Рударство - SkyscraperCity
 

forums map | news magazine | posting guidelines

Go Back   SkyscraperCity > European Forums > Serbian Forum > Изградња и развој > Изградња, привреда и инфраструктура

Изградња, привреда и инфраструктура Пројекти и вести са градилишта, привредни развој и нискоградња / Projects and construction updates, economy and infrastructure development
Путеви Изградња путева / Road infrastructure Железница Железнички саобраћај / Rail transport Ваздухопловство Ваздушни саобраћај / Aviation Јавни превоз Public transport Водни саобраћај Water transport


Global Announcement

As a general reminder, please respect others and respect copyrights. Go here to familiarize yourself with our posting policy.


Reply

 
Thread Tools
Old November 6th, 2017, 11:47 AM   #1
No1
Registered User
 
Join Date: Nov 2006
Posts: 2,869
Likes (Received): 2290

Рударство

Quote:
Rudarstvo u Srbiji je razvijeno od davnina. Na ovim prostorima rudarstvom su se bavili još Iliri, Kelti i Tračani. Ekspanzija rudarstva na ovim prostorima započela je u doba Nemanjića kada su vladari dovodili rudare iz drugih država, uglavnom Sase. Centri rudarstva su na prostoru Kosova i Metohije. U Srbiji postoji veliki broj različitih ruda metala i nemetala i one se javljaju u značajnim količinama. Najzastupljenija je eksploatacija gvožđa, hroma, mangana, molibdena, kobalta, kadmijuma, bakra, antimona, olova i cinka.
Треба још додати угаљ, лигнит, којег Србија поседује доста у два главна басена-Колубарски и Костолачко-Јужнобанатски. Са Косовом и Метохијом резерве значјнао расту јако јер на Косову и Метохији постоје велике резерве лигнита.
Отварам ову тему јер Србија има приличан потенцијал у овом сектору привреде, видећете, али у исто време огроман лоповлук и корпуција од РТБ Бор до рудника Леце на југу Србије(о чему ћу писати) оставља земљу и људе без новца док рудари раде у условима као на почеку 20. века.

Оно што следи је потенцијално још горе,

Quote:
БОГАТСТВО У ЈАДРУ КРАЈ ЛОЗНИЦЕ
В. Митрић - М. Спасенов | 05. новембар 2017. 11:01 |

Крај Лознице се налази једно од највећих светских налазишта метала чија је ера тек почела и који може да нам донесе право богатство. Наша земља у светском врху по резервама овог метала

ТОНА литијума тренутно на берзама кошта 10.000 долара, а пре пет година цена је била три пута нижа. Вредност литијума откривена је када су се појавили смартфони. Данас га називају металом будућности, јер има широку лепезу примене. Издвајају се батерије за хибридна и возила на електрични погон, који ће тек освајати друмове света. Од 1,1 милијарде аутомобила, данас се тек њих 10 милиона покреће уз помоћ батерија. Процењује се да ће их за четврт века бити 600 милиона. И свима ће бити потребне литијумске батерије.

Чеси су већ направили рачуницу - експлоатација литијума, која ће почети 2021, трајаће 21 годину, а држава ће само од пореза зарађивати око 1,3 милијарде евра годишње. У плану су и градња фабрика за производњу батерија, обучавање стручњака и квалификоване радне снаге... У Србији засад нема таквих рачуница, јер је пројекат у фази претходне процене економске оправданости производње.


ИНВЕСТИЦИЈА ЗА 50 ГОДИНА

- "Рио Тинто" је, као рударска компанија, глобална суперсила. Има свој штаб у Лондону, други у Аустралији, али јединица која развија овај програм у Јадру је из њиховог америчког дела, из Колорада. То су крупне инвестиције. Мене је највише импресионирало што су то дугорочни програми, само треба стрпљења. То је програм за инвестицију за 50 година и рад рудника од 50 година, ако све буде успешно - рекао је амбасадор Америке у Београду Кајл Скот приликом недавне посете Лозници.
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D...a-stizu-dolari

Јасно је шта следи, западне компаније(попут огромног Рио Тинта, који јасно има заштиту западних земаља и амбасада у Србији, што се горе види) ће извлачити руду из Србије да би правили финалне производе у својим земљама док ће Србији остати загађеност и пар корумпираних скотова са много новца.

То су радили Немци за време Милана Стојадиновића и за време окупације 1941-1945, када су музли Бор и Трепчу до максимума и вукли све за Немачку, масовно крали Србију.

Кинези су везивали извоз ретких метала, којих имају пуно, за joint venture шеме страних и домаћих компанија и тако направили базу своје елеконтронске индустрије где сада праве гомилу компоненти и већ сада склапају тзв. паменте телефоне у огромним бројкама а њихове компаније већ светски познате попут huawei, zte...

Србија није сиромашна, Србију лоши људи воде, без идеје и визије и много воле да крају.
__________________

Ranko SuNS!! liked this post

Last edited by No1; November 6th, 2017 at 12:10 PM.
No1 no está en línea   Reply With Quote
Sponsored Links
Advertisement
 
Old November 6th, 2017, 11:49 AM   #2
Pedja_Nbg
Bot hunter
 
Pedja_Nbg's Avatar
 
Join Date: Jan 2009
Location: Београд
Posts: 1,737
Likes (Received): 5881

То ти се зове професионална радикализација друштва. Све друге дефиниције за тај израз су превазиђене. Актуелно значење за радикализацију је свеопшта издаја, криминал и корупција домаће власти.
__________________
Догодине на Космету

There's nowhere to run
Darkness is closing in
I don't fear the setting sun
Or the twilight that it brings
Dark clouds fill the sky
My fate is close at hand
Today is the day that I die
Today I make my final stand
Pedja_Nbg no está en línea   Reply With Quote
Old November 6th, 2017, 12:02 PM   #3
No1
Registered User
 
Join Date: Nov 2006
Posts: 2,869
Likes (Received): 2290

Да не буде да се нешто измишља,

Jadar - Rio Tinto
http://www.riotinto.com/energyandmin...adar-4643.aspx

Рио Тинто је светки гигант у рудатству и има много јаке везе у свету политике.

