БЕОГРАД - паркови и фонтане | BELGRADE - parks & fountains

[Vucko]

Миљаковачки извор или нове зграде

Мештани Месне заједнице „Миљаковачки извори” противе се усвајању плана детаљне регулације који предвиђа градњу на извору уверени да би она уништила природни драгуљ са којег 37 година тече пијаћа вода




Вода са извора је природно благо које не користе само Миљаковчани, него и многи Београђани Фото Д. Јевремовић
Житељи Месне заједнице „Миљаковачки извори” сакупили су 1.300 потписа како би поднели амандман на нацрт плана детаљне регулације за тај део Раковице и спречили да се на простору извора и каптаже којом се напаја Миљаковачка чесма граде стамбене зграде. То је, како кажу, последњи у низу покушаја да зауставе уништавање извора из кога већ 37 година тече вода за пиће.

– Прикупили смо готово троструко више потписа него што је потребно за амандман и то радимо од почетка месеца на извору између 17 и 19 сати. Две месне заједнице броје 15.000 становника, а вода са извора је природно благо које не користимо само ми, него и многи Београђани који долазе са балонима по воду. Изворска вода на чесми је једна од три на територији града које су константно бактериолошки исправне воде – каже Шпиро Соломун, покретач иницијативе да се сачува Миљаковачки извор.

Немир се увукао у тај део града када су на јавном увиду прошле године сазнали да ће нацртом плана бити дозвољена изградња стамбених зграда од шест спратова непосредно уз Миљаковачку шуму и објеката од четири спрата уз Улицу Велизара Станковића. Разлог за бригу је више него оправдан, сматра Соломун, јер се седамдесетих година прошлог века, када је град као инвеститор подизао насеље Миљаковац два, одустало од градње на извору зато што су тада стручњаци тврдили да би га и најмањи земљани радови угрозили.

– „Хидротехника”, један од извођача радова насеља Миљаковац два, саградила је и поклонила 1975. године житељима спомен-чесму. Она је од извора спуштена око 120 метара ниже у парк. Испод главне саобраћајнице извор је провучен на дубини од осам метара додатним филтрирањем за шта је употребљено 60 камиона шљунка и направљена је каптажа извора – подземна рампа и тунел дужине 20 метара – тврди Соломун.

У писаним одговорима надлежних из Урбанистичког завода наведено је да је према Генералном плану Београда који је основа за израду плана детаљне регулације та локација намењена за становање и да не постоје подаци о извору и каптажи.

– Према наменски урађеним истраживањима за потребе предметног плана, као и обиласком терена, нема егзактних података о локацији каптаже осим навода грађана. Изведено је 11 истражних бушотина, од којих је најдубља 15 метара и није констатован ниво подземне воде. Уколико се приликом припреме терена за изградњу, уклањања вегетације и површинског хумусног покривача наиђе на примарну каптажу – место водозахвата, односно неки део система Миљаковачког изворишта, треба прекинути извођење радова и о томе хитно обавестити надлежне градске институције: Секретаријат за комуналне и стамбене послове – Управа за воде, Секретаријат за заштиту животне средине и ЈКП „Београдски водовод и канализација” – објаснили су у Урбанистичком заводу.

У случају ненамерног потпуног нарушавања режима истицања воде на Миљаковачкој чесми, додају, треба прекинути извођење радова и спровести додатна хидрогеолошка истраживања и изградити експлоатациони бунар. Добијене количине подземне воде, на овај начин, треба спровести до чесме.

Без обзира на то што их, каже Соломун, урбанисти уверавају да вода на спомен-чесми тече 37 година ниоткуд, о постојању извора постоје подаци у архиви града, а забележено је и да су монаси пре 300 година читали књиге поред извора.

– Не одустајемо од борбе да очувамо наш природни драгуљ. Када нацрт плана буде на дневном реду, протестоваћемо испред Скупштине града – најављује Соломун.

Д. Мучибабић

http://www.politika.rs/rubrike/Beogr...zgrade.sr.html

[Vucko]

Sredjuju tas sto je pohvalno!

