Железнички саобраћај | Rail transport

[Dziggy]

jeste, jedino gde nije tunel jeste stanica Strpci i jos par trenutaka... al ipak teritorija bosne

[Vrachar]

E smejurije. Ne tako davno, tuda i uopšte po zapadnom Balkanu se išlo bez pasoša, viza ili ličnih karti a onda, što bi rekao Rambo Amadeus, ljudi sami sebi uvališe karinu.

[Pupinko]

Paučina u „Prokopu”

Radovi na železničkoj stanici „Beograd-centar” i izgradnja poslovno-komercijalnog centra kasne zato što ugovor između „Železnica Srbije” i „Energoprojekta” još čeka saglasnost republičke vlade

Stanica bez vozova Izgledalo je gotovo sasvim izvesno da će ovog leta mašine zabrujati na gradilištu buduće beogradske železničke stanice u Prokopu. Ali, početak radova je i dalje pod znakom pitanja, jer ugovoru koji su 24. marta potpisale „Železnice Srbije” i „Energoprojekt” nedostaje saglasnost Vlade Srbije. Pod uslovom da vlada bude formirana tokom narednih mesec-dva, gradnja bi mogla da počne tek na jesen.

Izbor suinvestitora, sačinjavanje projekta komercijalno-poslovnog centra i sve ono što prethodi izlasku neimara na gradilište – zamrznuto je. „Energoprojekt”, kao glavni finansijer projekta vrednog oko 230 miliona evra, obazrivo čeka, budući da su ovu investiciju u protekle tri decenije pratile brojne nevolje.

– Pravosnažan ugovor je osnova za početak bilo kakvih radova, pa i za angažovanje projektanata. Prirodno je da se kao investitori osiguramo, jer su svakakvi obrti mogući – kaže Miodrag Zečević, direktor marketinga „Energoprojekta”.

Prema sporazumu o kompletnom završetku železničke stanice „Beograd centar” i izgradnji pratećeg poslovno-komercijalnog centra na njenoj ploči, radovi treba da počnu 60 dana nakon što se sa tim ugovorom saglasi republička vlada. Doduše, „Energoprojekt” je od početka angažovan na izgradnji koloseka, u roku od sedam dana posle dobijanja saglasnosti ministara mogao bi da nastavi postavljanje petog, šestog, sedmog i osmog koloseka, za koje je Saobraćajni institut CIP uradio projektnu dokumentaciju.

Tokom prvih 12-14 meseci, kako piše u ugovoru,treba da bude završena ploča koja natkriva stanični kompleks, dok će za opremanje stanice i njeno puštanje u saobraćaj biti neophodna još jedna godina.

„Energoprojekt”, kao finansijer, ima obavezu da izgradi železničku stanicu i 25.000 metara kvadratnih ispod ploče, sa šest perona i deset koloseka. Taj prostor bi, naravno, pripao „Železnicama”, s tim što bi graditelj u tom delu dobio 10.000 kvadrata. U železničku infrastrukturu bi trebalo da bude uloženo oko 80 miliona evra.

Dogovoreno jeda prateći komercijalni centar od 128.000 kvadrata, u koji „Energoprojekt” treba da uloži oko 150 miliona evra, bude završen zadve i po godine od dobijanja odobrenja za gradnju. „Železnicama”, koje su najavile mogućnost da se jednim delom uključe u sufinansiranje projekta, trebalo bi da pripadne 2.200 kvadrata.

I Direkcija za građevinsko zemljište, zbog koje su se, između ostalog, svojevremeno spotakli pregovori sa prvoplasiranim na tenderu – mađarskim „Trigranitom”, izašla je na neki način u susret ovom višedecenijskom projektu. Ona je pristala da sa 16 miliona evra finansira izgradnju prilaznih ulica sa Bulevara kralja Aleksandra i autoputem.

