Железнички саобраћај | Rail transport

[Komandant Mark19]

Pocetkom aprila, obisao sam polovinu Istocne Evrope, i naravno, Srbiju, Crnu Goru i Bosnu/RS.

Jedan od najvecih negativnih utisaka koji mi se jos mota po glavi je to koliko zaostajemo za zemljama kao Poljska, Ceska a pogotovo Madjarska u oblasti zeleznickog transporta.

Tuzno je to kako nase zeleznicke stanice zvrje prazne, dok recimo na Keleti stanici u Budimpesti, morao sam da cekam u redu dobrih sat vremena da kupim kartu za Beograd. Takvu guzvu na zeleznickoj stanici nikad nisam video.(mada okej, ja ne zivim u Evropi nego u Severnoj Americi, gde je zeleznicki saobracaj samo za nijansu bolji nego kod nas)

Hteo bi da iskoristimo ovaj topik za postiranje svih vesti koje se ticu nasih zeleznica

[Komandant Mark19]

Za Željeznicu 12,8 miliona

Ministar saobraćaja Andrija Lompar najavio je da će ove godine u održavanje željezničke infrastrukture Vlada uložiti ukupno 12,8 miliona eura. Prema programu rekonstrukcije i modernizacije pruga, koji je usvojen juče, tekućem održavanju namijenjeno je 6,5 miliona, investicionom 1,1 milion, a regulisanju saobraćaja 760 hiljada eura. Od kredita koji će sa Evrpskom bankom za rekonstrukciju i razvoj i Evropskom investicionom bankom Vlada potpisati u 3. kvartalu ove godine, još će 4,5 miliona eura biti odvojeno za sanaciju 3 klizišta i 5 kosina na pruzi Bar-Beograd. Vlada je sa ove dvije banke, inače, ugovorila kredit vrijedan ukupno 68,7 miliona eura, ali zbog sporne mogućnosti zaduživanja u odnosu na budžetske obaveze ugovor će biti potpisan u trećem kvartalu.
Lompar je kazao i da od srpske administracije zavisi kad će biti potpisan sporazum sa italijanskom kompanijom Ital feri o rekonstrukciji pruge Bar-Beograd, koja bi trebalo da bude finansirana iz sredstava SECI-ja.
- Italijanska vlada čeka potpis srpske strane, kako bi odobrila donaciju od milion eura, potrebnih za skeniranje pruge, ali Srbija malo kasni - rekao je Lompar.
On je objasnio i da je Vlada odlučila da razmotri zahtjeve građana za otvaranje više pružnih prelaza na pruzi Podgorica-Nikšić, na čiju je rekonstrukciju dosad uloženo 21,4 miliona eura, kao i najjeftiniji način da ta pruga ne naruši vrijedno arheološko nalazište antičkog grada Duklje u blizini Podgorice.

Izvor: DAN

[Singidunum]

Ma daj zar nisi gledao Casino Royale? Ovo ide crnogorskim dolinama

[Boksa1]

Originally Posted by Komandant Mark19

Pocetkom aprila, obisao sam polovinu Istocne Evrope, i naravno, Srbiju, Crnu Goru i Bosnu/RS.

Jedan od najvecih negativnih utisaka koji mi se jos mota po glavi je to koliko zaostajemo za zemljama kao Poljska, Ceska a pogotovo Madjarska u oblasti zeleznickog transporta.

Tuzno je to kako nase zeleznicke stanice zvrje prazne, dok recimo na Keleti stanici u Budimpesti, morao sam da cekam u redu dobrih sat vremena da kupim kartu za Beograd. Takvu guzvu na zeleznickoj stanici nikad nisam video.(mada okej, ja ne zivim u Evropi nego u Severnoj Americi, gde je zeleznicki saobracaj samo za nijansu bolji nego kod nas)

Hteo bi da iskoristimo ovaj topik za postiranje svih vesti koje se ticu nasih zeleznica

pa gde su te slike prijatelju , tri meseca si najavljivao svoj put i najavljivao milion slika, daj da vidimo sta si obisao majstore
a da i to cekanje od sat vremena u budimpesti samo kaze da i oni nisu bas organizovani u zapadnoj evropi se ne ceka gotovo uopste jer je organizacija na nivou kod nas se isto ne ceka jer niko ne putuje tako da ne znam sta je sa madjarima

