Spomenici kulture u Srbiji - SkyscraperCity
 

forums map | news magazine | posting guidelines

Go Back   SkyscraperCity > European Forums > Serbian Forum > Архитектура > Архитектура и урбанизам

Архитектура и урбанизам Дискусија о архитектури и градске вести / Architecture, urbanism and city talk


Global Announcement

As a general reminder, please respect others and respect copyrights. Go here to familiarize yourself with our posting policy.


Reply

 
Thread Tools
Old January 16th, 2010, 08:26 PM   #1
Srdjan Adamovic
Kragujevac - U svemu prvi
 
Srdjan Adamovic's Avatar
 
Join Date: Jan 2009
Location: Kragujevac
Posts: 109,518
Likes (Received): 27908

Spomenici kulture u Srbiji

Postoje razne klasifikacije ovih spomenika,ali mislim da ih je najbolje predstaviti prema teritorijalnom pristupu odnosno prema naseljenom mestu ili Gradu.Uzecu objekte koji imaju veze urbanim duhom tog Grada.

Pocecu azbucnim redom,kako ne bih favorizavao neki Grad,mesto ili varos.

Beograd

Vracar

Зграда III мушке гимназије



Налази се у Његошевој улици бр. 15. Саграђена је 1906. према пројекту архитеката Драгутина Ђорђевића и Душана Живановића, а радове је извео предузимач Васа Тешић. Архитектонски је обликована у стилу академизма. Има приземље и спрат. Конципирана је као слободна грађевина, повучена према улици, са основом у облику ћириличног слова „Ш“, која обухвата главни подужни тракт са наглашеним централним ризалитом и три попречна дворишна крила од којих је средње знатно краће. Обрада фасаде заснива се на строго спроведеној класичној симетрији. Средишњи ризалит главне фасаде јако је наглашен као и део са каријатидама на улазном порталу, удвојеним стубовима на спрату, богатом пластичном декорацијом прозорских отвора и три бронзана попрсја – Доситеја Обрадовића, Вука Караџића и Јосифа Панчића, радовима познатог вајара Петра Убавкића. Архитектонску пластику извео је Фрања Валдман, а сликарске декорације ентеријера Драгутин Инкиостри Медењак и Пашко Вучетић. У развоју средњег школства у Београду, Трећа београдска гимназија имала је изузетан значај и као педагошка институција и као архитектонски простор организован по најмодернијим европским принципима. Конзерваторско-рестаураторски радови на објекту извођени су 1970–71. и 1997. Кровни покривач је замењен 2002.

Зграда I српске опсерваторије



Налази се у Булевару ослобођења бр. 8. По оснивању Провизорне астрономске и метеоролошке опсерваторије 1887. у Београду, приступило се припремама за подизање зграде за њен смештај. Зграда Метеоролошке опсерваторије саграђена је 1890–91. као павиљон са спратом мање површине од приземља, према пројекту архитекте Димитрија Т. Лека, а по скици њеног оснивача, професора Милана Недељковића. Изведена је у духу романтизма. Главна фасада завршава се зупцима који образују атику и ограду терасе, постављене изнад једног дела поткровља, а остале фасаде степенастим забатима. Прозори у приземљу и улазна врата су лучно завршени. Декорацију фасада чине оквири прозора и испупчене хоризонталне траке на зидовима. Око зграде је формиран парк. Њеном изградњом Србија је добила прву зграду такве намене, опремљену савременим инструментима, установу дугог континуираног рада, из које се развијала и ширила ова служба. Конзерваторско-рестаураторски радови завршени су 1987–1988.
Srdjan Adamovic no está en línea   Reply With Quote
Sponsored Links
Advertisement
 
Old January 16th, 2010, 08:32 PM   #2
Srdjan Adamovic
Kragujevac - U svemu prvi
 
Srdjan Adamovic's Avatar
 
Join Date: Jan 2009
Location: Kragujevac
Posts: 109,518
Likes (Received): 27908

Beograd

Zemun

Кућа Димитрија Давидовића



Налази се на углу улица Главне бр. 6 и Давидовићеве. Саграђена је крајем XVIII века као једноспратна двотрактна грађевина стамбене намене, са унутрашњим двориштем. Развијана је и дограђивана у фазама, до краја друге половине XIX века. Дограђивањем је добила много дуже фронтове на обе улице, а јединственом обрадом фасада обухваћене су све развојне фазе и постигнут целовит визуелни и просторни утисак. Обликована у духу класицизма, одликује се добрим пропорцијама и једноставним изгледом, карактеристичним за градитељско наслеђе старог језгра Земуна. Каснијим преправкама раније стамбеног приземног дела за локале, у великој мери је измењен првобитни изглед грађевине. Поред архитектонске и амбијенталне вредности кућа поседује и историјски значај, јер је у њој рођен Димитрије Давидовић (1789–1838) секретар кнеза Милоша, књижевник и новинар, дипломата и министар просвете обновљене Србије, оснивач Српских новина и творац Сретењског устава из 1835.

Кућа породице Карамата



Налази се у улици Матије Гупца бр. 17. Саграђена је 1764. за земунског трговца Кузмана Јовановића. Кућу је 1779. откупио Димитрије Карамата, досељеник из Катранице у Македонији, и од тада је непрекидно у власништву породице. Састоји се из три дела: приземног, једноспратног са једноставним кровом, и најстаријег једноспратног са подрумом и мансардним кровом. Дозиђивање спрата на средњем делу и реконструкција зграде у целини извршена је 1827. Из тог времена је и јединствена фасада која повезује сва три дела, са капијом изнад које стоји година 1827. Фасада је обликована у духу класицизма и ампира, док архитектонска структура зграде у целини има одлике типичне барокне градске стамбене куће. Има очуван ентеријер са стилским намештајем, предметима примењене уметности и породичним портретима из XVIII и XIX века, радовима познатих српских сликара Георгија Тенецког и Павела Ђурковића. За време Аустро-турског рата 1788–89. у овој кући се налазило седиште главног команданта аустријске војске, у два маха и самог цара Јосифа II, а за време ослободилачког покрета 1848–49. седиште Главног српског народног одбора и патријарха Јосифа Рајачића. Атанасије Карамата, члан ове породице, био је „касир” – благајник Одбора. Конзерваторски радови на објекту изведени су 1967, а санација влаге 2006.

Ичкова кућа



Налази се на углу Бежанијске улице бр. 18 и Светосавске. Саграђена је 1793. и са објектом у дворишту чини јединствену целину. Исти тип полуобличасто засведених подрума на обе зграде говори о њиховом истовременом настанку. Главна зграда има подрум, приземље и спрат формиран од високог мансардног крова, покривеног бибер црепом. Двотрактног је типа и двојне, стамбено-пословне намене. У приземљу се налазила кафана „Краљевић Марко”, а на спрату простор за становање. У погледу стилских обележја припада прелазном стилу, од барока ка класицизму, карактеристичним за прелом столећа, са више класицистичких елемената у обликовању. Током времена је преправљена, нарочито приземни део. Помоћна зграда је приземна, са двосливним кровом покривеним бибер црепом. Jедан је од ретких сачуваних примера градске куће из XVIII века у градитељском наслеђу Земуна и значајно сведочанство оног периода у коме је довршено формирање његовог старог језгра у једну од највећих и најлепших урбаних целина Војне границе. Позната је као Ичкова кућа, јер је према предању у њој становао Петар Ичко, једна од централних личности Првог српског устанка, трговачки конзул и посредник између земунских, солунских и других трговаца, који је у Земуну боравио 1802–1803. Конзерваторски радови изведени су 1990–91.[/img]

Ливница "Пантелић"




Налази се у Гајевој улици бр. 15. Основана је 1854. као мала браварска радионица Ђорђа Пантелића, да би се временом развила и специјализовала за ливење звона и израду торањских сатова. У власништву породице Пантелић, кроз три генерације мајстора-занатлија, постала је позната и афирмисана као „Звоноливница и творница торањских сатова“, са популарним називом „Ливница Пантелић“. Паралелно са развојем два основна програма, ливењем звона за цркве и производњом сатова за црквене торњеве и значајне градске објекте, развијао се и грађевински комплекс као носилац таквих програма. Комплекс радионица у целини до данас је сачуван и обухвата већу приземну зграду, са низом просторија снабдевених комплетном опремом и инвентаром за ковачницу, браварску радионицу, стару и нову ливницу, магацин и канцеларије, и дворишни простор са машинама, алатом, помоћним прибором и извесним бројем готових производа некадашње радионице. Садашњи изглед и диспозицију унутрашњег простора зграда је добила 1926, када су по плановима земунског градитеља Јосипа Маркса преуређена стара зграда радионице и урађене нове фасаде. Својеврстан занатски музеј, аутентичан садржај простора, алата и технологије, она је и значајно сведочанство развоја занатства и техничке културе на подручју Земуна. Конзерваторски радови на објекту изведени су 1973–79, а санација влаге 2006.
Srdjan Adamovic no está en línea   Reply With Quote
Old January 16th, 2010, 08:37 PM   #3
Srdjan Adamovic
Kragujevac - U svemu prvi
 
Srdjan Adamovic's Avatar
 
Join Date: Jan 2009
Location: Kragujevac
Posts: 109,518
Likes (Received): 27908

Старо Градско језгро



Старо језгро Земуна чини урбана матрица формирана током XVIII и XIX века у посебним историјским условима и специфичном геополитичком положају. Насеље се развијало на темељима римског Таурунума, у XII веку помиње се као Землен. Одржавајући континуитет до XVIII века, прераста у градско насеље неправилног квадратног облика, са мрежом улица углавном ортогоналне схеме. Материјална сведочанства двестагодишњег развоја сачувана су у постојећем уличном растеру, грађевинама и континуитету градских, војних, санитарних, просветних, верских институција, типу трговачких и занатских радњи. Сачуван грађевински фонд документује развој грађевинских техника, разнородност архитектонских облика, стилова и културних утицаја. Старо језгро Земуна обухвата 59 улица, 6 тргова и преко 900 грађевина, од којих су најстарије кафана Бели Медвед, Николајевска црква, кућа Карамата. Конзерваторско-рестаураторски радови обављени су на појединим грађевинама ове целине.

Кућа Афродите Биало



Кућа је подигнута око 1800. године. Има подрум испод дела зграде, приземље спрат и карактеристични високи кров. Грађена је од тврдог материјала, двотрактног је типа и двојне намене. Обликована је уу стилу ампира. Фасада је симетрично компонована са главним колским улазом у средини. Главни улаз има једну од најлепших сачуваних сстилских капија у старом језгру Земуна. Зграда представља репрезентативни примерак боље грађанске куће почетком XIX века, а са суседним кућама чини јединствену амбијенталну целину.

Кућа са сунчаним сатом



Подигнута је 1823. године. Има подрум испод дела зграде, приземље и спрат. Двотрактног је типа. Зидана је опеком. Међуспратне конструкције су делимично сводне, а делимично архитравне. Намена је двојна, у приземљу локали, на спрату станови. Обликована је уу стилу ампира. Главна фасада има плитку декоративну пластику. У просторној композицији зграде, истиче се угаони еркер који наглашава њен репрезентативни положај, а послужио је коа узор касније подигнутим кућама. На фасади према Дубровачкој улици, зграда је имала сунчани сат који се очувао до данас, по чему се одвајала од сличних кућа и добила назив. Проширена је крилом према Дубровачкој улици, изграђеним 1908. године. У овој кући живео је и умро Др. Јован Суботић, правник, политичар и књижевник, један од најпознатијих јавних радника XIX века.

