SkyscraperCity Forum banner

Туризам | Tourism

660K views 3K replies 290 participants last post by  Дisiдent 
#1 · (Edited)
Evo, imao sam potrebu da zapocnem ovaj thread, posto se malo govori ovde o tome a veoma je bitno za razvoj Srbije i poboljsanje njenog imidza uopste. Za pocetak zeleo bih da prokomentarisete novu prezentaciju turizma u Srbiji na adresi www.serbia-tourism.org. Napomena! Posto se pojavi pocetna stranica na ovoj adresi nemojte da Vas zbuni ono sto cete videti, jer to je stara stranica za koju je malo reci da je zalosna, kada se ova otvori kliknite na U pripremi je nova prezentacija......itd. Moj komentar je, za sada, bice nesto i od nas.:)
 
See less See more
1
#4 ·
cudno...
podjite na sajt i izaberite opciju na engleskom jeziku i sacekajte malo da se izmijenjaju slike na prvoj stranici...
posljednja slika, crvena fasada sa nekom bakicom....

trebate vidjet sliku...covjek stice impresiju da se radi o nekoj arapskoj zemlji, a ne srbiji!!!!

druga kritika...zasto je dat sajt samo engleskom i japanskom?!! prije ce u goste doc neki rusi ili francuzi no japanci. treba se jos malo doradit.

sve u svemu...sajt izgleda odlicno, samo treba poraditi na nekim detaljima, a ja sam uvijek respolozen za kritike:D
 
#7 ·
SRBIJA SE SPREMA ZA ŠANGAJ

BEOGRAD - Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA najavila je da će raspisati konkurs za idejno arhitektonsko rešenje štanda Srbije na Svetskoj izložbi u Šangaju u Kini, koja će biti održana od 1. maja do 31. oktobra 2010. godine. Kako se navodi u saopštenju, tema izložbe biće „Bolji grad, bolji život“, a prognozira se učešće više od 180 zemalja i poseta između 70 i 100 miliona gostiju. U saopštenju se dodaje da će izložba u Šangaju biti na prostoru od 322 hektara, štand Srbije biće na 1.000 kvadratnih metara, a procenjuje se da će ga videti između pet i 10 miliona posetilaca. Autor treba da osmisli idejno rešenje nastupa, koje uključuje prezentaciju Srbije, arhitektonsko rešenje paviljona, objašnjenje teme i poruke srpskog nastupa.
 
#8 ·
Туристичка мека Европе
Наслоњен на Дунав, дневни и ноћни провод у српској престоници је исто тако фантастичан као и град – пише Ричард Грин, новинар „Сандеј тајмса”

Викенд проведен у Београду за Ричарда Грина, новинара лондонског „Сандеј тајмса”, више је него предах од обавеза и стресног посла. Дунав, ноћни провод, архитектура града, Музеј Николе Тесле, Титов гроб, домаћа кухиња – довољни су разлози да Британци, али и они који читају овај таблоид, посете српску престоницу.

Маршрута почиње на Калемегдану. Поглед на сусрет двеју река и заљубљене парове док шетају парком чари су због којих ће Грин памтити наш град. У Кнез Михаиловој улици уживао је у гибаници и шљивовици. Приметио је и бројне бутике дуж главне штрафте. Посебан утисак у ужем градском језгру на њега је оставила „силиконска долина”.

– Не смете изоставити шетњу светски гламурозном Улицом Страхињића Бана, где су барови и девојке још гламурознији. „Кандахар” и „Инсомнија” су посебно занимљиви – пише Грин.

Ни кафићи на обали Аде Циганлије нису промакли оку и оставили госта равнодушним. А шта је после ноћног провода најбоље него одмор поред реке.

– Вреди прошетати поред Дунава у Земуну. Ако сте жељни калдрме, предивни боемски стари град на реци налази се око пет километара северно од Аде Циганлије. Овај део познат је по изврсним рибљим ресторанима и кули Сибињанин Јанка – наводи представник седме силе.

У репортажи о Београду Грин је похвалио и таксисте који су му помогли да за кратко време упозна град. Можда је чуо, али није исписао и неку чаршијску причу.

