Железнички саобраћај | Rail transport

[CrazySerb]

"Novosti istrazuju..."

PROKOP BEZ DNA
Tatjana Spalević, 15. decembar 2007

BRZE pruge Srbije i novih deset milijardi evra za železnicu.
Stariji građani odmah su se setili sedamdesetih kada je pompezno najavljena elektrifikacija i modernizacija železnica. Voz od Beograda do Niša tada je stizao za tri sata i 11 minuta. Brze pruge Srbije lansirane su u javnost, ali je brzina vozova polako počela da pada. Danas, po redu vožnje stiže za više od četiri sata.
- Ovo je najbolji pokazatelj da li su nama brze pruge u ovom trenutku potrebne - navodi bivši direktor “Železnica” Slobodan Rosić. - Na nivou planova - da, ali operativno, to bi bilo van pameti.

PRVA FAZA

MILANKO Šarančić, ipak, tvrdi za “Novosti” da nema potrebe za panikom i da toliki novac, naravno, ne treba država da uloži odmah, već u narednih od 15 do 20 godina, jer, hronični problem železnice je, kaže, to što ništa kvalitetnije ne može da se uradi bez značajnih investicija.
- Nama je potrebno mnogo novca da bismo imali bolji prevoz na prugama - ističe Šarančić. - U prvoj fazi, to je oko tri milijarde evra. Toliko je potrebno da se na prugama ubrza saobraćaj odnosno da se postigne samo projektovana brzina od 80 do 120 kilometara na čas, i da se izgradi drugi kolosek na Koridoru 10. Međutim, ukoliko hoćemo pruge koje ima zapadna Evropa, ako zaista želimo novu signalizaciju, telekomunikaciju i nova vozna sredstava, jer su postojeća stara u proseku 30 godina, onda nam je potrebno znatno više novca. Nismo mi “vreća bez dna”. Ne možemo za nekoliko godina da postignemo evropski nivo, ali možemo da imamo bolji i brži saobraćaj nego sada. Bez pomoći države to je nemoguće.
Prilikom rekonstrukcije, menja se gornji stroj, odnosno šinski deo i pragovi, da bi se brzina podigla na projektovani nivo. Ali, i donji stroj mora da se menja, ako se žele brzine od 160 do 200 kilometara na čas.
- Pripremamo se da na Koridoru 10 počnemo sa tim projektima - navodi Šarančić. - To sve zavisi i od Evrope, da li će nam dati povoljne kredite, ali i od države koja daje garancije.

LEPI SNOVI

ŠARANČIĆEV prethodnik Slobodan Rosić, koji je bio na čelu “Železnica” od 2001. do 2004. godine, kaže da cifre najbolje demantuju aktuelnog direktora. U Srbiji smo osamdesetih godina imali 4,2 milijarde putničkih kilometara, a danas 757 miliona, što znači pet puta manji obim putničkog saobraćaja, i objašnjava:
- Brze pruge su izuzetno “skupa priča”. U Evropi ih grade samo zemlje koje imaju izuzetno mnogo novca. Da bi se ta investicija isplatila, treba da postoje adekvatni tokovi putnika. Lako je zamišljati lepe projekte, markerom povlačiti trase, i mi to često radimo. Ali, treba sagledati realnost. Mi takve tokove putnika na Balkanu nemamo. Mi, saobraćajni stručnjaci, prvo treba da utvrdimo prioritete, jer imamo velike potrebe, a malo novca. Srbija nema saobraćajnu politiku. “Železnice” su u teškoj situaciji, ali 85 odsto prihoda donosi im teretni saobraćaj, pa zar nije logično da se u tom segmentu najviše ulaže, pre svega, kroz nabavku novih vagona. Nama putnički saobraćaj, nažalost, sada nije prioritet.

PROJEKTI

MILUTIN Mrkonjić, bivši direktor Saobraćajnog instituta CIP, koji je krajem prošlog veka pokrenuo mnogobrojne projekte za 21, kaže da promašenih investicija “u saobraćaju nema”. Da treba razgraničiti održavanje od razvojnih projekata.
Prošle godine je, kaže Mrkonjić, potpisan sporazum, a to je učinila i Srbija, kojim se predviđa komercijalna brzina od najmanje 130 kilometara na čas za putničke vozove, sa minimalnom projektovanom brzinom od 160 (koja će se povećavati do 220 kilometara na čas na određenim deonicama gde je to moguće) za upravljanje najbržim vozovima. Potpisnici će preduzeti sve neophodne mere i pokrenuti inicijativu za postizanje ovog cilja. A na listi pruga su i naš Koridor 10, ali i Beograd - Bar.
- Nijednu investiciju u saobraćajnu infrastrukturu u Srbiji ne vidim kao promašenu - navodi Mrkonjić. - Tvrdim da je u ovom trenutku najrentabilnija moguća investicija beogradski železnički čvor, koji uključuje i novu stanicu u Prokopu. To bi država sama trebalo da uradi, jer ta investicija se isplati. Primer je podzemna stanica “Vukov spomenik”, koja takođe pripada čvoru.

