БЕОГРАД - установе културе & спорта | Sports & Culture infrastructure

[CrazySerb]

Sad kad se uveliko sprema citav niz raznih sportskih & kulturnih dogadjaja , pocevsi od prvenstva Evrope u rukometu do pripremanja grada za eventualno domacinstvo "evropske prestonice kulture 2020", red je za jednu ovakvu temu

[CrazySerb]

Za omiljeno mesto mnogih generacija 700 miliona dinara
Počela rekonstrukcija stadiona „Tašmajdan“

* Stadion projektovan tako da može da primi 10.500 gledalaca * Biće izgrađeno najveće otvoreno klizalište u Srbiji

Autor: B. Karović

Beograđani će za 15 meseci dobiti rekonstruisani stadion „Tašmajdan“. Naime, stadionu, koji je nekada bio omiljeno mesto mnogih generacija, biće vraćen stari izgled, ali, istovremeno, i modernizovan. U rekonstrukciju će biti uloženo 700 miliona dinara.

Koliko je popularni Taš, izgrađen 1954. godine, propao u poslednje dve decenije možda najbolje govori činjenica da je frontmen benda Manu Čao, na nastupu pre par godina, pitao organizatore da li je i ovaj stadion bombardovan za vreme NATO intervencije na Srbiju.

U Agenciji za investicije i stanovanje kažu za Danas da sanacija i adaptacija podrazumeva dovođenje objekta u stanje upotrebljivosti, zbog njegovog izuzetno lošeg stanja, kao i povratak na prethodno stanje projektovano originalnim projektom iz pedesetih godina, zatim izmene i dopune na objektu zahtevane novim sadržajima, kao i tehnološkim inovacijama.

- Sanacijom stadiona prestonica će dobiti arhitektonski i funkcionalno veoma značajan objekat koji je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Kao autorsko delo značajan je primer arhitektonskog oblikovanja u skladu sa prirodnim i urbanim okruženjem i potpuno uklopljen u tašmajdansku stenu, koja je u primarnoj zoni zaštite. Vraćanjem u funkciju, objekat ostvaruje želje starih Beograđana i brojnih posetilaca stadiona, koji se sa nostalgijom sećaju sportskih i koncertnih događaja iz njegove prošlosti - kaže Aleksandra Radosavljević, pomoćnik direktora Agencije za investicije i stanovanje i napominje da je stadion projektovan tako da može da primi 10. 500 gledalaca.

Takođe, predviđena je i rekonstrukciju terena i izgradnju najvećeg otvorenog klizališta u Srbiji. Teren će se koristiti za klizanje i druge sportske aktivnosti kao i za priredbe i koncerte. Zatim, izvršiće se adaptacija postojećih objekata i prostorija ispod tribina, ali i sanacija ravnih krovova-terasa, osposobiće se prolaz iz Ulice Ilije Garašanina, za dostavna i protivpožarna vozila i efikasnu evakuaciju ljudi. Unutar objekata će se uraditi novi pregradni zidovi, podne, zidne i plafonske obloge, kao i nove instalacije vodovoda i kanalizacije, termotehničke instalacije sa rekuperacijom otpadne toplote, elektroenergetske i telekomunikacione instalacije.

- Planirano je uređenje saobraćajnice i parking prostora i postavljanje nove ograde na tribinama i oko stadiona, kao i svih ulaznih kapija, kao i sanacija spruda. Uslediće i rušenje svih bespravno podignutih objekata - objašnjava Radosavljevićeva.

Sportske aktivnosti

Beograđani će moći da uživaju u mnogobrojnim sportskim aktivnostima van zimske sezone: tenisu, malom fudbalu, rukometu, odbojci, košarci, a na raspolaganju će im biti i pista za rolere, koncerte, izložbe, sajmove.

[Honest_John]

Radi se na Tasu punom parom!

[Vucko]

Isekose svo drvece na Tasu ka parku.Sve sto je sa druge strane ograde u odnosu na park je kaput.Izgleda kao neki krs u CG sada.

[Honest_John]

Stvarno izgleda zastrasujuce. Da ne pljujemo unapred, nadam se da ce biti ok kao i da ce se potruditi malo oko finih radova i detalja posle svih grubih radova.

[makimax]

To ce biti sjajno mesto za koncerte (kao i sto je bilo).

[Honest_John]

Kad smo vec kod Tasa.





Gradilistu je tesko prici jer ima dva tigra u obezbedjenju.

[CrazySerb]

Kolarac slavi 133 godina rada i postojanja
Tanjug | 21. 11. 2011. - 08:33h | Komentara: 0

Zadužbina Ilije Kolarca proslaviće u utorak 22. novembra 133. godišnjicu osnivanja i krsnu slavu zadužbinara i ostavitelja.

Tradicionalni skup Kolarčeve zadužbine povodom proslave godišnjice zadužbine i krsne slave Ilije Milosavljevića Kolarca biće održana u utorak u 18 sati. Povodom proslave godišnjice osnivanja u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine u ciklusu "Velikani muzičke scene" nastupiće poljski Bester kvartet, nekadašnji Krakov klecmer bend. Za izvanredne zasluge u programskoj delatnosti, biće uručene plakete Kolarčeve zadužbine profesoru Filozofskog fakulteta u Beogradu Ljubodragu Dimiću, Astronomskoj opservatoriji u Beogradu i Radio televiziji Studio B.

