БЕОГРАД - паркови и фонтане | BELGRADE - parks & fountains

[marillion]

ima li nečeg novog oko plana uređivanja bezistana?

[Luka]

ZELENAŠENJE PARKOVA

Tokom prvih osam meseci ove godine u parkovima napravljena je šteta od skoro 15 miliona dinara! Vandali lome klupe, ljuljaške, gaze zelenilo, seku drveće, bacaju smeće...
Za samo osam meseci ove godine nesavesni građani napravili su štetu u parkovima od skoro 15 miliona dinara! Kako saznajemo u JKP "Zelenilo Beograd" ova šteta je još veća jer se mnoge popravke rade po hitnoj proceduri, pa se ne prikazuju u popisu oštećenja za koje je izdat nalog.
Najviše štete napravljeno je bespravnom sečom stabala, oštećenjem i uništavanjem travnjaka i deponovanjem raznog materijala i otpada po javnim zelenim površinama. Vandali sve češće lome ljuljaške za decu, klackalie i klupe.
Rukovodilac tehničke službe u ovom javnom preduzeću Vitoslava Marković kaže da je veliki problem što su ovde u pitanju uglavnom nepoznati počinioci, i policija ili komunalna inspekcija retko ih kada "uhvate na delu".
- Naša čuvarska služba ne radi noću, a i nema ovlašćenja da naplaćuje mandatne kazne, već samo da popiše štetu i prosledi prijavu nadležnim organima. Samo ponekad se desi da se identifikuju osobe koje su, na primer, sekla stabla po parkovima i koristila ih za izgradnju svojih kuća - rekla je Markovićka.
Ona dodaje da je velika šteta što se ovaj novac ne ulaže u dalje unapređivanje i oplemenjivanje zelenih površina jer bi se na taj način mogla kompletno sanirati i urediti bar još dva parka u Beogradu, sa kompletnom opremom i stazama.
Beogradski ombudsman Dušanka Gaćeša objašnjava da će osnivanjem komunalne policije, koja će imati ovlašćenja da naplaćuje mandatne kazne, smanjiti ruženje grada. Komunalni policajci bi imali pravo da sa nalogom uđu u privatni stan ili imanje kod svakog za koga se sumnja da je uništavao ili krao javnu imovinu, ali i da uhapsi, spreči i procesuira svakog ko pričinjava štetu.
- Sadašnje kazne su suviše male da bi imale vaspitni efekat, a nažalost, sama policija ili komunalna inspekcija nemaju kapaciteta ni ovlašćenja da se ozbiljnije posvete rešavanju ovog problema - istakla je Gaćeša.

ŠTETA
Šteta od januara do septembra 2008. godine je 14.643.697 dinara.

Bespravna seča stabala - ukupna šteta 2.587.200 dinara.

- Zvezdara 990.000
- Savski venac 778.800

Oštećenja travnjaka - ukupna šteta 2.258.582 dinara.

- Palilula 556.818,75 dinara
- Zemun 679.820 dinara
- Novi Beograd 502.849,25 dinara

Deponovanje raznog materijala - ukupna šteta 2.994.219 dinara.

- Rakovica 1.457.670,40 dinara
- Novi Beograd 982.546,64 dinara
- Palilula 465.962,80 dinara

Krađa klupa - ukupna šteta 1.680.540 dinara.

- Vračar 539.036 dinara
- Novi Beograd 412.204

[Luka]

U novobeogradskim blokovima 62 i 63 biće izgrađena dva nova parka
„Zelene oaze“ između sivih zgrada

Planovi da u blokovima 62. i 63. budu izgrađeni parkovi postoje već 40 godina, ali je njihova izgradnja počela tek pre nekoliko dana. Do sada su se ovde gradili samo supermarketi, poslovne i stambene zgrade. Zelenila je bilo sve manje, tako da, iako su radnici na terenu, stanovnici ovog dela grada i dalje su sumnjičavi da će zaista do proleća sledeće godine dobiti svoje „zelene oaze“.