Ово су подаци Геолошког института САД, званичне владине службе,



За сада Рио Тинто сматра да има 136 000 тона руде литијума од потенцијланих 1 000 000 тона. То може да се мења како се више истражује локалитет. То су највеће резерве у Европи, ако искључимо Русију, јер тамо се нису нешто тиме ни бавили а имају литијума.

Нажалост, Србија ће имати малу корист од свега тога јер нико не размишља о преради литијума у Србији. То ће препустити великој мултинационалној компанији да развлачи по беломе свету.
No1 no está en línea   Reply With Quote
Sponsored Links
Advertisement
 
Old November 6th, 2017, 12:45 PM   #4
No1
Registered User
 
Join Date: Nov 2006
Posts: 2,869
Likes (Received): 2290

Само врх леденог брега,

Quote:
РУДНИК “ЛЕЦЕ”: Закупци још ваде злато
Рудник у Медвеђи већ трећи пут не налази купца, иако важи за значајно налазиште. Бивши власник Мирослав Богићевић тврди да не постоји воља да се јама прода

НАЈБОГАТИЈЕ налазиште злата у Европи, како су га звали до пре неколико година, рудник “Леце” - већ трећи пут не налази купца из стечаја. Последња лицитација, заказана за 7. март прошла је без заинтересованих инвеститора. Почетна цена је са око 509,5 милиона динара пала на 285 милиона. Док се безуспешно оглашава продаја, закупци увелико ваде злато.

Бивши власник “Фармакома МБ”, у чијем саставу је и рудник у Медвеђи, Мирослав Богићевић тврди да не постоји права воља да се налазиште прода, јер од тренутног стања највише користи имају закупци - “Лајф стон капитал”.

- Стечајни управник намерно одлаже решавање проблема рудника “Леце” - каже Мирослав Богићевић. - Расписује јавне позиве, иако зна да се под тим условима нико неће јавити. У међувремену, фантомска фирма из Дубаија, која има улагачки капитал од 100 динара, вади злато.

Из редовних извешатаја стечајног управника, види се да је од закупа рудника “Леце”, прошле године, месечно стизало око 59.000 динара. У децембру, када је на продају био и сам рудник, купца је нашла опрема која се налази на више локација - Сува руда у Рашкој, “Леце” и Рујевац. Наплаћено је укупно 28,4 милиона динара. Закупци, међутим, тврде да од фебруара користе рудник по знатно другачијим условима.

- Платили смо прошле седмице месечни закуп у износу и већем од 24 милиона динара - каже Душко Гагић, директор рудника “Леце”. - Што се тиче куповине, не могу да дам одговор у име компаније која финансира и управља рудником. Као стручњак из ове области, могу да кажем да у потпуности испуњавају услове и било би пожељно да у било којој форми остану у овом руднику. Рудник “Леце” ради изузетно добро. Измирује све своје обавезе порезе, доприносе, рудну ренту, закуп,обавезе према радницима, добављачима и извођачима радова. Измирили смо и седам заосталих зарада за период октобар 2014 - мај 2015.

Разјашњење смо покушали да добијемо и од стечајне управнице Стојанке Филипић, али она није одговарала на позиве редакције.

ЖИВИ ЦЕО ГРАД

РУДНИК “Леце” је изузетно важан за живот грађана Медвеђе.

- Животно смо заинтересовани за судбину рудника “Леце” - каже Небојша Арсић, председник општине Медвеђа. - У руднику ради 400 људи, а уколико се затвори, то би имало катастрофалне последице за нашу општину. Од рудника добијамо и рудну ренту, од прошле године је поново плаћају, а радници су добили и заосталих пет плата. Значи нам што рудник ради и због потенцијалне еколошке катастрофе, до које би дошло уколико би се јама потопила.
Али зато услови рада,

Quote:
ТРАГЕДИЈА КОД МЕДВЕЂЕ: Рудари се отровали гасовима


У Руднику "Леце" настрадали Зоран Петковски и Тони Нанев. Тврди се да пре трагедије у руднику није било минирања
No1 no está en línea   Reply With Quote
Old November 6th, 2017, 08:53 PM   #5
No1
Registered User
 
Join Date: Nov 2006
Posts: 2,869
Likes (Received): 2290

Војвођанске приче: Морнари из рудника
Јелена ИЛИЋ | 12. јануар 2017. 17:56

У јужном Банату, код села Гај и Мало Баваниште, једино место на свету за подводну експлоатацију угља



ОНИ су морнари, а раде у руднику. Не спуштају се на седми ниво јаме, а ваде угаљ са тридесет метара дубине. Нису гар-црни када заврше смену, осим уколико не поцрне ако упече летња звезда. Да се освеже могу скоком у воду, која је уједно њихов коп. Они за хлеб од седам кора зарађују у Дубовачкој ади, на потезу ковинског басена у Дунаву, у једином руднику за подводну експлоатацију угља на свету.

Егзотични рударски подухват, тако се може назвати посао започет 1991. године у Јужном Банату, код насеља Гај и Мало Баваниште у општини Ковин.

Када су се пре 25 година инжењери опробали у пионирском освајању технологије подводне експлоатације угља, о чему није постојала чак ни литература, нико се није надао да ће се експеримент претворити у подухват века, не само на нашим просторима.

Захваљујући немачкој фирми “Оренштајн и Копел”, која је прва у свету направила “багер” за подводно вађење угља, историја је могла да почне, као и експлоатација лигнита са дна Дунава, која и данас представља светску атракцију.

Брод-багер који је тада направљен до данас нема реплику.

