих 37 година на „Ђердапу 1” (до 16. маја ове године) произведено 214,6 милијарди киловат-сати струје. То је више од плана за протекле године за око 20 милијарди киловата, колико, у ствари, „вреде“ четири годишња плана електране.

Предстојећом обновом агрегата и повећањем њихове снаге, производни век ђердапског енергетског колоса биће продужен за још најмање 30 година.

Стојан Тодоровић



[објављено: 05/07/2009]

Vetrogenerator na Zlatiboru?


24. jul 2009. | 09:41
Izvor: Beta
Grad: Čajetina

Predstavnici austrijske kompanije Ventureal, koja se bavi gradnjom vetro-parkova i postavljanjem vetrogeneratora, posetila je Opštinu Čajetina, zainteresovana za postavljanje vetrogeneratora na
Zlatiboru.

Interesovanje investitora počelo je da raste kada su objavljeni rezultati istraživanja koji pokazuju da je Zlatibor područje izuzetno bogato vetrom i da postoji mogućnost postavljanja vetrenjača za dobijanje električne energije, navodi se u saopštenju Opštine Čajetina.
Emportal (http://www.emportal.rs/vesti/srbija/94808.html)

Toplo iz gejzira

V. MITRIĆ, 23.07.2009 19:24:52

BIJELJINA - Komisija za koncesije Vlade RS dala je saglasnost Ministarstvu energetike za pregovore o davanju koncesija za geotermalne vode u Semberiji, firmi "Geoterm". Zahvaljujući prirodnim resursima, ceo kraj će imati grejanje i to jeftinije nego do sada - rekao je za "Novosti" Dragan Đurđević, predsednik Skupštine opštine Bijeljina.
Prema njegovim rečima, ugovor o koncesiji biće potpisan verovatno do kraja meseca, a početak radova se očekuje na proleće. Vrednost tog posla procenjuje se na oko 50 miliona evra. Osnivači "Geoterma" su lokalna samouprava, koja će imati 20 i danski partner - 80 odsto vlasništva. Opština
je dužna da obezbedi odgovarajuće dozvole i saglasnosti, a sav novac za investiciju će, kako ističe naš sagovornik, dati danski partner.
Prema Đurđevićevim rečima, Komisija za koncesije je naglasila da ne smeju biti ugrožene geotermalne vode u Banji "Dvorovi" i Slobomiru, što će biti ispoštovano.
Planirano je otvaranje pet bušotina, koje će obezbediti grejanje za čitav kraj. Zahvaljujući njima, lekovite vode biće dostupne u svim delovim Semberije, a ne samo tamo gde su sada bušotine.
Koncesija će biti odobrena na 30 godina, a naš partner iz Danske se obavezao da će cena grejanja biti niža od sadašnje.

Vecernje novosti (http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=130&status=jedna&vest=151847&title_add=Toplo%20iz%20gejzira&kword_add=termalne%20vode%2C%20semberija)

Teško do dozvola za vetroparkove (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=07&dd=29&nav_id=373805)
11:57 | Izvor: Danas

http://www.b92.net/news/pics/2009/07/6666994634a701d535e263426055956_huge.jpg

Beograd -- Srbija poseduje veliki potencijal za proizvodnju struje iz vetra, ali je procedura za gradnju vetrenjača spora, pa su za sada izdate samo četiri dozvole.

Uz biomasu i male vodotokove, vetrogeneratori predstavljaju najveći potencijal za razvoj obnovljivih izvora energije u Srbiji. Iz energije vetra moguća je proizvodnja 2,3 milijarde kilovat-sati električne energije, što predstavlja sedam odsto sadašnje proizvodnje struje.

Međutim, iako su prirodni uslovi za izgradnju vetrogeneratora u Srbiji veoma povoljni još nije podignut nijedan vetropark. Jedan od razloga za to je i činjenica da je izgradnja vetrenjača veoma skupa s obzirom na to da jedna košta od milion do pet miliona evra (u zavisnosti od snage).

Ipak, mnogo veća prepreka jeste komplikovana procedura za dobijanje dozvola. Pre dobijanja građevinske dozvole, neophodno je da investitor pribavi energetsku dozvolu Ministarstva energetike.

Potom, da bi se dobila građevinska dozvola potrebno je da investitor uradi studiju o uticaju izgrađenog objekta na životnu sredinu. Izrada takve studije traje oko godinu dana. Ako se uzme u obzir da se energetska dozvola izdaje na dve godine, a da se na dobijanje građevinske dozvole u Srbiji formalno čeka između osam meseci i godinu dana, ali da se u praksi to može odužiti, investitori se suočavaju sa mogućnošću da im, do dobijanja građevinske, istekne energetska dozvola.

Istina, ostaje im da se nadaju da će novi Zakon o izgradnji pojednostaviti proceduru i da projekti koje nameravaju da realizuju u Srbiji neće biti ugroženi.

U ovom trenutku, samo četiri kompanije su dobile dozvolu za izgradnju vetroparkova na teritoriji Vojvodine. To su Velburi Vind Enerdži za vetropark Banovište (snage oko 188,5 megavati), VPBC Vetar - vetropark u Beloj Crkvi (185 megavati), Loger d.o.o. za vetropark Dolovo (60 megavati) i kompanija MK-Fintel, koja planira da gradi vetropark u Vršcu (pet megavati).

Dejan Stojadinović, pomoćnik ministra rudarstva i energetike za obnovljive izvore energije, kaže da bi do kraja avgusta pred članovima Vlade Srbije trebalo da se nađe uredba koja predviđa mere za stimulaciju investitora u obnovljive izvore energije.

Te mere preciziraju da će država investitorima koji budu želeli da ulažu u obnovljive izvore energije omogućiti da sa Elektroprivredom Srbije zaključe ugovor na 12 godina u kojem će im država garantovati višu otkupnu cenu struje.

Cena po kilovat satu za energiju proizvedenu iz malih hidroelektrana trebalo bi da bude od 7,8 do 9,7 evrocenti po kilovat satu, iz biomase od 11,4 do 13,6 evrocenti, iz biogasa od 12 do 16 evrocenti, kanalizacionog deponijskog gasa 6,7 evrocenti, iz vetra 11,5 evrocenti i iz Sunca 35,4 evrocenti po kilovat satu.

Investitori koji dobiju licencu za izgradnju obnovljivih izvora energije steći će pravo da dobiju stimulaciju države. Međutim, još je neizvesno iz kojih će izvora biti finansirane više cene, a nije nemoguće da to bude učinjeno kroz veću cenu struje za potrošače.

U toku putovanja vozom do Beca sam primetio enormnu kolicinu vetro generatora,fasciniran sam njima i odaju utisak kao da se njisu kao liscne na vetru i cine sastavni deo prirode.Veoma su umirujuci i bas bih voleo da pocnu kod nas da se koriste.

A onda, "anonimni" komentator sa b92:


Apsolutno se slažem da uslovi za gradnju vetroparkova moraju da budu najoštriji mogući.
Razlozi su brojni, a bitno je znati da je EOLSKA električna energija najskuplja (zbog održavanja) od svih ostalih načina dobijanja iste.

Uticaj na ekosisteme je poguban. Gotovo su katastrofalni podaci o broju ubijenih ptica selica čije se kretanje poklapa sa pravcima na koje se postavljaju vetro parkovi. Samo o tome niko ne želi ništa da kaže, jer novac koji se ulaže, pa provizije su slatka para za svakoga ko promoviše ovaj vid (NE)ekološkog dobijanja električne energije.
(aca, 29. jul 2009 12:17)


Mislim, nemoj da se ljutite, meni se cini da ovaj na b92 zna sta prica.

Pa nisu to ventilatori nego vetrenjace. Kolika ptica ubiju godisnje? 2? 3? 5?

Ptice inace ne gledaju kuda lete i redom zavrsavaju pravo u vetrenjacama koje se vide na kilometar. Takodje im uopste ne smeta dim iz termoelektrana kroz koji prolecu.

Ali im smeta dimnjak na TE u koji ce udariti

Prokleti da su dimnjaci!

na temu ptica i vjetrogeneratora, ne vjetrenjaca, vjetranjace ne pretvaraju energiju vjetra u ele. energ.
internacionalne studije iz njemacke, danske i holandije pokazuju da su samo pojedine vrste ptica ugrozene zbog postojanja vjetro generatora.direktna prijetnja pticama kao sto je sudar sa elektricnim vodom, autom ili staklenom povrsinom puno veca nego sto je to za pticu vidljivi vjetro generator. slicna studija se radi trenutno u austriji na temu Ugrozenost ptica od vjetrogeneratora na zasticenim (misli se na ptice:) podrucijima

Znaci nema sumnje da su na ovom forumu najpametniji i najsamouvereniji momci na svetu ... izvinite sto sam na sekund posumnjao u vas. Ne citam vise nista po internetu samo ovaj forum. Vi ste ceo internet vec prevazisli izgleda, ne treba da citate nista vise, gasite ... Amen to that.

Znaci dim ubija, a vetrenjaca od x tona jok! A znate ono - niko od smrada nije umro, ono sto te ne ubije - moze samo da te ojaca, etc ... malo mi se ne slaze sa teoriju ... al ko mene sljivi ...

malo poduza vijest ali je jako bitna, inace sve zemlje balkana potpisale su u atini memorandum o potpunoj liberalizaciji trzista el. energije do 2015, pa se nadam da ce to i pogurati osnivanje ove berze

BERZA OBARA CIJENU STRUJE U SRBIJI

Nosila bi ime SERPEX i trebalo bi da ima velikog evropskog strateškog partnera, kaže Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije EPS-a za trgovinu električnom energijom. Jeftiniji uvoz i kilovat-sat na srpskom tržištu, kupovina struje ...

... preko brokera-trgovaca, berzansko trgovanje EPS-a... samo su neke pozitivne strane najavljenog stvaranja berze električne energije u Srbiji.

Ukoliko bi se ubrzalo njeno formiranje, berza u Beogradu bi mogla da postane centralno mjesto za kupoprodaju struje u jugoistočnoj Evropi, piše Politika.

Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije EPS-a za trgovinu električnom energijom, kaže da je ideja da se napravi berza koja bi prerasla nacionalne okvire i preko koje bi se realizovao najveći broj transakcija sa električnom energijom okolnih zemalja.

– Nova berza u Srbiji zvala bi se SERPEX i trebalo bi da ima evropskog strateškog partnera, jer je važno da se povežemo sa nekim ko je mnogo jači, veći i priznatiji i kome će trgovci i partneri moći da povjeruju. Na taj način bi se spriječio mogući kartel koji bi u jednoj zemlji mogao da diktira cijenu električne energije. U ovom trenutku najbliži mogući partner bila bi ujedinjena Lajpciška i Pariska berza i u tom slučaju u Beogradu bi imali njemački, francuski, slovenački i domaći kapital – naglašava Vlaisavljević.

Da bi berza električne energije mogla da počne da radi prethodno treba da bude liberalizovano domaće tržište struje, što se teško prihvata, jer bi kompanije i fabrike plaćali tržišnu cijenu struje.

– Od trenutka formiranja do početka rada berze potrebno je da prođe od 12 do 15 mjeseci. Na berzi važi pravilo da se poslije transakcije novac odmah uplaćuje, jer ako do toga ne dođe, ugled berze odmah pada. I mora da ima određeni broj ponuđača i kupaca kako bi se ostvarila dobra likvidnost– smatra Vlaisavljević.

Nikola Rajaković, državni sekretar u Ministarstvu energetike, kaže da je najava berze električne energije definitivna orijentacija od koje će najviše koristi imati EPS. On dodaje da Zakon o energetici nije smetnja uvođenju berze, ali da će se u njegovim izmjenama još eksplicitnije formulisati pravni okvir za berzansko poslovanje.

– Sigurno je da će država preko Elektromreže Srbije ostvariti kompletnu kontrolu nad radom berze. Pravila za njen rad i softverski alati neophodni za rad biće na vrijeme pripremljeni. Prednosti uvođenja berze su ne samo u definisanim i otvorenim pravilima trgovanja električnom energijom, već i u razvoju tržišnih i tehnoloških znanja povezanih sa radom specifičnog tržišta električne energije, jer je struja roba posebne vrste – ističe Rajaković, piše Politika.

Vlaisavljević smatra da bi berza električne energije dovela do boljih ekonomskih odnosa između svih dijelova elektroenergetskog sektora, naročito uspostavljanjem referentnih cijena električne energije i usluga na tržištu. On dodaje da bi država zakonom trebala da natjera kupce u Srbiji koji su već sada kvalifikovani da izađu na tržište i na njemu kupuju struju. Takvih kupaca u Rumuniji trenutno ima 250.

Berze su uspješne onoliko koliko su likvidne i to će za srpsku berzu električne energije biti ključni test uspjeha. Rumunska berza OPCOM, na primer, posljednjih godina je u velikoj ekspanziji, a ključ tog uspjeha leži u činjenici da su svi tamošnji proizvođači električne energije obavezni da dio svoje proizvodnje plasiraju na tržište preko berze. Time se stimuliše rast tržišta, a proizvođačima se omogućava da ostvaruju veće prihode.

U slučaju berze u Srbiji za sada, međutim, nema najava da će, recimo, HE „Đerdap”, HE „Bajina Bašta”, TENT „Nikola Tesla” ili bilo koji drugi proizvođač energije u okviru EPS-a imati sličnu obavezu. Jer, bez ovog uslova berza u Srbiji neće imati puno šansi za uspjeh.

Aleksandar Obradović, direktor ČEZ-a u Srbiji, kaže da ne postoji univerzalna berza električne energije u Evropi i da svaka država za sebe uređuje tržište strujom. Međutim, postoje grupe zemalja koje su regulatorno bliske, i koje su otvorile vrata slobodnoj berzanskoj trgovini.

– Kada govorimo o berzi strujom govorimo o „veleprodajnom tržištu”, tj. tržištu između raznih elektroprivreda koje između sebe trguju kao i između velikih kupaca energije. Nisam upoznat sa berzom kod koje bi obični potrošači mogli da kupuju u Evropi. Kod berze električne energije cijena se formira tržišno, ali postoje neka pravila koja standardizuju tipove ugovora kao i količine po kojima se struja trguje – kaže Obradović.

Istovremeno sa najavljenim stvaranjem pravnih, ekonomskih i informatičkih uslova za otvaranje berze, radi se istovremeno na otvaranju granica i omogućavanju da elektroenergetska preduzeća iz regiona mogu da učestvuju na tržištima više zemalja. Da bi neka kompanija mogla da prodaje električnu energiju na stranoj berzi mora da ima „ćerku“ firmu u određenoj državi. U Srbiji je licencirano više od 30 preduzeća za trgovinu električnom energijom koje su potencijalni učesnici na otvorenom tržištu električnu energije.

Tržište kao preduslov

– Ideja o stvaranju berze električne energije u Srbiji je dobra i treba je pozdraviti. Berze podrazumijevaju postojanje tržišnih uslova, a prodaja energije po tržišnim cijenama je osnovni preduslov za normalan razvoj energetike, izgradnju novih elektrana, pospješivanje energetske efikasnosti i razvoj obnovljivih izvora, kaže Nenad Savić, direktor komunikacija kompanije EFT.

Za razliku od tradicionalnih, berze električne energije rade u virtuelnom prostoru. Kao što pokazuje primjer EFT, koji svakodnevno trguje na sedam berzi, može se sjediti u Beogradu ili bilo gdje drugdje, a biti značajan učesnik na berzi u Lajpcigu, Rimu, Beču ili Bukureštu.

– Svi učesnici na ovim berzama su obavezni da prođu kroz rigoroznu proceduru licenciranja na osnovu koje se ustanovljava njihova tehnička i finansijska sposobnost da trguju na ovim platformama. Međunarodne berze električne energije su regulisane i vođene strogim pravilima, kaže Savić, piše Politika.

Vetrogenerator na Zlatiboru?
Meni se ova ideja nimalo ne svidja :ohno: Kao sto treba izbegavati nepotrebno ruzenje i unistavanje reka mnostvom mini-hidroelektrana, tako isto treba izbegavati i ruzenje lepih i potencijalnih turistickih sredina poput Zlatibora i Stare Planine vetrogeneratorima. To je meni daleko veci problem od ugrozavanja ptica...

Evo ga naš prvi vjetrogenerator na Ilinom Brdu - kod graničnog prelaza ka BiH - trebao je napajati objekte na prelazu, stanicu policije, carinarnicu i sl...ali ga je ODMA udario grom i potpuno uništio...kako sam se smijao kad sam ga prvi put uživo vidio...

http://static.panoramio.com/photos/original/16803729.jpg

Svasta:(

Svasta:(

Vala baš...

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/t44237.lt.html

Bugarska više za “Nabuko“!
03.08.2009 20:12:23

VELIKI energetski projekti u Bugarskoj, uključujući izgradnju nukelarne centrale i gasovoda „Južni tok“ i „Nabuko“, biće ponovo razmotreni, rekao je u ponedeljak Trajčo Trajkov, bugarski ministar ekonomije, energetike i turizma.
Trajkov je rekao da će nova bugarska vlada ponovo analizirati projekat EU za izgradnju gasovoda „Nabuko“ i plan
za izgradnju rusko-italijanskog „Južnog toka“, koji će prolaziti kroz Bugarsku.
On je rekao da „i dalje postoje problemi u vezi sa tehničkim i ekonomskim argumentima za „Južni tok“.
Bugarski ministar energetike je pozitivnije ocenio plan za gasovod „Nabuko“ kojim će se gas iz centralne Azije, preko Turske, prebacivati u Evropu.
- Već postoji model cene „Nabuka“, koji su odobrili regulatorna tela za energetiku EU i Turske, kao i model finansiranja - rekao je Trajkov.
On je dodao da će vlada razmotriti i plan za izgradnju nuklearne centrale u Belenu koju treba da izgrade ruski Atomstrojeksport sa francusko-nemačkim konzorcijumom „Areva-Simens“ kao podizvođačem.
- Jasno je da su za taj posao pravljeni projekti bez opšte ideje o njegovoj efikasnosti ili načinu finansiranja - rekao je on.
Predviđeno je da taj projekat, vredan četiri milijarde evra finansiraju Bugarska i nemačka grupa RVE, čije je učešće 49 odsto, što se pokazalo kao osetljivo pitanje.
Trajkov je ocenio da procedura za realizaciju projekta nije nimalo transparentna i dodao da vlada treba da utvrdi da li je Bugarskoj potrebna nuklearna centrala i da li će biti isplativa.
-Više od 400 miliona evra je potrošeno za ovaj projekat a da nisu pronađeni odgovori na ova važna pitanja - rekao je on.Vecernje novosti (http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=11&status=jedna&vest=152851&title_add=Bugarska%20vi%C5%A1e%20za%20%E2%80%9CNabuko%E2%80%9C%21&kword_add=gasovod%2C%20nabuko)

Ah ta politika! "Nabuko" je kao isplativiji, mada jos uvek nije pronadjen gas koji bi se njime transportovao. Tuzno i smesno!

Država mora da počne da razmišlja o gradnji nuklearke
Vladimir W. Litera - 03.09.2009. - 02:48 - 24Sata

Rizici postoje i uvek će postojati, ali posle Černobilja mi imamo dve nove generacije nuklearki i cela ta tehnologija je pomerena bitno unapred - kaže Rajković, koji je i redovni profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu...
Srbija odmah mora najozbiljnije da razmotri sve aspekte upotrebe nuklearne energije, kaže profesor Nikola Rajaković, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike. On za „24 sata“ tvrdi da bi najbolji put bilo okretanje obnovljivim izvorima energije, ali da bismo morali ozbiljno da prihvatimo i mogućnost izgradnje nuklerke.

http://www.24sata.co.yu/_customfiles/Image/2009/9SEPTEMBAR/03/nn.jpg

ENERGIJA - Za izgradnju nuklearne elektrane potrebno je minimum 10-15 godina. Prvo moramo da počnemo da radimo na obrazovanju kadrova jer smo tu zaostali. Moramo da pratimo napredak u toj oblasti, kao i da razmotrimo sve rizike koje jedan takav projekat nosi sa sobom - kaže Rajaković za „24 sata“.
Rajaković napominje da je Srbiji potrebna i nova državna strategija u oblasti energetike jer zalihe lignita, koji pokreće termoelektrane, nisu neiscrpne. On dodaje da je potrebno da se razmotri i menjanje zakonske regulative u toj oblasti, jer prema važećem zakonu izgradnja nuklearne elektrane u Srbiji nije dozvoljena do 2015.
- Rizici postoje i uvek će postojati, ali posle Černobilja mi imamo dve nove generacije nuklearki i cela ta tehnologija je pomerena bitno unapred - kaže Rajković, koji je i redovni profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.
Slobodan Ružić, direktor Energy Saving grupe, kaže za „24 sata“ da naše rezerve uglja mogu da traju još 40 godina i da će Srbija potom morati da se okrene drugim vidovima energije.
- Moramo da favorizujemo obnovljive izvore energije, ali je najvažnije da popravimo energetsku efikasnost, odnosno da smanjimo tempo potrošnje. Imamo više od 900 lokacija sa hidropotencijalom i bogati smo biomasom. To bi trebalo da nam je prva opcija, ali mislim da je realna mogućnost da Srbija za 20 godina koristi nuklearnu energiju - mišljenja je Ružić.
Ružić kaže da bi bilo neozbiljno odbaciti upotrebu nuklearne energije i da bi već sada trebalo da počne ozbiljna diskusija o izboru eventualne lokacije i ekološkim problemima. Prema njegovim rečima, nuklearna elektrana povlači za sobom veliki problem bezbednosti, ali s druge strane jedan kWh proizveden u njoj daleko je najjeftiniji, a emisija štetnih gasova daleko manja.

Nuklearka košta 10 milijardi evra
Sijka Pištolova iz „Enerdži obzervera“ kaže da nam nuklearna elektrana ne treba budući da imamo dovoljno izvora obnovljive energije. „Nova generacija nuklearki je sigurna, ali su troškovi izgradnje ogromni. Bugarska je, prema prvim proračunima, za elektranu Belene trebalo da izdvoji četiri milijarde evra, ali su ti troškovi narasli do 10 milijardi. Glupo bi bilo da se zadužujemo zbog nuklearke“, kaže ona.

Upozorenje iz Černobilja
Do današnjih dana dogodilo se nekoliko desetina nesreća u nuklearnim postrojenjima, a ona koja je najviše potresla svet je katastrofa u Černobilju 1986. Iako je elektrana bila smeštena 16 km izvan grada, posledice eksplozije bile su stravične: 56 ljudi poginulo je na licu mesta, 4.000 je umrlo od raka uzrokovanog radijacijom, procene su da slična sudbina očekuje još 100.000 ljudi koji su živeli u regionu, dok je 600.000 u celoj Evropi bilo izloženo radijaciji.

Najbogatiji nuklearkama
SAD 103
Francuska 59
Japan 55
Rusija 31
Južna Koreja 20
Velika Britanija 19
Kanada 18
Nemačka 17
Indija 17
Ukrajina 15


24Sata (http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=60536)

Smederevo: Zemljište za rafineriju
3. septembar 2009. | 08:42 | Izvor: Tanjug

Smederevo -- Odbornici Skupštine opštine Smederevo usvojili sinoć odluku o davanju u zakup 113 hektara zemljišta za izgradnju rafinerije za preradu nafte.

Gradonačelnik tog grada Predrag Umičević je objasnio da će u zakup biti ponuđeno 113 hektara zemljišta u Smederevu na 99 godina i naglasio da je ukupna vrednost investicije procenjena na oko 250 miliona dolara.

On je izrazio očekivanje da će ugovor o zakupu sa konzorcijumom američkih firmi "Komiko oversiz" biti potpisan do početka oktobra, a da će plan detaljne regulacije biti završen do kraja godine.

"Realizacija tog projekta značajna je za Srbiju, jer će našoj zemlji omogućiti da u toj oblasti bude lider na Balkanu, iz rafinerije će derivati biti izvoženi u zemlje u regionu, a to će poboljšati i opštu sliku Srbije za ulaganje stranih investitora, doprineće smanjenju spoljnotrgovinskog deficit zemlje i povećati punjenje budžeta od akcize," rekao je ranije Umičević.

Gradonačelnik je odbacio i primedbe pojedinih odbornika opštine Smederovo da će posle izgradnje rafinerije biti ugrožena životna sredina i naveo da je reč o vakumskoj tehnologiji, zatvorenog tipa, sa suvim postupkom, gde se sva količina otpadnog materijala izdvaja i 55 posto sirove nafte se pretvara u korisno gorivo - evrodizel, bezin, kerozin.

"Investitor se obavezao da će poštovati svih 18 zakona iz oblasti zaštite životne sredine, odnosno da će raditi u skladu sa zakonima i standardima Srbije, ali i Evropske Unije", kazao je Umičević.

B92 (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=09&dd=03&nav_id=379470)

Jos ne znam sta Rusi na ovo kazu.

samo jedna ispravka, na karti je ucrtano da bugarska ima 2 NE, pa realno ima samo 0,7 a ako cemo posteno onda samo jednu :)

samo jedna ispravka, na karti je ucrtano da bugarska ima 2 NE, pa realno ima samo 0,7 a ako cemo posteno onda samo jednu :)
Hehe 0.7! Kozloduj je valjda ugasen, u pravu si.

ugasena su 4 reaktora od 6 ukupno ali su ova dva koji rade pojedinacno duplo jaci od ovih ugasenih mada i ta 2 bi trebalo sto prije da zatvore, da ne ispadne nesto da imam protiv tu sam informaciju dobio od svog profesora termodinamike koji radi u kozloduju kad se desi neka havarija, a desava se cesto

mislim da sam negdje procitao da je kozloduj sa svojim reaktorima bio na crnoj listi agencije za nuklearnu energiju, 10 najopasnijih N-reaktora u svijetu, strasno

^^ Kozloduy NPP (http://en.wikipedia.org/wiki/Kozloduy_Nuclear_Power_Plant)

/.../ Kozloduy NPP currently manages 2 pressurized water reactors with a total output of 1920 MWe. Units 5 and 6, constructed in 1988 and 1993 respectively, are VVER-1000 reactors. /.../

Max. capacity - 4000 MW, At present ~ 2000 MW

i ta 2 bi trebalo sto prije da zatvore

quite the contrary, they have some 15 more years of "lifespan"

edit : + a bonus info. (http://www.vesti.bg/?tid=40&oid=2415111)
Т. Трайков: Водим разговори за VІІ блок в АЕЦ "Козлодуй"

В момента проучваме много сериозно възможността, икономическата целесъобразност и техническата осъществимост на концепцията за VІІ блок в АЕЦ "Козлодуй".

Това каза министърът на икономиката, енергетиката и туризма Трайчо Трайков при посещението си в атомната електроцентрала по повод 35 години от официалното й откриване.

След среща с ръководството на централата той заяви, че въпросът за VІІ блок му е бил поставен от енергетиците.

Министър Трайков посочи, че тази възможност е много привлекателна, включително и защото вече има изградена инфраструктура на площадката на атомната централа. Водим разговори на различни нива, но няма да вземем решения "на сляпо", а след обстоен анализ, допълни той.

На въпрос за бъдещето на АЕЦ "Белене" министърът отговори, че анализите продължават на правно и техническо ниво, но най-вече по отношение на финансирането. Решението трябва да се вземе до края на септември, уточни той и допълни, че са възможни два изхода. Единият е в търсенето и намирането на допълнителни инвеститори. Другият е, че "можем да установим, че в сегашната ситуация е трудно да продължим".

Позитивно сме настроени да дадем шанс на този проект толкова, доколкото са големи икономическите рискове за българите, които го плащат, каза министърът.

Той съобщи, че от ръководството на АЕЦ "Козлодуй" са поставили въпроса с вътрешната задлъжнялост между държавните предприятия от енергийния сектор на страната. Проблемът е наследен и може да доведе до дисбаланс в системата, отбеляза Трайков.

По думите на изпълнителния директор на централата Димитър Ангелов задълженията към дружеството са в размер на 122 млн. лева, по-голямата част от тях са на НЕК.

Започваме преговори за погасяване на задълженията, като се надяваме въпросът да се реши срочно, за да не бъде затруднена централата, уточни Ангелов.



+ g-translate if need (http://translate.google.be/translate_t#)

;)

^^ there's no need for that ;)

I don't see what did I say wrong, 2 reactors which are being operated up today have indeed twice the more capacity than these shutted down.

I really don't know how familiar are you with conditions at the NPP in Kozloduj but they do have big problems due to the bad quality of the nuclear fuel which could lead to a much earlier shutting both of the reactors than previously planed, in 2018 and in 2023, for the reactors V and VI respectively.

With all do respect, reading what the people who are in power in Bulgaria for the last 26 year have done with NPP in Belene I can't take serios talks about new reactor in Kozloduj, especially from the new minister of economy ;)

пращам ПОЗДРАВ :wave:

neka ugase taj kozloduj.. previše mi je blizu,a vidim i opasan

takođe,ne znam šta će nam nuklearka kada imamo dovoljno struje (+ što je u đerdapu1 počela zamena turbina)

više sam za vetrogeneratore,a kada smo već kod njih.. danas sam na lokalnoj televiziji video prilog o planu izgradnje tridesetak vetrogeneratora u okolini negotina.. u pitanju je neka portugalska firma koja trenutno ima najviše šansi od ostalih koji su dolazili

hey there ;)

I'm sorry if I'm being rude and getting along the ride uninvited. Even though, I'm pretty sure u'll get over it eventually. So, the thing is, I was just trying to be helpful and enlighten u about the details and in the same time to sum it all up as simple as possible. I would like to believe that this is one of the main purposes of this forum - sharing information & analyzing it. :)

I couldn't possibly agree more with the first part of your statement - I don't see what did I say wrong, 2 reactors which are being operated up today have indeed twice the more capacity than these shut down.

Now, about the rest. Let's just say that it would be nice, when giving a certain information, to back it up with some sort of material/source/first hand info.

Otherwise, from where I'm standing, these could all seem like:
I really don't know how familiar are you with conditions at the NPP in Kozloduj but they do have big problems due to the bad quality of the nuclear fuel which could lead to a much earlier shutting both of the reactors than previously planed, in 2018 and in 2023, for the reactors V and VI respectively. - allegation

&

With all do respect, reading what the people who are in power in Bulgaria for the last 26 year have done with NPP in Belene I can't take serioUs talks about new reactor in Kozloduj, especially from the new minister of economy - polemics

Bottom line is - I ain't saying u're wrong mate, but without any hardened facts your words are somehow hanging dizzily in the air.

cheers:cheers:

P.S. I really don't know how familiar are you with conditions at the NPP in Kozloduj Probably the same as every other "forumie" on the section. no more no less.

you're not rude, you're just defending bulgarian state enterprise which I completely understand ;) german would say typisch bulgarisch I would say typisch balkanisch

well, I've done it and wrote it like you did...without eligible sources..dont ask from someone to do something when you're not doing the same thing..this applys to tipfelers also

you said 15 years more..source..

I will give you mine but everyone can count years dont you think
30 years is a lifetime of these V and VI reactors, perhaps more but as I said, the way they treat this NPP I wouldn't give them 20 but who am I :lol
so, here is one chart (http://de.wikipedia.org/wiki/Kernkraftwerk_Kosloduj#Daten_der_Reaktorbl.C3.B6cke)concerning lifetime of reactors

but everyone should know that no discussion whatsoever has ever been held by officials alone in sofia about closing down reactors at Kosloduj NPP, although there is quite a lots of reasons for doing that. democracy and transparency did NOT enter bulgaria two years ago when bulgaria became EU member, thats for sure and bulgarians successfully succeeded in prooving that to the european officials for the last tow years, but thats more on political side..

solving a problem with fuel has never been a cushy job in NPP but in Kozloduj it reached the highest level of unsecurity, sadly but true

let see how was it on March the first 2006..

.. block 5 of the Kozloduy NPP in North Bulgaria
experienced what is arguably its largest incident to date. Out
of the 60 regulation (or control) rods* in the reactor, 22 did not
appear to be functioning. This means that in the case of an
emergency shutdown with loss of cooling water, it would not
have been possible to stop the reactor quickly, which could
have led to a meltdown.

hvala,

you're not rude, you're just defending bulgarian state enterprise which I completely understand german would say typisch bulgarisch I would say typisch balkanisch

fair enough :okay:

dont ask from someone to do something when you're not doing the same thing..this applys to tipfelers also

I was referring to my first post (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=42606002&postcount=70)

you said 15 years more..source..

2009, 2010, 2011, 2012 ,2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018, 2019, 2020, 2021, 2022, 2023 + ~

will give you mine but everyone can count years dont you think :|


30 years is a lifetime of these V and VI reactors, perhaps more but as I said, the way they treat this NPP I wouldn't give them 20 but who am I :lol

Oh well, I'm having difficulties answering that cuz it seems u have some insights I most certainly don't.

but everyone should know that no discussion whatsoever has ever been held by officials alone in sofia about closing down reactors at Kosloduj NPP, although there is quite a lots of reasons for doing that. democracy and transparency did NOT enter bulgaria two years ago when bulgaria became EU member, thats for sure and bulgarians successfully succeeded in prooving that to the european officials for the last tow years, but thats more on political side..

heh, a good one, touché :)

solving a problem with fuel has never been a cushy job in NPP but in Kozloduj it reached the highest level of unsecurity, sadly but true

let see how was it on March the first 2006..

.. block 5 of the Kozloduy NPP in North Bulgaria
experienced what is arguably its largest incident to date. Out
of the 60 regulation (or control) rods* in the reactor, 22 did not
appear to be functioning. This means that in the case of an
emergency shutdown with loss of cooling water, it would not
have been possible to stop the reactor quickly, which could
have led to a meltdown.

Hm, I'm a bit confused. What do the former and the latter have in common. Maybe I'm missing something but for one thing I'm almost sure, it ain't the fuel.

and u know, if we start counting every glitch in the system... Let's take a brief look at our french homies. They have almost constant problems with their NPPs. On the one hand, they're quite oldish, on the other one ... [french + machine = <insert a prayer>]

so it's just normal having some problem/ malfunction every now and then. There's nothing perfect in this world, well maybe except her (http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=40660126&postcount=168) but that's a different discussion.