Кућа у Ул. Главној бр. 7



Кућа пословно-стамбене намене, подигнута а прелазу XVIII и XIX века, једна је од најстаријих сачуваних кућа главне трговачке улице Земуна. Обликована је у духу барока са елементима класицизма. Просторна композиција угаоне зграде одликује се једноставношћу у којој се источе карактеристичан стрми кров. Зидана је опеком у блату. Конструкције су јој делимично сводне, а делом архитравне. Поред архитектонских одлика који је стављају у ред најзначајнијих примерака грађанске архитектуре, зграда има ии амбијенталне вредности као угаони објекат који фиксира део регулације уличне мреже из XVIII века. Кућа је припадала чувеној породици Стефановић-Виловски. У њој је крјем XIX века била смештена штампарија Јове Карамате у којој су се штампала значајна књићевна дела национане културе.
Srdjan Adamovic no está en línea   Reply With Quote
Sponsored Links
Advertisement
 
Old January 16th, 2010, 08:41 PM   #4
Srdjan Adamovic
Kragujevac - U svemu prvi
 
Srdjan Adamovic's Avatar
 
Join Date: Jan 2009
Location: Kragujevac
Posts: 109,518
Likes (Received): 27908

Шпиртина кућа



Подигнута је око 1840. године, као једна од првих високопартерних породичних кућа Старог језгра Земуна. Припадала је богатој и утицајној земунској породици Спирта. Обликована је у стилу псеудоготике, што је издваја и истиче међу осталим зградама непосредне и шире околине. Главна фасада компонована је у шеми непарних бројева, карактеристичној за период романтизма. У декоративној плиткој пластици фасада, у обради грађевинске столарије и обради и орнаментици подова, зидова и таваница зграде изражен је еклектични дух епохе ии укуса власника, што одражава друштвене противречности грађанске класе. Зграда је зидана у тврдом материјалу. Тротрактног је типа, са бочним крилом у дворишту и асиметрично постављеним колским пролазом. Својом грађевинском линијом и волуменом документује стару регулацију формирану у XVIII веку. Део је главне земунске улице, њеног профила и њене трасе.

Магистрат у Земуну



Зграда магистрата саграђена је од 1823. до 1832. године по члановима земунског градитеља Јозефа Фелбера. Обликована је у класицистичком стилу, једноставно, строго, симетрично са плитким средишњим ризалитом, који се завршава троугластим забатом. Грађена је опеком у кречном малтеру, са масивним зидовима. Међуспратне конструкције, сводне и архитравне имају барокне одлике. Зграда је дограђена 1836. године по плановима које је потписао градскии канцелист Крижанић, и тиме изменила првобитну чистоту класицистичке концепције. У историјском развоју Земуна града представља сведочанство његовог прогресивног раста и посебно развоја општинске управе. Својим положајем означава стару регулацију, обимом једну од највећих зграда старог Земуна, солидном грађевинском израдом и чистотом стила представља домет свога времена у Земуну.

Кућа породице Марковић




Угаона зграда, подигнута у XVIII веку, са правоуганим двориштем реконструисана је 1801. године. Кућу је подигао грчки трговац Дима, затим је мењала власнике, а 1870. откупио је Стеван Марковић, градоначелник земунски и од тада је у власништву породице. Кућа има све одлике богатих грађанских кућа старог језгра Земуна са прелаза из XVIII у XIX век. Двотрактног је типа, са подрумом, приземљем и спратом. Обликована је у духу барока са елементима ампира. Обликовање зграде је постигнуто рашчланивањем фасаде плитком декоративном пластиком изведеном у малтеру. Зидна платна подељена су соклом, хоризонталним венцем који маркира међуспратну конструкцију и кровним венцем класичне профилације. У вертикалном смислу, зидно платно разведено је пиластрима. У дворишту фасада је разведена колонадом у приземљу, која носи затворени ходник спрата.

Дом српске православне црквене општине Земун




Дом Српске православне црквене општине са школом у Земуну, саграђен од 1.VIII 1907 – 23. VIII 1909. године, једина је изведена репрезентативна јавна грађевина рано преминулог архитекте Косте Атанацковића Станишића. Специфичан положај, између улица Бежанијске, Светосавске и Рајачићеве, особеност облика а посебно спољна обрада намећу приступ анализи решења из два угла: здање је настало надахнуто идејом романтичарског историзма, као резултат и последица 'свести о досезању новог – националног стила' – 'српско-византијски стил'; али је истовремено и позно дело проистекло из праксе засноване на искуствима очигледно дуго утицајне Ханзенове бечке архитектонске школе. У решавањузидног платна дошло је по сажимања средњовековних градитељских традиција, које су одредиле несвакидашњу симбиозу различитих елемената – средњевековног утврђења са кулама, конака, европске палате са почетка ХХ века. У трагању за националним стилом ишло се ка историзацији грађевине у примени цитата из српске средњовековне архитектуре, али из неоренесансе и необарока на прозорима, порталима и декоративној пластици. Као изузетно ауторско дело ова вишенаменска грађевина са почетка века представља једну од највећих грађевина свог времена у старом језгру Земуна, и сведочи о развоју основног школства у Земуну.
Srdjan Adamovic no está en línea   Reply With Quote
Old January 16th, 2010, 08:45 PM   #5
Srdjan Adamovic
Kragujevac - U svemu prvi
 
Srdjan Adamovic's Avatar
 
Join Date: Jan 2009
Location: Kragujevac
Posts: 109,518
Likes (Received): 27908

Земунска гимназија



Зграда Велике реалке подигнута је 1879. године по плановима загребачког архитекте Николе Колара на земљишту некадашњег контумаца, конципирана је репрезентативно и монументално и обликована у стилу неоренесансе. Сви принципи историцистичке архитектуре, како у композицији, тако и у декорацији, доследно су примењени у просторним и површинским шемама зграде. Зграда Велике реалке представља најуспешнији примерак свог стила у Старом језгру Земуна и сведочи о достигнутом високом степену у развоју материјалне базе земунског школства. Друга зграда Гимназије из 1916. године представља остварење планова за проширење и доградњу земунске Гимназије и са њом здружене Трговачке академије, из 1912. године. Зграда је обликована у постсецесијском духу са минималном декорацијом, тако да су примарни архитектонски елементи формирали општу композицију. Двогуби кровови и већи прозорски отвори заменили су уношење нових елемената у архитектуру Старог језгра Земуна. Унутрашњи распоред у једнотрактном систему понавља диспозицију старије зграде, с тим да су општи програм и садржај знатно квалитетнији. Зграда представља једну од првих изразито модерних архитектонских дела Старог језгра Земуна у периоду до 1918. године. Комплекс зграда представља сведочанство развоја средњошколске и просветне делатности на простору северно од Саве и Дунава од средине 19. века.

Земунска пошта



Земунска пошта је подигнута 1896. године на месту срушене поштанске зграде из 18. века. Грађевинске радове је изводио грађевинар Фрања Јенч, плодни неимар, родоначелних градитељске породице Јенч. Зграде је двотрактног типа са ходником у средини, развијене диспозиције, адекватне садржају. Обликована је у стилу неоренесансе с утицајем северњачког барока у кровним декоративним елементима. Богатом пластиком и својим специфичним програмом издваја се од јавних грађевина просторне културно историјске целине Старо језгро Земуна. Употреба различитих материјала, полихромне фасаде и разуђена кровна пластика дају овој згради карактер репрезентативног објекта. Зграда Земунске поште представља једну од најзначајнијих јавних грађевина које документују историјски и урбани карактер Старог језгра Земуна, као и висок ниво архитектонске културе Земуна са краја 19. века. Архитектура Поште може се сврстати међу најзначајније и најуспешније примере зрелог историцизма на територији Србије.

Зграда команде ваздухопловства



Зграда Команде ваздухопловства у Земуну је саграђена 1935. године, према пројекту истакнутог архитекте Драгише Брашована, на месту зграда некадашње Војне команде у Земуну. По волумену, ова зграда је била једна од највећих у Земуну, а и данас представља један од најдоминантнијих објеката у оквиру просторне култирно-историјске целине Старо језгро Земуна. Грађена је са основом у облику четвороугаоника, са унутрашњим двориштем и предбаштом. Постављена је као самостална блок-зграда, конципирана и као део зграде Земунске војне команде у Главној улици број 5, са којом чини урбанистичку целину. Има приземље и четири спрата изнад којих се уздиже пропорционално усклађена кула чији је волумен, такође, разуђен и акцентован средишњом доминантом. Симетрични волумен главне фасаде наглашен је бочним ризалитима приземља и прва два спрата. Бочну фасаду карактерише уједначен ритам грађевинских отвора и дискретно и одмерено постављена волуминозна фигура Икара, који је својом митолошком симболиком везан за значење и намену објекта. Објекат одликује оригиналност, ликовна изражајност, унутрашња динамика и склоност ка детаљу. Зграда Команде ваздухопловства у Земуну поседује изразите архитектонске и културно-историјске вредности. Представља једно од најоригиналнијих дела архитекте Драгише Брашована и значајно дело југословенске модерне у периоду између два светска рата. Аутор је широким потезима и игром маса решио јединствен архитектонски програм, изразивши истовремено симболичном просторном композицијом специфичан садржај објекта. Зграда представља највећи и најзначајнији објекат изграђен у оквиру Старог језгра Земуна.
Srdjan Adamovic no está en línea   Reply With Quote
Old January 16th, 2010, 08:53 PM   #6
Srdjan Adamovic
Kragujevac - U svemu prvi
 
Srdjan Adamovic's Avatar
 
Join Date: Jan 2009
Location: Kragujevac
Posts: 109,518
Likes (Received): 27908

Beograd

Palilula

Прва варошка болница




Налази се у улици Џорџа Вашингтона бр. 19. Саграђена је 1868. на иницијативу кнеза Михаила Обреновића, по пројекту Јована Френцла, као прва болница „вароши и округа Београда“, пројектована по угледу на грађевине исте намене у тадашњој Аустроугарској. Грађена је средствима и прилозима свих слојева српског друштва, уједињеног у жељи за подизањем здравственог нивоа и изградњом прве модерне болнице. Донедавно се у згради налазила Очна клиника, данас Музеј медицине. Има приземље и један спрат. У целини је обликована у стилу романтизма, уз секундарну примену и других стилских елемената. Главна фасада је решена симетрично, са вертикалном поделом изведеном помоћу плитких пиластера између којих се налазе удвојени прозорски отвори. Средишњи део фасаде наглашен је централним ризалитом, промењеним ритмом и величином отвора као и преласком кровног венца у троугласти забат са романтичарском кулицом на врху. Остале фасаде су скромније обраде, као и ентеријер, без декорација, са видљивим конструктивним елементима сводова и архитрава. Као споменик посебног архитектонског садржаја, до данас сачуване намене, зграда представља значајно сведочанство историје српског санитета као и вредан пример романтизма у развоју београдске архитектуре XIX века. Конзерваторски радови изведени су 1975–76.