Novac, takođe, zbog koga su u nekoliko navrata prekidani radovi, ovog puta ne bi trebalo da bude problem. Vladan Pirivatrić, generalni direktor „Energoprojekta”, pri potpisivanju ugovora je rekao da ta kompanija može odmah da aktivira svoja sredstva, a ima i podršku banaka.Inače, dobili su više ponuda za kupovinu poslovnog i komercijalnog prostora, odnosno sufinansiranje izgradnje. Najozbiljnije su stigle od španske„Riofise” i grčkog „Bluhausa”.

Izgradnja „Prokopa” je počela 1977. godine. Zbog nedostatka novca prekinuta je osamdesetih godina. Devedesetih je nastavljena, ali zbog istog razloga je prekinuta 2000. godine, da bi „Železnice” tek 2005. godine raspisale tender za graditelja. Pobedio je „Trigranit”, sa kojim su pregovori prekinuti jer je, između ostalog, tražio da mu se ustupi pravo gradnje na mestu sadašnje železničke stanice, to jest u Savskom amfiteatru. U jednom trenutku, dok je mađarska kompanija ispostavljala listu zahteva, od gradskih čelnika se čulo da „Prokop” nije prioritet i da je glavnoj železničkoj stanici mesto u Novom Beogradu, ali su te tvrdnje ubrzo povukli.

I kada su grad i Republika napokon pronašli zajednički interes u ovoj investiciji i uskladili ga s novim investitorom, napravivši priličan pomak u odnosu na pregovore sa „Trigranitom”, radove je ovoga puta zaustavila administrativna procedura, odnosno vakuum koji je nastao raspisivanjem izbora.



M. Avakumović - M. Lakić
[objavljeno: 27/06/2008.]

[chuburac]

A zar je neko verovao da ce biti drukcije?

[mojaBL]

U RS 2010. godine “Talgo” vozovi
Objavljeno u kategoriji:Ostalo

BANJALUKA, Republika Srpska /RS/ mogla bi 2010. godine da dobije prve “Talgo” vozove, koji dozvoljavaju mnogo veće brzine na postojećoj infrastrukturi i koji bi željeznice u RS učinili konkurentnim u okruženju i omogućili međunarodni saobraćaj - izjavio je danas ministar saobraćaja i veza Srpske Nedeljko Čubrilović.

“Projekat je vrijedan nešto manje od 40 miliona evra, a riječ je o najpovoljnijim uslovima robnog kredita na ovim prostorima”, rekao je Čubrilović novinarima u Banjaluci nakon razgovora sa delegacijom Vlade Španije o realizaciji zajedničkog programa “Talgo”.

Čubrilović je podsjetio da je Federacija BiH već sklopila ugovor sa Vladom Španije po kojem će 2010. godine dobiti prve garniture.

“RS u jednom dijelu tog projekta kasni zato što su Ministarstvo i menadžment `Željeznica RS` bili neodlučni da li ući u taj projekat, ali je Vlada onda prihvatila ovaj robni kredit“, kazao je Čubrilović.

Rukovodilac Kancelarije za ekonomiju Ambasade Španije u BiH Emilio Gonzales Santjago rekao je da je cilj današnjeg sastanka bio da informiše ministra Čubrilovića o finansijskom programu između Španije i BiH i da sazna koji su projekti primarni u sektoru transporta kako bio ih mogli kreditirati u sklopu nastavka pomoći Vlade Španije RS.

Vlada RS pokrenula je polovinom ovog mjeseca proceduru kreditnog zaduženja kod Vlade Španije radi nabavke pet putničkih garnitura nagibne konstrukcije proizvodnje “Talgo” za potrebe “Željeznica RS2.

RS ima interes da obnovi oštećenu željezničku infrastrukturu i da je modernizuje uz poštovanje međunarodnih standarda, a do sada je prihvatila više kreditnih projekata čija je ukupna vrijednost veća od 100 miliona evra.

Razvoj željezničkog saobraćaja u regionu orjentisan je ka stvaranju jake željezničke mreže veće propusne moći i boljih tehničkih parametara.

