daily menu » rate the banner | guess the city | one on oneforums map | privacy policy | DMCA | news magazine | posting guidelines

Go Back   SkyscraperCity > European Forums > Serbian Forum > Изградња и развој > Изградња, привреда и инфраструктура > Водни саобраћај

Водни саобраћај Water transport



Global Announcement

As a general reminder, please respect others and respect copyrights. Go here to familiarize yourself with our posting policy.


Reply

 
Thread Tools Rating: Thread Rating: 7 votes, 5.00 average.
Old June 19th, 2011, 02:15 AM   #141
frakturator
Registered User
 
Join Date: Jun 2010
Posts: 633
Likes (Received): 83

Jos jedna fotografija potiskivaca KARLOVAC sa velikim brojem barzi - potisnica

KARLOVAC na potiskivanju, jun 1984.
frakturator está en línea ahora   Reply With Quote

Sponsored Links
 
Old June 19th, 2011, 02:20 AM   #142
frakturator
Registered User
 
Join Date: Jun 2010
Posts: 633
Likes (Received): 83

Veci brodovi su opremljeni radarom koji im omogucava da imaju uvid o prisustvu drugih brodova na plovnom putu, sto je narocito znacajno nocu i u uslovima smanjene vidljivosti.


Radarska slika

frakturator está en línea ahora   Reply With Quote
Old June 19th, 2011, 03:55 AM   #143
frakturator
Registered User
 
Join Date: Jun 2010
Posts: 633
Likes (Received): 83

Quote:
Originally Posted by direktor View Post
FRAKTURATOR odlicna tema svaka cast na predivnim fotografijama i snimcima kontaktiraj g.Gordanu Karovic iz muzeja nauke i tehnike www.muzejnt.rs Ona se bavi zastitom brodova i plaovnih objekata ako te nesto zanima i mozes u muzeju da potpises peticiju za osnivanje muzeja rijecnog brodarstva u srbiji.Imam jednopitanje molbu imas li nesto o cuvenim hidrogliserima ja jedino znam da su ruske proizvodnje sa motorima zvezda
O akciji zastite brodova sam upoznat. Rec je o nekoliko starih brodova,glavnom parobroda, koji su do danas sacuvani ali su u losem stanju.
Verovatno je za neke od njih ova zastita jedino sto ih spasava secenja.
Ovo su brodovi sa burnom istorijom, a tokom svog veka nosili su razlicita imena i pripadali razlicitim zemljama zbog kupovine - prodaje, zaplene, preuzimanja na ime ratne stete.


Sledecih deset brobova je Ministarstvo kulture proglasilo za kulturna dobra 2005. godine:





VOJVODINA
- tegljac iz 1916. godine











SPLIT bivsi CAR NIKOLA II

Parni putnicki brod "Car Nikola II", napravljen poslednjih godina 19. veka u jednom nemackom brodogradilištu, 1898. kupljen je za Prvo kraljevsko parobrodsko društvo. Kapacitet mu je bio 800 putnika i 30 tona tereta, a poslednje ime koje je nosio je "Split".

Savsko pristanište bilo je okićeno zimzelenim granama i trobojkama kad je kapetan Stevan Jovanović u novembru 1898. godine dovezao iz Nemačke „Cara Nikolu II”. Ovaj je parobrod bio ponos Prvog povlašćenog parobrodskog društva, i saobraćao je između Šapca, Beograda i Radujevca, tada velikog pristaništa na Dunavu, kao salonski brod.

U vreme sloma 1915. godine naša ga posada sama potapa, ali Nemci brod vade 1917. i remontuju u svojim brodogradilištima, a vraćaju nam ga 1926. po ugovoru o miru. Petnaest godina kasnije ovaj parobrod, nazvan po ruskom imperatoru, opet je u središtu istorije. Počev od 1938. godine, naime, hiljade Jevreja tražile su spas bekstvom Dunavom ka Palestini. Ali poslednjeg dana 1939. konvoj od brodova „Car Dušan”, „Kraljica Marija” i „Car Nikola II” zaustavljen je na rumunskoj granici, a grupa od oko 1.000 izbeglica, docnije nazvana Kladovo transport, zadržana je u Kladovu sve do septembra 1940. Odatle su prebačeni u Šabac, gde su u oktobru ‘41. streljani.