Beograd

Savski venac

Манакова кућа




Манакова кућа је подигнута око 1830. у бившој Савамалској улици. Име је добила по власнику, Манаку Михаиловићу, трговцу, досељенику из Македоније. Смештена је на регулационој линији старе саобраћајнице која је повезивала Варош-Капију и Савамалу. Парцела на којој је подигнута кућа условила је њен неправилни облик. Састоји се од подрума зиданог каменом и приземног и спратног дела, изведених у бондручном конструктивном систему. У приземљу су биле смештене кафана и пекара, а на спрату стамбене одаје власника. Овај распоред унутрашњег простора као и карактеристични еркер указују на типичну кућу насталу у духу балканске градитељске традиције. Манакова кућа је редак пример интензивне изградње српске вароши на Савској падини изван шанца, започете тридесетих година XIX века, после неуспелих покушаја да се Турци иселе из вароши у шанцу. Данас је у њој смештен депанданс Етнографског музеја са богатом етнографском збирком Христифора Црниловића. Обимни конзерваторско-рестаураторски радови изведени су у периоду од 1963. до 1967. Фасада је рестауриранаа и крова препокривен 2002.

Зграда Официрске задруге




Налази се у Масариковој улици бр. 4. Подигнута је 1908. према пројекту Светозара Јовановића, уз сарадњу Данила Владисављевића и Владимира Поповића. Конципирана је као угаони објекат пословно-трговачке намене. Има подрум, сутерен, приземље и два спрата. Обликована је са стилским обележјима сецесије. У просторном компоновању извршено је логично раздвајање функције радног дела, смештеног на крајевима бочних крила, од средишњег дела намењеног јавној комуникацији, што је доследно спроведено и у обради фасада. Фасаде бочних крила компоноване су традиционално, са малим отворима, док је главно фасадно платно решавано модерно, са прозорима кроз више етажа. Сецесијски узори нашли су примену у наглашеном вертикализму и орнаментици слободних површина испод кровног венца. Рељефне женске главе, флорална пластика, декоративне конзоле и решетке од кованог гвожђа као и карактеристична купола са декоративним детаљима сецесијског су порекла. По архитектонском решењу, са јединственом унутрашњом шупљином просеченом етажним галеријама у главном делу архитектонског корпуса, као и по квалитету израде занатско-уметничке декорације, овај објекат је представљао значајно остварење у развоју српске архитектуре почетком века. Конзерваторско-рестаураторски радови изведени су 1985–1986.

Зграда Београдске задруге




Налази се у Карађорђевој улици бр. 48. Саграђена је између 1905. и 1907. према пројектима архитеката Андре Стевановића и Николе Несторовића, за инвеститора Луку Ћеловића, као репрезентативна палата Београдске задруге – акционарског друштва за банкарске и осигуравајуће послове. Пројектована је као монументални угаони објекат, оригиналне просторне композиције изведене на основним принципима академизма. Основа је решавана по симетрали угла, са три тракта – средишњим и два бочна. Функционални распоред и организација простора усклађени су са општом архитектонском композицијом тако да су бочни трактови намењени радном делу, а средишњи репрезентативном и јавном. Обликована је у еклектичком духу, са елементима необарока и делимично сецесије, богато украшена пластичном декорацијом, на фасадама и у репрезентативном делу ентеријера. Фасаде су оригинално конципиране, нарочито угаона, где је главни мотив стаклена површина, наглашена величином, местом и обрадом. Пластичну декорацију радио је ликорезац Фрања Валдман, а сликарске радове главног улаза Бора Ковачевић и Андрија Доменико. Спада у ред антологијских примера савремене српске архитектуре и један од најзначајнијих резултата проистеклих из сарадње двојице аутора. Конзерваторски радови на свечаној сали рађени су 1986.
Srdjan Adamovic no está en línea   Reply With Quote
Old January 16th, 2010, 08:58 PM   #7
Srdjan Adamovic
Kragujevac - U svemu prvi
 
Srdjan Adamovic's Avatar
 
Join Date: Jan 2009
Location: Kragujevac
Posts: 109,518
Likes (Received): 27908

Крсмановићева кућа на Теразијама



Налази се на Теразијама бр. 34. Саграђена је 1885. према пројекту арх. Јована Илкића. Грађена је као стамбена породична кућа за београдског трговца Марка О. Марковића, али је 1898. променила власника када су браћа Крсмановић купила имање на Теразијама. После њихове деобе припала је Алекси Крсмановићу, једном од најбогатијих београдских трговаца. Веома развијена основа зграде решавана је на фронту од 30 m, око централног вестибила са стубовима, са бочним улазом преко колског пролаза. Јака денивелација терена условила је разлику у етажама. Са уличне стране има сутерен и високо приземље, а са дворишне делује као да има две етаже. Изузетна пажња посвећена је декоративној обради фасада и обликовању прозорских отвора. По архитектонској концепцији, складним пропорцијама, диспозицији унутрашњег простора, уметничко-обликовним и занатским вредностима, спада међу најуспелија Илкићева остварења из домена градске стамбене архитектуре и један је од најрепрезентативнијих објеката необарокних стилских карактеристика у Београду и Србији из последњих деценија XIX века. Стицајем околности, од 1918. до 1922, служила је као привремени двор Краљевине Србије и у њој је 1. децембра 1918. свечано проглашено уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у заједничку државу. Реконструкција објекта извршена је 1987.

Железничка станица




Налази се на Савском тргу бр. 2. Пројекат за зграду Железничке станице у Београду радио је бечки архитекта фон Флатих, разраду пројекта Драгиша Милутиновић. Градња станице, непосредно везана за изградњу пруге Београд–Ниш 1884, започета је 1883. а завршена 1885. Једна од првих железничких станица у Србији и, свакако, најрепрезентативнија у време када је подигнута, представљала је значајно архитектонско остварење тадашње Србије, посебно по свом специфичном архитектонском програму. Замишљена и остварена као монументално здање веома развијене основе, грађена је по узору на станичне зграде великих европских градова. Обликована је у стилу неокласицизма, са наглашеним средишњим ризалитом главног улаза, пространим вестибилом и дугачким крилима са стране која се завршавају бочним двоспратним ризалитима. Део зграде који се продужава према Карађорђевој улици карактерише посебно обрађена фасада и улази према перонима. Осим архитектонских вредности које поседује као станични објекат урбаних европских карактеристика, зграда станице је и значајно сведочанство развоја железничког саобраћаја у Србији као и прогреса који је његово увођење значило у привредном, политичком и културном развоју Србије у XIX веку. Конзерваторски радови извођени су 1982. и 1986.

Beograd

Stari Grad


Уметнички павиљон 'Цвијета Зузорић'



Уметнички павиљон је подигнут 1928. године, по плановима арх..Бранислава Којића. Представља један од истакнутих примера прелазник облика између класицистичко-академског и модерног стила. Смештен је на обронку тврђавског бедема у парковски решеном амбијенту. Састоји се од подрума, приземља и повученог спратног дела. Павиљон је значајан споменик култре како са становишта развоја архитектуре, тако и са становишта општих појава у друштвеним и уметничким кретањима. У опусу аутора, академика Бранислава Којића, заузима веома значајно место. Све до Другог светског рата Уметнички павиљон 'Цвијета Зузорић' био је једини изложбени просотср у Београду и у њему су се по правилу одржавале све међународне изложбе, изложбе страних музеја, као и изложбе домаћих уметника. После ослобођења Београда, као једино сабиралиште ликовних уметника и стожер ликовних активности, овај Павиљон је преузео руководећу улогу у ликовном животу Србије. Удружење ликовних уметника Србије данас има око 800 чланова за које Павиљон 'Цвијета Зузорић' представља дом, изложбену галерију и центар укупне уметничке и друштвене активности.

Конак Књегиње Љубице




На Савској падини, у српском делу вароши старог Београда, између 1829. и 1830. подигнут је конак првобитно замишљен као званична кнежева палата која је требало да покаже значај, друштвену и материјалну моћ српског кнеза. Конак је подигнут под надзором Хаџи Николе Живковића, главног кнежевог неимара, као кућа српско-балканског стила на три нивоа. Међутим, улогу званичне кнежеве резиденције преузео је конак у Топчидеру, а у конак на савамалској падини се 1830. уселила кнегиња Љубица са децом. Конак кнегиње Љубице је најрепрезентативнији пример сачуване грађанске архитектуре из прве половине XIX века у Београду, на коме се огледа спој градитељске традиције и нових европских утицаја. Традиционални елементи су најизраженији у унутрашњој организацији простора приземног и спратног дела, као и у кровној конструкцији са истуреним стрехама, покривеној ћерамидом. Европски утицаји огледају се у појединим декоративно-архитектонским елементима, посебно израженим у обради фасаде. До 1842. у њој су живели чланови кнежевске породице, након чега је неколико пута мењала своју намену и кориснике. Данас је у конаку смештен део експоната Музеја града Београда. У периоду од 1972–1979. на згради су извршени конзерваторско-рестаураторски радови. Рестаурација фасада и реконструкција ограде урађени су 2003–2004.
Srdjan Adamovic no está en línea   Reply With Quote
Old January 16th, 2010, 09:02 PM   #8
Srdjan Adamovic
Kragujevac - U svemu prvi
 
Srdjan Adamovic's Avatar
 
Join Date: Jan 2009
Location: Kragujevac
Posts: 109,518
Likes (Received): 27908


Доситејев лицеј




Зграда Доситејевог лицеја један је од најстаријих стамбених објеката у Београду. Сматра се да ју је крајем XVIII века подигла имућна турска породица. По својим архитектонским решењима припада кућама балканског типа, правоугаоне, неразуђене основе са приземним и спратним простором. Спољну декорацију горњег, нешто истуренијег дела грађевине чине профилисани венци, плитка фасадна пластика и два еркера – један на јужној, уличној, а други полукружни, окренут источној страни где се налазила башта. Приземље је имало изразито економску намену и у њему су били смештени дућан, оџаклија, просторије за послугу и остава. На спрату су се налазиле собе за становање са оријенталним распоредом унутрашњег простора, којим се постизала одвојеност дела зграде намењене интимном животу (харемлука) од просторија намењених јавном животу (селамлука). У периоду од 1808–1813. служила је за смештај Велике школе, прве више просветне установе у Србији. Након пропасти I српског устанка често је мењала намене и власнике, што је довело до измена у унутрашњој организацији простора. Промене, ипак, нису угрозиле архитектонске вредности зграде. Обимним конзерваторско-рестаураторским радовима извршеним 1948. објекту је враћен првобитни изглед, након чега је у њега смештен новоосновани Музеј Вука и Доситеја.

Капетан Мишино здање



Зграда се налази на Студентском тргу бр. 1. Саграђена је 1863. као репрезентативна монументална палата, по плановима архитекте Јана Неволе. Помоћни архитекта био је Коста Шрепловић, а радове је изводио Јозеф Штајнлехнер. Грађена је за Мишу Анастасијевића, „дунавског капетана“, богатог трговца и пословног партнера кнеза Милоша. У току градње одустао је од првобитне стамбено-репрезентативне намене и одлучио да је завешта свом народу у просветне сврхе. У згради је била смештена Гимназија, Велика школа, Министарство просвете, Народна библиотека, Народни музеј и друге културно-просветне установе обновљене Србије. Данас се у њој налази Ректорат Београдског универзитета. Има основу са разуђеним бочним крилима, подељену на два једнака дела пространим улазним холом са високим стубовима и сводовима, из кога воде два симетрична декоративно обрађена степеништа на спратове са дворанама. Спољна архитектонска обрада изведена је у духу романтизма, са применом елемената историјских стилова. Фасаде су изузетно богате декоративне пластичне обраде, полихромне, са скулптурама у средишњем делу главне фасаде, у посебно обликованим нишама. Представљају стојеће фигуре Аполона и Минерве. Конзерваторски радови на објекту рађени су 1972, 1977. и 1989.