Nego

KO GRADI GRAD 3
Kulturni centar Rex
11. 07. 2012 18:00


U sredu, 11. jula u 18h u Kulturnom centru REX (Jevrejska 16) održaće se drugi ovogodišnji radni sto u okviru u inicijative Ko gradi grad, koja se treću godinu za redom bavi učešćem građana u razvoju gradova. Radni sto će okupiti grupe građana koje su u svojim lokalnim sredinama stale u odbranu zajedničkih dobara koja su se našla pod udarom investitora i lokalnih vlasti. Šume na Zlatiboru i Zvezdari, izvor vode na Miljakovcu, javne zelene površine u naselju Aerodrom u Kragujevcu, Šumicama i Neimarskom parku, samo su neki od primera o kojima će se govoriti. Ideja samog okupljanja je da kroz razgovor vidimo šta su specifičnosti pojedinačnih slučajeva, a šta im je zajedničko, kao i na koji način bi trebala da reaguje svaka sledeća grupa koja se uhvati u koštac sa sličnim problemom.

http://www.kogradigrad.org/

Pa ko hoce neka navrne u sredu u 18h

[Luka]

Novi sportski tereni, teretana na otvorenom i igralište u Bloku 11B

Na Novom Beogradu u Bloku 11B biće izgrađeni sportski tereni za mali fudbal i za basket, teretana na otvorenom i dečije igralište, kažu u Javnom preduzeću "Zelenilo Beograd".



Umesto postojećih, starih, dotrajalih rekvizita, kao i onih koji su van funkcije, stanari tog dela Novog Beograda dobiće nove sadržaje.
Na površini od 30 ari radnici "Zelenila" su krajem maja započeli rekonstrukciju sportskih terena za mali fudbal i za basket i dečjeg igrališta smeštenih između zgrada od broja 41 do 53 i od 55 do 71.
Sportski teren biće veći od 500 kvadratnih metara, a na igralištu površine oko 200 metara kvadratnih, biće postavljene dve duple klackalice, pet duplih ljuljaški, kružna penjalica i jedan specijalni rekvizit. Igralište će biti ograđeno metalnom ogradom visine 1,2m.



Na jednom delu staze koja povezuje sportski teren i dečje igralište biće postavljena dva stola sa po dve šah table. Ova i još šest prilaznih staza biće urađene od betonskih ploča sive i bele boje sa manjim mozaicima na pojedinim mestima.
Novinu predstavlja i prostor od 46 metara kvadratnih smešten u produžetku igrališta, gde će biti teretana na otvorenom sa pet rekvizita.

Blic

[Bez_imena]

[krug]

http://studiob.rs/info/vest.php?id=7...gorija=Beograd

Završen urbani džep u Mirijevu

Uređenje izabrane zelene površine na Mirijevskom vencu u okviru projekta „Urbani džepovi Beograda" je završeno.
Uređeno je oko 600 kvadratnih metara površine koja pripada otvorenom stambenom bloku, a najveći deo čine zelene površine sa dosta cvećnjaka koje su formirali i održavaju stanari.
Radovi na uređenju ove lokacije i stvaranju „urbanog džepa" obuhvatili su sadnju nove trave i oplemenjivanje postojećeg zelenila.
Osim ovoga, postojeći manji plato namenjen igri dece potpuno je srušen i ponovo betoniran, a ljuljaška i kalckalica su popravljene i ofarbane.
Ciljevi projekta „Urbani džepovi Beograda" su unapređenje higijenskih standarda i eko-socijalnih funkcija javnih zelenih površina, informisanje i neposredno angažovanje građana u zaštiti i razvoju prirodnog okruženja i angažovanje i afirmisanje mladih profesionalaca u oblasti pejzažne arhitekture, inače podmlatka Udruženja pejzažnih arhitekata.