Brod se tada već zvao „Kralj Petar I”, u ratu su ga Nemci krstili „Urfahr“, a posle rata nekoliko meseci je nosio ime „Tito”, pa je onda kao „Split” prevozio putnike između Beograda i Prahova, sve dok ga sedamdesetih nisu usidrili u Beogradu i pretvorili u restoran. Od 1992. je u brodogradilištu u Kladovu. Tamo rđa i trune
















ZUPA iz 1913, godine

Ovaj brod izašao je iz peštanskog brodogradilišta 1913. godine kao „Una”. Za vreme Prvog svetskog rata bio je oklopni naoružani brod. Kao deo ugarske ratne dunavske flotile, učestvovao je u bombardovanju Beograda 1915. godine. Sada je imovina preduzeća „Ivan Milutinović”.
„Župa” je ostala u našoj zemlji kao deo ratnih reparacija. Bila je potopljena. Izvađena je na kopno i renovirana. Relativno je sačuvana, osim što joj je skinuta komandna kućica, ali to bi moglo da se zameni. Ima i mašinu. Uz angažovanje mogla bi da se sredi, možda čak i da se stavi u pogon.

Župa ima bogatu istoriju, od 1914 naoružani brod A-U Dunavske flotile, korišten za razne zadatke, bio je i komandni brod minskog diviziona, 1919 pripao Mađarskoj sa imenom Munka, iste godine izgorio. 1920 prenovljen i prodan Rumuniji kao Cozia, 1944 korišten od USSR-a kao minolovac, potopljen na mini kod Starog Slankamena iste godine, 1945 Jugoslovenski kao Župa.












SRBIJA parni tegljac iz 1917. godine

Poslednji parobrod koji je kod nas plovio je parni tegljač „Srbija” (nekada „Ister”). Konstruisan je u Regensburgu 1917. godine. U novembru 1918. preuzela ga je Kraljevina SHS. Služio je kao minolovac od 1944.

Sada je na Adi Huji kod fabrike papira. Služi JRB-u za pranje plovila vodenom parom – kotlovi su još u funkciji.
„Srbija” je bila najmoćniji parnjak našeg brodarstva, od 1.200 „konja”. Govorilo se „što ’Srbija’ ne povuče, to neće povući niko”. Skinuti su joj točkovi, ali dobar deo broda je sačuvan.








SRBIJA na Adi Huji jos uvek dimi

http://youtu.be/IE2Hqm-SSdk





SAVA bivši BODROG vojni brod - monitor iz 1904. godine.

Monitor (rečni bojni brod) „Sava” nekada se zvao „Bodrog”. Napravljen je u brodogradilištu „Danubijus – Šunihen i Hartman” u Budimpešti, 1904. godine. Bio u sastavu austrougarske dunavske vojne flotile. Kasnije je postao deo flote Kraljevine SHS, a potom i JNA.
Nalazi u Novom Sadu, pripada preduzeću „Heroj Pinki” i služi kao pomoćni pristan za bager „Tisu”. Odlažu na njega cevi, staro gvožđe...

Sledeće sam pronašao o monitoru SAVA:

Monitor SAVA sa brodovima BOSNA i VRBAS bio je usidren na Savi u Slavonskom Brodu 1943. kao jedinica rečne flote NDH. Patrolirao je Savom štiteći konvoje koji su snabdevali Nemačke jedinice duž reke Save.
Jedne noći 1943 ili 1944.(?) posada monitora je (dok su oficiri spavali u gradu) odplovila do bosanske obale oko 2 km nizvodno i napustila i potopila brod pa se priključila partizanima u Bosni.
Negde 1951-52. brod je izvađen iz Save. Dizalica "Lepenica" koja se sastojala od dva šlepa s velikom platformom na kojoj su bila montirana velika vitla na ručni pogon (svako vitlo je okretalo desetak ljudi) izvadila je monitor "SAVA". Brod je na sajlama dizalice odvezen u neko brodoradilište (možda Novi Sad) i obnovljen.