SPOMENIK NOVCU

UPRAVO je ova stanica bila predmet raznih polemika u javnosti, da li nam je takav glamur u to vreme, sredinom devedesetih godina, baš bio potreban.
- Izgradnja te stanice koštala je oko 45 miliona maraka, i tu investiciju isplatilo je 10.000 kvadrata poslovnog prostora koje smo prodali - navodi Mrkonjić. - Dakle, nema ni govora da je investicija bila promašena. Isto je i sa Prokopom, i zato mislim da država sama treba da završi taj projekat.
Mrkonjić je pre tri godine uputio, tada Ministarstvu za kapitalne investicije, predlog razvojnih projekata u drumskom i železničkom saobraćaju, čija je realizacija moguća u roku od pet godina, a neophodno 4,13 milijardi evra: Stanica Prokop, beogradski železnički čvor, pruga Valjevo - Loznica, kao veza barske pruge sa Republikom Srpskom i BiH, novosadski i niški železnički čvor, obnova barske pruge, modernizacija deonice Pančevo - Vršac, Koridor 10, kompletiranje drumskog Koridora 10... A, izvori finansiranja - namenska sredstva iz budžeta, krediti, koncesije, sredstva gradova za projekte od regionalnog značaja, prihod od ustupanja građevinskog zemljišta koje se dobija oslobađanjem terena na kojima se sada nalaze železnička postrojenja.
- Kasni se sa realizacijom beogradskog železničkog čvora, ali to nije promašena investicija - tvrdi Šarančić. - U određenom periodu trebalo je da se u njega investira, ali nije. Previše je koštao, a još nije dao efekte koji su bili očekivani. Ali, upravo za mesec dana “zatvaramo priču” sa “Energoprojektom”, koji treba da završi Prokop u narednih od šest do sedam godina. Kada se završi kompletan čvor, očekujemo izmeštanje svih sadržaja sa sadašnje Glavne stanice i oslobađamo savski amfiteatar. Poslednjih meseci imali smo u Ministarstvu infrastrukture intenzivne razgovore sa nadležnima za NIP i predstavnicima Beograda, gde smo svi jasno zauzeli stavove šta ćemo raditi. Napokon su se sklopile kockice, imamo dobar “mozaik” koji treba da podstakne vrlo intenzivan rad na realizaciji ovog projekta. Optimista sam.

STOGODIŠI PLAN

Ako, međutim, čekamo četiri decenije od projektovanja i 33 godine od početka izgradnje, a čvor još nije u funkciji, onda nešto ne valja.
- Kao originalni projekat, to je pogrešna investicija, to je bolji termin nego promašena, i to je činjenica - navodi Rosić.- Iz takvih projekata treba izvući pouke. A, Beograd grca u saobraćajnim problemima.
Priča o izgradnji beogradskog železničkog čvora je stara gotovo 100 godina. Još 1920. godine je postavljeno pitanje rekonstrukcije beogradskog železničkog čvora. Ovo rešenje grad, železnica i Republika usvojili su 1971. godine, a sama izgradnja počela je tri godine kasnije. Praktično, koncept čvora po kojem sada radimo napravljen je pre 40 godina.
- Ako imamo projekat koji nismo završili 40 godina, i ne vidi se kraj, znači da projekat nije dobar - navodi Rosić. - Bilo je predviđeno da se sve završi 1978. godine. Onda je pomereno na 1981. Projekat je počeo da “šlajfuje” još 1980. godine jer je shvaćeno da nedostaje novac, a pričamo o vremenu kada zemlja ekonomski nije loše stajala. To je pogrešan projekat.
Tri glavna cilja tog projekta su - da se poveća kapacitet putničke stanice, da se napravi prolazna stanica, jer se smatralo da čeona nije dobra, i treći, da se oslobodi savski amfiteatar. Nijedan cilj za četiri decenije nije postignut, a uloženo je više od milijardu evra u kompletan čvor, a u samu stanicu Prokop oko 35 miliona evra.

PLANERI

- NAŠA najveća promašena investicija su planeri, nasledili smo jednu socijalističku planersku grešku, ali projekat mora da se nastavi jer je uloženo mnogo novca, i iz toga treba izvući pouku - navodi Rosić. - Kada je usvajan taj projekat, upravo su stručnjaci iz železnice, iz Zavoda za projektovanje JŽ (to je današnji CIP) krajem šezdesetih godina bili protiv ovog rešenja. Smatrali su ga lošim, jer zahteva izgradnju svih kapaciteta da bi se bilo šta stavilo u funkciju, a to znači sve ili ništa. Gradske urbanističko-planerske strukture su se zalagale za ovaj projekat. Njima je odgovaralo da se stanica smesti u rupu i da sve pristupne pruge budu u tunelima da železnica nmalo ne bi smetala gradu. To je izuzetno skupo rešenje i svedoci smo da nismo kadri da ga završimo. I tada se znalo da je bolje smanjiti “ambicioznost” projekta i doći do rešenja koje je lakše za izvođenje, manje košta i može da se radi u etapama. Koliko nas košta samo to što smo zarobili novac, što već 20 godina imamo u Beogradu paralelan sistem, stari i novi čvor za održavanje. Troškovi ovog rešenja, znači, daleko prevazilaze milijardu evra. Novac stoji uzidan u objekte koji se ne koriste ili se veoma malo koriste. Ali, sada napustiti projekat bio bi pogrešan odgovor na grešku.
Za pohvalu je, međutim, navodi Rosić, to što sada “Železnice” pokušavaju da urade sa Prokopom, jer komercijalizacija je u ovom trenutku najbolje rešenje. Ipak, oko kapaciteta treba napraviti korekcije, kako bi i investitoru bilo bolje. Međutim, realno, zbog smanjenog obima saobraćaja železnici je dovoljna i postojeća stanica. Jedini interes sada ima grad, pa bi i ti odnosi grad-železnica, ko šta ulaže i ko šta dobija, trebalo drugačije da se postave.
Koliko je taj beogradski železnički čvor ambiciozno i nerealno projektovan najbolje govori to da je tehničko-putnička stanica u Zemunu za održavanje vagona predviđena za 1.500 putničkih vagona. “Železnice” sada imaju 600 vagona u celoj Srbiji. Kroz Srbiju se nekada prevozilo 80 miliona putnika, krajem devedesetih oko 50 miliona, a danas - 11 miliona putnika godišnje. Čvor je projektovan za 100 miliona putnika. Tranzitni saobraćaj je takođe u padu, jer niko više iz Budimpešte ne ide vozom do Atine. Ide možda pet odsto putnika koji se plaše leta avionom.

