(MK) Vodno,Treska,Matka by Srdjan

[Srdjan Adamovic]

Jezero kad je puno

[Srdjan Adamovic]

image hosted on flickr

[Srdjan Adamovic]

Matka

Manastir Svete Bogorodice

Kanjon Matke

Matka je uzani kanjon donjeg toka reke Treske, smešten 15 km severozapadno od Skopja, koji obuhvata oko 5000 hektara prekrasnog jezera, strme litice planina visoke 1000 metara i uzbudljive pećine i živopisne srednjovekovne manastire. Kanjon Matka je stanište brojnih i raznovrsnih biljaka i životinja, među kojima su neke jedinstvene u regionu. Kanjon Matka je stanište 77 endemskih vrsta leptira. Pećine u Kanjonu Matka nastanjuje velika zajednica slepih miševa. Vozeći se brodićem kroz Kanjon Matke možete uživati u veličanstvenom okruženju, mirisu biljaka i cvrkutu brojnih ptica koje ovde žive. Ukoliko imate sreće, ugledaćete neke divlje životinje, kao patke koje plivaju jezerom ili divljeg vepra, zeca ili sličnu životinju. Kanjon Matke je u Makedoniji jedna od najpopularnijih avanturističkih destinacija na otvorenom, strmih litica visine 1000 metara, u čijoj blizini se nalazi nekoliko živopisnih srednjovekovnih manastira i pećina /Manastir Svetog Nikole Šišovskog, Manastir Svetog Andrije i Matka Manastir/.

Manastir Svetog Nikole Šišovskog je zanimljivo monaško mesto, smešteno na vrhu stene iznad jezera Matka, koji omogućava posetiocima vrhunsku i nezaboravnu panoramu jezera i okoline. Ne postoje precizni podaci o vremenu gradnje manastira Svetog Nikole Šišovskog, ali je poznato da se prvi put pominje u 17. veku. Nažalost, tokom 18. veka je manastir napušten, da bi bio ponovo naseljen u sledećem veku. U blizini oba manastira - Svetog Andrije i Svetog Nikole Šišovskog se nalazi Manastir Matka, koji potiče iz 14. veka, a čije freske su naslikane u 15. veku. Preostale sačuvane freske manastira Svetog Nikole izražavaju oplemenjivanje ljudske ružnoće, svojom suptilnošću i formalnom umetničkom upečatljivošću. Veoma iskusni u crtežu i slikanju, monasi - slikari prikazuju glave svetaca gotovo kao karikature, sa velikim nosevima, upalim obrazima i malim, nepoverljivim očima, ali su freske bogate u boji i jakim odrazima tamnih senki i bojažljivim odrazima svetla. Manastir Svetog Nikole Šišovskog se nalazi na levoj obali reke Treske, oko 12 km od Skopja, na steni ispod koje je kanjon i manastir Svetog Andrije.

Manastir Svetog Andrije je sagradio najmlađi sin kralja Vukašina, kraljević Andrija. Manastir Svetog Andrije čuva freske visoke umetničke vrednosti, raspoređene u tri zone, koje je oslikao mitropolit Jovan. Mitropolit Jovan je takođe freskam oslikao manastir u Prilepu. U prvoj zoni su naslikane freske koje predstavljaju stojeće svece. U južnoj konhi manastira Svetog Andrije su naslikani apostoli i evangelisti Marko, Matej, Jovan i Luka, dok su na južnom zidu Sveti ratnici Sveti Đorđe i Sveti Dimitrije. Južno od ulaza, na zapadnom zidu je naslikan arhanđej Mihajlo, a severno od ulaza arhanđel Gavrilo. Na severnom zidu su predstavljeni Sveti ratnici - Sveti Teodor Stratilat i Teodor Tiron. U južnoj konhi su naslikani likovi apostola Pavla, Andrije, Petra i Bogorodice Zastapnice. Između prve i druge zone fresaka manastira Svetog Andrije su poprsja monaha i svetaca. U drugoj zoni fresaka su naslikana Hristova Stradanja, koja započinju predstavom Tajna večera, dok je na zapadnom zidu naslikano Uspenje Bogorodice. U trećoj zoni fresaka su predstavljeni Veliki praznici, sa Rođenjem Hrista u apsidi. U južnoj konhi je naslikano Hristovo Raspeće i Silazak u pakao. Na pandantivima su naslikani evanđelisti a na tamburu proroci. Freske manastira Svetog Andrije su po stilu posebne, ali se njihova ikonografija razlikuje od ostalih srednjovekovnih spomenika u Makedoniji. Slikari su se oslobodili vizantijske ikonografije i umesto prikazivanja figura svetih pustinjaka, čuda Isusovih i scena iz života Bogorodice, oslikali su stojeće figure svetih ratnika u punoj veličini, što je bio pomak u rešavanju problema perspektive i položaja figura u ograničenom prostoru.

