Србија - привредни развој | Serbia - Economy & Development

[nnd]

Pričam napamet, nisam siguran ali mislim da je to čemu se ona bila onako čudno obradovala kreditni fond za mala i srednja (privatna) preduzeća. Taj dug neće biti javni dug. Protiv takvih kredita nema argumenata, finansiraju se perspektivna srpska preduzeća - preduzeća koja žele kredite.

[prolaznikSRB]

Ако је тако као што кажеш, онда је то ок. Извињавам се, није ЕБРД, него Европска инвестициона банка:

Evropski kredit, pola milijarde evra

Evropska investiciona banka Srbiji će odobriti kredit od pola milijarde evra za razvoj malih i srednjih preduzeća, izjavila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

[prolaznikSRB]

POSLOVANJE BANAKA U 2012. GODINI

Rezultati poslovanja banaka u 2012. godini pokazali su da je i u bankarskom sektoru došlo do pogoršanja finansijskih rezultata, jer je iskazana dobit manja, a gubici veći nego u prethodnoj godini.

Od 31 banke u Srbiji 11 banaka ima visoke profite, 10 banaka ima simboličan plus, dok 10 banaka posluje sa gubitkom.

Na slabe finansijske rezultate banaka uticali su u prvom redu visoki otpisi nenaplativih potraživanja i rast rezervacija za loše kredite, dok su prihodi od kamata bili čak nešto ispod nivoa iz prethodne godine, uprkos visokoj inflaciji.

Ukupna dobit bankarskog sektora iznosi 350 miliona evra, dok su ostvareni gubici dostigli 117 miliona evra.

Najveću dobit ostvarile su Banka Inteza, Unikredit i Rajfajzen banka, a najveće gubitke NLB, Alfa i Vojvođanska banka.
Ako se tome doda i ceh koji se plaća iz budžeta za Agrobanku i Razvojnu banku Vojvodine, koje su ostvarile rekordne gubitke,prema pisanju lista Nova ekonomija, bilans uspeha ukupnog bankarskog sektora faktički bi bio negativnim.

Na tržištu se tako pojačava polarizacija banaka: jedna trećina ima stabilne profite, trećina je na granici, a trećina se bori za opstanak. Uzrok gubitaka su rastuća nenaplativa potraživanja i loše upravljanje doveli su do gubitka u 10 banaka.

U 2012. godini dobit je ostvarila 21 banka u visini od oko 350 miliona evra. Kako je, međutim, iskazani gubitak znatno veći nego 2011. godine, a dobit manja, neto rezultat poslovanja banaka u 2012. godini je znatno slabiji, a ukoliko se dodaju i gubici Agrobanke i RBV, duboko je u negativnoj zoni, prenosi Kamatica.

[Singidunum]

Sto volim kad ne kazu imena banaka u objavljivanju rezultata

[Singidunum]

Svetska banka: Srbija nije pred bankrotom

BEOGRAD - Srbija nije u opasnosti od bankrota u 2013. godini, izjavio je danas ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović i naveo da će zemlja ove godine ostvariti privredni rast od najmanje dva odsto.

Šestović je, na predstavljanju četvrtog izveštaja Svetske banke za region jugoistočne Evrope, rekao da je Srbija u prvih pet meseci ove godine imala pozitivna privredna kretanja i da će verovatno imati rast BDP veći od dva odsto, ali da su prognoze Svetske banke uzdržane zbog toga što je evrozona i dalje u recesiji.

On je naveo da, će prema prognozama Svetske banke, Srbija u 2013. godini ostvariti oko milijardu evra direktnih stranih investicija, ali da bi ta cifra mogla da bude i veća ukoliko bi došlo do privatizacije Telekoma i drugih velikih državnih preduzeća.

