Kragujevac - Arhitektura i urbanizam - Page 3 - SkyscraperCity
 

forums map | DMCA | news magazine | posting guidelines

Go Back   SkyscraperCity > European Forums > Serbian Forum > Архитектура > Архитектура и урбанизам

Архитектура и урбанизам Дискусија о архитектури и градске вести / Architecture, urbanism and city talk


Global Announcement

As a general reminder, please respect others and respect copyrights. Go here to familiarize yourself with our posting policy.


Reply

 
Thread Tools
Old December 13th, 2008, 12:52 PM   #41
Kawasaki KG
Kragujevac-metropola
 
Kawasaki KG's Avatar
 
Join Date: Aug 2008
Location: Kragujevac
Posts: 4,190
Likes (Received): 13

Spomenik "Kristalni cvet"

Pored grobnice u kojoj su sahranjeni streljani čistači obuće, Romi, dečaci od 12 do 15 godina, nalazi se spomenik "Kristalni cvet" (Nebojša Delja, primenjeni umetnik, 1968). Geometrijski svedenim formama cveta i zaobljenim čašivama simbolizuje tek razvijeni pupoljak, presečen na dva dela. Belina cveta ističe moralnu čistotu dečaka, a crne čašice, pored boje njihovog tena, asociraju na smrt i tamu podzemnog sveta.

[IMG]http://i34.************/30x78dx.jpg[/IMG]

[IMG]http://i36.************/vr96gy.jpg[/IMG]
Kawasaki KG no está en línea   Reply With Quote
Sponsored Links
Advertisement
 
Old December 13th, 2008, 12:57 PM   #42
Kawasaki KG
Kragujevac-metropola
 
Kawasaki KG's Avatar
 
Join Date: Aug 2008
Location: Kragujevac
Posts: 4,190
Likes (Received): 13

Spomenik "Kameni spavač"

Među streljanim Kragujevčanima bilo je dosta ljudi iz okolnih sela i njima je posvećen spomenik "Kameni spavač" (Jelica i Gradimir Bosnić, arhitekte, 1969). Predstavlja posebnu arhitektonsko - skulptoralnu celinu u okviru Spomen - parka. Vencem od betonskih blokova, nejednake visine i zaobljenim i masivnim mermernim skulpturama, ovaj spomenik podseća na seosko dvorište u kome dominiraju stogovi sena.

[IMG]http://i37.************/2v1kp02.jpg[/IMG]

[IMG]http://i37.************/vnkvn5.jpg[/IMG]
Kawasaki KG no está en línea   Reply With Quote
Old December 13th, 2008, 01:10 PM   #43
Kawasaki KG
Kragujevac-metropola
 
Kawasaki KG's Avatar
 
Join Date: Aug 2008
Location: Kragujevac
Posts: 4,190
Likes (Received): 13

Spomenik "Sto za jednog"

Bronzanim spomenikom "Sto za jednog" (Nandor Glid, akademski vajar, 1980) okrutna naredba generala Bremea je likovno uobličena kroz mrežu isprepletanih i deformisanih ljudskih tela, čiji se oblici postepeno gube i prerastaju u veliko, moćno stablo.

[IMG]http://i38.************/30k356x.jpg[/IMG]

[IMG]http://i36.************/mhr9dd.jpg[/IMG]
Kawasaki KG no está en línea   Reply With Quote
Sponsored Links
Advertisement
 
Old December 13th, 2008, 01:17 PM   #44
Kawasaki KG
Kragujevac-metropola
 
Kawasaki KG's Avatar
 
Join Date: Aug 2008
Location: Kragujevac
Posts: 4,190
Likes (Received): 13

"'Spomenik otpora i slobode"

"Spomenik otpora i slobode" (Ante Gržetić, akademski vajar, 1966) predstavlja smrtno ranjenog čoveka klonule glave, koji se poslednjim trzajem, napetih mišića, bori za još neki trenutak života. Ali, iznad njega se uzdiže beli obelisk, ko trijumf života nad smrću, a njegova apstraktna forma se na vrhu razdvaja u slovo "V" (victoria), simbol pobede.

[IMG]http://i34.************/345ipea.jpg[/IMG]
Kawasaki KG no está en línea   Reply With Quote
Old December 13th, 2008, 01:32 PM   #45
Kawasaki KG
Kragujevac-metropola
 
Kawasaki KG's Avatar
 
Join Date: Aug 2008
Location: Kragujevac
Posts: 4,190
Likes (Received): 13

Spomen obeležje naroda Hrvatske "Krugovi"

Spomen obeležje naroda Hrvatske "Krugovi" (Vojin Bakić, vajar i Silvana i Josip Sajsl, arhitekte, 1981) se sastoji od sedam međusobno povezanih čeličnih diskova i predstavlja svetlosno središte koje objedinjuje tri grobnice. Krugovi, kao simboli savršenstva, ovde su deformisani, čime autor pokazuje da je život na ovom mestu 21. oktobra 1941. godine bio daleko od te predstave.

[IMG]http://i34.************/20jqoug.jpg[/IMG]
Kawasaki KG no está en línea   Reply With Quote
Old December 13th, 2008, 01:36 PM   #46
Kawasaki KG
Kragujevac-metropola
 
Kawasaki KG's Avatar
 
Join Date: Aug 2008
Location: Kragujevac
Posts: 4,190
Likes (Received): 13

Spomenik "Protiv zla"

Spomenik "Protiv zla" (Miguel Romo, akademski vajar-Meksiko, 1991) je oblikovan kao kockast, kompaktan mermerni blok sa uklesanim religioznimsimbolima iz Apokalipse (Strašni sud), koji govore o pravednoj kazni ili nagradi za učinjena (ne)dela.

[IMG]http://i34.************/1seg0m.jpg[/IMG]

[IMG]http://i35.************/2lt3r7.jpg[/IMG]

Last edited by Kawasaki KG; December 13th, 2008 at 04:42 PM.
Kawasaki KG no está en línea   Reply With Quote
Old December 13th, 2008, 04:07 PM   #47
Kawasaki KG
Kragujevac-metropola
 
Kawasaki KG's Avatar
 
Join Date: Aug 2008
Location: Kragujevac
Posts: 4,190
Likes (Received): 13

Cehoslovacko vojno groblje

Локалитет тзв. Чехословачког војног гробља представља место страдања 44 Словака, припадника 71. аустро-угарског тренчинског пешадијског пука аустро-угарске Војске који су стрељани као одмазда за побуну коју су организовали.

У последњој години Првог светског рата избила је побуна војника 71. аустро-угарског тренчинског пешадијског пука у коме је било највише Словака, а нешто и Чеха. Војници овог пука стигли су у Крагујевац из Русије након потписивања Брестлитовског мира 1918. године. Они су били под снажним утицајем Октобарске револуције тако да су устали против својих старешина, Немаца и Мађара. Због таквог чина суђено им је преким судом, а затим су на Становљанском пољу и стрељани.

Године 1924. у знак сећања на овај догађај подигнут је споменик. Исклесан је од белог мермера, на чијем се врху налази бронзана фигура орла, раширених крила. На самом споменику урезан је крст, обојен црно, испод кога се налази текст:


Споменик

милој браћи Чехо-Словацима

стрељаним у побуни

21. јуна 1918. год.

у Крагујевцу

Испод текста налази се 44 имена стрељаних Чехословака.

Иза споменика налазе се две гробнице, а простор око споменика и гробница ограђен је бетонским парапетом и металном оградом. На улазу у ограђен простор постављене су две фигуре лава.

Током 2005. и 2006. године, средствима Министарства рада и социјалне политике, Завод за заштиту споменика културе - Крагујевац реализовао је прву фазу рестаураторско-конзерваторских радова чији је циљ био основна заштита овог важног локалитета. Радови мањег обима настављени су и 2007. године средствима словачке стране која је показала интересовање за обнову и редовно одржавање овог војног меморијала.

Детаљније о Чехословачком војном гробљу у Крагујевцу можете прочитати на веб страници ``Војни меморијали - Србија``.