- U parkovima će biti oko tridesetak vrsta ukrasnog drveća, šiblje i posebne cvetne oaze sa ružama i perenama. Mirni popločani deo parka namenjen je za starije ljude koji mogu uživati na klupicama, a za decu su predviđena dva igrališta sa klackalicama, ljuljaškama i toboganom - priča Đurđica Ivančević inženjer pejzažne arhitekture.
Radovi su već počeli i teren je očišćen od starih i trulih biljaka, kamenih ploča i drugog otpada. Trenutno bageri ravnaju zemljište, a potom sledi sadnja i uređenje. Ekipa koja radi parkove očekuje novu „oazu mira” početkom proleća, a građani na radove ipak gledaju sumnjičavo jer kako pričaju navikli su na beton staklo i čelik.
- Samo da ne dođe neki investitor i ne uzme im ovu zemlju što su lepo raskrčili i pripremili za rad. Bili smo skeptični šta se ovde pravi, jer dosta nam je više betona i „saklenih kutija”. Ova ideja je fantastična! Jedva čekam da se na leto rashlađujem u parku dok čuvam unuku koja će konačno dobiti lepo mesto za igru – priča Ranko Jovović iz 63. bloka.
Oba parka izgledaće identično samo što se površinski razlikuju. Prvi je na jednom hektaru, a drugi je manji, oko šest hiljada kvadrata odnosno, nešto više od pola hektara. Udaljeni su samo 500 metara jedan od drugog, pa će znatno oživeti ovaj kraj. Osim sadržaja za decu, naće se i po neki kutak mira za odrasle. Parkovi će imati savremeni sistem za navodnjavanje i biće osvetljeni, a imaće i neke specifičnosti. Naime u jugozapadnom delu parkića će ostati slobodni travnjaci za sedenje, piknik, čitanje, po ugledom na Evropu gde se ležerno i opušteno sedi na zelenim površinama u parkovima. Ovaj, prilično siv i tmuran blok će tako dobiti zaista potrebna mesta za igru i opuštanje.
- Poslednjih decenija nismo dobili ni jedan pravi park. Zelenilo je služilo kao propratni sadržaj, obično velikih poslovnih ili trgovinskih centara. Ali takvi parkići obično imaju samo vizuelni i estetski karakter. Ljudi su željni onog životnog, mira, dečjeg smeha, prirode, a to će im ovi parkovi ipak približiti – priča Đurđica Ivančević.

Parkovi sve bolje izgledaju
Beograd je očigledno u poslednjih nekoliko godina „našminkao” svoje parkove. Sve su lepši i uredniji. Mnogi od njih su i renovirani, kao Tašmajdanski, Karađorđev i park Jelovac. Ali ono što gradu zaista nedostaje su nove zelene površine jer je priliv stanovništva sve veći, a urbanizacija uzima danak – kaže Đurđica Ivančević, pejzažni arhitekta.

[zexland]

Originally Posted by Bojan9

Lijepo, samo malo zapušteno.
Da pogadjam, ovo je onaj čuveni paun kojeg je eurobanka postavila
http://i86.photobucket.com/albums/k9...esizeof009.jpg

Malo vise zapusteno
Da to je taj apstraktni bankarski paun

[Singidunum]

[Sawovsky]

Lepo, lepo

[Luka]

Пикник усред бетона
Новобеоградски блокови 62 и 63 на пролеће добијају два по многоме изузетна парка

Новобеоградски блокови 62 и 63 добиће до пролећа два нова парка који ће бити опремљени декоративним клупама и жардинијерама. У њима ће бити засађен велики број нових стабала и тридесетак врста украсног дрвећа, шибље и цветне оазе са ружама и перенама.

Осим зеленила у парковима ће бити изграђена игралишта за децу од осам до 14 година. Предшколци ће имати на располагању љуљашке, клацкалице и пењалице, а на травнатој површини где ће се малишани играти биће постављен терен са клупама и тобоганима и неколико табли са кошевима.

Пројектанти су предвидели да оба парка изгледају идентично, само што ће се у Блоку 62 простирати на једном хектару, док ће у суседном блоку бити мањи, јер ће малишани да се играју на око шест хиљада квадрата. Паркови ће имати савремени систем за наводњавање и биће осветљени, а имаће и неке специфичности. У југозападном делу паркића у Блоку 63 биће слободни травњаци за седење, пикник, читање, по угледу на Европу. За реализацију овог пројекта надлежна је Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда, а требало би да буде утрошено 110 милиона динара.

