Ниш | Niš

[sallae2]

Originally Posted by Prijatelj

Byzantine Byzantine

gde je ovo?

[njemanja]

u gornjem matejevcu, selu nadomak nisha...

[republic_srpska]

na nju sam mislio... jel pod zastitom grada / drzave? kad bi je neko osvezio, vrh bi bila

[Constantin]

Originally Posted by republic_srpska

na nju sam mislio... jel pod zastitom grada / drzave? kad bi je neko osvezio, vrh bi bila

Osvezio? Kako to mislis? Ona je pod zastitom drzave takva kakva je , a stara je oko 1000 godina. Vizantijska crkva Sv. Trojce iz 11. veka.

[Prijatelj]

Originally Posted by Constantin

Osvezio? Kako to mislis? Ona je pod zastitom drzave takva kakva je , a stara je oko 1000 godina. Vizantijska crkva Sv. Trojce iz 11. veka.

On misli na ovu kuću na keju, a ne na crkvu.

[Prijatelj]

Pešački most i Nišava

[Constantin]

Originally Posted by Prijatelj

On misli na ovu kuću na keju, a ne na crkvu.

Da. Pogresno sam razumeo. Sorry. Ta kuca ce verovatno jednog dana postati prizemlje neke visespratnice, poput one kuce pored Betonskog mosta...

[cardinals1]

Bez zamjerki ali meni Niš djeluje veoma turobno, pusto i dosadno. Nekako skroz siv i neuređen grad. Više mi liči na Tuzlu nego na neki srpski grad. Jeste da nisam nikada tamo bio i ovo pišem na osnovu toga šta sam vidio na slikama ovde. Kada poredim Novi Sad i Niš, dva grada iste veličine, kao nebo i zemlja. Da ne bude skroz hejt, volio bih jednog dana da posjetim Niš i da se uvjerim u suprotno.

[republic_srpska]

Originally Posted by Constantin

Osvezio? Kako to mislis? Ona je pod zastitom drzave takva kakva je , a stara je oko 1000 godina. Vizantijska crkva Sv. Trojce iz 11. veka.

Eto prijatelj ti je rekao na sta mislim Ta kuca i jos neke zgrade kad bi se osvezile kao one u centru, ekstra bi bilo

[Banja Luka.RS.]

Ljudi kupa li se iko ovdje? Kakva je Nisava da li je cista tjs pogodna za kupanje? Ovo kako je betonirana sa svih srana me podsjeca na Miljacku pa mi ne djeluje cisto.

[Prijatelj]

Originally Posted by Banja Luka.RS.

Ljudi kupa li se iko ovdje? Kakva je Nisava da li je cista tjs pogodna za kupanje? Ovo kako je betonirana sa svih srana me podsjeca na Miljacku pa mi ne djeluje cisto.

Nišava je zbog prisustva fekalnih bakterija zabranjena za kupanje, a deponije pored reke postoje i u samom centru Niša. U nekim selima pirotske opštine pretvorena je u stočno groblje, a gradska deponija, koja ne ispunjava minimalne sanitarne uslove, uz samu je obalu reke. Ništa manje nije zagađen ni Timok, kraj kojeg u jednom delu ne rastu ni biljke zbog zagađenosti piritnom jalovinom iz Borske reke.

Nišava nije u vrhu po zagađenosti, ali je daleko od čiste reke: na njenim obalama od Sićeva do ušća u Južnu Moravu nalazi se oko 30 deponija, a zbog izuzetno visokog prisustva bakterija fekalnog porekla Nišlijama je već godinama zabranjeno kupanje u njoj.

- Zbog visokog prisustva bakterija fekalnog porekla voda Nišave je svrstana u četvrtu, najvišu kategoriju. Te najviše koncentracije beleže se najčešće leti, kada opadne vodostaj - kaže Ljiljana Stošić iz Instituta za javno zdravlje u Nišu. Ekolozi koji su u sklopu projekta udruženja „Ekopolis“ obišli vodotok Nišave od Sićeva do Medoševca, izbrojali su oko 30 deponija.

- Smeća nisu pošteđene ni obale Nišave u gradskom jezgru od Mosta mladosti do Duvaništa. Poseban problem su otpadne vode jer nema nikakve kontrole šta putem cisterni može da dospe u reku. Iz okolnih sela kroz pritoke stižu fekalne vode. Najstrašnije je u Medoševcu gde se u Nišavu uliva kanalizacija - kaže Dragan Vidojković, koordinator „Ekopolisa“. Nebojša Živojinović, ribočuvar ZOSR „Južna Morava 2“ iz Niša, navodi da većih pomora ribe nije bilo otkada industrija stagnira, a da je zadnji incident zabeležen pre dve nedelje.