:cheers2:

Potočare velika šansa Srbije
M. NIĆIFOROVIĆ, 03.09.2009 20:34:48


KADA je pre desetak godina, skromnom ušteđevinom i meterijalom sa otpada, počeo da gradi mini-elektranu na Radošićkoj reci podno Kopaonika, mnogi u Raški i okolini tvrdili su da inženjer elektrotehnike Radoje Radojković gradi „Skadar na Bojani“, da „uludo troši pare“, da „nikada neće proizvesti struju“ i da, „ako i proizvede neki kilovat, neće imati kome da ga proda“.
Na sreću, inženjer Radojković nije obraćao pažnju na ovakve „savete“. Ćutao je i radio, uveren da novac, snagu i znanje ulaže u pravu stvar. Za nepunu godinu dana u njegovom rodnom Radošiću nikla je centrala snage 37 kilovata koja ga je, umesto projektovanih 100.000 evra, koštala samo 20.000 evra.
- Sve sam radio sam, crtao, projektovao, betonirao, zidao... Gro opreme nabavio sam po lokalnim otpadima. Prošlo je od tada deset godina, moja centrala, hvala bogu, radi kao sat i godišnje proizvede po 120.000 kilovata električne energije koju isporučujem EPS-u. Mada je „otkupna cena“ struje niska, zadovoljan sam - kaže Radoje.
Od prošle godine inženjer Radojković je zakupac i znatno veće i moćnije hidroelektrane
na Toplici kod Kuršumlije, koja EPS-u godišnje isporučuje 1,2 miliona kilovat-časova struje. U rekonstrukciju i pokretanje centrale uložio je oko 200.000 evra. Novac je najvećim delom pozajmio kod banaka.
- Minijaturne centrale-potočare su velika, a neiskorišćena šansa Srbije. Samo na kopaoničkim i golijskim rečicama Samokovki, Jošanici, Studenici, Trnavici i drugima moglo bi da se sagradi bar desetak centrala snage od jednog do dva kiloveta, a na Ibru i do deset megavata. Neki investitori već počinju izgradnju centrala, radujem se što neću biti jedini proizvođač struje i što će biti iskorišćen bar deo potencijala kojim raspolaže ovaj kraj - dodaje Radojković i naglašava da se novac uložen u struju brzo vraća i da korist imaju i ulagači i država.
Inženjer Radojković je vrlo cenjen u Raški. Ima, kažu, „kliker“ i za mnogo drugih stvari, pa kod njega po savete ne dolaze samo Raščani već i ljudi iz drugih krajeva Srbije koji planiraju da grade mini-centrale ili da ulažu u neku drugu oblast elektroprivrede.

NEMA BRIGE ZA IBAR
VLADA Srbije sklopila je nedavno sporazum sa italijanskom firmom „Seci-energija“ o izgradnji deset „protočnih“ hidroelektrana na Ibru, od Mehovog krša do Kraljeva, od kojih bi svaka bila snage po deset megavata. Mada je reč o dobrom poslu i stranom ulaganju, u Kraljevu se podigla velika buka, jer neki tvrde da će hidroelektrane i mini-akumulacije uništiti biljni i životinjski svet u Ibru i potpuno promeniti ovu reku.
Stručnjaci tvrde da nema razloga za paniku, niti za protivljenje izgradnji hidrocentrala.

NISKE CENE
ZA kilovat-čas električne energije Radojković sada dobija 3,5 dinara, što je, kako naglašava, smešno mala i nestimulativna cena. Raduje ga nova uredba Vlade Srbije po kojoj će energija iz takozvanih obnovljivih izvora, među koje spadaju i njegove mini-elektrane, vredeti oko devet dinara po kilovat-času. To je, po Radojkoviću, realna cena koja će stimulisati mlade stručnjake da novac ulažu u vetrenjače, proizvodnju biogoriva i male hidroelektrane.

Vecernje Novosti (http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=10&status=jedna&vest=155787&title_add=Poto%C4%8Dare%20velika%20%C5%A1ansa%20Srbije&kword_add=raska%2C%20elektricna%20energija)

Biomasa kao zamena za naftu
7. septembar 2009. | 15:08 | Izvor: Beta

Novi Sad -- Ministar energetike Petar Škundrić izjavio je da bi proizvodnjom energije iz biomase Srbija mogla da zameni oko 2,7 miliona tona nafte.

On je na konferenciji "Ulaganje u bioenergiju u Srbiji" rekao da biomasa čini 60 odsto ukupnih obnovljivih izvora energije u Srbiji. Biomasa nastaje od ostataka i otpadaka iz poljoprivrede, šumarstva i drvne industrije, biljnog i životinjskog porekla (slama, kukuruzovina, piljevina, ostaci od orezivanja voća).

B92 (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=09&dd=07&nav_id=380131)


Nesto o biogasu

Na sajtu kragujevačkog vodovoda sam pronašao informaciju da se pomoću gasnih motora na sistemu za prečišćavanje otpadnih voda u Cvetojevcu godišnje proizvodi 2-3 miliona kWh(i to sa polovinom kapaciteta). Zamislite da se takvo nešto napravi u Beogradu i u drugim većim gradovima.
http://www.jkpvik-kg.com/SLIKE/cvetojevac.jpg
Postrojenje u Cvetojevcu

GRADNJA BRANE NA RZAVU KREĆE 2010.
Izvor:FoNet

Čačak -- Radovi na gradnji brane i akumulacije na Rzavu trebalo bi da počnu sledeće i okončaju se 2014. godine, kaže direktor Javnog preduzeća Rzav Ljubo Lazović.

Novac u iznosu od oko 52 miliona evra za izgradnju brane i akumulacije na Rzavu će obezbediti Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (47,5 miliona evra ili 91 odsto), grad Čačak će dati 2,4 miliona ili 4,67 odsto, a ostatak opštine Arilje, Požega, Lučani i Gornji Milanovac kao korisnici vode sa tog sistema.

Radi se o investiciji od ukupno 70 milona evra, ali Elektroprivreda Srbije, zbog nedostatka sredstava sada neće potpisati ovaj Ugovor već na kraju završetka investicije.

"Ugovor koji potpisuju resorno ministarstvo i korisnici vodosistema Rzav odnosi se samo na vodoprivredni deo koji će služiti za zaštitu od poplava, oplemenjivanje malih voda i vodosnabdevanje četiri opštine i grada Čačka", rekao je Lazović.

On je istakao i da su pripremni radovi počeli utvrđivanjem opšteg interesa za gradnju pristupnog puta, cevovoda i dalekovoda. Sledeće godine trebalo bi da se otkupi 160 hektara zemljišta, kao i da se iseli 18 porodica kako bi gradnja brane mogla da počne.

"Dakle, sledeće godine očekujemo završetak gradnje pristupnog puta i dalekovoda, da dovedemo put i struju do profila brane, a 2011. godine da počnemo sa izgradnjom tela brane", kaže on i dodaje da bi „glavni radovi trebalo da traju do sredine 20 14. godine, kada se očekuje punjenje jezera, pod uslovom da imamo dovoljno sredstava“.

Lazović je istakao i da se na ovakav Ugovor čekalo 20 godina i podseća da je sistem na Rzavu pušten 1993. godine korišćenjem vode sa privremenog vodozahvata, ograničenog kapaciteta, zbog čega je bilo problema u vodosnabdevanju zabog nedostatka padavina.

On je izjavio i da je studija opravdanosti pokazala da će sa sadašnjom potrošnjom vode i procenom porasta broja stanovnika, četiri opštine i grad Čačak izgradnjom brane na Rzavu imati vodu u naredne četiri decenije sa kapacitetom od 2.500 litara u sekundi, od čega bi Čačku pripalo 1.200 litara.

ipak će biti zapleta u priči oko prodaje nacionalnog blaga :popcorn:
Rusi tuže Crnu Goru zbog Elektroprivrede

PODGORICA, Ruska kompanija Inter Rao je najavila da će tražiti poništenje tendera za prodaju dijela državnih akcija Elektroprivrede Crne Gore (EPCG).
Oni najavljujui da će tužiti crnogorsku vladu ukoliko ne prihvati prigovor te kompanije na odbačenu ponudu dostavljenu na tenderu.
Ruska kompanija će poništenje tendera tražiti pred domaćim i međunarodnim sudovima, jer smatra da je italijanska A2A, koja je pobijedila na tenderu, “favorizovana” i da joj je dozvoljeno da postane jedan od vlasnika EPCG prije okončanja tendera.
Inter Rao zamjera Vladi što je dozvolila predstavniku italijanske kompanije da ima člana u upravi EPCG prije okončanja tendera, zatim što joj je omogućeno da kupuje akcije fondova, a tenderskoj komisiji zamjera i što je promijenila pravila o dokupu akcija do većinskog paketa tokom postupka djelimične prodaje akcija elektroenergetske kompanije.
Tužba ruske kompanije je spremna i čeka odgovor vladinog Savjeta za privatizaciju na prigovor, za koji u Vladi smatraju da je neosnovan.
Manjinski akcionari i dio javnosti u Crnoj Gori kritikovali su postupak prodaje dijela državnih akcija EPCG i izrazili sumnju da je u pitanju “krupna politička korupcija”, jer je tenderska komisija odbacila 106 evra vrijedniju ponudu drugorangiranog grčkog kozorcijuma Golden enerdži i Pablik pauer korporejšn.
Inače, Italijani su nedavno postali vlasnici 18,3 državnog kapitala u EPCG.
Odštampajte ovaj članak

EPS i Užice grade energanu na otpad
15. septembar 2009. | 12:59 | Izvor: Tanjug

Užice -- Predstavnici EPS-a i grada Užica su potpisali memorandum o izgradnji prve srpske energane za proizvodnju struje na bazi komunalnog otpada kao energenta.

Buduća energana, koja će biti i prvi objekat takve vrste u jugoistočnoj Evropi, trebalo bi da se gradi na prostoru regionalne sanitarne deponije Duboko kod Užica, koja će od naredne godine služiti za potrebe devet opština zlatiborskog i moravičkog okruga.

EPS će, prema potpisanom dokumentu, u budžetu za narednu godinu obezbediti sredstva za nabavku postrojenja za insineraciju, odnosno kontrolisano sagorevanje čvrstog komunalnog otpada, uz mogućnost nadgradnje sistema za produkciju električne energije snage oko tri megavata.

Ministar energetike Petar Škundrić je rekao da je buduća energana projekat koja je u korist grada, regiona i Srbije, jer je cilj države da u perspektivi postane značajan izvoznik električne energije. Po proceni ministra, buduća energana na bazi otpada kao energenta koštaće između 30 i 60 miliona evra, zavisno od opreme i tehnologije koja se izabere. Izgradnja bi trajala oko godinu dana sa rokom puštanja u rad 2. avgusta 2010. godine.

"EPS i grad Užice neće biti mnogo finansijski opterećeni ovom investicijom, jer postoji veliki interes za ulaganja poslovnih partnera iz Italije, Švajcarske, Nemačke i Austrije, s obzirom da se radi o objektu iz sfere obnovljivih izvora energije, rekao je Škundrić, koji je obećao da će ovaj projekat biti u obećanom roku i realizovan.

Gradonačelnik Užica Jovan Marković je obećao da će deponija Duboko, u čiju izgradnju je uloženo 12,5 miliona evra, prve tone otpada primiti u junu naredne godine. "Izgradnjom spalionice i energane, koja će otpad pretvoriti u električnu energiju, vek trajanja deponije produžiće se sa 15 na 50 godina", rekao je Marković.

B92 (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=09&dd=15&nav_id=381617)

Samo napred! Hocu ovo da vidim i u Kragujevcu sto pre.

''Đerdap 3'' - trećina EPS!
Lj. TRIFUNOVIĆ, 16.09.2009 19:18:36

KLADOVO - Izgradnja "Đerdapa 3", za koju su, kako je u Majdanpeku najavio dr Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike, zainteresovane kineske, nemačke, austrijske i norveške kompanije, od strateške je važnosti za Srbiju. Jer, po projektu, instalisana snaga ove hidroelektrane trebalo bi da iznosi čak 2.400 megavata, odnosno - 34 odsto sadašnjih kapaciteta EPS, što bi našu državu učinilo jednom od najmoćnijih energetskih sila na Balkanu.
Naime, u svetlu činjenice da će Srbiji 2012. godine već nedostajati struja, uz već dve postojeće protočne hidroelektrane "Đerdap 1" i "Đerdap 2", izgradnja reverzibilne HE "Đerdap 3" (što je investicija vredna između četiri i šest milijardi evra), postaje nasušna potreba naše zemlje. Jer, izgradnjom tog kapaciteta stekli bi se uslovi da se noćni viškovi sa ovog prostora pumpaju u akumulaciju.
Ideja o još jednoj HE na Dunavu nije nova, budući da je beogradski "Energoprojekt", još krajem 1973. godine, sačinio projekat njene izgradnje, za potrebe ondašnje SFRJ. Po tom dokumentu, "Đerdap 3" bi se nalazio nedaleko od Golupca, na lokacijama Pesača, Brodica i Željeznički potok. Optimalni odnos između
utrošene i proizvedene kvalitetne energije, neograničene količine vode za ispumpavanje i povoljni uslovi gradnje, svrstavali bi ovu elektranu u - najatraktivnije i najrentabilnije objekte te vrste u Evropi.
HE "Đerdap 3" bi godišnje proizvodio oko 7,6 milijardi kilovat-časova električne energije, i to isključivo noću, kada nema kupaca po adekvatnoj ceni, i kada je potrošnja struje mala. Ta energija bi se iskoristila i za vraćanje vode u reverzibilno jezero, pa bi se njena snaga ponovo koristila za proizvodnju struje u periodima kada je cena najprofitabilnija.
Procene kazuju da bi HE "Đerdap 3" u zlatnoj rezervi mogao imati 850 miliona kilovat-časova električne energije, pa bi naša zemlja na taj način mogla diktirati cene i dominirati na tržištu struje u regionu.

NOĆU KUPUJE, DANjU PRODAJE
Reverzibilna HE pruža sigurnost sistemu, jer proizvodi najplemenitiju energiju, i to u vreme kada je potrebna sistemu - u "pikovima" potrošnje. U slučaju da se ovakva elektrana izgradi, Srbija bi došla u poziciju da za "džabe" pokupuje evropske noćne viškove, a da se posle ta proizvedena energija iz akumulacije, proda po visokim cenama.

Vecernje novosti (http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=134&status=jedna&vest=156984&title_add=%27%27%C4%90erdap%203%27%27%20-%20tre%C4%87ina%20EPS%21&kword_add=hidroelektrana%2C%20djerdap%203)

Prosto ne mogu da poverujem da ce imati toliku snagu!? I neka pozure sa tim, vec smo mnogo zakasnili sa izgradnjom novih kapaciteta.

Naučnoistraživački centar EPS-a na Zlatiboru

(BIZNIS)

Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS) izgradiće na Zlatiboru do kraja 2010. godine svoj nastavni naučnoistraživački centar, najavio je Dragomir Marković, generalni direktor tog preduzeća.
- U realizaciju ove investicije, pored opštine Čajetina, računamo na podršku Ministarstva rudarstva i energetike, a posebno na stručnu pomoć Ministarstva nauke koje je osmislilo program izgradnje naučnoistraživačkih centara širom Srbije - rekao je direktor EPS-a.
Izgradnja novih proizvodnih kapaciteta koji su u planu EPS-a, i čija je realizacija izvesna, prema rečima Aca Markovića predsednika Upravnog odbora te firme traži veliki broj stručnih kadrova, a budući centar trebalo bi da bude snažna poluga i za rad kompletnog sistema EPS-a.
Budući nastavni i naučnoistraživački centar biće izgrađen pored trafo-stanice u ovom turističkom centru, a njegova vrednost procenjuje se na više miliona evra, rečeno je na svečanosti potpisivanja memoranduma o realizaciji ovog projekta.

Biznis (http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=39854)

Sto bre na Zlatiboru? Ko ce da im radi tamo?

Samo napred! Hocu ovo da vidim i u Kragujevcu sto pre.


Koliko se secam bilo je price o ovome,ali se nije pomerilo sa mrtve tacke... Uzice :applause: ...



Prosto ne mogu da poverujem da ce imati toliku snagu!? I neka pozure sa tim, vec smo mnogo zakasnili sa izgradnjom novih kapaciteta.


Ma ne verujem... Heeej,bre znas kolika je to snaga?! Reverzibilna :applause: ... Konacno...

Sto bre na Zlatiboru? Ko ce da im radi tamo?

Vala stvarno... :dunno: Mada hocu ja... :colgate:

У околини Приједора, дакле на осовини Омарска - Томашица - Љубија налазе се највеће залихе жељезне руде у Европи. Љубија представља стратешку тачку још од Римског царства па све од Аустроугарске и Трећег рајха. Ипак, то није спријечило Владу Републике Српске да прода читав предратни систем РЖР са све инфраструктуром и правом на експлоатисање индијској фирми Митал.

Metalogenetska oblast željezne rude "Ljubija" nalaze se u sjeverozapadnom dijelu Republike Srpske, u dolini rijeke Sane, Une i Gomjenice, između planina Kozara i Grmeč. Centar ovog basena je grad Prijedor. Rudonosno područje ima površinu od oko 1200 kvadratnih kilometara. Do sada istražene i ovjerene geološke rezerve oksidnih (limonitnih) i karbonatnih ruda iznose preko 347 miliona tona, a istraženo je svega 10% metalogenetske oblasti. Izgrađena su tri kapaciteta za eksploataciju i pripremu rude, koji se nalaze na udaljenosti 15 do 17 kilometara oko grada Prijedora

Rudarenje i kopanje željezne rude na ovom području započelo je po pisanim dokumentima još prije nove ere. Prvi rudari su bili Feničani i Iliri. U periodu preko 400 godina Rimljani su vadili i topili željeznu rudu na lokalitetu Ljubije, te kopnenim putem i rijekama: Sana, Una, Sava i Dunav transportovali gvozdene poluge na dalju preradu.

U srednjem vijeku na ovom području vađena je i topljena željezna ruda, što potvrđuju ostaci majdana i primitivnih topionica. Industrijska proizvodnja željezne rude traje na ovom području 92 godine. Proizvodnja željeznih ruda na industrijski način započela je otvaranjem Rudnika "Ljubija" kod Prijedora 1916. godine.

Rudnik „Ljubija“ otvorila je Austrougarska monarhija za svoje potrebe u toku Prvog svjetskog rata. Projekat otvaranja rudnika sadržavao je rudarske objekte, saobraćajnu i drugu infrastrukturu. Izgrađena je industrijska pruga uzanog kolosjeka od Ljubije do Prijedora dužine 19 kilometara, makadamska cesta Ljubija – Prijedorm duga 12,5 kilometara i postrojenje za pretovar rude u Prijedoru na željezničku prugu normalnog kolosjeka, koja je već postojala, a kroz Prijedor je izgrađena 1873. godine za vrijeme vladavine Turske carevine na ovim prostorima.

Godine 1967. otvoren je Rudnik „Tomašica“, a 1985. godine Rudnik „Omarska“. Sva tri rudnika su radila u sastavu zajedničkog preduzeća koje se zvalo „Rudnici željezne rude „Ljubija“ Prijedor.

Od 1916. godine do danas industrijski je proizvedeno preko 80 miliona tona ruda željeza. Maksimalna proizvodnja u Rudnicima željezne rude "Ljubija" (u sva tri rudnika) dostignuta je 1988. godine i to:
Rovna ruda 4.198.273 tona
Robna ruda 3.552.660 tona
Rakrivka jalovine 13.768. 768 tona.

Rudnici željezne rude "Ljubija" su zaustavili korištenje kapaciteta u aprilu 1992. godine zbog ratnih dejstava u Bosni i Hercegovini. Poslije završetka rata i raspada bivše Jugoslavije proizvodnja se nije mogla nastaviti zbog razbijenosti tržišta, tranzicije i nedostatka sredstava. Tek poslije 12 godina stajanja kompanija LNM ( Sada ArcelorMittal) omogućila je pokretanje proizvodnje time što je kao strateški partner zaključila ugovor sa kompanijom "Rudnici željezne rude Ljubija" o osnivanju zajedničkog novog preduzeća sa nazivom "Novi rudnici Ljubija". Ugovor je zaključen na paritetu 51: 49% u korist LNM. Zajedničko preduzeće je registrovano 12. avgusta 2004. godine. Proizvodnja je nastavljena i uspješno se odvija u Rudniku „Omarska“, dok druga dva rudnika, nisu u funkciji, iako postoje značajne količine željezne rude drugačijeg kvaliteta.

Od 19. jula 2006. godine preduzeće je imalo naziv "Mittal Rudnici Prijedor", a sada se zove „ArcelorMittal Prijedor.

Komercijalna proizvodnja i otprema koncentrata željeznih ruda iz Rudnika „Omarska“ počela je 17. decembra 2004. godine. Bila je to velika radna pobjeda ljubijskih rudara koji su sami, znatno prije predviđenog roka, remontovali svoj rudnik, oštećen zbog dugog stajanja i ratnih dejstava. Od tada proizvodnja i otprema se odvija kontinuirano. Koncentrati željeznih ruda otpremani su u protelom periodu željezarama kompanije AcelorMittal u Poljsku, Češku Republiku, Rumuniju, a povremeno i u druge države. Cilj je da se najveći dio produkcije otprema u ArcelorMittal Zenica u Bosni i Hercegovini, što ima značajne ekonomske efekte kroz smanjenje transportnih troškova prevoza rude, jer rastojanje između rudnika i željezare iznosi cca. 300 km.

^^ svaka cast na informacijama :okay:

inace u okolini prijedora se do 2014. planira uloziti najmanje 190 miliona evra u novu fabriku cementa i zaposliti najmanje 500 radnika. planirani kapacitet od 1,2 miliona kubnih metara stavice je na celo regiona kome ce samo beocinska cementara moci parirati. investitor je spanski aricam :cheers:

Dušan Mrakić: Srbijagas i E.On naredne sedmice potpisuju ugovor o gasu

Njemački E.On i Srbijagas potpisaće naredne sedmice ugovor o obezbjeđivanju 200 miliona kubnih metara gasa za Srbiju, kažu u Ministarstvu energetike.

Državni sekretar za energetiku Dušan Mrakić kazao je, na panel raspravi u Beogradu o gasu, u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji, da će taj ugovor omogućiti Srbiji da u slučaju krize u snabdjevanju gasom dnevno dobija tri miliona kubnih metara tog energenta uskladištenog u Mađarskoj. Mrakić nije naveo vrijednost ugovora i dodao da je preostalo da se usaglase još neki tehnički detalji pre potpisivanja, prenosi Beta.

Državni skeretar za energetiku najavio je i da će u narednih mjesec dana biti potpisan ugovor Srbijagasa i ruskog Gazproma o strateškom partnerstvu za završetak izgradnje podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru. Ugovor će biti sklopljen na 25 godina, istakao je Mrakić, a Srbijagas će imati zagarantovanih 49 odsto akcija u zajedničkom preduzeću, uz mogućnost da otkupi dodatne akcije, dok Gazprom neće moći da ima više od 51 odsto akcija.

Javno preduzeće Srbijagas trebalo je da potpiše ugovor za skladište Banatski dvor sa Gazpromom u julu ove godine, ali je potpisivanje u više navrata odlagano. Državni sekretar za energetiku istakao je da Srbija potpuno spremna čeka sezonu grijanja, pošto su obezbjeđenje zalihe gasa i mazuta za toplane.

:nuts::lol:

Tela glodara bio-gorivo toplane
Stanovnici Stokholma greju se "na zečeve" (http://www.blic.rs/svet.php?id=115919)
Autor: Blic online | Foto:Reuters | 16.10.2009. - 11:31

http://www.blic.rs/_customfiles/Image/slike/2009/10_oktobar/16/zanimljivosti/zecevi-x.jpg

Stanovnici Stokholma šokirani su nakon izveštaja da se zečevi koriste za proizvodnju bio-goriva, a mišljenja su podeljena. Kako je preneo BBC pisanje lokalnih novina, tela hiljade zečeva koriste se kao gorivo za toplanu u Švedskoj.

Švedska nije prirodno stanište ovih životinja, koje su u toj zemlji uglavnom potomci ljubimaca koje su ostavili njihovi vlasnici. Grad Stokholm godišnje ubije hiljade zečeva radi zaštite gradskih parkova i zelenih površina.
S obzirom na to da zečevi nemaju prirodnih neprijatelja u Stokholmu, gradska administracija je zaposlila lovce na ove životinje.
Tomi Tuvunger, jedan od lovaca, izjavio je za nemački "Špigl" da je prošle godine ubijeno oko 6.000 zečeva, a ove godine oko 3.000.
"Oni su veliki problem. Kad se ubiju, zečevi se zalede i kad ih se nakupi dovoljno dolazi dobavljač i odnosi tela", rekao je Tuvunger.
Zamrznuti zečevi se prebacuju u toplanu u Karlskogau, koja sagorevanjem njihovih tela greje domove potrošača.
Lio Virta, direktor "Konveks", dobavljača toplane, rekao je za BBC da je njegova firma razvila novi metod obrade životinjskih ostataka na osnovu fondova Evropske unije.
Prema ovoj metodi, sirovi životinjski materijal se lomi i ubacuje u bojler, gde sagoreva zajedno sa strugotinom, tresetom ili otpadom kako bi se proizveo obnovljivi izvor toplote.
"To je dobar sistem koji rešava problem životinjskih ostataka i obezbeđuje toplotu", ocenio je Virta.
Reakcije javnosti su, međutim, podeljene. Džejms Sevidž, glavni urednik gradskog lista, kaže da se stanovnici Karlskogaa, grada u kome se spaljuju zečevi, ne protive projektu, ali da u Stokholmu preovlađuje stav o zečevima kao "slatkim stvorenjima".
"To smatraju neki ljudi, posebno aktivisti za prava životinja, koji misle da ovo nije dobar način odnosa prema zečevima", dodao je Sevidž.

^^Ne verujem!!! Sigurno su prvo spalili sve pse, pa su se zecevi namnozili.

hKYmgajfaQI

Ne znam sta ih tjera da ostanu tu

http://img21.imageshack.us/img21/7453/bildschirmfoto20091024u.jpg

^^http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=38574314postcount=35

Od******avanja TE Ugljevik

S obzirom na visok sadržaj sadržaja ******a u uglju odnosno pepelu i dimnim gasovima u TE Ugljevik kao i pooštrene propise i međunarodne konvencije, gradi se sistem od******avanja dimnih gasova, navodi se u Informaciji ERS.
Na osnovu utvrđenog obima radova i urađene Studije planirano je da se sistem od******avanja završi 2014. godine do kada TE ima važeću ekološku dozvolu za rad. Ukupna vrijednost projekta u kojoj je učešće kredita JBIC-a 93.2 miliona evra, a vlastito učešće RiTE Ugljevik 24 miliona evra.
Vlada Republike Srpske i Narodna skupština su dali saglasnost za kreditno zaduženje po ovom projektu, koji će uz ostale planirane rekonstrukcije i otvaranje novog kopa omogućiti rad RiTE Ugljevik za narednih trideset godina.

Elektro Doboj

Preduzeće „Elektro Doboj“ Doboj je dobilo koncesiju za izgradnju tri male hidroelektrane:
Za MHE „Cijevnu 3“ na rijeci Bosni izrađena je Studija ekonomske opravdanosti i ekološka studiju, dobijena urbanistička saglasnost i ekološka dozvola. Obezbjeđena su povoljna kreditna sredstva Njemačke banke za obnovu i razvoj (KfW) za izgradnju ovog objekta, a takođe je iz IPA fondova obezbjeđen iznos od 5,5 miliona evra;
Za MHE Paklenica na rijeci Paklenici u toku je revizija Glavnog projekta, a potom slijedi dobijanje građevinske dozvole. Pokrenut je i postupak eksproprijacije i nabavku opreme;
Realizacija Ugovora za izgradnju MHE Šajin kamen je obustavljena jer bi objekat trebao biti lociran na dijelu rijeke Bosne koja je granica sa Federacijom.

Izgradnja novog bloka u RiTE Ugljevik sa firmom A E S

U skladu sa “Sporazumom o namjeravanom razvoju energetskog sektora u Ugljeviku” između ERS, RITE Ugljevik i «AES ELEKTRIC LIMITED», nakon zajedničkog istraživanja izrađena je “Preliminarna Studija izvodljivosti za RiTE Ugljevik“ po kojoj je predložena izgradnja novog samostalnog bloka od oko 400 MW.
Uprava ERS razmotrila Studiju, podržala ponuđenu varijantu i odobrila nastavak aktivnosti na izradi konačne Studije izvodljivosti u saradnji sa firmom AES.

Partnerstvo sa laktaškom Kalderom

kalderaObzirom da preduzeća „Elektrodistribucija Pale“ Pale nije bilo u mogućnosti da finansira izgradnju HES na rijeci Bistrici i MHE Janjina, učešće u novoosnovanom preduzeću Hidroelektrane „Bistrica“ d.o.o. Foča preneto je na preduzeće „Kaldera Company“ sa učešćem 90%, tako da je „Elektrodistribucija Pale“ postala manjinski akcionar sa 10 % učešća kapitala, navodi ERS. Za ove MHE urađen je glavni projekat, regulacioni plan, dobivena urbanistička saglasnost i u toku izrada ekološke studije, ističe ERS.

HES Gornji horizonti

U osnovnom rješenju Gornjih horizonata iz 1976.god., utemeljena je i danas aktuelna koncepcija hidroenergetskog korišćenja voda Gornjih horizonata koja predviđa izgradnju tri hidroelektrane: HE Bileća, HE Dabar i HE Nevesinje.

U toku je izrada studije „Aktuelizacija uticaja prevođenja voda Gornjih horizonata na režim površinskih i podzemnih voda“. Studija treba da bude zasnovana na rezultatima svih dosadašnjih istraživačkih aktivnosti, kroz sistematizaciju svega do sada urađenog, kao i na namjenski formiranom numeričkom simulacionom modelu svih relevantnih procesa u vezi režima površinskih i podzemnih voda koji se mogu javiti kao posljedica tehničkog rješenja HES Gornji horizonti.

Elektrokrajina

„Elektrokrajina“ Banja Luka, je na osnovu samoinicijativne ponude, dobila koncesiju za izgradnju, odnosno rekonstrukciju MHE „Delibašino Selo“ na rijeci Vrbas. U toku je provođenje aktivnosti definisanih ugovorom i izrada projektne dokumentacije.
MHE Delibašino selo spada među najstarije HE u Republici Srpskoj. Puštena je u rad 1898. godine, a nakon drugog svjetskog rata je nacionalizovana i predata na korištenje elektrodistribuciji te se od tada vodi u njenim osnovnim sredstvima.
„I pored navednog, a bez obzira što nije donijet Zakon o restituciji, u zadnjem periodu, Katolička crkva se u više navrata obraćala ovom ministarstvu i Vladi Republike Srpske zahtjevom za povrat male hidroelektrane, odnosno dodjelu koncesije za istu“, ističe rukovodstvo ERS-a.

HES Gornja Drina

Nakon odustajanja Crne Gore od izgradnje HES Buk Bijela (tzv. HE Buk Bijele visoke i HE Srbinje-Foča) Vlade Republike Srpske je odlučila da izgradi hidroelektrane na gornjem dijelu toka Drine, od sastavnica kod Šćepan polja, do entitetske granice nizvodno od grada Foča.
U toku je izbor projektanta za izradu investiciono tehničke dokumentacije „Idejni projekat i Studija ekonomske opravdanosti“ za HE Foča i HE Buk Bijela, te istraživački radovi i izrada idejnog projekta HE Sutjeska.

Projekti na Neretvi koji pripada RS

U skladu sa Zaključkom Vlade RS Elektroprivreda RS je započela analiziranje maksimalnog iskorišćenja hidropotencijala oko 40 km toka rijeke Neretve, odnosno na dijelu toka koji se nalazi u Republici Srpskoj. Međutim u cilju bržeg razvoja Opštine Kalinovik Vlada Republike Srpske je dodjelila koncesiju za izgradnju HE Ulog na lokaciji nizvodno od mjesta Ulog do entitetske granice, kompaniji EFT, a započela aktivnosti na dodjeli koncesije na rijeci Neretvi uzvodno od mjesta Ulog preduzeću „Marvel“ Istočno Sarajevo.

HE Janjski Otoci

U skladu sa zaključcima Vlade Republike Srpske, Elektroprivredu RS je izvršila sva potrebna ispitivanja i analizira maksimalno iskorišćenje hidropotencijala rijeke Janj vodeći računa o prirodnim ljepotama tog kraja i razvoju turizma.
Koncept hidroenergetskog korištenja rijeke Janj koji je usvojila Elektroprivreda ne može se smatrati konačnim sve do usvajanja Integralnog upravljanja slivom Vrbas, odnosno Studije za rijeku Vrbas čija izrada je u toku. A ovo naročito jer je nizvodno od Janjskih otoka, po Studiji koju je uradila Španska firma Hidrovat, dodjeljena koncesija za izgradnju male hidroelektrane, navodi se u informaciji ERS.

MBS Energy д.о.о
Ул. Деспота Стефана 21
Београд
20213051
312-01-80/2007-08
15.11.2007.
2 године
Хидроелектрана «Селова» процењене снаге 2,8 MW
Општина Куршумлија

MBS Energy д.о.о
Ул. Деспота Стефана 21
Београд
20213051
312-01-78/2007-08
23.07.2007.
2 године
Хидроелектрана «Бован» процењене снаге 1,7 MW
Општина Алексинац

MBS Energy д.о.о
Ул. Деспота Стефана 21
Београд
20213051
312-01-72/2007-08
03.08.2007.
2 године
Хидроелектрана «Јабуковик» процењене снаге 1,885 MW
Општина Црна Трава

MBS Energy д.о.о
Ул. Деспота Стефана 21
Београд
20213051
312-01-81/2007-08
03.08.2007.
2 године
Хидроелектрана «Петкови» процењене снаге 1,98 MW
Општина Црна Трава

MBS Energy д.о.о
Ул. Деспота Стефана 21
Београд
20213051
312-01-71/2007-08
05.09.2007.
2 године
Хидроелектрана «Рејошница» процењене снаге 4,93 MW
Општина Црна Трава

MBS Energy д.о.о
Ул. Деспота Стефана 21
Београд
20213051
312-01-77/2007-08
03.08.2007.
2 године
Хидроелектрана «Састав река» процењене снаге 1,52 MW
Општина Црна Трава

MBS Energy д.о.о
Ул. Деспота Стефана 21
Београд
20213051
312-01-76/2007-08
03.08.2007.
2 године
Хидроелектрана «Баре» процењене снаге 1,355 MW
Општина Црна Трава

Logfor Inc.
Apartado 6-3606
Поштански број 507
El Dorado, Panama
06000029
351-02-4/2006-02
23.07.2007.
2 године
Хидроелектрана «Ћелије» процењене снаге 2,8 MW
Општина Крушевац

Племен а.д., Билећка 20, Београд
20499125
312-01-00269/2009-12
23.04.2009.
2 године
Хидроелектрана „Бели камен” процењене снаге 1,5 MW
Општина Чајетина

MK-FINTEL WIND, Мекензијева 53, Београд
20392126
312-01-00472/2009-12
16.07.2009.
2 године
Ветроелектрана „La Piccolina“ процењене снаге 5 MW
Општина Вршац

Da li je ista od ovoga pocelo da se radi? Osim ovoga cuo sam pre nekoliko dana na RTS-u da je data dozvola za prvi veci vetropark u Beloj Crkvi snage oko 180 MW.

RWE napušta projekat NE Belene
30. oktobar 2009. | 09:05 | Izvor: Tanjug
http://www.b92.net/news/pics/2009/10/20353677134aea9e753d59d683993734_huge.jpg
Sofija -- Nemačka elektroenergetska kompanija RWE odlučila je da se povuče iz projekta izgradnje bugarske atomske centrale Belene, zbog problema s finansiranjem.

Predsednica bugarskog energetskog holdinga Galina Toševa kaže da je RWE uputila holdingu pismo u kome svoje povlačenje obrazlaže padom svetske ekonomije i nedefinisanim programom finansiranja projekta.

Bugarskom energetskom holdingu, koji obuhvata sve državne kompanije iz sektora energetike, pripada kontrolni paket u projektu, a kompaniji RWE 49 odsto.

Izgradnju atomske centrale Belene je prethodna vlada u Sofiji poverila ruskoj korporaciji Atomstrojeksport, uz učešće francuske kompanije Areva i nemačkog Simensa.