Идеја да у овом делу Новог Београда поред солитера буду изграђени и паркови датира од краја прошлог века. До сада су се овде градили само супермаркети и пословне зграде. Радови су пре неколико дана почели и терен је очишћен од старих и трулих биљака, камених плоча и другог отпада. Тренутно багери равнају земљиште, а саднице ће се садити према њиховим биолошким условима током сезоне.

Новобеоградски блокови 61, 62, 63 и 64 завршени су почетком осамдесетих година прошлог века, а време и небрига довели су до тога да овај крај града делом буденеуређен. Због недостатка паркова становници ових блокова најчешће одлазе на Савски кеј.Очекује се да ће изградња паркова омогућити да се малишани играју у близини својих зграда.

[Singidunum]

Transformacija „Zoološkog vrta”
Grad postaje vlasnik „Vrta dobre nade“
Autor: N. Korlat - Z. Lazarević | Foto:S.Maricic | 04.02.2009. - 09:39



Društveno preduzeće “Zoološki vrt” uskoro će preći u ruke Grada i postati javno preduzeće. Dokumentacija, na kojoj je prošle godine radilo Javno gradsko pravobranilaštvo, je spremna i ostaje još da na ovaj predlog gradskih vlasti saglasnost da Ministarstvo ekonomije. Izglasavanje novog statusa “Zoo vrta” može se očekivati na jednoj od narednih sednica Skupštine grada.

- Sve je skoro spremno da Zoo vrt pređe u ruke Grada. Ne verujem da će biti bilo kakvih problema sa Ministarstvom ekonomije, jer je više-manje sve dogovoreno. Ovaj predlog zatim ide u Skupštinu grada - kaže Strahinja Sekulić, javni gradski pravobranilac.

Nakon što ovaj predlog prođe izglasavanje u Skupštini grada, biće formirani organi upravljanja novog gradskog javnog preduzeća, odnosno upravni i nadzorni odbor. Kako je predložila Komisija za Zoo vrt, upravni odbor imaće pet članova, od kojih će dva biti iz veterinarske i medicinske struke, a tri će predložiti Grad. Nadzorni će biti sastavljen od tri člana, a biće izabran i direktor. On će se baviti menadžerskim poslovima i biće biran, kao što je to slučaj u drugim javnim preduzećima, na svake četiri godine.
- Mislim da je ovo pozitivan korak za “Beo zoo vrt”. Na to smo i mi, kao društveno preduzeće, dali saglasnost. Radi rešavanja statusa formirana je Komisija, koja je utvrdila šta je najbolje za Zoološki vrt i mi ćemo to da sledimo - kaže Vuk Bojović.
Nakon izveštaja EAZE (Evropske organizacija zoo vrtova) i analize stručnjaka iz te oblasti, Komisija je odlučila da Beo zoo vrt i definitivno ostaje na sadašnjoj lokaciji. Utvrđeno je da bi eventualno premeštanje na obod grada zahtevalo ogromna sredstva, ali bi i drastično smanjilo broj od 200.000 posetilaca tokom godine. Obzirom da se radi o prevelikom broju životinja na veoma malom prostoru, “Beo zoo vrt” moraće da se proširi i to na lokaciju u strogom centru grada. Takva lokacija za sada ne postoji ali će, kako saznajemo, biti određena Generalnim urbanističkim planom. Komisija je takođe ustanovila da se životinje u Zoološkom vrtu nalaze u jako dobrom zdravstvenom stanju, kao i da je njihova ishrana na zadovoljavajućem nivou. Komisija, koja je iz svih uglova ispitala stanje u “Beo zoo vrtu”, oformljena je kao rezultat višemesečnog spora Grada, opštine Stari grad i DP “Zoo vrt”, odnosno Vuka Bojovića. Sve je počelo kad su u Gradu počeli da razmatraju opciju o preseljenju Vrta u Surčin, da bi sukob kulminirao nakon što je opština Stari grad uklonila nekoliko kioska na prostoru Beo zoo vrta, za koje je tvrdila da su nelegalni. Zbog toga je Vuk Bojović štrajkovao glađu, što je trajalo gotovo dve nedelje. Štrajk je prekinut nakon razgovora Bojovića i Dragana Đilasa, tada ministra bez portfelja.