Подручје Кнез Михаилове улице



Подручје данашње Кнез Михаилове улице, коме припадају и споредне попречне улице, било је настањено и делимично изграђено у саставу вароши коју је опасавао утврђени Шанац, у XVIII и првој половини XIX века. Кнез Михаилова улица је трасирана као најкраћа комуникациона веза између тврђаве и вароши која се нагло ширила и изграђивала, на основу првог регулационог плана Београда који је 1867. израдио Емилијан Јосимовић. Садашње име добија 1870, а од 1879. дефинише свој лик и садржај на оба фронта, углавном једноспратним зградама блоковског система. Настале истовремено, зграде имају и јединствене архитектонске одлике. Употребљени грађевински материјали, конструкције, функције и стилска обрада припадају периоду еволуције београдске архитектуре, која означава прекид са балканским наслеђем и усвајање тада модерног европског еклектицизма. Усељавање богатих трговаца и погодан комуникациони положај условили су да постане модерни трговачки центар који је убрзо заменио дотадашњи оријентални начин трговања. Поред несумњивих урбанистичких, архитектонских, уметничких, историјских и социолошких вредности, ова целина представља најсачуванији градски амбијент Београда из друге половине прошлог столећа, ведочење о могућностима друштва тог времена, његовом укусу и менталитету. Реконструкција Кнез Михаилове улице изведена је 1985–87, а рестаурација појединачних објеката у периоду 2003-2005.

Кафана "Руски цар"



Објекат је саграђен 1922-26. године по идејном пројекту Петра Поповића и уз учешће Драгише Брашована у разради пројекта. Извођач објекта био је Милан Секулић (Предузеће 'Архитект'), а намена се од настанка до данас није битније мењала: становање у горњим спратовима, пословни простор у мецанину и ресторан у приземљу и подруму. Објекат у целини садржи све одлике академског маниризма и представља типичну велику зграду подигнуту 'за ренту' у центру градa. Декоративни систем ослања се на елементе необарока у обликовању угаоне куполе, док је на корпусу грађевине ближи академизираној варијанти сецесије. Назив 'Руски цар' везује се за назив старог приземног објекта који је на истом месту постојао све до подизања новог објекта. У међуратном периоду Кафана 'Руски цар' имала је изглед отменог београдског локала у коме се поред представника тадашњег 'отменог света' окупљала и интелигенција. Значајан је податак да су седнице Удружења српских инжењера и архитеката држане у Кафани 'Руски цар' и то и пре и после I светског рата и у старом и у новом објекту. Од уметника и књижевника редовни посетиоци били су Михајло Петров, Вељко Петровић, Бранислав Нушић. Оригинални ентеријер Кафане 'Руски цар' уништен је приликом реконструкције почетком шездесетих година када је у овом простору отворен први ресторан са самоуслуживањем 'Загреб'.
Srdjan Adamovic no está en línea   Reply With Quote
Old January 16th, 2010, 09:05 PM   #9
Srdjan Adamovic
Kragujevac - U svemu prvi
 
Srdjan Adamovic's Avatar
 
Join Date: Jan 2009
Location: Kragujevac
Posts: 109,518
Likes (Received): 27908

Палата САНУ



Саграђена је 1924. године по пројектима архитеката Андре Стевановића и Драгутина Ђорђевића из 1912. Представља монументалну архитектуру Београда и домет домаћег грађевинарства са почетка века. Стилски јеобликована у еклектичном духу са елементима необарока и сецесије. Концепцјски компликован и обиман програм решаван јена великој површини основе, са фасадама на три улице, а учетири нивоа (мезанин је накнадно унет у пројекат). Главна фасада грађевине наглашена је главним мотивом решења – средсим широким ризалитом који се завршава куполом. У веома богатој фасадној декорацијикоришћени су различити мотиви, од скулптуралних форми до сецесијски флоралне орнаментике. Ентеријер објекта одлукује вредан уметнички садржај. САНУ је основана 1. новембра 1886. године на традицијама Друштва српске словесности (1841-64) и Српско ученог друштва (1864-92) као Краљевска српска академија, затим СКА од 1892. а после ДРугог светског рата добија назив САНУ. Као највиша научна и друштвена институција у Србији, САНУ је дала највише допринос унапређењу научне мисли не смао у нашој средини, окупљајући у своје редове мног истакнута имена спрске, југословенске и светске науке и уметничког стваралаштва.

Грађанске куће у Ул. Кнез Михаиловој бр. 46, 48 и 50



Ретко сачуван јединствени спојени блок зграда, карактеристичан је заархитектуру и урбанизам Београда седамдесетих година XIX. Саграђене истовремено, 1869-1870. године, ове куће стамбено-пословне намене спадају међу прве подигнуте зграде у новопројектованој улци по Регулационом плану Емилијана Јосимовића из 1867. године. Оне су део значајног трговачког центра Кнез Михаилове улице и најизразитији документ из времена његовог настајања после плански проведене реконструкције старе вароши. Обликоване су еклектички у тада савременом духу историјских стилова, претежно са елементима романтизма и неоренесансе. У развоју београдске архитектуре означавају напуштање бондручне конструкције и балканске традиције и прихватање савремених европских грађевинских конструкција и архитектонских стилова, као одраз социјалних и културних промена.

Зграда "Спрска круна"



Зграда је подигнута 1869. године, као једна од првих у тек заснованој Кнез Михајловој улици. Обликована је у еклектичном духу, са елементима романтизма. Архитектонска композција објекта остварена је око правоугаоног дворишта, чиме је поновљена традиција у грађењу ханова. Данас је једини сачувани угоститељски објекат у Беогрду из времена када се српско друштво одвојило од вековне турске управе, рађен по новом програму као модеран хотел 'европског типа'. У развоју београдске архитектуре, објекат представља значајну грађевину по конструктивним, обликованим и функционалним особинама, а посебно докуметнује период најинтензивније изградње Београда у XIX веку. Угисотитељску функцију започету отварањем 1870. објекат је задржао, са краткотрајним прекидима у време ратова, пуних 70 година. Зграду је од 1946. до 1967. користила Народна библиотека, затим до 1975. Академија за позориште, филм, радио и телевизију и потом, годину дана филозофско-историјски факултет. Посебне вредности зграде Хотела 'Српска круна' су аутентичност објекта који је сачуван као једини репрезент првих модерних хотела 'европског типа' у Београду, документовање друштвених кретања, привредне и урбане историје града кроз историју његове основне угоститељске функције, прихватање и стварање у њему библиотечког фонда као највише културне вредности и продужавање те мисије у синтези са споменичким вредностима Улице кнеза Михаила.

Зграда Прометне банке



Подигнута је 1912-14. године, по пројекту арх. Данила Владисављевића, за потребе Прометне банке основане 1896. Конструктивни систем је класичан, зидна платна су носећи елементи. У грађењу су коришћени челик и бетон, уз већ традиционалну употребу опеке. По својим архитектонским особеностима, објекат припада стилу сецесије. Уличне фасаде, са великим отворима локала у приземљу и трокрилних прозора на спратовима, са међуспратом као новином, компоноване су у ортогоналном растеру у коме преимућство имају отвори; зидна платна сведена су на скоро скелетну мрежу уских пиластера и застекљених површина, Укус наручиоца и тежња за репрезентацијом додали су згрди кубе и нарушили јединственост модерног израза овог значајног дела арх. Владисављевића. Његов стваралачки опус на овом објекту долази до пуног изражаја како у интерпретацији модерне архитектуре у хоризонталном и вертикалном плану, тако и у елементима компоновања фасаде, њеном украшавању, где се рафинираним укусом примењује сецесионистичку секундарну плитку пластику, не само као украс, већ и као израз свог схватања архитектонксе композиције.
Srdjan Adamovic no está en línea   Reply With Quote
Old January 16th, 2010, 09:10 PM   #10
Srdjan Adamovic
Kragujevac - U svemu prvi
 
Srdjan Adamovic's Avatar
 
Join Date: Jan 2009
Location: Kragujevac
Posts: 109,518
Likes (Received): 27908

Кућа Михаила Ђурића



Кућа Михаила Ђурића изграђена је око 1910. године по пројекту архитекте Јована Новаковића. Објекат има приземље, један спрат и угаоно кубе, чији карактеристичан кров подржавају поукружни луци изнад архитравно завршених прозора. Угао је заобљен и истакнут балконима по кривини на првом спрату и испред кубета. Балкон се појављује на фасади према Улици 7. јула, где се због терена у паду сутерен претвара у приземље, па зграда на овој страни има два спрата. Орнаментика је нарочито богато примењена на полукружним пољима изнад свих прозорских отвора. Кућа Михаила Ђурића представља вредно остварење архитекте Новаковића, реализовано у Београду почетком века, и значајан покушај стварања српског националног стила у архитектури почетком 20. века.

Кућа Николе Предића



Кућа стамбене намене саграђена је 171. године у једном од центара старог Београда, са тежњом да репрезентује економски и друштвени престиж власника. Поред урбане позиције коју је сачувала до данас, зграда има и друге карактеристике које је издвајају од суседних објеката. Она је једно од вредних архитектонских остварења, као по просторном решењу и пропорцијама, тако и по естетским захтевима да репрезентује власнике као имућнији део грађанског друштва. И поред скромних димензија, све је на овом објекту подређено стварању утиска – од локације, до детаља, остварен је утисак монументалности и раскоши. Карактеристике из времена градње – препознатљиви угаони еркер, као асоцијација на архитектуру оријенталног порекла, складност фасадних површина постигнута односом 'пуно-празно', примена сецесионистичке декорације из 1907. утисак раскоши који је присутан од улазног хола и степеништа, до угаоног решења, чине овај објекат изузетним. За ову кућу везане су и многе познате историјске личности. Објекат је сазидао, као породичну кућу, Никола Предић, поседник више соних радника и сарадник капетана Мише Анастасијевића, а у њој је живео и Панта Јовановић, члан Државног савета и министар финансија.

Зграда Велике школе



Зграда се састоји из два приземна објекта – дворишног који је подигнут крајем XVIII века и уличног из 1862. године. Каснијим доградњама, објекти су спојени у јединствену грађевинску целину, У дворишној згради је 30. септембра 1808. године свечано отворена Велика школа, прва виша школа у Србији. Оснивач и први учитељ је Јован Савић, познат и као Иван Југович (1772-1813). Године 1809. Велика школа је премештена у зграду данашњег Вуковог и Доситејевог музеја, а пробитна зграда је уступљена Ивану Југовићу. Са пропашћу устанка 1813. зграда је поново постала својина Турака, затим је купио Александар Карађорђевић, потом је, продајом мењала власнике. Једно време, од 1922. до 1928. била је Дом Демократске странке. Зграда је од изузетног значаја за почетак развоја високошколског образовања у Србији. Она је сачувани просторни оквир у коме је основана и једно време деловала Велика школа, заједно са њеним првим учитељима и ученицима, од Доситеја и Ивана Југовића, до Вука Караџића и Лазара Арсенијевића Баталаке. И њена каснија судбина везана је за познате историјске личности, прво за кнеза Александра Карађорђевћа (који је, као ађтант кнеза Михаила, у њој и становао), а касније за Љубу Давидовића и оснивање Демократске странке.

