ВОЈВОДИНА - праћење градилишта | VOJVODINA - construction updates

[Boza KG]

Општина Стара Пазова

РЕНОВИРАНА МЕСНА КАНЦЕЛАРИЈА У Н. БАНОВЦИМА
04 мај 2012



Квалитетним архитектонским и ентеријерским решењем извршена је реорганизација релативно малог постојећег простора Месне канцеларије у Новим Бановцима. Постојећи простор величине 55 м2 потпуно је реновиран и осавремен. Извршена је комплетна замена постојеће фасадне браварије и унутрашње столарије, квалитетном алуминијумском столаријом. Подови су замењени храстовим паркетом и гранитном керамиком, а простор је естетски заокружен гипсаним радовима, спуштеним плафонима, клизним плакарима и модерном расветом. Поред ентеријера, Месна канцеларија је добила и нови екстеријер. Изведени су радови на хортикултурном уређењу и оплемењивању простора испред саме Канцеларије.

„ Ја морам да признам да ово изгледа фантастично, заиста је прелепо. Након реновирања Месне канцеларије у Новој Пазови, данас је завршена и потпуно опремљена Месна канцеларија у Новим Бановцима, али ту се не стаје, следи нам реновирање Канцеларије у Војки, и тако редом ће свака Месна канцеларија у општини бити реновирана. Реновирање у Новим Бановцима је завршено за мање од месец дана, и брзо се завршило јер је тимски рад код нас присутан.“ – истакао је Горан Јовић, председник старопазовачке општине.

На отварању Месне канцеларије у Новим Бановцима били су присутни и Радмила Одобашић, начелник Општинске управе, Милош Црномарковић председник СО Стара Пазова,и Жељко Шолаја руководилац за општу управу и заједничке послове, који су подржали идеју за реновирање свих месних канцеларија у старопазовачкој општини, и који су такође одушевљени изгледом реновиране Канцеларије у Новим Бановцима.

“Она просторија која је била пре ове нове, то заиста не може да се упореди, и заиста честитам новобановчанима на новом простору који је и реновиран управо због њих.”- додао је Милош Црномарковић
“Ја морам да похвалим тимски рад који је био задужен да се ово реновирање веома брзо заврши. Надам се да ће нови адаптирани простор допасти становницима Нових Бановаца , а по одушевљењу самих радника ове Месне канцеларије, мислим да ће тако и бити.” – рекла је Радмила Одобашић, начелник Општинске управе.

За реновирање Месне канцеларије у Новим Бановцима била је задужена Дирекција за изградњу општине Стара Пазова. Радови који су завршени за месец , носе вредност од око 3,5 милиона динара.

http://www.starapazova.eu/sr/%D0%98%...%9C%D0%90.html

[Boza KG]

Општина Стара Пазова

ФК СРЕМАЦ ДОБИО НОВЕ ТРИБИНЕ
03 мај 2012



Први човек старопазовачке општине Горан Јовић, пре почетка првенствене утакмице двадесет трећег кола Сремске лиге, отворио је нове трибине на игралишту ФК Сремац у Војки. Обраћајући се члановима клуба и руководству Месне заједнице, председник Јовић је истакао да је изградња трибина још један у низу изграђених и адаптираних спортских објеката на територији општине у последње четири године, и да је то процес који се не може зауставити и који ће се наставити.

“У изградњу трибина, локална самоуправа издвојила је средства у висини од 1.500.000 динара, а чим се заврши пролећни део првенства биће постављено 300 столица како би гледаоци који долазе на утакмице имали потпуни комфор.” истакао је Горан Јовић и додао да су трибине изграђене уз велику помоћ играча, чланова управе и свих оних који воле ФК Сремац, јер се нису штедели и својим добровољним радом учинили да се ови радови што пре заврше.

Никола Грујин председник и Душан Узелац тренер ФК Сремац, захвалили су се председнику општине што им је помогао и пружио им подршку.

http://www.starapazova.eu/sr/%D0%98%...%9D%D0%95.html

[Boza KG]

Отворен нови пут Буђановци - Пећинци
4. мај 2012.



