Kragujevac - Arhitektura i urbanizam

[Kawasaki KG]

Posto u zadnje vreme su vodjene razne polemike oko nekih objekata starog vremena,raznih arhitektura,Kragujevac je zasluzio da dobije zaseban thread o toj oblasti.


The architecture of Kragujevac displays a fusion of two different styles -- traditional Turkish (nowadays almost completely gone) and 19th century Vienna Secession style. Modern conceptions also appear throughout the city, firstly in the shape of post-war concrete (usually apartments designed to house those left homeless during World War II), and secondly the up-to-date glass offices reflecting the ambitious business aspects of modern architects.

Naselje Kragujevac je najverovatnije nastalo u prvoj polovini XV veka. Kragujevac se prvi put pominje u jednoj turskoj katastarskoj knjizi -tapudefteru iz 1476 godine, kao selo, trg Kragujevdža. U to vreme je bio srediste nahije. Za vreme austrijske vladavine (od 1718. do 1739.) bio je središte austrijskog distrihta. 1818. godine knez Miloš Obrenović Kragujevac proglašava prestonicom srpske države, sedištem Državnog saveta i Opštenarodnog suda. U tom periodu su položene osnove srpske državnosti, prosvete i kulture. 1833. godine osnovana je Gimnazija u Kragujevcu, a 1834. iz Beograda je preneta štamparija "Novine srbske". 1835. godine osnovan je Knjaževsko-srbski teatar, a 1838. prva viša škola, Licej i biblioteka. Razvojem vojne industrije (1851 Topolivnica), Kragujevac postaje prvi industrijski grad u Srbiji.1870. godine je u Kragujevcu otvorena prva učiteljska škola u Srbiji. Na početku I svetskog rata, Kragujevac je bio sedište vrhovne komande, koja je 1914. godine rukovodila srpskom vojskom. 1941. godine od 19. do 21. oktobra nemački fašisti su u Kragujevcu počinili jedan od najtežih masovnih zločina na tlu Jugoslavije u II svetskom ratu. Streljano je preko 7 000 gradjana, medju kojima 300 učenika i preko 40 prosvetnih radnika.

[Kawasaki KG]

Ko je i kada projektovao i gradio Prvu gimnaziju

SAZNANJE KO JE ARHITEKTA GIMNAZIJE :

Piše: Veroljub Trifunović, arhitekta

Navršilo se sto dvadeset godina od izgradnje jednog od simbola Kragujevca – zgrade Velike gimnazije.

Osnivanje, u prestonom Kragujevcu, Gimnazije 1833. i Liceja 1838. godine je ugaoni kamen utemeljenja obrazovanja u kneževini Srbiji. Kragujevačka gimnazija je preko pola veka radila u nenamenskim i neuslovnim građevinama. Osamdesetih godina, u vremenu ekonomskog uspona, sagrađena je prava zgrada.

Reprezentativna srednjeevropska palata. Akademistički sigurna u svojoj eleganciji. Eklektičarski komotno projektovana. Sjajna i samouverena usred skromnog kragujevačkog okruženja.

Velika gimnazija danas spada u najbolji deo graditeljskog nasleđa Kragujevca. Kulturno je dobro od izuzetnog spomeničkog značaja uključeno u savremeni urbani život. Nezaobilazni deo gradske slike.

Zgrada Velike gimnazije je vrhunac kragujevačkog graditeljstva 19. veka.

Uloga Kragujevca u modernizaciji Srbije tokom 19. veka nije dovoljno proučena. Posebno, za razvoj graditeljstva. Osamdesetih godina je planski izvršena izgradnja novog sloja objekata Vojnotehničkog zavoda, unoseći prostorne obrasce razvijenih industrijskih zemalja, daleko iznad nivoa industrije Srbije. Istovremeno, regulacija izgradnje grada se odvija pod uticajem savremenih evropskih teorija. Velika gimnazija i crkva Uspenja presvete Bogorodice su reperi panorame Kragujevca krajem veka.

O građenju Gimnazije postoji niz podataka.
Poznat je način obezbeđenja sredstava. Početkom osamdesetih godina narod kragujevačkog okruga »uzima na sebe dužnost da o svom trošku napravi zgradu za kragujevačku gimnaziju«. Određen je prirez putem koga je sakupljena polovina novca. Drugu polovinu je dala država. Vlada je odobrila izgradnju na zemljištu više Kneževog konaka.

