КРАГУЈЕВАЦ - нове куле | KRAGUJEVAC - highrise development

[vlada_Ilina_h2o]

УРБАНИ ГРАДСКИ ЦЕНТРИ – ОД ПЛАНИРАЊА ДО РЕАЛИЗАЦИЈЕ

Нова кула мора да надвиси све постојеће

Предавање „Куле у градским центрима” архитекте Александра Рудника Милановића део је истраживања за потребе рада на докторској дисертацији на тему „Урбана обнова града Крагујевца”. То је била прилика да јавност чује шта каже струка, јер најава градње подземне гараже, а потом и пословне куле у центру града, већ месецима је омиљена чаршијска тема

Пише Александар Јокићевић

Идеја о градњи пословне куле у центру Крагујевца није нова. Прва пословна кула изграђена је среднином шездесетих година прошлог века и везује се за процват аутомобилске индустрије, односно „Заставе”, а реч је о објекту Градски дом. Тај део града, изван старог градског језгра, био је и остао идеалан за градњу таквих објеката. Осим ове Крагујевац броји још сијасет кула.
Прошлог четвртка у организацији Инжењерске коморе Крагујевца одржано је предавање на тему „Урбани градски центри - од планирања до реализације”, са освртом на куле у градским центрима архитекте Александра Рудника Милановића. Према његовим речима, мерило напретка једнога града у његовом урбаном смислу, у савременом свету, почива на мерилу поштовања традиције, али и одрживог развоја у контексту урбане обнове града, која данас подразумева интергративне процесе у зони градских центара и њиховог непосредног окружења.
Крагујевац, подсећа Милановић, има наслеђено културно-историјско ткиво из деветнаестог века, али и урбанистичко и архитектонско наслеђе двадесетог века, које говори у прилог тези да је Крагујевац савремени град, град кула у градском центру, који поштује своје културно наслеђе уз чињеницу да у зони заштите нема ниједног високог објекта - куле, који би имао евентуалне директне инетакције са објектима који представљају културно-историјско наслеђе града.
Презентација „Куле у градским центрима” посвећена је Крагујевцу и његовом даљем развоју.
- Замишљено је као део циклуса предавања која су везана за моја истраживања која обављам за потребе рада на докторској дисертацији на тему „Урбана обнова града Крагујевца”. Представљена су интернационална искуства на тему куле у градским центрима. Методологија Велике Британије и, посебно, града Лондона у овом тренутку спада међу најбоље приступе за мултидисциплинарне поступке путем којих се дефинишу начин и избор локације за високе објекте у градским центрима, појашњава Милановић.

Шта каже струка

Вратимо се Крагујевцу. Рад архитекте Милановића градској јавности дао је прилику да чује шта о градњи кула каже струка, јер најава подземне гараже, великог централног трга, а потом и пословне куле у центру града већ два-три месеца је омиљена чаршијска тема којом се баве и политичке партије и грађани.
Дакле, питање је да ли треба градити куле? Архитекта Милановић каже да је Крагујевац један од ретких градова испод 200.000 становника за који се неспорно може рећи да је већ град кула.
Суштинске промене урбаног ткива града у периоду после Другог светског рата настају са усвајањем Генералног плана Крагујевца израђеног у време када је политика на државном нивоу старе Југославије донела значајну одлуку да град Крагујевац постане град аутомобилске индустрије .Ту одлуку, наводи Милановић, системски прате урбанистичке визије будућег изгледа града који је осмишљен од стране архитектонског тима на челу са највећом дамом урбанизма старе Југославије архитектицом Јованком Јефтановић и највећим бардом тадашње, а и данашње архитектонске авангарде, Михајлом Митровићем. Њиховим опредељењем за моделнастао као комбинација слободностојећих објеката кула и блоковских структура у зони око зграде Скупштине града,Крагујевац добија урбанизам који га ставља у ред модерних градова 20. века.
- Међутим, изградњомчетири стамбене и једне пословне куле-солитера у зони између улице Краља Петра првог и Лепеничког булевара до раскреснице код горњег каменог моста, а посебно лоцирањем куле под називом „Заставин солитер”, трајно је нарушен однос према зони Милошевог венца, објектима који представљају темеље државности Србије, и зони „Старог градског језгра” која се нашла у кланцу кула. Он се јасно може сагледати из правца металних контејнера „Цветног трга” који је неки стручњак несрећно убацио у зону Старог градског језгра.Зона културног наслеђа 20. века и зона -кула солитера и саме су нарушенепројектовањем објекта Робне куће „Београд“, којим се поништава простор „Продора” као отвореног комуникативног потеза.
Наравно, намеће се питање да ли је локација надомак сквера код Поште, о којој се прича већ месец-два, са мером одабрана? Милановић објашњава да избору локације треба да претходе озбиљне мултидисциплитарне студије, које се тичу свих сегмената инфраструктуре, саобраћаја и, неизбежно, културног наслеђа града.
Део потеза централног градског блока Код крста порушен је током бомбардовања Крагујевца на крају Другог светског рата, а део је порушен под налетом урбане обнове 70-тих година прошлог века, уз прећутну подршку тада лојалних локалних експерата, каже Милановић. Зона у којој су се ти објекти налазили је заштићена као просторна културно-историјска целина Старо градско језгро и проглашена за целину од великог значаја за Републику Србију. Објекти који су порушени представљали су историјски континиум Старог градског језгра који се огледао у архитектонском, али и историјском, традиционалном смислу који је тај потез представљао, потез о којем у својој књизи „Чаршија и градски центар ” пише архитекта Владимир Мацура. Данас се на месту тих објеката налази, како каже Милановић, рекреативна зелена површина.

