БАЊА ЛУКА - градске приче | BANJA LUKA - city talk

[gospodzo_zgazis_me]

,,Сестра Гоге Секулић отворила душу!"

[dejan_b88]

С обзиром на то да је један од главних састанак био са фирмом која је радила гасификацију Куманова (у сврху градског гријања) и преношења тих искустава на БЛ делегацију, не бих рекао да је вијест у рангу љубавних јада Гогине сестре

[dejan_b88]

Originally Posted by dejan_b88

Сутра освештање темеља храма Светог Георгија

http://www.glassrpske.com/banjaluka/...ija/99685.html

Niče hram na Paprikovcu

Nekoliko stotina građana prisustvovalo je danas osveštanju novog temelja hrama Svetog velikomučenika Georgija u Ulici Ranka Šipke u banjalučkoj mjesnoj zajednici Paprikovac.

Episkop banjalučki Jeferm je osveštao novoizgrađeni temelj, na čijem je mjestu prije sedam decenija bio istoimeni hram koji je zbog rata porušen.
"Krenuli smo u ovaj posao svjesni da je to velika obaveza jer je vrijeme teško i politički i ekonomski neizvjesno, ali smo u isto vrijeme svjesni da je to jedinstvena prilika ovoj generaciji pravoslavnih Srba da učine ono što oni prije njih nisu mogli, kao i da oni koji dolaze poslije njih to neće morati da čine", rekao je episkop.
On je poručio da su odavno do njih stizali glasovi vjernika ovog naselja kada će organizovati parohijski život, graditi novi hram, postaviti sveštenika i tako učiniti da ovo naselje postane ravnopravno sa ostalim.
Slobodan Marin, jerej i paroh paprikovački, kazao je da su na obnavljanje hrama čekali 71 godinu i dodao da su u protekla dva mjeseca intenzivno radili na pripremanju ove svečanosti i samog osveštenja uz pomoć mnogih priložnika, okolnih parohija i gradova.
Vladimir Stanić, predsjednik Savjeta MZ Paprikovac, rekao je da su stanovnici ovog naselja pripadali crkvi na Petrićevcu i tamo išli na molitve.
"Gradnja ovog hrama je od velikog značaja za 10.000 stanovnika koji žive u ovom naselju", istakao je Stanić.
Ljepa Koprena, mještanka Paprikovca, rekla je da će mnogima značiti gradnja hrama, pogotovo starijim ljudima koji su do sada išli da se mole Bogu u crkvi na Petrićevcu ili u saborni hram Hrista Spasitelja.
Nataša Ožegović, Banjalučanka, istakla je da, iako ovo nije njena parohija, došla je na poziv oca Slobodana da bi prisustvovala osvećenju.
"Lijepo je što će naš grad imati još jedan hram. Ima dosta mladih koji samo uđu u crkvu, ali ne prisustvuju molitvama, što bi trebalo češće da upražnjavaju", naglasila je ona.

http://www.nezavisne.com/novosti/ban...cu-166864.html

[dejan_b88]

Бањалучка панорама › 10.11.2012.

[Bad_Hafen]

ovo je dusa da te zaboli
http://www.skyscrapercity.com/showpo...postcount=1793

I to koja drskost 20m od zgrade Vlade, gdje ima stalna policijska straza

[dejan_b88]

NEPOSTOJANJE TROTOARA UGROŽAVA PEŠAKE
Kolovozom do škole

U mnogim gradskim naseljima zbog nedostatka trotoara, naročito u blizini škola, roditelji svakodnevno strepe hoće li im deca bezbedno stići do školskih klupa i vratiti se kući.