Poznat je izvođač. Kompanija Marka O. Markovića, značajnog graditelja u Kragujevcu i Srbiji. Cena je pogođena za 300.000 dinara. Temelj udaren 27. marta 1885. godine. Zgrada je završena i osvećena 8. oktobra 1887. Useljena 1888. godine.

Iz knjige " Građenje Kragujevca u kneževini i kraljevini Srbiji"

Poznato je da je projekat bio laskavo ocenjen. »Tako lep i izredan, da će, po mišljenju stručnjaka – inženjera – ova zgrada biti jedinstvena u Srbiji«. Ali, arhitekt–projektant se ne pominje. Nema ga ni u dva izdanja Spomenice.

U knjizi »ARHITEKTURA O KRAGUJEVCU« izrečena je procena da se najverovatnije radi o stranom projektu. Činilo se verovatnim da Kragujevac, pa ni Srbija nisu imali projektanta takvog kapaciteta. U to vreme u Kragujevcu nije bilo školovanih arhitekata. U Beogradu ih je bilo nekoliko, ali nijedan nije u literaturi označen kao autor Kragujevačke gimnazije. Stil objekta nije ukazivao ni na jednog od njih.

U publikacijama o istoriji Novog Sada pojavljuje se niz snimaka nove zgrade Srpske pravoslavne velike gimnazije. Baron Miloš Bajić, unuk kneza Miloša Obrenovića, darovao je 200.000 kruna za njenu izgradnju. Projektant je bio arhitekt Vladimir Nikolić, koji je u to vreme radio sve značajnije nacionalne objekte. Gimnazija u Novom Sadu je građena 1899. i 1900. godine. Po svojim arhitektonskim karakteristikama sasvim je slična Kragujevačkoj gimnaziji.

To je dovelo do hipoteze iznete u knjizi »URBANIZAM KRAGUJEVCA« da je autor Gimnazije u Kragujevcu upravo iz tog vojvođanskog kruga. Šta je prirodnije nego da se grad iz kneževine Srbije obrati za projekat evropski obrazovanom projektantu iz Vojvodine srpske?

Nedoumicu je izazivala činjenica da je Kragujevačka gimnazija podignuta od 1885. do 1887. godine, a Srpska pravoslavna gimnazija u Novom Sadu tek krajem veka. Objekti u srpskom duhovnom centru, Sremskim Karlovcima, podizani su u istom neorenesansnom stilu posle 1891. godine. Posle Velike gimnazije u Kragujevcu.

Novo svetlo bacaju podaci iz knjige akademika Dejana Medakovića: SRPSKA UMETNOST U 19. VEKU o arhitektu Vladimiru Nikoliću. Rođen i umro u Vojvodini (Senta 1857. – Sremski Karlovci 1922). Svršivši tehniku u Beču, 1884. prelazi u Srbiju i postaje arhitekt Ministarstva građevina. Od 1891. na poziv patrijarha karlovačkog Georgija Brankovića prelazi u Karlovce. Projektovao je i izgradio niz velikih javnih zgrada. Patrijaršijski dvor, Crkvenonarodni sabor, Stefaneum i Bogoslovski seminar u Sremskim Karlovcima. Episkopske dvorove u Novom Sadu i Budimu. Gimnaziju u Novom Sadu...

Ovo otvara mogućnost pretpostavci da je baš arhitekt Vladimir Nikolić na početku svoje karijere u beogradskom Ministarstvu građevina, 1884. i 1885. godine, projektovao zgradu Kragujevačke gimnazije. Primenjujući svoja bečka znanja o neorenesansi, koji kasnije postaje njegov prepoznatljiv stil. Mlad i talentovan, verovatno da je hrabro obradio prvu veliku temu. Projektovao neorenesansnu srednjoevropsku palatu u gradu velikom samo oko 10.000 stanovnika. U istom stilu dobio je prvu nagradu na konkursu za Patrijaršiju u Sremskim Karlovcima. To mu je omogućilo otvaranje biroa u Beču i Karlovcima. Njegov neorenesansni manir bio je po meri evropeizacije Srba. I u Vojvodini, i u Kneževini.

Kragujevačka gimnazija je, izgleda, bila na početku tog puta.