Поштовање наслеђа

- Завод за заштиту споменика и стручни тим којим сам ја тада руководио 2003. године добио је награду на Салону урбанизма у Нишу за истраживачку студију која је указала на потребу за реинтерпретацијом културног наслеђа управо због губитка тих функција и значајних објеката за ту зону. Реконструкцијом фасадних платна по угледу на објекте на фотографијама и изградњом нових објеката у том блоку, што је и био предлог у студији коју је усвојила Скупштина града 2003., а који је био уграђен у конкурсни материјал за „Продор”, био би враћен дуг ка историји и трајању града, а тај блок увод у нови део Крагујевца преко „Продора” који води ка Скупштини града. Значајно је напоменути да је управо та студија омогућила надградњу заштићених објеката у градском центру, али на начин који је врло конкретан по питању поступања у таквим процесима.Тај процес је предвиђао реконструкцију објеката на нивоу приземља и спрата, али и могућност надградње до четири спратне етаже.
Међутим, актуелном изменом плана „Продор” град је одустао од „зеленог светла” за градњу пет-шест објеката на том потезу, уз образложење да се на тај начин долази до великог градског трга, са широким фронтом од хотела „Крагујевац” ка Скупштини града. То је адут градске власти. За продају, односно, градњу је тек двадесетак ари од укупно нешто више од хектара, што је и основа за пословну кулу која ће имати, како с тврди, од осам до десет спратова. Наравно, реализација зависи од интересовања инвеститора, али треба рећи и да је кула у другом плану. Приоритет је велики градски трг, а једини објекат који доминира простором је споменик Милошу Великом.
Треба ли, онда, кула да буде над главом Милошу? Архитекта Милановић је, „заражен” заштитарском клицом, пре да се старо градско језгро оживи градњом 1978. године срушене зграде Кредитног фонда и других објеката. Заправо, само би улична фасада била реплика некадашњег времена, док пословна кула, када год се градила, треба да буде, како сликовито каже Милановић, пред очима Милоша.
-На основу истраживања које сам спровео, мој конкретан предлог за садашњег, а и за будућег градоначелника, је да нова кула треба да надвиси све постојеће и да њено место треба да буде ван заштићеног градског језгра, у зони градског центра, у непосредном окружењу Скупштине града Крагујевца .
Локација на раскрсници улица др Зорана Ђинђића и Николе Пашића има све предуслове за такву реализацију по питању аспеката који су потребни за одређивање такве локације, а примарно опредељење било би да та зона представља темељ новог административног и пословног средишта града, коју сада представљају објекти Скупштине града Крагујевца и пословна кула Градски дом, каже Милановић.
За архитекту Милановића несумњиво је да нова кула треба да надвиси све објекте у граду, јер ће само на тај начин бити адекватна представа града у овом веку са новим поглављем његове аутомобилске индустрије путем бренда „Фијат Србија”.
-Преузимањем савремених концепата кула - градова који имају садржаје који омогућавају његову одрживост, попут пословних спратова - канцеларија и представништава, хотелских садржаја, услужних- пратећих намена, попут ресторана и, наравно, видиковца са којег би се пружао поглед на цео град , могућност за изградњу таквог објекта би била реална, сматра Милановић.
Тај процес би можда био дуготрајан по питању налажења партнера, али свакако значајан за његово представљање у региону. Изградња сваког објекта са нижом спратношћу од постојећих објеката у градском центру не би имала готово никакав значај за његово представљање као регионалног центра.Урбани дизајн Градског дома (десетоспратница) био је на највишем нивоу обраде по питању материјализације фасаде, што би такође морао бити један од услова под којим би се такав објекат градио.
- Нова кула треба да представља нови симбол Крагујевца двадесетпрвог века у сваком смислу, функционалном, естетском, а и по питању висине таквог објекта. Ако је објекат Градски дом грађен у време постављања темеља тада највеће фабрике аутомобила „Застава” био физичка артикулација његовог представљања као регионалног привредног центра, време у којем би се нова кула нашла у Крагујевцу поклопило би се са новом ером аутомобилске индустрије „Фијат Србије”, који поново има планове за представљање на интернационалном нивоу. Изградња десетоспратне пословне куле, која је у равни Градског дома,свакако није помак. То би значило да се потврђује домет ондашње аутомобилске индустрије, а ова нова ваљда ће бити вреднија, закључује Милановић.