Nova bugarska vlada je stavila pod sumnju svrsishodnost izgradnje atomske centrale i još nekih energetskih projekata, koje je inicirala Rusija, zbog pada budžetskih prihoda pod uticajem ekonomske krize. Bugarska je odbacila ponuđenu kreditnu liniju Moskve za izgradnju centrale Belene, uz obrazloženje da ne može sebi da dozvoli uzimanje kredita u vreme recesije.

RWE je pregovarala sa tri kandidata o prodaji svog udela u projektu, ali bez uspeha, objavili su ranije bugarski zvaničnici. Premijer Bojko Borisov je, međutim, pre mesec dana izjavio da RWE i dalje planira učešće u izgradnji nuklearke i pregovara sa Sofijom o finansiranju projekta.
B92 (http://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2009&mm=10&dd=30&nav_id=389606)

Ovo mi je delovala najpribliznija tema za moje pitanje...

Vec duze vreme me interesuje kako se gradi gasovod po moru,
ne zanima me sama tehnika izgradnje
vec sam princip ucvrscivanja cevi za morsko dno i procedura oko trasiranja...

pa ako ima neko strucan ili informisan da prokomentarise malo :)

Nova termoelektrana u Kostolcu
4. decembar 2009. | 20:23 -> 08:03 | Izvor: B92

Kostolac -- Namera države je da zajednički ulaže u energetiku sa inostranim partnerima, ali i da zadrži većinski paket u EPS-u, izjavio je sinoć u Kostolcu Ivica Dačić.


Tokom posete Privrednom društvu “Termoeletrane i kopovi” Dačić i ministar energetike Petar Škundrić najavili su da bi novi površinski kop i blok termoelektrane u Drmnu kraj Kostolca trebalo da se grade novcem iz kreditnog aranžmana od 850 miliona evra, o kom se pregovara sa partnerima iz Kine.

U Kostolcu bi od naredne godine trebalo da počne realizacija projekata podizanja tehničke efikasnosti, izgradnje postrojenja za od******avanje dimnih gasova i restruktuiranje kopa “Drmno” za proizvodnju 12 miliona tona uglja godišnje, što je preduslov za izgradnju novog bloka elektrane snage između 350 i 600 megavata.

Ministar energetike Petar Škundrić kaže da se radi o ulaganjima od blizu milijardu evra.

“Početkom sledeće godine počeće najveći investicioni zahvat u elektrosistemu Srbije ovde u Kostolcu. Uradili smo sve što je bilo potrebno i stvorili uslov da pristupimo ugovaranju sredstava za ove projekte”.

Potpredsednik Vlade Ivica Dačić je rekao da je Vlada Srbije formirala radnu grupu na čijem je čelu ministar Škundrić, koja bi trebalo da pregovara o obezbeđivanju kredita za finansiranje projekata u energetskom sektoru.

“Pre svih sa kineskom zainteresovanom stranom koja bi mogla da uloži oko 850 miliona evra u revitalizaciju i izgradnju novih kapaciteta. Čini mi se da je oko 600 miliona evra predviđeno za izgradnju novog kopa i bloka. Nadam se da ti pregovori mogu da se u relativno kratkom roku završe”.

Dačić je naveo i da vlada ne želi da rasproda Elektroprivredu Srbije.

“Naše opredljenje je da zajednički ulažemo sa drugim stranim partnerima, da tražimo partnere, ali da država Srbija i dalje bude strateški u vlasništvu onoga što bi se zvalo većinski paket ili zlatne poluge u upravljanju Elektroprivredom Srbije”, kazao je Dačić.

Energetika je jedan od prioriteta Vlade jer se, kako je Dačić objasnio, svako ulaganje u ovoj oblasti brzo vraćalo kao profit za drzavu.

B92 (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=12&dd=04&nav_id=396223)


Nemam poverenja u SPS(cudo :lol:). Sto pre privatizacija proizvodnih kapaciteta, i tenderi za izgradnju novih. Dosta je vise kredita i donacija koje zavrse u privatnim dzepovima. Trebalo bi da drzava zadrzi samo energetsku mrezu.

Sta ima ministar up da izjavljuje kakva je namera drzave u vezi sa EPSom?

U tekstu pise:
Tokom posete Privrednom društvu “Termoeletrane i kopovi”

A ja citam - Termoelektrane lopovi

:lol:

ma u kostolcu su lokalni izbori i to je bila svrha posete i obecanja ovog tipa:bash:

Ne znam sta ih tjera da ostanu tu

A kako da se odsele? Kojim parama? Gde da kupe zemlju? Gde da rade?

Španci grade vetropark kod Pančeva
15. decembar 2009. | 08:21 | Izvor: Beta, Ecotopia
Beograd -- Španska kompanija „Vind alajans grup“ (Wind Alliance Group) planira da uloži oko 420 miliona evra u izgradnju vetroparka u Srbiji u naredne tri godine.


Ambasador Španije u Beogradu Injigo de Palasio Espanja je nakon potpisivanja Memoranduma o saradnji Ministarstva energetike Srbije i Španska agencija za međunarodni razvoj kazao da je u planu izgradnja vetroparka pored Pančeva, kapaciteta 350 megavata.

De Palasio Espanja je naveo da se na tom projektu radi već godinu dana i dodao da je Vind alajans grup pripremila sve planove za izgradnju vetroparka, koji će koristi eolsku energiju za proizvodnju struje.

Ambasador je u ime Španske agencije za međunarodni razvoj potpisao sa ministrom energetike Srbije Peterom Škundrićem Memorandum o saradnji za razvoj projekata za promociju i korišćenje solarne energije, u koje će biti uloženo 223 hiljada evra.

Škundrić kazao je kazao da će novac biti iskorišćen za ispitivanje potencijala korišćenja solarne energije u Srbiji, razvoj tehnologija i pilot projekat za upotrebu solarne energije.

On je naveo da solarna energija čini 14 odsto ukupnih potencijala Srbije za korišćenje izvora obnovljiva energije i dodao da bi Srbija godišnje emitovala dva miliona tona ugljen-dioksida manje ako bi 2,5 miliona domaćinstava koristilo solarnu energiju za grejanje vode.

De Palasio Espanja je kazao da je Španija prva u svetu po proizvodnji fotovoltažne energije i treća po proizvodnji energije korišćenjem vetra i dodao da su španski privrednici zainteresovani za ulaganja u tim oblastima na srpskom tržištu.

B92 (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=12&dd=15&nav_id=398357)



Vrh! 420 mil je vec nesto.:cheers:

Bugarska za širi značaj Južnog toka 12. decembar 2009. 12. decembar 2009. | 12:28
Bugarska podržava ideju da gasovod "Južni tok" poveća kapacitet i da se proglasi za projekt od evropskog značaja.


Bugarski ministar ekonomije, energetike i turizma Trajčo Trajkov kaže da će „Bugarska u konsultacijama s evropskim kolegama podržati ideju da se 'Južni tok' proglasi projektom opšteevropskog značaja".

On je potvrdio da je Bugarska dobila traženu detaljnu informaciju o ruskom predlogu da se kapacitet tog gasovoda poveća sa 31 milijarde na 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje.

Trajkov je najavio da uskoro počinju pregovori na korporativnom nivou, tokom kojih će biti precizirani svi aspekti bugarsko-ruskih odnosa koji se tiču tranzita i isporuka prirodnog gasa. Energetika predstavlja veliku oblast strateške saradnje izmedju Bugarske i Rusije, rekao je Trajkov.

Dve strane su tokom ovih razgovora razmotrile uglavnom velike energetske projekte, o kojima su sporazumi potpisani u januaru 2008. Bugarska je zainteresovana za njihovu realizaciju ako zadovolje uslove ekonomske celishodnosti, ispravnog finansiranja i zadovoljenja nacionalnih i evropskih ekoloških standarda, kazao je Trajkov.

B92 (http://www.b92.net/biz/vesti/tema.php?id=127&start=0&nav_id=397886)


Obzirom da je "Severni tok" odlozen do daljnjeg, a "Nabuko" bio problematican jos od samog pocetka, velika je verovatnoca da se ovo dogodi.


I Hrvatska u projektu Južni tok
15. decembar 2009. | 17:51 | Izvor: Beta, Tanjug
Moskva -- Ruski ministar za energetiku Sergej Šmatko kaže da Rusija i Hrvatska nameravaju da u 2010. godini potpišu sporazum kojim bi se Hrvatska priključila Južnom toku.


"Konsultacije su već održane, i mi smo se dogovorili da ih početkom 2010. godine nastavimo, kako bi napravili sporazum. Mi smo 'za', a i Hrvatska je veoma zainteresovana", rekao je Šmatko.

Pitanje hrvatskog učešća u gasovodu Južni tok je takođe bila tema razgovora hrvatskog predsednika Stjepana Mesića i ruskog premijera Vladimira Putina u Moskvi. Mesić je tom prilikom naglasio da je Hrvatska propustila priliku da i njenim teritorijom ide magistralni pravac gasovoda Južnog toka i da je pitanje daljnjih pregovora u kojoj bi se meri ona u to još mogla priključiti, ali da mu se čini da za to nema velikih izgleda.

"Mi smo tu raspravu propustili dok je bilo vreme", rekao je Mesić, podsetivši da je Putin 2007. kao tadašnji predsednik, dok se pregovaralo o trasi Južnog toka, ponudio Hrvatskoj da učestvuje u projektu, što je tadašnja vlast odbila.

"Izgledi da Hrvatska dobije priključak zavise o ruskoj dobroj volji, jer je Rusija svoje potrebe zadovoljila", rekao je Mesić koji smatra da Hrvatska u nastojanju da dobije priključak ima i prednost, a to su obezbedjeni koridori, na kojima je naftovod, pa ne mora otkupljivati zemlju.

Istovremeno, Vladimir Putin i Stjepan Mesić su razgovarali o Naftnom industrijom Srbije (NIS) koja svojim vlasništvom smatra neke nekretnine u Hrvatskoj.Ruski premijer i hrvatski predsednik su imali razgovor o spornim pitanjima koja se tiču odnosa sa imovini Naftne industrije Srbije (NIS) u Hrvatskoj, što Hrvatska osporava.

Prema Mesićevim rečima, ruska kompanija je kupila NIS i u svoj osnovni kapital ubrojila i deo vlasništva nad hrvatskim delom naftovoda, a od Hrvatske potražuje i neke pumpe, odmarališta i neke objekte. "Rekao sam da je to u sporu i da ćemo se o tome službeno izjasniti", rekao je hrvatski predsednik.

B92 (http://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2009&mm=12&dd=15&nav_id=398437)

+1

Slovaci grade skladište gasa Srbiji
15. decembar 2009. | 16:15 | Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Ministar energetike Petar Škundrić kaže da će za desetak dana početi razgovori sa slovačkim kompanijama o izgradnji novog podzemnog skladišta gasa u Srbiji.


Škundrić je kazao da će kroz zajedničke studijske analize biti određeno mesto i kapacitet novog skladišta gasa i dodao bi moglo da bude izgrađeno u iscrpljenim nalazištima gasa, od kojih je najveći broj u Vojvodini.

"Investitor i nosilac projekta biće slovačka kompanija, a skladište gasa će biti u potpunom vlasništvu Srbije, odnosno Srbijagasa", kazao je on i dodao da će realizacija projekta početi tokom sledeće godine, a trajaće i u 2011. godini.

Ministar je ocenio da je interes Slovačke da bude investitor u izgradnji skladišta gasa u Srbije upošljavanje kompanija i što je to prvi organizovani korak u saradnji dve država u oblasti energetike. "Moguće je da će biti realizovani i neki kapitalniji projekti u budućnosti", kazao je ministar energetike Srbije Petar Škundrić.

U Srbiji trenutno postoji podzemno skaladište gasa u Banatskom Dvoru, čiji će kapacitet nakon završetka biti oko 800 miliona kubnih metara gasa, a ruska kompanija Gaspromnjeft biće vlasnik 51 odsto kapitala tog skladišta na osnovu ugovora o investicijama završetak izgradnje sa Srbijagasom....

B92 (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=12&dd=15&nav_id=398488)

+1

Pokretanje rasprave o nuklearkama
15. decembar 2009. | 15:30 | Izvor: Beta
Beograd -- Ministarstvo energetike predložiće da se otvori javna i stručna rasprava o korišćenju nuklearne energije u energetici u Srbiji.
"Od donošenja odluke o izgradnji nuklearne centrale do realizacije projekta minimalno je potrebno od 12 do 15 godina. Srpska javnost može da bude mirna što se tiče izgradnje nuklearanih centrala u narednih 20 godina", izjavio je danas ministar energetike Petar Škundrić.

Škundrić je ponovio da je u Srbiji na snazi moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana i da Ministarstvo energetike do sada nije radilo na planiranju, projektovanju ili izgradnji nuklearke.

Ambasador Rusije Aleksandar Konuzin kazao je 30. novembra u Novom Sadu da Rusija nudi Srbiji mogućnost izgradnje nuklearne elektrane.

B92 (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=12&dd=15&nav_id=398474)

U Prahovu se vec bune :

Najava iz ministarstva brine meštane Prahova
Zagađenje veliko i bez gradnje nuklearke
Autor: Smiljka Jurasović | 14.12.2009. - 05:00


Negotin - Negotinski ekolozi, meštani Prahova, ali i čelni ljudi lokalnih odbora stranaka usprotivili su se mogućnosti da Prahovo bude jedna od mogućih lokacija za gradnju nuklearne elektrane. Iako je Srbija daleko čak i od plana da nuklearka bude građena, izjava Milana Budimira, portparola Ministarstva energetike data NIN-u da bi „Prahovo kod Negotina mogla biti lokacija za izgradnju regionalne nuklearke”, uznemirila je meštane Negotinske krajine.

Budimir je NIN-u izjavio da „Srbija ne može sama da gradi nuklearku, ali ne treba isključiti mogućnost regionalne nuklearne elektrane snage oko 2.400 megavata, čija bi vrednost bila oko dve milijarde evra. Takvoj nuklearki bila bi potrebna hidroelektrana koja bi ’peglala’ vršno opterećenje. Izgradnja ’Đerdapa 3’ bi mogla da bude deo tog velikog projekta”.
- Pored hemijskih deponija IHP „Prahovo”, dva miliona tona piritne izgoretine i 11 miliona tona fosfogipsa koje već decenijama nagrizaju nekada plodnu negotinsku niziju, nuklearke „Kozloduj” u Bugarskoj i fabrike teške vode u Rumuniji, ovaj kraj ne može podneti nijednog dodatnog zagađivača, a pogotovu ne nuklearnu elektranu. Čemu onda ulaganja u čuveno Krajinsko vinogorje, Rajačke pimnice kome, u slučaju izgradnje nuklearke, da objasnimo da su Vratnjanske kapije geomorfološki spomenik netaknute prirode sa preko 400 biljnih vrsta koji treba čuvati za buduće generacije. Ovaj kraj već decenijama i bez nuklearke pustoše bela kuga i migracije u veće centre. Šta će tek biti sa nuklearkom - kaže Danilo Petrović, profesor biologije i predsednik Ekološkog društva „Badem”. On podseća da je 2003. ovdašnja ekološka javnost sprečila izgradnju regionalne deponije za odlaganje medicinskog otpada, takođe planiranu na području Prahova.
- Zatražićemo zvanično tumačenje ove izjave Milana Budimira, a ukoliko bude potrebno, pokrenućemo široku akciju da sprečimo izgradnju nuklearke na našem području - odlučan je Petrović.
Meštani Prahova, suočeni sa velikim ekološkim problemima, započeli su nedavno sa formiranjem svog ekološkog društva.
- Kome je u interesu da pored ovoliko zagađivača Prahovljane osudi na još jednog. Pa negotinska nizija je zbog zagađenja iz IHP „Prahovo” i obližnje nuklearke u Bugarskoj, već poznata kao dolina smrti. Izgradnja nuklearke bila bi pogubna za Prahovo i za ovaj kraj i mi sigurno nećemo sedeti skrštenih ruku i čekati da nas i to zlo snađe. Pre šest godina sprečili smo da se u krugu IHP „Prahovo” izgradi deponija na kojoj bi se odlagao medicinski otpad iz cele Evrope, pa ćemo to učiniti i ovog puta. Kako inače možemo očekivati da mladi ostanu u Krajini ili da nam se sa privremenog rada u inostranstvu vrati 15.000 Krajinaca - kaže Prahovljanin Vlasta Abrašević, jedan od inicijatora osnivanja ekološkog društva u ovom selu.
Krajinski ekolozi kao zamenu za izgradnju nuklearke u Prahovu predlažu ulaganja u obnovljive izvore energije.
- Ovaj kraj ima izuzetne prirodne potencijale za izgradnju mini hidroelektrana i vetrogeneratora. Time ćemo zadužiti buduće generacije i ostaviti im obavezu da čuvaju životnu sredinu i rodni kraj - kaže Danilo Petrović.

Šta lokalni političari misle o gradnji nuklearke u Prahovu

Radomir Milosavljević
Član Privremenog organa opštine Negotin (DS)
Lično sam protiv zato što bi ugrozila i zagadila plodnu negotinsku ravnicu i krajinsko vinogorje kao glavne razvojne adute ovog kraja. S obzirom na to da nismo bili upoznati sa ovom idejom, u okviru stranke o tome nismo ni diskutovali.
Slobodan Vidanović
Srpska napredna stranka
Ne verujem da je to ozbiljna ideja zato što nema ekonomskog opravdanja da se gradi baš u ovom kraju. Sa druge strane, sa razvojem tehnologije nuklearke su sada mnogo bezbednije.
Milivoje Dobrosavljević
Vlaška demokratska stranka
Protivimo se zato što smatramo da meštani Prahova i okoline već osećaju posledice višedecenijskog zagađenja. Takođe, izgradnja nuklearki se ne uklapa u naša opredeljenja po pitanju zaštite životne sredine.
Milan Uruković
SPS
Nemamo nikakvu informaciju o tome da postoji ozbiljna ideja o izgradnji nuklearne elektrane u Prahovu. Svoj stav ćemo dati nakon što ovu informaciju proverimo i razmotrimo na odboru.
Vladimir Đuričić
Živim za Krajinu, živim za Negotin
Po našim merilima, i „Kozloduj” u Bugarskoj je previše blizu Krajini. U programska opredeljenja pokreta apsolutno se ne uklapa izgradnja nuklearnih elektrana i tu mogućnost nikada nećemo dozvoliti.
Tihomir Milovanović
G17 plus
Niko normalan ne bi dozvolio izgradnju nuklearke u Prahovu. Apsolutno smo protiv zato što bi to bilo protiv svih naših stavova koji zaštitu životne sredine stavljaju u prvi plan kao prioritet.


Neka se oni izbore sa aktuelnim zagadjivacima, lako ce sa NE.

NE koliko cuh moze pasti u sledecem investicionom ciklusu znaci da pocne da se gradi 2015te ili 2017te godine zavisno od toga sto odluce.Tako bar rece moj profan...

Vetrenjače budućnost Srbije (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=12&dd=17&nav_id=398832)
17. decembar 2009. | 10:42 | Izvor: Danas
Beograd -- Ministarstvo energetike izdalo je ove godine šest dozvola za izgradnju elektrana na vetar. Trenutno je u proceduri 30 dozvola za izgradnju malih hidroelektrana.

http://www.b92.net/news/pics/2009/12/2686324044b29ffc68e7b1370972831_huge.jpg

Nakon što je vlada donela Uredbu o podsticajima za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, povećano je interesovanje investitora za ulaganje u taj sektor.

"Najveći interes postoji za ulaganje u male hidroelektrane i izgradnju elektrana koje koriste energiju vetra, a raste i interes za ulaganje u postrojenja koja koriste biomasu" , kaže Dejan Stojadinović, pomoćnik ministra rudarstva i energetike za obnovljive izvore energije.

Stojadinović ističe da je usvajanjem paketa podzakonskih akata zaokružena zakonska regulativa za tu oblast odnosno da ne postoje zakonske prepreke za investiranje.

"U narednom periodu planiramo da preispitamo procedure kako bi maksimalno skratili i pojednostavili njihovu primenu i time dodatno podstakli investiranje u oblast OIE. Pored toga, predstoji i rad na usvajanju tehničkih standarda za korišćenje opreme za eksploataciju obnovljivih izvora energije. Cilj nam je da se do kraja 2012. godine poveća proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora za 7,4 odsto, odnosno sa 9,9 gigavat-časova u 2007. na 10,7 GWh u 2012. godini. Ispunjenjem zacrtanog cilja bi se, uz ulaganja od oko 200 miliona evra, obezbedila „zelena električna energija“ za oko 180.000 domaćinstava sa prosečnom mesečnom potrošnjom od 350 kilovat-sati", kaže Stojadinović.

Bivši vršilac dužnosti ministra rudarstva i energetike Slobodan Ružić kaže da bi država trebalo da insistira da nadležne institucije ne odugovlače sa izdavanjem potrebnih dozvola.

"Administrativna procedura treba da bude što jednostavnija, a država da kontroliše da li se poštuju zakonski propisani rokovi za dobijanje dozvola. Naročito treba voditi računa da li nadležna javna preduzeća daju dozvole i saglasnosti na vreme kako ne bi bilo kočenja investicija, a takvih slučajeva je dosad svakako bilo", smatra naš sagovornik.

Velika zainteresovanost za obnovljive izvore, ali se poslovi obavljaju netransparentno

http://www.b92.net/news/pics/2009/12/16998434784b29ffc6a96ad617985860_huge.jpg

Zorana Mihajlović - Milanović, bivši savetnik za energetiku u Vladi Srbije, naglašava da je „na papiru“ sve regulisano u oblasti ulaganja u obnovljive izvore energije, ali da je u praksi sasvim drugačija situacija.

"Tačno je da postoji veliko interesovanje investitora za izgradnju OIE u Srbiji, međutim problem je u tome što se ti poslovi u ovom trenutku dobijaju na netransparentan način. Primer za to je energetski sporazum koji je Srbija potpisala sa Italijom na osnovu koga je ta zemlja direktnom pogodbom dobila pravo da gradi hidorelektrane. Na taj način se eliminiše konkurencija što nikako nije dobro. Umesto toga trebalo bi, kao što je to slučaj u drugim zemljama, davati koncesije koje bi podrazumevale da se za pravo izgradnje OIE u Srbiji nadmeće više investitora, a da posao dobije onaj koji zaista da najbolju ponudu", zaključuje naša sagovornica.

Kragujevac planira korišćenje deponijskog gasa za struju
05. januar 2010. | 19:32

Na deponiji u Jovanovcu kod Kragujevca do 2012. treba da bude izgrađeno postrojenje za korisćenje deponijskog gasa za proizvodnju struje, rečeno u Javnom komunalnom preduzeću Čistoća.

Direktor Čistoće Dragoljub Grujović rekao je da bi, prema stručnim procenama u tom preduzeću, na deponiji moglo da bude izgrađeno postrojenje snage oko dva megavata, čime bi se u narednih sedam godina strujom snabdevalo oko 3.600 domaćinstava, koja mesečno troše 350 kilovata. Istovremeno, toplotnom energijom bi se snabdevalo oko 600 kuća.

Prema rečima Grujovića, u toku je prva faza realizacije projekta za sakupljanja i korišćenja deponijskog gasa, koji bi u slučaju realizacije, bio prvi takav u Srbiji.

Vrednost izrade projektne dokumentacije je oko 100.000 evra i treba da bude završena do proleća, posle čega treba da je verifikuje i Evopska komisija.

"Prema našim merenjima, u delu deponije na dubini od 14 metara koncentracija metana je bila 60 do 67 odsto, a smatra se da je deponija bogata gasom ako ga ima više od 30 odsto", rekao je Grujović.

Na deponiji u Jovanovcu svakodnevno se stvara gas zbog truljenja i raspadanja organskih materija. "Zbog toga što deponija nije sanitarna, on ne odlazi kontrolisano u rezervoare, nego u atmosferu", rekao je Grujović.

BETA (http://www.emportal.rs/vesti/srbija/109626.html)

Veća energetska sigurnost

Niš – Dimitrovgrad – Sofija (Dupnica) predstavlja alternativni pravac snabdevanja gasom, čime bi se stvorili uslovi za gasifikaciju istočne i južne Srbije.
Sastanak predstavnika „Srbijagasa”, „Bulgartransgasa”, Energetske zajednice i Evropske komisije zakazan za 27. januar u Beču pouzdan je signal da Evropa ozbiljno vidi srpsku gasnu kompaniju kao partnera u regionalnim poslovima povezivanja gasnih sistema na relaciji Niš –Dimitrovgrad – Sofija.

„Srbijagas” će, kako potvrđuje generalni direktor Dušan Bajatović, biti nosilac realizacije projekta izgradnje gasovoda Srbija–Bugarska u delu koji prolaze preko naše teritorije. Ovom interkonekcijom obezbeđuje se energetska sigurnost ne samo naše zemlje već i regiona, pa i same Evropske unije.

Iako je Vlada Srbije poverila posao gasifikacije južne Srbije „Jugorosgasu”, ćerka firmi „Gasproma”, u „Srbijagasu” podsećaju da je ovo srpsko preduzeće jedino licencirano od strane Agencije za energetiku da upravlja svim gasovodima za transport preko teritorije naše zemlje.

Niš – Dimitrovgrad – Sofija (Dupnica) predstavlja alternativni pravac snabdevanja gasa, čime bi se stvorili uslovi za gasifikaciju istočne i južne Srbije i to tako što bi na taj cevovod trebalo da se priključi oko 200.000 novih domaćinstava. To je istovremeno i preduslov za povezivanje i snabdevanje gasom Makedonije i Kosova.

Iako je ceo projekat bio zamišljen tako da se pravac Dupnica – Niš koristi samo za tranzit ruskog gasa, budući da je Dupnica na tranzitnom gasovodu čiji je kapacitet rezervisao „Gasprom”, sada se ozbiljno razmatra mogućnost povezivanja na bugarsku gasovodnu mrežu Sofija – Niš. Predviđeno je da gasovod bude dvosmerni, obezbeđujući pristup skladištima gasa i u Srbiji i Bugarskoj. Pravac toka jug–sever bi omogućio dovod gasa iz Turske, Grčke i Alžira do Srbije i dalje prema Makedoniji i BiH. Dok bi istovremeno pravac sever–jug omogućio Bugarskoj pristup severnim i zapadnim gasovodnim sistemima preko Mađarske i Srbije.

Upitan kada je realno očekivati da se smanji zavisnost Srbije od uvoza ruskog gasa i kada bi gasovodom koji će ići od grčke luke Aleksandrupolis do srpske granice mogao da poteče gas nekog drugog snabdevača, Bajatović kaže da je to na dugom štapu i da pre 2020. godine o tome ne treba ni razmišljati.

Evropska komisija trebalo bi da razmotri mogućnosti finansiranja srpskog dela projekta, dok bi „Bulgartransgas” i „Srbijagas” trebalo da oforme radnu grupu koja će biti zadužena za izradu studije izvodljivosti koja treba da bude završena do maja 2010. godine.

Ceo projekat mora biti operativan najkasnije početkom 2015. godine.

U „Srbijagasu” ističu da je za realizaciju posla potrebna politička i finansijska podrška EU. A da bi projekt mogao da koristi pomoć evropskih fondova, mora biti završen do početka 2015, što znači da radovi na izgradnji treba da počnu najkasnije do sredine 2013. godine.

Izgradnja bi mogla biti ugovorena do sredine 2011, kako bi već u drugom kvartalu 2012. gradnja startovala. U najboljem slučaju, projekat može biti završen do sredine 2013, ali samo pod uslovom da se dnevno grade dva kilometra gasovoda.

Bajatović ističe da je za Srbiju prioritet da ima više različitih pravaca snabdevanja gasom, te ukoliko bi počela i gradnja gasovoda „Nabuko” naša zemlja bila bi spremna da se jednim krakom priključi i tom cevovodu.

Jasna Petrović
[objavljeno: 08/01/2010]
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Veca-energetska-sigurnost.lt.html

KRAGUJEVČANI GRADE MINICENTRALE
08-01-2010
RTK
Preduzeće WW Energy iz Kragujevca saopštilo je danas da bi krajem marta moglo da počne izgradnju dve male hidrocentrale na reci Bistrici u opštini Nova Varoš, ako uskoro dobije lokacijsku dozvolu.

"Hidroelektrane Crkvina i Rečica, čije su lokacije određene Katastrom malih hidrolektrana Srbije, proizvodiće godišnje oko 14 miliona kilovata električne energije, što zadovoljava prosečnu potrošnju oko 2.500 domaćinstava", rekao je novinarima predstavnik kompanije WW Energy Bojan Milovanović.

Prema procenama izgradnja te dve mini elektrane koštala bi oko četiri miliona evra.

Milovanović je kazao da bi radovi na izgradnji tih hidrocentrala trajali oko šest meseci i ako se ceo posao bude odvijao planiranom dinamikom, već krajem novembra ove godine krenuli bi prvi kilovati struje proizvedene u njima.

Mini elektrane na Bistrici, a u Katastru malih hidroelektrana su još četiri potencijalne lokacije, zanimljive su investitorima jer bi elektrane izgrađene na njima bile isplative u roku od 12 godina, što je u skladu sa pravilima u toj oblasti.

Reka Bistrica se spušta sa 1.625 metara nadomorske visine na Zlataru, a najniža kota je na 440 metara, na mestu gde se uliva u Lim.

www.rtk.co.rs

Projekat iskorišćenja deponijskog gasa gotov do proleća

U toku je izrada projektne dokumentacije za izgradnju postrojenja za humanu eksploataciju gasa nataloženog na kragujevačkoj deponiji u Jovanovcu. Projekat, koji košta oko 100.000 evra, treba da bude završen do proleća.

Da podsetimo, kao što smo ranije pisali, zamisao je da se metan, koji je oslobođen raspadom otpada na deponiji, iskoristi za proizvodnju električne energije i grejanje domaćinstava. Nedavna merenja koja su obavili stručnjaci, pokazala su da je na dubini od 14 metara u zemlji ispod deponije koncentracija gasa više od 60 odsto, što kragujevačko smetlište svrstava u deponije veoma bogate gasom. Sakupljanjem i iskorišćavanjem tih zaliha metana mogli bi da se proizvode struja i grejanje za više od 3.000 domaćinstava u Kragujevcu. Ceo projekat postrojenja za eksploataciju gasa, koje bi, prema planu, trebalo da bude izgrađeno do 2012. godine, koštao bi oko 15 miliona evra, a za finansiranje su zainteresovane italijanske firme. Jedna od njih - Grupo „Đefeno“, već izrađuje projektnu dokumentaciju.
Da bi se investicija isplatila, potrebno je da izgrađena mini elektrana radi najmanje sedam godina.

www.kragujevac.co.rs



'Ajd pobegni od Italijana...

^^Nisi procitao Nikolin post iznad?:) Ja zato jutros nisam ni hteo da kacim...

^^Nisi procitao Nikolin post iznad?:) Ja zato jutros nisam ni hteo da kacim...

A jesi procitao ti pa da vidis u cemu se sve razlikuju? ;)

A jesi procitao ti pa da vidis u cemu se sve razlikuju? ;)

Dobro, vidim da se gore ne pominju Italijani...:D

Gorivo od danas skuplje za 3,14 dinara po litru (http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/174565/Gorivo-od-danas-skuplje-za-314-dinara-po-litru-)

Gorivo u Srbiji od danas je skuplje u proseku za 3,12 odsto ili za 3,14 dinara po litru.

http://www.blic.rs/data/images/2010-01-30/8960_gorivo-alo_f.jpg?ver=1264850741

http://img12.imageshack.us/img12/2064/v159803p0.jpg

Kinezi obnavljaju Kostolac

Predstavnici EPS-a, Termoelektrane i kopa Kostolac i kineske kompanije CMEC potpisali su predugovor vredan 1,2 milijarde dolara o obnovi i dogradnji termoelektrane Kostolac.

Ugovor o kreditiranju tog posla trebalo bi da bude potpisan u narednih nekoliko meseci, dok bi ugovori o izvođenju radova bili potpisivani po fazama", rekao je srpski ministar energetike Petar Škundrić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

On je dodao će radovi početi ove godine, a planirano je da se završe do kraja 2015. godine.

Saradnja Kine i Srbije u obnovi termolektrane Kostolac, kako je podsetio Škundrić, deo je međudržavnog sporazuma, potpisanog u avgustu prošle gidine u Pekingu, tokom posete najviše državne delegacije Srbije.

Paket projekat o obnovi i dogradnji kapaciteta kostolačke termoelektrane predviđa revitalizaciju dva postojeća bloka B1 i B2 od po 350 megavata (MW), "od******avanje" ta dva bloka i povećanje kapaciteta površinskog kopa DRMNO na 12 miliona tona godišnje sa izgradnjom novog bloka B3.

Škundrić je naveo da će se projekat finansirati kreditom kineske Eksim (Exim) banke u iznosu od 85 odsto, što je 1,06 milijardi dolara. Godišnja fiksna kamata na tu pozajmicu biće tri odsto, a otplaćivaće se 15 godina, sa grejs periodom od pet godina.
Preostalih 15 odsto potrebnih sredstava obezbediće EPS i termoelektrana Kostolac.

To će, kako je istakao Škundrić, biti najveća investicija u energetici Srbije, koja će omogućiti da se proizvodni kapaciteti termoelektrane Kostolac povećaju najmanje za 450 megavata.

Glavni izvođač radova biće kompanija CMEC, a predviđeno je da domaće kompanije obave najmanje 40 odsto planiranih poslova.

Ambasador Kine u Srbiji Vej (Wei) Jinghua je rekao da će realizacija projekta obnove termoelektrane Kostolac biti prekretnica u odnosima Kine i Srbije i da postoji veliki potencijal za saradnju dve zemlje u oblasti energetike.

Direktor preduzeća Termoelektrane i kopovi Kostolac Dragomir Marković je naglasio da će novi proizvodni kapaciteti termolektrane oplatiti kredit za tu investiciju.

CMEC iz Pekinga je najveća kineska kompanija iz oblasti proizvodnje elektoenergetske opreme i inžinjeringa, a trenutno ima ugovorene poslove u inostranstvu u vrednosti 9,5 milijardi dolara.

Kina je druga u svetu po snazi energetskog kapaciteta koji iznosi 850.000 megavata.

izvor: www.mondo.rs

^^Super u ovoj drzavi vise ne postoje tenderi. Jedini razlog zbog koga se EPS ne privatizuje, jeste da bi SPS-ovci i slicni(a ima ih podosta) mogli da drpaju.

Evo jednog dobrog zapazanja:


Osvrt na visinu cene električne energije u Srbiji
Ivan Nikolić | 06. 02. 2010. - 05:00h

Vlada Republike Srbije je krajem januara dala saglasnost na zahtev Elektroprivrede Srbije za poskupljenje struje od 1. marta u proseku za 10 odsto. Struja će za privredu biti skuplja za devet odsto, a za domaćinstva za 11 odsto što znači da će se za svaki potrošeni kWh plaćati više 59 para.