Promena vlasništva
Osim Zoološkog vrta, u procesu transformacije u javno preduzeće je i DP “Zavod za izgradnju Beograda”, a u toku su pripremne radnje. Na ovaj postupak gradske vlasti su se odlučile kad se razmatrala privatizacija ovog preduzeća. Takođe, DP “Jezero” na Adi Ciganliji menjaće svoj status. Uskoro će biti pripojeno JP “Ada Ciganlija”.

[marillion]

Originally Posted by Singidunum

Transformacija „Zoološkog vrta”“Beo zoo vrt” moraće da se proširi i to na lokaciju u strogom centru grada. Takva lokacija za sada ne postoji ali će, kako saznajemo, biti određena Generalnim urbanističkim planom.

baš me zanima gde ima mesta u centru beograda.. te životinje bih ja malo dalje od centra i na daleko većem prostoru

[raqn]

Pa ako će da se širi, verovatno će negde u blizini...

[Luka]

„Jevremovac“ dobija novo lice

Nakon 119 godina postojanja Botaniče bašte „Jevremovac”, zelene oaze grada, u toku je njena prva, prava, kompletna rekonstrukcija. Trenutno se renovira ograda i upravna zgrada, a iz Sekretarijata za stambene i komunalne poslove najavljuju renoviranje staklenika, staza i izgradnju hidrantske mreže. Uprava Botaničke bašte strepi za staklenik koji je u velikoj opasnosti i može da se sruši svaki dan.
Botanička bašta u Takovskoj ulici je deo Biloškog fakulteta i prostire se na oko pet hektara površine. Shodno tome, nadležnosti se ukrštaju pa se odgovornost lako delegira. Grad je preuzeo prvi korak i najavio da će pomoći rekonstrukciju.
- Vrlo je teško dobiti dozovole za gradnju jer je cela bašta spomenik kulture. Sve mora da zadrži izgled koje je imao i pre 100 godina. A nešto što je rađeno ručno još u 19. veku, mašine ne mogu danas. Potrebno je napraviti kalupe, pa raditi po njima, a sve je to jako skupo i sporo - priča Olivera Popović, iz Botaničke bašte.
Botanička bašta zadužbina je kraljevske porodice Obrenović. Osnovana je 1889. godine. S početka je služila kraljevskoj porodici kao konjušnica, voćnjak i kao skladište hrane.

STAKLENA BAŠTA
Staklena bašta, uvek tropske klime, dom je za više od 1.000 biljnih vrsta. Japanski stručnjaci obilazeći baštu, nazvali su je fenomenom jer je izdržala nekoliko bombardovanja i nije srušena, a danas se nalazi na rubu propasti: skele posvuda pridržavaju teško staklo da u jednom dahu ne zatrpa retko bilje. Tako je već nekoliko poslednjih godina.
- Staklenik je svakako priritet za obnavljanje. Posetioci koji sve više dolaze i kojih godišnje bude oko 40.000 nas redovno kritikuju što ne mogu da uđu u staklenu baštu. A mi smemo da ih pustimo, u okviru organizovanih grupa sa vodičima, samo u centralnu kupolu delimično obezbeđenu zaštitnom mrežom ispod krova jer ostatak nije bezbedan - naglašava Olivera Popović.
Iz Sekretarijata za stambene i komunalne poslove kažu da će Botanička bašta uskoro dobiti novo „ruho”. Trenutno se renovira ograda, renovirana je i Upravna zgarda, napravljen je novi prostor za herbarijum, ali je u planu i rekonstrukcija staklenika i izgradnja hidrantske mreže koja bi trebalo da skuplja i odvodi kišnicu.
- Renoviranje ograde počelo je još u avgustu prošle godine i radilo se, kad je vreme to dozvoljavalo, i tokom zime. Očekujemo da će posao biti završen do juna ove godine. Sekretarijat za komunalne i stambene poslove je 6. marta 2009. raspisao javni konkurs za izvođenje radova na rekonstrukciji staklenika. Za najkasnije 12 meseci znaćemo kad i ko će obaviti ovaj veliki posao. Pored toga, završen je Idejni projekat za rekonstrukciju parkovskog uređenja, izgradnje hidrantske mreže i protivpožarne zaštite - kaže Nada Marković iz Sekretarijata za stambene i komunalne poslove.