Дом Јевреме Грујића



Налази се у Светогорској улици бр. 17. Саграђен је 1896, према пројекту архитекте Милана Капетановића, за Јеврема Грујића, значајну политичку личност Србије из средине прошлог века. Грађен је као породична једноспратна кућа, асиметричне просторне концепције, обликована у еклектичком духу са елементима ренесансе и барока. Складних је пропорција, са наглашеном симетричношћу у декоративној обради. Обрада фасада изведена је хоризонталном и вертикалном поделом на површине које са накнадно урађеном орнаментиком чине хармонично изнијансиране декоративне зоне. Поједини делови фасаде пиктурално су обрађени. Оваква обрада заступљена је на фризу и међупрозорским пољима, довратницима и метопама архиволти централног прозора. Орнамент је састављен од стилизованих флоралних и фигуралних мотива и изведен је жутом бојом на црној позадини од вештачког камена, поступком који имитира технику зграфита. Драгоцена и изузетно богата збирка покретних предмета, углавном из XVIII и XIX века, стварана кроз генерације породице Грујић, садржи многобројна уметничка дела из области сликарства, скулптуре, примењене уметности, старо оружје, архивски материјал и библиотечке предмете који су припадали истакнутим члановима ове породице. Конзерваторски радови на објекту изведени су 1964–65, а рестаурација фасада је обављена 1998.
Srdjan Adamovic no está en línea   Reply With Quote
Old January 16th, 2010, 09:14 PM   #11
Srdjan Adamovic
Kragujevac - U svemu prvi
 
Srdjan Adamovic's Avatar
 
Join Date: Jan 2009
Location: Kragujevac
Posts: 109,518
Likes (Received): 27908


Задужбина Николе Спасића




Налази се у Кнез Михаиловој улици бр. 33. Саграђена је 1889. по пројекту Константина А. Јовановића, као репрезентативна стамбено-трговачка зграда за београдског трговца Николу Спасића. Има подрум, приземље, два спрата, високо поткровље и бочна крила која формирају четвртасто двориште. У приземљу су локали, а у спратном делу репрезентативни станови. Композиција и обрада фасада изведена је у најбољој традицији академског архитектонског израза са елементима неоренесансних стилских обележја. Главном фасадом доминирају централни и два бочна ризалита, доследно уравнотежени у симетричној подели, завршени карактеристичним куполама квадратне основе. Изузетна хармоничност постигнута је промишљеним и фино градираним распоредом декоративне пластике, смештене у чврстом систему вертикалне и наглашено хоризонталне композиционе схеме класичних облика, која је усклађена са структуром целог здања. Солидност градње, чврстина конструктивних склопова, богатство и разноврсност материјала, прецизност и квалитет уметничко-занатске обраде у сагласности су са високим степеном архитектонских и уметничких резултата остварених на овом изузетном Јовановићевом делу у домену стамбене архитектуре Београда, с краја прошлог века. Конзерваторски радови извођени су 1966, 1972. и 1997.

Зграда Смедеревске банке




Налази се на Теразијама бр. 39. Саграђена је 1912, према пројекту архитекте Милорада Рувидића, као стамбено-пословна зграда за трговца Димитрија М. Стефановића Смедеревца. У њој се налазило седиште Смедеревске кредитне банке. Постављена на уличној регулационој линији, на уској парцели, решавана је по дубини, у шест нивоа – са подрумом, приземљем, међуспратом, два спрата и поткровљем. Обликована је у стилу сецесије са акцентом на уличној фасади на којој је по први пут у српској модерној архитектури примењен принцип просторног а не декоративног рашчлањивања зидног платна – варирањем лођа и балкона, док је секундарна пластика стављена у други план. Она, међутим, прати архитектонске облике и карактерише је чистоћа израза и недвосмислена припадност стилу. Као један од ретких сачуваних Рувидићевих објеката и један од малог броја очуваних примера сецесијске архитектуре у Београду, зграда Смедеревске банке је значајна и по томе што у развоју српске модерне архитектуре означава прекид са традицијом академског еклектичког архитектонског израза. Конзерваторски радови на објекту рађени су 1972. и 1978, рестаурација фасада 2002. и 2005.

Зграда Реалке



Налази се на углу Узун Миркове бр. 14. и Тадеуша Кошћушка. Саграђена је 1837–38, по плановима Франца Јанкеа, као породична стамбена кућа Цветка Рајовића, у то време управитеља вароши београдске и значајне политичке личности. У више наврата је мењала намену: једно време је служила као зграда енглеског конзулата, затим се у њој налазила српска жандармерија, а од 1867. београдска Реалка. Данас је овде смештен Педагошки музеј Србије. Зграда је приземна, правоугаоне основе, складних пропорција, обликована у стилу класицизма. Фасаде су хоризонтално рашчлањене на три појаса – сокл, средишње зидно платно и фриз са кровним венцем, док је вертикална подела изведена помоћу пиластера и дорских полустубова. Архитектонски пластични елементи следе и тумаче конструктивни систем, а својом декоративношћу наглашавају део куће окренут ка раскрсници. Као један од ретких сачуваних објеката из четврте деценије XIX века, својим стилским карактеристикама, конструктивним системом и архитектонским обликовањем, зграда Реалке означава потпуни прекид са традицијом и прелаз са балканске на савремену европску архитектуру на тлу Београда. Конзерваторски радови на објекту рађени су 1964–65, 1972–75. и 1992–94. Санација влаге и рестаурација фасада урађене су 2004.

Зграда Министарства правде



Налази се на Теразијама бр. 41. Саграђена је 1883. по плановима Светозара Ивачковића, у сарадњи са инжињером Јованом Суботићем, као јавна административна зграда. Пројектована је и изграђена за два надлештва – Министарство правде и Теразијски кварт. Отуда је у првобитном облику имала два симетрично постављена улаза, од којих је један затворен 1910. када су вршене преправке. Компонована је као зграда у низу, везана калканима, са подрумом, приземљем и спратом. Обликована је у неоренесансном стилу, са јасним реминисценцијама на италијанске ренесансне палате. Приземље је обрађено рустично, у великим квадерима који прате лучно засведене прозоре и портал, док је спратни део фасаде обложен керамичким плочицама. Прозори су добро пропорционисани, са профилисаним оквирима и троугаоним тимпанонима. Изнад богато декорисаног кровног венца налази се атика са балустрадом. Обрада ентеријера степенована је према намени просторија – важније су обложене дрвеном ламперијом и штуко украсима, степениште са балустрадом које спаја приземље и спрат изведено је од мермера. Зграда некадашњег Министарства правде, једна од ретких сачуваних зграда министарстaва из XIX века, значајно је сведочанство развоја државне управе у Србији. Конзерваторски радови изведени су 1978–79.
Srdjan Adamovic no está en línea   Reply With Quote
Old January 16th, 2010, 09:18 PM   #12
Srdjan Adamovic
Kragujevac - U svemu prvi
 
Srdjan Adamovic's Avatar
 
Join Date: Jan 2009
Location: Kragujevac
Posts: 109,518
Likes (Received): 27908

Зграда Управе фондова



Налази се на Тргу Републике бр. 1а. Саграђена је 1903. на месту старе кафане Дарданели, по пројекту архитеката Николе Несторовића и Андре Стевановића, за Управу фондова државне хипотекарне банке. Проширена је 1930. доградњом крила према улици Лазе Пачуа, по пројекту арх. Паровића. Оштећена је у Другом светском рату, после рата обновљена, али јој је тек конзерваторско-рестаураторским радовима из 1964–66. враћен првобитни изглед и извршена адаптација за потребе Народног музеја који се у њој налази од 1952. Конципирана је еклектички са доминацијом неоренесансних елемената. Грађена је као четворострана затворена палата са покривеним атријумом и има приземље и два спрата. Обрада фасада изведена је у зонама. Приземље је у рустици, а спратови су решавани тако да се висином оба нивоа протежу стубови централног ризалита и широке лизене бочних. Зграда се завршава атиком и куполама изнад сва три ризалита. Украсне декорације на фасадама и у унутрашњости грађевине радио је Фрања Валдман, док су декоративне сликарске радове извели Бора Ковачевић и Андрија Доменико. Својим стилским и композиционим карактеристикама, добрим пропорцијама и ефектном монументалношћу, ова зграда се издваја као значајно ауторско остварење и битан чинилац градског амбијента формираног на прелазу векова.

Зграда Народне банке



Налази се у улици Краља Петра бр. 12. Саграђена је 1889. према плановима Константина А. Јовановића, за управно-административну палату Народне банке Краљевине Србије. Доградња и проширење изведени су 1922–25. по пројекту истог аутора. Зграда има подрум, приземље, два спрата и поткровље. Подигнута је на неправилној парцели, по угледу на затворене ренесансне палате са унутрашњим двориштем. Обликовање архитектонског корпуса засновано је на примени ренесансних мотива и решења, који су доследно спроведени у свим изгледима и основама. Обрада фасада изведена је у каменим рустичним блоковима у приземљу, са квадратним отворима у сутерену и лучно заобљеним прозорима, док су на спратном делу равна зидна платна оживљена прозорима са тимпанонима и угаоним блоковима. Хоризонталну поделу остварују профилисани венци и јако наглашен кровни венац. Монументалност и репрезентативност спољашњости објекта огледа се у компоновању унутрашњег простора и целокупној опреми зграде. Као један од ретких јавних објеката у Београду који је до данас сачувао непромењен изглед и намену, представља репрезентативан пример српске академске архитектуре и изузетно ауторско остварење специфичног архитектонског програма. Конзерваторско-рестаураторски радови рађени су 1966, 1989. и 1991.

Дом Јована Цвијића



Налази се у улици Јелене Ћетковић бр. 5. Саграђен је 1905. као породична стамбена кућа са сутереном, високим приземљем и баштом. У овој кући је живео и радио познати српски научник Јован Цвијић (1865–1927), истраживач и аутор великог броја радова из области географије и геологије. Од 1967. у њој се налази меморијални Музеј Јована Цвијића. Складних пропорција, добро уклопљена са суседним зградама малог трга Копитареве градине у јединствен урбанистички амбијент, представља типичан пример београдске архитектуре с почетка века. У просторној концепцији наглашено је издвојен стамбени део од дела за примање и рад. Обликована је у духу еклектицизма са елементима неоренесансе. Унутрашњост куће, посебно њен улазни део, затим салон, радни кабинет и библиотека, сачували су оригиналне зидне декорације и предмете примењене уметности изведене по нацртима Драгутина Инкиострија Медењака – ретке очуване примере оних тежњи у српској уметности које су ишле за обновом националног стила. У кући се чува и део Цвијићеве заоставштине: лични предмети, библиотека и збирка етнографских предмета, која представља аутентично сведочанство о животу и раду великог научника и јединствен изворни документациони материјал за научну обраду и музејско излагање. Конзерваторски радови изведени су 1968.