Bodrog u Odesi i Budimpešti







KRAJINA bivsi DRAGOR

„Krajina” – nekada bela kraljevska putnička jahta „Dragor” kojom je kraljica Marija iz Rumunije došla u Srbiju. Jahta je napravljena 1928. godine, a koristila ju je kraljevska porodica sve do ‘41, a onda su je Nemci prvo dali ustašama, a onda poklonili bugarskom kralju Borisu. Kad je ovaj ‘43. umro, Nemci su je uzeli natrag, a u Beograd je vraćena ‘46. Od 1948. nju je do smrti 1980. koristio Tito, a kasnije je prodata prvo Kombinatu u Majdanpeku, a onda privatniku. Poslednji vlasnik je izvadio parnu mašinu i palube dogradio tako da je potpuno izmenjena prvobitna elegantna linija broda, koji je potpuno izgoreo u požaru 2007. tokom snimanja filma „Na lepom plavom Dunavu”. Njegova olupina privezana je za savsku obalu ispod mosta Gazela.















KOSMAJ iz 1930. prvobitno tegljac pa zatim potiskivac

O njemu vise na prethodnim stranama. To je prvi brod potiskivac nastao prepravljanjem tegljaca. I sada je u upotrebi kod JRB








KOVIN putnicki brod iz 1922. godine

Nekada je bio parni brod, a sada je motorni











KABLAR potiskivac iz 1961. godine









PENA tegljac iz 1956. godine

Last edited by frakturator; July 13th, 2011 at 04:32 AM.
frakturator está en línea ahora   Reply With Quote
Old June 19th, 2011, 01:59 PM   #144
Bad_Hafen
BANNED
 
Join Date: May 2010
Posts: 13,871
Likes (Received): 145

svaki put s ushicenjem otvaram ovu temu i svaki put mi bude drago.

Koje kompanije postoje danas poput JRB-a i koja im je snaga?
Bad_Hafen no está en línea   Reply With Quote
Old June 19th, 2011, 03:03 PM   #145
makimax
ravangrad forever
 
makimax's Avatar
 
Join Date: Jan 2008
Location: Sombor
Posts: 4,662

Quote:
Originally Posted by Bad_Hafen View Post
Koje kompanije postoje danas poput JRB-a i koja im je snaga?
Na zalost,od vecih jedino je JRB fakticki ostao velika znacajna brodsko-prevoznicka kompanija,ostale prakticki nisu prezivele devedesete.Ili su propale i "rasturile" flotu iili poput Heroj Pinkija skoncentrisale na druge "srodne" vodne aktivnosti (H.Pinki mehanizacijom ucestvuje kod izgradnje mostova,kod raznih radova na obalama itd.).
JRB,Heroj Pinki,Beogradsko-bagersko,Kamenko Gagrcin.... ima ih jos mnostvo ali ne mogu da ih se setim trenutno .Ali je zato sve vise i vise domacih "gazda" koji poseduju jednu,dve samohotke i njome vrse prevoz po Dunavu.
makimax no está en línea   Reply With Quote
Old June 19th, 2011, 07:19 PM   #146
Marko_breee
Registered User
 
Marko_breee's Avatar
 
Join Date: Mar 2009
Location: BGD
Posts: 1,116
Likes (Received): 52

Quote:
Ali je zato sve vise i vise domacih "gazda" koji poseduju jednu,dve samohotke i njome vrse prevoz po Dunavu.
Nikada se ne zna dokle moze neki od tih gazda da dogura u narednih dve - tri decenije... Imali smo nesrecu da smo rodjeni i zivimo u ovakvo (tranzicijsko) vreme. Firme koje se danas otvaraju mogu postati neki regionalni (ili mozda veci) faktor tek za nekoliko decenija... Pa mozda i nekada u buducnosti opet imamo (ali sada privatni) jedan JRB (u punom sjaju), PIM Ivan Milutinovic, itd...

