daily menu » rate the banner | guess the city | one on oneforums map | privacy policy | DMCA | news magazine | posting guidelines

Go Back   SkyscraperCity > European Forums > Serbian Forum > Изградња и развој > Изградња, привреда и инфраструктура

Изградња, привреда и инфраструктура Пројекти и вести са градилишта, привредни развој и нискоградња / Projects and construction updates, economy and infrastructure development
Путеви Изградња путева / Road infrastructure Железница Железнички саобраћај / Rail transport Ваздухопловство Ваздушни саобраћај / Aviation Јавни превоз Public transport Водни саобраћај Water transport



Global Announcement

As a general reminder, please respect others and respect copyrights. Go here to familiarize yourself with our posting policy.


Reply

 
Thread Tools
Old December 21st, 2006, 08:18 PM   #1
lindenthaler
ubahnista
 
lindenthaler's Avatar
 
Join Date: Apr 2003
Location: Berlin
Posts: 4,484
Likes (Received): 102

Србија - привредни развој | Serbia - Economy & Development

Prvi deo
lindenthaler no está en línea   Reply With Quote

Sponsored Links
 
Old December 21st, 2006, 08:28 PM   #2
No1
Registered User
 
Join Date: Nov 2006
Posts: 2,063
Likes (Received): 315

'DUNAV OSIGURANJE' VEĆINSKI VLASNIK 'KOSIG DUNAV OSIGURANJA'
EKONOMIJA - FINANSIJE - Četvrtak, Decembar 21, 2006 13:33
Kompanija 'Dunav osiguranje' od danas je sa 59,5 posto akcija postala većinski vlasnik banjalučkog 'Kosig Dunav osiguranja', saopštio je generalni direktor Kompanije 'Dunav osiguranje' Mirko Petrović. Kupovinom akcijskog udela Nove banke Bijeljina, što je 14.585 akcija, 'Dunav osiguranje' postaje većinski vlasnik 'Kosig Dunav osiguranja', u kome je do sada imao 28,8 posto akcija, rekao je Petrović na konferenciji za novinare u Međunarodnom pres centru Tanjuga u Banjaluci.

Petrović je naglasio da je cilj kompanije 'Dunav osiguranje' da obezbedi dominantno prisustvo u Republici Srpskoj, odnosno Bosni i Hercegovini, i nastavi sa regionalnim širenjem. 'Želimo da na prostoru BiH, odnosno RS, bude i ostane moderna i univerzalna kompanija sa klasičnim osiguranjem, ali i sa novim vrstama osiguranja', rekao je on.

Petrović je ukazao da je u oblasti osiguranja 'Dunav' lider u Srbiji i da nema nema razloga da takvo mesto ne zauzme i u RS. 'Iza ovog brenda stoji 150 godina tradicije i iskustva, što je svojevrsna preporuka da prodremo i delujemo na celom tržištu BiH', rekao je direktor 'Dunav osiguranja'.

Ukupan kapital ove kompanije je 31. decembra 2005. godine iznosio oko 80 miliona evra, što je činilo skoro 40 odsto od ukupnog kapitala delatnosti osiguranja u Srbiji. Likvidnost kompanije je na izuzetno visokom nivou, što najbolje potvrđuje podatak da je 22. septembra ove godine u kratkoročnim plasmanima bilo oko 75 miliona evra, a u dugoročnim plasmanima 40 miliona evra.

'Dunav' osigurava i velike sisteme koji su po svojim vrednostima u samom vrhu jugoistočne Evrope, kao sto su Elektroprivreda Srbije, rafinerija Pančevo i drugi. 'Sistem reosiguranja je tako postavljen da 'Dunav osiguranje' može u kratkom roku da isplati i do 120 miliona evra za jedan štetni dogadjaj, bez da ugrozi svoju likvidnost, kapital i buduće obaveze prema klijentima', rekao je Petrović.

On je naglasio da je planiran razvoj novih proizvoda, pre svega u oblasti osiguranja profesionalnih odgovornosti, i u kreiranju mnogobrojnih paketa osiguranja usmerenih na odredjene segmente tržišta. Prema njegovim rečima, 'Dunav osiguranje' je lider u oblasti AO i AK osiguranja, prevoza robe i dominantan brend u osiguranju imovine i fizičkih lica.