Зграда Министарства просвете




Налази се у улици Краља Милана бр. 2. Саграђена је 1870–71. по пројекту Александра Бугарског као породична кућа Димитрија Голубовића. Од 1879. у њој се налазило Министарство просвете Краљевине Србије, после Другог светског рата Министарство просвете Србије, Југословенски завод за продуктивност рада и, данас, Вукова задужбина. Честим преправкама и доградњама добрим делом је изменила своју првобитну архитектонску физиономију, а посебно после 1912. када је дограђено дворишно крило и реконструисана главна фасада, по пројекту Бранка Таназевића, у српско-византијском стилу. Зграда има подрум, приземље и спрат. Фасада је решавана симетрично, са наглашеним ширим централним делом са троделним лучним завршетком, издвојеним од бочних делова пиластрима. Богата пластична декорација изведена је у виду стилизованог преплета моравске школе. Полихромија фасаде постигнута је контрастом жутих равних површина зида и тамноцрвеног пластичног украса. Ентеријер објекта, такође изузетно богате декоративне обраде, изведен је по нацртима Драгутина Инкиострија Медењака, са обележјима националног стила. Зграда у целини представља посебно значајан и нов пример „новог српског стила“ у еклектичкој архитектури Београда почетком XX века. Конзерваторско-рестаураторски радови извођени су 1985. и 1997, а адаптација и рестаурација фасада 1998. и 2004.
Srdjan Adamovic no está en línea   Reply With Quote
Old January 16th, 2010, 09:22 PM   #13
Srdjan Adamovic
Kragujevac - U svemu prvi
 
Srdjan Adamovic's Avatar
 
Join Date: Jan 2009
Location: Kragujevac
Posts: 109,518
Likes (Received): 27908

Зграда хотела "Москва"



Налази се у Балканској бр. 1. Саграђена је 1906–1907. као управно-административна палата са хотелом Осигуравајућег друштва Росија Фонсијер из Петрограда. После свесловенског конкурса, у чијем су жирију осим двојице руских архитеката били и Ото Вагнер, Андра Стевановић и Никола Несторовић, почела је изградња по другонаграђеном пројекту и под надзором архитекте Јована Илкића. Извесне прераде основа и фасаде извели су руски архитекти. Палата је угаона грађевина окренута раскрсници, са улазима са Теразија и из Балканске улице. Има подрум, високо приземље и четири спрата. Одбацивањем академског приступа у компоновању архитектонског садржаја и облика са класичним декоративним елементима, зграда хотела Москва се новим материјалима, композиционим схемама и декорацијом приближила модерним струјањима и примени сецесије. Разиграност маса постигнута је и наглашавањем вертикализма, призматичним тространим еркерима, високим стрмим кровом са фијалама. Фасаде су у приземљу обложене шведским гранитом, а на спратовима керамичком облогом од зеленог и окер фајанса нарученог у Печују. На централном делу фасаде према Теразијама смештена је рељефна композиција Глорификације Русије (алегоријска група која представља привредну и поморску моћ Русије), изведена у мајолици. На чеоној фасади, у висини другог спрата, у ниши, налази се симболична скулпторална композиција. Некада декорактивним елементима у духу сецесије богато опремљен ентеријер претрпео је више преправки. Kонзерваторско-рестаураторски радови извођени су 1974. и 1987.

Стара кућа на Варош капији



Налази се у Грачаничкој улици бр. 10. Саграђена је крајем XVIII века као породична стамбена кућа, а обновљена је око 1830. Има подрум, приземље и спрат. Зидана је у бондручном конструктивном систему, једноставно компонованих маса, са високим двосливним кровом. Главни тракт са бочно постављеним улазом окренут је према улици, док је јужно бочно крило увучено у двориште. На спратном делу куће, према дворишту, налазио се трем са дрвеним стубовима који је каснијим преправкама знатно измењен. Фасаде су омалтерисане, једноставно обрађене у класицистичком духу, без секундарне пластике, са наглашеном хоризонталном поделом изведеном помоћу профилисаних венаца. Прозори су једноставни, лепо обликовани. Својим положајем ова кућа на Варош капији маркира стару регулацију града и представља један од ретких сачуваних примера градске архитектуре панонског порекла на прелазу из XVIII у XIX век. Истовремено, у развоју архитектуре Београда, она документује период прелаза из балканске у средњоевропску архитектуру и један је од најранијих доказа усвајања новог начина грађења, обликовања и становања, као и преплитања културних утицаја на тлу Београда. Конзерваторски радови изведени су 1974.

Божићева кућа




Налази се у Господар Јевремовој улици бр. 19. Саграђена је 1836. за београдског трговца Милоја Г. Божића, о чему сведочи натпис на тимпанону изнад улазног трема. Зграда је приземна, надзидана над подрумом срушене турске грађевине, на неравном терену који се спушта према Дунавској падини. Пример је грађевине прелазног типа у београдској архитектури XIX века, са архитектонско-просторним решењем симетричних градских кућа балканског типа, док фасаде својим пропорцијама, ритмом отвора и декоративним архитектонским елементима наговештавају утицај западноевропске архитектуре класицистичке оријентације. Са уличне стране је главни улаз са малим истуреним тремом са два полукружна стуба и засведеним пролазом. Пространо предворје наставља се у унутрашњи хол и диванхану, а лево и десно од овог простора смештене су по три просторије. Током XIX века зграда је имала искључиво стамбену намену. До 1920. била је власништво Ристе Хаџи Поповића, од 1920–1924. у њој се налазио атеље и стан вајара Томе Росандића, од 1924–1951. претворена је у „сликарску кућу“ у којој су живели и стварали многи београдски сликари и вајари, а од 1951. у њој је Музеј позоришне уметности. Конзерваторски радови на објекту извођени су 1951–53, 1968–67. и 1987.

Зграда старе телефонске централе




Налази се у Косовској улици бр. 47. Саграђена је 1908. по пројекту Бранка Таназевића. Угаона двоспратна грађевина пројектована је и грађена за телефонску централу и први је објекат ове врсте у Србији. Трећи спрат дозидан је после Првог светског рата, по плановима истог архитекте. У просторно-структуралном погледу ослања се на традиције академизма, док је обликовање изведено у српско-византијском стилу. Функционалне основе, у целини једноставне архитектонске композиције, акценат је стављен на обраду угаоног дела зграде са карактеристичном куполом. Фасада је решена асиметрично, са плитким ризалитом веће ширине на једном крају грађевине и широким прозорским отворима који заузимају већи део фасадног платна. Богато примењена плитка пластична декорација, сведена готово на раван фасаде, сачињена је од стилизованих мотива преузетих из наслеђа моравске школе (розете, преплети, геометријски мотиви, шаховска поља). Осим што представља успешно остварење српско-византијског стила у београдској архитектури и значајно ауторско дело једног од главних заговорника тог стила, ова зграда има и историјски значај као репрезентативни објекат специфичне намене који документује развој телефонске службе у Србији на почетку XX века. Конзерваторски радови изведени су 1988.
Srdjan Adamovic no está en línea   Reply With Quote
Old January 16th, 2010, 09:26 PM   #14
Srdjan Adamovic
Kragujevac - U svemu prvi
 
Srdjan Adamovic's Avatar
 
Join Date: Jan 2009
Location: Kragujevac
Posts: 109,518
Likes (Received): 27908

Кафана '?'



Зграда је подигнута 1823. године. Зидали су је мајстори 'од Грецие', по налогу кнеза Милоша, за базрађанбашту Наума Ичка. Изразита је примерак градске куће балканскокг типа, са почетка пришлог столећа. Грађена је у бондручној консрукцији. Има подрум, приземље и спрат са два симетрично постављеа еркера на уличној фасади и кров благог нагиа. Масивни сводови у подруму припадају старијој грађеви Распоред просторија је асиметричан (изузев двеју соба са еркерима). Зграда је постављена на уличну регулацију, а дубину парцле заузима башта и двориште. Подигнута је као зграда пословно-стамбене намене, са кафанским просторијама у приземљу. Била је то позната кафана, најбоља у граду тог времена,у којој су свраћале познате личности јавног и културног живота. Назив кафане проистекао је изз сукоба цркве и власника који је предходно назвао 'Код Саборне цркве'. На нову фирму ставио је само '?'. Тај назив задржан је од 1892. године до данас.

Основна школа Краљ Петар I



Изграђена је 1905-1906. године на истој парцели на којоји је у XIX веку у спском делу вароши постојала основна школа. Зграду је пројектовала арх. Јелисавета Начић. Била је то једна од најмодернијих школских зграда за основну наставу у Београду и Србији. Архитектонска вредност објекта одржава се у функционалности школског простора постигнутој инвентивним угаоним решењем са коришћењем пада терена, што се одразило и у композицији веома коректно диференцираних маса и са пуно мере употребљеним мотивима класичне провенијенције у обликовању објекта. Урбанистичка вредност је посебан квалитет ове композиције која означава зрело и креативно употпуњавање просторне и стилске структуре овог дела Београда. Данашњом наменом зграде сачувана је традиција ејдне од првих школа обновљене Србије.

Дом Мике Аласа



Зграду је подигао Михаило Петровић, проф. Универзитета, по плановима арх. Петра Бајаловића, 1910. године, Зидана је опеком у кречном малтеру са дрвеним ммеђуспратним конструкцијама и пруским сводовима, покривена равним црепом. Михаило Петровић, популарно звани Мика Алас, један од најзначајнијих личности српске и југословенске математичке науке, провео је у овој кући, осим студија у Паризу и путовања, цео свој живот. У њој је створио најзначајнија дела. Био је веома плодан писац. Написао је преко 250 научних радова. Био је члан већег броја страних и домаћи академија наука. Под његовим утицајем формиран је читав низ научних радника. Познат је и као страстсвени путник и пасионирани риболовац. у кући је становао и научни радник, професор права и плони писац Живојин Перић.

Зграда Патријаршије



Саграђена је у вемену до 1932. до 1935. године, по пројектима арх. Викора Лукомског. Представља монументални објекат у коме је смештено врховно управно тело Српске православне цркве. Објекат симболизује устављивање управног црквеног ценра у Београду, након дужег периода када се он налазио унутар државних граница Турске, односно Аустор-Угарске. Подизање Патријаршије кондицира са периодом диктатуре краља Александра I, са подизањем монументалне Цркве Св. Марка и припрема за подизање Цркве Св. Саве. с обзиром да се објекат налази усред амбијента од изванредног историјског и урбанистичког значаја (Саборна црква, Конак кнегиње Љубице, Кућа Димитрија Крсмановића) опасност од разарања стечених вредности избегнута је захваљујући паду терена у који је објекат добрим делом 'утонуо'. Иначе, по својим архитектонским особинама, објекат припада сфери романтичарског духа. Облици су блиски академизираној варијанти српско-византијског стила. Далеко већи значај него архитектура, има садржај објекта у коме је смештена и патријаршијска Библиотека и Ризница.
Srdjan Adamovic no está en línea   Reply With Quote
Old January 16th, 2010, 09:29 PM   #15
Srdjan Adamovic
Kragujevac - U svemu prvi
 
Srdjan Adamovic's Avatar
 
Join Date: Jan 2009
Location: Kragujevac
Posts: 109,518
Likes (Received): 27908

Кућа Димитрија Крсмановића



Кућа Димитрија Крсмановића, данас Аустријска амбасада, подигнута је као репрезентативна породична кућа 1898-99. године према пројекту арх. Милорада Рувидића. Архитекта који је своје школовање у Немачкој завршио 1893. године донео је са собом и нове идеје немачке архитектуре, па је и Крсмановићева кућа потпуна слика тих идеја. Академски конципиран објекат, један је од најзначајнијих представника академског стила у Београду. Сви елементи који чине овај еклектички стил примењени су са довољно уметничког нерва да га узидгну изнад тривијалних објеката на којима су само поређани неки од карактеристичних детаља академске декорације без јасне идеје. Сем архитектонском, објекат се истиче и својом ликовном вредношћу и изразитим значајем за простор који чини непосредну околину Саборне цркве.