Quote:
PREDUZEĆE “Ivan Milutinović” bilo je nekad ponos Jugoslavije. Bavilo se vodnim transportom, bagerovanjem, hidrogradnjom, prevozom šljunka, i bilo je među prvih pet u svetu.
Marko_breee no está en línea   Reply With Quote
Old June 20th, 2011, 02:50 AM   #147
frakturator
Registered User
 
Join Date: Jun 2010
Posts: 633
Likes (Received): 83

Kad sam već pisao o preživelim starim brodovima da se nadovežem pričom o brodovima koji nisu preživeli.

Već se govorilo o potopljenim brodovima kod Prahova koji ometaju plovidbu, ali se u javnosti malo zna da su reke i na drugim mestima pune ostataka potopljenih brodova.

Samo u Beogradu se u rekama nalazi oko 100 brodova za koje se zna da su tu potopljeni. To su brodovi koji se nalaze se i dalje u rekama. Broj starijih potopljenih brodova je nepoznat.
Mnogi ranije potopljeni brodovi su vađeni iz reka i ponovo osposobljavani za plovidbu, neki su nakon vađenja sečeni, a veliki broj njih je ostao u vodi.


Zanimljva je priča o železničkom mostu preko Save u Beogradu.
To je verovatno most koji je najviše puta rušen i ponovo podizan od kada je podignut 1884. godine. Ukupno je rušen 4 puta od toga dva puta na brodove pune vojske.


Prvi put je Železnički most je srušen u Prvom svetskom ratu. Austrougari su sa novobeogradske strane pokušavali da uđu u Beograd i to vozom odnosno kompozicijom koju gura lokomotiva. U tom momentu branioci Beograda miniraju most, pa austro-ugarski voz zajedno sa mostom koji se ruši pada na brod ALKOTMANJ pun vojske i tada strada cela posada tog broda.


U aprilskom ratu 1941. godine je potopljen parobrod DELIGRAD

DELIGRAD je bio prvi srpski parobrod. Kupljen je ukazom kneza Mihaila od Rusije 1862. godine, a izgrađen u Francuskoj 1851. godine. Prvi zapovednik mu je bio pomorski kapetan Božo Radoničić iz Boke kotorske.


Prvi srpski parobrod - tegljač Deligrad



10.4.1941. godine je sama posada potopila Deligrad da ne bi pao neprijatelju u ruke. Takođe tada je potapan i ostatak naše rečne flote. Brodovi su potapani na ušću.
Nakon potapanja posada se prebacila na parobrod TANASKO RAJIĆ na koji će kasnije biti srušen most.

U noći između 10. i 11. aprila je vojska Kraljevine Jugoslavije srušila mostove u nadi da će sprečiti nacistički ulazak u Beograd.
Železnički most je opet miniran.

Eksploziv je aktiviran baš u trenutku dok se ispod mosta nalazio brod Tanasko Rajić sa evakuisanom posadom Deligrada i drugih tada potopljenih brodova.
Ovim brodom je vojska potopljenih brodova trebalo da bude povučena Savom do Šapca.
Tom prilikom nastradalo je 170 oficira Ratne mornarice sa još četiri člana posade.



Velika potapanja brodova bila su i u savezničkim bombardovanjima 1944. godine.

Takođe 1944. godine Nemačka vojska je potopila do tada preživele brodove kod Ade Huje u Beogradu.

Na sreću veliki broj ovih brodova je bio izvađen iz vode i popravljen.


Potopljeni DELIGRAD 10.04.1941.

Last edited by frakturator; June 20th, 2011 at 04:21 AM.
frakturator está en línea ahora   Reply With Quote
Old June 20th, 2011, 03:28 AM   #148
frakturator
Registered User
 
Join Date: Jun 2010
Posts: 633
Likes (Received): 83

Najveć mirnodopska rečna nesreća se desila 9.9.1952. godine.