Između bečkih studija i nacionalnih javnih objekata u karlovačkom srpskom duhovnom jezgru.

Možemo konstatovati da je Velika gimnazija u Kragujevcu prvi od objekata nacionalnog značaja sagrađenih u neorenesansnom stilu. Zgrade okružnih načelstava u Kragujevcu (današnjeg Suda) i Kruševcu građene su 15 do 20 godina kasnije. Građevine neorenesansnih karakteristika u srpskoj Vojvodini došle su posle 1891. godine.

Kragujevačka gimnazija je bila prethodnica. Na čelu niza značajnih objekata srpske arhitekture podignutih u poslednjim decenijama 19. veka i godinama do Prvog svetskog rata. Velika većina ih je po obrascima neorenesansa. Bio je to uticaj profesora Politehnike u Cirihu Gotfrida Sempera koji je promovisao akademsku dogmu o apsolutnoj primeni renesansnog stila u rešavanju arhitektonskih zadataka.

Značaj projekta Kragujevačke gimnazije sagledava se i kroz poređenje sa drugim objektima u srpskom narodu namenjenih obrazovanju.

U Kneževini se može uporediti samo Velika škola u Beogradu – Kapetan Mišino zdanje. Ni kod Srba u Vojvodini u pretposlednjoj deceniji 19. veka nije bilo prosvetne zgrade uporedive sa kragujevačkom. Može se zaključiti da je Kragujevačka gimnazija bila uzor i za građenje Srpske pravoslavne gimnazije u Novom Sadu.

Nasuprot očekivanju da su evropski uticaji prvo primenjeni u Vojvodini, pa u kneževini Srbiji. Taj visok rang Kragujevačke gimnazije u srpskoj arhitekturi nije dobio odgovarajući status.

U istoriji građenja Kragujevca tokom 19. veka, sigurno – pored objekata iz prestoničkog perioda – grupa objekata iz druge polovine stoleća ima izuzetan značaj. Nekoliko dela pripada samom vrhu modernizacije Srbije. Nova crkva – emancipaciji od baroka. Industrijski objekti Vojnotehničkog zavoda – kao prethodnica evropske tehničke arhitekture. Vojne zgrade – reprezentativne u svojoj kategoriji. Železnička arhitektura...

Zgrada Velike gimnazije među tim dostignućima ima dominantno mesto. Ne samo u Kragujevcu, već u arhitekturi svih srpskih prostora krajem 19. stoleća.

Kragujevac nedovoljno ističe ovaj reper svog nasleđa. U stvaranju novog regionalnog identiteta Velika gimnazija će biti među dokaznicama kulture grada oko koga se okupljala Šumadija i veliki deo srpskog naroda.

http://www.teklareka.com/index.php?o...=2359&Itemid=9

[Kawasaki KG]

I KRAGUJEVACKA GIMNAZIJA

Хатишерифом из 1830. године, Србима је дозвољено да сами установљавају школе, болнице, штампарије и пошту. Исте године, на настојање Вука С. Караџића и Димитрија Исаиловића у Београду почиње са радом "Верховна" или Виша школа, коју ду, две године, похађали и кнежеви синови Милан и Михаило. Када се Димитрије Исаиловић, 1833. године са Типографијом преселио у Крагујевац, кнез је наредио да и ђаци крену за наставником. Тако је Велика школа у престоници Србије почела са радом у новембру 1833. године, са 34 ученика и једним професором. Две године касније, 1835. године, школа је званично названа Гимназија. У то време имала је четири разреда и четири професора, а у школској 1838/39 години добија и пети разред. Школа је у почетку била устројена по "Устави народни школа у Књажеству Сербије", одобреном и потврђеном од кнеза Милоша Обреновића. Био је то први школски закон у Србији, на основу кога су касније отваране и Гимназије у другим местима. Кнез је указом од 1. јула 1838. године продужио школовање у Гимназији у Крагујевцу на шест година.
Бурни политички догађаји са средине XIX века узроковали су да Крагујевачка Гимназија буде укинута 1842. године, али то је потрајало само до 1845, када се крагујевачка Општина обратила Министарству просвете са молбом да се у Крагујевцу поново отвори Гимназија. Државни савет тада доноси одлуку да се полугимназија из Чачка пресели у Крагујевац. Полугимназија је у Крагујевцу почела да ради у "Гостинском конаку" и ту остала све до школске 1851/52 када је пресељена у "правитељствено" здање крај старе цркве. Како због повећања броја ученика нису сви могли похађати школу у овој згради, купљена је најближа кућа до школе, која је припадала цркви. Тако је Гимназија радила у две школске зграде, у једној виши а у другој нижи разреди. 1868. године дозидане су две учионице и један ходник.
Школске 1846/47, отворен је при Гимназији четврти разред. Све до септембра 1861. када је отворен пети разред, школа је радила као полугимназија. Наредне године отворен је и шести разред а од 1891. Гимназија у Крагујевцу добија и седми и осми разред.