– Вожња таксијем за четири фунте често укључује и возача који ће као водич показати љуштуру кинеске амбасаде и шокантне ране нанете државним установама у бомбардовању НАТО 1999. године – запазио је новинар.

Посета музеју Николе Тесле, „српском хероју природних наука”, за њега је била застрашујућа, али веома интересантна.

– Немојте пропустити демонстрације Теслиних изума, укључујући и електрични мотор, радио и даљински управљач. Посетиоцима се диже коса на глави док се држе за неонску светиљку постављену поред три метра високог Теслиног трансформатора који производи више од пола милиона волти. Светлосне муње, у облику виљушке, плешу између две металне сфере, као из сцене филма „Carry on Screaming”, а онда неон у руци почиње да трепће пуном снагом – објаснио је Грин.

Стигао је да обиђе и Титов гроб и подсети читаоце на комунистичка обележја времена у коме је живео председник Југославије.

Међутим, ни природа, ни грађевине, ни музеји нису били тако упечатљиви као људи које је овај путник намерник срео у српској престоници.

–Једна ноћ у Београду и бићете очарани његовим пријатељски расположеним грађанима који зраче неописивом жељом за животом. Они уживају у животу– написао је он.

Једино у чему наши читаоци репортаже неће бити на страни новинара британског таблоида јесу цене.

– Цене су прилично ниске и град није пребукиран туристима. Београд још није постао „туристичка мека”. Ако пожурите, можете стићи пре такмичења „Евросонг”. После њега, имам осећај да ће главни град Србије бити у самом врху пожељних дестинација– сматра Грин.

„Стара колиба”, хотел „Балкан”… и још нека места била су на мапи новинара који је својим читаоцима понудио и интернет-адресе свих одредишта које је посетио.

Д. М.
[објављено: 11/02/2008]
 
#10 ·
Туристичка мека Европе
Наслоњен на Дунав, дневни и ноћни провод у српској престоници је исто тако фантастичан као и град – пише Ричард Грин, новинар „Сандеј тајмса”
... [објављено: 11/02/2008]
Evo i teksta u originalu:

http://travel.timesonline.co.uk/tol/life_and_style/travel/holiday_type/breaks/article3250542.ece

:cheers:
 
#9 ·
Џивџан „одлетео”
Три месеца пред „Евросонг” Београд нема званични симбол и сувенир града. – У информативним центрима ТОБ-а не може да се купи ниједан сувенир са логом „Цвркија”, иако је врабац званична маскота градског туризма

Београд ће, по свему судећи, посетиоце музичког спектакла „Евросонг” дочекати без званичног симбола и препознатљивог сувенира. Избор предмета који би госте могао да сећа на дане проведене у српској престоници је мали, а продајом украсних предмета са логом Београда бави се свега неколико продавница у граду.

Ни Туристичка организација Београда није се много потрудила да побољша понуду чак ни у својим радњама. У информативним центрима ТОБ-а, у подземном пролазу код Палате „Албанија” избор је прилично сиромашан. Од сувенира се тренутно могу купити чаше, минијатурне статуе „Победника”, разгледнице и монографија града ... Ништа бољи избор није ни у пословници у Тржном центру „Стакленац”.

Највише изненађује то што у овим радњама нисмо успели да пронађемо ниједан предмет са утиснутим логом „Цвркија”– џивџана, који је и даље званична маскота београдског туризма. Врабац, који је изабран и за симбол Универзијаде која ће 2009. године бити одржана у Београду, из несхватљивих разлога одлепршао је у заборав. Није успео да постане градски бренд и поред својевремених објашњења надлежних да је изабран због тога што симболише београдски дух „способан да узлети више и даље”.

Весна Нађ, из информативне службе ТОБ-а, потврдила је да у њиховој понуди тренутно нема сувенира са логом врапца.