[IMG]http://i38.************/2vmvjix.jpg[/IMG]

[IMG]http://i34.************/zlxg6q.jpg[/IMG]

[IMG]http://i35.************/jkhqiv.jpg[/IMG]
Kawasaki KG no está en línea   Reply With Quote
Old December 13th, 2008, 04:18 PM   #48
Kawasaki KG
Kragujevac-metropola
 
Kawasaki KG's Avatar
 
Join Date: Aug 2008
Location: Kragujevac
Posts: 4,190
Likes (Received): 13

Споменик погинулим борцима Шумадијске дивизије другог позива до 1918. Шумарице

[IMG]http://i36.************/2yxqkqa.jpg[/IMG]

Last edited by Kawasaki KG; December 13th, 2008 at 04:49 PM.
Kawasaki KG no está en línea   Reply With Quote
Old December 13th, 2008, 04:49 PM   #49
Kawasaki KG
Kragujevac-metropola
 
Kawasaki KG's Avatar
 
Join Date: Aug 2008
Location: Kragujevac
Posts: 4,190
Likes (Received): 13

На слици је табла која обележава старо војничко гробље у Шумарицама

[IMG]http://i38.************/b9c4gp.jpg[/IMG]

Cтаро војничко гробље у Шумарицама

При самом улазу у крагујевачке Шумарице, са леве стране пута за Горњи Милановац, налази се једно од најстаријих војничких гробља у Шумадији. Настало је у XIX веку, а на њему је сахрањен велики број војника из Балканских и I Светског рата.
Српско војничко гробље у Шумарицама представља неисцрпан извор података а споменици њему, по облику и богатству орнамената, вредан прилог нашем народном стваралаштву. Орнаменти су бојени разним бојама, а заступљени су разноврсни мотиви, што гробљу даје изузетну вредност.
У близини гробља налази се уметничка фигура лава у природној величини (дужине 2.20 м, ширине 1 м и висине предњег дела 1 м) коју је пре I Светског рата краљ Петар I Карађорђевић наручио за храм Св. Ђорђа на Опленцу. Међутим, аустро - угарске окупационе власти наредиле су 1915. да се лавља фигура пренесе уКрагујевац и постави испред гробља на коме су сахрањени окупаторски војници, умрли или погинули у Шумадији. Другу, истоветну, лављу фигуру, одвезли су 1918. Аустријанци у непознатом правцу, и поред свих напора до данас јој се није ушло у траг.

[IMG]http://i36.************/5bpati.jpg[/IMG]

[IMG]http://i38.************/30rxy1h.jpg[/IMG]

[IMG]http://i33.************/t7fu5t.jpg[/IMG]


"Jedan lav"

[IMG]http://i37.************/2lc00ns.jpg[/IMG]

Last edited by Kawasaki KG; December 13th, 2008 at 07:58 PM.
Kawasaki KG no está en línea   Reply With Quote
Old December 13th, 2008, 04:58 PM   #50
nixy
Registered User
 
nixy's Avatar
 
Join Date: May 2008
Location: Kragujevac
Posts: 6,185
Likes (Received): 69

Kakva je tu qca bila nekad... Strasno sto su je neki debili upalili...
nixy no está en línea   Reply With Quote
Old December 13th, 2008, 05:03 PM   #51
Kawasaki KG
Kragujevac-metropola
 
Kawasaki KG's Avatar
 
Join Date: Aug 2008
Location: Kragujevac
Posts: 4,190
Likes (Received): 13

Quote:
Originally Posted by nixy View Post
Kakva je tu qca bila nekad... Strasno sto su je neki debili upalili...
Grehota!Ljudi ne znaju sta znace Sumarice i nemaju nikakav pijetet prema tome.Do sutra moze da se nabraja vandalizam koji napravljen posleratnim Sumaricama.
Kawasaki KG no está en línea   Reply With Quote
Old December 13th, 2008, 05:09 PM   #52
Kawasaki KG
Kragujevac-metropola
 
Kawasaki KG's Avatar
 
Join Date: Aug 2008
Location: Kragujevac
Posts: 4,190
Likes (Received): 13

Hram Svetih novomučenika kragujevačkih u Šumaricama

Objekat je poceo da se gradi 2002.Nalazi se nadomak Spomenika streljanim đacima V/3.

[IMG]http://i33.************/fvh06g.jpg[/IMG]

[IMG]http://i34.************/2hyz0vs.jpg[/IMG]
Kawasaki KG no está en línea   Reply With Quote
Old December 13th, 2008, 05:26 PM   #53
Kawasaki KG
Kragujevac-metropola
 
Kawasaki KG's Avatar
 
Join Date: Aug 2008
Location: Kragujevac
Posts: 4,190
Likes (Received): 13

Ostali spomenici u Spomen-parku Sumarice


[IMG]http://i35.************/25i7jww.jpg[/IMG]

[IMG]http://i35.************/2qtk5y8.jpg[/IMG]

kod V/3

[IMG]http://i36.************/8ye2ht.jpg[/IMG]

Last edited by Kawasaki KG; December 13th, 2008 at 07:58 PM.
Kawasaki KG no está en línea   Reply With Quote
Old December 13th, 2008, 05:33 PM   #54
Kawasaki KG
Kragujevac-metropola
 
Kawasaki KG's Avatar
 
Join Date: Aug 2008
Location: Kragujevac
Posts: 4,190
Likes (Received): 13

Sad cemo malo hronoloski o istoriji,arhitekturi i urbanom razvoja grada Kragujevca.Mozda ce se neke stvari ponavljati,ali je sve u cilju boljeg pregleda.

СТАРЕ КУЛТУРЕ НА ТЛУ ШУМАДИЈЕ

Подручје града Крагујевца и његове околине било је насељено још у праисторијско доба, о чему говоре многобројни предмети и археолошки споменици пронађени на тлу Шумадије.
Најстарији археолошки подаци говоре да је у Шумадији живео човек још у старијем каменом добу - палеолиту (Градац, Рисовача). Пећине су биле места која су пружала идеалне услове за живот, а уређиване су у привремена станишта палеолитских људи. Тако су повољност географског положаја и природни услови Крагујевца и његове околине створили погодности за људски живот од најстаријих времена. Ту констатацију потврђују археолошки налази и локалитети. Основна карактеристика живота људи на овим просторима била је борба за опстанак и преживљавање. Била је то сакупљачко - ловачка привреда.
Култура првих земљорадника и сточара развија се у Шумадији у време млађег каменог доба - неолита. Бројни археолошки налази сведоче о животу и боравку људи (Дивостин, Гривац, Бање) на овом простору. То неолитско становништво становало је на тлу Шумадије у полуукопаним колибама, које су у основи имале елипсу, са шаторском конструкцијом од дрвета. Насеља су се формирала без неког реда, спонтано, на местима где су били добри услови за живљење. Археолошки материјал из овог периода, пронађен на тлу Шумадије, доста је бројан.
Током млађе фазе неолита започиње у Шумадији изградња надземних кућа за становање. Интересантно је да је терен на коме настају те куће за становање претходно нивелисан и посут ломљеним каменом.
Крајем неолита, све области у Шумадији веома су добро насељене. Поред старих насеобина, јављају се нове (Бадњевац, Мало Крчмаре, Црни Као, Адровац, Блазнава, Липовац, Кнежевац итд.). Оруђа и оружје које користи неолитски човек на овим просторима махом су од глачаног камена, а керамичко посуђе изузетно је богато облицима.
У време бакарног и бронзаног доба, на подручју Шумадије пронађен је материјал који указује на живот и делатност људи (Ђурђево, Комарице, Крагујевац, Корићани, Поповић), као и једно насеље градинског типа, са збијеним кућама.
Прве историјске групе становника: Трибали, Дарданци и Мези појављују се током бронзаног доба на овом тлу. У наредним вековима, заједно са Илирима, даваће ове популације оригиналан печат култури Балканског полуострва.
Етничка и културна стабилизација старобалканских племена биће завршена на овим просторима у гвозденом добу (1200 - 800. год. пре н.е.)
Kawasaki KG no está en línea   Reply With Quote
Old December 13th, 2008, 05:36 PM   #55
Kawasaki KG
Kragujevac-metropola
 
Kawasaki KG's Avatar
 
Join Date: Aug 2008
Location: Kragujevac
Posts: 4,190
Likes (Received): 13

КУЛТУРА

ПОЗОРИШНИ ЖИВОТ

ПРВЕ ПОЗОРИШНЕ ПРЕДСТАВЕ


Посебну пажњу у културној историји Крагујевца привлачи историја позоришта. Наиме, овде је основано прво позориште у Срба јужно од Саве и Дунава. Трајало је овде позориште дуги низ година, било веома присутно у животу града, и обезбедило Крагујевцу значајно место у културној историји Србије.
Почетак стварања позоришта у Србији веан је за учитеље Георгија (Ђорђа) Евгенијевића и Илију Мандића, који су у Крагујевцу 1825. године, уз помоћ ђака, извели прву позоришну представу. По свој прилици, ови учитељи "нормалних" школа саставили су позоришну дружину од одраслих ђака, младића и грађана, према свом нахођењу и извели "мало представленије" ради увесељавања варошког живља.
Тешко је утврдити шта су учитељи ставили на репертоар своје дружине, али се може предпоставити да су саставили неки текст религиозне садржине или драматизовали једну од епизода из Светог Писма, како је било уобичајено у то време. Такође се, према каснијим вестима, закључује да су њихове представе биле под великим утицајем "пречанских", тим пре што суобојица у Крагујевац дошли из Војводине.
Сличне представе организоване су у Крагујевцу и касније. На пример, у благајничким књигама из 1827. налазимо да је Јоакиму Вујићу исплаћен, у две рате, хонорар од 440 гроша за учешће у приређивању позоришних представа са ученицима дилетантске дружине Ђорђа Јевгенијевића. У 1929. години издато је из Народне благајне крагујевачким учитељима "здјешњим о театру" 200 гроша за извођење неке представе у вароши.