'Samo u Beogradu, od oko 400.000 stanova, 'Dunav' osigurava više od 185.000 stanova, a sve ostale osiguravajuće kuće zajedno manje od pet odsto', precizirao je Petrović. On je podsetio da je 'Dunav osiguranje' vlasnik prvog Penzionog fonda u Srbiji, koji broji 65.000 članova, te da tržišno učešće kompanije iznosi 65 odsto.

'Planiramo da razvijemo dobrovoljno penzijsko osiguranje, a posebna orijentacija biće ka malim i srednjim preduzećima, životnim osiguranjima i paketima usluga namenjenih poslovanju banaka', rekao je Petrović.

'Kosig Dunav osiguranje' ima 168 zaposlenih, a sedište je u Banja Luci. U svom sastavu ima sedam filijala koje se nalaze u sledećim gradovima: Gradiška, Bijeljina, Brod, Trebinje, Mrkonjić Grad, Prijedor i Foča.
No1 no está en línea   Reply With Quote
Old December 21st, 2006, 08:56 PM   #3
kniaz_eru
Kabadahija
 
kniaz_eru's Avatar
 
Join Date: May 2005
Location: California
Posts: 88
Likes (Received): 0

Sunoko continue Serbian sugar investments

By Neil Merrett

20/12/2006 - Leading Serbian sugar producer Sunoko will continue to invest in it operations throughout 2007, despite continued uncertainty over the future of sugar production in the neighbouring EU.

The company, which is a joint-venture between German group Nordzucker and Novi Sad based MK Komerc, announced this week that it would be spending around €13m on improving four of its plants in the country.

The funding gives a strong indication of the company's ambitions for its production sites in Bac, Kovacica, Pecinci and Vrbas.

Sunoko has already spent €8m on the plants in 2006, which have seen production amount to 210,000 tons during the year.

Under its latest plans the group hopes it will to become the leading sugar producer in the region.

The investment and Sunoko's optimism belies huge changes for the sugar industry in Central and Eastern Europe, due to new EU sugar reforms which came into place on 1 July this year.

The controversial measures have been imposed by the EC as a means of increasing competitiveness within the market.

As a result the EU has decided to reduce production in the bloc by 6m tons over a four year transition period.

These reforms have seen a number of companies including ingredients giant Tate and Lyle, close sugar facilities, especially in Central and Eastern Europe.

http://www.cee-foodindustry.com/news...rms-investment
__________________
Quidquid latine dictum sit, altum videtur

Beograd construction updates and news
kniaz_eru no está en línea   Reply With Quote
Old December 22nd, 2006, 01:39 AM   #4
No1
Registered User
 
Join Date: Nov 2006
Posts: 2,063
Likes (Received): 315

21. 12. 2006.
Otvoren novi pogon za proizvodnju bioloških pesticida u Zrenjaninu, investicija vredna više od 70 miliona dinara

Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić otvorio je juče (20. decembar 2006. godine) u "Bioekološkom centru" u Zrenjaninu novi pogon za proizvodnju bioloških pesticida nove generacije. Vrednost čitavog projekta je više od 70 miliona dinara. Ukazujući da je zrenjaninski pogon jedini proizvođač bioloških pesticida u ovom delu Evrope i da u svetu postoje samo još dva proizvođača bioloških pesticida.
No1 no está en línea   Reply With Quote
Old December 22nd, 2006, 01:41 AM   #5
No1
Registered User
 
Join Date: Nov 2006
Posts: 2,063
Likes (Received): 315

21. 12. 2006. | 13:11
Robne kuće u Novom Sadu i Temišvaru kao rezultat srpsko-rumunske privredne saradnje
Poslodavci Vojvodine razviće 2007. godine svoj biznis trgujući sa kolegama iz Rumunije. Dogovoreno je da u Temišvaru bude sagrađena robna kuća u kojoj će se prodavati isključivo srpska roba, a u Novom Sadu će biti sagrađena rumunska gde će se prodavati rumunska roba.
No1 no está en línea   Reply With Quote
Old December 22nd, 2006, 01:48 AM   #6
AntenMen
BANNED
 
Join Date: Dec 2006
Posts: 11
Likes (Received): 0

A vidi ovo

Quote:
Profit aerodroma 9,2 miliona evra

18:04 | Izvor: B92, Beta
Beograd -- Beogradski aerodrom je u 2006. godini ostvario neto dobit od 9,2 miliona evra, što je 75 odsto više nego u prethodnoj godini.