– Ми смо јавни сервис Скупштине града и не производимо сувенире већ, преко стручне комисије, бирамо предмете које нуде уметници. Неко време смо предлагали произвођачима да праве пиштаљке, магнете или подлоге за мишеве са мотивом врапца. Али то није ишло, слабо се продавало, па уметници више нису били заинтересовани за сарадњу будући да се роба продаје комисионо у сервисима ТОБ-а – рекла је Весна Нађ.

Наша саговорница очекује да ће на вишем нивоу бити покренута акција како би Београд до „Евросонга”, скупа туристичких радника „Сити брејк” и других важних догађаја предвиђених ове године у престоници коначно добио официјелну маскоту града и сувенир. Као и већина Београђана, она сматра да би било логично да то буде Мештровићева статуа „Победника”, препознатљив споменик са Калемегдана.

– Прошле године упутили смо јавни позив уметницима да на тему Београда ураде предлоге сувенира. Комисија је данима заседала, али понуда је била лоша. Једино што је тада одабранo су минијатуре знаменитих градских кућа које су биле изузетно лепе. Међутим, ни њих више нема, јер се овој уметници није исплатило да ради тако мале серије – објашњава Весна Нађ.

У радњи „Београдски излог”, међутим, немају проблема са уметнинама и тврде да се сувенири одлично продају. Како истичу запослени, Културни центар Београда планира да се добро припреми за „Евросонг” будући да ће овај догађај бити одлична прилика за добру зараду.

– Туристи најчешће купују оно што може лакше да се понесе у коферу – мајице, кухињскекецеље, подметаче, блокове... Омиљене су ситнице које носе натпис Београда, али се туристима допада и „Победник”. Покушавамо да ступимо у контакт са РТС-ом како бисмо, можда, у сарадњи са њима направили сувенир и користили званични лого „Евросонга”– рекла је Нинела Гојковић из радње „Беоизлог”.

Неки од великих градова бивше Југославије имали су сличне проблеме које сада има Београд. Рецимо, Бањалука чија комисија за маскоту и сувенир ни после три круга јавног конкурса није успела да направи прави избор. Одлука је препуштена грађанима, а предлог уметника углавном је био да се за маскоту града изаберу јазавац, Јаблан или Давид Штрбац, ликови из чувених дела Петра Кочића. Према писању медија, Загреб је ово питање решио крајем 2006. године, и то у градском парламенту, где је изгласано да званични симбол хрватске престонице буде лик из чувеног цртаног филма – професор Балтазар. Челници су прилично смелу одлуку донели уз сагласност „Загреб филма”, власника ауторских права. Љубљана није имала дилеме, симбол овог града је, наравно, змај – исти онај који већ годинама улепшава чувени Змајски мост у срцу престонице Словеније.

Ивана Албуновић

-----------------------------------------------

„Победник” прави сувенир

Фигура споменика „Победнику” био би најоригиналнији сувенир који би, по мишљењу многих Београђана, подсећао туристе на дане проведене у српској престоници. Теже је нашим суграђанима да одлуче шта би био бренд Београда. Неки сматрају да би госте из света могле да одушеве географске погодности, попут погледа који се са Калемегданске терасе пружа на ушће. Има и оних који истичу историјске знаменитости, а неки су за представљање „достигнућа” савременог живота у Београду попут провода на сплавовима. Старе кафане воле сви, тако да је ноћни живот био овдашњи бренд и пре него што је Београд научио шта значи та реч.

Кристина Секе (32), инжењер, посетиоце из другог града прво би одвела на Калемегдан.

– Тврђава на Калемегдану је место какво бих ја волела да видим да сам туриста. Мислим да би се гостима свидело и Ушће. Мене не занимају сплавови и луде журке, али, да се бавим маркетингом, сигурно бих њима покушавала да привучем људе да дођу у Београд. И у нашим музејима имали би туристи шта да виде – каже Кристина.

Небојша Чубриловић (23), кувар, такође би одабрао да своје госте упозна са ноћним животом главног града, али би у томе и сам уживао.

– Истински бренд Београда ипак су сплавови. Можда некоме они делују као обична, још и прескупа пијанка, али сви моји пријатељи из других градова одушевили су се таквим проводом. Добро нам је било и у старим кафанама, пре свега у Скадарлији. Некада је погодан сувенир био Авалски торањ, али сада нам је остао једино „Победник” – мишљење је Чубриловића.