КЊАЖЕСКО - СЕРБСКИ ТЕАТАР

На позив кнеза Милоша Обреновића дошао је 1834. године у Крагујевац Јоаким Вујић, "славено - сербски списатељ", са задатком да организује рад позоришта. Као личност од великог позоришног искуства и добар познавалац "театралног" репертоара, који је по многим градовима Србије "театре играо" и добро познавао Србију са својих ранијих путовања, основао је 1835. године "Књажеско - сербски театар". Са платом од 10 гроша месечно, постављен је од стране кнеза Милоша за директора Театра, за који је подигнута посебна зграда уз тадашњу "Књажеску типографију". Тако је у Крагујевцу, тадашњој престоници Србије, започео рад првог националног Театра у Срба.
Прва позоришна представа, у присуству кнеза, чиновништва и осталих угледних варошана, позваних од стране кнеза, играна је у марту 1834. године. Представа није била јавна.
Трупа овог позоришта била је састављена од државних чиновника и ђака. Сам Вујић набавио је нешто позоришних реквизита и намештаја. Столар Јова је за 79,11 гроша, на време завршио бину и клупе за седење, док је молер за 70 гроша обавио молерске радове, такође на време.
Глумци првог српског позоришта били су: Сретен Поповић, Јован Мариновић, Арса Луњевица, Димитрије Црнобарац, Филип Христић, Јован Перуничић, Антоније Мајсторовић, Стеван Груборовић, Милан Давидовић, Стојан Јовановић - Цукић, Живадин Васовић, Петар Радовановић и сам Јоаким Вујић. Јеца Берман, жена директора "Типографије" помагала је око костима, што се може сматрати зачетком српске костимографије, док је представе режирао Јоаким Вујић. Како у трупи није било жена, мушкарци у женским хаљинама тумачили су њихове улоге. У то време тешко да се могао наћи родитељ који би својој ћерки дозволио да игра на бини. Поред тога, жене су у тада биле неписмене, па нису ни могле учити улоге.
Тај први српски театар имао је и свој стални оркестар. Била је то "Књажеско - сербска банда" Јосифа Шлезингера, која је свирала између чинова, као и у комадима са певањем.
Представе су даване и наредних година. Поред обичних, на репертоару су биле и свечане представе, које је Вујић организовао поводом гостовања високих званица. према сачуваним усменим сведочанствима, записаним у прошлом веку, по наредби кнеза Милоша прикупљали су Вујић и Книћанин по вароши хаљине и накит за неке представе у театру.
У фебруару 1835. године, када је "сретењска овогодишња скупштина била", на репертоару Театра био је Вујићев превод драме "Фернандо и Јарика" а од нештампаних комада "Ла Перуз", ?"Бедни стихотворац" и "Шнајдерски калфа". У Крагујевцу је игран и комад "Бегунац" од Коцебуа у преводу Александра Загорца, као и пригодни комади "Сербија у време светога Књаза Лазара у 16 представленија" и "Востановленије Сербије чрез Светлог Књаза Милоша у 10 дејствја". Пригодан је био и комад Ј. Вујића "Бој на Чачку".
У истој згради у којој је било позориште, извођени су, 1835. године, и први модерни "ђозбојаџилуци" (мађионичарске представе). Били су то први мађионичари у вароши.
У 1836. години није у Крагујевцу било много позоришних представа, јер је и кнез у њему мало боравио. Те године Вујићево позориште прекинуће рад, али ће његова традиција бити настављена већ 1840. године
Kawasaki KG no está en línea   Reply With Quote
Old December 13th, 2008, 05:40 PM   #56
Kawasaki KG
Kragujevac-metropola
 
Kawasaki KG's Avatar
 
Join Date: Aug 2008
Location: Kragujevac
Posts: 4,190
Likes (Received): 13

ПРОСВЕТА

ОСНОВНО ШКОЛСТВО

Основно школство у Крагујевцу, до друге половине XIX века, није довољно проучено, тако да неких конкретних података о школама пре овог периода скоро да и нема. Ипак, неки детаљи су познати.
У време Аустро - угарске окупације (1718 - 1739), у Србији се отварају школе у већем броју места, па је једна таква отворена и у Крагујевцу (1724 - 1725), а у њој за учитеља постављен Петар Нинковић.
Током I Српског устанка, сазрева свест о школству као националној потреби, и у том смислу нахијски главари доносе одлуку "да свака нахија има да добије по једну школу". Тако се и у Крагујевцу, 1805. године отвара школа, о којој се, међутим, не зна ништа сем да је радила до 1813. године.
По завршетку II Српског устанка, у Крагујевцу почиње да ради школа коју оснива сам кнез Милош Обреновћ, "за њу жртвујући" неколико кеса гроша. Као први учитељ у овој школи помиње се извесни Андреја. Према путописцу Пирху (1829), налазила се поред Кнежевог конака, а Јоаким Вујић је 1826. записао да је била смештена у две зграде, са станом за учитеља. Ову школу похађала је и кнежева кћи Јелисавета (1822), а у то време, учитељ је био Аврам Гашпаровић. У школи су се учили бувар, часослов, псалтир, катихизис, словенска граматика и аритметика, међутим, како никаквих правила и прописа о уређењу у школа није било, учитељи су, по сопственом нахођењу предавали оно што су сами знали.

ГОРЊА ОСНОВНА ШКОЛА

У другој половини XIX века Србију захвата талас отварања школа, па је и у Крагујевцу, 1865. године подигнута школска зграда, на месту данашњег Дома пензионера, и у њој отворена школа која је, у почетку, примала искључиво женску децу. По томе је и добила име "Женска основна школа". Када је омогућено да школу похађају женска имушка деца заједно, школа је променила назив у "Горња основна школа", јер се налазила у горњем делу тадашње вароши.
Временом, школа се ширила, па је тако забележено да је 1887. године добила још једну нову зграду са шест учионица, две канцеларије и две просторије за послужитеље. Према извештају Михајла Илића, школског надзорника, из 1903. године, у Горњој основној школи била је смештена Грађанска школа коју је из свог буџета финансирала Општина крагујевачка, а један разред Горње основне школе био је смештен у Карађорђевој улици, у кући коју је школи завештао трговац Тодор К. Чомић. Од 1904. године, школа користи кућу - завештање Милеве и Јосифа Бркића која се и данас налази у крагујевачкој Главној улици, у којој су се налазили једно одељење забавишта и станови за неколико послужитељских породица.
Ширењем вароши, Горња основна школа постала је премала за сву децу из, како се онда говорило, Доње вароши, која су у њу пристизала. Зато је 1887. покренута иницијатива да се за Доњеварошку децу изгради посебна школска зграда. Тако је, са десне стране Лепенице подигнута нова школа, која је добила назив, "Доња основна школа".

СРЕДЊЕ ШКОЛСТВО

КРАГУЈЕВАЧКА ГИМНАЗИЈА


Хатишерифом из 1830. године, Србима је дозвољено да сами установљавају школе, болнице, штампарије и пошту. Исте године, на настојање Вука С. Караџића и Димитрија Исаиловића у Београду почиње са радом "Верховна" или Виша школа, коју ду, две године, похађали и кнежеви синови Милан и Михаило. Када се Димитрије Исаиловић, 1833. године са Типографијом преселио у Крагујевац, кнез је наредио да и ђаци крену за наставником. Тако је Велика школа у престоници Србије почела са радом у новембру 1833. године, са 34 ученика и једним професором. Две године касније, 1835. године, школа је званично названа Гимназија. У то време имала је четири разреда и четири професора, а у школској 1838/39 години добија и пети разред. Школа је у почетку била устројена по "Устави народни школа у Књажеству Сербије", одобреном и потврђеном од кнеза Милоша Обреновића. Био је то први школски закон у Србији, на основу кога су касније отваране и Гимназије у другим местима. Кнез је указом од 1. јула 1838. године продужио школовање у Гимназији у Крагујевцу на шест година.
Бурни политички догађаји са средине XIX века узроковали су да Крагујевачка Гимназија буде укинута 1842. године, али то је потрајало само до 1845, када се крагујевачка Општина обратила Министарству просвете са молбом да се у Крагујевцу поново отвори Гимназија. Државни савет тада доноси одлуку да се полугимназија из Чачка пресели у Крагујевац. Полугимназија је у Крагујевцу почела да ради у "Гостинском конаку" и ту остала све до школске 1851/52 када је пресељена у "правитељствено" здање крај старе цркве. Како због повећања броја ученика нису сви могли похађати школу у овој згради, купљена је најближа кућа до школе, која је припадала цркви. Тако је Гимназија радила у две школске зграде, у једној виши а у другој нижи разреди. 1868. године дозидане су две учионице и један ходник.
Школске 1846/47, отворен је при Гимназији четврти разред. Све до септембра 1861. када је отворен пети разред, школа је радила као полугимназија. Наредне године отворен је и шести разред а од 1891. Гимназија у Крагујевцу добија и седми и осми разред.