Profit deset puta veći nego 2003. godine

Direktor Nebojša Nedeljković kazao je da je aerodrom 2006. godini koristilo više od dva miliona putnika i da je ove godine u proseku nedeljno imao 862 poletanja i sletanja aviona, a 2005. godine ih je bilo 740.

Aerodrom ima 590 zaposlenih, a profit od deset miliona evra što je deset puta više nego 2003, kada je bilo 1.270 zaposlenih.

Direktorka finansijske službe Slađana Bulajić-Jokić saopštila je da je prosečna neto-zarada na aerodromu u novembru iznosila 559 evra, što je za oko 150 evra više nego godinu dana ranije. Prosečna plata nekvalifikovanog radnika je oko 33.000, dok je plata radnika sa visokom stručnom spremom oko 55.000 dinara. Prosečna zarada sa poslovodstvom za novembar 2006. godine iznosi oko 96.000 dinara.

Uskoro bolji saobraćaj na aerodromu



Aerodromu "Nikola Tesla" biće narednih dana vraćena "Kategorija dva" na osnovu čega će moći da radi i kada je vidljivost do 200 metara. Generalni direktor aerodroma Nebojša Nedeljković kaže da je aerodorom izgubio tu kategoriju krajem 2005, ali da je zahtevao njeno vraćanje da bi se rešili problemi u aviosaobraćaju.

Aerodrom je u novembru 2005. godine pokrenuo proces svog osposobljavanja za "Kategoriju 3B" koja znači mogućnost sletanja pri vidljivosti od 50 metara, ali za to nedostaju instaliranje softvera i formiranje "master-centra".

Prema rečima Sladjane Bulajić-Jokić, aerodrom nije imao finansijske gubitke usled obustavljanja saobraćaja zbog magle, a ukoliko strane kompanije budu zahtevale odštetu, to će pokriti osiguranje aerodroma.

Zbog guste magle saobraćaj je bio otežan četiri dana tokom prošle sedmice jer je u funkciji bila samo "Kategorija jedan" koja dozvoljava sletanje na vidljivosti do 550 metara.
AntenMen no está en línea   Reply With Quote
Old December 22nd, 2006, 01:49 AM   #7
AntenMen
BANNED
 
Join Date: Dec 2006
Posts: 11
Likes (Received): 0

I ovo

Quote:
Železnica prebacila plan za 2006.
18:13 | Izvor: B92
Beograd -- Železnica Srbije je od prevoza robe ostvarila prihod od oko 9 milijardi dinara, a u putničkom saobraćaju 1,6 milijardu dinara.


Za modernizaciju železnice potrebno oko milijardu evra

Generalni direktor Milanko Šarančić je rekao da je prevezeno oko 13,9 miliona tona robe ili 10 odsto više nego u 2005. godini. Od prevoza robe srpska železnica je zaradila oko devet milijardi dinara, odnosno 114 miliona evra, što za 29 odsto više nego u prošloj godini i oko 18 odsto više od plana.

U ukupnom robnom saobraćaju međunarodni saobraćaj je učestvovao sa čak 85 odsto, a samo od tranzita je zarađeno oko 45 miliona evra. U putničkom saobraćaju Železnica Srbije je prevezla 14 miliona putnika ili četiri odsto više nego lane, a u 2007. je planiran prevoz oko 14,6 miliona putnika.

Šarančić je rekao da Srbiji za modernizaciju pruge i izgradnju drugog koloseka na Koridoru 10 treba više od milijardu evra, da bi on bio u skladu sa standardima razvijenog dela Evrope. On kaže da očekuje da će Vlada Srbije pomoći Železnici, jer su sve okolne države preuzele dugove njihovih železnica na sebe, a kod nas to još nije urađeno.

"Zato mi svakodnevno plaćamo velike obaveze... ali radimo na tome da država, uz saglasnost Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, od 2008. godine prihvati finansijsko konsolidovanje naših dugova, kako bismo sve što zaradimo uložili u prugu", rekao je Šarančić.

32,5 miliona evra kredita od Španije

Generalni direktor Železnice Srbije izjavio je i da očekuje da će to javno preduzeće u prvom tromesečju 2007. dobiti kredit Vlade Španije od 32,5 miliona evra i da će taj novac biti upotrebljen za nabavku deset dizel-motornih vozova za prigradski i regionalni saobraćaj. Novac će biti upotrebljen i za veliku opravku i modernizaciju dvadeset putničkih i deset spavaćih kola za međunarodni saobraćaj.
AntenMen no está en línea   Reply With Quote
Old December 22nd, 2006, 04:32 PM   #8
No1
Registered User
 
Join Date: Nov 2006
Posts: 2,063
Likes (Received): 315

Nemački BPS gradi u Zrenjaninu
14:28 | Izvor: Beta
Zrenjanin -- Nemačka kompanija BPS potpisala je ugovor sa opštinom Zrenjanin o izgradnji pogona za proizvodnju balističke opreme.
U izgradnju tog pogona firma BPS će uložiti najmanje 1,5 miliona evra.