MOSTOVI U KOLAPSU
BEOGRADSKI mostovi su, tvrdi Rosić, najveći promašaj. Samo na Savi imamo ukupno sedam mostova i njihov kapacitet je ogroman.
- Problem je planiranja, a ne novca, jer je novca bilo - navodi Rosić. - Izgradili smo toliko mostova, železničkih i drumskih, a dva su u kolapsu, imaju procenat iskorišćenja od 150 odsto, a ostali od nula do 60 odsto. To govori da nešto nije u redu. Iz ovih priča treba izvući pouke. Nadam se da most preko Ade neće biti napravljen. To liči na priču o Prokopu, kasni u startu, budžeti se probijaju, a most će dati efekat tek kada se sagrade i prateće saobraćajnice. Ne smemo da ponovimo grešku.

BOMBE UKOČILE “ERBAS”
JOŠ 1998. godine “Jat” je od “Erbasa” naručio osam aviona, vrednih 580 miliona dolara, i dao avans od 23,5 miliona, a od tog posla do danas - ništa. Ugovor i danas važi, i u “Jatu” niko bez saglasnosti “Erbasa” ne može o tome da priča. Prvi avion trebalo je da bude isporučen 1999. godine, ali zbog bombardovanja naše zemlje - nije. “Jat” je tražio odlaganje za još godinu, pa još jednu, i onda je sve stalo. Bez pomoći države nacionalna aviokompanija ne može da plati avione, a Srbija ima preče brige i izdatke. Najmlađi avion u floti “Jata” je “ATR 72”, još iz 1992. godine. U ovoj situaciji, kada se “Jat” priprema za privatizaciju, ugovor sa “Erbasom” može da bude ozbiljan problem.

SVE NA DOBOŠ
KADA u drugoj polovini januara sledeće godine na javnom nadmetanju, raspisanom na osnovu odluke Trgovinskog suda u Nišu, budu prodata i dva preostala dela Fabrike kolor katodnih cevi Elektronske industrije, završiće se tužna priča o najvećoj ne samo niškoj promašenoj investiciji.
Fabrika, čiji je kamen-temeljac uz veliku pompu položen još davne 1980. godine bila je zamišljena kao privredno čedo četiri JU republike - Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Slovenije. Ugovor o njenoj izgradnji 1978. godine potpisali su EI Niš, “Iskra” iz Kranja i RIZ iz Zagreba, a u dogovoru o izgradnji fabrike učestvovali su i “Gorenje” iz Velenja i “Rudi Čajavec” iz Banjaluke.
Prema prvobitno urađenim elaboratima, predračunska vrednost investicije iznosila je 2,3 milijarde dinara. Fabrika je trebalo da se isplati za 9 godina. Najavljivala se akumulacija od 13 odsto. Koeficijent ekonomičnosti bio je 155 odsto, stopa rentabilnosti 23 odsto. Fabriku je trebalo završiti za dve i po godine, ali se izgradnja i njeno opremanje produžilo u nedogled. Iz čitavog posla još na startu povukli su se “Gorenje” i “Rudi Čajavec”, a ubrzo potom i ostali partneri, pa je fabrika ostavljena samo Elektronskoj industriji iz Niša. Ukupna ulaganja za kratko vreme popela su se na 30 milijardi dinara, a ubrzo i na mnogo više. Radilo se bez sopstvenih sredstava uglavnom na kredit, pa su se kursne razlike, interkalarne i druge kamate vrtoglavo pele u visine da bi na kraju fabriku dovele do stečaja.
- Preostalo je još da se proda takozvana Žuta soba i Koridor za instalacije, čime će priča o Fabrici katodnih cevi u Nišu i definitivno biti zatvorena - kaže Zoran Milosavljević, poverenik Agencije za privatizaciju.

PROTEST
Mali akcionari Elektronske industrije smatraju da je Fabrika kolor katodnih cevi namerno gurnuta u stečaj.
- Francuzi su hteli da kupe čitavo preduzeće, ali je stečajni upravnik i pored protivljenja odbora poverilaca odlučio da ga proda deo po deo - tvrde u udruženju malih akcionara EI Niš.

[CrazySerb]

Evropa ne trpi spore vozove

Mreža železničkih pruga u Srbiji starija je od veka, na polovini pruga brzina je manja od 60 kilometara na čas, a samo na 2,6 odsto pruga brzina je veća od 100 kilometara na sat. Vozovi na svakih 100 kilometara prosečno kasne više od 6 minuta. Za dostizanje evropskog kvaliteta srpskih železnica, po rečima generalnog direktora “Železnica Srbije” Milanka Šarančića, potrebne su oko tri milijarde evra. Međutim, za celokupnu modernizaciju železničkog saobraćaja u Srbiji, koja bi obuhvatila kompletnu elektrifikaciju svih najznačajnijih pravaca, izgradnju dvokolosečnih pruga i nabavku novih lokomotiva i vagona, po rečima ministra za infrastrukturu Velimira Ilića, treba čak 10 milijardi evra.




Samo za završetak železničkog Koridora 10 neophodna je 1,25 milijarda evra, a za sanaciju oko 400 kilometara pruga na kojima su zbog bezbednosti smanjene brzine, oko 150 miliona evra. Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka odobrile su 140 miliona evra Železnici - 60 miliona za teretne vagone, a 80 miliona za Koridor 10, što će doprineti razvoju železnice i privrede, te modernizaciji saobraćajnih koridora. Međutim, s obzirom na dugogodišnje zaostajanje, to je nedovoljno.

Pomoćnik direktora Medija centra Nenad Stanisavljević objašnjava da je decenijski nedostatak novca usporavao neophodan remont pruga, tako da se umesto oko 150 kilometara prosečno godišnje remontovalo svega 25 kilometara. Imajući u vidu da je remont pruga potrebno obavljati svakih 20 do 25 godina, na magistralnim pravcima remont je u ovom roku obavljen samo na četvrtini pruga. Od 1965. do 1990. godine remontovana su godišnje prosečno svega 43 kilometra pruga, 23 odsto od potrebnog. To znači da je za četvrd veka umesto 5.000 kilometara remontovano tek nešto više od 1.000 kilometara pruga. Zato je danas nemoguće u kratkom periodu i s malo novca postići ovako veliku razliku.