Korekcija cene će imati direktan efekat na rast potrošačkih cena u martu od oko 0,7 procentnih poena. To je za standard stanovništva loša vest. Uprkos tome, saopštenje me je na neki način obradovalo jer konačno razrešava misteriju kolika je trenutna cena kWh električne energije u Srbiji.
Problem je generisalo resorno ministarstvo i zvaničnici Elektroprivrede Srbije kojima je, godinama unazad, glavni argument za podizanje cene struje uvek konstatacija da je ona u Srbiji približno 4,5 evro centi, što je mnogo niže ne samo u odnosu na prosek EU, a pogotovo susedne zemlje. Tako je bilo i u leto 2008. (kada je struja poslednji put poskupela za 8,9 odsto), lane, a isti argument je potegnut i ovom prilikom.
S obzirom na to da je dinar u ovom periodu oslabio prema evru nominalno za više od 27 odsto, a da se cena kWh od 1. avgusta 2008. do danas nije menjala, nešto očito ne štima.
Sada zato znamo za je cena struje u avgustu 2008. u Srbiji za domaćinstva iznosila oko sedam evro centi, a za privredu čak 7,7 evro centi, što je primera radi bilo više od mnogih evropskih zemalja. U Estoniji su preduzeća tada plaćala struju 6,01 evro cent, Francuskoj 6,15, Bugarskoj 6,49, Finskoj 6,74 evro centi i drugo (za detalje pogledati sajt evropske agencije za statistiku - EUROSTAT).
Međutim, dobar cenovni paritet koji je uspostavljen Elektroprivredi Srbije očigledno ni tada nije bio od pomoći budući da je 2008. završio sa gubitkom od čak 2,4 milijarde dinara, odnosno kumuliranim gubitkom od 19,4 milijarde dinara. Gubitke u 2008. su zabeležili i "Elektrosrbija" i "Elektrovojvodina", i to 2,4 milijarde dinara, i 689,6 miliona dinara, respektivno.
Prethodni podaci jasno pokazuju da cena elek*trične energije nije ključni faktor poslovno-finansijske uspešnosti Elektroprivrede Srbije.
Prema saopštenju ministra energetike građani i privreda duguju Elektroprivredi Srbije više od milijardu evra za utrošenu struju, pri čemu je u poslednjih osam godina Elektroprivreda Srbije platila približno 220 miliona evra poreza na nenaplaćena potraživanja. Ako se ovome dodaju i visoki gubici energije u distribuciji (oko 15 odsto) onda se može zaključiti samo to da nema te cene električne energije koja u takvim okolnostima može obezbediti potrebna sredstva za započinjanje investicija za rastuću potrošnju električne energije u narednom periodu.
S druge strane, pak, sve su prilike da je Elektroprivreda Srbije značajan generator nelikvidnosti zbog kašnjenja u ispunjavanju svojih obaveza prema dobavljačima. Ukoliko se tolerisanjem neplaćanja kupuje socijalni mir, onda su žrtve i cena ovakve strategije očigledne: žrtve su privreda i građani koji redovno izmiruju svoje obaveze, a cena su rastuća nelikvidnost i rast cena električne energije.
Socijalna komponenta koju cena električne energije ima, jasno je, ne može biti zapostavljena i zaboravljena. Ukupnu sliku o socijalnoj težini same cene električne energije, međutim, zamagljuje činjenica da veliki broj potrošača, i domaćinstava i privrednih subjekata, podrazumeva (što bez okolišanja i praktikuje) da se potrošena struja ne mora uredno plaćati. Dimenzija je pomenutih milijardu evra potraživanja Elektroprivrede Srbije od korisnika za potrošenu a neplaćenu električnu energiju. Nije, na primer, tako sa drugim energentima koji se koriste pre svega za grejanje, poput ogrevnog drveta ili uglja, koji se u pravilu moraju plaćati pre korišćenja. Naravno, pored same cene električne energije, socijalnu komponentu dodatno a značajno oblikuju tarifni sistem i efikasnost korišćenja električne energije Svakako, ukupna ovakva situacija nije održiva, pogotovu ne na dugi rok, jer nas to neminovno vodi bilo ka nestašici električne energije odnosno problemima u snabdevanju ili ka još drastičnijim zahtevima za povećanje cena.


Ivan Nikolić,
ekonomista istraživač

BLIC (http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/175438/Osvrt-na-visinu-cene-elektricne-energije-u-Srbiji)

^^Super u ovoj drzavi vise ne postoje tenderi. Jedini razlog zbog koga se EPS ne privatizuje, jeste da bi SPS-ovci i slicni(a ima ih podosta) mogli da drpaju.
Pretpostavljam da tender ne raspisuju zbog ove "sitnice":

Škundrić je naveo da će se projekat finansirati kreditom kineske Eksim (Exim) banke u iznosu od 85 odsto, što je 1,06 milijardi dolara. Godišnja fiksna kamata na tu pozajmicu biće tri odsto, a otplaćivaće se 15 godina, sa grejs periodom od pet godina.

Podsecanja radi, kredit EBRD za Gazelu od 33 miliona evra, zbog kojeg se toliko mucimo evo vec pune dve godine, ima godisnju kamatu od 5% + izdaci za raseljavanje Roma po "evropskim" standardima. Pravo je kreditora da odlucuje o izvodjacu, to isto i EBRD radi ali na uvijeni nacin tako sto postavljaju uslove koji unapred eliminisu sve domace ponudjace i koji daju prednost firmama iz EU...

^^
Neka te iste uslove ponude na tenderu. Ili mozda nisu spremni za konkurenciju.

Crna Gora i Italija grade podvodni kabl (http://www.nezavisne.com/ekonomija/vijesti/52653/Crna-Gora-i-Italija-grade-podvodni-kabl.html)
Datum: 03.02.2010 20:19
Autor: Agencije

PODGORICA - Crnogorski premijer Milo Đukanović i njegov italijanski kolega Silvio Berluskoni, zajedno s ministrima dvije vlade, trebalo bi da 6. februara u Rimu najave početak gradnje podvodnog kabla na relaciji Tivat - Peskara, vrijednog 720 miliona evra.

Za taj projekat u crnogorskoj vladi tvrde da je posao decenije, čime bi Crna Gora postala značajno evropsko energetsko čvorište i sjedište prošle godine najavljene aukcione kuće za prodaju električne energije.

Projekat izgradnje podvodnog interkonektivnog kabla jednosmjerne struje kapaciteta 1.000 megavata trebalo bi da bude završen do 2013. godine. Kabal će, prema preliminarnom dogovoru, biti postavljen na relaciji Tivat - Peskara, a gradiće ga italijanska kompanija "Terna" u saradnji s crnogorskim "Prenosom", koji je prošle godine izdvojen iz sastava "Elektroprivrede Crne Gore" i posluje kao samostalno akcionarsko društvo u većinskom državnom vlasništvu.

Prema načelnom dogovoru, italijanska strana će u potpunosti finansirati gradnju kabla, a zauzvrat "Terna" će do kraja ove godine dokapitalizovati "Prenos" sa 30 miliona evra i tako steći 22 odsto njegovih akcija.

Vlada Crne Gore obavezala se da će graditi trafo-stanicu kod Tivta i dalekovod od Tivta do Pljevalja, što predstavlja investiciju od 70 miliona evra. Zajedno sa "Ternom", "Prenos" će finansirati i gradnju dalekovoda prema Srbiji i BiH, kako bi se oko Crne Gore formirao energetski prsten koji bi u potpunosti stabilizovao domaću mrežu, ali još nije poznata vrijednost tog projekta.

^^
Neka te iste uslove ponude na tenderu. Ili mozda nisu spremni za konkurenciju.
Bojim se da su oni daleko spremniji za konkurenciju nego sto smo mi spremni za placanje poslova vrednih milijardu evra, pa i mnogo manje sume. Problem nije raspisati tender, problem su pare koje mi jednostavno nemamo i komercijalni krediti koji su preskupi. Treba ipak ceniti to sto nam EBRD/EIB, Kinezi i Rusi nude povoljne nekomercijalne razvojne kredite i ne treba im previse zameriti to sto za svoje pare traze preferencijalni tretman svojih firmi. EBRD/EIB svoje kredite uslovljavaju na uvijeni nacin tako sto za tendere postavljaju uslove koji unapred eliminisu domace ponudjace (primera radi, eliminisanje Mostogradnje na tenderu za Gazelu), dok se Rusi i Kinezi direktno dogovaraju oko izvodjaca radova i eventualnog ucesca domacih podizvodjaca. Ali, u sustini je sve to isto, najjeftiniji domaci ponudjaci se unapred eliminisu iz igre da bi izvodjac sa kreditorovog trzista dobio posao a domaca preduzeca se u najboljem slucaju angazuju kao podizvodjaci. Sa tog aspekta je direktni dogovor cak i bolji od dirigovanog tendera, jer na EBRD/EIB tenderima ne mozes da uslovis pobednika da bar angazuje domace podizvodjace dok se sa Kinezima i Rusima bar oko toga mozes unapred dogovoriti...

Ma Kinezi su zakon,u Poljskoj će graditi autoput za 40 posto cijene od drugog najboljeg izvođača,Pitali ih kako mogu tako jeftino,kažu ne moraju dizati kredit,imaju dovoljno keša.Jedino što su kineski radnici,al nema veze,samo da se izgradi AP.

Samo nek ove god objave djerdap 3 i gasnu termoelektranu na NBG i bit cu sretan.

Do 2015te nuklearka i superiska.

^^ Djerdap 3 je jedan on tri projekta koja su u fazi dogovaranja sa nemackim RWE...


Nastavljeni pregovori EPS i RWE

30. januar 2010. | 12:00 | Izvor: Tanjug

Beograd -- Elektroprivreda Srbije (EPS) i nemačka elektroenergetska kompanija RWE započeće odmah aktivnosti na projektu Đerdap 3 i Velika Morava.

U EPS-u kažu i da će ostale aktivnosti biti nastavljene u skladu sa Memorandumom o razumevanju između te dve kompanije. Memorandumom, koji je potpisan je 16. novembra 2009, je predviđen zajednički razvoj projekata reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, kao i sistema hidroelektrana na Velikoj Moravi i Gornjoj Drini.

Usaglašeni su principi rada na projektima, formirana zajednička radna tela i utvrđena pitanja koja su od značaja za realizaciju projekata, kažu u EPS-u i dodaju da su do sada održana dva operativna sastanka na kojima su detaljnije analizirana i definisana pitanja od znažaja za uspešan početak realizacije aktivnosti na projektima i definisane obaveze obe strane, pre svega u početnoj fazi.

Stručnjaci EPS-a i RWE-a su razgovarali o detaljima vezanim za finansiranje prethodnih studija opravdanosti sa generalnim projektima za hidroelektrane o kojima je reč, kao i načinu usvajanja tih studija. Projekat Gornja Drina biće aktuelan kada se u Republici Srpskoj obezbede zakonski uslovi za njegovu realizaciju.

Sve ove aktivnosti, potvrdjeno je Tanjugu u EPS-u, nemaju nikakve veze sa tenderom za izgradnju dva termo bloka ukupne snage 1.400 megavata, koji je u toku i u kome je RWE jedan od mogućih strateških partnera EPS-a, niti ima bilo kakve veze sa privatizacijom EPS-a. Reč je o realizaciji projekata koji će, kad se završe biti nezavisni proizvođači električne energije, kažu u EPS-u.

Generalni direktor EPS-a Dragomir Marković najavio je krajem prošle godine da će ukupna vrednost projekata koji će biti realizovani sa RWE-om iznositi oko pet milijardi evra.

"Predmet potpisanog memoranduma sa kompanijom RWE su tri značajna projekata, i to izgradnja reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, snage 2.400 megavata, za koju će EPS u saradnji sa RWE raditi predfizibiliti studiju i idejni projekat", rekao je Marković.

On je dodao da se drugi posao sa tom nemačkom kompanijom odnosi na vodoprivredni projekat na Velikoj Moravi, a treći na izgradnju četiri hidroelektrane u gornjem slivu Drine, snage oko 300 megavata, što će se izvoditi na osnovu koncesije koju će pribaviti Elektroprivreda Republike Srpske, sa kojom će taj projekat biti realizovan.

Super!Tema nedelje u politici je Нуклеарка у Србији – да или не?

Mada imaju 5 tekstova u principu o proivodnji elektricne energije kod nas i u svetu,evo pa procitajte,vredi.

http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Nuklearka-u-Srbiji--da-ili-ne/index.1.sr.html

jako lepa vest, pogotovo sto je u Vranju. jedino me nervira sta li smo cekali do sada. kanadjane?

Geotermalna elektrana u Vranju

Vranje -- Kanadska kompanija "BD geotermal enerdži" planira da otvori geotermalnu elektranu u Vranjskoj banji, u koju će biti uloženo od 50 do 70 miliona evra.

Direktor Javnog preduzeće "Uprava banje" Nebojša Stojanović kazao je agenciji Beta da su Grad Vranje i Uprava banje 12. februara potpisali memorandum o saradnji sa kanadskom kompanijom po kojem bi u martu trebalo da počne otvaranje bušotina u Vranjskoj banji.

On je naveo da kanadska firma planira otvaranje dvadesetak novih bušotina u Vranjskoj banji u potrazi za toplom vodom, od kojih otvaranje samo jedne bušotine košta pola miliona evra.

"Nakon završetka geotermalnih istraživanja uslediće i izgradnja geotermalne elektrane snage 25 megavata i to će biti prva takva elektrana na Balkanu i u ovom delu Evrope", kazao je Stojanović.

Prema njegovim rečima, u naredne četiri godine očekuju se investicije u elektranu od oko 70 miliona evra.

Stojanović je kazao da se na tom projektu očekuje upošljavanje 200 ljudi, a to će biti samo početak pokretanja lanca ekonomije u vranjskom kraju, jer se očekuje dolazak i drugih investitora.

Kanadska Tender grupa čiji je "BD geotrermal enerdži" predstavnik u Srbiji, dobila je istražno pravo i obavezala se da će naknadu za korišćenje zemljišta na kome se bušotina sa toplom vodom nalazi plaćati vlasniku.

Kanadska firma će program geotermalnih istraživanja sprovoditi po odobrenju Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja kao i Ministarstva rudarstva i energetike, a u svim radovima biće angažovano lokalno stanovništvo i lokalne firme.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=02&dd=16&nav_id=411659

Geotermalna energija je fenomenalna stvar,ceo island funkcionise na njoj,i najvise je ima na ivicama tektonski ploca,znaci na jugu kod nas.Moji profesori su pokusavali nesto oko geotermalne energije ali ne vredi kada oni nemaju novac kao ovi investitori.U svakom slucaju lepa vest :vops:

ОД БЕРЛУСКОНИЈА СРПСКОЈ И СРБИЈИ 650 МИЛИОНА ЕВРА

Италијански премијер Сивио Берлускони договорио је са премијером РС Милорадом Додиком да заједно са Србијом крену у изградњу три хидроелектране на подручју средње Дрине, како би се југ Апенинског полуострва снабдио неопходном електричном енергијом.


Привреда
16:25 | 16/02/2010





Извор: Прес

Фото: СРНА


У Влади РС потврђено је да је пројекат изградње вриједан најмање 650 милиона евра, а ријеч је о три електране укупне снаге од 380 мегавата на потезу од границе РС са Србијом код Бајине Баште до Зворника.

Како пише Прес , премијер РС Милорад Додик потврдио је да је са Италијанима постигнут начелан договор о укључивању електропривреда три земље у посао, али и да се РС, са своје стране одмах прихватила посла, будући да је наручена израда првих планских докумената.

Б.Т.

Колико би те хидроелектране успориле Дрину ?

Nemačke investicije za subotičke vetrogeneratore
19. februar 2010. | 17:10 | Izvor: RTV, Tanjug



SUBOTICA -

Ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas posetio je danas Suboticu, gde ga je primio gradonačelnik Saša Vučinić, s kojim je razgovarao o mogućnostima investiranja, kao i pitanjima obrazovanja i zaštite životne sredine.
...

Vučinić je rekao da su vođeni razgovori o investicijama za preduzeće "Simens" koje u Subotici proizvodi vetrogeneratore, kao i ekološkim problemima jezera Palić.

Ambasador Mas izrazio je zadovoljstvo zbog sada već tradicionalne saradnje Nemačke i Subotice, napominjući da su povod njegove posete pre svega razgovori o temama iz obrazovanja i zaštite životne sredine.

Istovremeno, on je najavio mogući skup ekoloških škola Nemačke i Srbije, u Subotici u oktobru ove godine.

ZmbYM0NY3hI&

Италијански премијер Сивио Берлускони договорио је са премијером РС Милорадом Додиком да заједно са Србијом крену у изградњу три хидроелектране на подручју средње Дрине, како би се југ Апенинског полуострва снабдио неопходном електричном енергијом.

A ta struja ide do juga Italije podvodnim kablom iz CG...biće para od tranzita...ima da vam naplatimo sve ove godine koje smo uvozili struju... :D J/K

Samo nek ove god objave djerdap 3 i gasnu termoelektranu na NBG i bit cu sretan.

Do 2015te nuklearka i superiska.
A za sta ce Srbiji nuklearka kad je bogata vodotokovima i moze da proizvodi cistu energiju.
Medjutim vidimo da nasi politicari vec potpisuju ugovore za ko zna koliku provizuju da umesto nas to gradi zapadnjaci za svoje potrebe sto nema ni u africi.Neka prica o tome da ce da nam ostave elektranu posle 30 godina koriscenja ne pije vodu i sluzi za zaludjivanje naroda.

A za sta ce Srbiji nuklearka kad je bogata vodotokovima i moze da proizvodi cistu energiju.
Medjutim vidimo da nasi politicari vec potpisuju ugovore za ko zna koliku provizuju da umesto nas to gradi zapadnjaci za svoje potrebe sto nema ni u africi.Neka prica o tome da ce da nam ostave elektranu posle 30 godina koriscenja ne pije vodu i sluzi za zaludjivanje naroda.

Iskoriscenje vodo tokova je oko 50% odsto ali smelo bi da se gura do 80%(najveci projekat je naravno HE Djerdap 3).Reci sefa smera za hidroenergetiku masinskog fakulteta u Beogradu.

Ljudi zaboravljaju da se konstantno povecava potrosnja struje usled razvitka drustva i da ce se sve vise koristiti elektricni aparati a za 10-20 godina automobili na struju ili makar plug in hibridi.

Takodje elektricna energija se moze i izvoziti a ne samo da sluzi za podmirivanje domacih potreba.

Trenutno 66% energije dobijamo iz Termoelektrana a 34% iz Hidroelektrana.

Otprilike mozemo iskoristiti vetroenergiju za 5% sto i nije lose za neke gradove u Vojvodini.

Takodje veliki potencijal je geotermalna energija na jugu srbije(sada u vranju kanadjani prave takvu elektranu),a takodje i elektrane na biogas i komunalni otpad.

Sve TE koriste najgori i najmladji ugalj lignit jer jedino njega imamo za 30-50 godina.Posle bi trebali preci na TE-TO sistem na gas kao recimo elektrana u Novom Sadu.Prirodni gas prakticno ne proizvodi zagadjenje tokom eksploatacije za razliku od uglja ali je znatno skuplji i opasniji za transport.

Sa jednom NE(sa americkom Westinghouse tehnologijom,recimo krsko ima njihovu tehnologiju a najmodernije NE se prave u kini takodje sa njihovom tehnologijom) bi bili energetski sigurni i ne bi brinuli o problemima kada nam nestane uglja.

Sto se tice solarne energije trenutno je previse skupa i neisplativa,ogroman problem joj predstavlja to sto ne radi nocu(logicno zar ne?) i kada atmosferski uslovi ne dozvole.

Ovo su moja razmisljanja koje pokupih za sada,na smeru za termoenergetiku sam btw,pa recite ako vi imate neke ideje i razmisljanja kako ce se razvijati energetika kod nas?

Iskoriscenje vodo tokova je oko 50% odsto ali smelo bi da se gura do 80%(najveci projekat je naravno HE Djerdap 3).Reci sefa smera za hidroenergetiku masinskog fakulteta u Beogradu.

Ljudi zaboravljaju da se konstantno povecava potrosnja struje usled razvitka drustva i da ce se sve vise koristiti elektricni aparati a za 10-20 godina automobili na struju ili makar plug in hibridi.

Takodje elektricna energija se moze i izvoziti a ne samo da sluzi za podmirivanje domacih potreba.

Trenutno 66% energije dobijamo iz Termoelektrana a 34% iz Hidroelektrana.

Otprilike mozemo iskoristiti vetroenergiju za 5% sto i nije lose za neke gradove u Vojvodini.

Takodje veliki potencijal je geotermalna energija na jugu srbije(sada u vranju kanadjani prave takvu elektranu),a takodje i elektrane na biogas i komunalni otpad.

Sve TE koriste najgori i najmladji ugalj lignit jer jedino njega imamo za 30-50 godina.Posle bi trebali preci na TE-TO sistem na gas kao recimo elektrana u Novom Sadu.Prirodni gas prakticno ne proizvodi zagadjenje tokom eksploatacije za razliku od uglja ali je znatno skuplji i opasniji za transport.

Sa jednom NE(sa americkom Westinghouse tehnologijom,recimo krsko ima njihovu tehnologiju a najmodernije NE se prave u kini takodje sa njihovom tehnologijom) bi bili energetski sigurni i ne bi brinuli o problemima kada nam nestane uglja.

Sto se tice solarne energije trenutno je previse skupa i neisplativa,ogroman problem joj predstavlja to sto ne radi nocu(logicno zar ne?) i kada atmosferski uslovi ne dozvole.

Ovo su moja razmisljanja koje pokupih za sada,na smeru za termoenergetiku sam btw,pa recite ako vi imate neke ideje i razmisljanja kako ce se razvijati energetika kod nas?
Ja i zelim da se iskoriste tih 30% vodotokova koji jos moze jer je struju jedini energent koji imamo ali kao sto vidimo nasi ne zele da iskoriste za nas nego da drugi iskoriste nase za njih.
Srbiji nije potrebna nuklearka jer moze da proizvode dovoljno struje od vode.
Pa sto Italijani ne prave novu nuklerku nego im se isplati da prave kod nas hidroelektranu ,da je kablom sprovedu do italije i to na 30 godina.
Tesko je razmisljati kakva ce biti energentska buducnost Srbije jer politicari ne razmisljaju o koristi Srbije nego svog dzepa.Da mogu prodali bi i nas gradjane u roblje.

To stoji oko politicara,italijani hidroelektrane,vetrogeneratore nemci i.t.d...

Jednog dana ce ostati bez stanovnika ovde,ostace samo vlast i tad ce biti gotovo...

Tako lepa zemlja a tako unistena sistematski...

Sto se tice nuklearne elektrane do 2015te godine nije hitna izgradnja mozda tek kada udjemo u EU,stabilizuje se situacija i promene se politicari slazem se da je pre toga sve rizicno

To stoji oko politicara,italijani hidroelektrane,vetrogeneratore nemci i.t.d...

Jednog dana ce ostati bez stanovnika ovde,ostace samo vlast i tad ce biti gotovo...

Tako lepa zemlja a tako unistena sistematski...

Sto se tice nuklearne elektrane do 2015te godine nije hitna izgradnja mozda tek kada udjemo u EU,stabilizuje se situacija i promene se politicari slazem se da je pre toga sve rizicno
Ako Srbija nema para da izgradi jednu hidroelektranu onda je svaka prica o izgradnji nuklearke smesna i samo zamlacivanje naroda.

Pa mi se konstanto trujemo ložeći ugalj u TE pun uranijuma, joda, kadmijuma i ostalog đubreta. Preoraće pola Srbije zbog tog bljutavog lignita, napraviće planinčuge radioaktivnog pepela ali ne daj bože da otvorimo NE.
Ljudi u Boru i Pančevu decenijama trpe najgore trovanje ali kad bi im ponudili da te trovačnice zamene sa NE sumnjam da bi pristali.
Ako će nešto da nas pobije to će biti meso puno hormona, voće puno pesticida i vazduh zatrovan smogom. Ali važno je da nemamo NE jel ona jelte zrači.

Pa mi se konstanto trujemo ložeći ugalj u TE pun uranijuma, joda, kadmijuma i ostalog đubreta. Preoraće pola Srbije zbog tog bljutavog lignita, napraviće planinčuge radioaktivnog pepela ali ne daj bože da otvorimo NE.
Ljudi u Boru i Pančevu decenijama trpe najgore trovanje ali kad bi im ponudili da te trovačnice zamene sa NE sumnjam da bi pristali.
Ako će nešto da nas pobije to će biti meso puno hormona, voće puno pesticida i vazduh zatrovan smogom. Ali važno je da nemamo NE jel ona jelte zrači.

Srbija moze da izgradi NE ali Srbija nema para za to sve ostale price su mlacenje prazne slame,trenutna cena NE je 6-10 MILIJARDI $ ,to je ceo godisnji republicki budzet.Srbija nije izgradila nijednu jedinu bilo kakvu elektranu posle 1990.

Drugo Srbija nema uranijum a ugalj ima,a i cena kiliowata iz NE u life time cycle je 20-30% veca nego iz uglja.
Naravno da sam i ja protiv izgradnji novih termoelektrana ali sam da se sto pre izgrade hidroelektrane.Medjutim od tog posla nista bar za nase potrebe.

Prvo treba da se smanji krađa struje,a ne da ona iznosi 100 miliona € godišnje.
Korist od vjetroelektrana je ogromna,pošto mogu da se grade pored potrošača,i s time se smanjuje gubitak el. energije koji je zbog same provodljivosti bakrenih žica obavezno oko 10 % i taj procenat se povećava,što su udaljeniji proizvođač i potrošač.
Smanjenje potrošnje struje je obavezno,ne može Danska trošiti 2 i po puta manje struje po domaćinstvu od Srbije.Iako moram reći da je za Dance velika kuća od recimo 80 kvadrata ukupnog prostora,dok kod nas je samo podrum toliki.Gradnja hidroelektrana je možda i najbolja,samo tu struju ne treba izvoziti,treba je potrošiti u fabrikama,da li aluminija,bakra,čelika,nije važno.
Državi bi bilo bolje subvencionisati kupovinu štedljivih aparata otkupom starih,jer se ta investicija najbrže povrati,u roku 2-3 godine,dok sama gradnja bilo koje elektrane traje najmanje toliko,i barem još 15-20 godina da se povrati investicija.

Kad nemaš para za nešto uzmeš kredit tako funkcioniše ceo razvijen svet. Zašto ništa nije izgrađeno posle 90-e valjda ne treba da objašnjavam.
Srbija ima uranijuma otprilike koliko i nafte. Pa ako možemo da imamo fabriku automobila onda možemo i NE. Struja iz NE je najjeftinija i najmanje utiče na životnu sredinu. Jeste dešavaju se havarije. Ali dešavaju se i havarije u hemijskoj industriji pa i dalje koristimo sapun i šampon.
Hidroelektrane su sjajna stvar ali jednostavno nisu dovoljne niti mogu da isporučuju istu količinu energije tokom cele godine. Mi i sa ovo malo jada od industrije što imamo jedva proizvodimo dovoljno struje.
Elektrane mogu da rade na naftu i gas ali to je skupo, energente moramo da uvozimo i cena uvek može da ode na gore. Uglja imamo ali TE zahtevaju ogromnu infrastrukturu koja puno košta. Površinski kopovi nam izjedaju teritoriju, trujemo vazduh najgorim đubretom i pravimo planine otrovnog pepela.
Kako god da ga okreneš ne gine nam NE.

http://i47.tinypic.com/34rjg9v.jpg

Kad nemaš para za nešto uzmeš kredit tako funkcioniše ceo razvijen svet. Zašto ništa nije izgrađeno posle 90-e valjda ne treba da objašnjavam.
Srbija ima uranijuma otprilike koliko i nafte. Pa ako možemo da imamo fabriku automobila onda možemo i NE. Struja iz NE je najjeftinija i najmanje utiče na životnu sredinu. Jeste dešavaju se havarije. Ali dešavaju se i havarije u hemijskoj industriji pa i dalje koristimo sapun i šampon.
Hidroelektrane su sjajna stvar ali jednostavno nisu dovoljne niti mogu da isporučuju istu količinu energije tokom cele godine. Mi i sa ovo malo jada od industrije što imamo jedva proizvodimo dovoljno struje.
Elektrane mogu da rade na naftu i gas ali to je skupo, energente moramo da uvozimo i cena uvek može da ode na gore. Uglja imamo ali TE zahtevaju ogromnu infrastrukturu koja puno košta. Površinski kopovi nam izjedaju teritoriju, trujemo vazduh najgorim đubretom i pravimo planine otrovnog pepela.
Kako god da ga okreneš ne gine nam NE.

http://i47.tinypic.com/34rjg9v.jpg
Lepo si rekao ..tako funkcionise razvijen svet ali tako necemo moci i mi vise.Vec sad smo zaduzeni sa 90% GDP-a a ti mislis da mogu da pozajme 10 miijardi $ za nuklearku.To bi bilo apsolutno samoubistvo.Pa eno ti Bugari odustali od granje nuklearke jer su ukapirali da te pare ne bi mogli da vracaju ni pod razno,

Pa kad su uzeli nekoliko milijardi od amera i prave nuklearni stit kod njih uzgred receno...

Lepo si rekao ..tako funkcionise razvijen svet ali tako necemo moci i mi vise.Vec sad smo zaduzeni sa 90% GDP-a a ti mislis da mogu da pozajme 10 miijardi $ za nuklearku.To bi bilo apsolutno samoubistvo.Pa eno ti Bugari odustali od granje nuklearke jer su ukapirali da te pare ne bi mogli da vracaju ni pod razno,

Ako nemamo pare onda nećemo imati ni struju. Treba da batalimo fabrike i neka 7 miliona ljudi živi od poljoprivrede i turizma.

A ta struja ide do juga Italije podvodnim kablom iz CG...biće para od tranzita...ima da vam naplatimo sve ove godine koje smo uvozili struju... :D J/K
Naplaticete mozda od Italijana jer su oni korisnici te struje, cak stavise bice i stopostotni vlasnici tih HE dok ne istekne koncesija a posle nama kljuc u ruke. Mi cemo vama placati tranzit tek kada mi budemo uvozili struju iz Itale, tj. gotovo sigurno nikada...

Naplaticete mozda od Italijana jer su oni korisnici te struje, cak stavise bice i stopostotni vlasnici tih HE dok ne istekne koncesija a posle nama kljuc u ruke. Mi cemo vama placati tranzit tek kada mi budemo uvozili struju iz Itale, tj. gotovo sigurno nikada...
Nadam se da ce taj sraman ugovor pasti pre nego sto bude krenuo.Tu ce neko uzeti milionsku provizuju.

Италијанска хидроелектрана на Ибру

Завршена студија изводљивости за градњу хидроелектрана на Ибру, потврђено РТС-у у италијанској компанији "Сечи". Министар енергетике каже да ће држава зарађивати јер ће та струја бити и до пет пута скупља од комерцијалне.

Италијани планирају изградњу 10 хидроелектрана на Ибру. Студија изводљивости је завршена, потврђено је РТС-у у италијанској компанији "Сечи", али не износе детаље пројекта за који са ЕПС-ом имају потписан споразум. Заједничка радна група, ових дана усаглашава детаље студије и најкасније до половине марта биће представљена јавности.

Изјаве Николе Николића, Петра Шкундрића и Драгана Канкараша

Предвиђено је да се мале хидроелектране на Ибру снаге око 110 мегавата, граде на сливу реке од Рашке до Краљева. Нацрт до кога је РТС дошао, предвиђа 14 локација, а градило би се само 10 хидроелетрана.

Становништво тог подручја негодује због нарушавања природних ресурса реке, али и приобаља Ибра. У Министарству енергетике и ЕПС-у тврде да су предвиђене каскадне хидроелектране уклопљене у природни амбијент тог краја и његове историјске споменике.

"Биће омогућено и даље коришћење Ибра за сплаварење као и раније. Биће обезбеђени минимуми потребне количине воде због рибљих стаза", рекао је министар енергетике Петар Шкундрић.

Позитивне и негативне стране пројекта

И стручњаци негативно оцењују пројекат истичући да није добро обновљиве изворе давати на коришћење другим земљама иако то дозвољавају најновије енергетске директиве Европске уније.

Никола Николић из "Енерџи сејвинг групе" каже да директива омогућава да трећа држава инвестира у неку другу државу и да користи њен обновљиви потенцијал енергије, не улазећи у разлоге зашто је то урађено, да ли је политичке или економске природе.

Министар енергетике истиче да је корист од тог посла у упошљавању домаћих фирми и прихода из цене те струје која ће каже, бити до пет пута виша од комерцијалне.

"Споразуми који су потписани са италијанском Владом предвиђају, да бисмо у евентуалном недостатку чисте енергије у Србији, ми имали право да раскинемо тај споразум са италијанским партнерима и ту енергију користимо за наше потребе", објаснио је министар Шкундрић.

Црна Гора прихватила споразум са Србијом и Италијом

Недавно је Црна Гора прихватила споразум са Италијом и Србијом. Потребно је градити и далеководе и подземни кабл испод Јадраског мора за пренос те струје. За сада је извесно само да ће кабл улазити у море у Луштици код Тивта, што и у тамошњој јавности такође изазива велике полемике.

Градоначелник Тивта Драган Канкараш каже да нема никакве опасности и да кабл ствара одређено магнетно коло које није штетно.

"Наравно да се могу имати одређени бенефити од тога када је у питању запошљавање, квалитетније снабдевање струјом овога региона што је нама апсолутно интерес, тако да морамо имати и неку алтернативу, неки стабилан извор напајања", рекао је градоначелник Тивта.

Чланице Европске уније добиле су обевезујућу квоту да 20 одсто струје до 2020. године обезбеде из обновљивих извора. С обзиром на то да је Србија у енергетској заједници југоисточне Европе, мораће ускоро те препоруке и да се придржава.

http://rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0/517441/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D1%85%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0+%D0%BD%D0%B0+%D0%98%D0%B1%D1%80%D1%83.html

Sve su rasprodali i podelili u Srbiji,ostali su samo jos to malo prirodnih resursa.Sta reci vise za ovu bedu od zemlje.To nema ni u africi.Kao da mi imamo struje da se razbacujemo pa eto Ibar italijanima.

To sa italijanima ima politicke veze sa 17.3.2004.Cujem da su nas tad zaduzili Italijani,ne mora to naravno biti glavni razlog ali su tada uradili nesto sto niko drugi nije...

Nuklearka u Srbiji: Potreba ili ropstvo?
23. februar 2010. | Piše: Tanja Janković | Izvor: B92
Pitanje da li će “nuklearno doba” stići u Srbiju pre ili kasnije postavila je polemika o gradnji nuklearne elektrane u našoj zemlji koja je počela krajem novembra, kada je ideju o njenoj mogućoj gradnji izneo ruski ambasador Aleksandar Konuzin. Domaće vlasti odmah su demantovale bilo kakve razgovore na tu temu, podsećajući da zakon ne dozvoljava gradnju nuklearki do 2015. godine. Ipak, nedugo zatim, ministar enegretike Petar Škundrić je rekao da bi možda ipak trebalo otvoriti stručnu i naučnu raspravu o toj temi.


http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2010&mm=02&nav_id=413372

Lepo si rekao ..tako funkcionise razvijen svet ali tako necemo moci i mi vise.Vec sad smo zaduzeni sa 90% GDP-a a ti mislis da mogu da pozajme 10 miijardi $ za nuklearku.To bi bilo apsolutno samoubistvo.Pa eno ti Bugari odustali od granje nuklearke jer su ukapirali da te pare ne bi mogli da vracaju ni pod razno,

Naprotiv, Bugari nisu odustali vec njihovi nemacki partneri. U medjuvremenu su nasli zamenu:

Bugari neće ruske milijarde za NE
20. februar 2010. | 12:09 | Izvor: Beta, Capital

Sofija -- Bugarski ministar finansija Simeon Đankov kaže da Bugarska neće uzeti ruski državni kredit za izgradnju druge nuklearne centrale u zemlji Belene.