Лепа Павловић (56), финансијски руководилац, годинама ради у Културном центру Београда и признаје да им још није успело да пронађу сувенир који би био главно обележје нашег града.

– У недостатку неког специфичног предмета, туристи купују мајице и шоље, само ако на њима пише „Београд” или било шта ћириличним словима. Земунско шеталиште, Калемегдан и старе кафане били би незаобилазни у туристичком крстарењу Београдом које бих ја организовала. Не бих превидела ни галерије у којима се увек приређује нека изложба на светском нивоу – рекла је Павловићева.

Марија Гућ-Глишић (50), историчар уметности, сматра да је кратковидо опредељивати се само за један бренд.

– Овај град чине разни обичаји и људи. Чак и када би било могуће свести Београд само на једну карактеристичну слику, боље је разрадити неколико брендова за различите типове туриста. Провод на сплавовима је за младе људе, док су за старије Народни музеј и концерти класичне музике. „Победник” је оно што мене директно асоцира на Београд – испричала је Глишићева.

Иван Радоњић (25), студент, никада није био у иностранству, али уверен је да су наша ноћна „лудила” јединствена.

– Сплавови су бренд каквог другде нема. Само, не би требало заборавити и наше клубове и дискотеке. Не могу да их упоређујем са онима у другим земљама, али сигуран сам да имамо неку посебну ширину у размишљању којом бисмо могли да привучемо и госте из наше унутрашњости и странце – речи су Радоњића.

В. В.
 
#11 ·
Stvarno zalosno...
Ljudima iz TOS treba reci da Kragujevac postoji!
Neka mrze oni KG koliko hoce, ali nemaj pravo da ga ignorisu... da negiraju njegovo postojanje!
U rubrici "Cities" - samo bg, ns i nis. Reko' mozda su Kg stavili u rubriku "selo"... ali nista.
U rubrici History of Modern Serbia - ni K od Kragujevca! Ljudi... ta "Modern Serbia" je rodjena u Kragujevcu!!!
Procitajte istoriju malo!!!
Uzas!!!
 
#13 ·
Amateurs!

Ljudi, pa tu su sve zaposleni amateri, naravno preko veze!

Ta prezentacija ovako chami vec par godina. Jbga ako mi to ide u glavu.

Oni nisu u stanju da izaberu zvanican logo Srbije radi turistickog predstavljanja.

Umesto da na ulazima u zemlju imamo neki lep sareni logotip koji odise ponosom i pozitivom ja gledam u ono sr...

Takodjer onaj logo Turisticke organizacije Srbije, oh boze.

Jedino sto mogu da ih pohvalim za logo na sajmu turizma (ne znam gde se odrzao), e to je vec nesto novo, nesto divlje.
 
#17 ·
Pa direktorka TOKG-a je protestvovala sto se ni u jednoj jedinoj sekundi ne pokazuje Sumadija ni Kragujevac u onoj usranoj reklami za CNN! Ako su ga tu izostavili, zasto ga ne bi izostavili i na sajtu!
I da... to sto stavljam uzvicnike na kraju recenice ne znaci da pricam glasno i da sam nervozan... jednostavno zelim nesto da naglasim...
Sto se tice maila za primedbe... ne mogu vise... "opaljivao" sam po RTSu i B92 za vremensku prognozu i pravo da ti kazem, umorio sam se da isterujem pravdu.... :)
 
#18 ·
Za početak uređenja srednjovjekovnog grada Kotor potrebno 220.000 KM
Objavljeno u kategoriji:Ostalo

KOTOR VAROŠ, Akcionim planom implementacije Strategije razvoja opštine Kotor Varoš do 2015. godine predviđena je realizacija Projekta uređenja srednjovjekovnog grada Kotor, za šta je za početak potrebno obezbijediti 220.000 KM.