Stanisavljević kaže da je u 2007. bilo ukupno 250 laganih vožnji na 444 kilometra pruga, a razlog za to je bezbednost saobraćaja zbog lošeg tehničkog stanja elemenata gornjeg stroja i objekata donjeg stroja pruge. Nepovoljna je i starosna struktura voznih sredstava. Više od 30 godina staro je oko 58 odsto vučnih vozila, 57 odsto putničkih i oko 44 odsto teretnih kola. Poslednja velika modernizacija srpskih železnica datira još iz sedamdesetih godina prošlog veka i perioda velike elektrifikacije pruga. Povećanje brzine na našim prugama i smanjenje kašnjenja vozova zavise isključivo od infrastrukture i voznih sredstava. Reč je o izuzetno dugom procesu, koji se ne može ostvariti ni brzo, ni jednostavno, jer su potrebna ogromna finansijska sredstva.

Plan troškova održavanja železničke infrastrukture za ovu godinu težak je 1,9 milijardu dinara, a lane je za ovu namenu utrošena 1,2 milijarda, što je, inače, tek 38 odsto planiranih sredstava. Stanisavljević objašnjava da su Železnice Srbije u poslednje tri godine investirale u infrastrukturu blizu 5,3 milijardi dinara. Pored već dobijenog kredita za modernizaciju pruga i vagona, Železnica očekuje dodatne kredite, te deo sredstava iz NIP-a, tako da bi se u 2008. napravio korak dalje, u odnosu na postojeće stanje.

R. Dautović

[sergio-m]

evroregionalne novine 20.12.2007

Zabrana pusenja u vozovima

zeleznica Srbije najavila je da
ce od 1. januara 2008. godine pu-
senje biti zabranjeno u medjunarodnim
vozovima koji saobracaju
preko Srbije. Kako se precizira u
saopstenju, zabrana pusenja se
nece odnositi samo na vozove
koji saobracaju izmedju Srbije i
Crne Gore.
Putnici koji budu pusili bice
novcano kaznjeni posle jedne
usmene opomene, a ukoliko i nakon
toga nastave sa krsenjem zabrane,
protiv njih ce biti podnete
prekrsajne prijave.

[Singidunum]

Ne mogu da verujem da je do sada bilo dozvoljeno

[Singidunum]

Železnički udesi u Beogradu
23. decembar 2007. | 10:03 -> 17:36 | Izvor: B92
Beograd -- U dve odvojene železničke nesreće u Beogradu, jutros su povređene ukupno 24 osobe, od kojih jedna teže.

Prva nesreća dogodila se jutros oko 6.15 u Glavnoj železničkoj stanici kada je voz udario staničnu bankinu, dok se druga dogodila samo pola sata kasnije, na pružnom prelazu kod Sajma, kada je voz udario u automobil.

Voz koji je prevozio radnike železnice Srbije koji su iz Lapova krenuli za Beograd na posao, pri ulasku u Glavnu železničku stanicu Beograd, pri relativno maloj brzini, od svega tri do četiri kilometra na sat, udario je u staničnu bankinu, jer mašinovođa nije na vreme zaustavio voz.

Ipak, i ta mala brzina bila je dovoljna da većina radnika, koji su se nalazili u vagonima, popada sa svojih sedišta.

Njih ukupno dvadeset troje prebačeno je u Urgentni centar.

Branislav Stefanović, načelnik Urgentnog centra rekao je za B92 da je jedna osoba zadržana na bolničkom lečenju zbog kombinovanih povreda glave grudnog koša i leve ruke.

"Primljen je na Urgentni centar, a još petoro njih nalazi se na odeljenju neurohirurgije, na opservaciji zbog povreda glave. U ovom trenutku ne možemo tačno da kažemo da li će još neko da bude primljen, dok su ostali povređeni pušteni kući", kazao je doktor Stefanović.

Niko od povređenih radnika nije želeo da govori o okolnostima nesreće.

Direktor Medija centra Železnica Mile Lokas jedino je saopštio da će uzrok nesreće biti naknadno utvrđen.

"Voz iz Lapova jutros u 6 i 15 nije se na vreme zaustavio na levom koloseku i pri brzini od 4 km/h udario u grudobran, odnosno u kolosečnu bankinu. Tom prilikom povsređeno je 20 osoba. Njima je odmah ukazana pomoć u ambulanti na železnickoj stanici. Komisija za vandredne događaje Železnica Srbije izašla je na lice mesta i obavila uviđaj", kazao je Lokas za B92.

Voz udario u automobil kod Sajma

Samo pola sata nakon nesreće u Glavnoj železničkoj stanici, na pružnom prelazu kod Beogradskog sajma, lakše je povređen vozač Yugo-a Emilio Gliner.

Nezgoda se desila kada je vozač prelazio prugu, a na njega je naleteo voz.

Uzrok ovog sudara je, najverovatnije, greška radnika železnice koji nije na vreme spustio rampu na železničkom prelazu, ali će zvanična verzija događaja biti saopštena tek narednih dana, kažu u Železnicama.

Direktor Železnica Srbije Milanko Šarančić nije želeo da govori o tome ko je odgovoran za ove dve železničke nesreće.

[CrazySerb]

^
Nazalost, ovakvih vesti ce biti sve vise i vise, barem dok se ne pocne sa nekakvom ozbiljnijom rekonstrukcijom..

Železnice: Prihod 111,3 mil. evra

15:44 | Izvor: Beta
Beograd -- Prihodi Železnice Srbije od prevoza robe u 2007. godini bili su oko 8,9 milijardi dinara ili oko 111,3 miliona evra.