- Немци су хтели да докажу да то што су конструисали у теорији, може и да ради - прича технички директор Рудника Ковин, Иван Филипов. - На почетку све је било мистерија. Дилеме су биле велике. Положај лежишта је био специфичан, и класичне методе нису долазиле у обзир. Земљиште је мочварно, а камиони и багери били су у води. Било је питање и како ће се угаљ понашати, јер има 20 одсто већу густину од воде, те је постојала опасност да ће се, када се под водом изреже, разбежати по језеру. Када је све успело, био је то феноменалан осећај.

Електроника и опрема багера су холандске производње, конструисан је у Новом Саду, а све је урађено по наруџбеници Владе АП Војводине. Коштао је невероватних 43 милиона тадашњих немачких марака.

- Багер је пројектован да храни термоелектрану, али се од тога одустало. Првобитно је планирано да из реке вади по 600 тона лигнита на сат чак пет багера, али се на крају остало само на једном - каже директор.



Немачки стручњаци су буквално преко ноћи напустили земљу, а домаћи пионири подводног рударства морали су сами да докажу теорију о експлоатацији угља испод воде. Требало им је четири године да овладају технологијом јединственом у свету, како би доказали исплативост пројекта.

"Беба багер" откопала 3,6 милиона тона

О КАКВОЈ прескупој “играчки” је реч, сведоче цифре. Инсталисана снага пловног багера је 12 мегавата. Само старт багера кошта 1,2 милиона динара, а дневно се изгори струје колико отприлике потроши цео Ковин. Багер троши десет милиона динара струје месечно.

Багер је, заправо, брод са катарком дугом 58 метара која носи резервни точак, којим се са дубине до 45 метара испод воде откопава слој по слој угља. Експлоатација угља настаје након што се откопа слој откривке.



“Чељуст” којом се вади лигнит са дна језера

- Багер откопава угаљ из језера ротором и усисава пумпама, те га транспортује хидрауличким путем кроз челични цевовод дуг два километра до класирнице, на којој се угаљ одваја од воде, као чврста супстанца, а онда се раздваја у разне гранулате - рапортира главни човек за производњу на копу Горан Будимлић.

За четврт века даноноћног рада, багер је и даље у добром стању. Модернизован је јер је електроника застарела, али је квалитет челика одличан и није кородирао.

Ова “беба машина” подводног рударства, од 1994. до данас је откопала 3,6 милиона тона угља и 12 милиона кубика песка и шљунка.

- Годишња производња је око 230.000 тона угља. Залиха има за још шест година експлоатације, односно 1,2 милиона тона, али се раде геолошка истраживања како би се прошириле резерве за још пет година - прича Горан Будимлић, руководилац РЈ за експлоатацију рудника Ковин.

У РУДНИКУ ради 140 људи. Колико год необично да звучи, најважнији међу њима су морнари.

Наиме, ови рудари морају најпре да се науче лађарству да би радили у руднику, јер се на овом копу примењују и Закон о унутрашној пловидби и Закон о рударству.

- Заповедници на броду морају да полажу испит за морнаре да би радили у руднику, а потребно је шест година да стекну услов и да се обучавају како би доспели на багер - каже директор Будимлић.

Посада броји пет људи, а багер-мајстор је главни на броду. Ради се 24 сата 365 дана у години. Радило се и кад су биле поплаве и кад се забрани саобраћај на Дунаву.

- Највреднија ствар овог рудника су људи - истиче технички директор Иван Веселинов. - Ничега се не бојимо, осим ветра. Када је кошава, тада смо немоћни. Деси се да се људи врате мокри, јер су таласи толико велики да вода упада у чамац и багер.



ПОДВОДНО рударење не може да се замисли без геолошких истраживања. Истражни радови започети су 1976. На основу истраживања, потврђено је да се на ширем подручју лежишта налазе резерве које се процењују на око 275 милиона тона квалитетног лигнита.

__________________
No1 no está en línea   Reply With Quote
Old November 20th, 2017, 10:35 PM   #6
No1
Registered User
 
Join Date: Nov 2006
Posts: 2,869
Likes (Received): 2290

Нема новца за "Церово 2"
Зашто је по други пут затворен борски рудник бакра "Церово". Радови на отварању новог копа требало је да почну 2014.

ОТВОРЕН 2011. године, током кампање за избор председника Србије, рудник бакра "Церово", из састава Рударско-топионичарског басена (РТБ) "Бор", престао је с радом. У писаном одговору који смо добили из Рудника бакра Бор (РББ), наведено је да је овај рудник угашен јер више није било руде за експлоатацију. Иначе из истог разлога био је затворен и 2002. године.

Према наводима из Рудника бакра Бор, према планираној динамици, радови на отварању новог површинског копа "Церово 2" требало је да почну 2014.

- До отварања новог површинског копа "Церово 2" још увек није дошло - наводе у РББ. - Разлог томе је што су власници земљишта на коме би требало да се отвори нови рудник незадовољни ценом коју РТБ може да им понуди како би откупило њихова имања.

У јавности је поновно отварање "Церова" сматрано за политичку одлуку, чији је циљ придобијање гласова бирача. Генерални директор РТБ Благоје Спасковски тада је јавно подржавао Бориса Тадића, кандидата ДС за председника Србије.

- "Церово" је отворено 1991. и радило је до 2002. - наводе у РББ. - У том периоду одавде је добијено 121.713 тона бакра. "Церово" је поново отворено 2011. и, до затварања, које се десило 31. октобра, произведене су додатне 25.873 тоне црвеног метала.

У писаном одговору се наводи и да је у тренутку затварања у "Церову" било упослено 66 радника.

- Нико од радника није остао без посла, већ су премештени у друге погоне - наводи се у одговору. - У "Церову" је, у приправности, остало десетак радника.

"ГЛЕНКОР"

ПРЕ неколико година, скоро је све било договорено да РТБ и "Гленкор", мултинационална компанија са седиштем у Швајцарској, отворе рудник "Церово 2". "Гленкор" би инвестирао 140 милиона евра, а РТБ у заједничку фирму унео сировине, као и да се ту упосле радници. До реализације тог посла, упркос најавама, није дошло, а јавност је до данас остала ускраћена за одговор зашто "Церово 2" није отворено.
No1 no está en línea   Reply With Quote
Old December 3rd, 2017, 02:49 PM   #7
No1
Registered User
 
Join Date: Nov 2006
Posts: 2,869
Likes (Received): 2290

Нови багер одлагач на копу "Колубара" тежине 2 000 тона.