У овом периоду развијане су, у Гимназији разноврсне ваншколске активности. Народна библиотека пчела је да ради у Гимназији 26. јуна 1886. године, а добијала је књиге од Народне библиотеке у Београду. Два месеца радила је у посебној згради а потом је делила субину Гимназији. Године 1868. основано је ђачко удружење "Подмладак", које је, са малим прекидима, радило све до II Светског рата.

Прва школска слава у Србији

На предлог ректора Лицеја, основаног у Крагујевцу 26. јуна 1838. Атанасија Николића, уведен је за редован школски празник 14. јануар (у славу Светог Саве, првог српског просветитеља) у Гимназији и Лицеју.
Први пут је Св. Сава у школи прослављен као школска слава 14. јануара 1840. године у Крагујевцу. Према посебно припремљеном сценарију, пошто су се у раним јутарњим сатима окупили, професори и ученици Гимназије и Лицеја као и "обштество крагујевачко", кренули су у свечаној поворци према Старој цркви, певајућ све време "тропар светитеља". По завршеном верском обреду, гимназисти су отпевали песму Вукашина Радишића, написану специјално за ту прилику. Затим је говорио ректор Атанасије Николић, препоручујући ученицима да се "са љубављу посвете науци". После њега је у име Лицеја говорио Константин Николајевић, а у име ученика Алекса милинковић, ђак "реторике". После ових говора, ученици су отпевали веома лепу песму Григорија Новаковића која ће касније постати прихваћена као химна светосавских свечаности.
Одуком Књажевског Намесништва, ова слава уведена је у све школе у Србији, а Св. Сава постао је "патрон свију народних школа у Књажевини". Тако је прослава Светог Саве у крагујевачкој Гимназији превазишла локалне оквире и раширила се по целој земљи, где је њен патрон вековима био присутан као народни просветитељ.

Нова школска зграда грађена је од 8. априла 1885 до краја 1886. Први радни дан у новој школи био је 21. октобар 1887.
Крајем XIX века Гимназија израста у модерну школску установу која ученицима даје широко образовање припремајући их школовање на Великој школи, а од 1905. године на Универзитету у Београду. Од 1898. до 1905 носила је назив "Милош Велики", а од тада "Гимназија у Крагујевцу".
После I Светског рата Гимназија у Крагујевцу наставила је са радом јануара 1919. године, по скраћеном наставном програму. За пчетак рада коришћен је део намештаја Општинске реалне гимназије која је радила за време окупације. Седамнаест одељења слушало је наставу пре подне, а седам поподне. У овом периоду извршено је спајање Прве и Друге крагујевачке гимназије, а први испит зрелости одржан је маја 1919. године. Године 1920. године у Крагујевцу је отворена Женска гимназија, а Друга мушка наставила је са радом као непотпуна све до 1931. када се укида.

ПРВА ЗАНАТЛИЈСКА ШКОЛА У СРБИЈИ

Прва занатлијска школа у Србији основана је 14. марта 1854. године у Крагујевцу. Редовна настава започела је у њој 4. јула 1854. са 12 ученика. Била је то прва школска установа за образовање квалификованих радника разних струка: бравара, колара, дрекслера (стругара), ковача и машиниста.
Школа је основана на предлог тадашњег управника Тополивнице Шарла Лубрија. Била је смештена у кругу Тополивнице, у једној касарни и имала је интернат. Ученици су у почетку слушали теоријску наставу (два часа дневно) и имали практичне вежбе које су оржаване у радионицама Тополивнице. Први предавачи на Занатлијској школи били су свршени питомци Артиљеријске школе, а надзор над њом поверен је Шарлу Лубрију. Од првих дана школа је имала Уредбу и Правила о унутрашњем реду којих су питомци били дужни да се строго придржавају. Дисциплина је била војна а питомци су носили посебне униформе. Униформе калфи обележавали су жути ширити. У школи су предавани српски језик, географија са историјом, наука о природи, рачун, геометрија, физика, хемија, познавање материјала, познавање алата, цртање (слободно и са шестаром), краснопис и телесне вежбе.
Занатлијска школа није радила у приодима 1859. до1862. од 1876. до 1888. и од 1915. до 1920. године
У периоду између два рата (1918 - 1941), школа је радила по новом наставном програму који је унео доста новина.

ПРВА УЧИТЕЉСКА ШКОЛА У СРБИЈИ


Народна скупштина, која је у то време заседала у Крагујевцу, донела је 5. октобра 1870. године, на предлог Димитрија Матића, Закон о Учитељској школи (мушкој), после чега се приступило њеном оснивању.
Прва учитељска школа у Србији основана је 19. октобра 1870. у Крагујевцу и налазила се у једној згради на левој обали Лепенице, преко пута данашње Команде корпуса. Прва генерација имала је 25 полазника "који су навршили 16 година а нису старији од 20, да су без икаквих телесних мана... и да су доброг владања", док је први управник био Петар Карић из Стојника Јасеничког, школован у Русији. Учитељска школа била је предвиђена да траје две и по године, а прва школска година завршена је 26. јуна 1871,. када је одржан и први завршни испит. Прва генерација учитеља изашла је из Учитељске школе јуна 1783. и размештена је широм Србије.
Ученици Учитељске школе узели су активно учешће у догађајима из 1876. године познатим као "Црвени барјак". Због овога су, наредбом Министарства просвете четворица наставика разрешена дужности до су тројица ухапшена. Такође, два разреда Учитељске школе распуштена су на неодређено време. Услед овога, власти су донеле одлуку да се школа затвори. Као компензација, у Крагујевцу је отворена Женска учитељска школа.
Женска учитељска школа у прво верме није била права учитељска школа већ Виша женска школа, у којој су вршене припреме за полагање учитељског испита. Од 1903. године била је смештена у згради - заоставштини Милована Гушића а од 1906. у школи се обавља испит зрелости. Те године положило га је 16 кандидаткиња. После Балканских ратова, 1913. године Женска учитељска школа одвојена је од Више женске школе и смештена у Молеровићеву зграду. За директора је тада постављен Теодосије Бошковић. У Молеровићевој згради школа је остала све до 1928. када је за њу подигнута нова зграда.

ТРГОВАЧКА ШКОЛА


Са индустријским и урбаним развојем Крагујевца, јавила се, крајем XIX века пореба за школованим кадром трговачке струке. У том циљу, основана је, при Удружењу крагујевачке трговачке омладине, 1890. године, Трговачка школа.
У почетку, школа је трајала четири године, а на крају се полагао нижи течајни испит. Убрзо се, међутим, увидело да школа доноси велику корист граду, па је уведен и виши течај, у трајању од две године.
О финансирању школе старала се Крагујевачка трговачка омладина, а наставно особље чинили су професори, судије, управитељи других школа, књиговође и други. Настава је извођена само оним данима када трговачке радње у граду нису радиле, а полазници су, пошто би на крају школовања положили течајни испит пред изаслаником Министарства индустрије и трговине, стицали звање трговачких помоћника.
Све до 1905. године, Трговачка школа у Крагујевцу радила је као школа Крагујевачке трговачке омладине, а од тада до 1927. као "Недељна празнична школа". После тога, до 1945. када коначно престаје са радом, школа је радила као Вечерњи практични курс трговачке струке.