U Solunu je prošle godine potpisan Memorandum o razvoju osnovne mreže jugoistočne Evrope prema kojem je obaveza da se nove pruge grade za brzine veće od 160 kilometara na čas.

[YU-AMC]

Originally Posted by Bojan9

Ne, voz ne staje nigdje u BiH.. Ima samo jedna, čuvena stanica Štrpci, ali voz u BiH ne staje...
Ako si na to mislio...

Hvala na odgovoru. Bas me to zanimalo jeli neka granicna kontrola zaustavlja voz da proveri dokumente.

[Dziggy]

Originally Posted by mojaBL

U RS 2010. godine “Talgo” vozovi
Objavljeno u kategoriji:Ostalo

BANJALUKA, Republika Srpska /RS/ mogla bi 2010. godine da dobije prve “Talgo” vozove, koji dozvoljavaju mnogo veće brzine na postojećoj infrastrukturi i koji bi željeznice u RS učinili konkurentnim u okruženju i omogućili međunarodni saobraćaj - izjavio je danas ministar saobraćaja i veza Srpske Nedeljko Čubrilović.

“Projekat je vrijedan nešto manje od 40 miliona evra, a riječ je o najpovoljnijim uslovima robnog kredita na ovim prostorima”, rekao je Čubrilović novinarima u Banjaluci nakon razgovora sa delegacijom Vlade Španije o realizaciji zajedničkog programa “Talgo”.

Čubrilović je podsjetio da je Federacija BiH već sklopila ugovor sa Vladom Španije po kojem će 2010. godine dobiti prve garniture.

“RS u jednom dijelu tog projekta kasni zato što su Ministarstvo i menadžment `Željeznica RS` bili neodlučni da li ući u taj projekat, ali je Vlada onda prihvatila ovaj robni kredit“, kazao je Čubrilović.

Rukovodilac Kancelarije za ekonomiju Ambasade Španije u BiH Emilio Gonzales Santjago rekao je da je cilj današnjeg sastanka bio da informiše ministra Čubrilovića o finansijskom programu između Španije i BiH i da sazna koji su projekti primarni u sektoru transporta kako bio ih mogli kreditirati u sklopu nastavka pomoći Vlade Španije RS.

Vlada RS pokrenula je polovinom ovog mjeseca proceduru kreditnog zaduženja kod Vlade Španije radi nabavke pet putničkih garnitura nagibne konstrukcije proizvodnje “Talgo” za potrebe “Željeznica RS2.

RS ima interes da obnovi oštećenu željezničku infrastrukturu i da je modernizuje uz poštovanje međunarodnih standarda, a do sada je prihvatila više kreditnih projekata čija je ukupna vrijednost veća od 100 miliona evra.

Razvoj željezničkog saobraćaja u regionu orjentisan je ka stvaranju jake željezničke mreže veće propusne moći i boljih tehničkih parametara.

U Solunu je prošle godine potpisan Memorandum o razvoju osnovne mreže jugoistočne Evrope prema kojem je obaveza da se nove pruge grade za brzine veće od 160 kilometara na čas.

fantasticna vest. Samo napred !! Eh kad bi ovi nasi ucili nesto od Republike Srpske.

[Bojan9]

Mislim da nije bila vijest- Željeznica CG bi trebala da se podijeli na dva preduzeća- prevoz i infrastrukturu. Prevoz bi plaćao infrastrukturi održavanje.

NAdam se da će ovo pametno da urade, da bi se konačno poboljšalo stanje.

EDIT: Završena rekonstrukcija trase Vreoci- Beograd. I remontovan je bife ŽS koji ide od BG-a za Bar.