Manastir Matka ili manastir Svete Bogorodice, iz 14. veka, se nalazi na levoj obali reke Treske. Natpis iznad ulaza u crkvu manastira Matka pominje osobu Milicu, koja je 1497. godine zatekla manastir Svete Bogorodice u jadnom stanju i bez krova. Milica je obnovila krov i freske, izgradila trem i zasadila manastirske vinograde. Neke radovi na obnovi manastira su vršeni krajem 19. veka. Crkva manastira Matka ima oblik uzanog upisanog krsta. Kupola sa četiri prozora i četiri slepe arkade, koju podržavaju pilastri, je smeštena iznad središnjeg dela crkva. Crkva ima trostranu spoljnu oltarsku apsidu. Fasade su oživljene lezijama, dok su prozori mali i smešteni visoko na zidovima, omogućavajući veće površine za oslikavanje freskama. Freske potiču sa kraja 15. veka i odlikuju se svim obeležjima fresko slikarstva toikom turskog perioda uprave, predstavljajući značajno opadanje, u odnosu na freske obližnjeg manastira Svetog Andrije. Vidljvo je ped zona fresaka u unutrašnjosti crkve manastira Matke : figure u punoj veličini i medaljoni predstavljaju scene Stradanje i Velikih praznika. Portreti zadužbinara Milice i Nikole, u odorama velikodostojnika, se nalaze u donjoj zoni zapadnog zida. Slikar ovih fresaka nije imao veštinu i umeće, te je ostvario zamrljanu boju i nejasne oblike. U smislu ikonografskih detalja, slikar je često zapostavljao uobičajene tradicionalne redoslede scena. Manastir Matka je popularno izletište za stanovnike Skopja, koji borave u malenom, obližnjem hotelu, do koga se stiže asfaltnim putem. Konaci su sagrađeni 1886. godine, 1998. godine je manastir Matka ponovo oživeo i predstavlja monaško središte molitve, na čijem čelu je igumanija Perpetua.

Zahvaljujući uglavnom svom izuzetno dobrom položaju u blizini Skopja, kanjon Matke privlači lokalno stanovništvo, ali i turiste iz čitavog sveta. Kanjon Matke je najbolje planinarsko područje Makedonije. Sezona planinskog penjanja počinje oko Uskrsa i završava se krajem novembra. Kajakarenje na reci Treski je zanimljiv sport, kao i ribolov, lov i plivanje. U Kanjonu Matke se nalazi 10 pećina, od kojih je najkraća duga 20 metara, a najduza pećina je duga 193 metara i smatraju je najdužom u Evropi. Kanjon Matke odlikuju dve okomite jame, koje se spuštaju u dubinu od 35 metara i pravi su izazov za alpiniste.