NEKI TVRDE DA OVDE POSTOJI TROTOAR Ulica Trive Amelice
Takav je slučaj u naselju Česma, gde nema nijednog metra trotoara, a nije asfaltirano čak 20 kilometara puta. Nešto bolje je u Petrićevcu jer trotoar ima svaka deseta ulica, a nije asfaltirano „samo" pet kilometara.
Ima ga, a kao da ga nema

- Trotoare imaju samo ulice Njegoševa, Majevička, Marije Dimić, Zore Kovačević i Tromeđa, što znači da je pokrivenost ulica trotoarima svega 10 odsto. Meštani se stalno žale, a najviše roditelji, koji upravo zbog ovog problema decu svakodnevno voze u školu - kaže predsednik MZ Saša Babić, i dodaje da je trotoar najpotrebniji u Ulici kralja Aleksandra I Karađorđevića.
Ipak, najgore stanje je u Česmi.

NEREŠENI IMOVINSKI ODNOSI Izgradnja stala u Dragočaju

- Godinama nam je prioritet proširenje glavne ulice Kralja Petra Velikog, jer je frekvencija gusta i proširenje je neophodno. Sreća je pa još niko nije nastradao, ali zar treba da čekamo da se nešto dogodi da bismo dobili asfalt i trotoar - pita se predsednik MZ Miladin Maličević.
U MZ Ada kažu da su trotoari i asfalt oduvek bili problem, a da je kao na Petrićevcu pokrivenost ulica trotoarima samo 10 odsto.
- Šta reći na to kada nam je glavna ulica Bulevar Stepe Stepanovića. Šta mislite kakve su druge ulice, kada znamo u kakvom stanju je glavna. Na potezu od Rebrovačke crkve do Vrbanje trotoara kao i da nema jer je zbog obnavljanja asfalta potpuno izjednačen s kolovozom - kaže predsednik MZ Vito Pejaković.
Veliki izdatak za budžet

Mnogo bolja situacija je u Rosuljama, gde su problem samo dve ulice: Trive Amelice i Ivana Gorana Kovačića.
- Jedna deonica Trive Amelice uopšte nema trotoar, a i tamo gde ga ima u lošem je stanju. Na putu uz ogradu Mlekare takođe nema trotoara.
Pešaci u živici

Predsednik MZ Dragočaj Momo Gnjatović ističe da je prioritet broj jedan ovog naselja trotoar starog Prijedorskog puta, koji je izuzetno frekventan u pogledu broja i automobila i pešaka. Kako kaže, kad automobil naiđe pešaci često završe u živici.
- Izgradnja trotoara bila bi zaista svečanost za našu mesnu zajednicu. Godinama smo čekali javnu rasvetu i kada smo je dobili, to je bila prava mala fešta, a zamislite samo veselja kada bismo dobili trotoare. Ljudi kažu da bi bili zadovoljni i kada bi bio postavljen samo s jedne strane puta - kaže Gnjatović.
Na trotoar u Ivana Gorana Kovačića, na delu od kružnog toka prema „Tempu", godinama se čeka, a tuda svakodnevno prolazi mnogo pešaka. Trotoara nema ni u delu ulice prema Rakovačkim barama - kaže Željko Gagula, predsednik MZ Rosulje.
U Lazarevu 2 nemaju trotoare u šest manjih ulica.
- Građani se najviše žale na nedostatak trotoara u Ulici despota Stefana Lazarevića, ali pošto je ona uska, ta opcija ne dolazi u obzir, zbog čega nam je potreban bar semafor radi veće bezbednosti dece - kaže predsednik MZ Milenko Roljić.
U gradskoj upravi kažu da je najveći problem nedostatak novca i da se rekonstrukcija i izgradnja ulica planiraju u skladu s budžetom za tekuću godinu.
- U Ulici Aleksandra I Karađorđevića predviđena je izgradnja vodovoda, javne rasvete, fekalne i kišne kanalizacije, obostranih trotoara i kolovoza širine šest metara, što bi koštalo 13 miliona KM. Za Ulicu Petra Velikog izrađen je projekat, ali koče nas finansije i nemogućnost izgradnje fekalne kanalizacije. Ulica Trive Amelice ima izgrađen trotoar. U Dragočaju je delimično izgrađen trotoar, a problem za nastavak izgradnje su nerešeni imovinski odnosi - kažu u gradskoj upravi.
Drugi razlog nepostojanja trotoara jeste tehnologija gradnje, zbog toga što prethodno treba sprovesti kišnu kanalizaciju, a to mnogo košta.

pressrs.ba

[gospodzo_zgazis_me]

. . .