Вршилац дужности директора Фонда за капитална улагања Аутономне Покрајине Војводине Небојша Маленковић, председник општине Рума, Горан Вуковић и председник општине Пећинци, Синиша Вуков, отворили су јуче новоизграђени пут Буђановци - Пећинци, дужине око 8 километара, као и крак према Сибачу дужине 1650 метара.

Радови на изградњи овог пута трајали су око четири године а средства у висини од 400 милиона динара обезбедио је Фонд за капитална улагања Аутономне Покрајине Војводине.

http://www.ruma.rs/portal/index.php?...t-news&lang=sr

[Boza KG]

Сента

Originally Posted by Moravo mutna vodo

Slike su od 4. maja 2012. - sportska dvorana koja se gradi u Senti. (izvor: mediaportal.vojvodina.gov.rs)

[bagzy]

Bravo za Sentu. Izgleda lepo ova hala na slikama.

[Boza KG]

НОВО ИГРАЛИШТЕ ЗА ДЕЦУ У НАСЕЉУ ИСТОК У ШИДУ

У петак, 18. маја, у насељу Исток у Шиду, званично је отворено ново игралиште за децу и нови терен за одбојку на песку. Општина Шид је изашла у сусрет родитељима и васпитачима предшколске установе „Јелица Станивуковић Шиља“, који су захтевали простор за безбрижну игру малишана.

Канцеларија за локално економски развој је израдила пројекат и на основу њега, Фонд за капитална улагања издвојио је око 4 милиона динара за те намене. Тренутно су изграђена два игралишта у насељу Јелица Станивуковић Шиља и Исток, док је део елемената за игру постављен у Словачком парку и у Батровцима.

Према речима Биљане Крч, чланице општинског већа задужене за комуналне делатности општине Шид, у плану је да се у наредном периоду таква иста игралишта поставе испред Дома здравља, насељу Г-2, као и у месним заједницама које искажу потребу за постављањем дечијих игралишта. Становници насеља Исток,како су рекли, пресрећни су, а поготово најмлађи, који сада могу безбрижно да се играју и уживају у оплемењеном простору дворишта овог насеља.

http://www.sid.rs/index.php?option=c...-02-22&lang=en

[Singidunum]

11. hotel sa 5* u Srbiji Premier Aqua u Vrdniku

Autor objekta, rukovodilac projekta i vođa projektantskog tima:

Arhitekta Bajram Emini, dipl.inž.arh., Atelje Ratan doo Novi Sad

Arhitektonsko – građevinski projekat

Dejan Nađ, dipl.inž.arh. i Aleksandar Kovjanić, dipl.inž.arh., Tim Inženjering Sistem doo Novi Sad

Projekat konstrukcije

Ratko Stanar, dipl.građ.inž., Konstar Novi Sad

Projekat instalacija vodovoda, kanalizacije i protivpožarne hidrantske mreže

Pera Hornjak, građ.inž. i Mirko Pavlović, dipl.inž.arh., Proingrad doo Novi Sad

Projekat instalacija grejanja

Miloš Stefanović, dipl.maš.inž. i Slaviša Đukelić, Stem doo Novi Sad

Projekat električnih instalacija:

Jovan Milošević, dipl.el.inž. i Ljubomir Borđoški, dipl.el.inž.

Projekat internih saobraćajnica, manipulativnih platoa i parkirališta

Aleksandar Kitanović, dipl.građ.inž., Tim Inženjering Sistem doo

Izvođači:

Best Izgradnja doo Novi Sad,

Elektromontaža doo Novi Sad

Energomontaža doo Novi Sad

[Boza KG]

Рума

Реконструисан пут ка Борковачком излетишту
12. септембар 2012.