“Neću pružiti mogućnost za državnu garanciju. To se neće dogoditi. To neće izdržati naš budžet, a i nije neophodno”, rekao je Đankov. Bugarski ministar ekonomije i energetike Trajčo Trajkov izjavio je ranije da ruska strana nudi kredit od gotovo dve milijarde evra za nastavak izgradnje druge nuklerane centrale u Bugarskoj Belene.
Direktor Rosatoma Sergej Kirijenko tada je rekao da je "Rusija spremna da obezbedi sredstva kako se ne bi odlagala izgradnja. Nema potrebe za državnim garancijama sa bugarske strane".
Kirijenko je podvukao da Moskva ne traži državne garancije i da je "uverena u uspešnost projekta". On je dodao da će ruska sredstva vratiti budući investitor, koji će biti određen u narednih 12 do 18 meseci. Do kraja godine za projekat će biti potrebno oko 350 miliona evra i oko milijarda i po u 2011. godini, dodao je Kirijenko.Bugarska je 2008. godine počela izgradnju nove nuklearke Belene koja se nalazi na severu Bugarske, na Dunavu, a izgradnja je poverena ruskoj kompaniji Atomeksportstroj. Izgradnja nuklarke, koja će imati dva reaktora, koštaće 3,99 milijardi evra, a planirano je da prvi reaktor nove nuklearke bude završen do 2013. godine, a drugi do 2014. godine.
Sa dolaskom nove vlade, izgradnja druge nuklearke ostavljena je po strani, a povukla se i nemačka kompanija RVE, jedna od ključnih u izgradnji Belena koja je bila zadužena za projekat.
Bugarska već poseduje jednu nuklearnu centralu Kozloduj, ali je na predlog Evropske komisije neposredno pre ulaska u EU zatvorila njena prva četiri 440-megavatna reaktora. Nuklearka Kozloduj nalazi se na Dunavu, stotinak kilometara od granice sa Srbijom, a sastoji se od šest reaktora iz bivšeg SSSR-a.
Prvi i drugi reaktor zatvoreni su krajem 2003. godine, a treći i četvrti neposredno pre učlanjenja u EU, krajem 2006. godine. U funkciji se nalaze peti i šesti reaktor jačine po hiljadu megavata, novije ruske proizvodnje, koji zadovoljavaju bezbednosne kriterijume Evropske komisije.

B92 (http://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2010&mm=02&dd=20&nav_id=412665)


Šmatko:Gradnja NE Belene na proleće
22. februar 2010. | 08:13 | Izvor: Tanjug


Moskva -- Ruski ministar za energetiku Sergej Šmatko kaže da su se Rusija i Bugarska sporazumele da na proleće otpočnu izgradnju atomske elektrane Belene.
Šmatko je o svim detaljima oko izgradnje nuklearke Belene razgovarao sa bugarskim kolegom Trajčo Trajkovom, a u tim pregovorima učestvovao je i šef ruske Ruske državne kompanije za atomsku energiju Sergej Kirijenko.
"Mi smo se saglasili da radovi počnu uskoro, već ovog proleća, da bi se što pre pristupilo punoj realizaciji tog projekta", rekao je Šmatko.
Rusija se ranije saglasila da finansira izgradnju bugarske nuklearke i da u realizaciju tog projekta uloži oko 1,9 milijardi evra, od kojih će 400 miliona potrošiti u ovoj, a ostatak tokom iduće godine.
Realizacija tog velikog energetskog projekta je bila odložena zbog izbijanja globalne finansijske krize i prošlogodišnje promene vlasti u Bugarskoj.
Ruski mediji naglašavaju da je ceo aranžman oko izgradnje nuklearke Belene postao neizvestan posle odluke nemačke kompanije RWE, koja je trebalo da ima 49 odsto udela u atomskoj centrali, da izađe iz tog posla. Bugarska vlada je nakon toga prvo odlučila da zadrži kontrolni paket akcija u tom projektu, ali je kasnije pristala da smanji vlastito učešće kako bi privukla strane investitore.

B92 (http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2010&mm=02&dd=22&nav_id=412979)

To sa italijanima ima politicke veze sa 17.3.2004.Cujem da su nas tad zaduzili Italijani,ne mora to naravno biti glavni razlog ali su tada uradili nesto sto niko drugi nije...
Sigurno ima veze sa politikom, ali ce pre biti zbog nekih stvari koje se ubuduce ocekuju od saradnje sa Italijom nego zbog nekih proslih dogadjaja. Fiat, energetika, koridor 11... kad se sve sabere, postoji veliki prostor za saradnju pa i za neku vrstu strateskog partnerstva...

^^
Tako je,nije glavna stvar ali moze biti jezicak koji prevagne na Italijane.

Inace iz vesti koju sam postovao saznah da od tri firme koje rade nuklearke americke westinghouse koje su inace u krsku je sada vlasnik Toshiba to jest japanci.A oni prave u kini najmodernije elektrane do 2015te god.A inace rusi i nemci zajedno razvijaju nuklearnu elektronsku tehnologiju.

Zanimljive stvari covek sazna...

Naprotiv, Bugari nisu odustali vec njihovi nemacki partneri. U medjuvremenu su nasli zamenu:

Ma svejedno,Srbija ima reke i moze da gradi hidroelektrane tj cistu energiju.Kako se isplati Italijanima da grade ovde hidroelektranu i dovlace struju preko mora do Italije,pa sto ne sagrade kod sebe nuklearnu a nasi kao razmisljaju o nuklearci.To je samo ubaceno da se skrene paznja sa sramnog i katastrofalnog ugovora o davanju onih 40% neiskoricenih vodotokova strancima.

Gradiće se i Južni i Severni tok

23. februar 2010. | 08:34 | Izvor: Tanjug

Istanbul -- Gasprom bi mogao da prihvati ponudu Ukrajine za učešće u vlasništvu nad njenim sistemom za transport prirodnog gasa.

Ipak, to neće uticati na planove za gradnju "Severnog toka" i "Južnog toka", kaže zamenik generalnog direktora ruske gasne kompanije Aleksandar Medvedev.

Realizacija izgradnje dva gasovoda koji će zaobilaziti Ukrajinu - "Severnog toka" i "Južnog toka" - teći kao što je planirano, rekao je Medvedev.

"Taj gasni konzorcijum je bio oformljen, ali su Ukrajinci čitav posao obustavili za vreme vladavine Juščenka. Mi smo zapazili izjavu Janukoviča da bi želeo da oživi tu ideju i sada očekujemo da vidimo u kom će obliku taj projekat biti predložen", objasnio je on.

Prema rečima Medvedeva, 'Južni tok' i 'Severni tok' će u svakom slučaju biti nastavljeni jer ne postoji alternativa za diversifikaciju puteva za tranzit izvoznog gasa. „Izgradnja 'Severnog toka' će početi u aprilu, dok će gas 'Južnim tokom' poteći 2015“, rekao je Medvedev.
Izvor: B92 (http://www6.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2010&mm=02&dd=23&nav_id=413232&fs=1)

Rumunsko-bugarska HE čeka Srbiju

24. februar 2010. | 08:23 | Izvor: Tanjug

Bukurešt -- Rumunska državna kompanija Hidroelektrika zatražila je od Srbije mišljenje o izgradnji nove rumunske hidrocentrale na Dunavu u saradnji sa Bugarskom.

Generalni direktor te kompanije Mihaj David je dodao da odgovor Srbije o tome da li će učestvovati direktno u tom projektu ili ubirati nadoknadu u nekom drugom obliku za podelu svog energetskog potencijala treba da stigne u maju ove godine.

Pozicija Srbije povodom tog projekta biće izložena tokom sledećeg sastanka Zajedničke rumunsko-srpske specijalne komisije za Đerdap koja se sastaje dva puta godišnje.

David je objasnio da Rumunija, pre nego što pruži Bugarskoj odgovor u vezi nove hidrocentrale, mora da zatraži od Srbije njen stav o tom projektu.

"Rastojanje izmedju Đerdapa II i sprsko-bugarske granice pogodno je za korišćenje hidropotencijala Dunava. Srbiji od tog energetskog potencijala pripada polovina. Ukoliko izgradimo hidrocentralnu nizvodno ka srpsko-bugarskoj granici, zajedno sa Bugarskom, ona će takođe koristiti hidropotencijal Srbije", objasnio je David.

Nova hidroelektrana na Dunavu, koju planiraju da izgrade zajednički Rumunija i Bugarska, mogla bi biti finansirana iz fondova Evropske unije, izjavio je državni sekretar u rumunskom ministarstvu ekonomije Tudor Šerban.

"Planiramo da izgradimo hidroelektranu na Dunavu uz korišćenje fondova EU. Bugarska strana je izrazila nameru da izgradi dve hidrocentrale, ali mi smatramo da bi jedna bila dovoljna", rekao je Šerban.

Neiskorišćeni potencijal 80 kilometara dugačkog segmenta izmedju Djerdapa i srpske granice sa Bugarskom iznosi 400 gigavatčasova godišnje i, ukoliko Srbija odluči da ne učestvuje u tom projektu sa Bugarskom, Rumunija bi morala da plati udeo od oko 122 gigavatčasa godišnje.
Izvor: B92 (http://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2010&mm=02&dd=24&nav_id=413511)

^^Ne znam sta oni tu u stvari planiraju. Znam da postoji neka konvencija da se na Dunavu vise ne grade brane zbog nesmetane plovidbe.:dunno:

Ibrom teče struja

A. MUSLIBEGOVIĆ, 25.02.2010 20:40:22

INSTITUT “Jaroslav Černi” završio je idejni projekat i studiju opravdanosti za gradnju 10 malih hidroelektrana na Ibru, koju su naručile italijanska kompanija “Seči energija” i “Elektroprivreda Srbije”.
- Sve je izvesnije da će se graditi 10 malih HE snage od po sedam do 9,7 megavata, odnosno ukupno 84 megavata koji će godišnje proizvoditi
oko 400 gigavat-sati električne energije - objašnjeno nam je u EPS.
Prema informacijama “Novosti”, male HE biće duž Ibra na lokacijama Lakat, Maglič, Dobre strane, Bela glava, Gradina, Cerje, Glavica, Ušće, Gokčanica i Bojanići, a procenjuje se da je investiciona vrednost za 10 HE oko 275 miliona evra. Saradnja EPS i “Seči energija” je samo deo međudržavnog energetskog sporazuma, koji, osim HE na Ibru, predviđa i gradnju tri hidroelektrane na srednjoj Drini snage 365 megavata, kao i elektranu na Savi snage 140 megavata.
- Završetkom studije opravdanosti vide se svi ekonomski pokazatelji projekta, a u glavnom rešenju znaće se i svi detalji gradnje - kaže za “Novosti” Nikola Rajaković, državni sekretar Ministarstva energetike. - Sledeći korak je da se odrede investitorski odnosi između dve kompanije, odnosno šta ulažu Italijani, a šta EPS u izgradnju 10 malih HE.
I u ovom međudržavnom energetskom projektu gotovo da je izvesno da će strani partner imati većinsko učešće, te da će EPS imati vlasništvo najviše 49 odsto. Zanimljivo je i da će struja proizvedena u tim malim HE ići na italijansko tržište i prodavaće se po tamošnjim cenama “zelene” energije. Inače, osim gradnje hidrokapaciteta predviđeno je da Italijani grade i vetroparkove snage oko 500 megavata.
Izvor: Vecernje Novosti (http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=171988)

U trci za toplanu

N. S, 24.02.2010 20:42:38

ZA investiranje 200 miliona evra u “Termoelektranu - toplanu Novi Sad” zainteresovano je devet kompanija iz Rusije, Grčke, Italije, Kanade i SAD. Strani partneri, kako je saopšteno na sastanku, održanom u sredu u TE TO, trebalo bi da sa preduzećem “Energija Novi Sad”, koje su osnovali grad Novi Sad i Elektroprivreda Srbije zajednički ulažu u proizvodnju toplotne energije, a takođe i izgradnju novog termoenergetskog bloka.
O tome ko će učestvovati u ovom poslu, inače, moći će da se govori tek početkom jeseni, jer će, kako je najavljeno, za potencijalnog investitora biti raspisan tender, koji bi tada trebalo da se završi.
Zoran Manasijević, pomoćnik generalnog direktora “Elektroprivrede Srbije”, na radnom sastanku, pred početak investicione konferencije, koja bi trebalo da se bavi modernizacijom novosadske TE TO, naglasio je da je modernizacija postojećih termoenergetskih postrojenja neophodna zbog sve strožih kriterijuma za proizvodnju ove vrste energije.
- Upravo zbog toga izuzetno je važno da u ovom programu učestvuju strani partneri - rekao je Manasijević.
Izvor: Vecernje Novosti (http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=171869)

Нешто читам на википедији.На крају 2006 светске резерве угља износиле су око 900 гигатона.Ако се настави овај темпо потрошње залихе ће трајати 132 године.Пошто се потрошња угља повећава 2-3% годишње процењује се да ће залихе бити потрошене до 2065.

Угаљ учествује са 25% у производњи ел.енергије.

mi imamo uglja za 30 godina,sa kosovom 50-60 cisto da znas zasto toliko forsiraju TE...

Gradnja dve hidroelektrane na Limu
6. mart 2010. | 11:40 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Kanadska kompanija "Rezervoar kapital" i srpska firma REV počeće najesen na reci Lim kod Brodareva gradnju dve hidroelektrane, snage 23 i 25 megavata.

Te dve elektrane će godišnje proizvoditi 180 miliona kilovatčasova električne energije. Prva će biti izgrađena uzvodno od Brodareva, a druga iznad sela Lučice, navedeno je u časopisu "KWh".

Brane neophodne za te dve hidroelektrane biće visoke 22 i 23 metra i potopiće uglavnom najuži deo kanjona reke Lim, gde konfiguracija terena ne zahteva veće aktivnosti na raseljavanju stanovništva, a biće potopljeno i sedam kilometara magistralnog puta Beograd - južni Jadran.

Juzni tok planiraju da puste 2015

http://rian.ru/economy/20100424/226302339.html

Oni ga i dalje zovu potokom?

Da, jos uvek nisu preuzeli srpski naziv ne znam sta im je ali valjda ce uskoro :nuts:

petak, 30. apr 2010, 18:52 -> 19:39
Bugarska nuklearna ponuda

Vlada Srbije razmatra predlog Bugarske Beogradu da zajedno grade nuklearku Belane. Kako je potvrđeno RTS-u, konačnu odluku doneće posle detaljne analize dokumetacije tog projekta. Ponuda dobra jer bi Srbija dobila jeftinu struju, procenjuju stručnjaci.

Bugarska je ponudila našoj zemlji da zajednički grade nuklearku Belene. U Vladi Srbije razmatraju taj predlog i kako je potvrđeno RTS-u, konačnu odluku doneće posle detaljne analize dokumetacije tog projekta.

Za stručnjake je to dobra ponuda koju, kažu, ne smemo ispustiti jer Srbija do 2015. godine ima zabranu gradnje nuklearki u zemlji.

Belene je ostrvo na Dunavu, nekada logor, poput Golog otoka, a gradnja nuklearka je počela preko puta, na obali reke. Bugari su u projekat krenuli još osamdesetih godina prošlog veka, a kasnije ga obnovili.

Investitori, ruski "Atomstrojeksport" i nemački "Er Ve", 2008. godine započeli su izgradnju, ali su Nemci krajem prošle godine, zbog krize, napustili posao. Bugari žele da to bude evropski projekat, pa pored Rusa traže i partnere u susedstvu.

Generalni sekretar Svetskog saveta za energiju Miodrag Mesarević smatra da bi eventualno učešće u jednom takvom projektu bio dobar potez za nas u dugoročnom periodu, jer bismo dobili sigurno snabdevanje bar u onom delu za koji se opredelimo da finasiramo.

Investicija se procenjuje od 4 milijarde do 9 milijardi evra. Do sada je uloženo najmanje 200 miliona evra. Sa Rusima je ugovorena gradnja, dva bloka od po 1.000 megavata.

"To je precizirano sa Rusima. Ruska tehnologija je sada učinila jedan korak u smislu sigurnosti sa modernom evropskom tehnologijom", naveo je Mesarević.

Višestruka korist od investicije

Stručnjaci ističu višestruku korist te investicije. Srbija bi dobila jeftinu struju koju bi prodavala u regionu i to iz nuklearke koja je u drugoj zemlji.

Ilija Plećaš, naučnik u Institutu Vinča, navodi da je za gradnju jedne nuklearne elektrane potrebno 14 godina. "Ako se sada ne počne raymišljati o tome, onda smo u velikom problemu. Bez obzira na sve, mislim da je prvo treba da se ukine moratorijum na gradnju", naveo je Plećaš.

U Vinči smatraju da su nam stručnjaci neophodni, ne samo zbog gradnje već i zbog zaštite od zračenja i radioaktivnog otpada jer na 400 kilometara od Srbije ima 20 nuklearki.

Srbija je već sada okružena nuklearkama, a pored Bugarske, gradnju novih nuklearnih postrojenja najavljuju i Rumuni, Mađari i Hrvati.

I Srbija i Bugarska su u energetskoj zajednici jugoistočne Evrope i u njenom ugovoru definisana, upravo gradnja zajedničkih objekata.

Procenjuje se, da će već 2030. godine, ako ne bude novih kapaciteta, struje biti manje čak za trećinu.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/667661/Bugarska+nuklearna+ponuda.html

nece biti nista od toga jer nemamo novca,2015te ili ranije cemo je praviti kod nas skoro sigurno sa ruskom tehnologijom i to kod prahova na Dunavu.

Opasna ali neizbezna stvar,nadam se da cu raditi u njoj :)

понедељак, 03. мај 2010
БиХ лежи на нафти? (http://rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0/642751/%D0%A0%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%BD%D0%B0+%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B0+%22%D0%A2%D0%BE%D1%98%D0%BE%D1%82%D0%B8%22.html)

Недавне информације да Босна и Херцеговина лежи на нафти, поново иницирало трагање за налазиштима. Истраживања показују да се велике резерве крију на подручју Мостара, Стоца, Невесиња и Гацка. Истраживања почела и у Србији.

Све земље покушавају да обезбеде енергетску безбедност и независност. Велики новац улаже се посебно у истраживање нафте и гаса. Недавне информације да Босна и Херцеговина лежи на нафти, поново је иницирало трагање за налазиштима. Процењује се да на тим просторима има нафте за наредних 50 година.

Истраживања на новим локацијама почела су и у нашој земљи. Слике нафтних поља могле би за коју годину дана да постану стварност и честа слика како у целој Босни и Херцеговини, тако и у Србији.

Последње деценије прошлог века, америчке и бртитанске компаније истраживале су да ли има нафте и гаса на простору БиХ. Рат је прекинуо посао али остали су резултати.

Професор Душан Даниловић са Рударско-геолошког факултета каже да су на простору БиХ вођена бројна истраживања и лоцирано је око 70 потецијалних налазишта.

Истраживања показују да се велике резерве нафте, процењене на око 500 милиона тона, крију на подручју Мостара, Стоца, Невесиња и Гацка.

У Републици Српској посебно истичу четири потецијална налазишта, два у Посавини и по једно на подручју Лопара и Тузле.

Помоћнок министра рударства Републике Српске Борислав Адамовић каже да потенцијалне резерве износе скоро 300 милиона тона, а доказане резерве на основу досадашњих истраживања су 50 милиона барела.

Вредност налазишта 30 милијарди долара

Стручњаци кажу да је нафта на дубини од две до шест хиљада метара. Према актуелној берзанској цени, та нафта вреди око 30 милијарди долара.

У БиХ озбиљно раде на наставку истраживања, за која су заинтересоване светске нафтне копаније.

Према речима Адамивића, истраживања захтевају спровођење процедуре у складу са законом о концесијама и законом о геолошким истраживањима.

"Нафтна индустрија Републике Српске сада Рафинерија нафте Брод има одобрење за истраживање на целој територији РС до 2011. године. Када истекне тај рок онда ћемо видети на који начин ћемо додељивати концесије за истразивање и експлоатацију нафте", каже Адамовић.

НИС се већ припрема јер је са руском компанијом Нафтегазинкор недавно потписао споразум о заједничким геолошким истраживањима на том простору.

Иначе, НИС је почетком марта почео истраживања и у Србији у околини Чачка. Има ли нафте провераваће се на потезу, Ариље-Неготин, дугом 600 километара. А где има нафте, има и гаса.

Према речима Даниловића постоје и резерве које још нису искоришћене јужно од Саве и Дунава.

Домаћом производњом нафте, углавном у Војводини, Србија покрива 18 осто потреба. Проблем наше земље је управо мала истраженост, чак на 65 одсто простора није било никаквих истраживања.

Стручњаци подсећају да су процењене резерве нафте у Србији између 100 и 200 милиона тона.

Ja bih pre rekao da Republika Srpska lezi na nafti, nego BIH.To je barem moje misljenje...

RS:Ugovor o izradnji termoelektrane (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=05&dd=05&nav_category=167&nav_id=429171)
5. maj 2010. | 23:21 | Izvor: B92 Banjaluka -- U Banjaluci je potpisan ugovor o izgradnji prve termoelektrane na prostorima bivše Jugoslavije. Nova elektrana počeće da radi za 45 meseci.

Posao vredan 500 miliona evra sklopljen je između “EFT grupe” i kineske kompanije “Dongfang Elektrik Korporejšn”. Nova elektrana, prva koja se gradi na prostoru bivše SFRJ posle 25 godina, a koju su se Kinezi obavezali da izgrade po principu "ključ u ruke", počeće da radi za 45 meseci.

Kada je” EFT” 2005. godine privatizovao rudnik "Stanari" kod Doboja, malo ko je verovao da će za samo pet godina od posrnulog rudnika uspeti da naprave primer najuspešnije privatizeacije na prostorima zapadnog Balkana u ovoj oblasti.

A oni ne samo da su oborili sve rekorde u proizvodnji uglja, već počinju izgradnju prve privatne termoelektrane koja će u narednih 35 godina proizvoditi struju za potrebe većine balkanskih zemalja.

"Evo krenuli smo u poslednju fazu projekta, izgradnju termoelektrane, što je za nas značajno jer čini značajan deo portfolia kojim ćemo ubuduće trgovatim. Značajan je projekat i za region jer je ovo velika investicija u energetiku posle dugog niza godina”, rekao je Vuk Hamović, predsednik “EFT grupe”.

Interesantno je da nakon pregovora sa velikim svetskim igračima koji proizvode i instaliraju elektroenergetsku opremu "EFT" odlučio za kinesku kompaniju.

"Dongfang je jedan od najvećih po kapacitetima proizvodnje a i po referencama ne zaostaje za ostalim proizvođačima, a naravno bio je vrlo konkurentan sa cenom", kaže Hamović.

"Dongfang Korporejšn" je samo u prošloj godini proizveo i isporučio opremu u vrednosti od oko 4 milijarde evra, uglavnom za kinesko i tržišta bliskog Istoka, a ovaj posao im je kako kažu najveći ove vrste u Evropi i planiraju da im "Stanari" budu refernca sa kojom će osvojiti najpre Balkan a zatim i velika evropska tržišta.

Posebno su, kažu u "Dongfangu", zainteresovani za ulazak u Srbiju, koju smatraju zemljom s velikim elektorenergtskim potencijalom.

Iako je stručna javnost podeljena u mišljenjima o kineskoj ekspanziji na evropska tržišta, i svi veruju da će Evropa štiti svoje kompanije u domenu enegetike, ipak se slažu u jednome- da će zbog kvaliteta opreme i konkurentnosti cena kineska tehnologija vrlo brzo gospodariti evropskim energetskim tržištem.

RS:Ugovor o izradnji termoelektrane (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=05&dd=05&nav_category=167&nav_id=429171)
5. maj 2010. | 23:21 | Izvor: B92 Banjaluka -- U Banjaluci je potpisan ugovor o izgradnji prve termoelektrane na prostorima bivše Jugoslavije. Nova elektrana počeće da radi za 45 meseci.

Posao vredan 500 miliona evra sklopljen je između “EFT grupe” i kineske kompanije “Dongfang Elektrik Korporejšn”. Nova elektrana, prva koja se gradi na prostoru bivše SFRJ posle 25 godina, a koju su se Kinezi obavezali da izgrade po principu "ključ u ruke", počeće da radi za 45 meseci.

Kada je” EFT” 2005. godine privatizovao rudnik "Stanari" kod Doboja, malo ko je verovao da će za samo pet godina od posrnulog rudnika uspeti da naprave primer najuspešnije privatizeacije na prostorima zapadnog Balkana u ovoj oblasti.

A oni ne samo da su oborili sve rekorde u proizvodnji uglja, već počinju izgradnju prve privatne termoelektrane koja će u narednih 35 godina proizvoditi struju za potrebe većine balkanskih zemalja.

"Evo krenuli smo u poslednju fazu projekta, izgradnju termoelektrane, što je za nas značajno jer čini značajan deo portfolia kojim ćemo ubuduće trgovatim. Značajan je projekat i za region jer je ovo velika investicija u energetiku posle dugog niza godina”, rekao je Vuk Hamović, predsednik “EFT grupe”.

Interesantno je da nakon pregovora sa velikim svetskim igračima koji proizvode i instaliraju elektroenergetsku opremu "EFT" odlučio za kinesku kompaniju.

"Dongfang je jedan od najvećih po kapacitetima proizvodnje a i po referencama ne zaostaje za ostalim proizvođačima, a naravno bio je vrlo konkurentan sa cenom", kaže Hamović.

"Dongfang Korporejšn" je samo u prošloj godini proizveo i isporučio opremu u vrednosti od oko 4 milijarde evra, uglavnom za kinesko i tržišta bliskog Istoka, a ovaj posao im je kako kažu najveći ove vrste u Evropi i planiraju da im "Stanari" budu refernca sa kojom će osvojiti najpre Balkan a zatim i velika evropska tržišta.

Posebno su, kažu u "Dongfangu", zainteresovani za ulazak u Srbiju, koju smatraju zemljom s velikim elektorenergtskim potencijalom.

Iako je stručna javnost podeljena u mišljenjima o kineskoj ekspanziji na evropska tržišta, i svi veruju da će Evropa štiti svoje kompanije u domenu enegetike, ipak se slažu u jednome- da će zbog kvaliteta opreme i konkurentnosti cena kineska tehnologija vrlo brzo gospodariti evropskim energetskim tržištem.
Uopste me nebi cudilo da od elektrane bude sta. Kinezi ozbiljno investiraju svoj kapital sirom svijeta da pokazu da su potentni i strucni.:)

Uopste me nebi cudilo da od elektrane bude sta. Kinezi ozbiljno investiraju svoj kapital sirom svijeta da pokazu da su potentni i strucni.:)

sto se tice one elektrane u kostolcu kaze mj profosero sef katedre za termoenergetiku da nece biti nista,jer je to neka politicka igra i da je to neki fejk dil sa kinezima.Kaze da je ovo u rs pravi dogovor i da ce biti elektrane.

Evo danas je i Tadic bio tamo i pricao o tom dilu sa Kinezima

Tadić posetio termoelektranu (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=05&dd=06&nav_category=9&nav_id=429399)
6. maj 2010. | 18:54 | Izvor: B92 Beograd -- Predsednik Srbije Boris Tadić kaže da bez proizvodnje energenata i električne energije nema ubrzanog privrednog razvoja, kojim bi se podigao standard građana.

http://www.b92.net/news/pics/2010/05/2918312564be2f959af69f813679081_450x323.jpg
(Tanjug)

Tadić je, prilikom obilaska Termoelektrane "Kostolac B", rekao da se u toj termoelektrani dostižu standardi u zaštiti životne sredine i smanjuje emisija štetnih gasova u atmosferu, čime Srbija ispunjava odredbe međunarodnih sporazuma.

On je, međutim, ukazao da ti standardi ranije nisu bili ispunjavani i da se nije vodilo računa o zdravlju građana, koje je bilo ugroženo.

Tadić je ocenio da finansijski aranžman sa Kinom i tri projekta ukupne vrednosti od 1,25 milijardi dolara, za Termoelektranu "Kostolac B", u nova energetska postrojenja znače mnogo i za zaštitu životne sredine, kao i za otvaranje novih radnih mesta.

Direktor Termoelektrane Dragan Jovanović rekao je da se u "Kostolcu B" proizvodi oko 15 odsto ukupne električne energije u Srbiji, da se iskopa devet milijardi tona uglja, i proizvede šest milijardi kilovat sati električne energije.

Do novih elektrana tek posle 2016.
6. maj 2010. | 10:07 | Izvor: Politika
Beograd -- Novih elektrana u Srbiji neće biti pre 2016. godine, što je skoro deset godina kasnije nego što su nova energetska postrojenja trebalo da budu na mreži.


Njihov nedostatak za godinu-dve ozbiljno će ugroziti redovno snabdevanje električnom energijom u republici. Zbog toga će EPS biti prinuđen da uvozi struju po ekonomskoj ceni, što će najverovatnije dodatno isprazniti novčanike građana.

Najavljena kao jedna od najvećih investicija u sledećih nekoliko godina, vredna između 1,6 i dve milijarde evra, gradnja dva bloka „Kolubare B” i trećeg bloka u Termoelektrani „Nikola Tesla B”, koja će uposliti srpsku privredu i više desetina hiljada radnika, još nije počela. U najboljem slučaju na jesen će se znati ko će dobiti posao, a radovi bi mogli da počnu tek sledeće godine.

Najveći krivac zašto se kasni u izgradnji elektrana su političari. Vlada Vojislava Koštunice spremljene tendere držala je u fioci godinu i po dana. Spekuliše se da je protiv ovih investicija bio Vladimir Đorđević, tadašnji direktor EPS-a.

Danas bi već trebalo da se znaju detalji obavezujuće ponude energetskih kompanija koje su zainteresovane za „Kolubaru” i „Obrenovac 3”, ali se to još nije dogodilo, jer konkurs nije precizno definisan. Oba projekta opterećena su raznim problemima i sukobljenim interesima, koje država nije uspela da reši u proteklih 20 godina.


Najveći problem je koncesija za korišćenje uglja, jer država nema jasno definisan stav po tom pitanju. U Srbiji nadležni imaju nerealna i besmislena očekivanja da će privući investitora koji će ulagati milijardu evra u izgradnju nove elektrane, a da će država kontrolisati sirovinu-energent.

U zemljama u okruženju država dozvoljava investitoru da na određeno vreme eksploatiše ugalj i kontroliše cenu uglja pa onda može da pravi jasnu projekciju isplativosti projekta.

Osim domaćih nedoumica, potencijalnim investitorima smeta i velika svetska ekonomska kriza. Na početku procedure u martu 2009. godine 26 kompanija je htelo da gradi „Kolubaru B”, a 27 – TENT B3 (14 i jednu i drugu).

Posle odustajanja ČEZ-a da investira u ovaj deo Evrope i da svoje planove usmeri u izgradnju nuklearnih elektrana u Slovačkoj, u konkurenciji za gradnju „Kolubare B” ostao je samo italijanski „Edison”. A kod TENT-a, Italijanima pravi „društvo” nemački RWE. Zanimljivo da je sa obe kompanije EPS potpisao ugovor za različite projekte koji su bile predmet velikih i brojnih kritika.

Zorana Mihajlović –Milanović, energetski stručnjak, kaže da će naša zemlja zbog kašnjenja u izgradnji elektrana morati da uvozi mnogo više struje. Ona tvrdi da je veoma loša odluka što će Srbija dočekati 2012. godinu bez novih energetskih postrojenja i veliko je pitanje šta ćemo tada da radimo.

„Posledica je da ćemo uvoziti mnogo više struje nego što smo planirali. Ne znam zašto su kod nas stajala dokumenta u fioci nekog ministra ili direktora EPS-a ili zašto se ne realizuju već usvojene strategije. Čim nema jasnih i preciznih pravila vreme se gubi. Za mene uopšte nije važno ko će da gradi elektrane, već da radovi konačno počnu“, ističe Zorana Mihajlović –Milanović.

Procene EPS-a i stranih konsultanta pokazuju da se do 2018. godine očekuje rast potrošnje struje do 3,2 odsto, neke druge prognoze govore o rastu od osam odsto do 2012.

Ovaj manjak „viđen” je i u Strategiji razvoja energetike do 2015. godine, u kojoj se navodi da je potrebna nova termoelektrana na lignit s proizvodnjom od najmanje 4,8 milijardi kilovatsati, „kako bi se bez značajnog uvoza obezbedila sigurnost i redovnost snabdevanja”. Ova elektrana, prema Strategiji, trebalo je da proradi do 2012. godine. Ali, očigledno je da se to neće desiti.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=05&dd=06&nav_id=429230

Nigde zvanicno ne postoji kostolac B u planovima a i eto komentara oko toga,lazovi,vide da su ubili narod u pojam sa koridorom 115 pa ajde malo elektrane a nismo napravili nijednu od 1989 godine.

Evo i ovde da stavim, vec je u "privredi".


Quote:
Фрушкогорски ветар покренуће 12 ветрењача

ИНЂИЈА: Дванаест ветрењача за производњу струје уз помоћ ветра биће постављено између Крчедина и Бешке, у инђијској општини,

на површини од око 30 хектара, са укупном снагом од 25 мегавата. Инвеститор, компанија „Ре-енерги” уложиће у овај посао 30 милиона евра, а пројекат је заснован на споразуму који пре три године потписали Општина Инђија и српско-аустријска фирма „Ре –енерги”. Први киловати струје од укроћеног фрушкогорског ветра потећи ће до краја ове године.
Скупштина општине Инђија је на последњој седници усвојила план детаљне регулације будућег ветропарка, који ће се налазити између Бешке и Крчедина, где постоји повољна ружа ветрова, а инвеститор „Ре-енерги” је одлучио да први ветрогенератор, снаге једног мегавата, у који ће уложити 1,5 милион евра, буде инсталиран поред аутопута, на излазу из Бешке, до краја ове године. На том локалитету биће постављено још једанаест ветрењача, а укупна инсталисана снага износиће око 25 мегавата електричне енергије. Иначе, стручњаци кажу да један овакав ветрогенератор може да обезбеди довољно енергије за око 1.200 домаћинстава.
- За нас је општина Инђија веома интересантна и то по неколико основа, а најважније је то да она има најбржу администрацију у југоисточној Европи, што погодује инвеститорима. То је пресудило да баш у инђијском атару поставимо прве ветрењаче – технологију будућности у производњи енергије – каже директор српско-аустријског предузећа „Ре-енерги” Вељко Јанковић.
Председник општине Инђија Горан Јешић истиче да су у Инђији одавно започели са штедњом енергије и заменом столарије и изолацијом јавних објеката и школа, па на тај начин штеде око 40 одсто енергије. Што се ветропарка тиче све је спремно за постављање ветрењача, али и израду плана и уговарање изградње трафо-станице од 110 КВ у Крчедину, чиме ће се обезбедити боље снабдевање електричном енергијом на целом подручју општине.
- Ова гринфилд инвестиција значи много за нашу земљу, али ипак највећу корист ће имати општина Инђија. Уосталом ми смо први схватили значај обновљивих извора енергије и склопили споразум о мерењима и изградњи ветрењача за производњу електричне енергије. Сада је то већ реалност и изградња ветропарка, прве ветрењаче, ускоро почиње – каже председник општине Инђија Горан Јешић.