Železnicama se u ovoj godini dnevno prosečno prevozilo oko 41.300 tona robe
To je šest odsto više nego prethodne godine, izjavio je direktor tog preduzeća Milanko Šarančić i kazao da su ove godine Železnice prevezle ukupno oko 15,1 milion tona robe i da su prevezle 10,5 miliona putnika od čega su ostvarile oko 1,7 milijardi dinara prihoda.

Prema rečima Šarančića, u robnom saobraćaju najviše je porastao prevoz robe u tranzitu koji je za 13 odsto bio veći od 2006. godine, dok su prihodi od tog prevoza bili 3,5 milijardi dinara ili za 8,5 odsto veći. U ukupnom prevozu robe, unutrašnji saobraćaj je činio 24,9 odsto, dok je ostalo međunarodni prevoz od kojeg je 34 odsto tranzit, 24 odsto uvoz i 17 odsto izvoz.

Železnicama Srbije, kako je naglasio Šarančić, u ovoj godini dnevno se prosečno prevozilo oko 41.300 tona robe, a svaka tona robe prevozila se 3,2 kilometara duže. "Sa ukupnim transportnim prihodom koji će u 2007. godini biti oko 10,6 milijardi dinara Železnice Srbije već treću godinu zaredom ostvaruju veću zaradu od državnih subvencija", naglasio je Šarančić.

Direktor Železnica je dodao da je u 2007. godini jedan od važnijih projekata Železnice Srbije bio početak prevoza kontejnera iz Luke Bar preko Podgorice do Beograda.

"Kontejnerski voz pod promotivnim nazivom Lovor iz Luke Bar ka Beogradu za sada saobraća jednom nedeljno, od naredne godine planirana su dva polaska ali i njegov produžetak do Budimpešte", naglasio je Šarančić.

Železnice Srbije su u ovoj godini očuvale i sve međunarodne direktne železničke veze od Beograda do Minhena, Zagreba, Banjaluke, Skoplja, Soluna, Sofije, Istanbula, Bukurešta, Kijeva i Moskve, kao i tokom letnje sezone do Varne i Burgasa u Bugarskoj.

[CrazySerb]

Malo lepih vesti...

Šarančić: Za železnicu 180 mil. €

17. januar 2008. | 15:35
Generalni direktor Železnica Srbije Milanko Šarančić kaže da će u železnicu ove godine biti investirano oko 180 miliona evra.


Ove godine modernizacija postojećih i nabavka novih voznih sredstava
U vozni deo biće investirano 60 miliona evra i 60 miliona švajcarskih franaka, dok će u infrastrukturu u ovoj i sledećoj godini biti uloženo 80 miliona, precizirao je Šarančić.

Ove godine ćemo početi da otklanjamo "uska grla" i spore tačke na našim prugama, kao modernizaciju postojećih i nabavku novih voznih sredstava, dodao je Šarančić.

"Mislim na nabavku novih voznih lokomotiva koje železnica Srbije nije do sada imala, i novih manevarskih lokomotova, kao i još dizel motornih vozova poput onih koje smo nabavili u Švedskoj, koji su kritikovani, a pokazali su se najboljim do sada", rekao je Šarančić.

On je dodao da će početi i modernizacija i nabavka novih putničkih spavaćih kola i "kušeta", a to znači "da ćemo do kraja godine imati mnogo manje kritika od strane putnika".

Posle pripremnih i drugih aktivnosti koje smo imali u vezi modernizacije železnice, stvorili su se svi uslovi, potpisani krediti, a ugovaraju se i novi kreditni potencijali za 2009. godinu, da krenemo u posao, zaključio je on.

[HenkMan]

Bice jos pozlacenih toaleta?

(izvinite svi koji i dalje verujete ako postojite, to je zivot u zemlji iluziji)

[mojaBL]

Originally Posted by Singidunum

Ne mogu da verujem da je do sada bilo dozvoljeno

znam da je prije 2-3 god bilo dozovoljeno pusenje i u njemackim zeljeznicama, ne znam je li jos uvijek

[marillion]

pushenje treba svuda da se zabrani

[CrazySerb]

Сећање на биочку трагедију

На данашњи дан, пре две године, недалеко од Подгорице, у железничкој несрећи, погинуло је 47, а повређено око 250 путника

Биоче: место трагедије (Фото Бета) Подгорица – Откривањем споменика у Бијелом Пољу јуче је почело обележавање двогодишњице једне од највећих катастрофа у историји Црне Горе – железничке несреће код Биоча, у којој је 23. јануара 2006. године погинуло 47, а повређено око 250 путника електромоторног воза број 6301 који је саобраћао између Бијелог Поља и Бара.

Спомен обележје пред бројним грађанима, преживелим путницима и родбином погинулих и повређених отворио је председник бјелопољске општине Тарзан Милошевић.

Централно обележавање ове трагедије одржаће се данас у месту Биоче, дванаест километара од Подгорице.

Трагедија се догодила када је локални електромоторни воз, који је саобраћао од Бијелог Поља до Подгорице и Бара, у близини Биоче, на изласку из тунела исклизнуо из шина и са сва четири вагона сурвао у провалију дубоку стотинак метара.

У возу је било највише деце, која су се углавном враћала са скијања, тако да је међу повређенима било више до стотину особа млађих од 16 година.

Због ове трагедије у Црној Гори, као и тадашњој државној заједници, проглашена је тродневна жалост.

Судски процес за ову несрећу трајао је две, а окончан је 10. децембра прошле године, када је машиновођа Слободан Дробњак осуђен на шест година затвора, док су остали оптужени ослобођени.

Дробњак је осуђен на поменуту казну на основу оптужбе за „тешко дело против безбедности саобраћаја”, а такву пресуду донело је веће којим је председавала судија Бранка Бошковић, иако је у завршници суђења тужилаштво затражило осуђујућу пресуду за свих 12 оптужених.

Изрицању пресуде претходило је више од 30 судских рочишта на којима су изношене оптужбе тужилаштва и одбране осумњичених, као и налази судских вештака из Београда, а ово суђење забележено је на преко хиљаду страна записника.