[Srdjan Adamovic]

[Srdjan Adamovic]

[Srdjan Adamovic]

[Srdjan Adamovic]

[Srdjan Adamovic]

Manastir Sveti Andrea

[Srdjan Adamovic]

[Srdjan Adamovic]

Voznja camcem koja traje oko sat vremena sa vodicem do pecine "Vrelo"(ostavila je extra utisak na mene)

[Srdjan Adamovic]

Pecina

Neverojatni 159 metri. Toa ne najnovata dlabocina sto deneska ja otkri Megunarodnata ekspedicija koja ja istrazuva pesterata Vrelo na Matka.

Ke se otkrie li naskoro misterijata za dlabocinata na Vrelo? Nurkacite prodolzuvaat so obidite da stignat do dnoto na pesterata, no toa e ekstremno tesko.

Obemnite podgotovki i sofisticiranata oprema, megu koi se i skapite aparati za podvodno disenje, pokazuvaat kolku e seriozno nurkanjeto vo tesnite podvodni pesteri kade ne se gleda nisto.

Edniot od pette najdobri nurkaci vo svetot, Italijanecot Luidzi Kasati, e maksimalno skoncentriran pred da vleze vo nepoznatoto. No sepak, za Vrelo veli deka e megu najubavite vo koi bil.

'Site pesteri se razlicni, imaat sopstvena morfologija, no Vrelo e prekrasna pestera, megu najubavite na Balkanot, mozebi i najubava', izjavi Luidzi Kasati.

11-clenata ekspedicija za vreme na nurkanjeto snima i dokumentaren film za pesterata i za Matka koj najverojatno ke bide prikazan na nekoj od svetskite dokumentarni kanali.

Strancite vo Makedonija dosle po pokanata na nurkackiot klub 'Vrelo'. Tie velat deka parite za doaganjeto i smestuvanjeto na nurkacite gi obezbedile sami, iako vo posledno vreme nekolku razni donatori im pomognale ili im vetile deka ke go napravat toa.

Sepak, spored Vasil Sokolov, glavna satisfakcija im e promocijata na Vrelo vo svetot.

'Mnogu interesen materijal, podvoden e celiot, a pocnuva od Matka od branata, pa navamu, znaci golem del od dokumentarecot ke vleze i za matka i za nejzinite ubavini, a posebno golem prioritet ke se dade na pesterata Vrelo, ke se montira i producira vo Italija filmot, ke dobieme i nie kako klub kopii od filmot. Mislam deka e ogromna rabota za razvoj na turizmot, za Makedonija', rece Vasil Sokolov, speleonurkacki klub 'Vrelo'.

Podvodnata pestera do neodamna bese zatrupana od karpite koi stojat nad nea, tamu se uste nema zastitni mrezi, pa postoi opasnost Vrelo povtorno da se blokira.

Podvodnata pestera Vrelo mozete da ja najdete samo ako znaete kade se naoga. Na vlezot nema nikakov natpis, nitu tabla.

Vrelo bese nominirana i za izborot na Sedumte svetski cuda na prirodata kade stigna do polufinaleto.

Najdlaboka podvodna pestera vo svetot e Busmanovata Dupka vo Juzna Afrika so 282 metri.

Nurkacite velat deka 159 metri ne e konecna dlabocina, bidejki na pesterata se uste ne i se gleda krajot, pa dokolku uspeat da stignat do dnoto, ke vidime dali Matka ke go iznenadi svetot so tajnata koja ja cuva so vekovi.

[Srdjan Adamovic]

[Srdjan Adamovic]

[Srdjan Adamovic]

[Srdjan Adamovic]

Nista bez panorama

[Srdjan Adamovic]

[Srdjan Adamovic]

[Srdjan Adamovic]

Vodno

[FoSsiL-mk]

Уј... Слика од крстот од овој агол прв пат гледам. Сте оделе западно, на јужната падина така? По патот за Соње? Накај Матка?

[Srdjan Adamovic]

Originally Posted by FoSsiL-mk

Уј... Слика од крстот од овој агол прв пат гледам. Сте оделе западно, на јужната падина така? По патот за Соње? Накај Матка?

Aha, krenuli smo tim putem, baš kod vidikovca. Uh, bilo je lepo, prelepo.