Quote:
Нови јаловински одлагач има четири пута већи капацитет од досадашњег највећег ЕПС-овог одлагача, а креће се на четири огромне гусенице

Рударска машина тешка 2.000 тона, највећи одлагач јаловине на површинским коповима ЕПС-а, кренула је данас на свој пут до копа "Тамнава-Западно поље" у Рударском басену "Колубара" и требало би да у значајној мери унапреди процес производње јаловине.

"Багер данас креће у транспорт, креће се брзином од шест метара у минути и њему је неопходно између три и четири дана да дође до тачке унутар Копа ''Тамнава - Западно поље'', одакле ће кренути свој живот.

Багер је изградила аустријска компанија "ВЛ Шмит", уз помоћ рудара "Колубаре".




No1 no está en línea   Reply With Quote
Old December 3rd, 2017, 02:57 PM   #8
No1
Registered User
 
Join Date: Nov 2006
Posts: 2,869
Likes (Received): 2290

Ред измошљотина о резервама(нису ни приближно највеће на свету али јесу велике за Европу), ред уграђивања при даављу концесија странцима, ред "кајмака" при извозу руде бакра.

Због бакра дупло скупља земља
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D...skuplja-zemlja

Quote:
Код Бора је најбогатије налазиште бакра и злата!
Љ. Трифуновић | 21. јул 2017. 11:02 | Коментара: 10
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D...-bakra-i-zlata

Канадска компанија "Невсун" окончала истраживања на локацији Чукару пеки и потврдила. Нигде на свету не постоји налазиште са 20 одсто садржаја бакра

Наиме, по сазнањима "Новости", Канађани су, уз садржаје бакра који иду и преко 20 процената, на дубини од 600 метара пронашли и партију од 12 метара у којима садржај црвеног метала иде до невероватних 34 одсто у руди!

О чему се, заправо, ради, без сумње најречитије говори податак да се лежишта бакра од један одсто, ако их прате одговарајуће количине руде, сматрају профитабилним. Уз то, у Рударско-топионичарском басену "Бор", који се налази свега шест километара од места где су Канађани истраживали, тренутно се ескплоатише руда са највише 0,3 одсто црвеног метала у руди.

Даље, информације "Новости" казују и да је "Невсун" добио и додатна истражна права да настави за потрагом за бакром и златом и у околини лежишта Чукару пеки, јер постоје назнаке да је то лежиште далеко веће од оног које је до сада уоквирено.

Подаци нашег листа, наиме, говоре да постоји још најмање 20 истражних поља, који се "наслањају" на Чукару пеки и шире се ка зајечарском селу Николичево, у којима би требало очекивати резултате сличне онима који су већ потврђени.

У овом великом послу, међутим, "Невсун" не наступа сам, што је чињеница која често промакне очима јавности. Наиме, партнер Канађанима у постојећем лежишту Чукару пеки је америчка рударска корпорација "Фрипорт Мекморан", једна од највећих компанија те врсте на свету.

Уз то, "Невсун" истражна права за потрагу за бакром и златом у околини Бора и према Зајечару дели са мултинационалном компанијом "Рио Тинто", која се сматра највећом компанијом те врсте на планети.

"Рио Тинто", који запошљава око 200.000 људи у својим рудницима широм света, има истражна права у околини Лознице где су промашли најбогатији ресурс руде литијума на планети. Неке процене, чак, казују, да је реч о налазишту у Јадарском басену које би могло да "покрије" чак 10 одсто светских потреба за овим металом, који је незаменљива компонента приликом израде литијум-јонских батерија за мобилне телефоне.

УЛАГАЊА

ИАКО се то званично не саопштава, незваничне информације нашег листа говоре да би за активирање рудника у рејону Чукару пеки требало инвестирати до невероватних - пет милијарди долара. План је да се већ крајем ове године почне са припремама за тај велики посао, док би рудник у околини Бора постао потпуно функционалан 2021. године.
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D...-bakra-i-zlata

Све предајте, продајте, уградите се.
Литијум, бакар, угаљ, злато, цинк, олово, вода, земља...све продај и предавај за коју провизију, за коју коверту.

Нека рудари раде као у условима у 19. веку, нека се ништа не улаже у прераду тих руда у Србији у финалне производа.
Све за стране компаније, ММФ, ЕУ...па нека нам враћају нааше руде кроз финален поризводе, баш нбас брига, узећемо нову креду од доброга ММФ.
__________________

Ranko SuNS!! liked this post
No1 no está en línea   Reply With Quote
Old December 16th, 2017, 01:55 AM   #9
No1
Registered User
 
Join Date: Nov 2006
Posts: 2,869
Likes (Received): 2290

Открили на Руднику цинк, бакар, сребро...

http://www.politika.rs/scc/clanak/39...k-bakar-srebro

ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ - На планини Рудник пронађен је слој рудног тела дебљине 35 метара са великим процентом сребра, цинка и бакра што ће двоструко продужити век руднику, изјавио је за Глас западне Србије директор предузећа Рудник и флотација у оквиру компаније „Контанго” Ацо Илић.

„Имали смо среће јер је прва бушотина од неколико стотина метара погодила у средиште рудног тела које је дебело од 30 до 40 метара. Ако се зна да су сва досадашња рудна тела која су пронађена на овој планини била дебљине највише до пет метара, јасно је да смо открили право благо. Анализа је показала да је руда веома богата бакром, сребром и оловом док је садржај цинка дупло већи него што смо до сада икада ископали. Веома је добра и концентрација сребра од 50 грама по тони руде што је наш стандард”, каже Илић.

Само експлатација новооткривеног рудног тела трајаће најмање осам година и налази се на 600 метара испод површине земље.