КАКО ГРАДЕ У СВЕТУ

Склад старог и новог

Кула представља бренд града, тако је свуда у свету. Добар је пример Велике Британије, где Лондон доноси документа који прецизно дефинишу висине и зоне у којима се високи објекти могу градити. Постоји зона заштите, а у делу града који се назива „Сити” интензивно се граде куле. За објекте преко 150 метара, каже архитекта Александар Милановић, сагласност даје градоначелник уз сву потребну документацију коју је потребно израдити и прибавити, док се дозволе за изградњу кула до 150 метара доносе на основу планске документације која је урађена од стране експертских група, на основу великог броја студија које је прате.
Студија високих објеката као и читав низ пратећих студија (културног наслеђа, саобраћаја, енергетске ефикасности, урбаног дизајна) постају интегрални део планске документације на основу које се издају потребне дозволе и приступа изградњи таквих мега структура.
Архитекта Милановић „пропутовао” је преко Азербејџана, Кине, великих интернационалних центара Шангаја и Хонг Конга, Токија, Сингапура, Техерана (који подсећа на Нови Београд), незаобилазан је био и Дубаи, Бразил.

Варшава има стари део града и непосредно окружење где је групација, како се назива, кластер кула. И у Москви се види однос промене панораме, али са кулама од стакла и челика које су иза Московског универзитета који је са 240 метара био највиши до 1953. године. Тако нових 315 метара висине не нарушава оно што се баштини као културно наслеђе.
Данас у Паризу нове куле не прелазе оно што је бренд града, висину Ајфеловог торња од 210 метара. Градови у Словачкој и Шпанији, Братислава и Билбао су нам најближи по броју становника. Панорамски јасно се види зона културног наслеђа, градско језгро и нови град.
И Београд има своје куле, зграду „Политике”, „Београђанку”,„Генекс”, који је са 115 метара највиши, колико отприлике има и „Ушће”, али главни град у своје градско језгро није ставио куле.
Да ли смо ми експеримент, пита се Милановић? Он потврђује да је концепт градње кула шездесетих година двадесетог века, махом стамбених, идеално уклопљен до „црвене линије” између зграде суда и „Дубровника”, односно старог градског језгра. Куле су ван црте. Али, када говоримо о Лепеничком булевару, сматра Милановић, градњом „Заставиног солитера” неко је хтео да поништи историју Крагујевца. Порука гласи: Милош је био велики, али је „Заставин солитер” још већи. Међутим, и то је део нашег наслеђа - друге половине двадесетог века.
И у Манчестеру су саграђени солитери, чак и визуелно слични овдашњим, али они су на периферији.

www.kragujevacke.rs

[Johnny_kgc]

Znaci, on predlaze da se kula gradi ispred Doma sindikata/samoupravljaca... u onom parku ispred.