KRENULO SA “MRTVE TAČKE”
Upravnik Botaničke bašte „Jevremovac” Petar Marin nije najzadovljniji završenim, ali naglašava da je bitno da se krenulo sa „mrtve tačke”. Svestan je i da je Bašta spomenik kulture pa je, kako kaže, normalno da ima poteškoća u realizaciji projekta.
- Svakako da je staklenik priororitet. I sa ljudima iz Grada imamo zaista dobru saradnju. Bašta je spomenik kulture pa je normalno da se sve to sporo realizuje. I pored svih poteškoća trenutno se renovira ograda, upravo je završeno renoviranje Upravne zgrade u kojoj je napravljen i herbarijum namenjen stručnjacima za pomoć u izučavanju biljaka. Cela zgrada je okrečena i ofarbana, a da je bilo više sredstava renovirali bi smo i kompletan eksterijer. Nadam se da će na jesen biti i tender na kojem ćemo saznati ko će renovirati problem broj jedan – staklnu baštu, jer strahujemo da će pasti svaki dan – priča prof. dr. Petar Marin, upravnik Botaničke bašte „Jevremovac”.

Oaza grada
Kao velika zelena površina u strogom centru grada, Botanička bašta emituje kiseonik i odličan je izolator buke. Ukoliko se čovek nalazi u centru bašte gotovo da ne može da čuje zvuke iz najprometnije i najzagađenije gradske uliice – Bulevara despota Stefana.

Besplatan ulaz
Uprava Botaničke bašte je svesna da većina posetioca nju koristi kao park i mesto u kome nalaze unutrašnji mir pa je iz tog razloga ulaz besplatan za svu decu do sedam godina starosti, studente sa indeksom i trudnice.

[zexland]

Dobro su se setili ! Napokon !

[Luka]

Kompletno uređenje Terazijske terase na jesen
Dve slike jednog parka

Dugo najavljivano, veliko uređenje parka na Terazijskoj terasi počeće na jesen, tvrde u JP „Zelenilo Beograd” iako projekat rekonstrukcije još nije završen. Ali i pre toga ovaj reprezenatativni prostor će prestati da izgleda kao zapušteno i neuredno gradilište. Za desetak dana bi trebalo da bude završen deo parka ispred takozvane „pametne zgrade” u Balkanskoj 2 i da počne „umivanje” ostatka prostora.