Pogon u zrenjaninskoj slobodnoj poslovnoj zoni "Bagljaš" trebalo bi da u junu 2007. godine uposli 120 radnika na proizvodnji balističke opreme za nemačku vojsku i policiju, rečeno je prilikom potpisivanja ugovora.

Ugovor su potpisali predsednik Opštine Zrenjanin Goran Knežević i direktor firme BPS za Srbiju Goran Rabrenović.
No1 no está en línea   Reply With Quote
Old December 22nd, 2006, 06:15 PM   #9
PyRoMaNiAc
Registered User
 
PyRoMaNiAc's Avatar
 
Join Date: Aug 2004
Location: Toronto/Belgrade
Posts: 1,753
Likes (Received): 1

Profit NIS-a ove godine 100 miliona dolara
Predsednik Upravnog odobra Naftne industrije Srbije (NIS) Željko Popović izjavio je da je to preduzeće u 2006. godini imalo prihod od 100 miliona dolara, od čega će polovinu potrošiti na investicije.

Na konferenciji za novinare u Beogradu povodom potpisivanja ugovora sa kompanijom "Šel global solušons" (Shell GS), on je najavio da će sledeće godine u NIS biti uloženo ukupno 250 miliona dolara, a posebna pažnja biće posvećena investicijama u rafinerije u Novom Sadu i Pančevu.

Predstavnici "Šela" su nakon potpisivanja ugovora o saradnji u unapredjenju poslovanja NIS-a, rekli da je namera te kompanije, kao i pre dve godine, podizanje vrednosti srpske naftne industije uoči privatizacije.

Kako su istakli, posebnu pažnju posvetiće proizvodnji rafinerija i prometu, na osnovu čega žele da povećaju ugled i reputaciju NIS-a.

Pre saradnje NIS-a i "Šela" profit srpske kompanije bio je 20 miliona dolara goidišnje, rečeno je na konferenciji za novinare.

Novi ugovor sa kompanijom "Šell GS" deo je planiranih aktivnosti koje NIS sprovodi u poslednje dve godine i nastavak ugovorene saradnje iz januara 2005. godine, u okviru koje je načinjen snimak stanja procesa u NIS-u i predložena poboljšanja u poslovanju.

Primene programa koji je predmet novog ugovora trebalo bi da donese značajne uštede i ukupnu efikasnost poslovanja NIS-a.
PyRoMaNiAc no está en línea   Reply With Quote
Old December 22nd, 2006, 07:15 PM   #10
Jelenabg
Registered User
 
Join Date: Sep 2006
Location: Beograd
Posts: 63
Likes (Received): 1

Quote:
Премијер Коштуница, министар Бубало и руски амбасадор Алексејев о гасоводу кроз Србију
Градња може одмах да почне
Само од такса наш приход двеста милиона долара годишње



ТЕМА ДАНА
Војислав Коштуница, премијер Србије, поздравио је јучерашње потписивање Меморандума о градњи гасовода између Владе Србије, Јавног предузећа „Србијагас” и руског „Гаспрома” који ће у дужини од око 400 километара пролазити кроз Србију.
– Инвестиција вредна милијарду долара донеће Србији сигурно снабдевање гасом и то из још једног, паралелног правца, тако да наша земља више не мора да размишља да ли ће током зиме бити довољно гаса – нагласио је премијер Коштуница, додајући да је посебна добит од ове велике инвестиције убирање прихода од такса која ће се наплаћивати за транспорт гаса кроз нашу земљу.

Поред овог, велики значај за Србију има и споразум о враћању клириншког дуга који ће наредних дана такође бити потписан са Русијом, а што ће допринети великом улагању у Ђердап и Винчу.

У првом кварталу наредне године предстоји и верификовање уговора о слободној трговини између Русије и Србије у Руској думи, чиме ће либерализација трговине и званично заживети, истакао је премијер. Потписивање овог уговора биће додатни подстрек за све потенцијалне инвеститоре који желе да улажу у Србију, а посебност целог споразума је у томе што је Србија једина земља која ће имати овакав уговор са Русијом.