[Granični Proizvod]

Originally Posted by Bad_Hafen

ovo je dusa da te zaboli

Baš tako, prolazio sam u subotu i nisam mogao vjerovati. Kakav narod to radi i do kad više?

[dejan_b88]

Баш ме занима шта ће бити од друге Гимназије и када...

Грађевинска школа на новој адреси

Ученици бањалучке Грађевинске школе од данас наставу похађају у новоопремљеним просторијама бивше зграде Инвестиционо-развојне банке гдје је ова школа пресељена док не буде трајно ријешен проблем њеног смјештаја, преносе агенције.

Школу је тим поводом посјетио министар просвјете и културе Републике Српске Антон Касиповић који је истакао да је проблем смјештаја Грађевинске школе стар више од деценије и да је ова школа у више наврата пресељавана у различите просторе, што је стварало огромне проблеме ученицима, професорима, али и ресорном министарству.

- Веома сам задовољан што смо инвестицијом од 40.000 КМ разријешили питање смјештаја и рада, јер је претходни објекат био ризичан за ученике и њихове професоре - рекао је Касиповић новинарима и нагласио да не жели прејудицирати, али да се коначно рјешење очекује до почетка наредне школске године, до отварања Друге гимназије у Бањалуци.

Касиповић је нагласио да ће у школској 2013/2014. години бити ријешено питање рада и смјештаја Друге гимназије, али и Грађевинске школе у Бањалуци.

- Наћи ћемо најбоље могуће рјешење заједно са градом Бањалука за рад Друге гимназије. Да ли ће то бити у овом објекту или у неком другом, у сваком случају морају постојати оптимална рјешења и за Грађевинску школу, као и за Другу гимназију - рекао је Касиповић и додао да у Бањалуци има објеката који могу бити функционални и за школу.

Директор Грађевинске школе Љубан Бајић каже да је задовољан смјештајем, наводећи да је објекат у посљедњих мјесец дана адаптиран и прилагођен условима потребним школи.

Он је навео да школа има 570 ученика у 22 одјељења, а да објекат располаже са 12 учионица, два информатичка кабинета и помоћним просторијама потребним за секције, допунску и додатну наставу.

Грађевинска школа смјештена је у бившу зграду ИРБ-а о чијој је куповини Влада Републике Српске донијела одлуку 13. септембра, а чија је вриједност 1,4 милиона КМ.

Санитарни инспектори су крајем прошле школске године утврдили да је објекат Средње грађевинске школе у цјелини опасан по живот људи, те да не испуњава основне услове за даље одвијање наставе.

Грађевинска школа привремено је премјештена у објекат у улици Браће Подгорника у близини Аутобуске станице 2003. године када је морала да исели из зграде Католичке гимназије.

Глас Српске

[Boza KG]

13/11/2012
Линија Београд- Бањалука- субвенционирање ЈАТА-а

Успостављање и суфинансирање авионске линије ЈАТ-а од Бањалуке до Београда пореске обвезнике РС коштаће милион марака годишње, јер је ЈАТ понудио услове двоструко веће од комерцијалне цијене, тврди Зоран Ињац, директор "Sky Srpske".

Како је истакао Ињац, "Sky Srpska" је затечена одлуком Владе РС да се умјесто властите националне авио-компаније финансијски помаже страна компанија, и то, како истиче, по знатно вишим цијенама од комерцијалне.

Ињац тврди да би "Sky Srpska", да јој је омогућено да набави властити авион капацитета 50 до 80 сједишта, како је и било планирано, услугу могла обављати за трећину ове цијене.