Председник општине Рума, Горан Вуковић и председник Скупштине општине Рума, Ненад Боровић отворили су данас у 10 часова реконструисан пут који води ка Борковачком излетишту. Председник општине је поздравио све присутне и истакао да ова саобраћајница мења излетиште Борковац јер ствара услове за развој туризма. Изградњу пута, који је коштао 47 милиона динара без пореза, финасирала је општина Рума, а извођач радова је ЈКП "Пут" из Новог Сада. Ширина пута заједно са банкинама је 6 метара, а дужина 1300 метара. Урађене су и подземне инсталације: атмосферска канализација, водовод, гасовод...

http://www.ruma.rs/portal/index.php?...mid=79&lang=sr

[Boza KG]

Бачки Петровац: Бизнис зона пун погодак
14. октобар 2012.

У халама пропале некадашње фабрике метли цвета посао. Општина са 8.000 житеља први пут за две деценије смањила број незапослених



БАЧКИ ПЕТРОВАЦ - Када је фирма „Агро - Грња“ у Бачком Петровцу преузела дугове пропале фабрике метли, својевремено највеће у Европи, и тако постала власник 20 хала, од којих је већина била у лошем стању, многи овдашњи бизнисмени су сматрали да би тај потез једну здраву фирму могао да одведе на добош. Данас, само неколико година касније, сви ће рећи да је то био најбољи пословни потез који је направљен у овом граду надомак Новог Сада.

Александар Остојић, менаџер, сматра да је до сада искоришћен само мањи део потенцијала овог модерног бизнис-концепта, али да ће до краја идуће године визија власника дати пуни ефекат.

„Агро - Грња“ је овде, на свега 200 метара од железничке станице и исто толико од канала ДТД, формирао модеран бизнис-парк, први приватни у Србији, са 14.400 квадратних метара покривеног простора и још око 15 хектара плацева за гринфилд инвестиције. У то је газда уложио знатна средства: осим што је вратио дугове, обновио је комплетну инфраструктуру и почео да реновира објекат. У хале пропале метларе стигло је досад осам инвеститора, као што су „Телеоптик“, „Ирал“, „Инок“ и други, који су запослили око 150, а идућег месеца долази италијанска компанија „Војмедикал“, која ће запослити још 150 радника. Петровчани рачунају да ће у догледно време, за годину-две, овде бити запослено безмало 1.000 радника.

ПРЕДЛАЖУ И ХОЛАНЂАНИ ОВОГ лета гост бизнис-парка била је по позиву група студената факултета примењених наука из Амстердама и Факултета техничких наука из Новог Сада и четири професора. - Они су проучавали овај наш концепт и прихватили су задатак да дају предлоге за његов развој. Нама знање и идеје никад нису сувишне и зато ће сусрети тих факултета у нашој фирми постати традиција - подвлачи Остојић.

Предност овог савременог бизнис-парка је што инвеститор може да крене са радом чим направи уговор о закупу, за разлику од општинских индустријских зона, где је папирологија и даље обимна.

- Фирме у нашем бизнис парку имају и много других погодности и уштеда. У закуп је урачуната наша служба обезбеђења, услуге виљушкара, чишћење, и тако редом, равно 23 услуге - предочава Остојић, директор бизнис парка.

Он додаје да је за улагаче ово место најбољи избор док не испробају како ће им ићи бизнис, а после тога доносе дугорочне одлуке, неки остају, а други се одлучују да граде своје хале. Растислав Бртка, који има металску фирму, објашњава зашто је изабрао да стартује као „подстанар“ у бизнис-парку.
- Па зато што је све једноставно. Договорите се како ћете плаћати воду, струју, гас и потпишете уговор и онда радите. Нисам хтео да куцам на хиљаду врата и да чекам на сагласности и дозволе да би ми допустили да радим - истиче Бртка.