Потписивање меморандума између „Србијагаса” и „Гаспрома” о градњи гасовода који ће ићи од Димитровграда до северне Италије срдачно је поздравио и Александар Алексејев, амбасадор Русије у Београду, који је нагласио да је ово само још један од доказа унапређења ионако добрих односа две земље. Он је нагласио да само ове године вредност робне размене прелази две милијарде долара и додао да се припрема још много великих пројеката који ће бити на обострану корист.

Предраг Бубало, министар привреде и приватизације у Влади Србије, нагласио је да реализација великог пројекта градње магистралног гасовода кроз Србију већ може да почне, самим чином потписивања меморандума који је, како је нагласио, обавезујући за обе стране.

Од градње овог гасовода Србија ће имати вишеструке користи. Пре свега она ће постати главни транзитни центар гаса за југоисточну Европу.

Дакле, страни инвеститори који буду наставили са улагањима у Србију неће имати онакве проблеме са енергијом какве су прошле године имали „Ју-Ес стил”, „Метанолско-сирћетни комплекс” из Кикинде и неки други велики приватизовани гиганти. Иако су имали договорене послове за извоз, њихова производња је због несташице гаса морала да стане. Снабдевање гасом из паралелног правца решиће дугорочно овај проблем у Србији, нагласио је Бубало.

Мора се истаћи, додао је он, и велика упосленост домаће радне снаге при градњи гасовода дугог 400 километара, што ће у великој мери допринети решавању проблема незапослених у Србији. Најважније од свега је, свакако, енергетска безбедност која се добија градњом магистралног гасовода. Реч је о највећој гринфилд инвестицији у Србији, која ће само допринети да раст друштвеног бруто производа од седам одсто, колико је планирано у наредној години, буде и остварен.

Бубало је такође рекао да је Србија већ дефинисала трасу којом ће гасовод проћи кроз Србију.

– Ићи ће дуж аутопута. Његова градња може одмах да почне, а реално је очекивати да цео посао буде завршен у року од две године”, рекао је министар.

Он је још подсетио и на велики значај верификације споразума Русије и Србије о слободној трговини који предстоји наредне године.

-----------------------------------------------------------

Предности градње гасовода

• Србија добија алтернативни правац снабдевања гасом

• Наша земља постаје важан регионални фактор у транспорту гаса

• Годишње ће гасоводом проћи 20 милијарди кубика овог еколошког енергента будућности

• Србија од увозника гаса, што је данас, постаје транзитни центар

• Приход од такса по основу транспорта гаса биће око 200 милиона долара годишње

Ј. Петровић
Politika
Ne mogu da verujem da cemo biti jedini koji ce imati potpisan ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Mislim, ako ovo ne iskoristimo
Jelenabg no está en línea   Reply With Quote
Old December 22nd, 2006, 11:27 PM   #11
Vortex6
Registered User
 
Join Date: Jul 2006
Location: BG
Posts: 323
Likes (Received): 0

Mi taj ugovor imamo sa njima jos od 2000-e...
Vortex6 no está en línea   Reply With Quote
Old December 22nd, 2006, 11:33 PM   #12
Jelenabg
Registered User
 
Join Date: Sep 2006
Location: Beograd
Posts: 63
Likes (Received): 1

I meni se cini da se o tome i ranije pricalo/pisalo ali...
Quote:
У првом кварталу наредне године предстоји и верификовање уговора о слободној трговини између Русије и Србије у Руској думи, чиме ће либерализација трговине и званично заживети, истакао је премијер.
Ovo pomalo zbunjuje.
Jelenabg no está en línea   Reply With Quote
Old December 23rd, 2006, 12:04 AM   #13
No1
Registered User
 
Join Date: Nov 2006
Posts: 2,063
Likes (Received): 315

Imali smo i isao je na stetu Srbije jer imamo debeo deficit sa Rusijom ali to je pre svega zbog energenata a nasa privreda jos nije dovoljno velika,u velikoj vecini,da odgovori tako velikom trzistu koliko god to smesno izgledalo.Znam da su neki poslovi pucali jer nasi nisu mogli dovoljno da proizvedu u nekom roku.Nadajmo se da smo nesto naucili.
No1 no está en línea   Reply With Quote
Old December 23rd, 2006, 03:01 AM   #14
No1
Registered User
 