Inace, u globalu, slazem se sa covekom. Zelja mi je da se ova zgrada vrati u zivot.

[vlada_Ilina_h2o]

Oba ugla Nikole Pasica i Zorana Djindjica su mi privlacna, s tim sto leva kula ne bi mogla da bude slobodnostojeca.

[Ulice.Grada.Chicaga]

JA bih obe kule sa po 20 spratova

[vlada_Ilina_h2o]

око 19-20 ари је планирано за кулу која ће након израде пдр-а ући у причу оглашавања, тј.комерцијализације и ту је планирана подземна гаража'', рекао је Васиљевић.

http://www.kragujevac.rs/Intenzivira...dini-43-1-3865

[Exaybachay]

Originally Posted by vlada_Ilina_h2o

Ekapija

Vlado posto sam relativno nov clan... da li bi mogao nesto da mi kazes o projektima koje imas u potpisu. Posebno city center i Sumadia tower. Unapred zahvalan...

[vlada_Ilina_h2o]

Sumadija Tower je trebalo da se gradi u slopu sajma. Prva hala postoji, a navodno invetitor iz Izraela je trebalo da izgradi halu II i poslovnu kulu u sklopu hale III.

City center je zamisao jednog lokalnog punisica koji vise nije ziv. Prvobitno je to trebalo da izgleda ovako. Investicija je zapoceta, kasnije uradjen redizajn gde je deo ovog bloka bio namenjen kuli, ali je verovatno zbog krize investicija obustavljena, a kasnije je investitor i preminuo tako da ne znamo sta se dogadja sa ovim projektom.

[Exaybachay]

Originally Posted by vlada_Ilina_h2o

Sumadija Tower je trebalo da se gradi u slopu sajma. Prva hala postoji, a navodno invetitor iz Izraela je trebalo da izgradi halu II i poslovnu kulu u sklopu hale III.

City center je zamisao jednog lokalnog punisica koji vise nije ziv. Prvobitno je to trebalo da izgleda ovako. Investicija je zapoceta, kasnije uradjen redizajn gde je deo ovog bloka bio namenjen kuli, ali je verovatno zbog krize investicija obustavljena, a kasnije je investitor i preminuo tako da ne znamo sta se dogadja sa ovim projektom.

Ok hvala na odgovoru... ova zgrada mi se mnogo svidja -



Nekako mi izgleda Atinski... ne znam bas zasto... u Atini sam bio samo jednom i to pre 12 godina... verovatno vadim nesto iz nesvesnog.

[Dubac]

Velika je verovatnoca da ce mo dobiti hotel na tom mestu,umesto kule.

[Mazalo-JA]

Originally Posted by Dubac

Velika je verovatnoca da ce mo dobiti hotel na tom mestu,umesto kule.

Hotel i više nego potreban.
Bio je u planu tj. priči još pre dve godine da se kog jezera gradi Holiday Inn i bio je pokrenut projekat i sve oko toga što je potrebno,
ali centrala tog lanca u engelskoj nije imala poverenje u investitora, tako da je i propalo...gde se najzad ispostavilo (na žalost) da je bila opravdana odluka engleza.

U suprotnom, sad bi se razbili od para sa takvim hotelom.

[Srdjan Adamovic]

[Bez_imena]

Soliteri zauzimaju gradsko jezgro

Po novom planu detaljne regulacije u Kragujevcu će se zidati kule od 25 spratova, a žitelje centralnog dela grada u budućnosti čeka „maksimalna renta“ za uređenje gradskog građevinskog zemljišta.