Суд је ослободио руководиоце Жељезнице Решада Нухоџића, Момчила Ракочевића и Војислава Андријашевић, који су били оптужени због „несавесног вршења надзора над јавним саобраћајем”.

За исто дело оптужбе су ослобођени шефа депоа Велимир Вучковић, Милисав Драгојевић и службеници одговорни за исправност возова Јован Вуковић, Драган Баћовић и Веселин Тодоровић, Данило Дармановић, као и отправници Петко Ракоњац и Милојица Дробњак.

Веће Вишег суда у Подгорици укинуло је притвор машиновођи Слободану Дробњаку, који је одређен решењем Основног суда од 5. децембра ове године.

Адвокат машиновође Горан Родић у жалби је указао на Дробњакове тешке породичне околности и материјалну ситуацију, његово коректно држање и понашање током поступка, како према суду тако и према оштећенима, те да судија „није узела у обзир ни његово здравствено стање, као и потребу његовог даљег лечења због тешких повреда задобијених у несрећи”.

Цела биочка трагедија, и Дробњакова лична, можда се најбоље може огледати у првим речима које је овај машиновођа изговорио у исказу пред судом:

„Само ми је жао што сам живео. Где преживех!. Жива сам, а мртав!”.



Новица Ђурић - Ђорђе Брујић
[објављено: 23/01/2008]

........

[CrazySerb]

DODATNI RADOVI NATJERALI ŽELjEZNICU DA SE JOŠ ZADUŽI

Za nikšićku prugu još 11 miliona eura

Crnogorska Željeznica zatražila je od češke Eksportne banke novi kredit od 11,9 miliona eura za dodatne radove na nikšićkoj pruzi, čija je rekonstrukcija u toku. Dodatna kreditna sredstva su neophodna, objasnio je izvršni direktor te kompanije Blažo Šaban za sanaciju 10 tunela, dva klizišta, uređenje staničnih zgrada Spuž, Danilovgrad, Ostrog i Nikšić i pružne prelaze.
- Ti radovi nijesu planirani prilikom sklapanja prvog ugovora sa češkom bankom - kazao je Šaban.
U rekonstrukciju i elektrifikaciju nikšićke pruge dosad je utrošeno 28, 5 miliona eura, koliko će novca trebati najvjerovatnije još za elektrifikaciju i postavljanje telekomunikacionih i signalno - sigurnonosnih sistema, najmodernijih u okruženju i dodatne radove. Blažo Šaban je istakao da je projektom za elektrifikaciju pruge bilo predviđeno da se u Nikšiću postavi trafostanica sa koje bi se kasnije napajala pruga Nikšić - Trebinje.
Ukazao je da Željeznica zbog problema eksproprijacije ogromnog privatnog zemljišta nije mogla da finansira projekat, a nije dobila adekvatan odgovor na apel koji su uputili nikšićkoj opštini i Elektriprivredi Crne Gore o finansijskoj podršci, iako im je tako sugerisano iz Ministarstva za ekonomski razvoj.
- Željeznica je prinuđena da napajanje pruge radi iz Podgorice, ali i dalje ostaje otvorena za varijantu napajanja iz Nikšića, pod uslovom da se Opština i EPCG uključe i participiraju u finasiranju tog projekta - kazao je Šaban.
Ovoj kompaniji problem je 14 pružnih prelaza na kolosijecima Nikšić - Podgorica, za čije rješavanje Željeznica je prinuđena da se dodatno zaduži kod češke Eksportne banke, jer opštine nemaju novca iako je to njihova nadležnost.
- Željeznica je prinuđena da traži dodatna sredstva za regulisanje neplaniranih pružnih prelaza - naveo je Šaban.
Rok za završetak pruge najavljen je za kraj ove godine.

M.M.K.

[CrazySerb]

Vratiti železnicu sa sporednog koloseka

Kako je poslednjih petnaestak godina u Srbiji višestruko redukovan broj železničkih voznih sredstava koja su zastarela, a vozovi se često otkazuju, železnica je postala nepouzdan i nedovoljno dobar prevoznik. Najveći deo robnih tokova zbog toga je preusmeren na drumski prevoz kamionima, što firmama povećava troškove, uništava puteve, stvara buku i povećano zagađuje okolinu izduvnim gasovima, ali i smanjuje nivo bezbednosti saobraćaja kod prevoza opasnih materija. Kako prevoz železnicom u Vojvodini ima dugu tradiciju, iz mnogih opština upućeni su zahtevi za revitalizaciju železničkih pruga i uvođenje pouzdanog železničkog saobraćaja.





Pomoćnik pokrajinskog sekretara za privredu Siniša Isakov kaže da je revitalizacija železničkog saobraćaja od državne važnosti i da će pokrajinska Vlada institucionalno podržati njen razvoj i osavremenjavanje.

Do sada je urađena Studija revitalizacije železničkog saobraćaja u Zapadnobačkom okrugu, a protekle nedelje predstavljena je i studija koja se odnosi na Južnobanatski okrug, koju je uradio tim stručnjaka sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu. Ovu Studiju su zajednički finansirali Pokrajinski sekretarijat za privredu i opštine Alibunar, Bela Crkva, Vršac, Kovačica, Kovin, Opovo i Plandište, a za revitalizaciju pruge je zainteresovano i Pančevo. Uskoro se očekuje i studija koja će obuhvatiti stanje železničkog saobraćaja na prugama Novi Sad-Bečej-Senta-Horgoš i Bečej-Vrbas, koju će zajednički finansirati opštine potiskog regiona i Pokrajinski sekretarijat za privredu.