U izveštaju Svetske banke za jugoistočnu Evropu, koji se odnosi na Srbiju, Kosovo, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju, konstatovano je da će u 2013. doći do blagog privrednog oporavka u tom regionu, nakon drugog talasa recesije iz 2012, kao i da će region zabeležiti rast od 1,7 odto u 3013.

Oporavak, kako je navedeno u izveštaju, ipak je još uvek neizvestan, jer ga usporavaju problematični krediti, slab oporavak kreditne aktivnosti, stalno smanjivanje nivoa raspoloživih sredstava koji banke u stranom vlasništvu imaju od matičnih banaka i usporena fiskalna konsolidacija.

Sa druge strane pokretači oporavka u regionu su ponovni rast proizvodnje električne energije, poljoprivredne proizvodnje i nekih izvoznih grana, a delimično i zbog boljih vremenskih uslova.

Srpska privreda čini skoro 50 odsto BDP-a tog regiona, čiji privredni oporavak i predvodi.

Šestović je rekao da Srbija nije neposredno pred bankrotom i da "nije problem da pregura" narednih šest meseci do godinu dana, s obzirom da na deviznom računu ima preko dve milijarde evra, ali da na duži rok drzava mora da promeni strukturu zaduživanja.

On je naveo da se Srbija sve više zadužuje i to kratkoročno umesto dugoročno, što je neizdrživo.

Stručnjak Svetske banke je rekao da Srbija sada ima javni dug koji iznosi oko, pa i preko 60 odsto BDP-a, a da smo samo pre nekoliko godina imali javni dug 30 odsto BDP-a i "hvalili smo se da smo među najboljima po tome u Evropi".

On je kazao da je Srbija od zemalja regiona najviše uvećala svoj spoljni dug u prethodnih godinu dana i to emitovanjem obveznica u 2012. u vrednosti od milijardu dolara, čime je ukupan dug na ime međunarodnih obveznica dovela na 2,7 milijarde dolara.

Šestović je istakao da će srpska privreda ove godine dosta zavisiti od poljoprivrede i izvoza Fijata i drugih uspešnih izvoznika, ali da je neophodno da država što pre usvoji rebalans budžeta.

On je naveo da Svetska banka podrzava napore srpske vlade za donošenje rebalansa budžeta dodajući da će najveći teret ušteda biti na Ministarstvu finansija i privrede, Ministarstvu poljoprivrede, Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP)...

Šestović je ponovio da bi što pre trebalo usvojiti rebalans budžeta i ostvariti uštede da bi se videli finansijski efekti do kraja godine.

Kako je rekao, trenutni problem je što su svi prihodi ispod planiranih, a da su republički javni rashodi samo za jedan procenat viši u odnosu na pet meseci prošle godine.

Srbija je u 2012. imala među najvišim stopama nezaposlenosti mladih u Evropi - 51,2 odsto, iza Makedonije - 53 odsto.

Šestović je istakao da je Srbija jedna od vodećih zemalja u Evropi po malom učešću radno sposobnog stanovništva na tržištu rada, svega 47 odsto. Prema njegovim rečima, opšta stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosiće ove godine između 23 i 24 odsto.

Stručnjaci Svetske banke poručuju zemljama regiona da spas treba da traže u pojačavanju strukturnih reformi, fiskalne konsolidacije, poboljšanju kvaliteta poslovnog okruženja, investicijama, poboljšati izdavanje građevinskih dozvola...

Svetska banka prognozira da će na Kosovu biti ostvaren najveći privredni rast ove godine od 3,1 odsto, u Srbiji dva odsto, Albaniji 1,8 odsto, Crnoj Gori 1,2 odsto, Makedoniji 1,4 odsto i u BiH 0,5 odsto.

[Supaplex]

Srbiji vraćen dug iz vremena SSSR-a
IZVOR: BETA
Moskva -- Rusija je otplatila dug Srbiji i Slovačkoj od 2 milijarde dolara koji je napravljen u vreme Sovjetskog Saveza, saopštilo je rusko Ministarstvo finansija.