[CrazySerb]

^
Mislim da je uglavnom sve vec postirano. A to sa cekanjem....eh, ja bi vrlo rado cekao i po 3-4 sata na stanicama u Beogradu, Novom Sadu, Nisu, Podgorici ili Kragujevcu.... posto bi to barem znacilo da se neko jos UVEK vozi nasim zeleznicama

Nego evo jedna dobra vest:

Do Bara za pet sati!
B. B., 12. oktobar 2007

POSLOVODSTVO železnica Srbije i Crne Gore, uz podršku resornih ministarstava, pregovaraće sa Vladom Italije koja je iskazala spremnost da finansira rekonstrukciju pruge Bar - Beograd, kojom bi se postigle brzine vozova od 120 km/č do 140 km/č i poboljšali uslovi prevoza železničkim saobraćajem, te smanjilo breme kašnjenja. Crna Gora i Italija su već potpisale Memorandum o razumevanju, prema kojem će italijanska vlada usmeriti milion evra za izradu fizibiliti studije opravdanosti i ocenu obima poslova na pruzi Beograd – Bar.

Stručnjaci za železnički saobraćaj kažu da se pruga mora svakih 25 godina remontovati, dovoditi u približno startno stanje ili poboljšati. Pruga od Beograda do Bara je stara 31 godinu, i dosad remont na čitavoj dužini pruge od 560 kilometara nije vršen, mada je parcijalnih popravki na određenim deonicama bilo.

- Veoma bi me radovalo da se potpiše sporazum vlada Srbije i Crne Gore, sa Vladom Italije o generalnoj rekonstrukciji pruge Beograd - Bar, koja bi se dovela na poluevropski nivo, a to znači brzinu vozova od 120 km/č do 140 km/č, kojom bi vožnja od Beograda do Bara trajala pet sati - rekao je za „Novosti“ predsednik Odbora direktora "Železnice Crne Gore" Miodrag Gomilanović. Prema njegovom mišljenju, takav sporazum treba da bude potpisan trojno.

- Očekujemo da ga prihvati Srbija i već sam razgovarao sa generalnim direktorom "Železnice Srbije" Milenkom Šarančićem o tome da se na nivou ministarstava realizuje taj posao. Bez podrške neke od zemalja Evropske unije, u ovom slučaju Italije koja je zainteresovana i zbog transporta svoje robe sa juga, mi projekat ne možemo realizovati. Kompletna rekonstrukcija pruge Bar - Beograd koštaće oko 400 miliona evra - kazao je Gomilanović. On je dodao da su za ovaj projekat spremnost da pomognu izrazile Mađarska i Češka.

Kompletna rekonstrukcija bi, prema planovima, trebalo da bude završena do 2012. godine.

Poboljšanje uslova prevoza železničkim saobraćajem i skraćenje vremana kašnjenja je svakodnevno pitanje putnika koji putuju vozovima na pruzi Beograd – Bar, jer dešava se da umesto planiranih osam sati, u vozovima ostaju i deset, petnaest.
- Potpuno razumem reakcije putnika zbog kašnjenja naših vozova i to su sasvim opravdane reakcije, vezane za stanje na našim prugama. Za poslovodstva dve železnice primat je bezbednost u saobraćaju i iz tog razloga se dešava da se smanjuju brzine. Starost pruge je razlog kašnjenja, jer ona je napravljena pre 31 godinu i toliko godina se eksplatiše, a remonti nisu rađeni svuda, i zbog toga dolazi do zastoja, kao i zbog stanja kontaktne mreže. Jednokolosečna pruga ne ostavlja mogućnost za veću i bržu eksploataciju naših vozova, pa moramo da imamo zadržavanje po stanicama zbog ukrštanja vozova - rekao je Šarančić.


KAPITAL ZA POPRAVKU

- PRIPREMAMO se za intenziviranje razgovora na državnom nivou, najodgovorniji u vladama Srbije i Crne Gore, da sa odgovornima u Italiji razgovaramo o mogućnosti ulaska u realizaciju projekta koji je već duže vremena pripreman, gde bi nam italijanski partneri i vlada te države finansijski pomogli da dođemo do potrebnog kapitala koji bi omogućio da se značajno popravi stanje na pruzi Beograd - Bar - tvrdi generalni direktor "Železnice Srbije" Milenko Šarančić.