С. Бојевић
http://www.dnevnik.rs/node/22595

Ovo je za mene potpuno novo.

Struja od uglja sa dna Dunava

Dok budući investitori tvrde da termoelektrana kraj Kovina ne bi nimalo zagađivala okolinu, u opštinskoj upravi kažu da valja sačekati elaborat koji bi to garantovao

http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/133880/i/1/Bager,-Rudnik-Kovin.jpg
Bager za vađenje uglja sa dna Dunava (Foto M. Šašić)

Pančevo – Jedna novinska vest, objavljena u „Politici“ početkom ove nedelje, opet je u Kovinu pokrenula jednu pomalo zaboravljenu priču. Vest kaže da je aktuelizovan projekat „Novi Kovin“ koji podrazumeva izgradnju novog rudnika uglja i termoelektrane snage 600 megavata. Potpisan je sporazum o izradi studije o uticaju ugljenokopa i termoelektrane na životnu sredinu.

Slavko Branković, predsednik opštine Kovin, kaže da priča nije nova. Odbornici Kovina izjašnjavali su se, kaže predsednik, 2004. i 2005. više puta protiv predloga da počne eksploatacija uglja na površinskom kopu kraj Kovina, a naročito su bili protiv termoelektrane. Strahovali su za Deliblatsku peščaru koja je delom u kovinskom ataru, a delom i zbog potencijalnog ugrožavanja izvorišta pitke vode u regionu Gaj–Dubovac. Tada im je iz Novog Sada poručeno, veli predsednik kovinske opštine, da se od kopa i termoelektrane odustalo, a da će se uložiti u vodosnabdevanje, možda čak u regionalni vodovod koji bi išao sve do Zrenjanina, koji kuburi sa pitkom vodom.

– Mi, u načelu, nemamo ništa protiv vađenja uglja iz Dunava, kakav je danas, ali smo protiv površinskog kopa, jer bi on ugrozio sela Malo Bavanište, Beli Breg, a možda i Gaj. Ne verujem da bi selidba naselja bila prihvatljiva ni za investitora. O termoelektrani ne možemo sada da se izjašnjavamo, dok ne vidimo elaborat o zaštiti životne sredine. U celoj stvari ipak je čudno da su mi u menadžmentu EPS-a rekli da oni ništa ne znaju o aktiviranju stare ideje o izgradnji termoelektrane kraj Kovina – kaže za „Politiku“ Slavko Branković.

Zahvaljujući firmi „Orenštajn i Kopel“, koja je prva u svetu napravila „bager“ za podvodno vađenje uglja, eksploatacija lignita sa dna Dunava počela je, kraj Kovina, 1992. godine. Prvobitno je planirano da iz reke, po 600 tona lignita na sat, vadi čak pet „bagera“, ali se na kraju ostalo samo na jednom. Bugarska firma „Kornikom“ kupila je rudnik 2007. godine i, kako kaže inženjer Vasil Kačarov, predsednik upravnog odbora Rudnika, krenulo je nabolje. Lane su prodali 267.000 tona lignita sa dna Dunava. Poslovali bi i bolje da nemaju problema sa održavanjem unikatnog bagera.

Prema njegovom mišljenju, opasnosti po životnu sredinu od novog kopa i termoelektrane nema. Stručnjaci njegove firme i Izvršno veće Vojvodine složili su se da se ne otvara površinski kop, već će se ugalj i dalje kopati iz vode, a termoelektrana će biti potpuno bezbedna. Sada se onakva kakva bi trebalo da bude kovinska gradi u Šoštanju, u Sloveniji. Kačarov kaže da ljudi, kada se spomenu termoelektrane, imaju na umu naša postrojenja, građena pre više desetina godina. On tvrdi da savremene termoelektrane ne samo da ne rasipaju pepeo, već ga čine pogodnim za upotrebu u druge svrhe, a ako se deponuje, on je u čvrstom stanju. Predsednik upravnog odbora Rudnika Kovin kaže da bi otvaranje novog kopa i izgradnja termoelektrane snage 600 megavata koštali oko 1,3 milijarde evra, a da bi, pored njegove kompanije, sufinansijeri bili Pokrajina i još jedna privatna firma.

„Politici“ se javio i Zoran Obradinović, inženjer geologije iz Beograda, koji u potpunosti potvrđuje nove procene o zalihama uglja kraj Kovina od 276 miliona tona. On kaže da je sa kolegom Čedomirom Lončarevićem, koji je takođe radio u Geološkom zavodu, otkrio to nalazište. Istraživanja su, ističe Obradinović, započeta 1976. godine, a dva inženjera su potpisala svoj nalaz 1979. godine. Nije sve prošlo bez sporenja od strane političara i struke. Drago mu je da je njihov nalaz novim istraživanjima potvrđen.

Miodrag Šašić

Politika (http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Struja-od-uglja-sa-dna-Dunava.lt.html)


Cuveni gradjevinci postaju elektricari:)

Otvorena hidrocentrala na Vlasini
29. april 2010. | 01:52 | Izvor: B92, Tanjug

Crna Trava -- Prva od pet mini hidroelektrana koje treba da budu izgrđene na reci Vlasini zvanično je puštena u rad.

Novac za izgradnju te mini hidroelektrane u u Crnoj Travi obezbeđen je iz kroz podsticajne mere Vlade Srbije za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije. Ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić izjavio je da izgradnja mini hidroelektrana predstavlja šansu Srbije jer naša zemlja ima dovoljno obnovljivih izvora energije.

Škundrić je najavio da će resorno ministarstvo i ubuduće pružati podršku svima koji planiraju ulaganje u obnovljive izvore energije.

“Značaj ove hidrocentrale je u tome što ona posle 110 godina ukazujena potrebu da proizvodimo čistu energiju, da razvijamo lokalne sredine, da štitimo životnu sredinu od emisije štetnih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, da otvaramo nova radna mesta i da postajemo interesantniji za najrazvijenije zemlje svet”, rekao je Škundrić.

On je najavio da će biti pooštrene mere kako bi potrošači u Srbiji redovnije izmirivali dugovanja za struju i dodao da je na severu Kosova, u sredinama u koje struju isporučuje Elektroprivreda Srbije "ostvaren značajan napredak" u shvatanju potrebe i obaveze da počne da se plaća struja.

B92 (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=04&dd=29&nav_id=427696)



U Crnoj Travi planiraju izgradnju čak 38 mini hidroelektrana

Autor: D. Kocić

Crna Trava, Leskovac - Optimistički zvuči izjava Slavoljuba Blagojevića, predsednika crnotravske opštine, najmanje i jedne od najnerazvijenijih opština u Srbiji, da će puštanjem u rad prve mini hidroelektrane nedaleko od Tegošnice biti zaustavljena migracija stanovništva, koja je nekoliko decenija najveći problem ovoga kraja.

- Otvaranjem ovog objekta stvaraju se uslovi da se mladi vraćaju u zavičaj i da započne novi period u razvoju našega kraja - precizira Blagojević.

U ovom kraju planiraju da narednih desetak godina u potpunosti iskoriste bogat vodeni potencijal i sagrade 38 mini hidroelektrana. Prva mini hidroelektrana, ova kod Tegošnice, koju je sagradila beogradska „Eko energogrupa’’, ima kapacitet 650 kilovata i samo je jedna od šest elektrana koje će ovaj kolektiv podići na Vlasini i drugim rekama ovoga kraja.

Katastrom malih hidroelektrana, koji je Skupština opštine Crna Trava usvojila još 2007. godine, razrađena je gradnja svih mini hidroelektrana različitog kapaciteta. Tako bi tri bile do sto kilovata, 11 bi imale kapacitet od 100 do 200, deset od 200 do 500 kilovata, a 14 elektrana imale bi iznad 500 kilovata instalisane snage.

Vlasina, Čemerčica i Gradska reka planirane su za podizanje mini elektrana, a katastrom je određena gradnja ovih objekata u samoj Crnoj Travi, ali i Sastavu Reci, Gradskoj, Jabukoviku, Ruplju, Mlačištu, Ostrozobu, Gornjem i Donjem Garu, Brodu, Krstićevu i drugim selima ovog planinskog kraja. Ukupna instalisana snaga elektrana biće 20.120 kilovata, a godišnja proizvodnja oko 89,5 miliona kilovat-časova električne energije.

- Bilo je proteklih godina mnogo zainteresovanih za gradnju mini hidroelektrana, ali ti programi nisu realizovani zbog zakonskih barijera, koje su sada otklonjene - kaže Slavoljub Blagojević, predsednik opštine Crna Trava.

Danas (http://www.danas.rs/danasrs/srbija/hronika/u_crnoj_travi_planiraju_izgradnju_cak_38_mini_hidroelektrana.73.html?news_id=189506)

Banjaluka rekla ne hidroelektranama
Banjalučka gradska Skupština izjasnila se protiv izgradnje hidroelektrana na Vrbasu.
"Područje na kojemu je planirana izgradnja hidroelektrane "Banja Luka - niska" ostalo je zaštićeno, a Skupština je donijela zaključak kako se hidroelektrana ne može i ne treba graditi", rekao je gradonačelnik Dragoljub Davidović, nakon jučerašnjeg usvajanja Regulacijskog plana za obale rijeke Vrbas.

Ugovor o dodjeli koncesije konzorciju HES Vrbas za gradnju hidroelektrana Krupa i Banja Luka-niska na Vrbasu potpisan je 2004., ali do danas nije nađeno rješenje za sporna pitanja između koncesionara, lokalne zajednice i udruženja za zaštitu životne sredine u Banjoj Luci.

Ekolozi su ranije pokrenuli inicijativu za zaštitu područja gdje je planirana gradnja hidroelektrana, dok je koncesionar navodio kako je njegov ekonomski interes ugrožen dugogodišnjim pregovorima zbog čega se u javnosti spekuliralo o mogućem odštetnom zahtjevu od 130 milijuna eura.

U Ministarstvu industrije, energetike i rudarstva RS-a su nedavno ponovili kako je nastavak realizacije ovog projekta uvjetovan prihvatljivim rješenjem za sva sporna pitanja, posebno ona koja utječu na razvoj lokalne zajednice i zaštitu životne sredine.
:cheers:

Uskoro partneri za TENT i Kolubaru
2. jun 2010. | 13:35 | Izvor: Beta

Kragujevac -- Završetak tenderske procedure za termoelektrane "Nikola Tesla 3" i "Kolubara B" očekuje se u naredna dva meseca, kaže ministar energetike Petar Škundrić.


Škundrić kaže da su se stekli uslovi da izaberemo strateške partnere za izgradnju termoelektrana 'Nikola Tesla 3' i 'Kolubara B’.

Termoelektrana "Nikola Tesla 3" treba da startuje sa minimalnom instalisanom snagom od 700 megavata, a "Kolubara B" biće snage 700 megavata, naveo je Škundrić.

On je kazao da je u toku predtenderska procedura za izbor strateškog partnera za gasnu elektranu-toplanu TE-TO "Novi Sad" kapaciteta 450 megavata.

Škunrdić je takođe izrazio uverenje da će u naredna dva-tri meseca biti raspisan tender za podizanje jednog termokapaciteta za proizvodnju električne struje u Štavlju kapaciteta oko 500 megavata.

"U toku je rad na realizaciji jednog od najvećih aranžmana u poslednjih 20 godina vezan za rekonstrukciju termoelektrane Kostolac i podizanje novog termobloka, u prvoj fazi od 350 megavata, a u drugoj još 350 megavata nove snage", rekao je Škundrić i dodao da je vrednost te investicije veća od milijardu evra.

Škundrić je podsetio da je Srbija ušla u snažan investicioni ciklus u oblasti energetike u koji će u narednih pet do sedam godina biti uloženo između 9 i 12 milijardi evra.

"To je period najsnažnijih ulaganja u srpskoj energetici u poslednjih 30 godina koji treba da obezbedi dovoljno energije za potrebe zemlje, ali i lidersku poziciju Srbije u proizvodnji i plasmanu struje i energenata uopšte u regionu i šire, u Evropi" istakao je Škundrić.

B92 (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=06&dd=02&nav_id=435845)

Sada jos i ovo. Da mi je znati, koju drogu koriste ovi nasi politicari. Mislim, i ja bih.

Ovo ce biti,zapravo je trebalo biti ranije,imam insajderski info od profana,jedino za stavalj nije sigurno mada mozda uskoce Turci jer se oni tu prave vazni oko Novog Pazara.

^^Na Stavalj sam i mislio, to sam podebljao. A sto se Turaka tice, cujem da koriste krizu da se na velika vrata na Balkan. Valjda su vec poceli sa preuzimanjem nekih grckih investicija u Rumuniji i Bugarskoj.

Otvorena elektrana "Poštica"
petak, 11. jun 2010, 15:29 -> 20:34

Puštena u rad hidroelektrana "Poštica", u opštini Vlasotince. Hidroelektranu otvorila slovenačka kompanija "Interenergo", koja posluju u sastavu austrijske kompanije "Kelag".

Ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić pustio je u rad malu hidroelektranu "Poštica", u opštini Vlasotince.
Izjave Petra Škundrića, Željka Kokolja, Antnona Peleža i Srđana Šušulića
Škundrić je rekao da puštanje u rad te hidroelektrane predstavlja nastavak politike izgradnje kapaciteta za korišćenje obnovljivih izvora energije sa ciljem dobijanja "čiste energije" i dodao da je to prva inostrana investicija za proizvodnju čiste energije iz hidropotencijala.
Investitor za izgradnju hidrocentrale je slovenačka kompanija "Interenergo", koja je u vlasništvu austrijskog "Kelega", jedne od značajnijih evropskih kompanija u oblasti proizvodnje električne energije i korišćenja hidropotencijala.
"Ova investicija, vredna 700.000 evra, značajna je jer predstavlja uvod u investicije "Interenerga" i "Kelega" u druge slične kapacitete na našim rekama u visini 50 miliona evra u narednih nekoliko godna", rekao je Škundrić.
To je druga po redu mini hidroelektrana koja je puštena u rad u nerazvijenim opštinama u Srbijim rekao je Škundrić i izrazio očekivanje da će u narednih mesec dana biti puštena još jedna hidroelektrana u opštini Crna Trava a da će do kraja godine početi da radi još nekoliko mini hidrocentrala u Srbiji.
Ministar je ocenio da dobijanje odgovarajućih građevinskih dozvola neophodnih za početak izgradnje sličnih projekata nije ništa složenije u odnosu na procedure u drugim evropskim zemljama ali da to ministarstvo još uvek nije zadovoljno brzinom dobijanja dozvola.

Mogućnosti za ulaganja u Srbiju

Ambasador Austrije u Srbiji Klemens Koja, rekao je da projekat u opštini Vlasotince predstavlja značajnu austrijsku investiciju i dodao da to pokazuje da Srbija nudi puno mogućnosti austrijskim kompanijama za ulaganja.
Koja je istakao da je to samo prvi korak u okviru budućih planova za ulaganje austrijskih kompanija, što pokazuje da Austrija pokazuje da ta zemlja podržava ulazak Srbije u EU.
Ambasador je ocenio da te investicije ne bi bile moguće bez usvajanja podsticajnih mera za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije, koje je Vlada Srbije usvojila krajem prošle godine i najavio još intenzivniju austrijsko-srpsku saradnju u oblasti energetike s obzirom da Srbija jkoristi samo 30 odsto potencijala hidroenergije.
Direktor kompanije "Interenergo" Anton Papež rekao je da izgradnja hidroelektrane "Poštica" predstavlja pilot projekat kojim je "Interenergo" ušao na tržište Srbije i istakao da će u nekoliko narednih godina ta firma uložiti oko 50 miliona evra u izgradnju hidroelektrana, uglavnom u južnoj Srbiji.
Član uprave kompanije "Kelag" Armin Viersma najavio da ta austrijska kompanija koja je jedan od lidera u oblasti energetike na evropskom tržištu ima nameru da dalje ulaže u izgradnju hidroelektrana u Srbiji.

RTS(Video) (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/722422/Otvorena+elektrana+%22Po%C5%A1tica%22.html)

Bor će dobiti i solarnu elektranu
14. jun 2010. | 16:47 | Izvor: Beta

Bor -- U okolini Bora uskoro počinje izgradnja prve elektrane solarne energije u Srbiji, kaže ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić.
On kaže da će na površini od 450 hektara jalovišta Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor, uskoro biti izgrađena prva elektrana na solarnu energiju.
Na taj način bi mogla da se dobije količina jednaka struji koju bi proizvodila elektrana kapaciteta 100 megavata, rekao je Škundrić prilikom posete Boru.
On je obrazložio da je Bor jedna od najsunčanijih opština u Srbiji, i da su jalovišta, zbog refleksije, idealna za solarnu investiciju.
Prema rečima ministra Škundrića, za ovu vrstu investicija zainteresovane su kompanije iz Italije, Belgije, Kanade i Švajcarske.

B92 (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=06&dd=14&nav_id=438736)

..

уторак, 06. јул 2010, 07:26 -> 12:28
Струја на ветар (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0/734072/%D0%A1%D1%82%D1%80%D1%83%D1%98%D0%B0+%D0%BD%D0%B0+%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80.html)

Европска унија је прошле године у изградњу електрана на ветар уложила 13 милиона евра. Први ветропарк код нас биће подигнут на Честобродици, средином следеће године. Општини Бољевац годишње ће доносити пола милиона евра.

Десетомесечним мерењем учесталости брзине јужног и југоисточног ветра на превоју Честобродица, установљено је да на простору од 700 хектара, у општини Бољевац, може да се изгради 40 ветрогенератора снаге 2,5 мегавата.

Брзина ветра, која на том простору варира од 6,2 до 8,5 метара у секунди, довела је италијанског инвеститора у Србију. Директор "Бонкома" за Југоисточну Европу Марко Лучи каже да, као инвеститор, има велики страх, јер је то велика инвестиција.

Ветропарк снаге 100 мегавата општини ће, по сваком производном киловату доносити 1,5 одсто зараде, што је око пола милиона евра годишње.

Председник Општине Бољевац Небојша Марјановић каже да је будућа добит четвртина садашњег буџета.

"То су она недостајућа средства која ћемо уложити у развој инфраструктуре и то ће бити средства која ће нам помоћи да покренемо укупни развој општине", рекао је Марјановић.

Пошто је у Србији понуђена ниска откупна цена проиведене струје, италијански инвеститор планира да струју извози у Италију, где ће је продавати 2,5 пута скупље.

Директор "Екоенерго инжењеринга" у Београду Зоран Мојић каже да је за домаћа предузећа такво инвестирање велики проблем, јер нису у стању.

"То су велики системи и стотине милиона евра у питању. Ми морамо наћи са њима заједнички језик и да видимо у томе свој интерес", рекао је Мојић.

Док су код нас ветрењаче новина, Американци снагу ветра користе већ 35 година. Поља ветрењача достижу снагу и до 3.000 мегавата.

Пре шест месеци, завршена је изградња ветрењача у источном делу калифорнијске долине, а свака од њих коштала је 4,5 милиона долара. Струја коју производи једна довољна је за потребе 700 кућа у том крају.

Moguć kineski kredit za učešće Srbije u nuklearki Belene (http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/200062/Moguc-kineski-kredit-za-ucesce-Srbije-u-nuklearki-Belene)
Beta | 26. 07. 2010.

Kineska razvojna banka zainteresovana je da finansira učešće Srbije u izgradnji nuklearne elektrane Belene u Bugarskoj i druge energetske projekte, izjavili su danas predstavnici te banke.

"Razgovarali smo o tom projektu u Bugarskoj, zainteresovani smo i postoji određeni napredak", kazao je novinarima viceguverner CDB-a Gao Jian nakon razgovora sa srpskim ministrom energetike Petrom Škudrićem.

Gao Jian je kazao da je CDB banka pored investicija u energetski sektor Srbije zainteresovani i za finasiranje razvoja infastrukure i međudržavnih projekata Srbije i Kine.

Ministar eneretike Srbije Petar Škundrić kazao je da bi se projekti finansirali komercijalnim kreditima CDB banke, ali pod uslovima koji su povoljniji od većine banaka i ponuda koju je srpski energetski sektor dobijao.

Костолац један од најважнијих енергетских капацитета у Србији (http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=136781)

Костолац, 6. август 2010. године – Министар рударства и енергетике у Влади Републике Србије Петар Шкундрић изјавио је данас да се интензивно ради на завршетку аранжмана са кинеском компанијом CMEC поводом уласка у пројекат реконструкције два термоблока и изградњу новог у термоелектрани Костолац.

http://www.srbija.gov.rs/view_image.php?id=29743&cache=cr Фото: Танјуг
Шкундрић је приликом обиласка рудара у Костолцу, поводом Дана рудара, рекао да је овај пројекат, у који ће бити уложено око милијарду долара, једна од највећих инвестиција у српској привреди.

Он је нагласио да термоелектране и копови Костолац спадају у најважније енергетске капацитете у Србији и напоменуо да су свим страним и домаћим инвеститорима отворена врата за улагање у српску енергетику.

Циљ преговора са кинеским партнерима је, како је навео, да се обезбеди повољан кредит из кога би се ревитализовали и проширили капацитети ове термоелектране на 12 милиона тона угља годишње, при чему би изградња новог блока обезбедила снагу која би премашивала 300 мегавата.

http://www.srbija.gov.rs/view_image.php?id=29744&cache=cr Фото: Танјуг
Шкундрић је честитао рударима термоелектране Костолац на рекорду оствареном у прошлој и у првој половини ове године, и истакао да су они и у условима економске кризе показали да је организованом производњом могуће постићи добре резултате и остварити профит.

Током 2009. године у басену Костолац остварени су рекорди – први пут у историји копова произведено је 34.427.558 кубних метара откривке, док је производња угља од 8.599.784 тона такође била највиша на годишњем нивоу икада, указао је Шкундрић и напоменуо да је и у домену електричне енергије остварен рекорд од 5.897.500 мегават часова.

Министар је са делегацијом рудара данас положио венац на Спомен-обележје рударима у Старом Костолцу.

http://www.srbija.gov.rs/view_image.php?id=29745&cache=cr Фото: Танјуг
Спомен-обележје у Старом Костолцу представља улаз у Јаму 2 Стари Костолац отворену 1872. године, а која је била активна до 1950. године и чије је отварање означило почетак индустријализације у Србији.

http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Pages/Poziv_za_ucesce_u_Projektu_HES_Gornja_Drina.aspx
Позив за учешће у Пројекту ХЕС Горња Дрина

24.8.2010



На основу Одлуке Владе Републике Српске о условима, критеријумима и начину избора
Стратешког партнера за Пројекат хидроенергетски систем Горња Дрина („Службени
гласник Републике Српске“,број:72/10 и76/10), Министарство индустрије, енергетике и
рударства објављује
ПОЗИВ

свим заинтересованим кандидатима

Позивају се сви заинтересовани кандидати да, на основу Одлуке о условима,
критеријумима и начину избора Стратешког партнера за Пројекат хидроенергетски систем Горња Дрина („Службени гласник Републике Српске“,број:72/10 и76/10), доставе писма о заинтересованости за учешће у Пројекту хидроенергетски систем Горња Дрина, најкасније до 12,00 часова, 22.09.2010.године.
Писма о заинтересованости се достављају у оригиналу и у двије копије лично или
препорученом пошиљком у запечаћеној непровидној коверти са назнаком „Писмо о
заинтересованости за избор Стратешког партнера ХЕС Горња Дрина“. Документацију
неопходну за састављање писама о заинтересованости -„Информациони меморандум“,
обезбјеђује Министарство индустрије, енергетике и рударства уз неповратну накнаду у
износу од 2.000 еура, која се уплаћује на Јединствени девизни рачун трезора број:
11000559023, Министарство финансија, Трг Републике Српске 1. Бањалука, IBAN:BA 39
55111000559023 84 , Uni Credit bank a.d. Banjaluka BLBABA 22, коресподентска банка је
BKAUATWW (Bank Austria CA Vienna), са назнаком за Министарство индустрије, енергетике и рударства - организациони код: 1445001, врста прихода: 722511, неповратна накнада за „Информациони меморандум“.
„Информациони меморандум“ ће бити доступaн заинтересованим кандидатима у
просторијама Министарства дана 24.08.2010.године. Информациони меморандум се
може доставити електронском поштом, након доставе доказа о уплати накнаде од 2.000
ЕУР-а на email Министарства: mier@mier.vladars.net. Достављање писама о
заинтересованости се врши препорученом пошиљком или лично на сљедећу адресу:
Влада Републике Српске, Министарство индустрије, енергетике и рударства, Трг
Републике Српске 1, 78000 Бања Лука, Република Српска, Босна и Херцеговина.
Писмо о заинтересованости за учешће у Пројекту хидроенергетски систем Горња Дрина као и сва пратећа документација треба да буде откуцана или написана неизбрисивом тинтом.
Сви листови Писма о заинтересованости са пратећом документацијом морају бити чврсто увезани, са означеним бројем страница, парафирани или потписани од стране
овлашћеног лица. Све допуне и измјене Писма о заинтересованости и пратеће
документације морају бити читљиве и парафиране од овлашћеног лица.
Писма о заинтересованости за учешће у Пројекту хидроенергетски систем Горња Дрина, као и сви документи и кореспонденција у вези са поступком избора Стратешког партнера, између кандидата/квалификованих кандидата за Стратешког партнера и Владе Републике Српске морају бити написани на српском језику, а уколико су наведени документи сачињени на неком другом језику, морају бити употпуњени са званичним преводом овлашћеног судског тумача на српски језик.
Кандидати за Стратешког партнера могу повући своје Писмо о заинтересованости прије
истека рока за подношење Писма о заинтересованости. Влада Републике Српске мора
бити обавијештена у писаној форми о повлачењу Писма о заинтересованости прије истека рока за подношење Писама о заинтересованости. На коверти у којој се налази изјава кандидата за Стратешког партнера треба писати слиједеће: „Повлачење Писма о
заинтересованости- ХЕС Горња Дрина“.
Јавно отварање Писама о заинтересованости ће се одржати дана 22.09.2010. године
(сриједа), са почетком у 14 часова, у просторијама Владе Републике Српске, на адреси Трг Републике Српске 1, Бања Лука, Република Српска, Босна и Херцеговина. Кандидати за Стратешког партнера могу присуствовати отварању Писама о заинтересованости.
Отварање Писама о заинтересованости, утврђивање да ли је заинтересовани кандидат за
Стратешког партера испуно кумулативно услове из тачке XII став 1. Одлуке о условима,
критеријумима и начину избора Стратешког партнера за Пројекат хидроенергетски систем Горња Дрина и обавјештавање кандидата врши Комисија, именована од стране Владе Републике Српске.
Овај позив објавиће се и у дневном листу „Политика“Република Србија, у дневном листу
„Глас Српске“ Република Српска и web. страници Владе Републике Српске
(www.vladars.net).
За сва питања у вези са поступком и током избора Стратешког партнера као и за
достављање детаљних информација о Пројекту хидроенергетски систем Горња Дрина,
укључујући основне информације из предстудије - студије изводљивости, заинтересовани кандидати за Стратешког партнера могу да се обрате контакт особама:

a sta se nudi investitorima pogledajte ovdje: http://www.vladars.net/sr-sp-cyrl/vlada/Documents/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5%20%D1%85%D0%B5.pdf

4 hidrocentrale ukupno: 240MW... investicije oko 450 mil evra

Najveca laz posle lazi projekta mreze autoputeva.Kao sto su izgradili autoputeve tako ce i hidrocentrale.Kukulele:bash:

Najveca laz posle lazi projekta mreze autoputeva.Kao sto su izgradili autoputeve tako ce i hidrocentrale.Kukulele:bash:

jbg... ovo mi je vjerovatnije nego autoputevi :D jeste da je tempirano za izbore, ali je isplativo za razliku od autoputeva kroz RS. tako da ima neku sansu....

Kurca graha moj prijatelju jer nema od te naduvane price nista.Bolje je njima privuci stranih investitora mozda nekih stotinjak i svaki od tih investitora neka otvori fabrikicu za 50 radnika i eto uspijeha.Cim procitam projekte vrijedne vise stotina miliona maraka, splasne mi libido.

Kurca graha moj prijatelju jer nema od te naduvane price nista.Bolje je njima privuci stranih investitora mozda nekih stotinjak i svaki od tih investitora neka otvori fabrikicu za 50 radnika i eto uspijeha.Cim procitam projekte vrijedne vise stotina miliona maraka, splasne mi libido.

pa naravno da je bolje... ali mislim da bi se ovo moglo prije desiti nego ista drugo.
evropski proizvodjaci energije su gladni za zeleniim kilovatima i ustedi na co2 emisijama + ove hidroelektrane imaju dosta veliku isplativost i povrat na ulozeno.

ja nisam uopste optimista kada su u pitanju projekti koji se najavljuju pred izbore, niti da ovi nasi ista veliko mogu i ispuniti, ali ovo mi je prosto vjerovatnije od "mreze autoputeva" ili gacko 2...

pa naravno da je bolje... ali mislim da bi se ovo moglo prije desiti nego ista drugo.
evropski proizvodjaci energije su gladni za zeleniim kilovatima i ustedi na co2 emisijama + ove hidroelektrane imaju dosta veliku isplativost i povrat na ulozeno.

ja nisam uopste optimista kada su u pitanju projekti koji se najavljuju pred izbore, niti da ovi nasi ista veliko mogu i ispuniti, ali ovo mi je prosto vjerovatnije od "mreze autoputeva" ili gacko 2...

Ovo jeste realno, a i nije novo. Najavljuje se vec odavno. Za Buk-Bijelu je valjda izmenjen projekat zbog kanjona Tare, pa je sada niza brana. Da li ova brana na Sutjesci na neki nacin ugrozava nacionalni park? Neka dobro razmisle o tome.

Počela gradnja HE “Ulog”

KALINOVIK, U opštini Kalinovik danas je svečano obilježen početak izgradnje Hidroelektrane /HE/ “Ulog” ukupne vrijednosti 65 miliona evra, koju bi kompanija EFT trebalo da završi u naredne tri i po godine.
Hidroelektranu “Ulog” činiće dva bloka ukupne snage od 35 megavata, a godišnje će proizvoditi 80 gigavat-časova električne energije.
Premijer Republike Srpske /RS/ Milorad Dodik izjavio je da je Vlada RS obavila dio aktivnosti u vezi sa izdavanjem koncesione dozvole komapaniji EFT i izrazio očekivanje da će cio projekat biti realizovan u naredne tri i po godine.
“Izgradnjom ovog objekta RS poboljšava energetsku moć. Ovaj dan je veoma važan i za RS i opštinu Kalinovik”, rekao je novinarima Dodik i naglasio da je nizvodno uz rijeku Neretvu planirana izgradnja još sedam protočnih elektrana.
On je istakao da se kompanija EFT pokazala kao veoma sposobna da realizuje zahtjevne projekte kao što je HE “Ulog” i napomenuo da ova firma radi i na projektu izgradnje Termoelektrane “Stanari”.
Predsjednik kompanije EFT Vuk Hamović izrazio zadovoljstvo što njegovoj kompaniji data šansa da realizuje projekat i što ima podršku Vlade RS i opštine Kalinovik.
On je rekao da će ova kompanije realizovati projekt izgradnje Hidroelektrane “Ulog” u naredne 3,5 godine.
“HE `Ulog` i nizvodne elektrane Bjelimići i Glavatičevo treba koordinisano da se razvijaju. Tako će biti obezbijeđeni najviši stepen zaštite životne sredine i optimalni ekonomski rezultati u radu ovih elektrana”, kaže Hamović.
Ministar industrije, energetike i rudarstva RS Slobodan Puhalac izjavio je da je kompanija EFT izuzetno profesionalna i da poštuje dogovorene rokove.
“Hidroenergetski potencijal RS moramo razvijati razumno i smišljeno, poštujući ekološke standarde i zahtjeve lokalne zajednice”, kaže Puhalac i dodaje da je u toku izbor strateškog partnera za projekat “Gornje Drine”.
Načelnica opštine Kalinovik Mileva Komlenović rekla je da je projekat izgradnje Hidroelektrane “Ulog” najznačajniji projekat koji se realizuje na području ove opštine i zahvalila Vladi RS na podršci koju pruža ovoj lokalnoj zajednici.
Svečanom obilježavanju početka radova u mjestu Ulog prisustvovao je i vladika zahumsko-hercegovački Grigorije.
:cheers:

Kurca graha moj prijatelju jer nema od te naduvane price nista.Bolje je njima privuci stranih investitora mozda nekih stotinjak i svaki od tih investitora neka otvori fabrikicu za 50 radnika i eto uspijeha.Cim procitam projekte vrijedne vise stotina miliona maraka, splasne mi libido.

imas li ti neki pozitivan komentar? nisu pozeljne visemilionske investicije? ti bi da zivis u sumi bez hidrocentrala, termocentrala, struje, autoputeva, infrastrukture? jesu bitne te sitne investicije,ali bez kapitalnih projekata nema razvoja

evo klip sa otvaranja radova na he ulog:
http://rtrs.tv/av/player.php?id=1699&x=0

Uskoro nuklearka u Srbiji?
http://www.b92.net/news/pics/2010/08/10466807614c7903bdf0042982302936_450x338.jpg
Beograd -- Ponuda da Srbija učestvuje u izgradnji bugarske nuklearke „Belane“ i slične ponude biće sve aktuelnije, jer se ponovo grade po celom svetu.

Stručnjaci kažu da se ovo dešava zbog insistiranja da se intenzivira posle černobiljske katastrofe gotovo napušten rad na podizanju nuklearnih elektrana.

Posle skoro 25 godina zagovornici atomskih tehnologija u svetu, ali i kod nas, dižu glavu. Kako 2015. godine ističe moratorijum na gradnju ovakvih izvora energije na području exYu, pretpostavlja se da će ponude nastaviti da stižu.

Pre dve godine ministar za nauku Božidar Đelić otvorio je pitanje, ali javnost se više uzbudila kada je ruski ambasador Aleksandar Konuzin najavio da Srbija i Rusija razmatraju zajedničku izgradnju nuklearke.

Petar Škundrić, ministar za energetiku, sa Konuzinom česti posetilac fudbalskih utakmica, ne negira pregovore, već podseća na zabranu.

Zapravo, slika energetike države sredinom veka kakvu je na skupu energetičara u Novom Sadu predočio Škundrić, nuklearku čini dragocenom, možda i neophodnom.

Srbija godišnje potroši oko 36 milijardi kilovat-časova, dok će za 40 godina potrošnja dostići 65, možda i svih 80 milijardi, zavisno od razvoja tehnologija hibridnih i elektromobila.

Crpljenje fosilnih sirovina raste ekstremno. Benzina i dizela biće sve manje, a ni ugalj, ni gas neće biti vodeći energenti u proizvodnji struje.

Naftne rezerve će biti toliko iscrpljene da niko neće moći da strateški računa na glavnog, unazad dva veka, pokretača kapitalističke ekonomije.

Škundrić precizira da ovdašnji hidroizvori mogu proizvesti maksimalno 20 milijardi kv, koliko bi se moglo dobiti i iz svih obnovljivih izvora, pod uslovom da solarna tehnologija naglo uznapreduje, da se iskoristi svaki dašak vetra i najmanja količina otpadne ili ciljno uzgajane biomase.