Načelnik Odjeljenja za privredu i društvene djelatnosti opštine Kotor Varoš Nedeljko Glamočak rekao je Srni da, osim Kotora, zaštitu zaslužuju i ostali kulturno-istorijski spomenici na području ove opštine, za šta je potrebna finansijska podrška republičkih institucija iz oblasti kulture.

U Kotor Vatoši je nakon osnivanja Turističke organizacije, aktuelizovana zaštita kulturno-istorijskih spomenika na području ove opštine, među kojima posebnu pažnju zauzima srednjovjekovni grad Kotor, koji se prvi put pominje u Povelji bana Stjepana Kotromanića 1322. godine.
 
#19 ·
Prekretnica u razvoju turizma RS
Objavljeno u kategoriji:Ostalo

BANJALUKA, Vlada Republike Srpske (RS) izdvojila je 3.610.000 KM za razvoj turizma i, primjenjujući austrijska iskustva, ove godine napraviće se prekretnica u turističkoj ponudi i njegovom razvoju - rekao je ministar trgovine i turizma RS Predrag Gluhaković.

Gluhaković je nakon sastanka sa delegacijom turističkih radnika pokrajine Salcburg novinarima izjavio da je će izdvojena sredstva omogućiti da se kvalitetno uradi strategija razvoja turizma Srpske.

“Delegacija iz Salcburga je pokazala interes da otvori konsultantsku kuću koja će pomoći Turističkoj organizaciji RS da pripremi kvalitetne projekte, kao i da budu direktna veza između RS i ove pokrajine”, pojasnio je Gluhaković.

Prema njegovim riječima, cilj ministarstva je da RS u regionu bude isto što i Salcburg u Austriji.

Gluhaković je najavio i sastavljanje master plana za područje Plive i Šipova, kao i nekoliko zimskih centara i banja.

Direktor krovne Turističke organizacije pokrajine Salcburg Leo Baumgartner naglasio je da će turizam predstavljati veliku podršku privredi RS, jer Srpska u turističkom pogledu ima enorman potencijal.

“Potencijale Srpske treba odmah i adekvatno iskoristi, jer se turizam na svjetskom tržištu izuzetno cijeni. Naš cilj je da se za ovu regiju napravi strategijski master plan, specijalno vezan za RS”, istakao je Baumgartner.

On je poručio da je pokrajina Salcburg u posljednjih 50 godina stekla bogato iskustvo koje želi da prenese na RS, jer su potencijali Srpske slični potencijalima Salcburga.

Baumgartner potencijale vidi u planinskom regionu, kulturnom bogatstvu i neiskorištenim prirodnim resursima i smatra da, iako RS ima problema sa smještajnim kapacitetima, ne treba dugo čekati da se ti potencijali iskoriste na kvalitetan način.

“Zajednički cilj je da se turizam razvija na nivou čitave RS, te da se izađe na strano tržište”, poručio je Baumgartner.
 
#23 ·
Travel Picks: The top 10 IT places to visit in 2008

NEW YORK, Jan 11 (Reuters) - Looking for a new vacation spot this year? Try Mozambique, Oman, or even revisit Paris, all of which feature on a list of the top 10 must-visit destinations for 2008 from online travel site Concierge.com.

Concierge.com said the places on its annual list of the top 10 "it" places share a few common denominators -- a new crop of hotels, protected natural appeal, and with enough substance to make a journey worthwhile.

"Many of the destinations on this year's list have undergone a transformation," said Peter J. Frank, editor-in-chief of http://www.concierge.com

1. Mozambique, Africa

After a devastating civil war 15 years ago, the country is now open to visitors to enjoy its 1,500 miles of Indian Ocean coastline and archipelagoes with superb diving, the vibrant capital of Maputo with an exciting Afro jazz scene, and national parks that are slowly restoring the wildlife to prewar numbers.

2. St. Lucia

One of the most striking islands of the Caribbean, with copious rain forest, sparkling waterfalls, and a fair share of pretty beaches, St. Lucia has kept a relatively low profile in the last decade, and is mostly the secret of a fiercely loyal group of repeat visitors. But the word is out this season.