[Singidunum]

Sanitarna inspekcija vagona samo dva puta godišnje
Vozovi su sramota za Srbiju
Autor: Ž. Antonijević | Foto: D. Grubin | 20.07.2008 - 00:11


Prljavi podovi, masna i uflekana sedišta, zamrljani prozori na kupeima vagona i nesnosan smrad koji se širi u okolini ve-cea, pa i u samim kupeima, slika je s kojom se svakodnevno susreće većina putnika u našim vozovima. Ko putuje duže, posle izlaska iz voza mora na hemijsko čišćenje jer odeća upije neprijatne mirise koji se bez dobrog pranja teško otklanjaju.
Putovanje ovakvim vozovima je ponižavajuće.

- Ušla sam u voz u Valjevu. Kada sam otvorila vrata kupea koji je bio prazan, zapahnuo me je užegli vazduh, a kada sam posle pola sata vožnje otišla do toaleta, naišla sam na zapušenu ve-ce šolju koja je bila pretrpana tolalet-papirom i oko nje se širio nesnosan smrad - kaže Danijela Mitrović, studentkinja iz Beograda koja se vraćala iz posete drugarici.
Ovakvu priču može ispričati mnogo putnika, a šta će reći tek neki strnac koji zaluta u srpski voz. Malo je reći da su u Evropi vozovi čisti i da mirišu, a da su ve-cei i umivaonici kao u boljim hotelima. Čovek se zapita da li se iko od odgovornih u Srpskim železnicama vozi našim vozovima i da li vidi na šta oni liče.
- Za čistoću naših vozova brine Društvo za negu kola i DDD koje je do pre tri godine funkcionisalo kao deo našeg preduzeća, a od 2005. godine je pod patronatom Vlade Republike Srbije dok se ne završi proces privatizacije. Nisam baš zadovoljan načinom na koji oni obavljaju taj posao. Za čišćenje mi mesečno plaćamo više od 17 miliona dinara. Što se tiče čistoće ostalih prostorija u okviru Železnica Srbije, o njima se brine naša služba za održavanje - kaže generalni direktor Železnica Srbije Milanko Šarančić, i dodaje da na ovaj problem dodatno utiče to što imaju nedovoljan broj kola za putnički saobraćaj. Pojedini vozovi se kratko zadržavaju na stanici jer su praktično non-stop u saobraćaju, naglašava Šarančić, pa čišćenje ne može detaljno da se sprovede.

A u Društvu za negu kola i DDD kažu da oni savesno obavljaju svoj posao. Sva pranja i čišćenja sprovode se na peronima koji su specijalno predviđeni za to. Vagoni se izvlače iz stanice na koloseke od broja 3 do 11, gde tim ljudi učestvuje u kompletnom pranju kola.
- Nijedan voz ne otpočne vožnju prljav ako je prethodno bio dovežen na mesto predviđeno za čišćenje. Osim što ih svakodnevno čistimo, radimo i mesečno održavanje koje podrazumeva i dubinsko usisavanje sedišta, pražnjenje i pranje pepeljara i ve-cea, prozora, podova i zidova, a dva puta godišnje sprovodimo i temeljno čišćenje koje podrazumeva kompletno pranje unutra i spolja. Takođe vršimo i ambulantno čišćenje, što znači da, na primer, spremačica uđe u voz u Šidu i vodi računa o čistoći do Beograda - kaže Nikola Štrbac, direktor Društva za negu kola i DDD.
Očigledno da čitav sistem održavanja higijene i kontrole ne funkcioniše kako valja. I situaciju bi mogla da promeni kontrola "spolja", odnosno revnosniji rad sanitarnih ispekcija.
Sanitarci kao da zatvaraju oči pred prljavim vagonima. Za ne verovati je podatak da je beogradsko odeljenje Republičke sanitarne inspekcije pre 15 godina zbog nehigijene isključilo ceo voz na relaciji Beograd - Bar. A za 15 godina stanje se znatno promenilo, i to nagore.