Join Date: Nov 2006
Posts: 2,063
Likes (Received): 315

Ekonomist) William J. Mills, Citibank - "Ne kupujemo ni jednu banku"
Sitibanka (Citibank N.A), članica Sitigrupe (Citigroup Inc), najveće svetske finansijske grupacije, zvanično je objavila da će u prvom tromesečju naredne godine otvoriti predstavništvo u Srbiji. Tako je Srbija, posle Rumunije i Bugarske, postala treća zemlja Zapadnog Balkana u koju je došao ovaj svetski finansijski džin. Nažalost, uprkos nekim ovdašnjim očekivanjima i priželjkivanjima (ili je, možda, najbolje reći snovima) Sitibanka za sada ne namerava da u Srbiji kupi neku domaću banku i tako odlučnije i snažnije stupi na ovo tržište. To je u razgovoru za Ekonomist potvrdio i Vilijam Dž. Mils, predsednik i izvršni direktor Sitigrupe za korporativno i investiciono bankarstvo za Evropu, Bliski istok i Afriku.
„Predstavništvo otvaramo da bi mogli da budemo bliže našim klijentima i da bi sa njima mogli dnevno da komuniciramo. Takođe, moći ćemo bolje da shvatimo kakve su potrebe naših klijenata“, kaže Mils.
Vise na http://www.ekapija.com/website/sr/page.php?doc=83863
No1 no está en línea   Reply With Quote
Old December 23rd, 2006, 02:58 PM   #15
No1
Registered User
 
Join Date: Nov 2006
Posts: 2,063
Likes (Received): 315

Potpisan ugovor o prodaji Zmaja
13:36 | Izvor: Beta
Beograd -- Potpisan je ugovor o prodaji 98,64 odsto registrovanog kapitala te fabrike za proizvodnju poljoprivrednih mašina.

Predstavnike Konzorcijuma pravnih lica Zmaj čine: "Arcy&Platt" d.o.o., "Finpro", LLC, Delaware, USA, "AGROCOOP" a.d., Novi Sad, i '"Figra" d.o.o.

Ugovor su potpisali predstavnici Agencije za privatizaciju i ovlašćeni predstavnici Konzorcijuma pravnih lica Zmaj i njime je ova fabrika prodat za 1.005.000 evra uz obavezu da investicioni program bude u iznosu od šest miliona evra, kao i da se prihvate minimalne obaveze i određeni dodatni elementi socijalnog programa.
No1 no está en línea   Reply With Quote
Old December 23rd, 2006, 10:20 PM   #16
No1
Registered User
 
Join Date: Nov 2006
Posts: 2,063
Likes (Received): 315

Zanimljivo...
Morune "probile" Đerdap
JEDINI PRAVI
TRADICIJA proizvodnje crnog kavijara iz istočne Srbije, međutim, nije prekinuta. Kladovskom, po kvalitetu, rame uz rame, poslednjih godina, “stao” je crni negotinski kavijar, proizveden u pogonima ribnjaka i mrestilišta PP “Feniks”.
- Mi smo danas jedini proizvođači kavijara u našoj zemlji. Naš kavijar je prošao sve rigorozne kontrole i testove i dobio neophodne dozvole i sertifikate. Zasada ga dobijamo iz ulovljene morune, a njegove količine zavise od ulova dunavskih alasa - veli Stanko Birucić, vlasnik PP “Feniks”.
U vreme mresta, morune vođene prirodnim instinktom, iz slanog Crnog mora, plivajući uzvodno, zađu u slatke vode Dunava. I umesto da, kao ranije, u potrazi za najboljim mestom za mrešćenje stignu do Mađarske i Austrije, njihov put se završava kod Kusjaka. Moruna, dvaput godišnje, dolazi do “Đerdapa dva”, gde je između ove brane i luke Prahovo, pronašla i najčistiju vodu i najpovoljnije uslove za mrest. Ali, u mrestilištu PP “Feniks”, jedinstvenom u Srbiji i jugoistočnoj Evropi, ovu ribu, uzgajaju veštačkom oplodnjom.
- Ikra se iz gajenih moruna vadi posebnim operativnim zahvatom, tako da riba ostaje u životu. Svaka moruna ikru može dati od šest do deset puta, svake druge godine, a očekujem da će u četvrtoj godini uzgoja u bazenima punu zrelost dostići čak 4.000 moruna. One u bazenima, u mraku, jer i inače žive na dnu reke, imaju sve uslove kao i u prirodnom staništu, a specijalnim mlaznicama simulira se tok reke, kako bi plivale uzvodno - objašnjava Birucić.
Da je receptura spravljanja kavijara velika tajna njegovih proizvođača, potvrđuje i ovaj negotinski preduzetnik. Dovijao se, veli, na razne načine da tu misteriju odgonetne. Pomogli su mu u tome prijatelji iz Rusije i Internet.
Rusi su i prvi ovladali recepturama spravljanja kavijara, još u 12. veku. Ali, primat u proizvodnji ovog delikatesa od usoljene riblje ikre nisu i zadržali. Već u 19. veku prestigli su ih Amerikanci koji su tada pokrivali čak 90 odsto ukupne svetske proizvodnje kavijara.
Vise nahttp://www.novosti.co.yu/code/naviga...tum=2006-12-23
No1 no está en línea   Reply With Quote
Old December 24th, 2006, 02:59 PM   #17
No1
Registered User
 