U početku rekonstrukcije parka na Terazijskoj terasi se govori više od godinu dana. Prilagođavanje pobedničkog rešenja sa poslednjeg konkursa je trebalo odavno da bude gotovo, a početak radova je najavljen za septembar prošle godine. Iako su sa obe strane parka još uvek gradilišta i deluje da se nije mnogo pomerilo sa mrtve tačke u Direkciji za građevinsko zemljište, „Zelenilu Beograd” i firmi „Mali kolektiv” su optimisti i veruju da će ovaj atraktivni prostor do sledeće godine izgledati sasvim drugačije.
- Verujem da smo pred konačnim dogovorom i na dobrom putu da stignemo do faze izgradnje. Očekujemo da ona počne ove godine, a cenu ćemo znati tek kad bude gotov projekat rekonstrukcije - kažu u Direkciji za gradsko građevinsko zemljište.
Sa jedne strane parka se, iza porušene građevinske ograde, nalazi krater zatrpan đubretom. Dok ovaj deo, poznat kao gradilište Karićeve zgrade, deluje kao zapuštena deponija, sa druge strane, ispred „pametne zgrade” u Balkanskoj 2, se ovih dana punom parom uređuju travnate površine, niveliše zemljište, prave staze... Prema rečima Dragana Praštala, izvršnog direktora firme „Mali kolektiv” koja je gradi ovo ultramoderno zdanje, radovi će biti završeni za desetak dana.
- Sređivanje će početi čim izađu mašine. Park će biti iz nekoliko kaskada sa fontanom, specijalnom rasvetom... Pošto je teren koji pada, a ispod ima podzemnih voda moramo prvo da uraimo ozbiljna geostatička i geomehanička istraživanja da se ne bi desilo da nešto prokliza i sve popuca kad završimo. To je ozbiljan projekat na kojem intenzivno radimo tako da bi rekonstrukcija mogla da počne na jesen. Zbog Univerzijade ćemo i pre toga popraviti staze, zasaditi cveće i srediti drveće i mobilijar... I deo ispred Karićeve zgrade ćemo nekako da zamaskiramo, ali ćeo o tome odlučiti u hodu – priča Radovan Draškić, direktor “Zelenila Beograd”.
Kako kaže, “umivanja” parka neće koštati mnogo i to će pokriti “Zelenilo Beograd” iz budžeta za redovno održavanje. Što se rekonstrukcije tiče, nju plaća Direkcija za gradsko građevinsko zemljište.
- Deo troškova snosi Direkcija, a deo “Mali kolektiv“ koji, prema ugovoru, ima obavezu da učestvuje u određenom procentu. Investitoru zgrade sa druge strane parka će troškovi rekonstrukcije biti uračunati u naknadu za uređenje javne površine – kažu u Direkciji.
Na Terazijskoj terasi urbanisti su lomili koplja skoro dva veka. Za njeno uređenje organizovano je osam konkursa, ali je do sad jedino realizovan projekat sa konkursa iz 1991. godine prema kojem je kompanija “Mali kolektiv” napravila stambeno-poslovni objekat, takozvanu “pamentu zgradu”, u Balkanskoj ulici 2. Na, poslednjem konkursu, koji je raspisan u oktobru 2006. godine i završen u martu 2007, prvo mesto su podelili arhitektonski biro „ARCVS“ i biro „Re: act”. I jedan i drugi su imali originalne ideje za spuštanje Beograda na reku preko Terazijske terase, ali uz dosta gradnje. Gradska uprava je više je bila za to da Terazijska terasa ostane park. Prema preporuci tadašnjeg gradskog arhitekte Đorđa Bobića, a kasnije i prema odluci gradske uprave, rešeno je da se realizuje onaj koji predviđa samo rekonstrukciju parka. Za to su angažovane mlade arhiteke biroa „Ra:act” Dejan Milanović i Grozdana Šišović, koji su imali zadatak da jedno svoje idejno rešenje prilagode potrebama rekonstrukcije parka. Ugovor sa „Zelenilom” je trebalo da potpišu još u junu prošle godine, ali su im se iz „Zelenila” javili pre malo više od mesec dana. Prema rečima Radovana Draškića, „Zelenilo” će narednih dana potpisati ugovor sa arhitektama prema kojem će oni biti savetnici na izradi projekta rekonstrukcije.

Brinu i građani
U Opštini Stari grad kažu da su građani pre 15 dana prijavili da je oko Karićeve zgrade porušena građevinksa ograda i da je ona već trebalo da bude popravljena. Za nagomilano đubre iza nje, kako kažu, ranije nisu primetili i inspektori će uraditi sve da se to što pre očisti.

[Sawovsky]

Daj boze da shto pre izgrade neshto i sa druge strane(narano reprezantativno) da se sakrije ovo sivo limeno govno

[marillion]

danas sam baš prošao tim delom

kod "karićeve deponije" je skoro cela ograda pala.. video sam neke ljude kako se motaju unutra.. trenutno stanje je očajno,ali se nadam da će B2 uticati na brže uređenje terase

[Luka]