Општина Бачки Петровац има само 8.000 становника, а број незапослених, први пут за последње две деценије, ове године се смањио. Осим аква-парка, који је за кратко време постао врло познат, томе је највише допринео управо овај бизнис-парк.

http://www.novosti.rs/vesti/srbija.7...na-pun-pogodak

[direktor]

I fabriku metli smo uspjeli upropastiti pa mi smo za divljenje dobro je bar nesto da se radi

[Boza KG]

02. 11. 2012.
Кад уплове лађе у Банатску Боку - У Старој Паланци код Беле Цркве планирана изградња марине, хотела, апартмана и наутичког клуба


(Илустрација марине)
Оивичена обронцима Карпата, на ушчу Нере и канала ДТД у Дунав, још неоткривена Стара Паланка лако би очарала сваког љубитеља наутике. Ипак, рибарско и излетничко место, на само 12 километара од Беле Цркве, већ неколико година сања, помало заборављену идеју о белим лађама и многобројним туристима.
Пројекат марине у Банатској Боки, како је зову јер подсећа на Боку Которску, стар је неколико година, али је већ неко време "на чекању". За прву фазу комплекса – лукобран и друге хидрограђевинске објекте, спремна је сва пројектна документација. Идејни пројекат израдио је "Екполис", а потом је урађен и главни пројекат.

Осим стратешког партнера, који би био спреман да уложи у овај наутички комплекс, за сада се чека и грађевинска дозвола.

- Како реке и канали, као и уосталом све воде, нису у надлежности општине, Бела Црква мора од ЈП "Водевојводине" да добије дозволу за изградњу лукобрана. Док не добијемо сагласност, и док се не постигне договор, не може ни почети реализација, и због тога је све мало успорило. Без грађевинске дозволе, не вреди нудити пројекат инвеститорима - каже за "еКапију" Барбара Радосављевић-Туртуреја, из Одсека за израду, праћење и реализацију пројеката општине Бела Црква.

Она објашњава да би потом требало да уследи израда идејних решења за другу фазу комплекса, односно за инфраструктурне, туристичке и друге неопходне објекте.

Иако је прича о најисточнијој марини у Србији засад утихнула, у општини се надају да пројекат ипак заживети у будућности, и да ће Бела Црква наћи своје место на наутичкој мапи Србије.

- Прича о марини је већ до сада "прешла" дуг пут, јер је идеја покренута одавно, и требало је доста ангажовања да се ураде пројекти, документација... Ни сада није све дефинисано, али верујемо да ће комплекс у будућности бити изграђен, јер би Бела Црква могла да постане регионални турстички лидер, а цео регион би добио на значају – каже наша саговорница.

Скровито место, у коме је предвиђена изградња марине, налази се уз село Банатска Паланка. На супротној страни Дунава, до које се превози скелом, налази се тврђава Рам. У непосредној близини је чувени Виминацијум и Сребрно језеро.
Стара Паланка део је Пројекта развоја наутичког туризма у Војводини, за који је још пре неколико година израђена Студија мрежа марина на Дунаву. За реализацију прве фазе пројекта, потребно је 36 месеци, а оквиран буџет износи 450 милиона динара.

Завод за урбанизам Војводине 2008. године израдио је План детаљне регулације, као и Студију о процени утицаја на животну средину. Цела је подељена на три функционална дела – сама марина, плажа и приступне саобраћајнице. Комплекс марине чини водени део са понтонима за привез пловила (7 ха), и копнени, са свим неопходним садржајима (управа, технички и туристички објекти, на око 4 хектара)



Мотел, апартмани и наутички клуб
Комплекс у Банатској Боки могао би бити одредиште како за кориснике из Банатског и Браничевског округа, тако и за наутичаре који су у транзиту, те би се овде могли одмарати и уживати у туристичким знаменитостима Беле Цркве, али и у Делиблатској пешчари, у околиним ловиштима, на ади Чибуклији… Осим наутике, овај пројекат свакако би поспешио и развој других туристичких грана.
Флексибилност и прилагодљивост објеката, који су овде планирани, омогућиће да се марина стално развија, и прилагођава новим захтевима посетилаца.
Планом детаљне регулације комплекса марине, дати су орјентациони габарити туристичких објеката (који су осмишљени у источном делу) и објекта управе (у самом центру).

У административном делу била би смештена управа саме марине, информативни центар, амбуланта и апотека, испостава поште и банке, просторије управе наутичког клуба, и спасиоци.