Join Date: Nov 2006
Posts: 2,063
Likes (Received): 315

"Komtrejd" u Albaniji
12:16 | Izvor: Beta
Beograd -- Komtrejd dobio tender za nabavku računara u Albaniji.

Informatička kompanija NT kompjuters, članica Komtrejd grupe koja posluje u Albaniji, dobila je od albanskog Ministarstva obrazovanja tender za isporuku 1.000 računara i opreme ukupne vrednosti 600.000 dolara.

Tender za nabavku ukupno 2.500 kompjutera za Ministarstvo obrazovanja je do sada najveći u Albaniji, a NT kompjuters se svrstao među najveće isporučioce.

Kompanija NT kompjuters je na tender izašla u konzorcijumu sa albanskom kompanijom CCS (Computer & Copier Systems).
No1 no está en línea   Reply With Quote
Old December 24th, 2006, 03:01 PM   #18
No1
Registered User
 
Join Date: Nov 2006
Posts: 2,063
Likes (Received): 315

"Mladost" gradi fabriku biodizela
11:06 | Izvor: Beta
Šid -- Fabrika iz Šida uložiće u fabriku za proizvodnju biodizela i pogon za rafinisanje jestivog ulja između 20 i 25 miliona evra.

Planirano je da fabrika biodizela, kapaciteta 100.000 tona godišne, počne probnu proizvodnju u martu naredne godine, rekao je generalni direktor fabrike za proizvodnju sirovog ulja "Mladost" Branivoj Jovičić.

Prema njegovim rečima, kapacitet pogona za rafinisanje jestivog ulja, koji je takođe u izgradnji, biće 35.000 tona godišnje.

On je istakao da se novi kapaciteti uljare "Mladost" grade uz pomoć sopstvenih sredstava i komercijalnih kredita.

Kao novo ekološko gorivo, koje ima vreme razgradnje od 48 sati, biodizel je idealan za očuvanje životne sredine, korišćenje u nacionalnim parkovima i gradskom saobraćaju, a njegova masovnija upotreba uticala bi i na veću proizvodnju uljane repice, suncokreta i soje iz koji su dobija, rekao je Jovičić.

On je kazao da u Evropskoj uniji postoji zakonska obaveza da od ukupno utrošenih količina goriva biodizel bude zastupljen sa pet odsto, istakavši da bi i Srbija trebalo da donese takav zakon.

U ukupnoj potrošnji goriva u Srbiji biodizel iz Šida učestvovaće sa dva odsto, procenio je Jovičoć, navodeći da to otvara mogućnost za otvaranje još nekih fabrika biodizela.

Ukoliko država ukine akcize za biodizel kao ekološko gorivo, negova cena bi mogla da bude za 10 odsto niža nego cena dizela D2, naglasio je generalni direktor uljare Mladost.

Trošak za gorivo koji imaju zemljoradnici u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, prema rečima Jovičića, mogao bi da se reši ukuliko bi se na jedan odsto oranica zasejale uljarice koje bi fabrika prerađivala u biodizel.