Foto: Ilustracija, (sxc.hu)
Dug Slovačkoj iznosio je 1,7 milijardi dolara, dok je dug prema Srbiji bio 288,8 miliona dolara.

Sav dug, koji datira još iz vremena kada su postojale Čehoslovačka i Jugoslavija, vraćen je većim delom u robi, a jednim delom u novcu, prenela je agencija RIA Novosti.

Rusko ministarstvo navelo je da će do kraja godine isplatiti i preostali sovjetski dug prema Finskoj, Češkoj i Crnoj Gori.

[direktor]

Dejan Bodiroga prodao prva brojila
IZVOR: B92, EKAPIJA
Bor -- Isporučena su prva brojila fabrike EWG vlasnika Dejana Bodiroge, bivšeg košarkaša i reprezentativca.

Novootvorena borska fabrika mernih instrumenata i aparata za daljinsko očitavanje brojila EWG, vlasnika Dejana Bodiroge, zapošljava pedesetak radnika i prva brojila su isporučena domaćem tržištu, a za ovu vrstu proizvoda već ima interesovanja i na inostranim tržištima, objavila je RTV "Bor".


U okviru posete Boru ministar energetike Zorana Mihajlović i ministar rudarstva Milan Bačević obišli su fabriku EWG.

"Pred Srbijom je zamena postojećih brojila i verujem da će, kako zakon, nalaže biti raspisani tenderi. Na taj način će moći da se upravlja potrošnjom, a građani će imati pravilno čitanje brojila", istakla je Zorana Mihajlović.

"Elektroprivreda Srbije" je spremna da u saradnji sa republičkom Vladom pomogne razvoj domaće proizvodnje.

"Pitanje zamene brojila je veliki problem Srbije, jer se elektrodistribucije pojedinačno dovijaju kako da taj problem reše. Jedno od rešenja kako da zamenimo brojila je da se ceo pristup nabavke brojila standardizuje, definišu potrebe i tehnički uslov i da se na isti način ta nabavka obavi u svim elektrodistribucijama", istakao je Aleksandar Obradović, v.d. direktora EPS-a.

Fabrika EWG, vredna 8 mil EUR, je najsavremenija i najveća u jugoistočnoj Evropi, u ovoj oblasti. Poseban značaj ima za lokalnu zajednicu, jer ima mogućnosti da zaposli ukupno 1. 000 ljudi, objavio je RTV "Bor".
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija....&nav_id=723924

[Supaplex]

Smederevska železara posustaje
IZVOR: POLITIKA
Beograd -- Visoka peć radi pet dana, a dva je u „tihom hodu”, jer joj ponestaju sirovine, a sve je više i tehničkih problema sa istrošenom opremom, piše Politika.



Foto: Tanjug
Dva meseca nakon pompeznog vraćanja u život „Železare Smederevo”, srpska ekonomska „žila kucavica” ponovo posustaje. Visoka peć ne radi više punom parom, kako je krenula u aprilu. Naprotiv.

Dva dana u nedelji je na „ tihom hodu”, a pet radi. Razloga ima više. Pretpostavlja se da najveći problem leži u parama. Već neko vreme nema dovoljno priliva za nabavku sirovina, pa ruda sve ređe stiže, tvrdi „ Politikin” izvor u ovoj fabrici. Drugi razlog za dvodnevni „ tihi hod” je sama visoka peć. Naš izvor kaže da postoje izvesni tehnički problemi zbog kojih su pećari na velikom oprezu.

„Tačno je da peć ne radi sedam dana u nedelji. Obavlja se planirana profilaksa, odnosno provera stanja mašina zbog malog kapaciteta s kojim radi. Veliki problem stvara tzv. plašt na konusu, jer je star i održavaju ga u životu dok ne stigne nov. Ovaj deo je vrlo važan za rad peći. To je jedan od razloga, a ne tvrdim da tome ne doprinosi i usporen tempo dopremanja sirovina. Moguće je. Sada radimo selektivno, kako pristiže ruda, a to je za ovu železaru nedovoljno. Ona ima mnogo veće kapacitete”, kaže za „Politiku” Mileta Gujaničić, predsednik Nezavisnog sindikata metalaca.