[Singidunum]

Sređuju drveće u dvorištu Poljoprivrednog fakulteta
D. P. | 27. 07. 2012. - 16:28h | Foto: M. Jošida | Komentara: 0

Radnici „Zelenila - Beograd” će u nedelju, 29. jula seći suve grane i izdizati krune na 14 stabala u dvorištu Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, najavljeno je iz tog preduzeća.

Zbog mera bezbednosti i nesmetanog funkcionisanja gradskog saobraćaja, u Ulici 22. oktobra od osam do 14 sati povremeno će biti zatvarana kolovozna traka bliža dvorištu fakulteta.


Iz "Zelenila" su apelovali na građane da imaju razumevanja kako bi se ovaj posao obavio u što kraćem roku i na adekvatan način.

[direktor]

Sta bi sa rezultatima konkursa za cesme bili su izlozeni u knezu valjda kako to da niko nike uslikao gentli iskopaj prostaj nisam u bg sto ste se uljenili hvala unapred

[Vucko]

Na

http://bvk.co.rs/cir/idejna_resenja_konkursa.php

[direktor]

Kaze se izvoli a ne Na HVALA imas vopi kad dodjem u BG

[krug]

http://studiob.rs/info/vest.php?id=7...gorija=Beograd

Rekonstrukcija Jevremovca

Jedna od najstarijih botaničkih bašti u Evropi, beogradski Jevremovac, ušao je u dugo očekivanu veliku rekonstrukciju.
Projekat o kome se govori duže od deceniju biće završen u naredna 4 meseca.
Za to vreme, bašta će dobiti potpuno novu hidrantsku mrežu, nove staze i klupe.
A na jesen, kada počne druga faza, od poda do krova biće rekonstruisan 120 godina star staklenik.
Od tropskih banana, preko savršenog doma za ribice, do jedinog četinara koji pristaje da raste u kućnim uslovima - svi stanovnici Botaničke bašte Jevremovac vodom se snabdevaju iz jednog bunara.
Preokret stiže iz raskopane zemlje. Nova hidrantska i protivpožarna hidrantska mreža i prvi put betonske staze na strani Bulevara Despota Stefana, kako bi se radnicima Zelenila omogućilo da lakše i kvalitetnije orezuju drveće.
" Za nas je ovo jedno prelepo dešavanje, naravno, zahteva veliki trud, ali nikome od nas nije teško da sve ovo izvedemo. Znači, 10 godina čekamo rekonstrukciju otvorenog prostora, a rekonstrukciju staklenika čekamo preko 20 godina", kaže Milan Veljić, pomoćnik upravnika Instituta za botaniku i botaničke bašte .
Staklenik je na redu tek na jesen, ali već se priprema za veliki posao i zatvoren je za posetioce. Manje biljke se presađuju, onim grandioznim nabavljaju zastori da i u toku radova mogu tu da ostanu. Prenet u Beograd iz Nemačke 1892-ge, staklenik botaničke bašte biće takoreći ponovno građen. Svaki njegov deo biće zamenjen, ali tako da ukras Jevremovca, pod zaštitom zavoda za spomenike, ostane identičan. Njegovim stanarima sa mediterana, iz tropa i egzotičnih krajeva, komfor se diže za zvezdicu.
Rekonstrukcija staklenca, osim tačno propisane temperature i vlažnosti vazduha donosi još jedan izazov, a to je odabir prave muzike. Predviđeno je, naime, da ovde budu postavljeni zvučnici i da neka fina, lagana muzika pospešuje rast i raspoloženje biljaka. E sad samo treba otkriti koja će to muzika prijati svima.
Sa 1300 vrsta na otvorenom prostoru i još 1000 u stakleniku, Jevremovac je oduvek bio mnogo više od gradske oaze. On je mesto sa kog odlazite pročišćenih misli i proširenih vidika.
U Botaničkoj bašti kažu da će se truditi da Jevremovac ostane otvoren sve vreme rekonstrukcije. Ona će biti rađena parcijalno, pa kako se deo po deo bude završavao, tako će se tuda moći šetati. Obnovu otvorenog dela finansiraju Fond za zaštitu životne sredine sa 63 i Biološki fakultet sa sedam miliona dinara, a milion i po evra za rekonstrukciju Staklenika, stiže iz fonda Evropske unije.