Tada je na liniji Beograd - Zemun potonuo brod Niš tokom iznenadnog nevremena koje je zahvatilo Beograd.





Nastradalo je preko 100 osoba.
Tačan broj nije utvrđen jer je zvanično prodato 106 karata, ali se pretpostavlja da je na brodu bilo možda i 150 ljudi.



Brod „Niš“ bio je kapaciteta do 60 putnika, ali da je tih dana zbog popravke mosta prevozio veći broj putnika od dozvoljenog. Istraga je, međutim, zaključila da je za nesreću kriva „viša sila“ – vetar orkanske jačine koji je čupao drveće iz korena.

Prema saopštenju policije, „Niš“ je krenuo iz Beograda u 13 časova i sedam minuta, do ušća je plovio normalno, a onda su ga zahvatili jaka kiša, grad i vetar koji je duvao brzinom većom od 100 kilometara na čas.

Od siline vetra u 13 časova i 12 minuta brod se preturio i potonuo na dno reke na dubinu od 14 metara. Potraživši zaklon od kiše gro putnika je u tom trenutku bilo zarobljeno u utrobi broda – u brodskom salonu.


Nevreme u Beogradu 9. septembra 1952. godine ušlo je u anale meteorologije. Pluviogram (dijagram intenziteta padavina) u vreme nesreće broda Niš pokazao je čak 80 milimetara padavina za 20 minuta ili četiri milimetra u minutu. Takav intenzitet padavina redak je i u trajanju od jednog do dva minuta, a kamoli ako je to srednja vrednost za 20 minuta.

Iste večeri uz pomoć broda dizalice „Soča“ počelo je vađenje potonulog „Niša“. Prema pisanju lista Borba od 11. septembra 1952. godine, gnjurac Bogoljub Perić prvi se spustio do kabine u kojoj je zatekao jeziv prizor – mrtvog mornara kako grli katarku broda i još 55 leševa. Posle velikih teškoća, oko četiri ujutru „Soča“ je izvadila potonuli brod koji se na dno spustio u položaju kao da plovi i gotovo potpuno neoštećen. Do pola osam ujutro izvađena je i poslednja žrtva. Vlada FNRJ proglasila je trodnevnu žalost, a Državni osiguravajući zavod izdao je saopštenje u kome obaveštava porodice žrtava da su svi putnici bili osigurani te da će za svakog nastradalog biti isplaćena odšteta od 50.000 dinara.


Brod NIŠ

Last edited by frakturator; June 20th, 2011 at 04:52 AM.
frakturator está en línea ahora   Reply With Quote
Old June 20th, 2011, 03:52 AM   #149
frakturator
Registered User
 
Join Date: Jun 2010
Posts: 633
Likes (Received): 83

Jedan od brodova čije se olupine mogu videti je brod SLOVENAC

Brod SLOVENAC u Budimpešti




Ovaj parni tegljač na točak izgrađen je 1913. godine u Budimpešti.
Po završetku Prvog svetskog rata pripao je Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, a ime Slovenac nosi od 1921. godine.
Zbog svog plitkog gaza pretežno je plovio po Savi.


1944. godine je, posle nailaska na minu, potopljen kod Ivanova na Dunavu.

Nakon što je popravljen, iste godine, samo nekoliko meseci kasnije, tone još jednom, ovoga puta kod Beograda.

Ponovo je osposobljen za plovidbu, a sudbina mu je konačno zapečaćena 25. aprila 1945. godine, kada je, naišavši na magnetsku tempirnu minu uzvodno od Jarka, potonuo uz levu obalu Save, gde se njegovi ostaci i danas nalaze


Ostaci Slovenca




Olupina Slovenca

http://youtu.be/ogDrdlHNflo





.