Gradska sanitarna inspekcija, u čijoj je nadležnosti i kontrola higijene Železničke stanice Beograd, nije naložila da se iz saobraćaja isključi ni jedan jedini vagon, iako su pojedini u katastrofalnom stanju.
Kako saznajemo od doktora Zorana Panajotovića, načelnika sanitarne inspekcije Beograd, detaljna kontrola svih vagona, kao i prostorija koje se nalaze na ovoj stanici, vrši se simbolično, svega dva puta godišnje, istina, bez prethodne najave.
- U kontrole odlazimo pred početak letnje sezone, a zatim i u drugoj polovini avgusta. Kontrolišemo sve počevši od vagona, ve-cea u njima, do sanitarnih prostorija na samoj stanici, čekaonice, čekaonice za majke s malom decom, prodavnice, restorane i sve ostalo. Svake godine u martu kontrolišemo i stanice manjeg kapaciteta - kaže Panajotović.
Iako sami putnici priznaju da nisu zadovoljni čistoćom vozova i da im najčešće smeta smrad iz ve-ce kabina, niko od njih nije podneo nijednu prijavu sanitarnoj inspekciji, pa samim tim inspekcija nije morala da reaguje.
A u samoj stanici u Beogradu, tvrde da je isključenja iz saobraćaja vagona čija čistoća nije bila na potrebnom nivou ipak bilo. Dnevno se 20 putničkih kola isključi iz saobraćaja iz raznoraznih razloga, a jedan od njih je i loša higijena, kaže Dimitrije Milutinović, pomoćnik direktora sektora za prevoz putnika.

Dotrajala sedišta
Upitan kada je poslednji put promenjeno neko pohabano i dotrajalo sedište u kupeu, Dimitrije Milutinović, pomoćnik direktora sektora za prevoz putnika, rekao nam je da sedišta jesu menjana, ali da ne može da nam "iz glave" kaže kada i koliko je tih promena bilo jer bi prethodno morao da pogleda u dokumentaciju. On je rekao i da se mebl na sedištima menja u tačno utvrđenim ciklusima.

Telefon za prijave nečistoće
Građani koji su nezadovoljni higijenom vozova mogu to da prijave sanitarnoj inspekciji na broj 011 3115-779. Ispekcija će po prijemu pritužbe reagovati i poslati ekipu na teren. Međutim, kako nam je rekao Zoran Panajotović, načelnik beogradskog odeljenja Republičke sanitarne inspekcije, te ekipe ne mogu da dežuraju na stanici svakoga dana.

[chuburac]

Jel onaj retard Sarancic i dalje na celu zeleznica?

Jedan mali flesbek od prosle godine. Kada sam jesenas isao do Makisa da slikam vozove, usao sam u jedan od parkiranih putnickih vagona. Scena je bila u najmanju ruku apokalipticna. U kupeima se moglo naci svega, pocev od spriceva, izmeta, polupanih flasa i raznog ostalog djubreta. Evo cak i slike koju sam iskopao:

[Stormwatch153]

Ovde samo fali Cubrik i Alex pa da naprave nastavak A Clockwork Orange.

[Vladica-86]

Predlazem da se taj Sarancic provoza jednom od Beograda do Bara, pa da vidim sta ce onda reci. Ili letim za Crnu Goru ili idem kolima ili busom, ali nikada vise ne vozom. Ne samo zato sto tom vozu za manje od 600 km treba najmanje 12 sati, jer se usput pokvari barem jednom, pa se ceka druga lokomotiva, nego i zato sto kada stignem konacno u Bar i stanem pod tus, gledam kako je crna voda koja silazi sa mene. Tim vozom se voze i stranci a zeleznica nam je ne katastrofalna, nego je kao sto rece chuburac, APOKALIPTICNA!

[MareCar]

Ma, sramota za celu srbiju, kao i mnogo drugih stvari u srbiji...

[Podgoricanin]

Ja kapiram da su vagoni skupi i sl. ali bi renoviranje enterijera postojećih mogla da uradi bilo koja stolarska radionica, za relativno male pare...to nije nikakva filozofija...