KAŠNJENJA

- ISTINA JE da imamo česta kašnjenja vozova i ona su u letnjem periodu u proseku bila oko 65 minuta. Ne možemo govoriti o nekim ekstremno velikim kašnjenjima, kakvih je ranije bilo. Ima višesatnih kašnjenja, ali ima i stizanja na vreme. Naša je namera, iako je jednokolosečna pruga, da podignemo brzinu saobraćaja na našoj pruzi na projektovani nivo, dakle kao u vreme kad je pruga pravljena, a to su prosečne brzine veće od 80 km/č, ali i do 120 km/č na pojedinom pružnim pravcima, što znači da bismo mogli značajno ubrzati saobraćaj i skratiti vreme prevoza i u potpunosti, ili minimalizovati vreme kašnjenja.

Moj san je naravno DVA i PO sata od Bara do Beograda a TRI do Subotice

[montesky]

keep dreaming!

[Singidunum]

Konacno je razresena afera oko preplacenih svedskih krntija

Sud: Železnice prekršile zakon
24. oktobar 2007. | 15:21 -> 16:33 | Izvor: B92, Beta
Beograd -- Železnica je prekršila zakon pri nabavci lokomotiva iz Švedske, presudio je Drugi opštinski sud.

Železnicama Srbije se, prema pisanju lista Politika, presudom nalaže da vrate na posao otpuštenog sindikalca Milana Cvejića. Po žalbi Železnica, ova presuda je poslata u Okružni sud. Tim dokumentom potvrđeno je da je Drugi opštinski sud još 5. septembra doneo presudu da je Javno preduzeće “Železnice Srbije” bez tendera, suprotno Zakonu o javnim nabavkama sklopilo ugovor o kupovini lokomotiva iz Švedske.

U presudi se navodi da je ugovor o kupovini lokomotiva iz Švedske zaključen na 3.500.000 miliona evra, iako je prihvaćena cena bila 2.850.000 evra, a Železnice Srbije nisu dokazale suprotno.

Međutim, direktor Železnica Milanko Šarančić rekao na je da ne zna ni za kakvu presudu o nezakonitoj nabavci.

"Ne znam odakle vam informacija da je doneta presuda, nismo oštetili državu i ovo je najbolji projekat, a ako se utvrdi da smo oštetili državu poštovaćemo odluku suda", rekao je Šarančić.

Prvi o nezakonitoj nabavci lokomotiva javno je progovorio radnik železnice Milan Cvejić koji je zbog toga ubrzo dobio otkaz.

Cvejić je otpušten jer je, kako je tvrdilo poslovodstvo Železnica Srbije, davanjem netačnih podataka medijima, naneo štetu tom preduzeću, kao i zbog toga što je davao izjave medijima, a da za to nije imao ovlašćenje generalnog direktora.

Drugi opštinski sud je presudio međutim još 5. septembra presudio da se Cvejić u roku od 8 dana vrati na posao. Kako sam Cvejić kazao za B92 kazao direktor Železnica Milanko Šarančić mu nije dozvolio da uđe u zgradu preduzeća.

"Gospodin Milanko Šarančić i dirktor Upravnog odbora su prekršili zakon o javnim nabavkama i nabavili vagone iako smo ih mi upozoravali da je to protivzakonito", rekao je Cvejić.

Iako se u ugovoru o kupovini vozova i rezervnih delova jasno kaže da u iznos od 3.500.000 evra nije uključen porez i dodatni troškovi i takse, Šarančić je rekao da je dodatnih 650 hiljada evra upravo iskorišćeno za te ostale troškove. Železnice su ovu sumu podigle bez odobrenja Upravnog odbora.

Železnice Srbije su uputile žalbu na presudu Drugog opštinskog suda zbog čega će o presudi odlučiti Okružni sud u Beogradu.

[mojaBL]

Nove tehnologije
C. U. | 25.10.2007 18:33

Generalni direktor "Željeznica Republike Srpske", Petko Stanojević i pomoćnik direktora Instituta ''Mihajlo Pupin'', Jovan Kon, juče su u Doboju potpisali ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji.