Last edited by frakturator; June 20th, 2011 at 09:29 AM.
frakturator está en línea ahora   Reply With Quote
Old June 20th, 2011, 04:19 AM   #150
frakturator
Registered User
 
Join Date: Jun 2010
Posts: 633
Likes (Received): 83

Najveći problem naše flote je što se ne obnavlja novim brodovima.

Najnoviji srpski brod je samohodka DELIGRAD sagrađena 2004. godine za JRB u brodogradilištu Beograd.
Ime je naravno dobio po prvom srpskom parobrodu što je trebalo da simbolizuje obnovu flote koja je trebalo da predstoji.
Nažalost na tome je stalo.

Samohodni teretni brod Deligrad dug je 95.0 i sirok 11,0 m. Visina 2,7 metara, gaz 2,2 metra, istisnina 2.489 tona, nosivost 1.892 tona. Glavni pogonski motori 2 x CAT 3508B 638 KW kod 1.600 okretaja, dizel generatori 2 x CAT 3054 sa 60 eKW kod 1.500 okretaja, najveća brzina 24 km na sat, gorivo 70 tona, voda 10 tona.

Predviđen je za prevoz svih vrsta suvog tereta uključujući i prevoz kontejnera.

Brod je izuzetno povozan, lak za upravljanje zahvaljujuci pramcanoj elisi, a na vodi je okretan. Posadu cini 6 clanova, po 2 kapetana, strojara i mornara. U izgradnju broda ulozeno je vise od 1,5 mil EUR, dok je njegova trzisna vrednost od 2,5 mil (2004. godine).

Deligrad je dovoljno snazan da moze da povuce i sastav od 5 slepova. Ima najsavremeniju kompjutersku opremu za navodjenje i upravljanje, informacije se prenose satelitski. Pomocu računara proverava se rad "katerpilarovih" mocnih masina. Zadovoljstvo je zaviriti u potpalublje u kojem se nalaze kabine za posadu, kupatila, zajednicke prostorije nalik hotelskim.



DELIGRAD







Da steknete utisak o veličini tovarnog prostora







Deligrad na utovaru / istovaru







Deligrad, komandni most







Deligrad, motori







Deligrad, prostorije za posadu

Last edited by frakturator; June 20th, 2011 at 04:57 AM.
frakturator está en línea ahora   Reply With Quote
Old June 20th, 2011, 07:46 AM   #151
Bad_Hafen
BANNED
 
Join Date: May 2010
Posts: 13,871
Likes (Received): 145

iako je iz 2004. izgleda kao da je iz 70ih
Bad_Hafen no está en línea   Reply With Quote
Old June 20th, 2011, 09:45 AM   #152
frakturator
Registered User
 
Join Date: Jun 2010
Posts: 633
Likes (Received): 83

Quote:
Originally Posted by Bad_Hafen View Post
iako je iz 2004. izgleda kao da je iz 70ih
Mislim da izgled zavarava, jer je ustvari vrlo praktičan.
Pravougaoni oblik mu omogućava da zahvaljujući jakim motorima ,,kači" uz sebe dodatne barže u različitom rasporedu i broju.

Tako donekle dobija i ulogu potiskivača sa vlastitim tovarnim prostorom koji prema količini tereta i klasi plovnog puta može prilagođavati svoj sastav ( raspored i broj privezanih barži).

Zaravnjeni izgled sa prednje strane je prilagođen vezivanju barže napred u liniji tj. da sastav bude dugačak i uzak. U takvom sastavu recimo može da prođe kanal Rajna - Majna- Dunav ( mislim da ne grešim ).
Kroz ovaj kanal ne mogu proći bočno privezane barže.
frakturator está en línea ahora   Reply With Quote
Old June 20th, 2011, 10:02 AM   #153
Bad_Hafen
BANNED
 
Join Date: May 2010
Posts: 13,871
Likes (Received): 145

mislio sam na unutrasnjost, s vana brod kao brod.
Bad_Hafen no está en línea   Reply With Quote
Old June 20th, 2011, 11:35 PM   #154
delija90
In the brig
 