Moderni trim park na Adi

Najsavremeniji trim park koji se prostire na oko hiljadu kvadratnih metara, otvoren je juče na Adi ciganliji. Park je prilagođen svim uzrastima, a korišćenje 24 sprave, koje čine park, potpuno je besplatno.
– Osnovni cilj trim parka jeste da se posetiocima Ade omogući da sprovode kako individualne, tako i grupne programe treninga, a posebna pogodnost ovog parka je mogućnost porodičnog dolaska. Takođe, omogućeno je istovremeno vežbanje svih članova porodice i sve to pod nadzorom stručnog lica, jer odmah po otvaranju parka planiramo da angažujemo profesore fizičke kulture, koji će biti na raspolaganju svim posetiocima u bezbednosnom smislu, ali i u smislu davanja saveta i doziranja vežbi – rekao je Zoran Gajić, direktor JP „Ada ciganlija“.
parku se nalaze 24 sprave, za različite tipove fizičkih vežbi, kao što su: paralelna prečka za sklek na razboju, „pul ap“ sprava za zgibove, klupa za jačanje trbušnih mišića, sprava za istezanje, veslački ergometar, mini-ski simulator skijanja, tvister, kao i multifunkcionalna sprava koja ima karike, paralelni razboj, mrežu, grede, šipke…
Osim trim parka, svi prisutni su juče obišli i radove na još jednom novitetu beogradskog mora – pontonski bazen, čiji se završetak očekuje pre letnje sezone. Osnovna namena pontonskog bazena je organizovanje raznih programa u vezi sa plivanjem i vaterpolo prvenstvom, kao i svim drugim srodnim aktivnostima.
Otvaranju je prisustvovao direktora Ade ciganlije Zoran Gajić, član Gradskog veća Goran Kreclović i grupa sportista.

[raqn]

Jel prolazio neko pored tog trim parka od kako je postavljen? Jel ima gužve i kakve su sprave (mislim da li su profi ili čisto ono za decu i amatere)? Meni trebaju dve sprave da bi mi trening bio potpun a ne da mi se da plaćam za to malo teretanu...
Ne znam baš kako trim parkovi funkcionišu pošto sam sad prvi put čuo za tako nešto.

[Luka]

Жубор водених лепотица

Данас почињу да раде фонтане на Тргу Николе Пашића и између два двора. Жубор фонтана од данас ће улепшавати шетњу пролазника. Потећи ће водени млазеви на Тргу Николе Пашића и између два двора. Како је најавио Милан Милановић, директор сектора одржавања „Водовода и канализације”, до краја недеље прорадиће „водене лепотице” у градском језгру, а до 20. априла и остале у граду. Водоскоци код „Сава центра” и СРЦ „Ташмајдан” неће, каже, зажуборити бар још месец дана и требало би ускоро да буду преуређени.
Иако је лане најављивано да ће фонтана „Безистан” у чувеним пролазу на Теразијама бити обновљена пре почетка лета, она није претворена „од Пепељуге у принцезу”. Милановић објашњава да су приликом прошлогодишњих најава имали новац и програм за овај посао, али када су намеравали да изаберу фирму која ће „улицкати” водоскок, град је пресудио да ће он бити реновиран када и пролаз. – Та фонтана ради, али није у најбољем стању и морамо је мало уредити. Суграђани су малтене паркирали возила на њу, поломљене су плоче и скинути неки делови, па ћемо то ускоро да поправимо. Наредне године изненадићемо суграђане новим сјајем „Девојке са крчагом” у Пионирском парку. Ове године ће бити израђен пројекат реконструкције, после чега ће бити сва у мермеру и заблистати као водоскок између два двора – најавио је Милановић.
Лане је било најава да ће обновити и Титову „водену лепотицу” код Музеја 25. мај, али она, према речима Милановића, ни ове године није ушла у програме за преуређење. Један од разлога је и то што је потребно око 30 милиона динара.
У Управи за воде, Секретаријата за комуналне и стамбене послове, објаснили су да су задужени за контролу редовног одржавања водоскока, као и инвестиционо улагање у ове објекте. Како најављују, у складу са Законом о планирању и изградњи и Законом о јавним набавкама у 2009. години биће припремана пројектна документација за уређење фонтана испред СРЦ „Ташмајдан”, „Сава центра” и водоскока „Девојка са шкољком”, који се налази у пасажу Безистан.
– Преуређење тих фонтана планирано је за 2010. годину, док ове године планирамо обнову фонтане „Водоноша” – објаснили су представници секретаријата.
Радници су јуче вредно обнављали плато поред „Врела живота” код Београђанке али како објашњавају у „Водоводу” фонтани није потребно преуређење. Битно је само да када почну да раде ова и остале водене лепотице суграђани воде рачуна о њима и не прљају их као што обично чине. Како су више пута наглашавали у „Водоводу” највише отпадака налазе у фонтани код „Стакленца”, као да је она омиљено место где пролазници одлажу пластичне флаше, кесе и опушке.
– Велики број суграђана дневно прође поред водоскока у центру града. Сем што бацају смеће, пуштају и кућне љубимце да се брчкају и свашта раде у фонтанама. Али ту смо ми да почистимо, па шаљемо екипе два пута дневно– објаснио је Милановић. Фонтане ће радити 24 сата дневно, као и последње три године, од када је „Водовод” од „Зеленила” преузео бригу о водоскоцима. – Многе фонтане су осветљене тако да и ноћу представљају градски драгуљ. Прошле године смо осветлили ону преко пута Музеја „Никола Тесла”. Сматрамо да Београд живи нон стоп, па смо зато одлучили да млазеве и водоскоке не искључујемо ни ноћу – објаснио је Милановић.