У овом периоду развијане су, у Гимназији разноврсне ваншколске активности. Народна библиотека пчела је да ради у Гимназији 26. јуна 1886. године, а добијала је књиге од Народне библиотеке у Београду. Два месеца радила је у посебној згради а потом је делила субину Гимназији. Године 1868. основано је ђачко удружење "Подмладак", које је, са малим прекидима, радило све до II Светског рата.

[Kawasaki KG]

STARA CRKVA

Podignuta je 1818. godine na desnoj obali reke Lepenice kao zadužbina kneza Miloša. Posvecena je Silasku Svetog Duha. Njena arhitektura svedoci o kulturnim prilikama u doba kneza Miloša (kako je u vreme gradnje Srbija bila još uvek u vazalnim obavezama prema Turskoj, to su se morala poštovati pravila koja su odredivala da hrišcanski hram ne može biti veci od džamije, ali je, uz svoje lukavstvo, knez uspeo da napravi hram daleko veci nego što je bilo predvideno). U porti crkve su u Miloševo doba održavane Narodne skupštine od kojih je najznacajnija Sretenjska skupština iz 1835. godine na kojoj je donet prvi srpski Ustav.







Кнежева задужбина која и данас постоји у неизмењеном облику, подигнута је на месту где је раније било гробље. Доказ за то су велики надгробни споменици узидани у темеље овог храма. Као главни мајстор на изградњи храма помиње се Милутин Гођевац, док је уређење ентеријера поверено италијанским мајсторима Ђузепеу диАнтонију и Мауеру Мартину. Највећу вредност имају иконе на иконостасу, које су дело најбољих иконописаца тога времена. Звона ове цркве по први пут су зазвонила 1829. године.

[Kawasaki KG]

AMIDZIN KONAK

Amidžin konak je jedina sacuvana zgrada iz kompleksa dvorskih objekata Miloševog doba. U njegovoj neposrednoj blizini se nalazio konak kneza Miloša (uništen 1941. godine) i konak kneginje Ljubice (izgoreo u požaru 1884. godine). Amidžin konak je podignut 1819-24. godine za dvorsko osoblje na cijem celu je bio domostroitelj Kneževog dvora Sima Milosavljevic Paštrmac, rodom iz Paštrme, zaseoka u Ramaci. Miloš ga je zvao Amidža (tur. stric), pa je tako konak dobio naziv. Paštrmceva porodicna kuca i danas postoji, u ul. Svetozara Markovica 3

[Kawasaki KG]

MUZEJ "STARA LIVNICA"

Muzej "Stara livnica" se nalazi u fabrickom krugu Zastave pa su posete moguce samo utorkom i cetvrtkom u 12 h. Potrebno je da dodete u to vreme na ulaz "Kod sata" (ul. Španskih boraca 4) i kustos ce vas povesti u obilazak. Muzej je smešten u autenticnoj zgradi livnice iz osamdesetih godina XIX veka, jednom od retkih sacuvanih primera industrijske arhitekture toga vremena. Postavka ovog muzeja prikazuje pocetke i razvoj industrijske proizvodnje u Srbiji.U blizini se nalaze još dva spomenika: spomenik Topolivcu (na trgu ispred upravne zgrade Zastave) i ploca koja oznacava mesto gde se nalazilo Licej – prva visokoškolska institucija u Srbiji.