ВИШЕ И ВИСОКО ШКОЛСТВО


ЛИЦЕЈ - ПРВА ВИША ШКОЛА У СРБИЈИ

При крају прве владе кнеза Милоша Обреновића, на предлог тадашњег министра просвете и црквених послова, Стефана Стефановића Тенке да се "досадашња гимназија на степен Лицеума возвиси" основана је 1938. године у Крагујевцу прва виша школа у Србији - Лицеј.
Кнез Милош Обреновић је 19. јуна 1938. године упутио писмо "попечитељу просвештенија" у коме му препоручује да набави једног професора који ће истовремено и "директор Лицеума бити" и једног инжењера који ће "при Лицеуму потребан бити". Министар се обратио војвођанским Србима да му препоруче професоре, али како препоручени нису хтели доћи у Крагујевац, за прве професоре крагујевачког Лицеја поставиљени су Атанасије Теодоровић и Петар Радовановић и Петар Радовановић, дотадашњи професори Гимназије. Атанасије Теодоровић постављен је за првог Ректора Лицеума. Надзор над Лицеумом поверен је Димитрију Исаиловићу, а у циљу формирања стручне библиотеке Лицеја, Минстар се обратио у Беч, да му се пошаљу спискови нових и најбољих књига.
Лицеј је првобитно био смештен у "здање на Лепеници, које је варошки шпитаљ (болница) био", а од 1839. премштен је у нову зграду у господар - Јевремов или "Гостински" конак.
Предмети који су се изучавали на лицеју били су само продужетак гимназијског образовања, а професори Атанасије Теодоровић и Петар Радовановић предавали су их све. Били су то општа историја, чиста математика, статистика, немачки језик и цртање. До 9. октобра 1839. Лицеум и Гимназија радили су у истој згради, а тада је лицеј, као виша школа одвојен посебном уредбом.
Прва генерација "Лицејаца" бројала је 16 полазника, подељених у прво и друго филозофско одељење, и како није било уџбеника, учили су из бележака, онако како су им професори диктирали. Већ друге године, у Лицеј се уписало тридесет ученика, а шест професора предавало је осам предмета. У лицеју су, поред помеуте двојице, предавали још и Исидор Стојановић, Коста Бранковић, Димитрије Исаиловић и Атанасије Николић. На предлог Стефана Радичевића, "попечитеља просвештенија", отворено је, 1840. године Правно одељење, на коме су се предавали стручни предмети, и које представља претечу Правног Факултета и уједно прву правну школу у Србији. У Правно одељење ступало се по завршетку Филозофског оделења, а као први професори на њему забележени су Јован Стерија Поповић и Игњат Станимировић.
Kawasaki KG no está en línea   Reply With Quote
Old December 13th, 2008, 05:41 PM   #57
Kawasaki KG
Kragujevac-metropola
 
Kawasaki KG's Avatar
 
Join Date: Aug 2008
Location: Kragujevac
Posts: 4,190
Likes (Received): 13

СТАРИ ЗАНАТИ И ЗАНАТЛИЈЕ

Као један од највећих центара обновљене Србије и седиште "врховног кнеза", Крагујевац је био место са великим бројем занатско - трговинских радњи.
У турско време, занатске радње биле су поређане у главној чаршији (од Каменог моста до Крста), свака са ћепенком за излагање робе, а њихови власници били су најпре Турци, а затим Срби, Цинцари и други. Могле су се видети врло разноврсне радње: абаџије, туфегџије, мумџије, асурџије, казанџије, ашчије, калајџије, чаруџије, кујунџије, налбанте, ћ-рамиџије, ужари, сапунџије, грнчари, калдрмџије и други.
По одласку Турака, рађају се и нови занати, а зна се да је сам кнез Милош Обреновић наређивао да се страни мајстори - занатлије позивају да у Крагујевцу раде и насељавају се. Сваки занат имао је у почетку свој руфет (еснаф). Пре доношења Уредбе о Еснафима (20. марта 1848), постојали су у Крагујевцу ови еснафи: арачко - ћурчијски, терзијско - трговачки, лецедерско - воскарски, ужарско - мутавџијско - ткачки, бакалско - трговачки, обућарски, абаџијски, ковачки, баштовански, механско - кафанско - пекарски, хлебарски, берберски и зидарско - тесарски. Уредба о Еснафима успоставила је међу њима чвршћи поредак и унела нова правила. Њеним дејством смањен је број еснафа јер су се сродни обједињавали, стварајући мешовите. После доношења Уредбе у вароши су основани и нови еснафи: пушкарско - налбанско - кожарски, бојаџијски, опанчарски, качерско - казанџијски, шумарски, коларски, лончарско - цигларско - ћерамиџијски, столарско - браварски и бозаџијско - алваџијски.

УГОСТИТЕЉСТВО

Угоститељство се у Крагујевцу јавља још у турско време. Зна се да су у XVII веку пстојала два караван - сараја, један на месту данашње хотела "Дубровник" а други на месту главне Поште, као и пет ханова, размештених на разним странама касабе.
У време прве владавине кнеза Милоша Обреновића, иако нико није могао отворити механџијску радњу или кафану без кнежеве дозволе, број кафана нарастао је до 72. Једна од најстаријих међу њима била је "Кнежева Кафана", у конаку Јеврема Обреновића. У њој је свако ко је дошао у Крагујевац могао "преноћити три дана о кнежевом трошку".
Током друге половине XIX века, крагујевачке кафане попримају модеран облик. Гости усвајају пристојне и отмене манире у весељењу уз кафу и дуван. кафане постају друштвене институције у којима се посматрају музичке дружине, мађионичари и комичари, у њима се изводе позоришне представе, одржавају састанци политичких партија, покрећу листови и часопоиси и одвија готово сав наш културни живот. Многе од ових кафана потрајале су скоро до II Светског рата, неке су упамћене и до данас, као рецимо:
"Шишкова кафана" - налазила се у главној улици, преко пута кафане "Милош Велики" и представљала стециште најотменијих Крагујевчана још од раних јутарњих сати.
Кафана "Талпара" - и данас је се сећају најстарији Крагујевчани, иако је порушена пред II Светски рат. Налазила се на месту данашње зграде "Завода за обрачун и плаћање" и представљала центар боемског Крагујевца. Име јој, иначе, потиче од дрвених талпи од којих је била изграђена. Срушена је 1938. године.
Кафана "Палигорић" - На месту где се улица Карађорђева рачва у улице Војводе Путника и Војводе Мишича, и данас се налази кафана коју је средином XIX века подигао Цинцар Риста Палигорић, названа по презимену свог првог власника. Име кафане убрзо је проширено и на читав градски крај око ње. "Палигорић" је у прошлости важио, а и данас је тако, као кафана у којој се служе специјалитети врхунског квалитета. У периоду између два Светска рата, служила је као састајалиште бројних сталешких и струковних удружења.
Кафана "Шумадија" - На углу улица Иве - Лоле Рибара и Милоја Павловића данас се налази рестаурирано здање некадашње кафане "Шумадија" у којем се налази истоимени тржни центар. Ову кафану Крагујевчани су звали "Маркићева кафана" по власнику Марку Ж. Ђорђевићу. Стара кафана "Шумадија" свакако је једна од највреднијих грађевина старог градског језгра.
Паралелно са кафанама, развијају се и хотели европског типа, међу којима су најпознатији:
Хотел "Таково" - на месту данашње главне Поште, имао је салу за ручавање, салу за концерте и балове, као и кафану покривену стаклом. Собе примерене најотменијим гостима као и беспрекорно држање послуге давали су овом хотелу европски ниво.
Поред хотела "Таково", вредни су помена и хотели "Јадран", "Русија", "Гушић" - на месту данашњег хотела "Зеленгора".
Kawasaki KG no está en línea   Reply With Quote
Old December 13th, 2008, 05:42 PM   #58
Kawasaki KG
Kragujevac-metropola
 
Kawasaki KG's Avatar
 
Join Date: Aug 2008
Location: Kragujevac
Posts: 4,190
Likes (Received): 13

САОБРАЋАЈ

ДОЛАЗАК ПРВОГ ВОЗА


Пуштање у промет железничке пруге Лапово - Крагујевац, крака железничке магистрале Београд - Ниш, и долазак првог воза 10. августа 1886. године имало је велики значај не само за Крагујевац већ за укупно гравитирајуће подручје. Као последња станица у Шумадији, Крагујевац постаје централно извозно место за сточарске и пољопривредне производе из целог округа. У варош су стузали производи из целог света, што је дало значајан подстицај трговини.
Долазак првог воза у Крагујевац представљао је прворазредни догађај, "обзнањен" пуцањем из топова, а велика маса окупила се да дочека воз са тадашњимвладаоцем Србије, краљем Миланом Обреновићем. Делегација Општине сачекала је високе госте у Лапову. Протоколом је било је предвиђено да се Краљевски воз убрзо врати у Београд, међутим, окуплена маса света спречила је повратак и краљ је у Београд вратио са великим закашњењем.
Прва редовна путничка линија на релацији Крагујевац - Лапово отворена је 1. јануара 1887. године. У почетку се путнички саобраћај одвијао само дању, али су, због великог броја путника убрзо отворене и ноћне линије.