Народно позориште




Налази се на Тргу Републике бр. 2. Зграда позоришта саграђена је 1869. по пројекту Александра Бугарског, са свим карактеристикама позоришне архитектуре свога доба и поштовањем регулације околног простора. Више пута је преправљана и дограђивана, тако да је од првобитне грађевине врло мало очувано. Презиђивања и преправке вршене су већ 1885. и 1903, а већа преправка од 1911–1922, са прекидима, по пројекту Јосифа Букавца. Спољни и унутрашњи изглед и класицистичка стилска обележја измењени су у решење којим доминирају масивни бочни пилони који фланкирају улаз и пластична декорација закаснелих сецесијских реминисценција. Дограђене су и нове просторије у источном делу, повећан габарит, вршене измене у ентеријеру, урађене плафонске композиције С. Ф. Колесникова. У бомбардовању 1941. зграда је знатно оштећена, тако да је каснијим оправкама и реконструкцијама архитектонска форма претрпела нове измене. Реконструкција ентеријера вршена је 1965. по пројекту Николе Шерцера, а обимном реконструкцијом из 1986–1989. враћено је стање и изглед позоришта из 1922, према концепцији Ј. Букавца, са знатним изменама на екстеријеру и ентеријеру. Тада је дограђен део зграде према улици Браће Југовића, обликован по савременим архитектонским схватањима, уз коришћење нових технологија. Чишћење фасаде изведено је 1997.

Палата "Атина"




По пројекту архитекте Димитрија Т. Лека саграђена је 1902. пословно-стамбена палата београдског трговца Ђорђа Вуча на Теразијама бр. 28. На овој згради, са подрумом, приземљем, два спрата и поткровљем, радове је изводио грађевинар Јанаћко Костић. Зидана је од опеке и кречног малтера, са масивним зидовима равних таваница или плитких пруских сводова. Палата је компонована академски, са строго симетричним архитектонским решењем. Изражајност фасада постигнута је стилским обликовањем у духу ренесансе. Хоризонтална подела фасада наглашена је међуспратним профилисаним венцем, кровним венцем и атиком са балустрадом. Изнад бочних ризалита постављене су куполе. Архитектонском концепту репрезентативне грађевине доприноси спратно решење централног ризалита са лођама са аркадама. Зидне површине оживљене су апликацијама у облику цветних перваза, што се у Београду тога времена јавља још једино на згради Смедеревске банке архитекте М. Рувидића. Фасадна платна су обогаћена пластичном декорацијом на прозорским оквирима, тимпанонима, аркадама и атици. По чистоћи стилских и композиционих карактеристика палата Атина спада у ред антологијских примера београдске архитектуре с почетка века. Конзерваторско-рестаураторски радови обављани су 1969, 1988–1989. и 2003–2004.
__________________

Саша Бг liked this post
Srdjan Adamovic no está en línea   Reply With Quote
Old January 16th, 2010, 09:35 PM   #16
Srdjan Adamovic
Kragujevac - U svemu prvi
 
Srdjan Adamovic's Avatar
 
Join Date: Jan 2009
Location: Kragujevac
Posts: 109,518
Likes (Received): 27908

Becej

Старо језгро Бечеја - Трг 'Погача'



Просторно културно-историјска целина Старог језгра Бечеја обухвата простор централног градског трга, званог „Погача“, окруженог околним блоковима и улицама Маршала Тита, Моше Пијаде, Бориса Кидрича, Петра Драпшина и улицом паралелном њој на страни према Тиси. Историјско језгро града дефинисано је урбанистичком диспозицијом и архитектонском валоризацијом простора и објеката. Просторни односи и стилске карактеристике појединачних објеката, њихова временска и стилска повезаност, формирали су физиономију старог језгра, изграђеног током XIX и у првим годинама XX века. Централни, равни и „погачасти“ простор главног Трга, осмоугаоне основе, најпре поплочан циглом, а од 1911. асфалтом, са јавном расветом од 1867. и зеленилом које је мењало облик и диспозицију током времена, са својим јавним споменицима и градитељским објектима, уз све неминовне историјске промене, успео је квалитетом садржаја и просторних односа да оствари континуитет најградскијег дела Бечеја. Поред низа објеката са споменичким својствима, по просторној диспозицији, архитектонским вредностима и амбијенталном доприносу, као посебно значајни објекти у језгру, издвајају се: Задужбина баронице Јовић, Српска православна црква, Римокатоличка црква, Светосавска школа (садашња школа ученика у привреди), зграде Библиотеке и Архива.

Бивша згрда Хотела Мило




За време II светског рата, од октобра 1941. до фебруара 1942, у овој се згради налазио окупаторски истражни затвор познат под именом Хотел Мило. Највећа акција масовног хапшења у Бечеју и околини и довођење ухапшеника у просторије хотела Мило почела је октобра 1941. године, после формирања 5. жандармеријског иследног пододсека у Новом Саду, који се ослањао на органе контрашпијунаже. Завршетком крвавих догађаја, рацијом у Старом Бечеју, 29. јануара 1942, овај злогласни затвор постепено се гаси, јер је непријатељ сматрао да су истребљени сви актери опасни по његов опстанак. Затвор је укинут 20. фебруара 1942. Сама зграда је једноспратна, грађена од тврдог материјала. У њој су после рата биле службене просторије СУП-а, а затим и спомен музеј.
Srdjan Adamovic no está en línea   Reply With Quote
Old January 16th, 2010, 09:41 PM   #17
Srdjan Adamovic
Kragujevac - U svemu prvi
 
Srdjan Adamovic's Avatar
 
Join Date: Jan 2009
Location: Kragujevac
Posts: 109,518
Likes (Received): 27908


Valjevo


Стара Чаршија Тешњар



Од давнина познат као трговачко средиште којем су можда Дубровчани даровали име, Ваљево је у турско време претворено у касабу и седиште нахије, која је за дуга времена попримила источњачки дух и начин живота. Чаршија на десној обали Колубаре формирана као српски део вароши почетком XIX века задржала је оријентални изглед првих деценија после ослобођења. Настала као дрветом грађена целина обнављана и солидније грађена после сваког пожара она је задржавајући и даље своје изворне одлике временом стицала обележја варошке средине с краја XIX и почетка XX века. Окосницу данашњег заштићеног језгра чини двадесетак кућа из прве половине XIX века, сачуваних у готово неизмењеном облику грађених у бондручној конструкцији као приземне или ниске спратне зграде са дућанима и занатским радњама у приземљу, испуштеног спрата у стамбеној функцији, најчешће покривене ћерамидом. Целина се састоји из уже и шире зоне. Ужу зону представља комплекс објеката главне улице, док шира захвата нешто млађе спонтано настало градско ткиво које се директно ослања на прву зону. Као једна од ретких заштићених чаршија у Србији – које одражавају време друге половине XIX и почетка XX века – Тешњар је успео да у већој мери очува дух занатско-трговачког центра тога времена. Резултат конзерваторских радовa који трају перманентно је тиха промена изворног идентитета ове целине.

Vlasotnice


Гигина кућа



Названа по надимку наследника, кућа имућног власотиначког трговца и једног од организатора и борца за ослобођење овог краја од Турака, Стојана Стојилковића, подигнута је средином XIX века. Грађена је као спратна зграда испуштеног спратног дела који испред улаза у подрум формира трем ослоњен на дрвене стубове. Зидана је каменом у приземљу и бондруком и чатмом на спрату. Четворосливног је крова покривеног ћерамидом. Унутрашњи простор спрата добијен је симетричним распоредом просторија око пространог средишњег хола који се завршава отвореном диванханом са ћошком. Богато изрезбареном таваницом, долапом, миндерлуцима и иконлуком истиче се гостинска соба, као и друга соба опремљена амамџиком, долапом и пећи, према преградном зиду мутвака у којем је зидано огњиште са ложиштем за пећ у соби. Као сведочанство стамбене културе староградске средине јужне Србије она истовремено указује на турско-оријентална обележја малобројног српског градског слоја тога времена. Обимни санациони и конзерваторско-рестаураторски радови обављени су у времену од 1979–1984, при чему је кућа добила намену матичне библиотеке.
Srdjan Adamovic no está en línea   Reply With Quote
Old January 16th, 2010, 09:46 PM   #18
Srdjan Adamovic
Kragujevac - U svemu prvi
 
Srdjan Adamovic's Avatar
 
Join Date: Jan 2009
Location: Kragujevac
Posts: 109,518
Likes (Received): 27908

Vranje

Пашини конаци




У самом центру Врања налазе се две турске зграде које је око 1765. подигао Раиф-бег Џинић. Једна од њих, селамлук, служила је за становање паши и његовој мушкој пратњи, а друга, харемлук, за становање пашиних жена. Зграда селамлука се налазила поред улице, а зграда харемлука иза ње, у дворишту. Обе зграде су подигнуте у бондручном конструктивном систему са испуном од опеке, облепљене блатом и окречене. Оне представљају репрезентативне примере старе градске балканске куће симетричног типа, са снажно истуреном стрехом. У приземљу и на спрату имају велике холове неправилних облика, повезане правим, врло стрмим степеницама. Из холова се улази у простране собе које се греју из оџаклије смештене између њих. Све собе имају богато декорисане таванице у дрвету, међу којима се особито истиче она у згради харемлука. Од 1881. до 1932. у овим конацима је била смештена најпре гимназија, затим општина, а од 1964. Народни музеј. Први конзерваторско-рестаураторски радови изведени су 1955, а 1994. завршена је ревитализација.

Кућа Влајинца




У самом градском језгру Врања налази се стамбена зграда коју је 1848. подигао Јања Влајинац, како показује натпис над улазом на доксат. Освећење куће је извршено 1859. Саграђена је без подрума, са приземљем и спратом, и то тако да је приземни део озидан од масивног камена, а спрат у бондручном конструктивном систему, са испуном од набоја и ћерпича. Вишесливни кров је покривен ћерамидом и на њему се налазе једна баџа и пет димњака. У већини просторија, у некима дуж целих зидова, првобитно су се налазили долапи. У приземном делу зграде била је смештена кухиња са отвореним огњиштем и амамџиком. Од првобитно богатог ентеријера ове куће сачувани су само делови долапа као и једноставно украшена таваница у једној од соба. Влајинчева кућа представља карактеристичан пример грађанске архитектуре настале у првој половини XIX века у Врању.