Samo na području pirotske opštine ima tridesetak mini deponija na obalama Nišave. Prema rečima šefa Odseka za komunalne poslove SO Pirot Bojana Pešića, komunalna inspekcija više puta je reagovala po prijavama građana.

- Prošle godine je bilo desetak prijava. Nailazili smo na leševe domaćih životinja, otpad na obali, građevinski materijal, šut, staru belu tehniku, krevete... Kad utvrdimo ko je to učinio, podnosimo krivične prijave, posebno kad je reč o leševima životinja - kaže Pešić. Šef Odeljenja za higijenu i humanu ekologiju u pirotskom Zavodu za javno zdravlje dr Zoran Stanković kaže da ova ustanova obavlja kontrolu kvaliteta voda na sedam mesta na Nišavi.

- Kvalitet rečnih voda je prve i druga klase iznad naseljenih mesta. Posle ulivanja otpadnih voda dolazi do pogoršanja kvaliteta koja je treće ili četvrte klase. Takav kvalitet vode ugrožava biljni i životinjski svet u vodi. Do takvog pogoršanja naročito dolazi u vreme suša. Takav je slučaj sa Nišavom ispod Dimitrovgrada i kod Žukovskog mosta nizvodno od Pirota - kaže dr Stanković.

Ribolovac Dejan Glišić kaže da je reka manje zagađena otkako privreda ne radi.

- Dobro je što HE „Pirot“ iz akumulacije pušta čistu vodu u Nišavu, ali u isto vreme to ispuštanje hladne jezerske vode u reku ugrožava mrest ribe. Duž korita Nišave, od Dimitrovgrada pa sve do Niša, njene obale su prenatrpane divljim deponijama. Zagađenosti dosta doprinosi i gradska deponija u Pirotu, koja se nalazi na samoj obali - kaže Glišić. Sa njim se slaže i Nikola Nikolić iz Velikog Jovanovca.

- Osim plastike i kesa, postoji nešto što je vrlo opasno - bacanje uginulih životinja i pražnjenje seoskih jama. U pojedinim selima mesne zajednice odredile su lokaciju gde će se bacati smeće, ali je potrebno i da se promeni svest meštana da reka nije deponija - kaže Nikolić. Sekretar opštinske organizacije sportskih ribolovaca „Pastrmka“ Marjan Ćirić ukazuje na problem nedostatka stočnog groblja.

- Osim što meštani sela u reku bacaju sve što im smeta u dvorištu, Nišava i njene pritoke se koriste i kao stočno groblje. Meštani sela pored Nišave iz septičkih jama izbacuju fekalije. U Dimitrovgradu postoji kolektor za prečišćavanje otpadnih voda, ali nizvodno od njega u Nišavu se uliva Lukavička reka, jedan veliki zagađivač - kaže Ćirić.


Tekst je objavljen u BLICU sredinom aprila ove godine.

[Banja Luka.RS.]

Stvarno steta

[Rade Nagraisalović]

Originally Posted by Prijatelj

Nišava je zbog prisustva fekalnih bakterija zabranjena za kupanje, a deponije pored reke postoje i u samom centru Niša. U nekim selima pirotske opštine pretvorena je u stočno groblje, a gradska deponija, koja ne ispunjava minimalne sanitarne uslove, uz samu je obalu reke. Ništa manje nije zagađen ni Timok, kraj kojeg u jednom delu ne rastu ni biljke zbog zagađenosti piritnom jalovinom iz Borske reke.

Nišava nije u vrhu po zagađenosti, ali je daleko od čiste reke: na njenim obalama od Sićeva do ušća u Južnu Moravu nalazi se oko 30 deponija, a zbog izuzetno visokog prisustva bakterija fekalnog porekla Nišlijama je već godinama zabranjeno kupanje u njoj.

- Zbog visokog prisustva bakterija fekalnog porekla voda Nišave je svrstana u četvrtu, najvišu kategoriju. Te najviše koncentracije beleže se najčešće leti, kada opadne vodostaj - kaže Ljiljana Stošić iz Instituta za javno zdravlje u Nišu. Ekolozi koji su u sklopu projekta udruženja „Ekopolis“ obišli vodotok Nišave od Sićeva do Medoševca, izbrojali su oko 30 deponija.

- Smeća nisu pošteđene ni obale Nišave u gradskom jezgru od Mosta mladosti do Duvaništa. Poseban problem su otpadne vode jer nema nikakve kontrole šta putem cisterni može da dospe u reku. Iz okolnih sela kroz pritoke stižu fekalne vode. Najstrašnije je u Medoševcu gde se u Nišavu uliva kanalizacija - kaže Dragan Vidojković, koordinator „Ekopolisa“. Nebojša Živojinović, ribočuvar ZOSR „Južna Morava 2“ iz Niša, navodi da većih pomora ribe nije bilo otkada industrija stagnira, a da je zadnji incident zabeležen pre dve nedelje.