Godišnja nagrada Galerije Kolarčevog narodnog univerziteta za najbolju izložbu u protekloj sezoni biće uručena slikarki Nini Radoičić za izložbu "Avganistanke".

Ilija Milosavljević kolarac ostavio je 1878. godine testamentom svoju imovinu za organizovanje Književnog i Univerzitetskog fonda, kao i za otvaranje Kolarčevog univerziteta, zgrade koja je podignuta na Studentskom trgu u Beogradu 1932. godine.

Kolarčev narodni univerzitet od osnivanja do danas širi naučna znanja i shvatanja pojava u svetu, razvija uticaj primenjenih nauka u narodnom životu i privredi i neposredno poučava u pojedinim znanjima i veštinama, navodi se u najavi organizatora proslave.

[krug]

http://www.novosti.rs/vesti/kultura....te-Zuzoricquot



Projekat rekonstrukcije "Cvijete Zuzorić" | Kultura | Novosti.rs
Savo PopoviĆ | 24. januar 2012. 06:43

Akademik Brana Mitrović uradio plan restauracije i adaptacije. "Cvijeta" bi posle rekonstrukcije imala 1350 kvadrata izložbenog prostora, duplo više nego danas
Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić"

NAŠ svet se slabo interesuje za umetnost i književnost. Književnici gladuju jer ne mogu da nađu izdavača, slikari i vajari nemaju gde da izlože svoje radove, kompozitori nisu u mogućnosti da izdaju svoja dela, a muzički izvođači ili su eksploatisani, ili im je sala prazna na koncertima.
Ovako Branislav Nušić slika kulturnu scenu Srbije posle Prvog svetskog rata, koja ni danas nije mnogo drugačija. Zbog toga je naš najveći komediograf predložio "beogradskoj gospodi" da osnuju društvo za širenje umetnosti, odnosno udruženje kome bi bio zadatak da "širi kulturu u narodu." Udruženje je nazvao po čuvenoj dubrovačkoj lepotici iz 16. veka - Cvijeti Zuzorić.

Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić" na Malom Kalemegdanu danas je, što se vidi i po ruiniranosti zdanja, marginalizovan, izgubio je auru koju bi s punim pravom morao da nosi. Jer ta kuća nije samo arhitektonski vredno delo Branislava Kojića iz 1928. nego i simbol kulturnog delovanja i dešavanja u međuratnom Beogradu.
OPEVANA U TASOVIM STIHOVIMA POEZIJA Cvijete Zuzorić (1552-1648) nije sačuvana, ali jeste mit o njenoj lepoti. Veliki italijanski pesnik Torkvato Taso slavio je njene čari u svojim sonetima, iako je nikad nije sreo, ni video!

Upravo zbog tog i takvog značaja koji je paviljon na Malom Kalemegdanu imao, akademik Brana Mitrović uradio je plan restauracije i adaptacije. Po njegovim rečima "Cvijeta" bi posle rekonstrukcije imala 1350 kvadratnih metara izložbenog prostora, duplo više nego danas.
Pola depoa i prostor ispod glavnog ulaza bili bi, po tom planu, adaptirani u izložbeni prostor. Administracija, koja je danas na spratu paviljona, preselila bi se u suteren.
Sadašnja galerija bi bila sklonjena, jer nije ni bila sastavni deo Kojićevog projekta. Nad glavnom salom, "maskirana" postojećom atikom, bila bi podignuta nova izložbena sala, sa više od 300 kvadratnih metara, saznajemo u projektantskom birou arhitekte Mitrovića.

- Projekat smo uradili na molbu Upravnog odbora ULUS-a besplatno - kaže za "Novosti" Brana Mitrović. - To je naš prilog revitalizaciji ovog značajnog zdanja. Time mislimo da motivišemo i građanstvo da skupi priloge od kojih bi te izmene bile i urađene. Tako bi i obnova bila izvedena kao što je nekad i gradnja paviljona.
Udruženje prijatelja umetnosti "Cvijeta Zuzorić" je, kako nam kaže Natalija Cerović, istoričarka umetnosti - počelo sa radom u svom salonu na današnjem Studentskom trgu, na mestu gde je kasnije podignuta Kolarčeva zadužbina.

- "Cvijeta Zuzorić" je predstavljala srpsku umetnost u inostranstvu. Organizovala izložbe u Amsterdamu, Pragu, u Belgiji, Švedskoj, Danskoj - objašnjava Natalija Cerović. - Beograd je zahvljujući "Cvijeti" video najveća ondašnja imena evropskog slikarstva, dela Burdela, Majola, Matisa, Derena, Noldea, Grosa. Takve izložbe danas možemo samo da sanjamo.
Osim što je organizovalo veliki broj međunarodnih izložbi, udruženje je kroz sekcije posvećene književnosti i muzičkom stvaralaštvu široko delovalo na domaćem, ali i na međunarodnom planu sve do početka Drugog svetskog rata, kada angažman "Cvijete Zuzorić" zauvek prestaje.