Зграда старог начелства




Зграда је изведена 1908. према пројекту архитекте Петра Поповића (1873–1945) за потребе администрације Окружног начелства у Врању. Њен положај на углу улица условио је асиметрично решење основе. Монументални угаони ризалит са издигнутим главним улазом посебно је наглашен и на њега се наслањају бочни трактови (различитих основа и димензија условљених обликом парцеле). Има подрум (сутерен), приземље и спрат. Зграда је академски компонована. У декоративној и пластичној обради фасада подражавање византијског грађења и доминантни мотиви преузети су из моравске школе (полихромна обрада постигнута наизменичним смењивањем трака у малтеру и редова фасадних опека, розете, лучни отвори, рељефне траке од теракоте, полуколонете, венци, преплети). Унутрашњи простор решен је функционално. У средишњем делу је улазни хол са монументалним степеништем које води до свечане сале на спрату и из кога полазе ходници за бочне трактове дуж којих су канцеларије. Декоративна обрада ентеријера, инспирисана српским средњим веком, била је најбогатија у свечаној сали, улазном холу и на декоративним парапетима степенишне ограде хола – штуко декорација, профилација, полихромија, плафонске површине са украсним бордурама и секо-сцене Паје Јовановића и Уроша Предића са темама из националне историје. Конзерваторски радови су завршени 1997.

Баба-Златина улица



У доњем, српском, делу некадашње врањске чаршије налази се Баба Златина улица која очуваним архитектонско урбанистичким склопом понајбоље одсликава градска обележја старог Врања. Наслањајући се на трасу трговачко занатске улице ова целина је, у искључивој стамбеној намени, формирана у време пуног процвата и развоја града у XIX веку. Високи и дуги оградни зидови покривени ћерамидом које смењују зидови помоћних економских објеката карактеришу северни фронт, калдрмисаног и профилисаног застора улице, за разлику од јужне стране на којој преовлађују масивни кућни зидови. Главне фасаде кућа са тремовима и отворима оријентисане су према уређеним двориштима у којима се одвија приватни живот. Најстарије куће, настале пре ослобођења од Турака у другој половини XIX века, углавном су симетричних основа и скромних градитељских карактеристика. Куће млађег настанка, са мањим изузецима, уклопљене су у амбијент целине сачувавши основне карактеристике како у односу на двориште тако и на улицу. Посебну вредност, као једна од најстаријих и меморијално најзначајнијих кућа, у склопу целине представља кућа књижевника Боре Станковића, подсећајући на његово књижевно дело у кјем је веома упечатљиво одсликан живот и дух овог града. Као карактеристичан амбијентални низ старог Врања Баба Златина улица представља просторно градитељски документ из његовог економског полета насталог у другој половини XIX века. Конзерваторско рестаураторски радови обављени су 1966. и 1975. на кући Боре Станковића и простору дворишта док је остали део целине препуштен себи.
Srdjan Adamovic no está en línea   Reply With Quote
Old January 16th, 2010, 09:50 PM   #19
Srdjan Adamovic
Kragujevac - U svemu prvi
 
Srdjan Adamovic's Avatar
 
Join Date: Jan 2009
Location: Kragujevac
Posts: 109,518
Likes (Received): 27908

Vrbas

Кућа у Улици М. Тита бр. 42



Зграда је саграђена почетком XX века, по пројекту архитекте из Будимпеште. Увучена је са уличне регулационе линије, има квадратну основу, зидана је опеком, са дрвеном кровном конструкцијом. Архитектонски је обликована са стилским обележјима сецесије и има ограду од кованог гвожђа са мотивима истих стилских карактеристика. Обрада главне фасаде изведена је репрезентативно, са декоративним елементима сецесијског порекла. Решавана је симетрично, са бочним ризалитима полукружног облика и плитким средишњим делом, са улазом и тремом са два стуба и два полустуба који носе лукове. Забат је обликован извијеним сецесијским линијама, а декорисан је са четири вертикалне траке од глеђосане керамике са мотивом лала. Прозорски отвори завршавају се елипсастим луцима и уоквирени су малтерском пластиком у виду пиластера са капителима декорисаним биљном орнаментиком. Глеђосане керамичке плочице плаве боје јављају се и код обраде лукова над прозорским отворима. Бочна фасада је скромније декоративне обраде, са три ризалита од којих средњи има три лучно завршена прозора и забат као на гла

Vrnjacka Banja

Дворац Белимарковића




Према пројекту бечког архитекте Винтера саграђен је између 1882. и 1887. дворац за генерала Јована Белимарковића, министра краља Милана Обреновића и намесника малолетног краља Александра Обреновића. Овај летњиковац подигнут је изнад границе ондашњег бањског реона, на падини изнад извора топле воде. Раскошно здање Белимарковића изведено је у духу романтичарског историзма, са ренесансним елементима по узору на пољске виле северне Италије. Наглашена је хоризонтална подела зидног платна и истакнута атика централног ризалита. Лакоћа и транспарентност површине главне фасаде постигнута је на првом спрату постављањем широког, архитравно завршеног трема са четири витка стуба која носе терасу другог спрата. Монументалности зграде доприноси и двокрако степениште које води на трем првог спрата. Сви отвори у приземљу су лучно, а они на првом и другом спрату архитравно завршени. Романтичарско надахнуће се очитава и у примени романичког назубљеног завршетка бочних ризалита – кула. За градњу је коришћен бели мермер из Белимарковићевог мајдана под планином Гоч. После извршених конзерваторско-рестаураторских радова седамдесетих година у здање је смештен Завичајни музеј – Замак културе у саставу Културног центра Врњачке Бање.
Srdjan Adamovic no está en línea   Reply With Quote
Old January 16th, 2010, 09:54 PM   #20
Srdjan Adamovic
Kragujevac - U svemu prvi
 
Srdjan Adamovic's Avatar
 
Join Date: Jan 2009
Location: Kragujevac
Posts: 109,518
Likes (Received): 27908

Vrsac

Владичански двор



Налази се у Дворској улици бр. 20. Саградио га је између 1750. и 1757. владика Јован Георгијевић, као репрезентативни спратни објекат, за резиденцију банатских епископа. У склопу грађевине налази се, у исто време саграђена, капела Св. арханђела Михаила и Гаврила. Знатније преправке на згради двора вршене су 1904, у унутрашњости, на спољној фасади и трему са аркадама, који је тада затворен. Основни изглед грађевине, једноставне архитектуре, барокних стилских обележја, са централним и бочним ризалитима, плитким пиластрима, израженим венцима и двоструко заломљеним пирамидалним крововима над ризалитима, обновом је добио богатији пластични украс необарокног и неоренесансног порекла. Доминантни барокни елементи присутни су и на репрезентативној гвозденој огради која се пружа око двора и лепо уређеног дворишта. Посебну вредност објекта представља иконостас капеле, као и збирка уметничких слика XVIII и XIX века. Иконостас је зидан и украшен штуко-пластиком барокне стилизације, чију основу чине флорални оквири овалних и кружних икона. Иконе са иконостаса, полукружно распоређене око централне композиције Рођења Христовог, сликане уљем на зиду између 1761. и 1765, дело су сликара Николе Нешковића. Конзерваторски радови на објекту рађени су 2003–04.

Дворац



Дворац је саградио гроф Ђерђ Мочоњи 1859, а породица Бисинген га је држала у поседу од изградње до II светског рата. Класицистички компонована, симетрична грађевина већих димензија, правоугаоне је основе. Монументалнија фасада, окренута парку, има портиком наглашен средишњи део увученог централног ризалита, спојен терасама које носе гвоздени стубови, са бочним истуреним ризалитима. На спрату улазног трема је свечана сала изнад које је кровни венац, атика са балустрадом и лучно засведеном нишом у којој је био грб породице Бисинген-Нипенбург. Пирамидални кров је надвишен прстеном, кришкастим луковичастим завршетком и шиљком на коме су стилизовани љиљан, заставица и громобран. Главна фасада је решена једноставније – плићи портик носи терасу ограђену балустерима. На фасадама су некада стајале скулптуре у симетричним шкољкасто завршеним нишама. Декоративни елементи ентеријера и екстеријера изведени су од кованог и ливеног гвожђа. Некада ограђени комплекс, у који се са пута Београд–Вршац улазило кроз капије од кованог гвожђа, садржи: бирошку кућу, породичну гробницу и капелу породице Бисинген на другој страни канала Дунав–Тиса–Дунав; пројектовани парк (заштићен као споменик природе 1973); вештачко језеро са фонтаном и скулптуром у средини; поток и мостиће.

Градска кућа




Налази се на Тргу победе бр. 1. Позната је под називом Готско здање. Саграђена је 1860. зa администрацију градског Магистрата. Градио ју је грађевинар Сигисмунд Килер, предузимач је био Франц Брандајс, план и предрачун израдио је Ц. К. Мерник, асистент и надзорни орган градње био је Виљем Бихер. Грађена је од тврдог материјала, са основом на три фронта – главном фасадом окренутом према Тргу победе и бочним крилима. Обликована је са стилским обележјима неоготике. Главна и бочна фасада према парку истих су решења, али је главна фасада асиметрична. Има наглашен централни ризалит са три улаза у приземном делу и балкон са декоративним готским конзолама и каменом оградом у спратном делу. Спрат ризалита главне и бочне фасаде издељен је плитким лизенама на три дела. Изнад средишњег дела налази се готски обликован забат са грбом града у кружном пољу, док бочни делови имају венац готских аркадица и атику са готским преплетом. Прозори су правоугаоног облика, на угаоним ризалитима и средишњем делу централног ризалита удвојени. У темеље зграде узидана је повеља и споменица на латинском, немачком и српском језику. У унутрашњости објекта, у главном холу приземља, на таваницама изнад степеништа и у свечаним салама на спрату, налази се сликана декорација настала крајем XIX века. Конзерваторски радови рађени су 1987–88, 1995, 2002–2003. и 2005.

Кућа звана 'Код два пиштоља'



Налази се на Тргу Саве Ковачевића бр. 15. Саграђена је крајем XVIII века као свратиште. Грађена је са основом у облику ћириличног слова „Г“. Има приземље и спрат. Зидана је од тврдог материјала, малтерисана је и бојена. Кровни покривач је бибер цреп. Хоризонтална подела између приземља и спратног дела била је изведена помоћу плитког кордонског венца, док су прозорски отвори правоугаони и имали су плитке и равне оквире. У спратном делу налази се пет прозора, а у приземљу колски пролаз и локал са две просторије. Од фасадног украса најистакнутији је профилисани кровни венац. У приземљу дворишног дела сачувани су лучни отвори, карактеристични за време настанка објекта. Зграда поседује и историјску вредност, јер је у њој 1813. боравио Карађорђе са пратњом.
Srdjan Adamovic no está en línea   Reply With Quote
Sponsored Links
Advertisement
 


Reply

Thread Tools

Posting Rules
You may not post new threads
You may not post replies
You may not post attachments
You may not edit your posts

BB code is On
Smilies are On
[IMG] code is On
HTML code is Off



All times are GMT +2. The time now is 09:22 AM.


Powered by vBulletin® Version 3.8.11 Beta 4
Copyright ©2000 - 2019, vBulletin Solutions Inc.
vBulletin Security provided by vBSecurity v2.2.2 (Pro) - vBulletin Mods & Addons Copyright © 2019 DragonByte Technologies Ltd.
Feedback Buttons provided by Advanced Post Thanks / Like (Pro) - vBulletin Mods & Addons Copyright © 2019 DragonByte Technologies Ltd.

SkyscraperCity ☆ In Urbanity We trust ☆ about us