Kragujevac – Za bogobojažljive žitelje srednjovekovni gradovi, sa bogomoljom i grobljem u svom središtu, imali su značaj duhovne vertikale. Moderne evropske metropole, razuđene po svojoj periferiji, danas se sa posebnom pažnjom staraju o njemu. Tu se ukrštaju svi putevi, tu su smeštena pozorišta, ugostiteljski objekti, banke, tu je politički i sveukupni javni život najfrekventniji. Naravno, reč je o „centru“, najvažnijem delu svakog grada, u istorijskom, kulturnom, ekonomskom i institucionalnom smislu.

Upravo je zbog toga novi plan za ovaj deo grada izazvao veliku pažnju kragujevačke javnosti. O tome govori stotinak primedbi koje su stigle na adresu ovdašnje Direkcije za urbanizam, čiji je Plan detaljne regulacije „Centar – Stara varoš“ prošle nedelje usvojila kragujevačka skupština.

O budućem izgledu centra grada, u koji su utkane „stare ideje i nove tendencije“, govorimo sa direktorkom Direkcije Mirjanom Ćirić, koja je tokom nekoliko meseci stajala na čelu tima od dvadesetak stručnjaka različitog profila, arhitekata, saobraćajnih inženjera, geodeta...

– Reč je o kapitalnom projektu za Kragujevac, koji otvara mogućnost da se centar grada modernizuje po ugledu na evropske prestonice. Bulevar sa četiri kolovozne trake od skvera na Maloj vagi pa sve do Univerziteta, odnosno Petrovačke magistrale i severne obilaznice, nešto je o čemu se govori već tridesetak godina. Ta stara ideja je sada jasno apostrofirana, a možda najznačajniju novinu predstavlja budući koncept gradnje u centru grada, gde će umesto malih porodičnih kuća moći da se podižu soliteri i visoki poslovni objekti – objašnjava naša sagovornica, navodeći da će sva infrastruktura od sada „biti usklađena sa prognoziranim, odnosno maksimalnim brojem stanova i stanara na jednoj lokaciji“.

Novim planom i formalno je ozvaničen prelazak sa individualnog na višeporodično stanovanje, kaže Ćirić. Prema njenim rečima, buduće zgrade u centru grada imaće osam spratova, a na pojedinim mestima moći će da se zidaju i „kule od 25 spratova“.

– Poenta je da se postojeći prostor u centru grada racionalno i krajnje ekonomično iskoristi. Tako smo u Lepeničkom bulevaru, pored „Zastavinog“, predvideli izgradnju još jednog solitera, a ispred nekadašnje kafane „Dubrovnik“ poslovnu kulu. Njeni gabariti zavisiće od nekog budućeg projekta, a ako investitor bude imao finansijskih mogućnosti, taj objekat može imati i 25 spratova – poručuje direktorka kragujevačke Direkcije za urbanizam.

Iako investitori imaju „glavnu ulogu“, naša sagovornica kaže da realizacija plana „Centar – Stara varoš“ velikim delom zavisi i od vlasnika kuća izgrađenih na parcelama duž ulica i bulevara u centru grada.

– Naš cilj je, zapravo, da revitalizujemo centralne gradske blokove, da ih prosečemo novim ulicama i, žargonski rečeno, otvorimo. Gradnja na parcelama „glistama“, koja je u centru grada iznedrila mnoge objekte čudnih oblika, više neće biti moguća. U tom smislu vlasnike porodičnih kuća treba podstaći da se udruže i svoje male parcele objedine u jednu veću. Jedan od mehanizama da se to ostvari jeste i propisivanje maksimalne rente za uređenje građevinskog zemljišta u centru grada, ali to već nije posao Direkcije za urbanizam, već nadležnih u lokalnoj samoupravi – navodi direktorka Ćirić.

Osim po konceptu, novi urbanistički plan za centar Kragujevac značajan je i po svojim dimenzijama, budući da se prostire na 250 hektara. Njime je obuhvaćen ogroman prostor, od autobuske i železničke stanice, pa sve do Šumarica, a sa druge dve strane, od Gružanske ulice u Erdogliji do Zmaj Jovine koja prolazi sredinom naselja Bubanj.