Tehnološki park razvija biznis

Kako je prevoz železnicom mnogo jeftiniji od drumskog, LJubiša Milosavljević iz Vršca objašnjava da je važna revitalizacija pruga, posebno zbog onih koji planiraju da rade u tehnološkom parku pored vršačke železničke stanice, jer je to, kako tvrdi, sigurno jedan od elemenata da li će neko na tom mestu započeti biznis ili ne. Sagovornik kaže da mogućnost da se pređu međunarodni okviri i blizina Evropske unije koja je s druge strane granice, jer je Rumunija već ušla u EU, otvaraju mnoge pogodnosti i za našu zemlju i tamošnje brojne firme. Firme u Rumuniji moraju naučiti da posluju po novim strožijim zakonima EU, a kako se deo njih još uvek ne uklapa u nove propise, žele da pređu u Vršac. Milosavljević kaže da je naša korist od toga indirektna: što više ljudi se odluči da ovde napravi firmu, veća je šansa za smanjenje nezaposlenosti, a svaki investitor je dobrodošao. Zato su iz vlastitih sredstava otkupili i obezbedili zemlju u zoni koja se naslanja na železničku stanicu, što bi trebalo da motiviše ljude da tu dođu i naprave svoje pogone.


Južnobanatski okrug ima razgranatu mrežu železničkih pruga različitog statusa. U funkciji su magistralna pruga Pančevo - Vršac - državna granica, regionalna pruga Pančevo - Kikinda - državna granica i lokalna pruga Bela Crkva - Vršac - Zrenjanin. Van funkcije su pruge Kovin - Vladimirovac, Vršac - vašarište i Alibunar - Seleuš. Demontirane pruge su Seleuš - Kovačica , Seleuš - Čot, Kovačica - Sečanj, Vršac (vašarište) - Veliko središte, Veliko središte - Markovac, Jasenovo - Jam i Bela Crkva - Bazijaš. Stanje pruga koje su u funkciji nije zadovoljavajuće, na nekim deonicama je čak izuzetno loše, a sredstva koja izdvajaju “Železnice Srbije” za njihovo održavanje su nedovoljna, što ima za posledicu njihovo daljnje propadanje. Saobraćaj na pruzi Bela Crkva - Vršac - Zrenjanin je praktično obustavljen, a naročito je ugrožena pruga Pančevo - Zrenjanin - Kikinda i postoji opasnost da i na njoj u dogledno vreme bude obustavljen saobraćaj, ukoliko se ne obnovi.

Prof. dr Slavko Vesković sa Instituta beogradskog Saobraćajnog fakulteta kaže za naš list da je ovaj deo Vojvodine tradicionalno vezan za železnički saobraćaj, naročito zbog tranzita robe i usluga iz Rumunije ka drugim regionima. Prisustvo brojnih stranih kompanija u Rumuniji i zemljama u našem okruženju obavezuje nas da se nešto po tom pitanju uradi. Cena rekonstrukcije pruga iznosi od pet do 50 miliona evra po okrugu, u zavisnosti od njihove dužine. Vesković objašnjava da je Studija pokazala da se isplati remont pruge Beograd - Pančevo - Vršac - državna granica, za šta bi trebalo platiti nešto više od pet miliona evra, kao i obnova pruge Pančevo - Zrenjanin, koja bi koštala oko 17,5 miliona evra. Obnova pruge Zrenjanin - Vršac - Bela Crkva stajala bi 27,7 miliona evra, ali zbog veoma malog toka putnika ne bi bila isplativa.

Otvorena konkursna vrata

Član Saveta za železnički saobraćaj pri Sekretarijatu za privredu mr Milan Vučinić kao posebno značajnu ističe implementaciju Studije, što će pomoći opštinama da privuku investitore zbog mogućnosti jeftinijeg prevoza. Pokrajina je već formirala tim za to, a od predstavnika opština se očekuje da delegiraju svoje članove, kako bi se studija sprovela u delo. Na bazi Studije opštine mogu da traže novac za revitalizaciju pruga iz Nacionalnog investicionog plana i republičkih sredstava za regionalni razvoj, pokrajinskih sredstava za saobraćajnu infrastrukturu i Fonda za kapitalne investicije APV te fondova u okviru prekogranične saradnje.


Istraživanja su pokazala da su naselja uz granicu s Rumunijom duž te pruge opustela, a najveće naselje nema više od 1.500 stanovnika. Međutim, ako se ne bi posmatrala ta izdvojena pruga, već mreža pruga i region kao celina, onda bi obnova imala svoju efektivnost, ukoliko se želi da se ti krajevi razviju i da se stanovništvo vrati. Ušteda u prevozu železnicom je višestruka, transport robe je upola jeftiniji, a prevoz putnika čak tri do četiri puta. Milorad Miščević iz opštine Plandište kaže da je železnički saobraćaj u ovom delu Banata skoro potpuno zamro, putničkog uopšte nema, tek nešto malo teretnog. Pšenica, kukuruz i stoka prevoze se šleperima koji uništavaju puteve, a drumski prevoz je mnogo skuplji od železničkog. S obzirom da se radi o maloj opštini koja nema ni srednjih škola, ni fakulteta, đaci, studenti i radnici su svaki mesec izloženi veoma velikim troškovima prevoza autobusima.
U Vršcu su zainteresovani za elektrifikaciju pruge Pančevo - Vršac, kojom saobraća voz na međunarodnoj liniji iz Beograda ka Temišvaru. Član opštinskog veća Vršca LJubiša Milosavljević kaže da je ovo mesto kapija države u smislu kontakata s Rumunijom i najprometniji i najveći granični prelaz s tom susednom zemljom. Kako se u Vršcu, neposredno uz železničku stanicu, razvija tehnološki park, gde već ima nekoliko uspešnih firmi, u interesu opštine je da se pospeši železnički saobraćaj.