[Kawasaki KG]

[Kawasaki KG]

CENTAR GRADA-ULICA GLAVNA



CENTAR GRADA-ULICA 27. MARTA

[Kawasaki KG]

Prva gimnazija – po svemu

Prva kragujevačka gimnazija slavi 175 godina postojanja, a tek nedavno je pokrenuta procedura da dobije status obrazovne ustanove od posebnog interesa za državu. Propust, ma čiji bio, veliki je, s obzirom na to da je reč o školi u kojoj se obrazovala nacionalna inteligencija Kneževine Srbije i iz koje je nastao prvo Licej, a potom i Univerzitet u Beogradu. Da stvar bude čudnija, Prva kragujevačka gimnazija imala je status nacionalne ustanove, a dobila ga je još 1933, na svoju stogodišnjicu. Proslavi tog jubileja prisustvovao je kralj Aleksandar Karađorđević, na manifestaciji je bilo oko 20.000 ljudi, a sve je prenosio Radio Beograd.

Danas će biti održana centralna manifestacija proslave 175 godina postojanja, a u holu škole otvorena je izložba dokumenata i fotografija znamenitih ličnosti koje su bile đaci i profesori Prve kragujevačke gimnazije. Plejada naučnika, umetnika, diplomata, vojskovođa, političara i sportista svedoči o dugoj i bogatoj tradiciji jednog od stubova srpske prosvete: Dragoslav Srejović, Andrej Mitrović, Radoje Domanović, Svetolik Ranković, Svetozar Marković, Radomir Putnik, Živojin Mišić, Nikola Pašić, Vlada Bulatović Vib, Ljuba Tadić, Mija Aleksić, Olja Ivanjicki, Mladen Jagušt, Miloš Srejović, Stevan Pletikosić, Lazar Mojsov, Dušan Čkrebić...

– Prva dvojica srbijanskih profesora na Liceju, Vladimir Jakšić i Kosta Cukić, bili su učenici ove škole. Iz nje je poteklo nekoliko stotina znamenitih ličnosti, ne samo srpske istorije. U Prvoj kragujevačkoj gimnaziji školovalo se najviše budućih generala, kao i četrdesetak akademika. Sve ovo govori o značaju kragujevačke gimnazije. To su, valjda, uvideli i oni koji odlučuju o dodeli statusa ustanove od nacionalnog značaja – kaže za „Politiku” istoričar Dejan Obradović.

Prva kragujevačka gimnazija počinje sa radom 1833, kada je upisana prva generacija od 34 učenika, pod pedagoškim pokroviteljstvom jedinog profesora i istovremeno upravnika Dimitrija Isailovića.

Danas ima više od 1.100 đaka i 85 profesora. Njeni učenici osvajaju svake godine na desetine republičkih nagrada iz matematike i fizike, a ova škola je već 12 godina organizator Pozorišnih susreta srpskih gimnazija. Od 2001. u školi radi „Sopče”, mesto susreta đaka sa različitim interesovanjima koja nisu u vezi sa nastavom, a 2003. osnovan je i Đački parlament.

– Naši đaci imaju gotovo stopostotnu prolaznost na svim fakultetima u Srbiji, a iduće godine ovde ćemo organizovati i Matematičku balkanijadu. Dobijanje statusa obrazovne ustanove od posebnog nacionalnog interesa pomoglo bi nam i kada je reč o finansiranju – napominje direktorka gimnazije Slavica Petković.

Inače, zgrada u kojoj se danas nalazi škola sazidana je 1887. i bila je prvi objekat od nacionalnog značaja izgrađen u neorenesansnom stilu, a arhitekta i urbanista Veroljub Trifunović je zdanje ocenio: „Vrhunac kragujevačkog graditeljstva 19. veka”. Interesantno je da ni do danas nije pouzdano utvrđeno ko je projektovao zgradu, a pretpostavlja se da bi to mogao da bude ondašnji državni inženjer Vladimir Nikolić. Plac na kome je škola poklonio je kralj Milan Obrenović, a polovinu od 300.000 tadašnjih dinara, koliko je bilo potrebno za gradnju, sakupili su građani Kragujevca.

[Kawasaki KG]

Cesma na Jezeru Bubanj


Ова чесма помиње се још у Турско доба и један је од најстаријих и налепших споменика старог Крагујевца. Налази се у улици Саве Ковачевића, на путу ка варошком гробљу.
Није познато зашто је чесма добила име које носи, али се зна да је још од времена Турака служила као извор воде за пиће. У народу је постојало веровање да је њена вода лековита, па су становници у њој купали децу, док је варошки чесманџија био задужен да води бригу о њој, као и о другим варошким чесмама.
Чесма је обзидана у XIX веку, за време владе Милана Обреновића, а данашњи изглед поприма 1922. године, залагањем богате браће Бојаџић и она је под заштитом држабе..