Ovako - i ja sam rekao nikad više vozom! Jbt, pa spavaća kola su sad oko 20 EUR jeftinija od avionske karte MGX-om, ako se let fiksira 10-ak dana unaprijed...no vale la pena!

[chuburac]

Originally Posted by Podgoricanin

Ja kapiram da su vagoni skupi i sl. ali bi renoviranje enterijera postojećih mogla da uradi bilo koja stolarska radionica, za relativno male pare...to nije nikakva filozofija...

Skupi su mozda za mene i tebe, ali za drzavu koja nam svakog meseca uzima dazbine i zaduzuje se u inostranstvu to nije velika cifra. I ovi vagoni koji se sada raspadaju nekada su bili novi.

[Singidunum]

E ali i tu nailazimo na problem. Zasto ti vagoni izgledaju tako? Jel se zbog nemastine u kupeima moze naci sve "pocev od spriceva, izmeta, polupanih flasa i raznog ostalog djubreta"? Cistacice siguran sam postoje i primaju platu pa iako je narod stoka to nije izgovor da ona ignorise to djubre umesto da ga pokupi. Dakle nije ta situacija zbog nemastine jer se odrzavanje vec placa, vec zbog diletantizma nadleznih i nevaspitanosti putnika.

[Vladica-86]

Ja ne verujem da ce se nesto promeniti sve dok neki privatnik ne bude uveo svoj zeleznicki saobracaj, a to opet nece dozvoliti ovi monopolisti...

[Stefan1]

Joj ja sam poslednji put putovao vozom pre godinu ipo dana u Novi Sad. Iz Beograda smo isli Intercity vozom, inace austrijski vagoni, ali kada smo se vracali... jaooo to se recima ne moze opisati... uzas i katastrofa... i jos BG-NS se putuje 2.5 sata, bar se tada toliko putovalo

[Vladica-86]

Originally Posted by Stefan1

Joj ja sam poslednji put putovao vozom pre godinu ipo dana u Novi Sad. Iz Beograda smo isli Intercity vozom, inace austrijski vagoni, ali kada smo se vracali... jaooo to se recima ne moze opisati... uzas i katastrofa... i jos BG-NS se putuje 2.5 sata, bar se tada toliko putovalo

Beograd-Bec je obicno kombinaovani voz, deo cine nasi vagoni a deo austrijski. Ti nasi vagoni su bas super, lepi, cisti, moderni i udobni i te vagone je Gosa remontovala pre par godina. Odrzavaju ih zato sto idu u inostranstvo, primetio sam kada ljudi saznaju ili shvate u Srbiji da sam iz inostranstva, onda se potpuno drugacije ponasaju prema meni, u pozivitnom smislu. A to ne kapiram nikako.

Dobro si prosao ako si se "samo" vozio 2,5 sata od NS-a do BG-a, ja sam se vozio jednom tim vozom i trebalo mu je oko 4 sata... a vagon je naravno bio katastrofa.

[CrazySerb]

Spore pruge Srbije
Tanja SPALEVIĆ, 26.07.2008

SPORE pruge, na pojedinim deonicama su sporije nego pre Drugog svetskog rata. Brzinom do 30 kilometara na čas „krstare“ vozovi na čak 400 kilometara železničke mreže Srbije. A, na polovini, od ukupno 3.809 kilometara pruga u našoj zemlji, dozvoljena brzina je manja od 60 km/č. Na samo 2,6 odsto mreže mašinovođe dostignu stotku. To je slika naše železnice, kojom generalni direktor Milanko Šarančić, kako kaže za „Novosti“, nije zadovoljan.
Više od 55 odsto pruga u Srbiji izgrađeno je u 19. veku. Za modernizaciju železničkog saobraćaja, koja bi obuhvatila kompletnu elektrifikaciju, podizanje brzina na više od 200 kilometara na čas, izgradnju dvokolosečnih pruga gde god je to neophodno i nabavku potrebnog broja novih lokomotiva i vagona, potrebno je, navodi Šarančić, čak deset milijardi evra. Ali, i kada bismo odmah imali taj novac, prošle bi godine da se završi sve što je neophodno i što decenijama unazad nije rađeno.