Samo na području pirotske opštine ima tridesetak mini deponija na obalama Nišave. Prema rečima šefa Odseka za komunalne poslove SO Pirot Bojana Pešića, komunalna inspekcija više puta je reagovala po prijavama građana.

- Prošle godine je bilo desetak prijava. Nailazili smo na leševe domaćih životinja, otpad na obali, građevinski materijal, šut, staru belu tehniku, krevete... Kad utvrdimo ko je to učinio, podnosimo krivične prijave, posebno kad je reč o leševima životinja - kaže Pešić. Šef Odeljenja za higijenu i humanu ekologiju u pirotskom Zavodu za javno zdravlje dr Zoran Stanković kaže da ova ustanova obavlja kontrolu kvaliteta voda na sedam mesta na Nišavi.

- Kvalitet rečnih voda je prve i druga klase iznad naseljenih mesta. Posle ulivanja otpadnih voda dolazi do pogoršanja kvaliteta koja je treće ili četvrte klase. Takav kvalitet vode ugrožava biljni i životinjski svet u vodi. Do takvog pogoršanja naročito dolazi u vreme suša. Takav je slučaj sa Nišavom ispod Dimitrovgrada i kod Žukovskog mosta nizvodno od Pirota - kaže dr Stanković.

Ribolovac Dejan Glišić kaže da je reka manje zagađena otkako privreda ne radi.

- Dobro je što HE „Pirot“ iz akumulacije pušta čistu vodu u Nišavu, ali u isto vreme to ispuštanje hladne jezerske vode u reku ugrožava mrest ribe. Duž korita Nišave, od Dimitrovgrada pa sve do Niša, njene obale su prenatrpane divljim deponijama. Zagađenosti dosta doprinosi i gradska deponija u Pirotu, koja se nalazi na samoj obali - kaže Glišić. Sa njim se slaže i Nikola Nikolić iz Velikog Jovanovca.

- Osim plastike i kesa, postoji nešto što je vrlo opasno - bacanje uginulih životinja i pražnjenje seoskih jama. U pojedinim selima mesne zajednice odredile su lokaciju gde će se bacati smeće, ali je potrebno i da se promeni svest meštana da reka nije deponija - kaže Nikolić. Sekretar opštinske organizacije sportskih ribolovaca „Pastrmka“ Marjan Ćirić ukazuje na problem nedostatka stočnog groblja.

- Osim što meštani sela u reku bacaju sve što im smeta u dvorištu, Nišava i njene pritoke se koriste i kao stočno groblje. Meštani sela pored Nišave iz septičkih jama izbacuju fekalije. U Dimitrovgradu postoji kolektor za prečišćavanje otpadnih voda, ali nizvodno od njega u Nišavu se uliva Lukavička reka, jedan veliki zagađivač - kaže Ćirić.


Tekst je objavljen u BLICU sredinom aprila ove godine.

Postoje li naznake da će se ovo riješavati, ima li govora o tome. Ovako ne može biti za stalno.

[Pedja7']

U Pirotu je nisava puna kupaca preko celog leta...

[Naissus]

Najbolje je kupanje kod Medosevca.

[Srdjan Adamovic]

image hosted on flickr


image hosted on flickr


Juanfe Rivera

image hosted on flickr


baky

[Goran Ciric]

КОМПЛЕКС САБОРНЕ ЦРКВЕ








Црква Светог Архангела (такође знана као Мали Саборни храм, стара црква, мала црква)

Црква је подигнута око 1814 године на месту изгореле цркве за време епидемије чуме 1813 године, у крају у том периоду познатом под називом "Варош капија". Црква је подигнута за време нишког митрополита Макарија. За време митрополита Грегорија 1839 (или 1837) цркви су дограђени отворени трем и прозори. Црква је реконструисана 1927 године. За време катастрофалне поплаве 1948 године (висина воде у цркви је била 2,5 метра) црква је страдала, да би исте године била поправљена и поново реконструисана. Под заштитом је државе.






