ПРВИ АУТОМОБИЛИ

Није записано када се први аутомобил појавио у Крагујевцу, али познато је да су мајстори Војно - техничког завода 1904. године порављали један камион марке "Дајмлер - Бенц", власништво Војног гарнизона из Крагујевца. Уопште, прва моторна возила у граду била су војна.
Пред I Светски рат појавила се у Крагујевцу аутомобилска радионица за поправку војних аутомобила из целе Србије, која се после I Светског рата проширила и постала доступна и грађанству. Године 1927. издвојила се у посебну радионицу.Монтирање страних возила, америчке фирме "Шевролет" почело је у Крагујевцу пред II Светски рат (1939/1940), а производња аутомобила после II Светског рата, када су се на референдуму 26. августа 1953. радници "Црвене Заставе" изјаснили за проширење капацитета и почетак производње џипова "Willus", што је означило почетак развоја ауто - индустрије у Крагујевцу
Kawasaki KG no está en línea   Reply With Quote
Old December 13th, 2008, 05:45 PM   #59
Kawasaki KG
Kragujevac-metropola
 
Kawasaki KG's Avatar
 
Join Date: Aug 2008
Location: Kragujevac
Posts: 4,190
Likes (Received): 13

ПРИВРЕДА

КОЖАРСТВО
ТАБАКАНА У КРАГУЈЕВЦУ


Почеци прераде коже у Крагујевцу датирају још из прве половине XIX века. Све до ослобођења од Турака, кожа је обрађивсна примитивним средствима, у примитивној Табакани која је тада у постојала.
После хатишерифа 1830. године, којим је Србија постала аутономна кнежевина, по наредни кнеза Милоша почели су, 1832. године, радови на проширењу и модернизацији Табакане у Крагујевцу. У том циљу, кнез је из Беча довео Јозефа Кормана, пореклом Мађара, који је обучавао крагујевачке младиће новом начину прераде коже. Он је, међутим, на челу Табакане остао само годину дана. На његовом месту налази се, 1837. године, Јохан Рајнболд, кожар из Беча, изузетан стручњак и организатор.
Под Рајнболдовим руководством, Табакана доживљава прави процват. Уз коришћење тада најсавременијих технологије, успева да, 1837. године преради чак 1.187 кожа разних врста. У то време, занат изучава 13 калфи. Ипак, у покушајима да обезбеди што боље услове како за рад табакане, тако и за раднике у њој, Рајнболд долази у сукоб са Попечитељством и одлази из Србије.
После њега, Табакана ради до 1847. када је продата на лицитацији. Нови газда преуредио је њену зграду у стамбену, а плац искористио за башту. Тако је прва Табакана у Србији престала са радом.

ВОЈНА ИНДУСТРИЈА
ОСНИВАЊЕ ТОПОЛИВНИЦЕ У КРАГУЈЕВЦУ


Нужност подизања Тополивнице наметнула се Српској држави веома рано, још у време Првог и Другог устанка, када је набавка оружја, а нарочито топова, била за устанике главни проблем.
Рад прве српске Тополивнице, отворене у Београду 1848. године није дао задовољавајуће резултате, што је навело надлежне да траже боље решење. Делом и због захтева Порте, оно је нађено у премештању Тополивнице у Крагујевац. Предлог Илије Гарашанина одобрио је, 17. марта 1851. кнез Александар Карађорђевић, после чега је почела сеоба комплетног инвентара београдске Тополивнице.
Послови на изградњи објеката Тополивнице завршени су током године, на простору који је претходно заузимао Арсенал. За ову намену Совет је одобрио кредит од 150.000 гроша, чему треба додати и суму од 36.751 гроша одобрену Начелству округа крагујевачког, коме је изградња била поверена.
По завршетку радова, позван је инжењер и фабрикант из Лијежа (Француска), Лашос, дапостави машине и пусти их у рад. Он је то и учинио јула 1851. у присуству великог броја грађана и званичника. Нажалост, већ после пар недеља, Лашос се разболео и подлегао болести. У знак захвалности, сахрањен је о државним трошку, у порти палилулске цркве.

ШАРЛ ЛУБРИ НА ЧЕЛУ ТОПОЛИВНИЦЕ


Први стварни рад, крагујевачка Тополивница почиње под вођством Шарла Лубрија, француског војног лица са великим искуством из Краљевске Ливнице Дуе Штрасбург у Тулузу, где је радио као механичар, помоћник контролора и контролор.
На позив српске Владе, за суму од 10.000 франака, он са породицом долази у Крагујевац 18. јануара 1953. Сместио се у Кнежевом конаку. Око њега формира се тим који чине Петар Ј. Протић, први наш школовани артиљеријски официр и тројица питомаца: Милутин Јовановић, Велимир Стефановић и Сава Ивановић. Поред њих, Лубри је у Крагујевцу,од стручних, радника затекао машинисту Тусена Делура и топовртиоца Августа Кинона. Августа 1853. примљен је за инжењера конструктора Антоније Петровић - "Техникер". Пошто је, током 1853. изливено неколико топова, појавила се птреба за израдом лафета. Тако је 1854. године, по плану Карла Орелија, Швајцарца на служби у Крагујевцу, основана Лафетница.
Иако је, по првобитном плану требало да остане у Крагујевцу само годину дана, Лубри је, подстакнут успехом свог боравка продужио уговор на још једну годину. Ипак, и поред велике пажње којом је био обасут од Крагујевчана, морао је да, из здравствених разлога прекине уговор и врати се за Француску. Умро је у Паризу 7. октобра 1854. године.

ЛИВЕЊЕ ПРВОГ ТОП
А

Први топ у крагујевачкој Тополивници изливен је 27. октобра 1853. године у присуству кнеза Александра Карађорђевића и уставобранитељских првака. Почетак ливења топова "обзнањен" је плотуном из једанаест топова.
Изливена су четири "шестофунташа" и две цеви за хаубицу а управник Тополивнице Шарл Лубри добио је од кнеза Србије часовник са угравираним српским грбом. Вест о почетку ливења топова пренета је у београд системом штафете, а у самој вароши догађај је прерастао у општенародно весеље.
Успешан почетак ливења топова представљао је за Србију велики успех, а Тополивница у Крагујевцу представљала је зачетак српске индустријализације.

ВОЈНО - ТЕХНИЧКИ ЗАВОД

Од 1883. Тополивница почиње да ниси назив Војно - Технички завод, зато што је, у међувремену, проширила свој асортиман производа и стекла шири значај за наоуружавање и израду војне опреме. 1863. године у Тополивници је освојена производња ижлебљених топова француског система "Ла Хитте" М. 1858. г. који су пуњени спреда. Убрзо затим започела је и производња домаћих ижлебљених топова прилагођених нашим теренима. До 1886. године произведено је укупно 500 топова, а од тада до I Светског рата ВТЗ, углавном из економских разлога, производи само делове за топове.
Између два Светска рата, обављени су у Војно - Техничком заводу, који се од 1923. зове Артиљеријско - Технички завод, обимни грађевински радови на објектима и учињен велики напор на освајању производње нових артиљеријских оруђа. У овом периоду производи се минобацач типа "Стокс Бран" М. 1931. кал. 81мм, којег је укупно произведено око 3000 комада.
Од 1860. године, формирана је у Тополивници прва Пушкарница. Први домаћи модел једнометне пушке, по Маузеровом систему, урадио је 1880. артиљеријски официр Коста Кока Миловановић. Серијска производња пушака почиње 1928. године у Артиљерујско- Техничком заводу.

ПРВЕ СИЈАЛИЦЕ У КРАГУЈЕВЦУ

Прва сијалица у Србији упаљена је 1884. у Војно - Техничком заводу у Крагујевцу, и тако означила почетак електрификације Србије. Догађају је присуствовао и краљ Милан Обреновић са краљицом Наталијом и својом свитом.
Највише заслуга за увођење електричниг осветљења у ВТЗ имао је млади инжењер Тодор Тоша Селесковић (1856 - 1901), који је 1. октобра 1881. дошао у Крагујевац на рад. Увиђајући значај, тада управо представљеног, Едисоновог изума, наговорио је управника ВТЗ - а Павла Шафарика на набавку ове "новотарије", објашњавајући да би се, у том случају, производња у Чаурници могла одвијати даноноћно. Павле Шафарик је, после доста труда, добио од Министарства војног средства за набавку електричног осветљења за Чаурницу, и то под ставком "акумулатор".