LAGANA VOŽNJA

- NEMAMO dovoljno novca i to usporava potrebne remonte, tako da se umesto 152,4 kilometra, prosečno godišnje remontuje svega 25,6 kilometara - ističe generalni direktor JP „Železnice Srbije“. - I starosna struktura voznih sredstava je vrlo nepovoljna, što nas takođe usporava. Više od tri decenije staro je oko 60 odsto lokomotiva i putničkih vagona, kao i nešto više od 40 odsto teretnih kola. Kako bi pruge bile bezbedne za odvijanje saobraćaja, zbog lošeg tehničkog stanja, elemenata gornjeg stroja i objekata donjeg stroja pruga, prinuđeni smo da smanjimo brzine.
Lagane vožnje na magistralnim prugama (Koridor 10 i barska pruga) uvedene su na 289 kilometara, što je bilo za 90 kilometara manje u odnosu na decembar 2006. godine. Na Koridoru 10 imamo pružni pravac od Niša prema Dimitrovgradu, koji je najveće usko grlo. Na tih 96 kilometara je dizel vuča tako da promena vuče u Nišu odnosno Dimitrovgradu znatno usporava saobraćaj.
- Samo za završetak železničkog Koridora 10 kroz našu zemlju, što je naš međunarodni interes, potreba i obaveza, jer će narednih decenija svi tokovi putnika i robe biti usmeravani na međunarodnopriznate transportne pravce, potrebno nam je oko 1,25 milijardi evra - ističe Šarančić. - To je samo modernizacija i remont do projektovane brzine i elektrifikacija od Niša do Dimitrovgrada. Ali, ako bi se gradio i drugi kolosek, tamo gde nedostaje, sa uređenjem beogradskog železničkog čvora, remont i elektrifikacija od Niša ka Dimitrovgradu i remont od Niša prema Preševu, sa novom signalizacijom, potrebno je gotovo dve milijarde evra. Samo za sanaciju oko 400 kilometara pruga, na kojima smo zbog bezbedonosti bili primorani da smanjimo brzine, neophodno je oko 150 miliona evra.
Kada se govori o brzini vozova u Srbiji, trebalo bi imati na umu koliko u razvijenim zemljama u železnički saobraćaj investira država, a kakva je situacija kod nas. I ne samo danas, već kakav je položaj železnice decenijama unazad u Srbiji. Nisu ni Francuzi, Britanci, Nemci ili Italijani stvorili svoje najmodernije vozove preko noći.

POMOĆ DRŽAVE

- U naŠoj zemlji praktično značajnije modernizacije nije bilo više od pola veka - navodi Šarančić. - Naravno, nisu svi vozovi na evropskim prugama najbrži i najmoderniji, to je tako samo na najznačajnijim magistralnim pravcima. Nijedna železnica nije profitabilan poslovni sistem. Nijedna ne funkcioniše bez, manje ili veće, pomoći države. Ali se nigde u svetu država ne odriče svoje nacionalne železnice. Čak i tamo gde je pokušana klasična privatizacija, na primer u Velikoj Britaniji, vrlo brzo su je, takvu - kakva je, neprofitabilna, vratili pod okrilje države. Jedan takav projekat kakav je železnička veza ispod Lamanša, iz godine u godinu beleži sve veći minus, ali ipak niko ozbiljno ne postavlja pitanje opravdanosti takvog projekta.
Češka je samo u prethodnih pet godina realizovala investicione projekte vredne oko 600 miliona evra. Grčke železnice su devedesetih godina u transevropsku mrežu pruga evropskih brzina investirale oko milijardu i po evra. Rusija u pruge ulaže desetine milijardi evra. Interes da se investira u železnicu je, dakle, više nego jasan u čitavom svetu, jer su efekti sveobuhvatni i za državu izuzetno krupni i značajni.