Епископија (Зграда Епархије Нишке)

У комплексу Нишке саборне цркве је постојала дуги низ година приземна зграда Епископије. Почетком ХХ века урађен је пројекат за нову монументалну зграду Епископије, која је требала да служи и за потребе заседања Народне скупштине Србије. Пројекат је урадио београдски архитекта Јован Иликић. Због недостатка пара, али и због пада династије Обреновића, пројект није реализован. Након Првог светског рата поново се кренуло са идејом за изградњу нове зграде Епископије. Пројект су урадили професор Александар Дероко и асистент Петар Анагности. Пред сам почетак Другог светског рата (1940) почела је изградња објекта. За време окупације није било радова на згради, тако да је грађевина завршена и усељена 1954. Зграда Епископије је рађена као комбинације народне архитектуре и византијског стила.






Саборна црква - велика црква

Камен темељац Саборне цркве је освештио владика нишки Јоаникије 18. октобра 1856 године у присуству митрополита Србије Михајла. Радио ју је протомајстор Андреја Дамјановић из Македоније. Црква је тробродна базилика са пет кубета. Грађена је у српско-византијском стилу са елементима ренесансе и барока. Због противљења нишких Турака, градња је трајала до 1872 године. Црква је дочекала ослобођење од Турака (1878) без звоника и уређеног ентеријера. По ослобођењу су осликане фреске и урађен иконостас (рад Ђорђа Крстића и Стевана Тодоровића). Између два рата је цркви дограђен звоник са сатом (по пројекту нишког архитекте Александра Медведева). У савезничком бомбардовању 1944. године црква је са једне стране била знатно оштећена. 1880.година црква је добила пет звона, једно је било поклон краља Милана, друго је изливено од заплењених турских топова, а остала три звона су даривале Нишлије. Сва звона су изливена у Вршцу. У току реконструкције цркве 12. октобра 2001 црква је изгорела до темеља. Одмах након пожара кренуло се са обновом цркве, која је пред завршетком (сада се ради на исцртавању фресака).




















Црквена порта




крстионица



Светосавски дом завршен пре неколико година по пројекту нишких архитеката Весне Вилић и Братислава Стојковића

[medijanac]

Originally Posted by Prijatelj

Niš

Ovo je spomenik Ljubomiru J. Jakovljeviću Maki - Makedoncu, činovniku i rez. p.poručniku. Spomenik je podigao N.S.K."Sinđelić"
"...postoji gradska legenda koja se očigledno zasniva na istinitom događaju . Taj dobar čovek i fudbaler je izgubio svoj život jedne zime spašavajući dečaka iz ledene i nabujale Nišave . Dečaka su uspeli da izvuku zahvaljujući njemu , ali njega je odnela ledena bujica i nije mu bilo spasa . Građani , iz divljenja i poštovanja prema izvanrednom humanom činu i potrešeni tragedijom izuzetnog čoveka , organizuju se i naprave mu taj, takav jedinstven spomenik u to vreme." Autor Saško, http://www.balkanphotocontest.com/in...u=7&img=204982

[njemanja]

stare zgrade u dusanovoj i okolnim ulicama



trg ucitelja tase

[Goran Ciric]

Originally Posted by medijanac

Ovo je spomenik Ljubomiru J. Jakovljeviću Maki - Makedoncu, činovniku i rez. p.poručniku. Spomenik je podigao N.S.K."Sinđelić"
"...postoji gradska legenda koja se očigledno zasniva na istinitom događaju . Taj dobar čovek i fudbaler je izgubio svoj život jedne zime spašavajući dečaka iz ledene i nabujale Nišave . Dečaka su uspeli da izvuku zahvaljujući njemu , ali njega je odnela ledena bujica i nije mu bilo spasa . Građani , iz divljenja i poštovanja prema izvanrednom humanom činu i potrešeni tragedijom izuzetnog čoveka , organizuju se i naprave mu taj, takav jedinstven spomenik u to vreme." Autor Saško, http://www.balkanphotocontest.com/in...u=7&img=204982

Љубомир Јаковљевић је играо у "Синђелићу", најстаријем фудбалском клубу у Нишу (основаном 1918 године). Јаковљевић је страдао 1926 године у време највеће експанзије клуба. На иницијативу клуба ангажован је Живојин Лукић, вајар из Београда, који је урадио споменик у бронзи. Споменик је на иницијативу клуба и тадашњих градских власти постављен у градском парку поред Нишаве 1927.године. На постољу споменика је угравиран следећи натпис: "Љубомиру Јаковљевићу "Маки" - Македонцу чиновнику рез. потпоручнику НСК "Синђелић". Споменик је преживео све ратове и налази се на истом месту на коме је 1927. године постављен. Интересанто је да изгледа Нишлије имају намеру да подигну споменик још неколицини својих фудбалера. Општина Палилула је покренула иницијативу да се на Палилули, код рампе, постави споменик Пекију и Пакију, палилулцима, браћи близанцима и чувеним Нишким фудбалерима из периода одмах после завршетка Другог светског рата.