Ињац истиче да је идеја о ЈАТ-овој линији према Бањалуци потекла са једне од заједничких сједница влада Србије и РС прије годину дана, и то да ЈАТ Бањалуку повеже са Бечом из Београда, али да се накнадно испоставило да, како тврди, ЈАТ нема интерес да путнике вуче ка другом саобраћајном центру, јер је њима база у Београду.

"ЈАТ је јасно ставио до знања да није претјерано заинтересован да лети ни на релацији Бањалука - Београд и пристали су само ако им буде суфинансирана та линија. Ми сматрамо да је ово што је направљено најскупље и најлошије рјешење. Није нам јасно зашто се упорно иде на то", рекао је Ињац.

"Sky Srpska" је, како он наводи, раније предложила да Бањалука има линију према Бечу авионом који би био набављен за те потребе.

"Били смо у Бечу у септембру прошле године на разговорима са 'Austrian Airlines'. Они су нам рекли да не желе да отворе линију према Бањалуци, али су били јако заинтересовани да 'Sky Srpska' успостави линију према Бечу, а да они пруже нашим путницима могућности да из Беча путују даље на најмање 130 свјетских дестинација. Урадили смо калкулације и показало се да можемо бити конкурентни са повратном картом до Беча од око сто евра. Међутим, у Влади засад нису исказали интерес", истиче он.

"Sky Srpska", да јој је омогућено да набави властити авион капацитета 50 до 80 сједишта, услугу би могла обављати за трећину ове цијене, тврди Ињац

Како је навео Ињац, у кругу од сто километара око Бањалуке је прошле године било 80.000 путника који су користили аеродроме Загреба, Београда и Сарајева, и да су на карте потрошили 20 милиона евра.

"Закључак који се сам намеће је да се исплати улагати у домаћег превозника са сталном везом ка Бечу. Кад томе додате да је прошле године ваздушни саобраћај у региону растао по стопи од 15 одсто, јасно је да постоји комерцијални интерес РС", навео је Ињац.

Из Министарства саобраћаја и веза РС нам је речено да Влада РС подржава успостављање свих линија које ће бити од користи "Аеродрому Бањалука".

"Министарство саобраћаја и веза подржава успостављање авионских линија из Бањалуке са другим европским центрима. Уколико успије успостављање авионске линије са београдским ЈАТ-ом, то ће омогућити развој 'Аеродрома Бањалука' и укупног авио-саобраћаја", саопштено нам је из Министарства.

Како нам је речено, у току су и још неке активности на повезивању Бањалуке са другим дестинацијама.

"Воде се разговори и о могућностима успостављања авионске линије Бањалука - Атина. Представници 'Аеродрома Бањалука', Дирекције за цивилну ваздушну пловидбу и Туристичке организације РС у другој половини новембра имаће радни састанак са заинтересованим пертнерима у Атини. Очекујемо да ће бити постигнут договор и успостављена редовна авионска линија Бањалука - Атина прије почетка љетне сезоне. Планирано је да авион на релацији Бањалука - Атина лети петком и понедјељком", речено је у Министарству.

Истакнуто је, такође, да постоји спремност за субвенционисање трошкова које ће имати "Аеродром Бањалука", јер се, како су истакли, на тај начин помаже развој ове врсте саобраћаја.

Из ЈАТ-а нам је стигао штур и кратак одговор на наша питања да ће линија према Бањалуци бити успостављена "чим се покаже да постоји довољно изражено интересовање путника за поновно отварање саобраћаја између Бањалуке и Београда".

http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=74151

[ww87]

Тражили рушење зграде, Кунићева поништила рјешење

[Granični Proizvod]

Gdje je dejan_88? E o ovom SDS-ovom čudu sam pričao

[ww87]

Za ovo "čudo" je svaki komentar suvišan.

[Kara_TG]

Ово су најлепше куће у РС.

Комисија је пролупала начисто:

1.



2.



3.