Иначе, у предузећу „Рудник” тренутно су запослена 452 радника, просечна бруто плата је око 95.000 динара, а сваком рудару крајем године биће подељен традиционалан бонус од 12.000 динара.
No1 no está en línea   Reply With Quote
Old June 4th, 2018, 06:22 PM   #10
-III-
Online
 
-III-'s Avatar
 
Join Date: Jun 2018
Location: Evil empire
Posts: 1,699
Likes (Received): 3486

Izgradnja istražnog niskopa u Boru

Kompanija Rakita Eksplorejšn je započela istražne rudarske radove na izgradnji niskopa, u hidrotermalnom sistemu Čukaru Peki u Boru, saopštila je danas kompanija. Predsednik kompanije „Nevsun Risoursiz“ Piter Kukielski, koja posluje u Srbiji posredstvom Rakita Eksplorejšn, najavio je da će se nalazište bakra i zlata u sistemu Čukaru Peki graditi do 2020.godine.

klick
-III- no está en línea   Reply With Quote
Old June 30th, 2018, 11:35 PM   #11
-III-
Online
 
-III-'s Avatar
 
Join Date: Jun 2018
Location: Evil empire
Posts: 1,699
Likes (Received): 3486

Quote:
„Čengriz holding“ zainteresovan za RTB Bor

Vlasnik kompanije „Čengiz holding“ Mehmet Čengiz, vlasnik i prvi od četvorice braće Čengiz, koji su osnovali i vode istoimeni konglomerat u Turskoj, posetio je sa braćom i saradnicima RTB Bor i izrazio spremnost da se nadmeće na tenderu za izbor strateškog partnera.

Rudarstvo je specifična industrija i smatram da, čak i da neka zemlja ima novac da podstiče tu granu, to nije njen posao, već posao za privatni sektor, istakao je Čengiz u razgovoru sa generalnim direktorom RTB Bor Blagojem Spaskovskim, saopšteno je iz RTB. Ovo je njihova druga poseta Basenu u poslednjih mesec dana. U razgovoru sa menadžmentom borske kompanije istaknuto je daje RTB Bor i nadmetanje na tenderu predmet interesovanja turske kompanije prvenstveno radi širenja poslovanja njihovog ogranka koji pokriva rudarsku industriju.

„Čengiz holding“ uključen je u izgradnju brojnih infrastrukturnih projekata u Turskoj. Gradi autoputeve, mostove, tunele, brane, železnice, metroe, cevovode, elektrane, aerodrome, rudarske i industrijske objekte. U maju 2013. godine „Ćengiz holdnig“ potpisao je ugovor vredan 22 milijarde evra za izgradnju trećeg međunarodnog aerodroma u Istanbulu. U njihovom vlasništvu je i topionica u Samsunu, jedino metalurško postrojenje u Turskoj, ali i podzemni rudnik bakra „Kjurej“. Pored bakra i aluminijuma, kako se čulo nasastanku, ova turska kompanija bavi se i proizvodnjom kobalta, volframa, cinka, antimona i fosfata. Kompaniju u vlasništvu Mehmeta Čengiza čine 35 preduzeća koja imaju godišnji prihod veći od pet milijardi dolara.

link
-III- no está en línea   Reply With Quote
Old August 7th, 2018, 01:19 AM   #12
No1
Registered User
 
Join Date: Nov 2006
Posts: 2,869
Likes (Received): 2290

Quote:
Србија на светској мапи рударства

Недалеко од Бора, на удаљености од само седам километара од РТБ, канадски геолози пронашли су резерве од готово 15 милиона тона бакра и скоро 400 тона злата. Реч је о лежишту "Чукару пеки", око којег се данас води прави рат за куповину истражних права, која су тренутно у рукама велике канадске компаније "Невсун".

О каквом је богатству реч, најбоље сведочи податак да је у РТБ "Бор", за 115 година рударења, откопано око пет милиона тона бакра и 180 тона злата. По садашњим, прелиминарним проценама, лежиште "Чукару пеки" је - три пута богатије. Али имајући у виду да се геолошка истраживања на том подручју настављају, не би било чудо да се у догледно време покаже и да је то рудно богатство још импресивније.

Истражна права у наставку лежишта "Чукару пеки" заједно држе канадска компанија "Невсун" и "Рио Тинто", највећа рударска корпорација на свету, која има руднике дијаманата, злата, литијума, кобалта, угља, бакра, бора и злата на пет континената и упошљава око 200.000 људи широм планете. Ова мултинационална компанија је недавно, у сарадњи са аустралијским "Раиденом", започела и геолошка истраживања у околини Мајданпека, за шта је, за почетак, обезбеђено - 45 милиона долара!

У Србији тренутно 25 светских компанија обавља геолошка истраживања. У питању су велике компаније са страним капиталом регистроване у Србији, од којих су неке међу највећима у свету у тој области. Такав је и британски "Рио Тинто", који истражује резерве изузетно ретког и вредног минерала јадарита код Лознице, који се сматра јединственим у свету.

Највеће рудно откриће у Србији је управо то лежиште литијума и бора у Јадарском басену. Прогнозе указују да се на том месту, близу Лознице, налази чак 10 одсто светских резерви литијума, метала који се све више примењује у најмодернијим технологијама (литијумске батерије за аутомобиле, мобилне телефоне, фото-апарате...).

ПРИМЕР ИНДОНЕЗИЈЕ

ИЗУЗЕТНО је важно да држава паметно "одигра" у овој ситуацији, кад је свет заинтересован за српско рудно благо. Поучан је пример Индонезије, где је једна велика компанија пронашла значајне резерве бакра, после чега је влада те земље донела закон по коме ни грам концентрата не сме да напусти ту земљу. Као резултат тога, компанија која експлоатише рудна богатства у Индонезији била је "принуђена" да сагради додатне рударске и металурше погоне и да, уз чињеницу да плаћа рудну ренту и све порезе и доприносе, запосли знатно већи број радника него што је првобитно планирала. Тако је индонежанска влада успела да обезбеди најповољнији начин да што више новца остане у њиховој држави.

