Kragujevac - Zabranjeni grad

[Srdjan Adamovic]

[Srdjan Adamovic]

[Srdjan Adamovic]

[Srdjan Adamovic]

[Srdjan Adamovic]

[sale_kg]

Aaaaaa... Zastavin muzej... Blam me sto nisam u njemu bio... A iskreno,valjalo bi ga malo izreklamirati i kao sto se deca vode u muzej 21.oktobar da se vode i u Zastavin... Kad vidim ovo sve ... uhhh... Bravo Srki...

[Srdjan Adamovic]

Treba ga izreklamirati i obavezno ga treba posetiti.Ovo sto sam uslikao je samo jedan deo onoga sto on poseduje.Zato jedna nasa grupna poseta dozvolice nam da do detalja upoznamo mogu reci i celokupnu istoriju Srbije i njenog naroda.

[Johnny_kgc]

Posto taj deo grada postaje sve zivlji, a ljudi masovno ne znaj gde je Knezev arsenal, resio sam da napravim ovu mapu:

image hosted on flickr


24. oktobra, Tuborg Green spot, upravo u Knezevom arsenalu- Tuborg GreenSpot.

[vlada_Ilina_h2o]

Kustendorf

[Srdjan Adamovic]

image hosted on flickr


happy hippie85

[Srdjan Adamovic]

Marcco

[Srdjan Adamovic]

Getoizacija Arsenala

Međutim, stručnjaci u Zavodu za zaštitu spomenika kulture smatraju da to nije pravo rešenje i da ovaj istorijski spomenik, koji je od 2005. godine pod zaštitom države u kategoriji od velikog kulturnog značaja, treba oživeti na dugačiji način.

- Stara livnica sa zvonikom je samo stepen niže od najvišeg nivoa zaštite spomenika od izuzetnog značaja, za koji se mi, inače, zalažemo. To znači da novi korisnici ne smeju uopšte da promene eksterijer zgrade, dok enterijer mogu, ali samo pod usloviima koje odrede stručnjaci Zavoda. Obaveza budućih vlasnika je da osveže i održavaju objekat, ali ne i da ga menjaju. Mi smo prvi stručni tim koji je ušao u taj kompleks i bili smo oduševljeni kada smo videli čega sve tamo ima. To je bukvalno grad u gradu, kaže Đorđe Milovanović, istoričar umetnosti u Zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Zanimljivo je da pre dve godine, na simpozijumu za industrijsko nasleđe koji je održan u beogradskom Sava centru, ovaj tim eminentnim svetskim stručnjacima predstavio kragujevački Vojnotehnički zavod. Svi prisutni, priča Milovanović, bili su fascinirani onim što grad ima.

Navodeći nekoliko primera, Milovanović objašnjava šta bi sve moglo da se uradi kako bi ovaj kompleks oživeo. Jedan od njih je i turistička atrakcija u malom rudarskom gradiću Blaenavonu u Južnom Velsu. Ovo mesto sa oko 20.000 hiljada stanovnika, koje je praktično zamrlo zatvaranjem rudnika uglja, vraćeno je u život kada su stare građevine i rudnici otvoreni za posetioce. Sada godišnje u Blaenavon dođe oko 160.000 turista. Grad je dobio status svetske baštine. Isto tako, u Plzenju u Češkoj, gde se proizvodi čuveno pivo, otvorene su pivare za posetioce, koji sada bukvalno mogu da učestvuju u njegovoj proizvodnji.

- U tom kontekstu ne mogu da shvatim da gradska vlast ne može da pronađe rešenje da ovaj kompleks oživi na pravi način. Nije problem da tu postoje lokali i kafići, ali šta to znači. Postoji sijaset drugih ideja i treba znati da je industrijski turizam veoma isplativ, jer su ljudi siti ustaljenih turističkih ponuda, tvrdi naš sagovornik, dodajući da su razgovorim sa ekspertima za industrijsku arheologiju pominjali Staru radničku koloniju, Zavod, vodotoranj. Njihovo povezivanje u jedinstvenu celinu predstavljalo bi pravu turističku atrakciju. U aktiviranje livnice ne bi trebalo mnogo ni ulagati. Jedna od ideja je i da se naprave male manufakturne radionice starih zanata. Imamo izuzetne majstore, dugu tradiciju, praktično sve što je potrebno. Jedini način da ti objekti ožive jeste da im se pronađe prava namena.