[Vucko]

Stara vest skoro 2 nedelje o rekonstrukciji parka ispred ekonomskog fakulteta sa brdom slika.Rok zavrsetka 1 septembar

http://www.beobuild.rs/read.php/554.html

[Luka]

Velike ptice dobijaju novi prostor u zoo-vrtu

Sadašnji kavezi su podignuti još 1936/1937. godine i vremenom su prevaziđeni
Zoološki vrt dobiće još jedan uređeni deo za retke ptice, a gosti vrta novi, nesvakidašnji prostor u centru grada, najavili su iz Sekretarijata za komunalne i stambene poslove.
– Grad Beograd je u 2011. godini finansirao radove u starom delu „Vrta dobre nade”, gde su porušeni dotrajali kavezi za lavove i tigrove. Tako su stvoreni uslovi za uređenje prostora i staza za posetioce, kao i za postavljanje novih funkcionalnih kaveza za velike ptice – istakao je Predrag Petrović, gradski sekretar za komunalne i stambene poslove.
Na tom prostoru kavezi su podignuti još 1936/1937. godine i vremenom su prevaziđeni, ukazao je direktor zoološkog vrta Vuk Bojović.
– Velike mačke su pre nekoliko godina dobile veći i lepši prostor, oslobodivši ovaj deo za smeštaj lešinara i ptica grabljivica, jer je konfiguracija terena idealna za tu namenu. Vrt je na putu da na tom mestu obezbedi zavidnu kolekciju velikih ptica. Imamo par kondora i selerovog orla sa Kamčatke, dok beloglave supove već reprodukujemo zbog čega smo poznati i u svetu. Na putu smo da obezbedimo crne lešinare iz Kirgizije, kao i beloglavog orla sa Aljaske i retke orlove ribare iz Afrike i Australije – naveo je Bojović za Beoinfo.
Počela je i rekonstrukcija gornjeg dela vrta, koji se nalazi iza upravne zgrade.
– Zbog lošeg materijala kojim su građeni ti kavezi, prinuđeni smo da menjamo dotrajalu ogradu i adekvatno uredimo prostor gde su mahom smešteni risovi i rakuni. Ostao nam je slobodan deo za izgradnju „polarijuma”, gde bismo smestili pingvine, možda i albatrose, dok je velika želja ljudi koji vode zoo-vrt da se obezbedi prostor za izgradnju terarijuma kakav Beograd zaslužuje. Pošto imamo fantastičnu kolekciju zmija i guštera, tri vrste mambi, nekoliko vrsta zvečarki, retke afričke otrovnice, varane, iguane i agame, za koju je publika posebno zainteresovana, obavezuje nas da na toj ideji istrajemo u budućnosti – istakao je Bojović, podsetivši da bi najavljeno proširenje na donji deo Kalemegdana rešilo sve probleme, a Beograd svrstao u gradove s najlepšim vrtovima u Evropi i svetu.
Beogradski zoološki vrt, koji se vratio u okrilje grada kao javno preduzeće 2011. godine, tokom godine poseti između 350.000 i 400.000 ljudi iz zemlje i inostranstva.


B. H.
objavljeno: 14.08.2012.
Politika

[dedonja]

Имаш тему за то овде http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=1523153

[Bez_imena]

Ovo nama treba...







http://www.gradnja.rs/masina-za-brzo...za-od-blokova/

[tataratira]

Nasi vrsni putari jos nisu naucili da ukople asfalt sa sahtom tako da je bolje da sacekamo sa ovim.