- Dobili smo partnera s ugledom, koji će ubuduće raditi na uvođenju novih tehnologija. Izgledno je da će biti razrađen novi sistem pružnih prelaza koji će biti automatizovan - objašnjava Milan Jovanović, direktor Infrastrukture u ŽRS.

"Željeznice RS" već su oformile kol centar koji je na usluzi građanima, a beogradski institut radiće na osavremenjavanju ostalih elektroničkih uređaja koji će se primjenjivati u sistemu saobraćaja.

- Poslovna saradnja biće i u oblasti školovanja i obučavanja saradnika ŽRS. Više neće biti poteškoća ni kod izrade studija i projekata - kaže generalni direktor.

Stanojević smatra da je uređenje pružnih prelaza od posebne važnosti i da je nedopustivo da na njima stanovnici RS ginu svake godine.

- To su problemi koje moramo rješavati, jer ljudski život nema cijenu. Ne treba mnogo novaca da se trajno riješe pružni prelazi - zaključuje Stanojević.

[Singidunum]

Resorni ministar Velimir Ilić priznaje za „Blic“ da je stanje u srpskim železnicama katastrofalno


Vozovi sporiji nego u 19. veku
Autor: B. Bednar | 22.10.2007 - 08:41

Pre više od jednog veka, 1888. godine, u Srbiji kojom je vladao kralj Milan Obrenović, od Beograda do Niša „Munjevitim vozom“, kako je popularno prozvan čuveni „Orijent ekspres“, stizalo se za pet sati i 45 minuta, pri prosečnoj brzini od 45,5 kilometara na čas. Danas je za tu relaciju potrebno nešto više od šest sati, a prosečna brzina je 44,7 kilometara na sat.

Nadležni ministar Velimir Ilić i sam je priznao koliko je stanje loše, objasnivši da na nekim delovima srpskih pruga nije dozvoljena brzina veća od 10 kilometara na sat. Ministar za infrastrukturu rekao je da se na obnovi pruga radi fazno, jer nema para. On se izjadao da su „Železnice Srbije“ pripale njegovoj stranci u nadležnost samo zato što niko u prošloj vladi, kada su se delila javna preduzeća, nije hteo da ih uzme, pa je tog posla morao on da se prihvati kao resorni ministar.
- Pruge su u katastrofalnom stanju. Na pojedinim deonicama već je trebalo da bude zatvoren saobraćaj, ali to nije učinjeno zbog zahteva lokalnih samouprava. Da bi se kompletna situacija popravila, neophodno je rehabilitovati oko 4.000 kilometara pruga, a za to je potrebno 10 milijardi evra koje Srbija nema - kaže Ilić.
U „Železnicama Srbije“ kažu da su u pitanju kratke donice na kojima je brzina vozova ograničena na 10 kilometara na čas, jer veće pruga ne bi izdržala. Prema njihovim procenama, revitalizacija postojećih pruga koštala bi nešto više od tri milijarde evra. Milanko Šarančić, generalni direktor „Železnica Srbije“, kaže da bi sa tim sredstvima maksimalna brzina bila do 120 kilometara na čas.
- Međutim, 10 milijardi evra koje pominje ministar Ilić neophodno je za izgradnju kompletno novih koloseka, pre svega na koridoru 10 i na pruzi Beograd-Bar i kupovinu novih lokomotiva i vagona. Sa takvim, novim kompletno opremljenim prugama mogli bismo da se nadamo brzinama između 160 i 200 kilometara - kaže Šarančić.
Inženjer Milan Marković, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, kaže da je stanje na srpskim prugama toliko teško da nema smisla porediti ga sa većinom evropskih zemalja.
- „Železnice Srbije“ nisu u stanju da zadovolje potrebe stanovništva u putničkom saobraćaju. Broj planiranih vozova je nedovoljan, broj otkazanih vozova je izuzetno veliki, a sastavi vozova neadekvatni. U toku 2006. otkazano je 30.000 vozova, a prosečna zakašnjenja bila su 7,5 minuta na 100 voznih kilometara - kaže Marković.
Kao osnovni razlog što je brzina vozova mala, Šarančić navodi sigurnost putnika. Vozovi, kaže on, u proseku su 2006. kasnili 65 minuta.
U Srbiji postoji 3.808 kilometara pruga, a ono što kvari prosek brzine srpske železnice je 429 kilometara ili nešto više od 11 odsto pruga na kojima je prosečna brzina manja od 30 kilometara na sat.
- Samo za obnavljanje tih pruga neophodno je 180 miliona evra i za njihovu rekonstrukciju biće potrebno između pet i sedam godina. U narednom periodu dobićemo kredit Evropske investicione banke od 80 miliona evra za modernizaciju koridora 10, a uskoro nas očekuju 22 miliona evra od ukupno najavljenih 37,5 miliona evra iz španskog kredita za nabavku 10 novih dizel motornih garnitura - kaže Šarančić.