[Singidunum]

Уторак, 21. април 2009.

Улепшавање Академског парка



Академски парк крај Студентског трга у последња два месеца добио је нову ограду и саднице, а ускоро ће и мобилијар, хидрантску мрежу и инфо табле, саопштило је ЈКП „Зеленило – Београд”. Током марта и априла радници овог предузећа обновили су северни део ограде а, поред три стабла софоре, засађени су и једна буква, два црвена храста, један јасен и три брезе. У јесењем периоду планира се и садња квалитетних примерака гинка и црвеног кестена.

У току је и израда украсног мобилијара, а ради се и на постављању инфо табле путем које ће посетиоци парка сазнати све важне податке о овом парку. До краја ове године биће замењена хидрантска мрежа, а санираће се и комплетна ограда.

За све ове радове прибављене су сагласности Завода за заштиту споменика културе града Београда и Завода за заштиту природе Србије. Од 2007. године овај парк је постао заштићено природно добро и предат је на старање ЈКП „Зеленило – Београд”.

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1343215

ЈП „Ада Циганлија” и Удружење „Видеа” у акцији уређења Аде

Поводом 22. априла, Дана планете Земље, сутра у 15 часова Удружење пацијената са менталним обољењима и чланова њихових породица „Видеа” учествоваће у акцији чишћења Аде Циганлије. Захваљујући доброј сарадњи са овим јавним предузећем, које је и организатор акције, чланови удружења – пацијенти и чланови њихових породица сутра ће учествовати у сређивању Чукаричког рукавца и тиме дати свој допринос пролећном „спремању” Аде.

Удружење пацијената са менталним обољењима и чланова њихових породица „Видеа” основано је прошле године у Београду ради подршке ментално оболелим особама и превенције стигматизације и маргинализације ових особа.

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1343208

[Goldi]

Originally Posted by Singidunum

Уторак, 21. април 2009.

Улепшавање Академског парка



Академски парк крај Студентског трга у последња два месеца добио је нову ограду и саднице, а ускоро ће и мобилијар, хидрантску мрежу и инфо табле, саопштило је ЈКП „Зеленило – Београд”. Током марта и априла радници овог предузећа обновили су северни део ограде а, поред три стабла софоре, засађени су и једна буква, два црвена храста, један јасен и три брезе. У јесењем периоду планира се и садња квалитетних примерака гинка и црвеног кестена.

У току је и израда украсног мобилијара, а ради се и на постављању инфо табле путем које ће посетиоци парка сазнати све важне податке о овом парку. До краја ове године биће замењена хидрантска мрежа, а санираће се и комплетна ограда.

За све ове радове прибављене су сагласности Завода за заштиту споменика културе града Београда и Завода за заштиту природе Србије. Од 2007. године овај парк је постао заштићено природно добро и предат је на старање ЈКП „Зеленило – Београд”.

Dobro je da se neko setio i ovog parka. Treba tu postaviti i noćne čuvare.