Туристички комплекс имао би два дела. Прва целина је мотел (или хотел), који би требало да има приземље и три спрата, капацитета око 150 лежаја. Друга целина имала би приземље и један спрат – у приземљу би били смештени мањи угоститељски објекти (ресторани и кафићи) и трговинске радње, прилагођене потребама корисника марине и плаже, а на спрату апартмани са заједничким просторијама. Планирани су и отворени спортски терени, као и мењи парк да дечјим игралиштем.

Изнад локала у приземљу, планирана је надстрешница, која се на спрату може користити као тераса.

Како је наведено, предложени габарити, у будућем пројектовању, могу се повећати до 25%, али је неопходно поштовати спратност објекта. За овај комплекс, важно је имати у виду и значајну ветровитост пројекта, па у складу с тим, терасе треба тако пројектовати да се по потреби могу затварати, ради заштите.
Плажа ће се налазити у источном делу, на око 2 хектара. Она неће бити посебно опремана, јер ће све сви неопходни садржаји бити већ обезбеђени у делу саме марине.

Могућа и изградња хелидрома
Технички део заузима западни крај комплекса. Биће постављени хангари за пловила и сервис. Предвиђена је изградња бензинске и бутан станице. Могуће је обезбедити и простор за хелидром.

Приступна саобраћајница се завршава окретницом, уз коју је аутобуско стајалиште и паркинг за аутобусе. Планиран је и отворени паркинг за око 110 возила.

Скелом, лађом, друмом
Марина у Старој Паланци, омеђена левим дунавским насипом и левом обалом канала ДТД, посредно је повезана и са Тисом. Од Београда је удаљена око 100 километара (преко Ковина и Панчева), од Вршца око 50, а од Новог Сада 180. Гранични прелаз ка Румунији – Калуђерово, налази се на свега двадесетак километара. Преко скеле, повезана је са Пожаревцем и Великим Градиштем.
Пројекат марине у Старој Паланци, општина Бела Црква представила је и на недавно одржаном сајму инвестиција "Инвестеxпо" у Новом Саду.

http://www.ekapija.com/website/sr/page/652027

[Boza KG]

Стара Пазова

АЈМАКС ПОЧИЊЕ СА ИЗГРАДЊОМ ОБЈЕКАТА
19 септембар 2012



Аустријска компанија "Ајмакс" (Eyemaxx), која се бави изградњом пословног простора, бизнис паркова и логистичких центара, почиње са реализацијом својих инвестиција у Старој Пазови.

Први човек старопазовачке општине Ђорђе Радиновић је на позив власника и председника компаније Ајмакс Михаела Милера недавно посетио Беч, где је представио општину, разговарао о будућим инвестицијама, и што је најважније потписао Споразум Разумевања, који означава почетак изградње Логистичког центра, као и Аутлет центра који ће бити налик аутлету Парндорф који се налази у близини Беча. “Милован Божиновић, амбасадор Србије у Аустрији, је мене информисао, о каквој компанији је реч, и да су представници компаније Ајмакс, који су купили 55 хектара земље у Старој Пазови, имали доста проблема око издавања дозвола за рад, што је проузроковало застој изградње објеката пуне четири године.” – истакао је председник општине Стара Пазова, и додао да је у протеклих 20 дана, компанији Ајмакс обезбеђена потребна папирологија, која омогућава почетак изградње Логистиког центра већ половином октобра месеца о.г.

Делекацију општине Стара Пазова, на челу са председником општине, у граду Леополдсдорф (близина Беча) угостили су Михаел Милер и градоначелник овог града Фритс Бласнек.

компанија Ајмакс је само једна од 20 инвеститора из Аустрије која је посетила Стару Пазову и упознала се са њеним капацитетима и одличним географским положајем.

http://www.starapazova.eu/sr/%D0%98%...%A2%D0%90.html

[Boza KG]

Седишта за аутомобиле из оџачког погона


Производна хала је завршена и сада се уређују приступни путеви
OЏАЦИ: Од почетка преговора са компанијом “Магна ситинг хомутов“, чије је седиште у Чешкој Републици, до завршетка производне хале, протекло је тек нешто више од годину дана.Челници локалне самоуправе у Оџацима.