Crne tačke na prugama
Crne tačke srpske železnice su delovi pruge na relacijama: Vitanovac-Kraljevo u dužini od 400 metara, Bogutovačka Banja - Dobre Vode (150 metara), Grdelica-Predejane (60 metara) i Predejane-Džep (150 metara) i Stalać-Dedina, čiji se remont upravo završava.

zemlja naziv voza brzina
Francuska
prethodni rekord tgv 574,8 km/h
515 km/h
Japan Bullet Trani
Maglev* 443 km/h
581 km/h
Nemačka ice 408 km/h
Evropa Eurostar 334 km/h
Italija Pendolini 300 km/h
Španija ave 300 km/h
Švedska x2000 275 km/h
Britanija Inter City 225 260 km/h
Amerika Metroliner 200 km/h

[CrazySerb]

^
Sramota
Vreme voznje Beograd-Nis bi u bilo kojoj normalnoj zemlji trajala 2, maksimum 3 sata.

Završetak pruge Valjevo-Loznica?

EM Online

Austrijske kompanije spremne su da učestvuju u završetku izgradnje pruge Valjevo-Loznica, potvrđeno je predstavnicima Ministarstva infrastrukture i Železnica Srbije prilikom nedavnog susreta sa čelnicima Ministarstva transporta Austrije.

Završetkom ove pruge, čija je izgradnja počela početkom devedesetih godina prošlog veka, zapadni deo Srbije uključio bi se u međunarodni železnički sistem i uspostavila najkraća poprečna veza između pruga Beograd-Bar i Ruma-Šabac-Zvornik. U širem smislu, ova pruga predstavlja integralni deo Južne savske magistrale koja se proteže kroz Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Srbiju.

Prema procenama rađenim u Saobraćajnom institutu CIP, za završetak pruge duge 68 kilometara potrebno je više od 200 miliona evra. Pruga je projektovana za brzinu od 120 kilometara na sat. Na trasi je predviđena izgradnja 20 tunela ukupne dužine 10 kilometara (15 odsto pruge) i 69 mostova dugih ukupno oko četiri kilometra.

Studiju opravdanosti za izgradnju ove pruge svojevremeno su zajedno napravile Srbija i BiH, kako bi se železničke mreže tadašnje dve republike povezale u takozvanu južnu transverzalu Tuzla-Valjevo. BiH je u međuvremenu deonicu Tuzla-Zvornik izgradila sopstvenim sredstvima.

[CrazySerb]

ZARADA ŽELEZNICE U ROBNOM SAOBRAĆAJU 87 MILIONA EVRA
EKONOMIJA - PRIVREDA - Nedelja, Novembar 18, 2007 13:57

Zarada Železnice Srbije od teretnog saobraćaja u prvih devet meseci 2007. godine dostigla je 6,8 milijardi dinara [oko 87 miliona evra], saopštilo je to preduzeće.

Kako se navodi u saopštenju, zarada Železnice bila je oko 7,7 evra po toni prevezene robe, a oko 87 odsto zarade, odnosno 5,9 milijardi dinara ostvareno je transportom robe u međunarodnom saobraćaju.

Železnica Srbije prevezla je od januara do septembra, precizira se, ukupno 11,3 miliona tona robe, što je na nivou planiranog i za osam odsto više nego u istom preiodu 2006. godine.

Svakog dana Železnica je prevozila prosečno 41.300 tona robe mahom na relacijama do 300 kilometara, naveo je direktor sektora za robni saobraćaj Vasilije Krstić.