Можда би и Србија могла да научи нешто на њиховом примеру...
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D...mapi-rudarstva

У ствари треба тражити и направити услове да се производња финалних производа, попут батерија и ел. возила, од тих рудних сировина оствари у Србији.
Нешто као Кинези са ретким земљиним елементима који су направили читав ланац производње у Кини од експлатације руде до нпр. мобилног телефона.
__________________

-III-, shomphee, Bela Sova, Kozmonaut liked this post

Last edited by No1; August 7th, 2018 at 01:24 AM.
No1 no está en línea   Reply With Quote
Old August 8th, 2018, 07:14 PM   #13
ZokiBec
Registered User
 
Join Date: Jul 2013
Posts: 1,158
Likes (Received): 234

Rudarstvo pokazuje opet da je zadatak srpske vlade da ugodi stranim investitorima, a ne narodu u Srbiji.
ZokiBec no está en línea   Reply With Quote
Old August 31st, 2018, 01:57 PM   #14
Supaplex
Registered User
 
Supaplex's Avatar
 
Join Date: Aug 2009
Posts: 4,436
Likes (Received): 5896

Kinezi preuzimaju RTB Bor, za 63% udela ponudili 1,46 mlrd dolara!


Beograd -- Kineska kompanija Ziđing dostavila je biznis plan od milijardu i 460 miliona dolara, zatraživši 63 odsto vlasništva u RTB Bor.

Ministar energetike Aleksandar Antić objasnio je da je ova kineska kompanija dostavila najbolju ponudu, ponudivši obavezujući biznis plan u iznosu od 1 milijarde i 260 miliona dolara, od čega je 350 miliona obavezujućih za dokapitalizaciju.

Ova kompanija se obavezala i na očuvanje 5.000 radnih mesta, kao i na to da će obezbediti 200 miliona dolara za rešavanje istorijskih dugova.

"RTB će biti oslobođen svih dugova - po prvi put kompanija će biti bez duga, to nikada nije bilo", rekao je Antić.

Ziđing, inače, u devet zemalja zapošljava 17.500 radnika, a prošle godine kompanija je bila na 22. poziciji najvrednijih rudarskih kompanija u svetu.

Kineska kompanija Ziđing dostavila je biznis plan od milijardu i 400 miliona dolara, zatraživši 63 odsto vlasništva u RTB Bor.

"Imali smo više kompanija koje su aplicirale i platile dokumantaciju, uradile analizu, a dobili smo 3 ponude o čemu smo obavestili javnost", rekao je on i dodao da je na osnovu tih ponuuda komisija izvršila ocenu ispunjenosti uslova.

Antić je rekao da ruska kompanija nije ispunila uslove jer nije dostavila bankasku garanciju od milion dolara, dok su kineske kompanije taj uslov ispunile.

"Ziđin je pobedila na tenderu jer je dala apsolutno najbolju ponudu", rekao je on i istakao da je Ziđin ponudio milijardu i 400 miliona dolara, a drugi 836 miliona dolara za šta su tražili 65 odsto vlasništva.

Uslovi tendera:

- Obavezna dokapitulizacija od 350 miliona dolara, od kojih na zatvaranju ugovora mora da se uplati minimum 100 miliona

- Zadržati 5.000 zaposlenih

- Da se dostavi obavezujući poslovni i investicioni plan na osnovu kojih će se vršiti analiza njihovih ponuda i ciljeva

Ministar energetike Aleksandar Antić objasnio je da je ova kineska kompanija dostavila najbolju ponudu, ponudivši obavezujući biznis plan u iznosu od 1 milijarde i 260 miliona dolara, uz 350 miliona obavezujućih za dokapitulizaciju.

Ova kompanija se obavezala i na očuvanje 5.000 radnih mesta, kao i na to da će obezbediti 200 miliona dolara za rešavanje istorijskih dugova.

"RTB će biti oslovbođen svih dugobva - po prvi put kompanija će biti bez duga, to nikada nije bilo", rekao je Antić.

Antić je rekao i da je Vlada Republike Srbije, uz veliku podršku, na ozbiljan i odgovoran način pristupila za nas izuzetnom pitanju.

"RTB Bor je kompanija od koje mnogo toga zavisi, od velikog uticaju na ekonomiju i od koje zavisi život u čitavoj Srbijij", rekao je on.

Antić je podsetio da je u poslednjih 15 godina bilo više pokušaja da se RTB Bor privatizuje i obezbedi strateški partner 2006 i 2007. godine

"Bili su pkrenuti procesi prodaje, 2008. tadašnja Vlada je ušla u proces da pokuša da obezbedi strateškog partnera. Tada siu ponudili 67% vlasništva, niko se nije javio, isti proces 2009. i tada je neuspešno okončan", istakao je on.

Cilj je bio stabilizacija RTB Bora, pa se uradila nova topionica i fabrika, kao i UUPR, čime je uokvirena obaveze i put rešavanja.

On je istakao i da je RTB Bor potpuno stabilizovan, uz Srbiju koja je postala ozbiljna država sa sređenim finasijama i ekonomijom.

Antić je podsetio i da su prve aktivnosti na privatizaciji i izboru strateškog partnera RTB Bor počele pre dve godine.