3. Montenegro

Montenegro was cut off from the world during the civil war that followed the breakup of Yugoslavia in the 1990s, so few travelers know this stretch of mountainous Adriatic coast with quiet beaches and picturesque fortress towns. But insiders are calling this the next Croatia or the new European Riviera. Though Montenegro has adopted the Euro, prices remain much lower than in Croatia and Italy.


4. Ecuador

Low-profile Ecuador is emerging as Latin America's best-kept secret, with a sophisticated cultural scene and enough adventure to keep adrenaline junkies pumped. Start your trip in newly glamorous Quito, the country's colonial capital and a UNESCO World Heritage site. The city just received a $40-million face-lift, and a number of stylish new restaurants and restored hotels are also fueling the renaissance.

5. Sicily

Long the domain of fusty grande-dame hotels and package tourists covering well-trod itineraries, the Italian island is experiencing a revival, thanks to a new generation of enterprising hoteliers and off-the-beaten-path destinations. Start your trip in the northwest near Trapani, an area of vineyards, Baroque villages, and cuisine with a North African zing then head across the island to Syracuse, arguably Sicily's most beautiful city.

6. San Diego

San Diego is going through an unprecedented growth spurt, with a particular focus on the young, the restless, and the loaded. Leading the charge is one of Miami's main luxury players, the Setai, set to open in April 2008 in the Gaslamp Quarter, following close on the heels of a brand-new Hard Rock Hotel.

7. Hainan Island, China

Exchange Honolulu's high-rises and crowds for empty beach and gentle surf, add in coral reefs, sleepy mountain towns, rain forests, and hot springs, and you'll find the country's answer to Phuket or even Bali. The island, located southwest of Hong Kong and not far from the Vietnamese coast, has a distinctly Southeast Asian vibe that has proven popular not only with domestic visitors but as a side trip for international travelers to Shanghai and Beijing.

8. Oman

Dubai might be the fastest-growing area in the Middle East but Oman is becoming the destination of choice for the more eco-minded, adventurous traveler. The mix of beautiful beaches, traditional cities that retain a genuine desert culture, and one-of-a-kind hotels is unbeatable. Must-stops include the Wahiba desert for sandboarding and camel riding, Muscat for the Chedi hotel and the authentic souks, and the clean beaches.

9. Puerto Escondido and the Oaxacan Coast, Mexico

The future of this unmanicured stretch of nirvana is much more secure now that FONATUR (the Mexican agency responsible for the development of Cancun, Cabo, and Acapulco) seems to have run out of steam in its attempt to make it the country's next big thing. For now, the beaches are home to fishing villages, quiet lagoons, and coconut plantations. The idyllic beach ending of the film "Y Tu Mama Tambien" was shot here.

10. Paris

France's capital has never lacked for charisma, what with its atmospheric cafes, astounding art collections, rarefied cuisine, and romantic ambience. But lately there's a fresh emphasis on innovation and ingenuity, whether in art, architecture or gastronomy.

(Editing by Belinda Goldsmith)

Web : http://www.concierge.com/ideas/styledesign/articles/detail?id=1685
 
#27 ·
U Crnoj Gori 3,91 hiljada turista

U Crnoj Gori trenutno boravi 3,91 hiljada turista, 38 odsto više nego u istom periodu prošle godine, saopšteno je iz crnogorskog Ministarstva turizma i zaštite životne sredine.

Prema procjenama, do kraja godine očekuje se posjeta 1,3 miliona turista ili 13 odsto više nego prošle.
Izvor:www.rtcg.cg.yu
 
#28 ·
:cheers:

Raste broj turista

Crnu Goru je u januaru posjetilo skoro 20 hiljada turista što je 16,4 odsto više nego u istom mjesecu prošle godine.

Prema podacima Monstata, ukupno je ostvareno 97,9 hiljada noćena, skoro trećinu više nego u istom periodu prošle godine.

Strani turisti ostvarili su 56,3 hiljade noćenja ili 70 odsto više.

Najviše turista, skoro polovina ukupnog broja, bilo je u primorskim mjestima.
Izvor: www.rtcg.cg.yu
 
Top