[CrazySerb]

Cene prevoza nisu menjane tri godine, tvrde u Železnicama Srbije

Za modernizaciju voznog parka 37 miliona evra

Beograd - Više cene karata za prevoz železnicom koje su poskupele za 20 odsto nisu naišle na razumevanje putnika koji često negoduju zbog neudobnog prevoza i kašnjenja vozova. Direktor Medija centra Železnica Srbije Mile Lokas poskupljenje železničkih usluga pravda činjenicom da cene u putničkom saobraćaju nisu korigovane tri godine.
- Mi smo od kraja 2004. godine dva puta zahtevali povećanje cena u putničkom saobraćaja, međutim Vlada Srbije je tek sada posle trećeg zahteva odobrila poskupljenje. Treba podsetiti da su u protekle tri godine energenti i repromaterijali poskupljivali u više navrata dok su naše cene ostajale nepromenjene. Sada kada nam je Vlada izašla u susret planiramo da sredstava dobijena zahvaljujući višim cenama karata utrošimo na nabavku goriva, repromaterijala, ali i održavanja 220 putničkih vagona u vlasništvu Železnica Srbije - ističe Lokas.


Konkurencija podiže kvalitet usluga



Stručnjaci procenjuju da bi konkurencija mogla da podigne kvalitet usluga na železnici. Prvi korak u tom pravcu je organizovanje Železnica Srbije kao holdinga. Taj proces mogao bi biti okončan do kraja 2008. Danas je preduzeće podeljeno na dve celine (na infrastrukturu i prevoz), a kompletna reorganizacija železnice sprovodiće se etapno. I dok će saobraćajni deo preduzeća biti opredeljen ka tržištu, infrastrukra će i dalje biti u nadležnosti države.



On dodaje da je planirana nabavka nekoliko novih kompozicija kako bi se putnicima obezbedila kvalitetnija vožnja. U planu je i nabavka više stotina novih teretnih vagona što će unaprediti teretni saobraćaj koji Železnicama Srbije donosi oko 85 odsto prihoda. U tom preduzeću ističu da im je međunarodna železnička banka Eurofima odobrila kredit od oko 37 miliona evra za modernizaciju voznih sredstava. Kredit Eurofime trebalo bi da bude dostupan u prvoj polovini ove godine i omogućiće nabavku takozvanih višesistemskih lokomotiva kojih sada nema na našim prugama.
Stručna javnost godinama ukazuje na to da je Železnici potrebna hitna modernizacija. Koliko je Železnica u lošem stanju najbolje potvrđuje podatak da je sedamdesetih voz od Beograda do Niša putovao tri sata i 11 minuta dok danas, po redu vožnje, stiže za više od četiri sata. U Železnicama Srbije naglašavaju da je za modernizaciju potreban veliki novac.
- Za dostizanje evropskog kvaliteta prevoza srpskim železnicama potrebno je oko tri milijarde evra. Za kompletnu modernizaciju železničkog saobraćaja u Srbiji, koja bi obuhvatila elektrifikaciju svih najznačajnijih pravaca, izgradnju dvokolosečnih pruga gde god je to neophodno i nabavku potrebnog broja novih lokomotiva i vagona, treba nam oko deset milijardi evra. Reč je o ulaganjima koja treba realizovati u narednih 15 do 20 godina. Samo za obezbeđivanje jednog pružnog prelaza potrebno je oko 15 miliona dinara i taj posao sami, bez pomoći države i lokalne samouprave, ne možemo da realizujemo - poručuju iz Železnica Srbije. G. Vlaović

[CrazySerb]

Ove godine u Željeznice RS-a uložiće se 70 miliona eura

Autor/izvor: Saida Mustajbegović

BANJALUKA - Prema riječima generalnog direktora ŽRS Petka Stanojevića, radiće se na stavljanju radioničkih kapaciteta u punu funkciju, povećanju brzine na prugama i nabavci novih vučnih i vučenih vozila.

U Željeznice Republike Srpske (BLSE:ZERS-R-A) ove godine biće uloženo oko 70 miliona EUR kreditnih sredstava, te će biti sanirana pruga od Novog Grada do Doboja za veće brzine, rekao je u srijedu ministar saobraćaja i veza u Vladi RS Nedeljko Čubrilović, nakon sastanka sa menadžmentom ŽRS.

"Vlada je u ovoj godini povećala grant za Željeznice za 4,5 miliona KM. Obezbijedićemo i zakonske okvire da preuzmemo kredit Željeznica, koji na godišnjem nivou iznosi deset miliona KM", izjavio je Čubrilović, prenosi Onasa.

Kako bi se stanje poboljšalo, i Uprava ŽRS je odredila tri prioriteta u radu. Prema riječima generalnog direktora ŽRS Petka Stanojevića, radiće se na stavljanju radioničkih kapaciteta u punu funkciju, povećanju brzine na prugama i nabavci novih vučnih i vučenih vozila.

[Bojan9]

Auh, sad sam izašao iz voza Beograd- Bar..
Utisci- kasnio samo 20 minuta, zamalo eksplodiralo grejanje, nije ga ni bilo pola puta, a ni struje u vagonu nije bilo oko 2 sata...

Eto...

[Dragan]

Originally Posted by Bojan9

Auh, sad sam izašao iz voza Beograd- Bar..
Utisci- kasnio samo 20 minuta, zamalo eksplodiralo grejanje, nije ga ni bilo pola puta, a ni struje u vagonu nije bilo oko 2 sata...

Eto...

znaci napredujemo

[Bojan9]

Da...
Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujemo...
Važno je da imamo dobre "kenjare"...ahahahaha

Biće i slika sa pruge, ali, tek sam stigao

[Floydian]

Originally Posted by Bojan9

Auh, sad sam izašao iz voza Beograd- Bar..
Utisci- kasnio samo 20 minuta, zamalo eksplodiralo grejanje, nije ga ni bilo pola puta, a ni struje u vagonu nije bilo oko 2 sata...

Eto...

Ćuti,nemoj da se žališ!Ipak,samo 20 minuta zakašnjenja!

[Bojan9]

Da, prezadovoljan sam...
Nisam očekivao da ću da stignem ni do 9, a stigao u 19:20...
Sjajno...