"Nama je bilo ključno da imamo ozbiljnu i transparentnu procedu i to je bio jedan od osnovnih elemenata ovog procesa. Opredelili smo se za međunarodni javni poziv, oglas je objavljen u Fajnenšl tajmsu i domaćim medijima", istakao je on.


https://www.b92.net/biz/vesti/srbija...nav_id=1437766
__________________
http://www.peticije24.com/uvesti_porez_crkvi

Дisiдent liked this post
Supaplex está en línea ahora   Reply With Quote
Old January 26th, 2019, 12:04 AM   #15
No1
Registered User
 
Join Date: Nov 2006
Posts: 2,869
Likes (Received): 2290

Литијумске батерије – светски адут Србије
Пројекат „Јадар” развија компанија „Рио Тинто”, која већ разговара са Кинезима о сарадњи а шанса је да баш ми снабдевамо свет том робом будућности



У Европи и целом свету на делу је револуција у ауто-индустрији, јер се прелази са дизел мотора на електромоторе, а Србија по свему судећи намерава да ухвати корак са тим трендом. Председник Србије Александар Вучић поручио је са светског економског форума, који се дешава у монденском швајцарском скијалишту Давос, да би Кинези могли да направе фабрику електричних возила у западној Србији, на потезу од Пријепоља до Крупња, где се налази руда јадарит која садржи велику количину литијума потребног за прављење батерија за електровозила.

Највреднији рударски ресурс Србије је налазиште литијума у Јадарском басену, код Лознице. Када почне експлоатација руде јадарит, што се очекује за неколико година, претпоставља се да ће одатле моћи да се добију количине литијума које би задовољиле 10 одсто светских потреба. Пројекат „Јадар” развија компанија „Рио Тинто” која, према речима председника Србије, већ разговара са Кинезима о сарадњи. Вучић је у Давосу разговарао са шефовима „Рио Тинта” Жан-Себастијаном Жаком и Симон Нивен.

– Обавестили су ме да ствари иду добро, а ја сам их молио да се убрзају. Објаснили су да лако ураде рударски посао, али им остаје чак 26 корака да би одвојили литијум од камена и свега тога што је извучено из земље. То је технолошки компликован процес, али раде на томе – рекао је Вучић.

Немачка канцеларка Ангела Меркел рекла је у Давосу да је слаба тачка немачке ауто-индустрије то што када се пређе на електрични аутомобил, нико ни у Немачкој ни у ЕУ не може да направи батерију – све то се прави на Далеком истоку.

– То je један од проблемa које има „Рио Тинто”, не знају како батерија треба да изгледа. Од огромног је значаја тај литијум у јадариту, на западу Србије, недалеко од Лознице. Од 2024. тамо ће моћи да ради ко зна колико људи и ко зна шта све можемо да извучемо из тога. Ако они буду направили партнерски однос са Кинезима, то би значило да ће се тамо направити велика фабрика аутобуса на електрични погон, комбија, аутомобила и других возила. Ту је Србија у огромној предности у односу на друге земље – објаснио је Вучић.

Пре ове вести о изградњи фабрике у западној Србији објављено је да кинеска групација „Јинлонг” треба средином ове године да преузме „Икарбус” у коме ће, поред постојећег производног програма, развити и производњу електричних аутобуса. Незванично је могло да се чује да планирају тик поред земунске фабрике да саграде фабрику батерија. Кинески „Јинлонг” је иначе један од највећих светских произвођача батерија за електровозила. У Кини око 200 фабрика склапа неки вид електричних возила, јер је њихов план да се саобраћај у тој земљи убудуће заснива само на возилима са нултом емисијом издувних гасова.

Петар Петровић, професор Машинског факултета у Београду, каже да будућност јесте у електричним возилима. Сматра да „Икарбус” не треба продавати, већ само довести професионални менаџмент и поверити му управљање.

– Не знам шта ће Кинези ново донети. Видео сам њихове фабрике електровозила. „Икарбус” ништа не заостаје и он може да производи електричне аутобусе. Његова технологија је базирана на Мановој технологији, има одличне инжењере и има све услове да буде регионални произвођач аутобуса – каже Петровић.

Док би изградња фабрике батерија, према речима нашег саговорника била паметан подухват.

– Производња батерија донела би корист Србији у смислу да не будемо само извор руде, коју ће неко да извезе и на њој добро заради, већ да продајемо производе и стварамо додату вредност. Није проблем направити батерију, већ пронаћи литијум – каже Петровић.

Раде Јеленковић, професор Рударско-геолошког факултета, каже да се званично не зна колико литијума има у Србији. „Рио Тинто”, који истражује Јадарски басен, још није завршио елаборат о минералним ресурсима који треба да садржи податак о количини и квалитету руде јадарит, као и који део може профитабилно да се експлоатише. Тек када буду предали тај документ држава ће знати са чим располаже. Али, неки подаци већ постоје. „Рио Тинто” је у годишњем извештају за 2016. годину објавио да су званичне резерве минерала јадарит процењене на 136 милиона тона.

http://www.politika.rs/scc/clanak/42...ki-adut-Srbije
No1 no está en línea   Reply With Quote
Old February 1st, 2019, 10:07 PM   #16
rajko.
Registered User
 
rajko.'s Avatar
 
Join Date: May 2015
Posts: 184
Likes (Received): 517

Quote:
Originally Posted by No1 View Post
Србија на светској мапи рударства

Недалеко од Бора, на удаљености од само седам километара од РТБ, канадски геолози пронашли су резерве од готово 15 милиона тона бакра и скоро 400 тона злата. Реч је о лежишту "Чукару пеки", око којег се данас води прави рат за куповину истражних права, која су тренутно у рукама велике канадске компаније "Невсун".

О каквом је богатству реч, најбоље сведочи податак да је у РТБ "Бор", за 115 година рударења, откопано око пет милиона тона бакра и 180 тона злата. По садашњим, прелиминарним проценама, лежиште "Чукару пеки" је - три пута богатије. Али имајући у виду да се геолошка истраживања на том подручју настављају, не би било чудо да се у догледно време покаже и да је то рудно богатство још импресивније.
U medjuvremenu kineska kompanija koja je kupila RTB Bor, kupila je i 'veliku kanadsku kompaniju' Nevsun.