ФАБРИКА ПИВА


Идеја о производњи пива јавила се још кнезу Милошу Обреновићу, који је 1838. године наговарао градитеља млинова Јована Вајханпела да од "турске џамије сагради пивару". Ипак, прву пивару у Крагујевцу отвара, 1868. године Сремац Никола Месаровић. Запажајући да се производњом пива може остварити профит, он купује 10 хектара земље са десне стране Лепенице, ради узгоја јечма, и из Беча набавља потребну опрему. Убрзо, у близини Трмбаског извора, подиже зграде и почиње производњу од 500 литара пива дневно чиме потпуно задовољава потребе Крагујевчана. Никола Месаровић остаје власник пиваре све до 1880. када је даје у закуп Немцу Августу Клаперу и Миловану Веровићу. Њих двојица успевају да поправе квалитет пива, али не и да повећају производњу. Тих година Трмбашки извор почиње да слаби, а јака конкуренција из Београда и Јагодине приморава закупце да, 1890. године раскину закуп. Пивара престаје са радом, а постројења купује Михајло Косовљанин, власник Јагодинске пиваре, који их преноси у Јагодину.

БАНКАРСТВО

Међу најстарије кредитне заводе у Шумадији спада Крагујевачки кредитни завод, основан 1885. године. До 1890. године, у Крагујевцу су постојала три кредитна звода, са главницом од 601. 200 динара, а уочи I Светског рата делује седам кредитних организација са главницом од 2.641.200 динара.
После I Светског рата, 2. децембра 1920. оснива се у Крагујевцу "Удружена Банка", у чији састав улазе: Крагујевачки кредитни завод, Крагујевачка трговачка банка и Крагујевачка задруга. Године 1939. у Крагујевцу, поред удружене банке, која је још називана и Грађанска, делује још шест банака са укупном главницом од 10.000.000 динара.
Kawasaki KG no está en línea   Reply With Quote
Old December 13th, 2008, 05:47 PM   #60
Kawasaki KG
Kragujevac-metropola
 
Kawasaki KG's Avatar
 
Join Date: Aug 2008
Location: Kragujevac
Posts: 4,190
Likes (Received): 13

ЗНАМЕНИТА МЕСТА, СТАРА ЗДАЊА И ОБЈЕКТИ

ГОСПОДАР - ЈЕВРЕМОВ КОНАК


Конак је 1837. године подигао Јеврем Обреновић, брат кнеза Милоша, да би имао где "обитавати" када дође у варош. По њему је заграда у почетку и називана "Господар - Јевремов конак".
У настојању да престоницу Србије што више приближи Европи, Јеврем је у чаршији подигао спратну кућу. Била је то прва у низу зграда типичних за дворску архитектуру XIX века. Налазила се на месту данашњег хотела "Дубровник", на плацу дужине 22 и ширине 16.5 хвати, имала 18 соба и била дугачка 17 а широка 7.5 хвати. У великом дворишту налазио се низ помоћних зграда: 4 магазе и један мутвак, зидан од солидног материјала.
По савету кнеза Милоша, Јеврем Обреновић је у конаку отворио кафану, због чега се ова зграда повремено назива и гостински конак: свако које дошао у варош, могао је у њему преноћити. Конак је у прво време, такође, служио и као пошта, у којој су "татари" (поштоноше) остављали пошиљке.
Када је, 1838. године основан Лицеј, усељен је у Господар - Јевремов конак, а у њему је, на залагање Атанасија Николића, почела да ради и прва школа цртања у Србији: "Школа начертанија". По пресељењу Лицеја, зграда је предата "Централном правленију", а премештањем престонице - Гимназији. Потом је у зграду усељено Начелство округа крагујевачког, које ће се у њој и најдуже задржати, па ће ова зграда носити и назив "Старо начелство".

ДЕНИН КОНАК

Међу најрепрезентативније објекте у Крагујевцу прве половине XIX века сврстава се приватна кућа Недељка Стојковића - Дене, познате личности из времена кнеза Милоша. Настала је у трећој деценији XIX века и налази се у улици Светозара Марковића. Данас се у њој налази Ловачко друштво.
Денин конак је, у основи, задржао свој оригинални изглед. Зидови су рађени у бондрук - конструкцији, испуњени опеком, малтерисани и кречени. Кров је четворосливни, благог нагиба, покривен ћерамидом. Зидана од опеке и малтерисана, уношењем нових декоративних елемената, каква је димњачка капа која доминира кровом, зграда је знатно добила на изгледу. На прочељу зграде налази се велик трем са доксатом. док су прозори двокрилни, са дрвеним "топлијама" - решеткама. Под једним делом зграде укопан је подрум чији се улаз налази испод доксата и затвара дрвеним вратницама.

ПАШТРМЧЕВА КУЋА

На самом почетку улице Светозара Марковића, која од хотела "Зеленгора" (раније "Гушић"), води према варошком гробљу, налази се кућа за становање Симе Милосављевића - Паштрмца, блиског сарадника кнеза Милоша Обреновића, настала током првих деценија XIX века. Кућа је до данас сачувана у неизмењеном облику, али веома нагрижена зубом времена и урбанизацијом.
То је прилично пространа грађевина која припада типу развијених приземних кућа, какве су зидане у градовима Србије током прве половине XIX века. Традиционални српски стил градње, (зидови од бондрук - конструкције, испуњени опеком) са четворосливним кровом покривеним ћерамидом даје овој кући изглед раскошне грађевине, повучене неколико корака од улице, што оставља простора за башту, вероватно по замисли самог власника. Прочеље зграде чини дубока стреха, са профилисаним роговима на приступној страни и тремом на ивичној страни грађевине, са неколико орнаментисаних и профилисаних стубова и веома декоративном даском за ограду. Зграда је имала подрум озидан масивним каменим блоковима. У кућу се улазило са трема, а могло се изаћи у економски део дворишта са супротне стране.

СТАРА СКУПШТИНА

Зграду Старе скупштине подигао је кнез Милош Обреновић 1859. године. Била је то једна од првих грађевина јавног карактера у Србији у прошлом веку, подигнута у близини Цркве "водећег" кнеза (Милоша). Зграда је грађена од, за оно време, савремених материјала, опеке и малтера, без значајних архитектонских елемената. Била је то приземна зграда са једном просторијом (двораном за скупштинска заседања), правоугаоног облика, са два реда стубова паралелно са дужним зидовима. Дворана је била испуњена посланичким клупама и трибином, са зидовима прошараним "државним бојама и многобројним грбовима и заставама".
Скупштинска зграда претрпела је, током времена, велике преправке и доградњу, нарочито њена унутрашњост, после престанка функције 1880. године. Тако је са запада дозидан један део са три просторије и ходником, а по средини јужног зида улаз са тремом и отворен излаз према Ливници. На источној страни налазе се три прозора, од којих је средњи, вероватно, раније служио као улаз у скупштинску салу. Западни анекс такође је дозидан касније, а читава скупштинска сала добила је низ преграда.
Иако зграда једноставне просторне и архитектонске концепције, Стара скупштина је због своје значајне историјске улоге проглашена за добро од великог и изузетног значаја. У њој су 1878. године прочитане одредбе Берлинског конгреса, којима је Србија стекла потпуну државну независност и међународно признање.

НОВА ЦРКВА

Нова црква у Крагујевцу један је од најрепрезентативнијих црквених објеката у Шумадији друге половине XIX века. Грађена је у периоду од 1869. до 1884. године. Полагању камена темељца за овај храм, посвећен Успењу Пресвете Богородице, и освећењу које је обавио митрополит Михајло са епископима неготинским Евгенијем и шабачким Мојсејем, 29. јуна 1869. године, присуствовао је кнез Михајло Обреновић са намесницима, министима и члановима Велике народне скупштине.
Први предузимач храма биоје крагујевачки шлосер Светозар Стојановић, који је погодио да за суму од 30.000 ћесарских дуката озида цркву. Није му то успело и банкротирао је, због чега је изградња била заустављена неколико година. Настављени су тек када је пронађен други предузимач, Димитрије Профировић, који је требало да цркву заврши за суму од 12.000 ћесарских дуката. Ни њему то није пошло за руком, а због измена у оригиналном плану, којима је покушавао да смањи цену градње, против њега је покренут судски поступак. Осуђен је на вишегодишњу робију.
Цркву је пројектовао архитекта Андрија Андрејевић из Крагујевца, а иконостас насликао сликар Андреа Биценко, 1926. године. Храм је осветио митрополит Теодосије Мраовић, 30. септембра 1884. године.

ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО

Од здања у новоурбанизованом језгру града, зграда Окружног начелства (данас - зграда Суда), једна је од ретких која је сачувана у неизмењеном облику, и даље наставља свој живот.
Изграђена је 1903. године по пројекту архитекте Николе Несторовића, који је по свршеним студијама архитектуре у Берлину, добио од Министарства грађевина Србије да у унутрашњости подиже државне зграде. Данас се може рећи да зграда Окружног начелства у Крагујевцу представља једно од његових најуспелијих остварења. Рађена је у сецесионистичком стилу, са елементима барока и неокласицизма. Представља еклатантан пример напуштања крутих оквира академизма и уношења више слободе и декоративнијих решења у обликовању спољних композиција.
Најобимнији радови на рестаурацији зграде Окружног начелства извршени су 1969. године, када поприма данашњи изглед.

ТРМБАСКИ ВОДОВОД

Године 1904, каптажом извора у Трмбасу и гравитационим спровођењем воде од Метиног брда до резервоара у Горњем парку, одакле је спровођена до уличних чесми, којих је било 15, пуштен је у рад први водовод у Крагујевцу.
Пошто је водовод стављен на располагање грађанству, прописао је Општински суд нарочита "Правила за употребу воде и за одржавање реда на чесмама". Она су предвиђала, поред осталог, да се "вода може захватати у свако доба дана, али у нарочите судове. Забрањује се захватање воде у велике судове.....Полицајци, квартиљници и стражари треба да мотре на чесме и на њима одржавају ред."
Капацитет Трмбаског водовода био је 276 кубних метара, а потребе вароши 1400 кубних метара. Отуда се становништво и даље снабдевало са извора и бунара: Сушичког и Добра вода. За веће потребе, вода је и даље обезбеђује помоћу саки. Сакаџије су продавале воду по улицама и имале сталне муштерије.
Почетком XX века, јавља се потреба за проналажењем нових извора воде и изградњом још једног водовода. После геолошких истраживања М. Луковића и В. Митровића, решење је пронађено у изградњи водојаже на Грошничкој реци. Грошнички водовод пуштен је у рад 1938. године, када је постављена и нова улична водоводна мрежа, са 86 уличних чесми и 300 нових потрошача. Овиме је проблем снабдевања града водом решен на један дужи период.

РЕГЕНТОВА КУЋА

Зуб времена и ратна разарања уништили су многе споменике и зграде од историјског значаја. Ипак, у Крагујевцу је сачувано неколико зграда из времена I Светског рата које плене пажњу значајем личности које су у то време у њима боравиле, и одлука које су у њима доношене.
Међу таквима, иситче се зграда у главниј улици у којој је од 2. августа 1914. до 23. октобра 1915. становао регент Александар Карађорђевић. Ову зграду, неки и данас називају "Регентова Кућа". Подигнута је 1887. године и монументалношћу своје фасаде и данас плени пажњу, а стилске и културно - историјске карактеристике чине је једним од најзначајнијих објеката старог градског језгра.
У овој згради, преко пута Нове цркве, после II Светског рата радила је Градска библиотека.

СРПСКО ВОЈНИЧКО ГРОБЉЕ У ШУМАРИЦАМА

При самом улазу у крагујевачке Шумарице, са леве стране пута за Горњи Милановац, налази се једно од најстаријих војничких гробља у Шумадији. Настало је у XIX веку, а на њему је сахрањен велики број војника из Балканских и I Светског рата.
Српско војничко гробље у Шумарицама представља неисцрпан извор података а споменици њему, по облику и богатству орнамената, вредан прилог нашем народном стваралаштву. Орнаменти су бојени разним бојама, а заступљени су разноврсни мотиви, што гробљу даје изузетну вредност.
У близини гробља налази се уметничка фигура лава у природној величини (дужине 2.20 м, ширине 1 м и висине предњег дела 1 м) коју је пре I Светског рата краљ Петар I Карађорђевић наручио за храм Св. Ђорђа на Опленцу. Међутим, аустро - угарске окупационе власти наредиле су 1915. да се лавља фигура пренесе уКрагујевац и постави испред гробља на коме су сахрањени окупаторски војници, умрли или погинули у Шумадији. Другу, истоветну, лављу фигуру, одвезли су 1918. Аустријанци у непознатом правцу, и поред свих напора до данас јој се није ушло у траг.

ПОДИЗАЊЕ ГРАДСКЕ ТРЖНИЦЕ

све до 1926. године, Крагујевац је имао само један трг за трговину животним намирницама, на простору код Горњег бетонског моста. Ту се налазио један дрвени павиљон широк 7 а дугачак 35 метара, око којег је било поређано 20 дрвених барака, у којима су смештене пиљарске, месарске и занатске радње.
После I Светског рата, са почетком просецања и изградње Доњег бетонског моста, питање изградње тржнице постало је приоритетно.
Празан простор код Кнежевог конака, који је у време кнеза Милоша служио за егзерцирање војске, био је подесан за изградњу зграде за градску тржницу. Налазио се у самом градском језгру и био довољно простран за зграду која је требало да прихвати велике количине робе и људи. Израда пројекта Тржнице била је поверена техничком бироу "Соларовић" из Београда, док су радови на њеној изградњи почели 1928. а завршени 1929. године. тако је Крагујевац добио модерну Тржницу, која и данас краси уже градско језгро.

СТАРА РАДНИЧКА КОЛОНИЈА

Нагли прилив становништва после I Светског рата, углавном радника Војно Техничког завода, изазвао је проблем њиховог сталног смештаја. Крагујевачка општина није могла сама да реши овај проблем, те се обратила за помоћ држави. Имајући у виду велики значај ВТЗ - а за војну, и уопште, привреду Србије, држава је овај захтев услишила.
Артиљеријско - технички завод обратио се 1924. године Суду општине Крагујевачке са захтевом за предузимање мера потребних за изградњу радничких станова. Суд је одредио комисију која је имала да прегледа све парцеле подесне за изградњу станова. Према њеном извештају, најпогоднија локација налазила се на становљанском пољу, у ородужетку Гружанске улице. Ово земљиште је, такође, било у општинском поседу, па га није требало откупљивати од приватних власника.
Изградња радничких станова почела је 1928, а из грађевинског извештаја послатог Суду општине Крагујевачке, сазнајемо да је Општина, за ту сврху уступила Артиљеријско - Техничком заводу 519 хектара плаца за изградњу зиданих, и 1924 хектара земље за изградњу дрвених кућа. На том простору је, током 1928. године, изграђена 101 кућа са 404 стана. Поред тога, држава је о свом трошку изградила основну школу са 6 оделења, дечје обданиште, пожарну касарну, две зграде за дућане, апотеку, кафану и зграду управе Радничке колоније. Све улице су калдрмисане, урађена је канализациона мрежа као и пројекат водовода и електричног осветљења.

СПОМЕНИК ПАЛИМ ШУМАДИНЦИМА


Споменик палим Шумадинцима постављен је у Доњем парку 1932. године. Дело је вајара Антуна Аугустинчића, који га је израдио у сарадњи са Јозом Кљачковићем, професором на Загребачкој уметничкој галерији.
Споменик се састоји од степеништа, постамента, пилона и групе фигура. На врху пилона је женска фигура са подигнутом десном руком, симбол ослобођења. Степениште, постамент и пилон израђени су у камену, а рељеф и фигуре у бронзи.
На бронзаним плочама, које у плитком рељефу спајају кракове постамента, стилизовани су, у фигуралној форми, Ропство, Болови великих мајки, Низови гробова и Птице у лету. На крацима постамента постављене су групе од по два лика у ставу наглашеног покрета напред.Обучени су у униформе и носе оружје из година српских ослободилачких ратова (1815, 1911, 1912, 1914) које су урезане на бакарним плочама.
Млада жена на врху пилона, обучена је у хаљину без набора. У десној, подигнутој руци, држи круну, а у левој штап. Стилски је усклађена са ликовима у подножју.

Last edited by Kawasaki KG; December 13th, 2008 at 08:56 PM.
Kawasaki KG no está en línea   Reply With Quote
Sponsored Links
Advertisement
 


Reply

Tags
Крагујевац, kragujevac

Thread Tools

Posting Rules
You may not post new threads
You may not post replies
You may not post attachments
You may not edit your posts

BB code is On
Smilies are On
[IMG] code is On
HTML code is Off



All times are GMT +2. The time now is 07:02 PM.


Powered by vBulletin® Version 3.8.11 Beta 4
Copyright ©2000 - 2019, vBulletin Solutions Inc.
vBulletin Security provided by vBSecurity v2.2.2 (Pro) - vBulletin Mods & Addons Copyright © 2019 DragonByte Technologies Ltd.
Feedback Buttons provided by Advanced Post Thanks / Like (Pro) - vBulletin Mods & Addons Copyright © 2019 DragonByte Technologies Ltd.

SkyscraperCity ☆ In Urbanity We trust ☆ about us