Prema njegovim rečima, 8,4 miliona tona robe prevezeno je u međunarodnom saobraćaju, za 11 odsto više nego u prvih devet meseci 2006. godine.

Krstić je precizirao da je od toga 3,7 miliona tona bila roba u tranzitu, dok je železnicom izvezeno 1,9 miliona tona robe iz Srbije, a uvezeno 2,8 miliona tona.

Kako je istakao, novina u transportnom saobraćaju u ovoj godini bila je uvođenje prvog kontejnerskog voza na liniji Beograd-Bar, pod promotivnim nazivom 'Lovor', koji je saobraćajući od marta do septembra prevezao 387 kontejnera, dvostruko više nego cele 2006. godine.

Planirano je, najvio je Krstić, da krajem decembra kontejnerski voz krene i na relaciji Bar-Beogad-Budimpešta.

[novosadjanin]

Ne treba odmah ići na "čak" 200 km/h, dajte bar 80.

Obnavljanje voznog parka je posebna priča. Dok su nam navike ovakve kakve su to bi bilo čisto bacanje! (Bliže uništavanju nego čuvanju)

[Singidunum]

LESKOVAC, 28. 11. 2007.
Međunarodna pruga Niš-Solun usred poplavljenog područja (FoNet)

[sergio-m]

ovo je najaktuelnije sto nadjoh!

[sergio-m]

evo malko krupnije!

[CrazySerb]

Susedi vraćaju voz u kolosek
Crna Gora i Federacija BiH najavile rekonstrukciju pruge Nikšić–Čapljina koju je Milan Stojadinović, predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije, dana 11. septembra 1938. godine svečano pustio u saobraćaj

Nikšić – Pre nekoliko dana na održanom regionalnom ekonomskom forumu u Dubrovniku Željko Komšić, predsedavajući Predsedništva BiH, izjavio je da je federacija zainteresovana za obnovu pruge Nikšić–Čapljina. Rekonstrukcija te saobraćajnice koja je zatvorena 1976. godine od velikog je značaja za povezivanje dve države sa Lukom Bar, saopšteno je na forumu.
I Božo Ljubić, ministar saobraćaja u BiH, prilikom nedavne posete Podgorici izjavio je da je obnova pruge strateški projekat za federaciju i da će je zajedno sa Crnom Gorom kandidovati kod međunarodnih fondova i Evropske komisije.

– Naš interes u BiH je da se preko Čapljine i Sarajeva vežemo dalje prema Splitu, kako bismo pored Jadransko-jonske ceste imali i železnički koridor – rekao je Ljubić.

Predsednik Crne Gore Filip Vujanović je kazao da bi Crna Gora mnogo dobila ovim projektom, a naročito nikšićka privreda.

Milan Stojadinović, predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije, dana 11. septembra 1938. godine svečano je pustio u saobraćaj prugu od Nikšića do Bileće i Čapljine. Više hiljada građana Nikšića i drugih mesta prisustvovalo je toj svečanosti, kada je otvorena i zgrada železničke stanice koja je još u funkciji, kao i železnički sat po kome se meri vreme dolaska i polaska vozova od tog vremena pa sve do danas.

Punih 38 godina to je bila jedina pruga kojom su građani Crne Gore išli u Evropu. A kada su crnogorske vlasti 1976. godine odlučile da zatvore prugu koja je povezivala ovu republiku sa susednom Hercegovinom, hiljade građana Nikšića okupilo se da pozdravi motorni voz i motorovođu Neđa Galića koji je 29. maja u 13 sati i 18 minuta poslednji put pošao iz Nikšića uzanim kolosekom.

Značaj ove pruge znali su da procene pre sedam decenija u Kraljevini Jugoslaviji. I tada se vodilo računa o razvijanju i povezivanju pojedinih regiona, a važnost ove saobraćajnice nije mogla nadomestiti izgradnja magistralnog puta od Nikšića prema Trebinju.

Očigledno da su ekonomski interesi, nakon dugih posnih godina, konačno prevagnuli.

[mojaBL]

nije dobar naslov, nije FBiH neko RS i FBiH, jer ne moze doci do Nikisica, a da ne ide preko RS. A i RS jezinteresovana za ovu prugu. ali cemo se nacekati za to.