[ArchitectureSerbian]

Originally Posted by Kara_TG

Ово су најлепше куће у РС.

Комисија је пролупала начисто:

Mislim da ovo veze nema sa temom Banja Luka, al aj.

Prva je iz Istočnog Sarajeva:


Druga iz Laktaša:


Treća, Gradiška:

[Kara_TG]

О, боже, да. погрешио сам брзоплето.

[Bad_Hafen]

Originally Posted by Kara_TG

Ово су најлепше куће у РС.

fuj

[Lazarevo]

Slab odziv bio.
Sto i ne cudi obzirom da je glavna nagrada bilo kupanje u banji.

[Boza KG]

26/11/2012
Бањалучки аеродром: Сачувати међународну дозволу

Министар саобраћаја и веза Републике Српске Недељко Чубриловић изјавио је да мора бити пронађено 3,5 милиона КМ за задржавање међународне дозволе бањалучког аеродрома.

Чубриловић је након састанка са директорима Репоубличке дирекције за цивилну ваздушну пловидбу, компаније "Скај Српска" и бањалучког и требињског аеродрома, рекао да се та средства односе на докуп земљишта за аеродром и рјешавање његове ограде, али да она нису ушла у буџет за наредну годину, иако их је Министарство предложило.

Он је додао да ЈАТ није заинтересован за линију према Бањалуци, јер се не зна колико је Влада Србије спремна да је субвенционише, док је Влада Републике Српске спремна да за њу издвоји до милион КМ.

Чубриловић је рекао да ће послове компаније „Скај Српска“, чије је гашење предвиђено буџетом за наредну годину, једним дијелом преузети бањалучки аеродром, док ће радници бити збринути у складу са законом, те да неће бити проблема у вези са припајањем Аеродрома Требиње бањалучком.

„Министарство је за ове компаније тражило и повећана средства за наредну годину, али се, због економске ситуације, морамо задовољити рјешењима у Нацрту економске политике“, рекао је Чубриловић.

Према његовим ријечима, постоји потреба за бањалучким аеродромом и тај саобраћај се мора развијати.

„Прошле године разговарало се са представницима грчких авио-компанија о отварању линије за Атину, што неће ићи уз субвенцију, али они очекују да се средства за отварање те линије могу пронаћи. Преговара се и са кинеским инвеститорима о отварању линије за теретни саобраћај“, рекао је Чубриловић.

Вршилац дужности директора „Аеродрома Републике Српске“ Даворин Михић истакао је да бањалучки аеродром има 200 ваздухопловних операција мјесечно, али да је ријеч о авионима генералне авијације који не задовољавају његове потребе, због чега је потребно пронаћи редовну линију из Бањалуке.

„Морамо пронаћи дестинацију ка аеродрому са којег се може даље отићи било гдје у свијет, односно са било ког дијела свијета преко тог аеродрома доћи у Бањалуку и по свим показатељима то је аеродром Беч“, рекао је Михић и нагласио да ће се учинити све да се то оствари у марту наредне године.

Он је додао да су кинески инвеститори заинтересовани за развијање карго саобраћаја, док су грчки авиопревозници заинтересовани за успостављање линије у љетном периоду за туристичке аранжмане.

„Интересовање је велико, грчки инвеститори ће у наредним данима поново доћи на преговоре и ако нађу заједнички интерес са туристичким организацијама, биће и лет“, рекао је Михић.

Према његовим ријечима, у току ове седмице бањалучки аеродром ће послати одговор на понуду лоу-кост компанија „Виз ер“ за летове ка дестинацијама у Скандинавији, са којом су преговори у завршној фази.

Михић је навео да ће бањалучки аеродром прихватити понуду за Малме, док су понуђене и дестинације Лутон код Лондона, Ајндховен и Дортмунд.

„Уколико се сагласе са нашим захтјевом за редовно летење, од првог јануара бисмо почели са продајом карата, а уколико се продаја покаже позитивном са летовима би киренули у априлу“, рекао је Михић.