Milovanović smatra da stavljanje mladih u geto, kako nekome ne bi smetali, nije rešenje ni za mlade, a ni za taj kompleks. Postoji milion drugih sadržaja, a jedan od njih je da se otvore radionice, što je jedan od trendova u svetu, gde bi ljudi došli sami da naprave suvenir pušku ili nešto slično, ne pitajući za cenu.

- Ne znam zašto se uvek hvatamo samo za kafiće, kada imamo jedan od najvećih brendova Srbije. Zastava oružje prepoznaje se svuda u svetu. Mislim da ovo uopšte nije pametna ideja i da je reč o nedomaćinskom ponašanju, tvrdi naš sagovornik, napominjući da je Zavod i ove godine konkurisao za dobijanje sredstava za nastavak radova na zgradi Livnice. Tu je, inače, već urađena sanacija vlage skupom tehnologijom koja je retko gde u Srbiji primenjena.

Ovaj industrijski kompleks je svedok naših korena, koji treba sačuvati. Stavljanjem pod zaštitu celog kompleksa nekadašnjeg Vojnotehničkog zavoda i proglašavanjem za prostorno kulturno-istorijsku celinu, želja je da se spreči propadanje, kako materijalnog, tako i duhovnog nasleđa.

ARHITEKTONSKI KOMPLEKS VOJNE FABRIKE

Balkanski Pijemont

Đorđe Milovanović navodi da istorijski izvori potvrđuju da je Kragujevac vrlo rano dobio industrijsku arhitekturu kakva je nikla u Engleskoj i SAD-u posle industrijske revolucije. Kompleks Fabrike oružja predstavlja jednu od najranijih industrijskih celina u Srbiji 19. veka. Gotovo dva veka srpske istorije u potpunosti su vezana za istoriju kragujevačke vojne industrije. Nastale su i građevine, određene namene, koje su predstavljale veliki preokret i omogućile ulazak evropskih postulata u naš začaureni orijentalni stil gradnje.

„Naročito ubrzan privredni razvoj Kragujevca započeo je posle 1836. godine kada je na desnoj strani Lepenice osnovan Arsenal za opravku ručnog oružja koji će postati matica oko koje se kasnije razvijala vojna industrija. Arsenal je na početku zapošljavao 20 radnika. Godine 1841. dobio je dve nove zgrade, tako da se u tom periodu sastojao od tri radionice: puškarnice, kovačnice i bravarnice. U vreme ustavobranitelja ovi objekti su proširivani, a podignuta je i nova zgrada za upravu Arsenala. Godine 1847. godine iz Arsenala je izrasla Fabrika za vojnu spremu”, zapisano je monografiji „Istorijska i umetnička baština Vojnotehničkog zavoda” čiji su autori stručnjaci kragujevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Elita države koja je tada nastajala shvatila je da je Topolivnica balkanski pijemont, ne samo za srpski već i za druge slovenske narode, zbog čega je uložila velika finansijska sredstva u njen razvoj, ali i u obrazovanje i socijalni status zaposlenih, koji postaju stožer razvoja cele privrede Kneževine Srbije.

http://www.teklareka.com/index.php?o...=4592&Itemid=9

[Читач-КГ]

Ови опет неће пропустити прилику да упропасте још један невероватан компекс какав нема нико у земљи!
Шта ли ће следеће пасти на памет владици, пардон, градоначелнику!

[Srdjan Adamovic]

[Srdjan Adamovic]

Jos slika muzeja Stara livnica

[Srdjan Adamovic]

[Srdjan Adamovic]

[Srdjan Adamovic]

[Srdjan Adamovic]

[Srdjan Adamovic]