[Luka]

Do kraja godine još osam česama

Planom Uprave za vode Sekretarijata za komunalne i stambene poslove predviđeno je postavljanje osam novih česama do kraja ove godine. Šest će biti postavljeno na Savskom keju u Novom Beogradu - na početku Bloka 45, kod „Teatra na Savi“, na kraju blokova 44 i 70, dve na dečjim igralištima u blokovima 62 i 63, a dve na Čukarici, u ulicama Obalskih radnika i Marine Veličković. Svih osam česama imaće izgled prvonagrađenih rešenja na konkursu grada i „Vodovoda“, koji je završen u julu.
Od početka ove godine Beograd je dobio i pet novih fontana. One su postavljene ispred KBC „Dragiša Mišović“, u parku „Replika Terazija“, na Savskom trgu a Rakovici je izgrađena fontana „Miljakovački izvori“. U toku je i potpuna rekonstrukcija fontane ispred Muzeja Jugoslavije (nekadašnji Muzej „25. maj“), a završetak radova je predviđen za sredinu septembra.
- Nažalost, javne česme i fontane često su meta vandalizma. Lome se i kradu slavine, rešetke, mlaznice, reflektori i osvetljenje objekata, telo česme ili fontane često „osvane“ išarano sprejevima, mlaznice i slavine ispunjene grančicama i kompletno zapušene, lome se ploče i kamen česama, fontana i pripadajućih platoa. Nemarni građani bacaju u fontane đubre, a u više navrata je u fontane ubacivan deterdžent, posle čega je potrebno kompletno zameniti pumpe i hidrauličke instalacije. Zbog toga, apelujemo na građane da povedu računa o našim „gradskim lepoticama“, koje ne samo što ukrašavaju Beograd nego i pomažu građanima da u toplim danima u njima pronađu neophodno osveženje - kazala je Jovana Antić, direktorka Uprave za vode Sekretarijata za komunalne i stambene poslove.
Uprava za vode i JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ svake godine usaglašavaju Program za redovno održavanje fontana i potpisuju godišnji ugovor za realizaciju ove obaveze. Program redovnog održavanja fontana obuhvata čišćenje, pranje, dezinfekciju i peskarenje, održavanje elektromašinske opreme (redovno i interventno), nabavku i zamenu neispravne ili dotrajale mašinske i elektroopreme i građevinske popravke, vanredne akcije i radove u vezi s manifestacijama po nalogu Uprave za vode ili inspekcije, kao i troškove godišnje potrošnje vode i električne energije na ovim objektima. Ove godine planiraju se manje građevinske sanacije na osam objekata, sanacije elektroormana i prateće opreme na šest fontana, kao i ugradnja filterske opreme za dezinfekciju vode na tri objekta.
Program redovnog održavanja česama obuhvata čišćenje fontana, kao i prostora oko njih, pranje i peskarenje, zamene i popravke, njihovo održavanje na prirodnim izvorima, zamene i popravke ukrasnog kamena (mermer i granit), hitne intervencije na objektima i vanredne akcije i radove u vezi s manifestacijama po nalogu Uprave za vode ili inspekcije.

Održavanje fontana
Održavanje javnih česama i fontana prešlo je u nadležnost JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ 1. januara 2006. godine. Tada su u programu za održavanje bile 52 česme i 22 fontane, a danas se u ovom sistemu nalazi 120 česama i 34 fontane. Praćenje sprovođenja programa redovnog održavanja i investiciono ulaganje u ove objekte obaveza je grada Beograda, to jest Uprave za vode Sekretarijata za komunalne i stambene poslove.

Danas

[Bez_imena]

Nova fontana kod poste...

[Guardian_Nim]

Dobro izgleda covece.

[Lukaares]

Samo zbog ugla snimanja, u stvarnosti prođeš pored nje i ne primetiš je, prevashodno zbog veličine.

[krug]

Urbani dzep tj. pijaceta kod Sremske ul. je toliko lepo izgledala kad je bila nova,bilo je dosta ljudi tu...a sad tokom leta su je zanemarili i izgleda potpuno jadno i bedno,puno korova u hladu,i na suncanoj strani osusena trava i biljke,svetiljke neke vec ne rade...razocaran sam.Da li ovako treba da izgleda jedan "urbani dzep"?