[Kawasaki KG]

Statua na porodicnoj kuci Alekse Obradovica



Porodicna kuca Alekse Obradovica

[Kawasaki KG]

Stara upravna zgrada Zastave

[Kawasaki KG]

Spomenik palim Šumadincima

Ovaj spomenik se nalazi u Malom parku kod gradske pijace. Ovaj monumentalni spomenik je rad poznatog vajara Antuna Augustincica koji je posvecen palima u ratovima za oslobodenje od 1804. do 1918. godine i predstavlja simbol herojske borbe za slobodu srpskog naroda.







Споменик палим Шумадинцима постављен је у Доњем парку 1932. године. Дело је вајара Антуна Аугустинчића, који га је израдио у сарадњи са Јозом Кљачковићем, професором на Загребачкој уметничкој галерији.
Споменик се састоји од степеништа, постамента, пилона и групе фигура. На врху пилона је женска фигура са подигнутом десном руком, симбол ослобођења. Степениште, постамент и пилон израђени су у камену, а рељеф и фигуре у бронзи.
На бронзаним плочама, које у плитком рељефу спајају кракове постамента, стилизовани су, у фигуралној форми, Ропство, Болови великих мајки, Низови гробова и Птице у лету. На крацима постамента постављене су групе од по два лика у ставу наглашеног покрета напред.Обучени су у униформе и носе оружје из година српских ослободилачких ратова (1815, 1911, 1912, 1914) које су урезане на бакарним плочама.
Млада жена на врху пилона, обучена је у хаљину без набора. У десној, подигнутој руци, држи круну, а у левој штап. Стилски је усклађена са ликовима у подножју.

[nixy]

Lepo si odradio thread... Dobra ideja...

[Kawasaki KG]

Originally Posted by nixy

Lepo si odradio thread... Dobra ideja...

Hvala!
Nadam se vasem doprinosu!

Moje odusevljenje,kao Kragujevcanina,je sto su ovde prisutni razliciti stilovi gradnje,i kao takve treba ih sacuvati,jer retko koji grad moze da "ponudi kulture Austro-Ugarske,Turske,Romanijsko-Vizantijske,Germanske,moderne,urbane,...,kao znacajan deo srpske istorije.

I naravno da takve treba ocuvati,osmisliti im novo ruho(ne dirati njihov smisao) i time bi turisticka ponuda Kragujevca dobila jednu novu vecu dimenziju!

[Kawasaki KG]

Kafana Balkan

Smeštena preko puta Nove crkve, na raskrsnici ulica ka Gimnaziji i Teatru, Gornjem parku i samom centru grada. Neveliki objekat, ništa posebno opremljen, sa klasičnom ponudom hrane i pića, bio je mesto okupljanja glumaca, novinara, sveštenih lica i gimnazijalaca, slikara, propalica, kockara....budućih akademskih gradjana. Od prve jutarnje kafe, uz obavezan ra(ha)tluk i malu kiselu vodu, pa sve do kasnih večernjih sati, ako je neophodno i uz rasol, „Balkan“ je bio sazdan od duhovitih opaski, političkih i fudbalskih prognoza, verbalnog nadmudrivanja i večitih spadala.

U „Balkanu“ se znalo sve!

Kad je bila premijera, ko će biti predsednik Amerike, ko je s ubio Kenedija i ko će prvi da sleti na Mars....Sva znanja i sve enciklopedije sveta nalazile su se na stolovima izmedju vinjaka (obavezno Rubinovog), špricera (Banatski ruzling) ili u najgorem slučaju braon flaše piva (Jagodinskog, a kog drugog).