Ostaće samo ime Umetničkog paviljona koje je Udruženje izgradilo sopstvenim i prilozima građana organizujući balove, izložbe, koncerte...
Paviljon je počeo sa radom 1928. godine. U ovom prostoru udruženje je počelo da organizuje dve izložbe, koje su opstale do danas: prolećnu, uz učešće jugoslovenskih umetnika i jesenju, na kojoj učestvuju beogradski umetnici.

[Singidunum]

Potpisan ugovor o gradnji atletske dvorane na Banjici
M. Jovićević | 31. 08. 2012.

Ministarka omladine i sporta, Alisa Marić i načelnik Vojno-građevinskog centra Beograd pukovnik Miroljub Nikolić, potpisali su danas u Palati “Srbija” ugovor o početku izgradnje prve atletske dvorane u Srbiji. Dvorana će imati 7.200 kvadrata, a ukupna vrednost radova premašuje 4 miliona evra.

Projekat izgradnje atletske dvorane napravljen je zajedničkim zalaganjem Ministarstva omladine i sporta i Ministarstva odbrane, uz pomoć Atletskog saveza Srbije.

Atletska dvorana će biti prilagođena potrebama sportista, ali i studenata Vojne akademije.

Ministarka Marić navodi da gradnja dvorane predstavlja veliki korak napred u poboljšanju uslova za razvoj sporta u Srbiji.

- Ovaj projekat će sasvim sigurno doprineti razvoju sporta, s obzirom da će sada Srbija moći svojim sportistima da pruži vrhunske uslove za rad - rekla je ministarka.

Ona je dodala i da će Srbija nakon završetka izgradnje moći da organizuje i atletske mitinge.

Pukovnik Nikolić je rekao da će se uspešna saradnja sa Ministarstvom omladine i sporta nastaviti, i najavio da će se radovi izvoditi u dve faze.

- Prva faza će biti završena do kraja 2012. godine, i za njenu realizaciju će biti izdvojeno oko 169 miliona dinara. Druga faza radova biće završena tokom 2013. godine, a ukupna cena radova bi trebala da bude oko 4 miliona evra - rekao je Nikolić. On je dodao da Ministarstvo odbrane u projektu učestvuje ustupanjem dela kasarne “General Jovan Mišković” u Beogradu.

- Atletika u Srbiji ovakav projekat čeka od svojih najranijih početaka. Hvala vam što ste ovo omogućili - rekao je Veselin Jevrosimović, predsednik Atletskog saveza Srbije.

On je naglasio da je u pitanju lep primer saradnje između državnih institucija, i u znak zahvalnosti ministarki Marić poklonio dres ASS-a.

U prvoj fazi biće obavljeni radovi iz domena niskogradnje, izmeštanje i zacevljavanje dela banjičkog potoka, zanatski i drugi radovi.

U sklopu samog kompleksa, predviđen je magacinski i administrativni prostor kao i dovoljan broj parking mesta.

Dvorana će moći da primi oko 1.000 gledalaca.

[Luka]

Sanacija Kolarčeve zadužbine

Odlukom Veća opština Stari grad finansira radove na sanaciji Zadužbine Ilije M. Kolarca. Za sanaciju je namenjeno 300.000 dinara i to za krečenje zida ispred Velike dvorane, galerije iznad nje, Male sale i deo garderobe u ulaznom holu. Takođe, deo sredstava namenjen je za sistem za dojavu požara i Muzej akustike.
- Osamdeseta godišnjica rada Kolarčeve zadužbine bila je povod da se nakon 15 godina zidovi okreče i izvrše neophodni radovi, koji će poboljšati uslove rada Zadužbine. Radovi su u toku, te će shodno tome svi posetioci već od početka septembra moći da uživaju u novom i osveženom izgledu Kolarčeve zadužbine - kaže Jasna Dimitrijević, direktorka Zadužbine.

Danas

[Luka]

Obnovljena Jugoslovenska kinoteka

[Егзекутор]

Кaко ово лепо изгледа .Дао бог да нам све културне институције у земљи буду као Југословенска кинотека.

[dedonja]

Ovo je ona zgrada u Uzun Mirkovoj?

[CrazySerb]

Fantasticno , gotovo da covek ne poveruje da je ovo negde kod nas

Ima li ikakvih vesti u vezi citave kampanje za prestonicu evropske kulture 2020?

[Bez_imena]

Originally Posted by dedonja

Ovo je ona zgrada u Uzun Mirkovoj?

Da, ova...

[Guardian_Nim]

Prelepo uradjeno

[stefkee]

Originally Posted by Luka

Obnovljena Jugoslovenska kinoteka

[Mali]

Jugoslovenska kinoteka, pravo iznenadjenje. Odlicno izlgleda.

[Kicosh]

Konacno. A sad jos samo da je puste u funkciju, a taj proces nekako neobicno dugo traje.

Lepo izgleda, ali da li se jos nekome cini da bi platno moglo da bude malo vece?