Join Date: Jul 2009
Location: Beograd
Posts: 7,815
Likes (Received): 3335

Рекао бих да је дизајн ентеријера теретног брода последња ствар којој би требало посветити пажњу.Битно је да је све ту,да је опрема савремена и да посада има пристојне услове.
delija90 está en línea ahora   Reply With Quote
Old June 20th, 2011, 11:54 PM   #155
Bad_Hafen
BANNED
 
Join Date: May 2010
Posts: 13,871
Likes (Received): 145

Mislim da je onima koji provode zivot na njemu jako bitna unutrasnjost.
Bad_Hafen no está en línea   Reply With Quote
Old June 21st, 2011, 02:07 PM   #156
everson
Click here to staglji-guc
 
everson's Avatar
 
Join Date: Mar 2008
Posts: 735
Likes (Received): 177

Mislim da je jedino tebi bitna. A njih zabole dal je dizajn iz 70-ih ili 50-ih. Sve dok je ispravno i vrsi posao.
everson no está en línea   Reply With Quote
Old June 21st, 2011, 02:09 PM   #157
makimax
ravangrad forever
 
makimax's Avatar
 
Join Date: Jan 2008
Location: Sombor
Posts: 4,662

Naravno da im je bitna unutrasnjost ali kakav je dizajn te unutrasnjosti je ono sto je nebitno .
makimax no está en línea   Reply With Quote
Old June 21st, 2011, 02:57 PM   #158
clashbgd
Registered User
 
clashbgd's Avatar
 
Join Date: Aug 2009
Location: Beograd
Posts: 1,239
Likes (Received): 1223

jedno mozda banalno pitanje...nekako mi je cudno to da stoje jedan uz drugi begej i deo kanala DTD, bese Stari Begej...zasto se menjao tok reke i zasto su pravljeni jedan uz drugi ta dva vodena puta...
clashbgd no está en línea   Reply With Quote
Old June 21st, 2011, 09:54 PM   #159
Bad_Hafen
BANNED
 
Join Date: May 2010
Posts: 13,871
Likes (Received): 145

Quote:
Originally Posted by everson View Post
Mislim da je jedino tebi bitna. A njih zabole dal je dizajn iz 70-ih ili 50-ih. Sve dok je ispravno i vrsi posao.
E pa ja znam jednu posadu rijecnog broda i vjeruj mi svaki detalj na tom brodu im je bitan, jer im je to vise dom, nego onaj sto imaju na kopnu.
Bad_Hafen no está en línea   Reply With Quote
Old June 21st, 2011, 10:16 PM   #160
frakturator
Registered User
 
Join Date: Jun 2010
Posts: 633
Likes (Received): 83

Quote:
Originally Posted by clashbgd View Post
jedno mozda banalno pitanje...nekako mi je cudno to da stoje jedan uz drugi begej i deo kanala DTD, bese Stari Begej...zasto se menjao tok reke i zasto su pravljeni jedan uz drugi ta dva vodena puta...
Pitanje ti je na mestu i ne može se smatrati banalnim.

Prvo recimo da su to dva vodena toka ( čisto da ne dolazi do zabune ), a da je jedan od njih i vodeni put ( kanal Begej )


Najčešći razlozi zbog kojih se ranije išlo u regulaciju vodenih tokova su zaštita od poplava i uspostavljanje plovidbe.

Za zaštitu od poplava je potreban vodeni tok koji će u momentu velike količine vode tu vodu moći da prosledi dalje, a da se pri tome ona ne razliva van korita. Znači potreban je određeni rezervni kapacitet za prihvatanje viška vode.


*
Prvi način za pravljenje ovakve rezerve je menjanjem prirodnog toka reke npr. produbljivanjem korita, gradnjom obaloutvrda i nasipa uz reku, gradnjom brana, presecanjem krivina reke (meandara) čime se dobija veći pad i brže oticanje vode, . . .