Praznina se može nadomestiti iz atoma, kao što je, fasciniran tehnologijom i bezgranično verujući u nauku, predviđao nekadašnji komunistički vrh, na čelu sa vojnim lobijem.


Odmah po koncepcijskom sukobu sa Istočnim blokom, 1948. godine, zauzet je stav da se razvija domaća atomska pamet, a pet godina kasnije započeta su istraživanja.

U prvo vreme cilj je bio atomska bomba, dalji tok je pažnju usmeravao na nuklearku. Ipak, ove dve stvari idu ruku pod ruku: iz istrošenih šipki uranijuma i plutonijuma, izdvajaju se izotopi veoma upotrebljivi u proizvodnji raznovrsnog nuklearnog oružja. Isprepletenost sa vojnim programom je i sporna tačka; u takvim situacijama pitanje je realnost kalkulacije, a mnogi elementi proizvodnje ostaju prikriveni.

Zagovornici nuklearki ističu jeftinu proizvodnju struje kao adut, nedostatak je neusavršena tehnika skladištenja (radioaktivnog) otpada i neophodnost velike količine vode.

Logično je vezivanje lokacije eventualne srpske nuklearke za Dunav. Postrojenja pretpostavljaju i netrusno područje.

Stoga je pojas kod Bačke Palanke pre 30 godina uvršten u najuži izbor, pa su i rađena ispitivanja, pri „Elektrovojvodini“ je osnovano nuklearno odeljenje, a 14 zaposlenih je vodilo prateće projekte u kojima su učestvovali stručnjaci sa jugoslovenskih fakulteta i instituta.

Ilija Plečaš, šef Laboratorije za jonizujuće zračenje u Vinči, u laičkoj javnosti važi za nuklearnog lobistu.


Međutim, cenjeni fizičar tvrdi da razmišlja logikom upućenog u nuklearnu problematiku, te bolje od drugih uočava koliko Srbiji šteti manjak znanja iz ove oblasti.

Po uvođenju moratorijuma, prestalo je obrazovanje za nuklearnu tehnologiju i danas naši atomisti koji nisu otišli u svetske centre - čekaju penziju. Mladih ni na vidiku, a Plečaš ističe da je specifično znanje neophodno i za delatnosti koje nemaju veze ni sa nuklearkama, ni sa naoružanjem.

„Uvođenje moratorijuma je toliko suzilo profile stručnosti da sada imamo problema sa usvajanjima novih znanja i novih tehnologija“, pojašnjava Plečaš, podsećajući da je nerealno da mala i siromašna država razvija skupe tehnologije, ali da je neophodno obrazovati stručnjake kako bi se akceptirale novine drugih.

Plečaš pojašnjava da je većini ljudi tehnologija nerazumljiva, a sve nepoznato proizvodi strah. Ukazuje da javnost upire prst na stvarne ili percepirane nuklearne lobiste, ali je mnogo više zainteresovanih za klasične tehnologije - termo, gasne i hidro elektran, dok je političarima primamljivo pričati o obnovljivim tehnologijama.

Svi načini proizvodnje energije su neophodni, ali građanima valja reći i da je energija iz biomase 10, iz vetra 14, a solarna i 25 puta skuplja od nuklearne.

Sa razvojem pojeftiniće i ove dragocene tehnike proizvodnje, ali dotle valja plaćati. Sem toga, još mnoge generacije će sve alternativne varijante moći koristiti u veoma ograničenom obimu. Ni sredinom veka Srbija, pogodna za svaku alternativnu proizvodnju struje, neće imati ove energije na raspolaganju za više od četvrtine potrebne količine, čak i da ima para da uvozi koliko hoće. Postoje snažne resursne i tehnološke barijere.

Kada se 26. aprila 1986. godine desio incident u Černoblju, ukrajinskom mestašcu blizu tromeđe sa Rusijom i Belorusijom, radijacija je bila 400 puta veća nego posle bacanja bombe na Hirošimu i Nagasaki, a kontaminirano je 150.000 kvadratnih kilometara u tri države. Zračenju je bilo izloženo najmanje sedam miliona ljudi, umrlo je, prema procenama britanskih stručnjaka, između 30.000 i 60.000 ljudi, dok još 70.000 ljudi boluje od bolesti krvotoka, nervnih i disajnih organa. Nivo zračenja je toliko visok da će se normalan život obnoviti, bar prema mišljenju stručnjaka, tek za 500 godina.
Nikola Rajaković, državni sekretar za energetiku, pojašnjava da bi u novim okolnostima imalo smisla graditi samo velike kapacitete, četiri bloka od po 600 MW, koji bi deo struje obavezno prodavali sistemima Bugarske i Mađarske, verovatno i Hrvatske i Rumunije.

Za potrebe vršne proizvodnje morala bi se graditi i reverzibilna hidroelektrana na Dunavu, poznata kao „Đerdap 3“.

Bio bi to regionalni projekat; ako u javnosti Srbije bude negativno raspoloženje, nuklearka bi se mogla graditi u Mađarskoj ili Bugarskoj.

Prenosna mreža u blizini uključivanja eventualne elektrane mora biti razvijena i velikih kapaciteta. U našem slučaju, optimalna lokacija za nuklearku bila bi na Dunavu, između „Đerdapa“ i TE „Kolubara“, mada odgovara i lokacija kod Bačke Palanke, kada bi glavni partneri bili Hrvatska i Mađarska.

Hrvatski mediji spekulišu da i naši susedi planiraju da grade nuklearku uz granicu sa Srbijom. Nije reč o zluradosti, već o destinacijama koje su definisane kao najbolje i ispitivane u vreme zajedničke države, jedna je kod Dalja, druga kod Tenje.

Postoji i plan o izgradnji nuklearke na Dravi, blizu Donjeg Miholjca.

Srbija će imati ogroman deficit energije i veliki su izgledi da će, pre ili kasnije, graditi nuklearke. Međutim, nije izvesno da će biti i na njenom tlu, premda mogućnosti postoje.

Ako bude, objekat će biti na Dunavu, ali posle raspada Jugoslavije, realnije je da bude blizu Kostolca nego blizu Bačke Palanke.

Nuklearni svet

Posle černobiljske katastrofe zastala je gradnja novih nuklearki, ipak, u svetu funkcioniše čak 439, od toga 146 u Evropi, najviše u Francuskoj, 58, Nemačkoj 20 i Švedskoj 11, mada su dve poslednje zemlje svojevremeno odlučile da odustanu od ove energije.

Tokom energetske krize obe su promenile naum. Francuska 78 odsto potrošene struje dobija iz atoma i izvozi dva puta više nego što sama potroši. Dominacija u nuklearkama omogućava „trikolorima“ da diktiraju cenu struje na evrotržištu... Nije izvoz atomske struje jedina dobit: nuklearke služe i za stalan tehnološki razvoj, pa su dve od tri francuske inovacije vezane za energetski sektor.

Prema procenama, do sredine veka u svetu će se izgraditi čak 1.280 (?!) novih nuklearki, pa će broj proizvođača struje iz atoma narasti na više od 1.700!

Na udaljenosti od 400 kilometara od granice Srbije nalazi se 14 nuklearki. Bugarska je morala da ugasi četiri od šest blokova u „Kozloduju“, a sada planira gradnju nuklearke kod Belana. Mađarska ima dva pogona u Paksu, na Dunavu, blizu granice sa Slovačkom, dok Hrvatska i Slovenija imaju zajedničku pograničnu nuklearku u Krškom, koja će udvostručiti snagu izgradnjom još jednog bloka.

Rumunija ima elektranu kod Černeje vode na Dunavu i planira, stranim kapitalom, da izgradi još jednu, snage 1.800 MW, u centralnom delu zemlje. Slovačka je zatvorila oba pogona zastarele ruske tehnologije, dok je Austrija referendumom izglasala da ne gradi nuklearno postrojenje na svojoj teritoriji. Sličan stav Italija je promenila i namerava da gradi bar tri. Turska ima tri pogona, a Hrvatska je ponudila Albaniji zajedničku izgradnju atomske blizu Skadra, što je izazvalo ljutitu reakciju „ekološke države Crne Gore“.

Rusija ima 17 nuklearki, a kako bi nastavila profitan izvoz gasa, u narednih 15 godina izgradiće još 26, što novih, što uz postojeće. Kasnijom izgradnjom 60 atomskih elektrana namerava biti i lider u izvozu. SAD imaju 164 nuklearke, ali u poslednjih 30 godina, od incidenta na ostrvu Tri milje, nije sagradila nijednu. Nedavno je Obama potpisao odobrenje za izgradnju prve američke nuklearke u 21. veku. U Kini se trenutno gradi 19 ovakvih elektrana.
B92 (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=08&dd=28&nav_id=454793)

imas li ti neki pozitivan komentar? nisu pozeljne visemilionske investicije? ti bi da zivis u sumi bez hidrocentrala, termocentrala, struje, autoputeva, infrastrukture? jesu bitne te sitne investicije,ali bez kapitalnih projekata nema razvoja

Joooojj covjece, nije tako kako ti pises.Sumnjive su mi uvijek bile te price o nekakvim vise-stotina-milionskim projektima koji nikako da se ostvare.
Volio bih investicije u mrezu autoputeva u visini od 3 milijarde evra i ostale velike projekte kao neke termoelektrane za milijardu maraka i sve to, ali nekako mi tesko povjerovati u njihovu skoriju realizaciju.

Česi grade elektranu na Pešteru (http://novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:301504-Cesi-grade-elektranu-na-Pesteru)
M. N. | 26. septembar 2010.

Na pomolu još jedna investicija u Srbiji, vredna 700 miliona evra: Češki Energetsko-privredni fond želi da gradi termoelektranu na Pešteru

http://novosti.rs/upload/images/2010/09%20sep/2609/eko-elektrana.jpg

ČEŠKI Energetsko-privredni fond zainteresovan je da, u saradnji sa Vladom Srbije i opštinom Sjenica, gradi termoelektranu na Pešteru, snage 320 megavata, u koju bi uložio oko 700 miliona evra.

Prvi kilovati struje iz pešterske termoelektrane trebalo bi da “poteku” za desetak godina. Za gradnju elektrane na Pešteru, koja bi bila ekološki potpuno “čista” i uposlila oko 1.000 radnika, zainteresovane su u neke kompanije iz Italije, Nemačke i još nekih zemalja.

Na Pešteru je neiskorišćeno više od milijardu tona odličnog mrkog uglja, ima i lignita koji se može eksploatisati površinski, pešterski ugljeni basen po bogatstvu odmah je iz kosovskog. Sjenički rudnik “Štavalj”, koji jedva preživljava, godišnje iskopa samo 70.000 tona “crnog zlata”.

Eh...Stavalj...Investicija na ivici isplativosti...Ali jasno je da ima veze sa tenderom za eps koji dolazi sledece godine...

A kako moze biti da je ekološki potpuno “čista”??? Nema elektrane na ugalj sto je cista.... ima bolje i losije ali potpuno ciste nema!

Lupaju gluposti,a plus sto lignit najmanje potpuno sagoreva od svih vrsta ugljeva jer je najmladji...Pusti lopine sto lupaju gluposti.Za 30 godina cemo ostati bez lignita i onda mozemo da se slikamo...

Lupaju gluposti,a plus sto lignit najmanje potpuno sagoreva od svih vrsta ugljeva jer je najmladji...Pusti lopine sto lupaju gluposti.Za 30 godina cemo ostati bez lignita i onda mozemo da se slikamo...

Pa u tekstu piše milijarda tona mrkog uglja.:hm:

Pa u tekstu piše milijarda tona mrkog uglja.:hm:

Ja se nalupah,u pitanju je mrki ugalj a on je najstariji.

A pester je mozda i jedini deo srbije osim istoka koji nije zagadjen,em priroda,em sir,em mleko...Sve ce da ode dodjavola...Npr izguglajte kakva je situacija sa termoelektranom kosovo koja je na mrki ugalj...Jeftin energent ali zato zagadjuje do zla boga.

Recimo ko obrenovac ali nekoliko puta gore,dzabe im najnoviji filteri...

Ja se nalupah,u pitanju je mrki ugalj a on je najstariji.

U stvari, najstariji (i ugljenikom najbogatiji) je antracit. Tolike temperature stvara gorenjem da ga je nemoguce koristiti u domacinstvu, pa se jedino koristi u industriji. To je vrsta kamenog uglja, pa onda ide mrki po starosti i bogatstvu ugljenika...

A pester je mozda i jedini deo srbije osim istoka koji nije zagadjen,em priroda,em sir,em mleko...Sve ce da ode dodjavola...

Tacno tako. Samo treba dodati da se na Pesteru javljaju temperaturne inverzije (zbog cega su tu izmerene najnize temperature) pa bi sav dim ostajao na povrsi... Inace ugalj se koristi na razlicite nacine u hemijskoj industriji, pa bi mozda trebalo izgraditi industriju na bazi uglja u N.Pazaru, Priboju, Prijepolju...zavisi koji grad ekoloski moze da odgovori ovim zahtevima...

Uskoro odluka o gradnji HE Bistrica

Hidrocentrala Bistrica, u opštini Nova Varoš, može da bude regionalni projekat značajan ne samo za Srbiju, već i za Jugoistočnu Evropu, izjavio ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić. Odluka o izgradnji biće doneta uskoro.

Odluka o izgradnji reverzibilne hidrocentrale "Bistrica", u opštini Nova Varoš, uskoro će biti doneta, najavio je ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić, ističući da to može biti regionalni projekat koji će biti značajan ne samo za Srbiju, već i za region Jugoistočne Evrope.

"Pokrenuo sam inicijativu kod rukovodstva "Elektroprivrede", a ako odluku ne donese EPS, onda ću odluku doneti ja kao ministar, da se pristupi svim potrebnim radnjama za iskorišćenje najplemenitijeg hidropotencijala kojim mi raspolažemo - da se pristupi izgradnji reverzibilne hidrocentrale Bistrica", rekao je Škundrić.

Projekat Bistrica treba da se gradi u okviru EPS-a, a ne u saradnji sa strateškim partnerima, rekao je Škundrić na svečanosti povodom obeležavanja 50 godina Drinsko-limskih hidroelektrana.

Ministar je dodao da tu "hidrocentralu možemo da delimo, kao najplemenitiji kapacitet, sa zemljama regiona koje nemaju dovoljno električne energije", što može da bude naša velika šansa, kada je reč o tom projektu.

Ministar je napomenuo da su izdate energetske dozvole za izgradnju hidroelektrana "Brodarevo 1 i 2", u saradnji sa švedskim partnerima, koji poseduju potreban kapital za izgradnju tih postrojenja.

"Znam da postoji neraspoloženje kod jednog dela građana, zato što im na neadekvatan način prikazuju uticaj tih projekata na životnu sredinu", rekao je ministar za energetiku i rudarstvo.

Sve preliminarne studije za projekte na Ibru i Limu, međutim, pokazale su da neće biti nikakvih negativnih efekata na životnu sredinu i da ti projekti mogu imati samo pozitivan uticaj na privredne aktivnosti tog regiona, naveo je Škundrić.

Ministar je zato apelovao da se ti projekti ne koriste u svrhu političkog marketinga, ističući da donošenje odluke za njihovu realizaciju treba da bude zasnovano na stručnim analizama.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/780352/Uskoro+odluka+o+gradnji+HE+Bistrica.html

ЕМС: Следеће године завршетак далековода до Македоније

15. октобар 2010. | 14:54 | Извор: Бета
БЕОГРАД - Јавно предузеће Електромрежа Србије (ЕМС) планира да у 2011. заврши изградњу друге фазе 400 киловолтног далековода од Ниша до македонске границе, вредности око 20 милиона евра, најавили су представници тог предузећа.
Изграђено је 45 километара далеководне мреже између Ниша и Лесковца, вредности 6,7 милиона евра и почела је градња друге фазе далековода од Лесковца до границе, дужине 100 километара.

Пројекат се финансира из донације Европске уније, а тај далековод ће решити стабилност напајања југа Србије струјом, омогућити прилив страних инвестиција и улагање у развој индустрије.

Тај нови далековод, истакли су, биће значајан и за регион југоисточне Европе, посебно Грчке, која има велике потребе за електричном енергијом преко лета.

У наредној години планирана је и изградња две нове трафостанице, у Врању и Бистрици, као и проширења трафостаница Смедерево три, Србобран и Краљево три.

Предвиђена је замена целокупне опреме у те три трафостанице старе по више од 30 година, а вредност једног проширења је преко 10 милиона евра.

Планира се и да се 2011. години изгради далековод за нову трафостаницу Београд 20. Градња те трафостанице је у току и требало би да буде завршена током 2012. године, а вредност инвестиције коју финансира ЕМС износи 20 милиона евра.

Планирано је и да се у наредних пет година изгради делековод који ће повезати електромреже Србије и Румуније, а у токује израда техничке документације за тај пројекат.

Електромрежа Србије у овој године предвидела је инвестиције у вредности од око 70 милиона евра, казали су представници тог јавног преудузећа.

http://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/ems:-sledece-godine-zavrsetak-dalekovoda-do-makedonije_217089.html

Kompanije REV i "Energoprojekt – Hidroinženjering" za korak bliže hidrolektranama na Limu - Za "Brodarevo 1" i "Bodarevo 2" oko 140 mil EUR


Kompanije REV i "Energoprojekt – Hidroinženjering" potpisaće 25. oktobra ugovor o izradi investiciono-tehničke dokumentacije – Studije opravdanosti sa idejnim projektom i tenderske dokumentacije za građevinske radove i opremu za HE "Brodarevo 1" i "Brodarevo 2". Vrednost projekta procenjuje se na oko 140 mil EUR.

Ukupna ulaganja kompanije REV svedoče o ozbiljnim namerama da se istraje u izuzetno atraktivnim projektima koji neće doneti korist samo investitorima, već i celoj društvenoj zajednici, pre svega Prijepolju i Brodarevu.

Srbija će ovim projektom znatno povećati proizvodnju iz obnovljivih izvora energije. Istovremeno, oko 60% investicije odnosi se na građevinske radove, a planirano je da ih izvode lokalne firme.

Lokalna zajednica će sigurno imati značajne koristi ne samo od aktiva koje će biti pridodate budžetu opštine Prijepolje, već i od drugih planiranih aktivnosti.

Naime, stambeno naselje koja će se korisititi tokom izgradnje biće adaptirano i na raspolaganju stanovnicma Brodareva shodno njihovim potrebama. Poznato je da u Brodarevu postoji problem sa snabdevanjem vodom i da pitanje kanalizacije nije rešeno, pa postoji mogućnost da kompanija REV pruži izvesnu pomoć kod rešavanja ovih pitanja.

http://www.ekapija.com/website/sr/page/359214

Banat:U solarnu elektranu 800 mil.€ (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=10&dd=29&nav_id=468750)

29. oktobar 2010. | 16:58 | Izvor: Tanjug Zrenjanin -- Skupština opštine Nova Crnja usvojila je odluku o učešću u projektu gradnje solarne elektrane, u koju konzorcijum iz Nemačke namerava da investira 800 mil. evra

http://www.b92.net/news/pics/2010/10/17042437494ccae3a1e6ff9359782794_450x319.jpg


Predsednik te banatske opštine Pera Milankov kaže da je, posle višemesečnih pregovora, osnovan petočlani konzorcijum investitora iz Nemačke i da sada sve zavisi samo od podrške državnih organa u Srbiji.

„Skupština opštine je usvojila odluku o pristupanju tom projektu, predstavnik ivestitora je obišao i prihvatio lokaciju za izgradnju u katastarskoj opštini Molin na oko 1 000 hektara i sada nam je potrebna podrška državnih organa, kako bi na proleće počela izgradnja jedne od najvećih solarnih elektrana na svetu“, kaže Milankov.

Pokrajinski sekretar za energetiku Radoslav Striković kaže da je upoznat sa namerama konzorcijuma iz Nemačke i novocrnjaske opštine.

Striković napominje da najavljena izgradnja, najveće solarne elktrane u Evopi, ima podršku pokrajinskih organa i ukazuje da je potrebno izvrštiti usklađivanje sa domaćim zakonodavstvom i menjati neke pripise, kao što je to slučaj sa Uredbom o stimulativnim cenama, koje mogu da imaju samo elektrane do pet megavata.

Novocrnjanska sunčeva elektrana imala bi snagu od 250 megavata, a zapošljavala bi 400 radnika. Prema planu investirotra, izgradnja tog energetskog objekta trajaće 36 meseci.

Zapošljavanje tolikog broja radnika u elektrani kao i u pratećim delatnostima preporodilo bi tu opštinu smeštenu uz rumunsku granicu u kojoj, posle stavljanja katanca na Fabriku šećera, od većih firmi uspešno posluju samo uljara Banat i Srpsko-ruska fabrika hrane.

Po osnovu ulaganja kapitala, opština bi imala dva odsto vlasništva i ubirala bi i poveliku dividendu od izvoza „zelene struje“ sa banatskih polja, koju nemački investitori nameravaju da usmere ka Italiji.

Banat:U solarnu elektranu 800 mil.€ (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=10&dd=29&nav_id=468750)

Predsednik te banatske opštine Pera Milankov kaže da je, posle višemesečnih pregovora, osnovan petočlani konzorcijum investitora iz Nemačke i da sada sve zavisi samo od podrške državnih organa u Srbiji.

E jbg.Steta za toliku investiciju.

Ista prica ko za vetroelektranu u blizini Vrsca.Bit ce na sveki nikad dok nam je ministar energetike tekstalni iznjenjer a urbanizma ortoped.

Banat:U solarnu elektranu 800 mil.€ (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=10&dd=29&nav_id=468750)

:sly:
1) Graditi solarnu elektranu u banatu? na za poljoprivredu stvorenoj zemlji?
2) 1000 ha? To je kvadrat sa stranama od 3,2 km! Ovaj (http://www.tarife-verzeichnis.de/nachrichten/1594-weltweit-solarpark-spex-spanien-ffnet.html) "najveći solarni park na svetu" ima svega 130 hektara i snagu od 30 MW.
3) Čitam da se u nemačkoj gradi najveći park koji će imati 85 ha. Taj park će biti poslednji jer je vlada zabranila toliko velike parkove.
4) Ta energija se čak i u Španiji subvencioniše. Ko bi to subvencionisao u Srbiji. Ovde ima citirana rečenica smisla:

Predsednik te banatske opštine Pera Milankov kaže da je, posle višemesečnih pregovora, osnovan petočlani konzorcijum investitora iz Nemačke i da sada sve zavisi samo od podrške državnih organa u Srbiji.
Ova vest je glupost, ali i da je istina, nadam se da neće dobiti takvu vrstu podrške.

... samo jos jedan spin ...

:sly:
1) Graditi solarnu elektranu u banatu? na za poljoprivredu stvorenoj zemlji?
2) 1000 ha? To je kvadrat sa stranama od 3,2 km! Ovaj (http://www.tarife-verzeichnis.de/nachrichten/1594-weltweit-solarpark-spex-spanien-ffnet.html) "najveći solarni park na svetu" ima svega 130 hektara i snagu od 30 MW.
3) Čitam da se u nemačkoj gradi najveći park koji će imati 85 ha. Taj park će biti poslednji jer je vlada zabranila toliko velike parkove.
4) Ta energija se čak i u Španiji subvencioniše. Ko bi to subvencionisao u Srbiji. Ovde ima citirana rečenica smisla:


Ova vest je glupost, ali i da je istina, nadam se da neće dobiti takvu vrstu podrške.

Potpuno si u pravu osim kada su u pitanju subvencije. Solarna energija koja se prodaje elektrodistribuciji ima najvisu cenu od svih vidova obnovljive energije. Bilo bi pametno da nasa drzava podrzi takvu investicije, ali na jugu Srbije, gde je veca osuncanost. Ili cak u Makedoniji ili Grckoj.

evo brace iz eps-a,sve je spremno...

EPS: Struja skuplja za 60% do 2013.
1. novembar 2010. | 16:56 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Struja u Srbiji trebalo bi do 2013. godine da poskupi za više od 60 odsto, kako bi EPS bio konkurent najvećim regionalnim elektroprivrednim kompanijama.





Generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dragomir Marković izjavio je da su za završetak restrukturiranja kompanije neophodna finansijska sredstva predviđena iz povećanja cene električne energije u tom iznosu u naredne dve godine.

"Taj proces je započeo, ali se zbog velikih troškova usled smanjenja broja zaposlenih može realizovati u potpunosti samo na nivou direkcija. U ovom trenutku restrukturiranje privrednih društava izvodljivo je samo na studijskom nivou," rekao je Marković u intervjuu časopisu "KWH" i naglasio da se, zbog sigurnosti snabdevanja potrošača i opstanka kompanije u dužem vremenskom periodu, mora ubrzati transformacija EPS-a u uspešnu kompaniju.

Za to je neophodna saradnja Vlade Srbije, političara, poslovodstva i svih zaposlenih u EPS-u, kazao je Marković.

On je istakao da postoji opcija da EPS postane konkurent najvećim regionalnim evropskim elektroprivrednim kompanijama, a jedna od pretpostavki za to, kako je rekao, je toliko povećanje cene električne energije, a istovremeno bi se sa rastom cena pratila i inflacija.

Odgovarajući na pitanje šta preti EPS-u ako se nastavi dosadašnja politika čuvanja socijalnog mira preko cene struje, on je rekao da bi, uz poskupljenja električne energije koja nisu veća od godišnje stope inflacije, EPS imao sve veće finansijske gubitke, bez profitabilnosti neophodne za rast, finansijsku stabilnost i održavanje postojećih kapaciteta. "Postoji zato mogućnost da strane kompanije postepeno preuzmu veći deo u snabdevanju na srpskom tržištu, ali po tržišnim i većim cenama na koje Vlada Srbije neće imati uticaja, jer se kontinuirani finansijski gubici mogu nadoknaditi samo iz budžeta države ili prodajom delova kompanije," rekao je Marković.

Prema njegovim rečima, potrebno je restrukturiranje kompanije, uspostavljanje kompetentnog menadžmenta na svim nivoima i značajno smanjenje troškova.

Govoreći o investiranju EPS-a, on je podsetio da su planom rada i razvoja EPS-a za period 2012. do 2015. godine predviđene investicije veće od devet milijardi evra.

"Za to su planirana sopstvena sredstva od 3,4 milijarde evra, krediti od 3,8 milijardi evra, sredstva strateških partnera u iznosu od 1,8 milijardi evra i ostala sredstva od 0,2 milijarde evra," rekao je Marković i dodao da pošto se taj plan zasniva na značajnoj dinamici povećanja cene struje, što se nije dogodilo, pa EPS nije u mogućnosti da raspolaže takvim planiranim sredstvima.

U mogućim izvorima finansiranja, zbog toga je, kako je istakao, neophodno povećati iznos sredstava strateških partnera i kredita.

"EPS treba da bude tržišno preduzeće koje, kao i drugi proizvođači energenata, proizvodi robu za potrošnju, po istim principima kao što to važi za prirodni gas i naftu", rekao je on i dodao da je to potrebno kako bi EPS uspešno opstao na tržištu i da to preduzeće ne bi trebalo da se koristi kao instrument socijalne politike.

"Investicije su preko potrebne, ali EPS nema finansijsku sposobnost, a ni kreditni potencijal za samostalnu realizaciju ovih projekata. Strani investitori će imati dugogodišnje ugovore sa EPS-om za snabdevanje srpskog tržišta iz proizvodnih kapaciteta u kojima ćemo mi biti suvlasnici, ali i takve cene kilovat-sata koje će osigurati povratak kapitala na osnovu uloženih investicija kao i odgovarajući procenat zarade" rekao je Marković.

Tako će EPS, prema njegovim rečima, morati da ustupi deo tržišta električne energije.

"Proizvođačke cene električne energije iz novih kapaciteta biće veće od aktuelnih i rezultat toga biće rast cena struje za srpskog potrošača," kazao je on i dodao da bi najbolje rešenje za Srbiju i za kupce struje bilo da EPS sopstvenim sredstvima investira i finansira izgradnju novih proizvodnih kapaciteta.

"Ali, sa cenom koja ne omogućava bilo kakav profit koji bi se usmeravao u razvoj, EPS nema novca da gradi elektrane. Zato se traže strateški partneri" objasnio je generalni direktor EPS-a.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=11&dd=01&nav_id=469313

EPS: Struja skuplja za 60% do 2013.

Sitnica! Verovatno ce i tada plate biti na istom nivou kao danas. :bash:

Izgradnja gasnih elektrana u Srbiji

Vest objavljena: 02.11.2010 | 18:36
Izvor: S media (http://www.smedia.rs/vesti/detalji.php?id=48438)


U Srbiji je u planu izgradnja niza gasnih elektrana, ukupnog kapaciteta 950 megavata, a radi se i na pripremama za izgradnju podzemnog skladišta gasa Banatski Itebej, najavio je danas izvršni direktor "Srbijagasa" Jovica Budimir.
Te gasne elektrane treba da budu izgradjene u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu i Nišu, rekao je Budimir, učestvujući u radu 10. Ekonomskog samita.
Govoreći o planovima "Srbijagasa", Budimir je istakao da su u toku razgovori sa Naftnom industrijom Srbije, koja raspolaže gasnim poljem Itebej, kako bi se realizovao projekat podzemnog skladišta gasa na tom gasnom polju.

On je izjavio da kapacitet tog drugog podzemnog skladišta u Srbiji treba da bude milijardu kubnih metara gasa.

U vezi sa gasovodom "Južni tok", Budimir je podsetio da je "Srbijagas" potpisao ugovor za izradu projektne dokumentacije za taj magistralni gasovod, čija će dužina kroz Srbiju iznositi 400 kilometara.

On je dodao da će kapacitet gasovoda kroz Srbiju iznositi oko 40 milijardi kubika godišnje i da su planirana dva kraka - jedan za Republiku Srpsku, a drugi za Hrvatsku.

Budimir je naglasio da je u Srbiji neophodna diverzifikacija gasovodnih pravaca i interkonekcije sa susednim zemljama.

Podsećajući da je završena gasifikacija oko 95 odsto Vojvodine, dok je uži deo Srbije nepokriven gasovodnom mrežom, on je najavio da se planira gasifikacija Kolubarskog, Zlatiborskog, Raškog i Braničevskog okruga, čime bi bilo gasifikovano oko 60 opština u tim okruzima.

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin je, govoreći o realizaciji energetskog aranžmana Srbije i Rusije, kazao da se taj sporazum realizuje u skladu sa dogovorenom dinamikom, ali da ima odredjenih odlaganja koja se vezuju za činjenicu da ti projekti dobijaju na značaju.

Komentarišući poslovanje Mosovske banke u Srbiji, Konuzin je izrazio očekivanje da će mere koje se u ovom trenutku preduzimaju obezbediti da ta banka ima veću ulogu na finansijskom tržištu Srbije.

..

Lupaju gluposti za gasne elektrane,jedino dolazi u obzir kogeneracija i to u NS i BG za sada je jedino realno

I Nemci bi u “Đerdap 3” (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:306303-I-Nemci-bi-u-Djerdap-3)

pa da rwe oce jer i onako kupuju eps 2012 il 2013,ovako ce imati samo jos opravdanje pored toga...

Godišnja zarada oko 100.000 EUR - U selu Dragačica nadomak Guče završena izgradnja prve elektrane na biomasu

http://www.ekapija.com/website/sr/page/366919

ELEKTRANA

CMEC obnavlja Kostolac B

BEOGRAD - Kineska mašinsko-energetska kompanija CMEC i Termoelektrane i kopovi Kostolac potpisaće ugovor o revitalizaciji dva bloka termoelektrane "Kostolac B".
Ugovor je vredan 344 miliona dolara, a njime je predviđena i izgradnja sistema od******avanja za blokove 1 i 2 u toj elektrani.

Kako je najavilo Ministarstvo energetike Srbije, rok za završetak posla je 30 meseci od obezbeđivanja zajma.

Prilikom potpisivanja predugovra, rečeno je da će se projekat finansirati kreditom kineske Eksim banke u iznosu od 85 %, što je 1,06 milijardi dolara, a preostalih 15 % sredstava obezbediće Elektro privreda Srbije i TE Kostolac.

Saradnja Kine i Srbije u obnovi TE-KO Kostolac deo je međudržavnog sporazuma potpisanog u avgustu 2009. godine u Pekingu, tokom posete najviše državne delegacije Srbije.

http://www.seebiz.eu/sr/kompanije/cmec-obnavlja-kostolac-b,100304.html

Više struje iz hidroelektrane "Bajina Bašta"

Prvi agregat u hidroelektrani "Bajina Bašta" je, zahvaljujući obavljenoj revitalizaciji, povećao proizvodnju struje za oko 13 odsto i proizveo energiju vrednu od oko 600.000 evra, saopštila je danas Elektroprivreda Srbije (EPS).

Za mesec dana rada, posle revitalizacije, prvi agregat je proizveo 59,158 miliona kilovat-sati struje, što je 12,150 miliona kilovat-sati ili 12,6 odsto više nego što je mogao da proizvede pre obnove i isto toliko više u odnosu na proizvodnju trećeg ili četvrtog agregata, koji tek treba da budu revitalizovani.


Direktor Privrednog društva "Drinsko-limske hidroelektrane" Mijodrag Čitaković ukazao je na značaj revitalizacije i povećanja snage agregata i istakao isplativost takvih zahvata.

Prilikom revitalizacije, snaga prvog agregata u HE "Bajina Bašta“" uvećana je za 13 megavata, što je doprinelo da ta mašina, uz iste dotoke kao na agregatima dva i tri, proizvede znatno više električne energije.

Planirano je da se u narednim revitalizacijama za isto toliko uveća snaga svakog od preostala tri agregata, a kada se taj veliki posao završi na sva četiri agregata, HE "Bajina Bašta“" imaće, umesto instalisanih 368 megavata, za 52 megavata veću snagu.

"Prosečna godišnja proizvodnja struje biće za 40 miliona kilovat-sati veća nego pre revitalizacije, a radni vek te elektrane biće produžen za 30 do 40 godina", naglasio je Čitaković.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/222019/Vise-struje-iz-hidroelektrane-Bajina-Basta

ELEKTRANA

CMEC obnavlja Kostolac B

BEOGRAD - Kineska mašinsko-energetska kompanija CMEC i Termoelektrane i kopovi Kostolac potpisaće ugovor o revitalizaciji dva bloka termoelektrane "Kostolac B".
Ugovor je vredan 344 miliona dolara, a njime je predviđena i izgradnja sistema od******avanja za blokove 1 i 2 u toj elektrani.

Kako je najavilo Ministarstvo energetike Srbije, rok za završetak posla je 30 meseci od obezbeđivanja zajma.

Prilikom potpisivanja predugovra, rečeno je da će se projekat finansirati kreditom kineske Eksim banke u iznosu od 85 %, što je 1,06 milijardi dolara, a preostalih 15 % sredstava obezbediće Elektro privreda Srbije i TE Kostolac.

Saradnja Kine i Srbije u obnovi TE-KO Kostolac deo je međudržavnog sporazuma potpisanog u avgustu 2009. godine u Pekingu, tokom posete

:cheers:

:applause:

Super vest je i sto ubacuju sistem za od******avanje,u TENT-u je zaista smanjio znatno zagadjenje!