Производна хала је завршена и сада се уређују приступни путеви су преко посредника ступили у преговоре са представницима ове познате компаније и на основу тадашњих договора, веома брзо је завршено уређење радне зоне. Након преговора, почела је изградња прозводне хале компаније која је један од водећих произвођача у свету седишта за аутомобиле, као и пресвлака и унутрашњости возила.

Производна хала је завршена и сада се уређују приступни путеви, као и земљиште око хале. По првобитном плану требало је да производња почне крајем октобра ове године, међутим због неких техничких проблема је одложена за 5. децембар, за када је предвиђено и свечано отварање.

Приступни пут до хале је пресвучен новим слојем асфалта, а остало инфраструктурно опремање је завршено. До отварања хале биће омогућено и снабдевање гасом. - Око 100 милиона динара је уложено за инфраструктурно опремање радне зоне у чему су учествовали Фонд за капитална улагања АП Војводине и локална самоуправа. Рокови су испоштовани, а ускоро очекујемо и прикључење гасне мреже. Не само што смо довели веома успешну компанију у нашу средину, већ је омогућено да и многи други заинтересовани дођу у нашу средину.

Веома често нам долазе потенцијални инвеститори који су заинтересовани за инвестицију у радној зони и очекујемо да ћемо убрзо успети да се договоримо са неким од њих и омогућимо отварање још неколико производних погона. Иначе компанија „Магна“ ће поред ове производне хале изградити још једну, чиме ће проширити своју производњу, а ми ћемо добити могућност за запошљавање већег броја радника - рекла нам је председница општине Оџаци Изабела Шерић.

http://www.dnevnik.rs/vojvodina/sedi...dzackog-pogona

[Boza KG]

26. 11. 2012.
За почетак изградње луке у Апатину чека се сагласност државе - Конзорцијум "Агриферт-Ника" и општина спремни за реализацију првог пројекта у РТЦ-у



После низа састанака и договора о изградњи међународне теретне луке у Робно-транспортном центру у Апатину, даље од преговора се није одмакло. Општина је спремна, као и швајцарско-српски конзорцијум "Агриферт-Ника", међутим, како за "еКапију" кажу у овој дунавској општини проблем је у администрацији на републичком нивоу.

- Када је у питању лука за контејнерски претовар имамо предуговор о изградњи са данском компанијом "Агриферт". Од комисије Министарства економије требало је да добијемо сагласност да је јавно-приватно партнерство које је договорено са конзорцијумом друштвено оправдано. Међутим, комисија се распала, није направљена нова. Ми само чекамо од новог министарства тај папир па да почнемо реализацију овог битног пројекта – каже у разговору за "еКапију" Живорад Смиљанић, председник општине Апатин.

Према речима првог човека ове бачке општине, као доказ решености овог конзорцијума, достављена је и банкарска гаранција на 10 мил УСД, којом се потврђује да "Агриферт" има расположива средства за овакав пројекат.

По Смиљанићевим речима, лука Апатин биће једина у Србији са залеђем од 110 ха бесцаринске зоне, па су зато велика очекивања да ће се њеном изградњом привући многобројни страни и домаћи инвеститори.

- Привлачење нових инвеститора у нашу општину зависи од изградње луке јер је изградња робно-транспортног центра наша развојна шанса. Услов за долазак инвеститора је израдња луке. Чим добијемо сагласност о јавно-приватном партнерству требало би да почне изградња и друмског терминала – најављује наш саговорник.

Вредност комплекса који обухвата Робно-транспортни центар, са друмским терминалом и луком на Дунаву процењена је на око 25 мил ЕУР, а могао би да упосли 2.000 радника.

Једна од првих инвестиција у оквиру центра је фабрика отпадних вода "Апатинске пиваре", вредности 6 мил ЕУР, чија изградња би ускоро требало да почне.