Utemeljen je u novom Zakonu o planiranju i izgradnji, donetom 2009, kao i u Generalnom urbanističkom planu „Kragujevac 2015“. Osim postojećih javnih objekta i ulica, u novom planu „Centar – Satara varoš“ sada su, između ostalog, ucrtani podzemna garaža između hotela „Kragujevac“ i Robne kuće „Beograd“, kao i tri nova kružna toka, na skveru kod Male vage, pumpe u Erdogliji i ispred kafane „Paligorić“.

http://www.politika.rs/rubrike/Srbij...ujevac.lt.html

[Srdjan Adamovic]

„Суштина је да Крагујевац превазилази постојеће оквире и мора да се шири и развија зато је „ Нови план „ и усвојен“, истиче Ђелић. „Град, међутим, неће дозволити изградњу уколико инвеститори не испоштују све услове од којих је први довољно места за паркирање возила. Ово посебно важи за централно језгро , мада се планом подразумева и развој више градских центара односно „децентрализација града“. Познато је да најпре треба решити ниво услуга , да би цене у приграду расле , а град од свега имао значајан прилив средстава. Тако је било у Колонији и нема разлога да се и са осталим насељима не поступи индентично“ , образложио је Ђелић. Он тврди да ће се посебно улагати у изградњу десне обале Лепенице , јер на том подручју гравитира око 50. 000 становника и „Нови План“ генералне регулација предвиђа између осталог и коначно решење овог подручја. Ђелић је закључио да ће већ у наредна три месеца почети градња вишеспратнице у делу града , код споменика Јовану Ристићу , где град поседује парцеле , односно где су имовински односи решени.

Aj da vidimo i ovo čudo.

[micika]

Kako moze poceti u roku od 3 meseca, ako grad poseduje parcelu, sto automatski znaci da parcela nije isla na aukciju, a da je cak i prodata, ne moze biti izdata dozvola u tako kratkom roku, jer se menjao GUP. Treba da prodje verifikaciju i za to treba 3-4 meseca. Dakle... gluposti.

A ja sam vec dao predikciju da je tu ogranicenje povecano ili zbog Brkovica ili neke lokalne gradjevinske firmice. Ogranicenje je, ako se secam, P+10.

[Nis_]

Da je imalo makar 1 promil intaligencije u lokalnoj vlasti do sad bi imali nekoliko kula.Da su odvratni vozici bili zabranjeni (a doticni su verkova izmisljotina) a ostavljen prostor za izgradnju kula na odredjenim mestima svi ti koji bi gradili vozice bi na kraju morali da se dogovore i zajedno izgrade solitere.OVako svako gradi neke zgradice od kojih me sramota.

[Boyya]

Drago mi je što u Kragujevcu urbanisti malo kosmpolitskije i dalje razmišljaju od ovih naših u Beogradu. Apsurdno mi je da se u gradu, koji je pre više od sedamdeset godina podigao zgradu od 13 spratova u najstrožem centru (a što je danas ravno oblakoderu) i u kojem je pre gotovo 40 godina sagrađena Beograđanka, ovih dana za objekat preko 6 spratova moraju proliti "krv, suze i znoj" ne bi li se pribavila dozvola.

Da je tada bilo "mudraca" poput Žakline Gligorijević, prve "dame" Urbanističkog zavoda Beograda, ne bismo se mi nikada mrdnuli od sojenica i potleuša.

Izvinjavam se na offu, morao sam da pustim očaj napolje, teška je to muka.

Kragujevcu želim mnogo uspeha u svemu. Veoma sam srećan zbog vas, zaslužili ste bolje dane.

[vlada_Ilina_h2o]

Da je zazivela prica kod Ureda, bila bi ove provrsine.

INVESTITOR: LAZAR PUT DOO- Kragujevac
Lokacija: Ul. Nikole Pašića, Kragujevac
​Tip objekta: Stambeno poslovni kompleks
​Tip projekta: Analiza lokacije sa idejnim rešenjem
Površina: 43 394 m²​

[A.Andjelkovic]

Ima li nekih novih vesti? Sta ce bidi sa "CITY TOWER"-om? Da li je u planu neka nova "kula"?

[vlada_Ilina_h2o]

Предлог Плана детаљне регулације «Радне зоне уз улицу Лепенички булевар, од улице Миодрага Влајића Шуке до границе ГУП-а Крагујевац 2015» у Крагујевцу