Njegov sindikalni kolega iz „ Sloge”, Željko Veselinović, smatra da će „Železara” zbog zamene konusa morati da stane u septembru ili oktobru. Radiće se minimalno, uz oprez do tada, a kada stigne deo mora da se obustavi proizvodnja, jer je njegova zamena veliki i kompleksan posao, kaže Veselinović. On dalje tvrdi da je „Železara” sada primorana da proizvodi limove velikih dimenzija koje niko neće da radi, jer uništavaju opremu.

Da „ruže ne cvetaju” u smederevskoj železari, potvrdili su nam i pojedini radnici.

„Sirovine stižu na kašičicu. Tako i radimo. Ovo ne liči na ozbiljnu proizvodnju, a šta će biti sa nama, to niko ne zna. Jeste da je bolje od toga da ne radimo uopšte, ali ni ovako ne može dugo”, smatra radnik sa Visoke peći.

Plata kasni jedan dan

Juče je u „Železari” održan sastanak menadžmenta i sindikata. Rukovodstvo je obavestilo predstavnike radnika da će majska plata kasniti jedan dan iz tehničkih razloga vezanih za bankarske transakcije. Takođe je predočeno da fabrika ima dovoljno para za sirovine, te da se očekuje priliv od naplate prodatih proizvoda. „Rečeno nam je da će fabrika nastaviti normalno da radi, ali da se u dogovoru sa državom i dalje radi na pronalaženju strateških partnera”, izjavio je za „Politiku” Mileta Gujaničić, nakon sastanka sa rukovodstvom.

Fabrika ima i problem sa naplatom prodatih proizvoda. Za većinu otpremljenih limova još nije došao trenutak plaćanja, a treba nabaviti nove sirovine. Nezvanično, na pomolu je još jedan kredit. Upućeni kažu „da će uskoro pola fabrike biti pod hipotekom”.

Loše je da se diže kredit za sirovine i plate u vreme kada se štedi na svim nivoima. Sve je to na silu i biće sve teže. Pitanje je šta će biti 2014. kada država ukida subvencije gubitašima. „Železara” ima samo dve opcije – da prodaju fabriku, makar finalnu proizvodnju, ili da se uloži 150 miliona dolara za galvanizaciju, što je najbolje rešenje, kaže lider sindikata „Sloga”, Željko Veselinović.

Uprkos svemu, rukovodstvo prima nove radnike. U javnosti se, upravo od Veselinovića, moglo čuti da to nisu samo proizvodni radnici, već da se u fabrici povremeno pojavljuju nova lica za koja se ne zna ni gde, ni šta rade.

„Prema informacijama koje dobijam direktno od radnika, u pogonima još nema novih radnika, a u administraciji neke nove face dolaze na posao. Po kom osnovu, gde i šta rade, ne znam”, potvrđuje Veselinović.

Mileta Gujaničić kaže da će njegov sindikat ispratiti konkurs i insistirati da se on ispoštuje.

„Do sada je na razgovoru za posao bilo između 40 i 50 inženjera. Takođe znam i za grupu od 25 hemijskih tehničara za pet radnih mesta u kontroli kvaliteta. Niko još nije primljen na posao, po konkursu, a šta se radi preko ministarstva, ja to ne znam za sada”, tvrdi Gujaničić.
---------------------------------------------------



Ono crno pogotovu

[drezdinski]

Видо се овај сценарио још онда када је најављено паљење пећи, али Срби ко Срби, глуви, мутави и ћорави~

[direktor]

Nisu racunali da dunav zbog visokog vodostaja nece biti plovan