Kada su ovakvi zahvati na prirodnom koritu reke veći kaže se da je reka ,,KANALISANA" zato što je njen tok i korito pod kontrolom čoveka. Ovakvo stanje je sa nizvodnim delom Begeja.

I većina evropskih reka je u određenoj meri kanalisana jer se teko uspostavlja kontrola nad rekom, gube močvare (komarci) dobija obradiva zemlja, šetališta, mogućnost plovidbe. . .
Negativni efekti su uglavnom ekološke prirode. Nema močvara za mrest riba, gube se staništa ptica, močvarnih biljaka, . . .

*
Drugo rešenje za stvaranje rezervnog kapaciteta za prijam vode je pravljenje paralelnog kanala. Takvo stanje je sa uzvodnim delom Begeja.

Za odluku o gradnji paralelnog kanala bitno je više faktora koji se analiziraju pri pravljenju projekta.

Verovatno je najvažnije pitanje nanosa reke ( mulja i ostalog materijala koji reka nosi ).
Ako reka nosi mnogo materijala pogodno je praviti paralelni kanal jer tako u funkciji ostaje i prirodni tok reke koji onda nosi mulj koji se u nemu i taloži, dok se u kanal pušta samo manji deo vode iz prirodnog toka i time u njega ulaze minimalne količine materijala. Tako se kanal štiti od zatrpavanja i njegov rezervni kapacitet čuva.
Kada se pojavi opasnost od poplava većina vode se usmerava kroz paralelni kanal koji je prosleđuje dalje.

Drugi faktor koji se analizira pri donošenju odluke o gradnji paralelnog kanala je i mogućnost plovidbe. Paralelni kanal je u prednosti jer mu je plovna dubina stalna ( manje se zatrpava a nivo vode u kanalima se oržava konstantnim puštanjem iz prirodnog toka ).





Daću jedan primer.

Južna Morava je reka koja nosi mnogo materijala.
On je uglavnom posledica spiranja zemljišta pri padavinama zbog seče šuma i pretvaranja u obradivo zemljište.
Ovaj materijal se dalje nosi do Velike Morave.
Zbog nanosa se dno korita ove dve reke stalno izdiže.
Zbog izdizanja korita i velikih oscilacija u količini vode postoji sklonost ka poplavama ( Oj Moravo moje selo plavno. . . )
Takođe zbog nanosa reke izgubila se plovnost Velike Morave. Koliko znam parobrodi su nekad stizali do Paraćina.

Ranije sam imao uvid (internet) u dva plana - projekta za regulaciju Velike Morave sa predviđenim uspostavljanjem plovidbe.
Prvi plan predviđa kanalisanje rečnog toka.
Drugi plan predviđa pravljenje paralelnog kanala.
Paralelnom kanalu se daje prednost jer će tako materijal oticati prirodnim tokom i neće previše ugrožavati kanal.


Nadam se da je ovo bar malo jasno i da nisam preterao sa tekstom pa da ovo niko ni ne pogleda.

Last edited by frakturator; June 21st, 2011 at 10:36 PM.
frakturator está en línea ahora   Reply With Quote


Reply

Thread Tools
Rate This Thread
Rate This Thread:

Posting Rules
You may not post new threads
You may not post replies
You may not post attachments
You may not edit your posts

BB code is On
Smilies are On
[IMG] code is On
HTML code is Off



All times are GMT +2. The time now is 02:49 AM.


Powered by vBulletin® Version 3.8.8 Beta 1
Copyright ©2000 - 2014, vBulletin Solutions, Inc.
Feedback Buttons provided by Advanced Post Thanks / Like v3.2.5 (Pro) - vBulletin Mods & Addons Copyright © 2014 DragonByte Technologies Ltd.

vBulletin Optimisation provided by vB Optimise (Pro) - vBulletin Mods & Addons Copyright © 2014 DragonByte Technologies Ltd.

SkyscraperCity ☆ In Urbanity We trust ☆ about us | privacy policy | DMCA policy

Hosted by Blacksun, dedicated to this site too!
Forum server management by DaiTengu