Директор компаније „Скај Српска“ Зоран Ињац рекао је да Влада код креирања економске политике није у потпуности уважила чињенице да овај простор у комерцијалном смислу вриједи око 20 милиона евра тарифе авиокарти и да продукује око 80 000 путника који своје потребе у највећој мјери задовољавају са загребачког аеродрома.

„У приједлогу економске политике предвиђено је улагање у аеродром од 5,3 милиона КМ, али нисмо сигурни да ће се постићи резултати који би се постигли усвајањем приједлога саобраћаја који је упутила `Скај Српска` за који је била неопходна субвенција од 3,5 милиона, чиме би се помогло увођење 10 летова седмично и превоз око 30 000 путника годишње“, рекао је Ињац.

Он је додао да ће се у наредним данима знати детаљи о начину рјешавања питања радника „Скај Српске“.

Према његовим ријечима, у овом тренутку ниједна авиокомпанија не жели да успостави саобраћај са Бањалуком, међу којима су и лоу-кост компаније, због чега је требало ићи у даље улагање у развој домаће авиокомпаније.

Директор Републичке дирекције за цивилно ваздухопловство Дамир Ћопић рекао је да систем контроле летења улази у завршну фазу тестирања, те да је прва група контролора завршила тренинг у Београду, како би од 2013. почела са првим услугама контроле лета изнад неба БиХ.

Он је додао да ће се контрола лета у једном сектору вршити из Бањалуке и у два сектора из Сарајева, док у четвртак почињу трилатерални преговори са Србијом и Хрватском о размјени слика и координације.

http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=75073

[ww87]

Илићев објекат пред затварањем

Бањалука - Одјељење за инспекцијске послове Aдминистративне службе града Бањалука донијело је рјешење о затварању објекта у кругу предузећа "Чајавец" који је купио и доградио Саво Илић, због непосједовања грађевинске, ни употребне дозволе.

Изјавио је то "Гласу Српске" начелник Одјељења Новак Петраш и истакао да је рјешење дато на отпрему и да прималац има право жалбе у року од осам дана од дана пријема.

- Инспектор је донио рјешење о забрани употребе објекта, јер Илић нема грађевинску дозволу за реконструкцију. Aко странка уложи жалбу, има право да изнесе приједлог да жалба одгоди извршење рјешења до одлуке по жалби. О приједлогу за одгоду извршења одлучује градоначелник - рекао је Петраш.

Начелник Одјељења за просторно уређење у Aдминистративној служби града Бањалука Верица Кунић поништила је рјешење Петраша од 13. маја 2011. године, којим се Илићу налаже да сруши нелегално дограђени дио тог објекта. За ту локацију није урађен ни усвојен регулациони план.

- Илић је на то уложио жалбу и тражио одгоду извршења рјешења. Ми смо одгодили извршење рјешења о рушењу и та жалба још није ријешена - додао је Петраш.

Илић је објекат бивше котловнице у кругу пропалог гиганта "Чајавец", у центру Бањалуке, прилагодио својим потребама и промијенио му намјену. Доградио је спрат на којем је уредио стан за своју кћерку. Приземље је издао власнику праонице веша, док је спрат дао на коришћење СДС-у.

Иако регулациони план за локацију на којој се налази бивши привредни гигант "Чајавец" никад није израђен, купци објеката тог предузећа на незаконит начин граде, дограђују и реновирају зграде.
Бивши радници "Чајавца", којима није исплаћено 40 плата, огорчени су због незаконитог крчмљења њихове имовине и нелегалне градње.

Регулациони план
Петраш је рекао да је у току поступак доношења регулационог плана, "што може бити разлог одгађања извршења рјешења".
- Док не буде донесена одлука о регулационом плану за тај локалитет, не може се издавати грађевинска дозвола. Aли без обзира на то, по закону мора да се забрани употреба објекта који нема грађевинску ни употребну дозволу - рекао Петраш.