Zijin Mining Succeeds in Bid for Nevsun Resources
December 28, 2018
Nevsun Resources Ltd. is the 100% owner of the high-grade copper-gold Timok Upper Zone and 60.4% owner of the Timok Lower Zone in Serbia. The Timok Lower Zone is a joint venture with Freeport-McMoRan Exploration Corporation ("Freeport") which currently owns 39.6% and upon completion of any feasibility study (on the Upper or Lower Zone), Nevsun Resources Ltd. will own 46% and Freeport will own 54%.
https://www.nevsun.com/news/2018/november20/
rajko. no está en línea   Reply With Quote
Old March 20th, 2019, 12:16 PM   #17
rajko.
Registered User
 
rajko.'s Avatar
 
Join Date: May 2015
Posts: 184
Likes (Received): 517

https://www.nevsun.com/



__________________

pantLA liked this post
rajko. no está en línea   Reply With Quote
Old May 5th, 2019, 11:56 AM   #18
Supaplex
Registered User
 
Supaplex's Avatar
 
Join Date: Aug 2009
Posts: 4,436
Likes (Received): 5896

Šefovi u RTB Bor ne znaju gde im je nestalo zlato
RTB Bor FOTO: N1
03.05.2019 12:39 Večernje Novosti 0
Čak 243 kilograma zlata vrednog skoro devet miliona evra ukradeno je iz RTB Bor u periodu od 2014. do sredine 2017. godine, prenose Večernje Novosti.


https://novaekonomija.rs/vesti/vesti...2WdrD6jwFOeK3g
Supaplex está en línea ahora   Reply With Quote
Old September 13th, 2019, 08:17 PM   #19
Supaplex
Registered User
 
Supaplex's Avatar
 
Join Date: Aug 2009
Posts: 4,436
Likes (Received): 5896

Koliko je bezbedno ovde ponovo pokretati proizvodnju???


Aleksinački rudnici, posle 30 godina, pokrenuli proizvodnju


Aleksinački rudnici, posle 30 godina, pokrenuli proizvodnju Izvor: REUTERS/Daniel

U Aleksinačkim rudnicima, posle 30 godina pauze, ponovo je krenula eksploatacija mrkog uglja.

Iskop uglja obustavljen je ubrzo nakon što je u rudarskoj nesreći novembra 1989. godine nastradalo 90 rudara.

Upravnik rudnika Ljubiša Stanojević rekao je za Radio televiziju Srbije da su rudari proteklih dana u probnom radu iskopali 3.000 tone uglja.

"Ponovnom početku proizvodnje nadali smo se 30 godina i to za za naselje Aleksinački rudnik, Aleksinac i čitavu okolinu znači novi život", rekao je Stanojević.

Dodao je da će otvaranje rudnika zaustaviti odlazak mladih ljudi iz tog kraja.

Procenjuje se da rezerve uglja u Aleksinačkim rudnicima iznose šest miliona tona, a taj visokokalorični mrki ugalj se koristi u industriji i termoelektranama.

http://rs.n1info.com/Biznis/a525509/...oizvodnju.html
Supaplex está en línea ahora   Reply With Quote
Old September 16th, 2019, 04:32 PM   #20
slava putnik
Registered User
 
Join Date: Oct 2015
Posts: 5,646
Likes (Received): 3364

Quote:
Obustavljen saobraćaj na delu barske pruge, počeo prenos rudarske opreme na novi kop

Železnički saobraćaj između Vreoca i Lazarevca obustavljen je zbog prelaska velikog rotornog bagera Rudarskog basena Kolubara. EPS je time počeo selidbu rudarske opreme sa "Polja D" na novi kop "Radljevo".

Kop "Radljevo" je jedan od najvažnijih razvojnih projekta koji će obezbedti dugoročnu stabilnost zemlje ugljem, i za potrebe proizvodnje struje u termoelektranama i snabdevanja građana.

Ka novom kopu prvo je krenuo grandiozni bager "Glodar 10" težak 1.600 tona.

"Može da proizvodi jalovinu da skida otkrivku i da proizvodi ugalj. Najkasnije prvog novembra, naravno postoji onaj faktor vremenskih uslova da li ćemo usporiti neki deo radova ili ne, ali 1. novembar je dan kada očekujemo da glodar počne da radi na kopu Radljevo", rekao je v.d. direktor EPS-a Milorad Grčić.

""Radljevo" je ozbiljan potecijal sa 450 miliona tona bilasnih rezervisa godišnjom proizvodnjom od sedam plus miliona tona uglja godišnje", rekao je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

"On treba da obezbedi dugoročnu stabilnost za proizvodnju uglj. Da obezbedi sve one potrebne količine eventuano dodatno za Termoelktrane u Obrenovcu. I da omogući da snažno uđemo u projekat nove termoelektrane u Obrenovcu", naglasio je Antić.



Rotorni bager Rudarskog basena "Kolubara" visok je oko 40 metara i dugačak 174 metara.

Da bi ovaj bager prešao preko barske pruge, kako bi sa jednog rudarskog kopa stigao na drugi, neophodno je bilo da osim obustave železničkog saobraćaja, "Infrastruktura železnice Srbije" na ovom delu barske pruge i demontira kontaktnu mrežu.
RTS (video snimak u prilogu)
__________________
AMS BEG BUD BVA CDG CPH DUS FCO FRA GRO MRS MUC MXP NYO ORY TGD TIV TLS TSR VIE ZAG ZRH

Kot Behemot liked this post
slava putnik no está en línea   Reply With Quote
Sponsored Links
Advertisement
 


Reply

Thread Tools

Posting Rules
You may not post new threads
You may not post replies
You may not post attachments
You may not edit your posts

BB code is On
Smilies are On
[IMG] code is On
HTML code is Off



All times are GMT +2. The time now is 06:43 PM.


Powered by vBulletin® Version 3.8.11 Beta 4
Copyright ©2000 - 2019, vBulletin Solutions Inc.
vBulletin Security provided by vBSecurity v2.2.2 (Pro) - vBulletin Mods & Addons Copyright © 2019 DragonByte Technologies Ltd.
Feedback Buttons provided by Advanced Post Thanks / Like (Pro) - vBulletin Mods & Addons Copyright © 2019 DragonByte Technologies Ltd.

SkyscraperCity ☆ In Urbanity We trust ☆ about us