Пивара је са општином Апатин, предузећем "Наш Дом" и Дирекцијом за изградњу потписала у априлу ове године уговор о куповини 1,6 хектара градског грађевинског земљишта за нову фабрику за прераду вода, по цени од 56,2 милиона динара.

- Расписан је тендер, тако да очекујемо да ускоро почне изградња фабрике воде у оквиру РТЦ-а.

http://www.ekapija.com/website/sr/page/661168

[Boza KG]

Зима и каса диктирају темпо



СЕНТА: На градилишту спортске хале у Народној башти у Сенти, уочи овог снежног зимског таласа радници „Бест-Изградње„ из Новог Сада највећим делом радили су на затварању хале монтажом лимарских и стаклених панела који су допремљени из иностранства, па су обустављени и биће настављени када то дозволе временске прилике.

Председник сенћанске општине Рудолф Цегледи, који је са сарадницима обишао градилиште, том приликом је нагласио да је у питању капитални објекат за ову средину, површине око 5.000 квадратних метара, са главним тереном за рукомет, кошарку и одбојку, две мање сале за борилачке спортове и фитнес, свлачионицама и трибинама за гледаоце капацитета 1.800 места.

- Покрајински фонд за капиталне инвестиције обезбедио је 40 милиона динара за радове на затварању објекта - каже Цегледи. - Чим се време пролепша радови ће бити настављени, а после затварања, наставиће се са унутрашњим радовима. Од средства за њену изградњу, која обезбеђују Покрајина и Република, зависи да ли ће бити завршена у наредној години. Предрачунска вредност је износила око 400 милиона динара, а према садашњој рачуници за окончавање радова биће укупно потребно око 600 милиона динара - каже Цегледи.

http://www.dnevnik.rs/vojvodina/zima...iktiraju-tempo

[Boza KG]

Вински и туристички путокази у Kарловцима



Сремски Карловци, место са највише регистрованих винарија, добило је протеклих дана такозвану винску сигнализацију. Стреластим путоказима и таблама означено је 15 винарија које су сагласне да примају туристе.

У исто време постављена је општа и туристичка сигнализација, као што су табле добродошлице и стреласти путокази ка културно-историјским објектима.

По речима директорке Туристичке организације општине Сремски Карловци(ТООСК) Јасмине Бељан -Искрин, остало је, према пројекту, још да се постави табла добродошлице на Стражилову и 11 инфо-табли испред објеката. - Постављање туристичке и винске сигнализације финансирало Министарство финансија и привреде - напомиње Бељан-Искрин. - Због конфигурације терена у Карловцима, узаних и стрмих улица, цео посао је потрајао мало дуже. Морали смо водити рачуна о тим специфичностима, а уједно и испоштовати стандарде.

Осим што ће захваљујући овој винској сигализацији лакше моћи да се снађу и сами дођу до винарија, туристима ће ускоро бити доступни и брошура "Вински пут Сремских Карловаца и Фрушке горе" на српском и енглеском језику, те мапа винског пута Карловаца. Мапа и брошура део су пројекта који равноправно финансирају Министарство финансија и привреде и ТООСК. У оквиру њега ће ТООСК добити нову веб презентацију и визуелни идентитет, а биће урађен и туристички спот Карловаца.

http://www.dnevnik.rs/novi-sad/vinsk...i-u-karlovcima

[Boza KG]

Сента





http://www.vojvodina.gov.rs/index.ph...=7506&Itemid=1

[Boza KG]

http://www.mediaportal.vojvodina.gov...ntu/?g2_page=3

[Boza KG]

Почела изградња зграде хитне помоћ у Ковину
03. фебруар 2013.



У Ковину је почела изградња зграде хитне помоћи и физикалне медицинске рехабилитације.

http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/vr...nu_368201.html

[Supaplex]

Gradnja vetroparka krajem 2013.
IZVOR: BETA
Beograd -- Gradnja prvog vetroparka u Srbiji, vrednog 300 miliona evra, trebalo bi da počne krajem godine u Kovinu, najavio je investitor-firma Kontinental vind partners.