„Ajmo na jedno piće“ u „Balkan“ skoro uvek je značilo da ćeš sresti nekoga s’ kim ćeš ostati onoliko vremena dok svako za stolom ne okrene bar jednu turu...a vrlo često se taj red gubio, pa je moralo sve iz početka....Mnoge price su ostale sačuvane, mnoge se još prepričavaju, poput lovačkih, uz obavezno dodavanje nekih novih, pikantnih detalja....Nema Nove godine ili kakvog sličnog praznovanja, a da to nije povod da se bar svrati „na po jednu, s nogu“. Moglo bi se na ovu temu puno toga, ali evo dve male pričice iz „balkanskog rukopisa“

- Jednom prilikom ,ovdašnji boem, poznat pod nadimkom „Slava-žilet“ otišao je do kuće da istovari ugalj, koji je upravo stigao ispred zgrade, u kojoj je živeo sa majkom. Majka mu je obećala da će mu platiti nekih 1000 dinara, ako ubaci u podrum tih tričavih 4 tone uglja. On je to uradio, ali mu je majka dala samo 500 dinara, tek polovinu od obećane sume.

Slava - „Žilet“ stavi dobijeni novac u džep, a potom, ne bude lenj, 2 tone uglja vrati nazad iz podruma, na ulicu...

Tih 500 dinara je naravno potrošio u „Balkanu“ uz komentar kako je „vratio majci milo za drago“.

- Pančevac rodom, nedavno preminuli glumac kragujevačkog pozorišta, Jovan Mišković sedeo je jednoga dana sam u “Balkanu“, bez dinara u džepu. razmišljajuci kako da dodje do neke svotice za jednu turu, kad u „Balkan„ udje, tog trenutka, ugledni sudija, i njegov komšija, Milanče Novaković.Videvši Miška kako sedi sam i snužden, pridje mu i zabrinuto ga upita: “Što si tako tuzzan?“ Miško ga jedva pogleda, pa onda spusti pogled ka praznom stolu, rekavši: “Ne pitaj me Milanče, umrla mi je majka...!“ Milanče uz saučešće, tada postavi najlogičnije pitanje:“ Pa što nisi u Pančevu, šta ćes ovde..?“

Miško nabaci jednu od svojih glumačkih maski, odgovorivši mu još snuždenije: “Nemam para da odem....!“ Sudija Milanče, častan čovek, bez reči izvadi novčanik, pruži mu svežanj novčanica neophodnih za put i malo više: “Uzmi Miško...idi na sahranu majci“. Miško nastavi svoju rolu, izgovarajući se da će vratiti čim primi platu, na šta će Milanče: “Ma mani Miško to...nije važno..Ljudi smo!“ - reče uzbudjeno Milanče Novaković, te izadje iz „Balkana“.

Posle par sati pomenuti Milan Novaković ponovo je navratio do „Balkana“ i na istom mestu ugleda Miška, kako veselo čavrlja za istim onim stolom, sa povećim društvom i ništa manje pića na stolu. On pridje stolu, potpuno zbunjen, upitavši Miška: “Crni Miško, pa što nisi otišao na sahranu majci?“

Miško, već „pod gasom“ , ga samo pogleda i reče: “ Ma šala je bila Milanče, šala....sedi popi piće sa nama!!!“ Milanče, ozbiljan čovek nenaviknut na takvu vrstu šale, besan i ljut napusti „Balkan“, dok je Miško nastavio „pijenje“ sa društvom.

Dugo vremena je prošlo dok se nisu pomirili, a Milanče nikada nije hteo da mu Miško vrati „pozajmljeni novac“...

Ove dve kratke anegdote samo su deo jedne velike „balkanske radionice“, kafane u kojoj su se mnogi učili životu, sretali poznata lica, popili prvo piće.

Još da napomenem da je bašta našeg Balkana najpogodnije mesto za posmatranje lepih Kragujevčanki koje stalno nekud žure...Na lepotu devojaka nije ostao ravnodušan ni čuveni Džoni Štulić te je u Balkanu napisao i čuvenu pesmu "Lepe žene prolaze kroz grad"...

I šta drugo reći nego "ajmo na po jedno u Balkan"

[Kawasaki KG]

Kafana Balkan i Saborna crkva

[Kawasaki KG]

Zgrada SDK

... zgrada prve banke u Srbiji...

image hosted on flickr

[Johnny_kgc]

Odlicna ideja Kawasaki!

Slobodno se posluzi mojim slikama, sto vec i radis, i predstavi KG u odlicnom svetlu.
Pridruzicu ti se... nadam se...

[Dux Uxorum]

Veoma lijepe slike i dobra ideja za thread. Steta sto su mnogi objekti oronuli ili su isarani grafitima. Nadam se da ce biti jos fotki.