On je dodao da će fabrika ovih dana početi proizvodnja pogonske energije, za celokupnu sadašnju i buduću preradu, iz biomase, odnosno sagorevanjem suncokretove ljuske i balirane sojine slame u posebnom pogonu u koji je uloženo dva miliona evra.
No1 no está en línea   Reply With Quote
Old December 24th, 2006, 11:32 PM   #19
No1
Registered User
 
Join Date: Nov 2006
Posts: 2,063
Likes (Received): 315

Kupujemo HE "Višegrad“]
BAJINA BAŠTA - Hidroenergetski potencijal Srbije znatno bi se uvećao ako bi se ostvarila ideja o kupovini HE "Višegrad“ na Drini, čija je snaga tri agregata 315 megavata.
Generalni direktor EPS-a Vladimir Đorđević, na konvenciji DSS-NS u Bajinoj Bašti, rekao je da u Elektroprivredi Srbije ozbiljno razmatraju ne samo kupovinu HE "Višegrad“, već je u planu sa Republikom Srpskom završetak zajedničke gradnje HE "Buk Bijela“.
Ovaj energetski objekat na Drini kod Srbinja, snage je 175 megavata, sa prosečnom godišnjom proizvodnjom od milijardu i 345 miliona kilovat-časova električne energije. Od 1957. godine, kada su započete pripreme za gradnju, do sada je, za studije, eleborate i radove na hidroenergetskom sistemu "Buk Bijela“ utrošeno oko 30 miliona evra.
U narednoj godini EPS planira i velika ulaganja u
revitalizaciju i rekonstrukciju mašina i opreme u „Drinsko-limskim hidroelektranama“.
- Za rekonstrukciju sva četiri bloka HE "Bajina Bašta“ utrošiće se 46 miliona evra, a za radove na HE "Međuvršje“ planirano je 13 miliona evra - rekao je Đorđević i dodao da će se za izgradnju petog agregata na HE "Bajina Bašta“ izdvojiti dodatnih 17 milioina evra. Time će kapacitet ove elektrane sa 360 biti povećan za novih 60 megavata.
Ovo uopste nije predizborna kampanja.
No1 no está en línea   Reply With Quote
Old December 24th, 2006, 11:35 PM   #20
No1
Registered User
 
Join Date: Nov 2006
Posts: 2,063
Likes (Received): 315

Italijani hoće u Mačvu
ZONA
U PAKETU, na tenderu će se naći i uslužne članice "Centar za istraživanje", "Energetika", "Transport", "Stan", Ekonomsko-pravni poslovi, "Sigurnost" i Društvo invalida rada.

- Nakon privatizacije "Zorke", novo doba u Šapcu, biće karakterisano investicionim ciklusom, čiji bi temelj trebalo da predstavlja severozapadna agro-industrijska zona. U ovom delu grada opština raspolaže sa 350 hektara zemljišta, u čije komunalno opremanje će u 2007. godini uložiti 200 miliona dinara - ističe Milošević.
Lokalni parlament početkom godine usvojio je i Memorandum o udruživanju i osnivanju zajedničkog preduzeća sa italijanskom firmom "Kozekon" iz pokrajine Veneto. Na ovaj način Šabac će dobiti šansu da postane glavna spona i prostor na kojem će se odvijati intenzivna saradnja italijanske i srpske privrede.
Prema postignutom dogovoru, Italijanima će u startu biti ponuđeno 10 hektara opremljenog, ili 25 hektara neopremljenog prostora u agro-industrijskoj zoni. Međutim, jedan od ključnih uslova da Italijani dođu u Šabac jeste izgradnja 30 kilometara auto-puta od raskrsnice kod Rume do Šapca.
http://www.novosti.co.yu/code/naviga...tum=2006-12-24-kada procitate ceo clanak i nece biti bas tako lepo.
No1 no está en línea   Reply With Quote


Reply

Tags
економија, привреда, развој, србија, development, economy, ekonomija, privreda, razvoj, serbia, srbija

Thread Tools

Posting Rules
You may not post new threads
You may not post replies
You may not post attachments
You may not edit your posts

BB code is On
Smilies are On
[IMG] code is On
HTML code is Off



All times are GMT +2. The time now is 01:00 AM.


Powered by vBulletin® Version 3.8.8 Beta 1
Copyright ©2000 - 2014, vBulletin Solutions, Inc.
Feedback Buttons provided by Advanced Post Thanks / Like v3.2.5 (Pro) - vBulletin Mods & Addons Copyright © 2014 DragonByte Technologies Ltd.

vBulletin Optimisation provided by vB Optimise (Pro) - vBulletin Mods & Addons Copyright © 2014 DragonByte Technologies Ltd.

SkyscraperCity ☆ In Urbanity We trust ☆ about us | privacy policy | DMCA policy

Hosted by Blacksun, dedicated to this site too!
Forum server management by DaiTengu