Foto: ilustracija (sxc.hu)
Predsednik CWP Mark Krendal rekao je agenciji Beta da narednih nedelja očekuje završetak procesa izdavanja svih potrebnih dozvola za gradnju, kao i da Ministarstvo energetike završi model za otkup struje iz obnovljivih izvora energije koji bi trebalo da odgovara i državi i ulagačima.

Prema njegovim rečima, nakon toga biće moguće da u posao uđu i glavni kreditori, međunarodne finansijske institucije kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj i Američka korporacija za finansiranje američkih privatnih investicija van SAD, čiji su predstavnici posetili Srbiju krajem aprila kako bi razgovarali o projektu.

Krendal je istakao da će CWP u izgradnju vetroparka "Čibuk" u Kovinu uložiti 30 procenata vrednosti projekta u obliku akcijskog kapitala,odnosno oko 90 miliona evra, dok će ostatak od 210 miliona evra biti krediti finansijskih institucija.

On je naveo da je pred CWP-om i sklapanje ugovora o prodaji struje, najverovatnije Elektroprivredi Srbije, odnosno javnom snabdevaču koji tek treba da bude formiran i dodao da je sadašnja donja granica ekonomske isplativosti otkupne cene struje iz vetrogeneratora, odnosno "fid in" tarife 9,2 evrocenti po kilovat-satu.

Kompanija CWP u Srbiji posluje od 2009. godine, gde je septembra 2012. preselila svoju centralu iz Londona, pa sada iz Beograda vodi sve svoje evropske aktivnosti. Kompanija je prisutna u više zemalja centralne i jugoistočne Evrope, kao i u Australiji. U Rumuniji je izgradila najveći vetropark u Evropi, snage 600 megavata.

Krendal je istakao da bi u prvoj fazi ulaganja CWP trebalo da izgradi 57 vetrenjača, od kojih će svaka imati maksimalan kapacitet od 2,5 megavata.

"To znači ukupno 142,5 megavata, što je dovoljno da snabdevanje strujom 40.000 domaćinstava", naglasio je predsednik CWP.

"Od početka do kraja ova investicija će doneti mnogo pogodnosti za ekonomiju u Srbiji, najviše na lokalu, ali svakako i na republičkom nivou. Investicije u vetroparkove će predstavljati signal za EU i Energetsku zajednicu jugoistočne Evrope da je Srbija počela da ispunjava svoje međunarodne obaveza u smislu obnovljivih izvora energije", rekao je on.

Krendal je dodao da će investicija značiti i izgradnju i unapređenje oko 50 kilometara lokalnih puteva koje će koristiti stanovnicima Kovina, Pančeva i Alibunara, a radove će izvoditi lokalne firme. On je istakao i da će dopremanje i transport turbina značiti pun angažman Luke Pančevo koja će, pored svih svojih kapaciteta, morati da iznajmi i dodatne dizalice od lokalnih firmi kako bi servisirala CWP.

"Očekuje se angažman oko 400 radnika tokom izgradnje samog vetroparka. Gradiće se visokonaponski dalekovod u dužini većoj od 10 kilometara koji će zatim ostati na korišćenje Elektromrežama Srbije", rekao je Krendal.

Srbija će tim vetroparkom, kako je naveo Krendal, dobiti ozbiljan energetski objekat koji će 70 odsto svoje energije proizvoditi zimi, čime će se zameniti uvoz struje.

Kako je podsetio, Kontinental vind je sa opštinom Kovin 2008. godine potpisao Ugovor o saradnji prema kome se ta kompanija obavezala da dva procenta od neto profita godišnje uplaćuje direktno na račun te lokalne samouprave. Ta sredstva opština će dalje koristiti za razvoj
sopstvene putne, komunalne, zdravstvene i obrazovne infrastrukture.

"Drago nam je, takođe, da ćemo kao firma registrovana u Srbiji u budžet uplaćivati sav porez na profit", naglasio je Krendal.