Protest protiv izgradnje nuklearke Belene (http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/222277/Protest-protiv-izgradnje-nuklearke-Belene)
A.Slović | 08. 12. 2010. | Foto: N.Marković | Komentara: 0

http://www.blic.rs/data/images/2010-12-08/98162_nuklearna-energija-foto-nebojsa-markovic_f.jpg?ver=1291815186

Aktivisti nekoliko ekoloških nevladinih organizacija iz Srbije i Bugarske protestovali su danas ispred Skupštine Srbije zbog izgradnje nuklearne elektrane Belene u Bugarskoj i pozvali vlasti u našoj zemlji da ne učestvuju u tom projektu.

Desetak aktivista iz Centra za ekologiju i održivi razvoj, Centra modernih veština, Ambasadora životne sredine, Zelene omladine Srbije, Zelene paritje iz Bugarske i organizacije “Za zamjeta” iz Bugarske okupili su se, kako kažu, da bi javnosti pokazali da Srbija ne treba da učestvuje u tom projektu.


Oni su istakli da je projekat izgradnje nuklerke Belene štetan kako za životnu sredinu celog regiona, tako i za državnu kasu jer je projekat Belene “crna rupa” za novac.


Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj rekao je nakon protesta da je projekat Belene star 30 godina i da je na njega do sada potrošeno već milijardu evra, a da ništa konkretno nije urađeno.


- Projekat se nalazi u seizmičkoj zoni, a u Belene bi trebalo da se ugradi neispitana ruska tehnologija koja se nigde u svetu nije izgradila. Takođe, struja proizvedena u ovoj nuklearnoj elketrani bi bila mnogo skuplja nego što se to pokazuje - kaže Kalmar.


Aktivisti ovih organizacija nosili transparent “Ja kažem NE nuklearnoj energiji”, kao i transparent “Ovi žele da mi sijamo u mraku” na kojem su bile fotografije predsednika Srbije Borisa Tadića, ministra energetike petra Škundrića, ministra životne sredine i prostornog planiranja Olivera Dulića i bugarskog premijera Bojka Borisova.

^^ :lol:

Na to su nas zvali kao udruzenje da ucestvujemo,da dobiju neki kredibilitet jelte...Odbili smo naravno.

Zelena omladina Srbije je ekspozitura DS-a,kad su seckali platane podrzali su to a za tasmajdan nisu ni pisnuli,jedna devojka iz njihovog izvrsnog odbora sa kojom sam pricao nije ni znala da se tasmajdan rekonstruise i da posekose puno stabala...

SPS je za ucestvovanje u toj nuklearci dok je ds protiv pa ovakvim akcijama hoce da zainteresuju javnost da bude protiv toga...

Mislim da nam ne treba ucestvovanje u tom projektu jer kod nas ne postoji energetksa efikastno vec samo potrosnja!Otprilike 2.5 do 3 puta vise energije trosimo nego EU po glavi stanovnika zbog nepostojanja izolacija,kulture potrosnje struje a sto je takodje vazno nemamo centralno grejanje koje se naplacuju po utrosku vec mile u toplani nalozi kotao pa greje maksimalno a i placa se maksimalno.Al zato srbija gas trlja ruke jer potrosnja samo raste i raste a i kinta od marze u njhivoim dzepovima.

Da li neko moze tim ljudima da objasni da nuklearke nemaju alternativu niti ce imati jos bar 50 godina.A ako ti ekolozi mogu da predju preko termoeletktrana koje daleko vise zagadjuju onda u redu.Na stranu sto ce taj vid proizvodnje struje moci da se koristi jos max 100 godina.

...

Delija,nemamo potrebe za nuklearnim elektranama,imamo jos blokova u TENT-u da pravimo i jednu ce praviti kod Sjenice.Radi se o tome da imamo hvala bogu prirodnog resursa,lignita koji je ocajno gorivo ali ga imamo u izobilju i prakticno dzabe.

Treba se smanjiti potrosnja energije uzalud i nece biti potrebe uopste cak ni za novom elektranom jer je industrija najveci potrosac energije a mi je prakticno nemamo.Dok recimo fiat,azotara,rafinerije i.t.d. imaju svoje energane.

Bogate zemlje prave nuklearke jer cuvaju svoja fosilna goriva za zadnji voz.Recimo nemci i ameri koriste ugalj iz kine i australije.

Mi nismo ni velika zemlja ni bogata pa da furamo nuklearke.Da imamo svoji izvor uranijuma mozda bi nam bilo i isplativo da je pravimo.

Po studiji iz 1980tih smo trebali dobiti nuklearku kod Kostolca sredimo 1990tih jer da se nastavio ekonomski razvoj i da nije doslo do raspada SFRJ i rata tada bi stvarno bila potrebna nuklearka zbog velikog porasta potrosnje struje.

Ovako je to samo masan dil za ministra Skundrica,vajnog poznavaoca energetike koji je tekstilni inzenjer i ostale komunjare iz SPS-a!

Zar kod nas uopšte nema uranijuma?

^^

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/1a/Uranium_production_world.PNG

Izgradnja nove elektrane na Dunavu odložena za nekoliko godina
Negotin: "Đerdap 3" čeka pristanak Rumunije

Smiljka Jurasović | 08. 12. 2010. - 00:02h


Gradnja hidroelektrane „Đerdap 3” biće odložena najmanje dve godine, pošto se Rumunija na sastanku u Bukureštu usprotivila planu koji je Srbija predstavila, saznaje „Blic”. Kako je bilo planirano, elektrana snage 2.400 megavata trebalo je da bude izgrađena na srpskoj strani, ali u Rumuniji sumnjaju da bi ona uticala na efikasnost zajedničkih elektrana „Đerdap 1 i 2”. Da ne bi došlo do spora sa rumunskom stranom, sa kojom srpska elektroprivreda zajedno koristi postojeće elektrane na Dunavu, moraće da bude urađen novi projekat, što će potrajati najmanje dve godine.

Iako je naša država potpisala memorandum o razumevanju s nemačkom kompanijom RWE o zajedničkom istraživanju i mogućoj izgradnji reverzibilne elektrane „Đerdap 3” i hidroelektrane na Velikoj Moravi, gradnja elektrane na Dunavu odložena je zbog neslaganja predstavnika Rumunije na Mešovitoj komisiji za „Đerdap” u Bukureštu.

Rumunska strana je izrazila negodovanje našim nastupom u vezi s izgradnjom RHE „Đerdap 3” jer bi taj objekat, koji za razliku od HE „Đerdap 1 i 2“ nije deljiv i nalazio bi se samo sa srpske strane, sigurno uticao na eksploataciju sistema postojećih elektrana. Malo je poznato da rumunska strana na godišnjem nivou učestvuje u održavanju srpskog priobalja, s obzirom na različitu konfiguraciju terena srpske i rumunske priobalne strane Dunava. Ugovor o tome zaključen je i potpisan između PD HE „Đerdap” i „Portal de Fijer” (rumunski deo Đerdapa) za period od 1995. do 2050. godine. Takva dužina trajanja ugovora govori, pre svega, o ozbiljnosti rada i eksploatacije čitavog sistema za obe strane - kaže Dragan Stanković, direktor PD HE „Đerdap”. Prema njegovim rečima, zaključenju ovog ugovora prothodilo je desetak godina rada velikog broja stručnjaka kako bi se došlo do dokumenta koji bi rešio načine eksploatacije obeju strana, rumunske i srpske.


- To, praktično, znači da bi u predstojećem periodu, a sa ciljem izgradnje RHE „Đerdap 3”, paralelno s revizijom i izradom nove projektne dokumentacije, bilo neophodno s rumunskom stranom pripremiti i dokumenta koja bi potpuno regulisala rad takvog novog objekta. Rumunija, takođe, nagoveštava moguću izgradnju slične hidroelektrane s njihove strane - objašnjava Stanković.


Očigledno je da predstoji veliki posao, ne samo izmene tehničke dokumentacije uslovljene izmenjenim prilikama već i rešavanje problema eksproprijacije, pribavljanja dozvola, nalaženje investitora, izvođača radova.


- Ali, pre svega, posebno bi trebalo voditi računa da se ne ugrozi poslovno partnerstvo s Rumunijom. Takva 40-godišnja saradnja dve elektroprivrede predstavlja retkost i u svetu, s tim što su oba objekta na Dunavu, sa pripadajućom infrastrukturom i priobaljem , urađena uz prethodnu saglasnost dveju država. Znači, sigurno je da bi u slučaju donošenja odluke za realizaciju budućeg projekta RHE „Đerdap 3” bio potreban sporazum između Rumunije i Srbije kojim bi bila regulisana eksploatacija komplepksnog sistema na Dunavu - podseća Stanković.


Pregovarali s Rusima i Kinezima
Pored nemačke kompanije RWE, vlasti Srbije proteklih godina pregovarale su o izgradnji „Đerdapa 3“ i s kineskim i ruskim partnerima. Mogućnost gradnje ove elektrane pominje se već nekoliko decenija, a prva studija izvodljivosti urađena je krajem devedesetih. Kako je planirano, u prvoj fazi, kada bi imala 600 megavata, proizvodila bi dve milijarde kilovat-časova struje na godišnjem nivou.




Elektrana vredna pet milijardi evra
Buduća RHE “Đerdap 3” bila bi locirana uzvodno od HE “Đerdap 1” i u nju bi noću i kada je opterećenje manje bila prepumpavana voda iz akumulacije “Đerdap 1”. Onda bi se ta voda koristila za proizvodnju stuje kada je opterećenje najveće. Prema procenama stručnjaka, neograničene količine vode za ispumpavanje i povoljni uslovi gradnje svrstavaju ovu elektranu u najrentabilnije objekte te vrste u Evropi. Sada je, međutim, teško znati i da li bi ostala prva projektovana snaga od 2.400 MW (četiri puta po 600), što bi koštalo pet do šest milijardi evra.

Delija,nemamo potrebe za nuklearnim elektranama,imamo jos blokova u TENT-u da pravimo i jednu ce praviti kod Sjenice.Radi se o tome da imamo hvala bogu prirodnog resursa,lignita koji je ocajno gorivo ali ga imamo u izobilju i prakticno dzabe.

Treba se smanjiti potrosnja energije uzalud i nece biti potrebe uopste cak ni za novom elektranom jer je industrija najveci potrosac energije a mi je prakticno nemamo.Dok recimo fiat,azotara,rafinerije i.t.d. imaju svoje energane.

Bogate zemlje prave nuklearke jer cuvaju svoja fosilna goriva za zadnji voz.Recimo nemci i ameri koriste ugalj iz kine i australije.

Mi nismo ni velika zemlja ni bogata pa da furamo nuklearke.Da imamo svoji izvor uranijuma mozda bi nam bilo i isplativo da je pravimo.

Po studiji iz 1980tih smo trebali dobiti nuklearku kod Kostolca sredimo 1990tih jer da se nastavio ekonomski razvoj i da nije doslo do raspada SFRJ i rata tada bi stvarno bila potrebna nuklearka zbog velikog porasta potrosnje struje.

Ovako je to samo masan dil za ministra Skundrica,vajnog poznavaoca energetike koji je tekstilni inzenjer i ostale komunjare iz SPS-a!

:lol:

Da li neko moze tim ljudima da objasni da nuklearke nemaju alternativu niti ce imati jos bar 50 godina.A ako ti ekolozi mogu da predju preko termoeletktrana koje daleko vise zagadjuju onda u redu.Na stranu sto ce taj vid proizvodnje struje moci da se koristi jos max 100 godina.

Koja glupost..u Srbiji koja je bogata vodama a mi dajemo nase reke strancima da prave struju za sebe :bash:

Daj boze da kinezi prave djerdap 3,rusi sto se tice energetike samo dobro prave nukelarke(u zadnje vreme) :) Mada imaju onu golemu hidroelektranu u Jermeniji.

Enivej,sto vise kineskog kapitala kod nas,to bolje po nas iz bezbroj razloga...

Samo da ne bude hebeni RWE koji ce i onako da uvljaljaju epsu

2 vazna teksta o energetici u srbiji,toplo preporucujem da ih procitate,ticu se kogeneracije energije,dakle proizvodnje struje i tople vode istovremeno.Najocigledniji je primer kad bi se TENT povezao toplovodom do Beograda koji je skoro ceo zavrsen bila bi potrebna samo jedna toplana u Beogradu da dogreva vodu i pokrije vrsno opterecenje.Ali,naravno nije u interesu pa trosimo skupoceni gas,ne naplacujemo po utrosku grejanje i deremo gradjane...A nemerljiva kolicina tople vode koja se moze iskoristiti za grejanje ide u Savu i greje mrestiliste ribama i usrecuje pecarose...

http://senalt.blogspot.com/2010/06/novi-pristupi-energiji-staro-znanje.html

http://enefsenalt.blogspot.com/2010/06/drsko-bezobrazno-ali-efikasno-rasipanje.html

Gorivo poskupljuje barem 10 dinara?

2. januar 2011. | 09:03 | Izvor: B92 Beograd -- Iako je od juče prestala da važi desetogodišnja uredba o monopolu NIS-a i počela liberalizacija tržišta naftnih derivata, građane očekuje značajno poskupljenje.

http://www.b92.net/news/pics/2011/01/11266083394d1fd0d253282715131456_450x253.jpg
Prvi put u istoriji Srbije, naftni derivati mogu slobodno da se uvoze jer je slobodan uvoz visokokvalitetnog benzina i nafte, kao i slobodno određivanje cena.

Ipak, iako je iz Ministarstva energetike najavljivano moguće pojeftinjenje, zbog usklađivanja akciza sa inflacijom, do kraja meseca bi trebalo da dođe do poskupljenja, moguće i za svih 10 dinara.

Naftna industrija Srbije više nema monopol na uvoz i preradu naftnih derivata i kompanije mogu slobodno da uvoze benzin, dizel i mazut i sami određuju njihovu cenu. Iako potrošači očekuju samo jedno - pojeftinjenje goriva, naftaši će morati da razočaraju potrošače. Od sniženja cena nema ništa. Upravo suprotno.

U Naftnoj industriji Srbije navode da se od početka primene liberalizacije može očekivati pojeftinjenje u veleprodaji, ali da se ne može sa sigurnošću reći da li će naftne kompanije sniziti cene derivata i u maloprodaji, jer će to zavisiti od kretanja na tržištu. Inače, u Srbiji postoji 226 licenciranih preduzeća koja se bave prometom nafte i naftnih derivata i više od 1.300 pumpi.
"Gorivo će da poskupi i već su se stekli uslovi da se to desi iz dva razloga, prvi je usklađivanje sa berzanskim cenama na svetskom tržištu i drugi razlog je što oko 15. januara mora da dođe po zakonu od akcizama do usklađivanja akciza. Ono što je evidentno da će do kraja januara poskupeti između 8 i 12 dinara", kaže Milan Rakić iz Udruženje privatnih naftaša.

Nebojša Atanacković iz AD Nafta smatra da "ne treba imati suviše optimizma ka tome da će liberalizacija tržišta apsolutno doneti niže cene a posebno ne odmah na početku godine. Gledajući šta bi se desilo da nema liberalizacije tokom godine a šta će se desiti - biće slobodan uvoz derivata i slobodno formiranje cena i gledano celu godinu, biće povoljnije nego ranije".

Liberalizacija tržišta naftnih derivata prema najavama stručnjaka imaće pun efekat tek za par meseci kada bi trebalo da zbog konkurencije dođe do snižavanja cena i bolje snabdevenosti tržišta.

Ukidanjem monopola vozači su u svakom slučaju u prednosti, jer će u ponudi biti gorivo visokog, evro 5 kvaliteta. Prema uredbi, naftne kompanije su obavezne da uvoze visokokvalitetan benzin i naftu, dok NIS jedini može u svojoj rafineriji da proizvodi gorivo nižeg kvaliteta.

Pojedini naftaši to vide kao dvostruke standarde, dok analitičari smatraju da se na taj način štiti rafinerija, jer će Srbija ostati zemlja u kojoj se i prerađuje nafta.

"Znamo da je u Srbiji veliki broj automobla koji su stari, pa i 'punoletni'. Ta vrsta automobila može da troši gorivo lošijeg kvaliteta tako da će vozači birati u zavisnosti od toga koji auto voze. Imamo situaciju da će i inostrane kompanije i dalje kupovati lošije gorivo da bi mogli da ga ponude vozačima a ako ne mogu da ga uvoze, moraju imati saradnju sa NIS-om. To je jedno zamešateljstvo gde se država izvukla jer više ne određuje cenu goriva, jednostavno će doći u situaciju da ko se bolje dogovori, on će uspeti da opstane na tržištu", kaže Jelica Putniković iz Balkan magazina.

Dakle i bez okupacije docepasmo se iracke nafte :D

NIS bi mogao da vadi naftu u Iraku (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=01&dd=04&nav_id=483604)
4. januar 2011. | 12:00 | Izvor: Beta
Beograd -- Naftna industrija Srbije (NIS) ima mogućnost da proširi posao oko istraživanja i eksploatacije nafte u regionu i Iraku, kaže ministar energetike Petar Škundrić.

Škundrić koji je i predsednik Skupštine akcionara NIS-a kaže da NIS sada ima nalazišta nafte u Srbiji i Angoli, a da postoji mogućnost da se posebni aranžmani naprave u Rumuniji, nekim bivšim republikama Sovjetskog saveza i Iraku.

Škundrić je kazao da je Irak ponudio ozbiljnu saradnju Srbiji i srpskim kompanijama u oblasti energetike uključujući sektor nafte i gasa i naglasio da je o tome ima ozbiljne razgovore sa iračkim abasadorom u Beogradu Falahom Abdulsadom.

Radi se i mogućnostima istraživanja i sticanja prava eksploatacije nafte naglasio je Škundrić. Ministar enegetike je kazao da slične ponude postoje i iz nekoliko drugih zemalja.

"Verovatno ću zajedno sa predstavnicima naftne indsutrije u februaru 2011. godine putovati u Teheran, gde ćemo razgovarati o sličnim mogućnostima", kazao je Škundrić.

On je naglasio da je NIS povećao investicije u istražvanju i eksploataciji nalazišta nafte.

Škundrić je naveo da su u 2010. godini završeni građevnski radovi za modernizaciju Rafinerije nafte u Pančevu i da bi u toku 2011. godine trabalo da se izvrši montaža opreme za hidrokreking i fabrika za proizvodnju vodonika.

Investicije u to će biti više od 400 miliona evra i to će omogućiti NIS-u da proizvodi derivate najvišeg evropskog kvaliteta, da poveća proizvodnju i postane regionalno najvažnija naftna industrija, kazao je on.

Škundrić je naveo da bi taj projekat trebalo da se završsi do kraja 2012. godine.

to oko iraka je prevara,jer ne koristimo ni tu naftu iz angole.opet sps-ovci i danica draskovic muljaju nesto :bash:

Koristi od "Belena"
ponedeljak, 10. jan 2011, 11:41 -> 17:57

Ministar rudarstva Petar Škundrić ocenio da bi za Srbiju bilo korisno da učestvuje u izgradnji nuklearne elektrane "Belene" u Bugarskoj, jer bi imala jeftiniju energiju nego iz drugih izvora.

Srbija bi imala koristi ako bi učestvovala u izgradnji nuklearne centrale "Belene" u Bugarskoj, jer bi imali čistu i jeftiniju energiju nego iz drugih izvora, rekao je ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić.

Započeti radovi

Nuklearna elektrana "Belene" snage 1.060 megavata trebalo bi da nadoknadi smanjenje kapaciteta za proizvodnju struje u Bugarskoj nastalo prevremenim gašenjem reaktora u nuklearki Kozloduj.

Izgradnja nuklearke na severu Bugarske, pored Dunava, ugovorena je s ruskom kompanijom "Atomstrojeksport", a sada su postavljeni temelji i započeti radovi na njenoj izgradnji.

Bugarska traži strateškog investitora za realizaciju projekta nakon što se nemačka kompanija RWE u jesen 2009. godine povukla iz projekta.

Izgradnja nuklearke "Belene" prvobitno je započeta 1981. godine, ali je obustavljena 10 godina kasnije zbog problema sa finansiranjem, a radovi su obnovljeni u jesen 2008. godine.

Struja iz nuklearke "Belene" po jeftinijoj, noćnoj tarifi mogla bi da se iskoristi za punjenje reverzibilnih hidrocentrala, rekao je Škundrić u intervjuu agenciji Beta.

"Očekujem da će pored hidrocentrale 'Bajina Bašta' biti podignuta i reverzibilna hidrocentrala 'Bistrica', čime bi se poboljšala ukupna energetska stabilnost Srbije i povećala mogućnost izvoza struje", rekao je Škundrić.

Prema njegovim rečima, Srbija bi u tim uslovima mogla da izveze dva ili tri puta više struje nego sada.

Ministar energetike je rekao da je Srbija principijelno prihvatila ponudu Bugarske da bude jedan od partnera u gradnji nuklearne elektrane "Belene", ali da se nije razgovaralo o visini učešća, niti o uslovima.

Tehnološko-ekonomska analiza opravdanosti

"Dogovoreno je da bugarska strana da predloge i studiju izvodljivosti na bazi koje bi srpski ekspertski tim uradio tehnološko-ekonomsku analizu opravdanosti učešća, gde bi ocenili nivo učešća Srbije u izgradnji te nuklearne elektrane", kaže Škundrić.

Ministar je ocenio da će nuklearna elektrana "Belene" biti izgrađena, bez obzira na to da li Srbija učestvuje ili ne učestvuje u tom projektu i dodao da bi rizici od eventualnih nezgoda možda bili veći, jer bi srpski inženjeri mogli da doprinesu većoj sigurnosti.

"Srpski stručnjaci bi mogli da steknu iskustvo na izgradnji nuklearne elektrane "Belene" i bili bi tretirani kao jedna od zemalja koja raspolaže tom tehnologijom, bez obzira na to što bi bili manjinski partneri", rekao je Škundrić.

Prema njegovim rečima, bojazan koja je prisutna pri izgradnji nuklearnih elektrana uvek ostaje, bez obzira na to gde se one nalazile. Ministar je uveren da su novim tehnološkim dostignućima rizici svedeni na minimum.

Poziv Srbiji da učestvuje u izgradnji nuklearke u Bugarskoj izneo je bugarski premijer Bojko Borisov tokom posete Srbiji, 26. aprila 2010. godine, a vlasti u Beogradu su o finasiranju tog projekta razgovarali sa Kineskom razvojnom bankom.
RTS (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/824264/Koristi+od+%22Belena%22+.html)

^^

:puke:

Uvatih na ruskoj tv da rekose da su skoro zavrsili projektovanje trase juznog toka u delu do Bugarske,valjda ce i nasu trasu zavrsiti do leta ili najkasnije jeseni.

среда, 12. јан 2011, 10:26 -> 11:08
НИС буши у Туркменистану (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0/825294/%D0%9D%D0%98%D0%A1+%D0%B1%D1%83%D1%88%D0%B8+%D1%83+%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%BA%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%83.html)

На тендеру који је расписала туркменистанска компанија "Туркмењефт", за израду и реализацију укупно пет бушотина, победила је Нафтна индустрија Србије. Вредност пројекта је скоро 33 милиона долара, а почетак радова планиран је за јун ове године.

Нафтна индустрија Србије победила је на тендеру за израду бушотина у Туркменистану на нафтним пољима државне компаније "Туркмењефт", саопштено је из НИС-а.

Компанија НИС биће задужена за израду и реализацију целокупног пројекта, чија је вредност 32.955.000 долара.

Почетак радова планиран је у јуну ове године, а завршетак у фебруару 2012. године.

Реч је о две бушотине које се налазе на пољу Акпатлаук, дубине 4.800 метара, као и о две бушотине на пољу Екерем, дубине 3.800 метара и још једној бушотини на пољу Кејмир, дубине 4.500 метара.

НИС ће у наредном периоду преговарати са "Туркмењефтом" о наставку сарадње, уз проширење спектра заједничких ативности, наводи се у саопштењу те компаније.

Туркменбаши...идеална земља за бизнис :lol:

http://i1.trekearth.com/photos/30752/ashgabat-granduomofilt_copia.jpg

недеља, 16. јан 2011, 13:55 -> 14:22
Неискоришћена снага ветра (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0/827384/%D0%9D%D0%B5%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B0+%D1%81%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D0%B0+%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0.html)

Више од 200 дана у години у југоисточном Банату дувају ветрови, довољним интензитетом за производњу електричне енергије. Србија још увек не користи снагу ветра и једина је земља у региону која нема ветропарк, а "папирологија" кочи инвеститоре.

У југоисточном Банату ветрови дувају више од 200 дана у години и то интензитетом који би задовољио све потребе да се на тлу општина Вршац, Алибунар, Бела Црква, Пландиште и Ковин подигну први ветропаркови у Србији, који би производили еколошку електричну енергију.
Изјаве Бранимира Матића и Мирослава Копечника

Прва мерења на основу којих је направљен план за изградњу два ветропарка на територији Вршца, фирма "Енерговинд" почела је још 2008. године.

Недавно је у општини Пландиште подигнут стуб висок 125 метра, најновији вид високе технологије, једини у овом делу Европе.

Председник Управног одбора фирме "Енерговинд" Бранимир Матић каже да је стуб право ремек-дело и да, са становишта статике, представља мега конструкција.

И поред тога што су мерења ветра у Србији почела пре десетак година, Србија је једина земља у региону која нема ветропарк, иако има девет издатих дозвола.

Саветник на пројекту Мирослав Копечник каже да постоје препреке и на републичком и на покрајинском нивоу, као и на нивоу локалне самоуправе, која издаје одређен број дозвола.

"Свака од ових институција има право да у одређеном законском року заустави или изда неки документ који је неопходан за добијање грађевинске дозволе", објашњава Копечник.

Да би се инвестирање у ветропаркове исплатило, потребно је чекати од седам до дванаест година. Уколико се закони не измене и поступак добијања дозволе не скрати, на прве вате еколошке струје грађани Србије чекаће још дуго.

U planu novi energetski objekti

Strategija razvoja energetike RS do 2030. godine zasnivaće se kao i do sada na hidropotencijalu, termoenergiji, vjetropotencijalu i solarnoj energiji, a u planu je gradnja više energetskih objekata, rekao je juče u Trebinju Ljubo Glamočić, pomoćnik ministra industrije, energetike i rudarstva RS.

On je kazao da je nacrtom planirana gradnja pomenutih obejakata, ali na način da se što više zaštiti životna okolina.

- Strategija razvoja energetike RS do 2030. godine predstavlja osnov cjelokupne privrede RS, gdje je obuhvaćena kompletna iskorištenost naših prirodnih resursa - pojasnio je Glamočić.

Glamočić je naglasio da je ovo prvi dokument ovakve vrste u RS, kojim je obuhvaćena kompletna iskorištenost svih resursa Srpsake.

Marko Mitrović, direktor "Hidroelektrana na Trebišnjici", pojasnio je da će se Strategijom razvoja energetike RS definisati i razvoj elektroenergetskog sektora.

- U Hercegovini bi se, prema ovoj strategiji i nekim ranijim planovima, u projektu "Gornji horizonti" trebalo bi da se izgrade još tri hidroelektrane i to do kraja 2016. godine HE "Dabar", snage 160 megavata, do kraja 2018. godine HE "Nevesinje", snage 60 megavata, a do kraja 2020. godine HE "Bileća", snage 36 megavata - rekao je Mitrović.

Rasprava o Strategiji razvoja energetike RS do 2030. u Trebinju je prva od pet planiranih po svim regionima Srpske.

Strategiju su izradili stručnjaci iz Energetskog intituta "Hrvoje Pržar" iz Zagreba i Ekonomskog instituta iz Banje Luke.

http://www.fokus.ba/nov/index.php?option=com_content&view=article&id=14237:u-planu-novi-energetski-objekti&catid=22:ekonomija&Itemid=159

Škundrić: U istraživanje nalazišta 47 miliona evra

Ministar rudarstva i energetike Srbije Petar Škundrić rekao je juče u Banjaluci da će u istraživanje nalazišta nafte i gasa na teritoriji Republike Srpske biti uložene desetine miliona evra.

On je rekao da bi celokupne investicije na tom polju mogle da budu veće i značajnije ako rezultati istraživanja budu imali rezultate.
- Teško je sada, dok se određene predradnje i prvi rezultati ne utvrde, govoriti o nekom maksimalnom nivou investicija, ali one mogu da budu veoma velike i značajne. To se, zatim, pretvara u dodatne investicije u vezi sa korišćenjem tih resursa koje budemo ostvarili - kazao je Škundrić novinarima posle razgovora sa ministrom industrije, energetike i rudarstva RS Željkom Kovačevićem.
Ministri Škundrić i Kovačević prisustvovali su i svečanosti povodom početka rada novoformiranog preduzeća za istraživanje i proizvodnju nafte i gasa na teritoriji RS - „Jadran Naftagas".
Kompanija „Jadran Naftagas" osnovana je u decembru 2010. godine kao zajedničko preduzeće „Naftne industrije Srbije" i ruske firme „Zarubežnjeft". NIS ima 66 odsto udela u kompaniji, a 34 odsto ima ruska kompanija.
„Naftna industrije Srbije" (NIS) saopštila je da je početak geoloških istraživanja planiran za ovu godinu, te da će se analizirati stari podaci i nova 2D seizmička ispitivanja. NIS je zainteresovan za geološka istraživanja i na području Federacije BiH. Za geološka istraživanja je predviđeno 13-47 miliona dolara, dok je plan kapitalnih investicija u rasponu od 63 do 315 miliona dolara, u zavisnosti od rezultata istraživanja i ostvarene proizvodnje.

http://pressonline.rs/sr/vesti/republika_srpska/story/149875/%C5%A0kundri%C4%87:+U+istra%C5%BEivanje+nalazi%C5%A1ta+47+miliona+evra.html

Preliminarni sporazum o izgradnji hidroelektrana na Drini

BEOGRAD, Predstavnici “Elektroprivrede Srbije” /EPS/ i italijanske kompanije “Seći energija” potpisaće sutra u zgradi Vlade Srbije u Beogradu preliminarni sporazum o saradnji u elektroenergetskom sektoru za realizaciju elektroenergetskog projekta “Sistem hidroelektrana na srednjoj Drini”.
Iz Ministarstva rudarstva i energetike Srbije saopšteno je da se hidropotencijal rijeke Drine smatra jednim od najplemenitijih hidropotencijala za proizvodnju čiste energije u Evropi.
Između Vlada Italije, Republike Srpske i Srbije već je potpisano nekoliko sporazuma o saradnji na korišćenju hidropotencijala rijeke Drine.
Strateški partneri u oblasti proizvodnje električne energije iz Italije, Srbije i Republike Srpske koji će realizovati ove projekte su preduzeće “Seći energija” , EPS i “Elektroprivreda Republike Srpske”.
Polovinom septembra prošle godine EPS i “Elektroprivreda Republike Srpske” potpisale su sporazum o saradnji u izradi tehničke dokumentacije za izgradnju hidroelektrana na srednjoj Drini na potezu od Bajine Bašte do Zvornika, snage 300 megavata, a vrijednost tih investicija procjenjuje se na oko 819 miliona evra, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike Srbije.


nista tenderi??? koji ce nam to qrac!!! zasto bas italijani? kakav je ovo aranzman? koncesija ili zajednicko ulaganje?

italijani ce dobijati jeftinu struju narednih ko zna kolko godina zauzvrat ulazu pare :bash:

Potpisan protokol sa Italijom o izgradnji tri hidroelektrane na Drini
Tanjug | 11. 02. 2011. - 23:33h | Foto: Beta | Komentara: 0

BEOGRAD - Elektroprivreda Srbije i italijanska kompanija "Seći energija" potpisale su danas u Vladi Srbije Preliminarni sporazum o saradnji za izgradnju hidroelektrana na srednjoj Drini, čija je vrednost procenjena na oko 820 miliona evra.

Protokol su potpisali generalni direktor EPS-a Dragomir Marković i predsednik "Seći energije" Gaetano Makaferi, u prisustvu ministra rudarstva i energetike Srbije Petra Škundrića, ministra ekonomskog razvoja Italije Paola Romanija i ambasadora Italije u Srbiji Armanda Varikija.


Škundrić je posle potpisivanja ocenio da će realizacija projekta hidroelektrana na srednjoj Drini doprineti proširenju dosadašnje dobre ekonomske saradnje između Srbije i Italije.


On je dodao da su projekti iz oblasti energetike, koji treba da budu ostvareni u saradnji sa italijanskim partnerima, najveći regionalni projekti za dobijanje čiste energije, koji su od strateškog interesa za ovaj region.


Hidropotencijal srednje Drine je jedan od najboljih hidropotencijala u Srbiji, a zajednički projekti koji treba da budu realizovani u saradnji sa italijanskim i partnerima iz Republike Srpske koncipirani su kao parkovi "čiste energije" i neće biti na štetu građana i prirode, rekao je Škudrić.


Ministar Italije Romani ocenio je da je to samo početak plodne saradnje između Srbije i Italije i dodao da je planirano da električna energija iz tih hidroelektrana podvodnim kablom stiže u Italiju.


Cilj je da se u Italiji do 2020. godine troši oko 17 odsto struje iz obnovljivih izvora energije, što znači da je potrebno da se za više od dva puta poveća proizvodnja "čište energije", objasnio je Romani.


Makaferi je istakao da bi izgradnja hidroelektrana na Ibru mogla da počne u prvoj polovini 2012. godine, a da bi proizvodnja struje u tim hidroelektranama mogla početi već 2015.


On je objasnio da će i Republika Srpska imati koristi od zajedničkih projekata na srednjoj Drini, i to od podsticaja koje daje italijanska vlada za prozvodnju struje iz obnovljivih izvora.


Između Vlada Srbije, Italije i Republike Srpske već je potpisano nekoliko sporazuma o saradnji za korišćenje hidropotencijala reke Drine, "koji se smatra jednim od najplemenitijih hidropotencijala za proizvodnju čiste energije u Evropi."


EPS i Elektroprivreda RS potpisale su prošle godine sporazum o saradnji na izradi tehničke dokumentacije za izgradnju hidroelektrana na srednjoj Drini na potezu od Bajine Bašte do Zvornika.

* Snage tri hidroelektrane koje treba da budu izgrađene na srednjoj Drini iznosiće više od 300 megavata, a strateški partneri u oblasti proizvodnje električne energije iz Italije, Srbije i Republike Srpske, koji će realizovati te projekte su preduzeće "Seci Energia", EPS i Elektroprivreda RS.

italijani ce dobijati jeftinu struju narednih ko zna kolko godina zauzvrat ulazu pare :bash:

Nema tu nista lose,ako je potpisano na 30 godina,jer remontom vijek elektrane se produzi i do 80godina.Ne valja,ako je to na 99 godina,onda je bolje i za te opstine da ih Italija anektira,od Srbije ionako nista nece dobiti.

99 je u pitanju,isto to i u cg uradise

99 je u pitanju,isto to i u cg uradise

Znaci neciji kucni budzet je pojacan za koje milionce.Mafija pokvarena!!

99 je u pitanju,isto to i u cg uradise

mozes li informaciju da je u pitanju 99 godina potvrditi nekim relevantnim izvorom, nekim dokumentom o modalitetu saradnje ili sl.? :)

Nigde ne pise zvanicno na koliko je godina,ali moj profan sa fakultete,sef katedre za hidroenergetiku kaze da je mucka u tome.Inace,jure i neku elektranu da prave na savi izmedju sapca i bg-a koja ne bi bila isplativa,ali imaju interese eps,ministarstvo i ostali da deknu kintu.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=07&dd=04&nav_id=443033