SkyscraperCity banner

1 - 20 of 119 Posts

·
Registered
Joined
·
6,888 Posts
Discussion Starter · #1 ·
GRAD NA VODI - Luka Beograd



Projekat Grad na vodi predstavlja prvi značajan korak u pravcu aktiviranja velikih potencijala koje Beograd poseduje zahvaljujući svojim rekama. Kreiran potpuno u skladu sa savremenim urbanističkim principima, projekat će pružiti značajan doprinos razvoju Beograda u evropsku metropolu sa osobenim i prepoznatljivim identitetom i dodatno potvrditi da kao grad na medjunarodnom planu pripada modernom svetu.


Daniel Libeskind, jedan od najpoznatijih arhitekata današnjice i Jan Gehl, ugledni urbanista, ekspert za javne prostore, angažovani su na projektu „Grad na vodi" Luke Beograd i uređenju beogradskog priobalja.

www.lukabeograd.com
www.daniel-libeskind.com


STRATEGIJA

U prethodnim decenijama, najveći svetski gradovi postepeno su otkrivali svoja priobalja i njihove potencijale, transformišući zastarale i nefunkcionalne industrijske zone u kvalitetne lokacije sa višestrukim namenama, stambenog, komercijalnog, kulturnog i sportskog karaktera.
Reč je o arhitektonsko-urbanistickim projektima koji su imali ključnu ulogu u okviru razvojnih strategija tih gradova, ostvarivanju njihove konkuretnosti u globalnoj hijerarhiji i nadmetanju za investicije i posetioce.

Beograd je sigurno među poslednjim metropolama u Evropi koje nisu iskoristile i u postojeće gradsko jezgro integrisale ogroman potencijal svog priobalnog područja. Trenutno stanje ogleda se u neadekvatnim i degradirajućim sadržajima i devastiranim industrijskim zonama. Potencijali velikih i neuređenih površina i poteza su neiskorišćeni bez prisustva atraktivnih tačaka i ciljnih destinacija.

Kompanija Luka Beograd je u saradnji sa vodećim arhitektama današnjice preduzimajući veoma važan prvi korak u aktiviranju beogradskog priobalja, razvila projekat „Grad na vodi" koji će se prostirati na 96 ha zemljišta, od Toplane "Dunav" na Dorćolu do Pančevačkog mosta.

Jedan od najpoznatijih arhitekata današnjice Daniel Libeskind i ugledna konsultatnska kuća za javne prostore Gehl Architects, angažovani su kako bi zajedno sa našom kompanijom Lukom Beograd razvili viziju razvoja novog urbanog kompleksa i na taj način i revitalizovali ovo industrijsko područje koje se nalazi u neposrednoj blizini centra grada.

Početna vizija je bila da se aktivira izvanredan potencijal rečne obale i kao integralni deo grada izgradi savremeni urbani centar koji će unaprediti izgled i značaj ne samo lokacije već i celog Beograda.
Konsultantska kuća Gelh Arhitects je na osnovu analize javnog života, upotrebe javnog prostora i urbane matrice Beograda formulisala strategije i smernice razvoja područja kao okvir detaljnije planske dokumentacije i Master plana.
Osnovna ideja od koje polazi ova konsultantska kuća je da korišćenje javnog prostora predstavlja ključni momenat za kvalitet življenja u urbanoj sredini.

Postavljene strategije i smernice predstavljaju okvir za skup urbanih kvaliteta javnog prostora definisanih iz perspektive čoveka i svakodnevnih aktivnosti. One treba da osiguraju kvalitetan prostor na obali reke, dinamičan javni život, socijalnu interakciju i raznovrsnost i različitost unutar novog urbanog konteksta koji će postati integralni deo grada.

Daniel Libeskind Studio je na osnovu strategija i smernica Gehl Architects pristupio relizaciji Master plana koji predstavlja strukturnu osnovu čitavom kompleksu, njegovim postojećim i potencijalnim prednostima.
Master plan je sofisticiran model koji određuje uputstva za projektovanje javnih površina, način na koji su ulice, skverovi i otvoreni prostori kvartova povezani, definiše visinu i dimenzije zgrada, utvrđuje predloženu povezanost zgrada i otvorenog prostora, identifikuje mrežu obrazaca kretanja pešaka, biciklista,vozila ili javnog transporta.

Master plan takođe definiše osnove za određivanje najvažnijih infrastrukturnih elemenata i funkcionalnih potreba kao i ograničenja koja proizilaze iz same lokacije i tako povezuje fizičku formu sa društveno-ekonomskim i kulturnim okruženjem.

Postavljene kriterijume za ostvarivanje urbanističkih kvaliteta Daniel Libeskind studio je razradio kako bi sa jedne strane aktivirao veliki potencijal priobalja i izuzetnu lokaciju transformisao u atraktivnu destinaciju Beograda, a sa druge strane novi urbani razvoj obimom i strukturom povezao s postojećom urbanom matricom, identitetom i dinamikom starog jezgra grada.



VIŠESTRUKA NAMENA

Princip višestruke namene (tzv. mix-use) je danas imperativ u savremenom urbanističkom planiranju. Primenjuje se na javne prostore, naselja, poslovne i tržne centre, sportske komplekse, parkove, ulice i pojedinačne zgrade.
Predstavlja mešanje funkcija i namena kako bi se kreirali prostori koji su živi i dinamični tokom celog dana.

On je odgovor na posledice monofunkcionalnog pristupa koji je dugo dominirao u prostornom planiranju u većini gradova sveta. Uobičajeni izraz "spavaonica" koji se često upotrebljava za stambena naselja ili delove grada, najbolje ilustruje posledice ovog načina mišljenja koji je strogim deljenjem funkcija, na stanovanje, rad, saobraćaj i razonodu proizveo mesta koja karekterišu pasivnost, jednoličnost i izolacija.

Integrišući funkcije i sadržaje u urbanom prostoru, princip višestruke namene međutim, stvara uslove za preklapanje raznovrsnih aktivnosti, dinamičnu atmosferu i otvorenost za najrazličitije grupe korisnika tokom cele godine.

Princip višestruke namene je primenjen na nivou celokupnog Master plana, sve kvartove, novo šetalište na obali Dunava, veliki park, javne površine ali i svaku parcelu i objekat posebno tako da su u različitim odnosima uvek zastupljene sve funkcije: stanovanje, komercijalne delatnosti, kultura, sport, javne namene, rekreacija i sl.

Kada je reč o kvartovima svaki kvart je po svojoj nameni, karakteru i specifičnom identitetu poseban i dizajniran u skladu sa višestrukom namenom.

Spoj namena se prilagođava posebnom položaju svakog kvarta. U zavisnosti od svog položaja neki će biti sličniji centru grada, dok će drugi biti više stambenog karaktera sa lokalnim radnjama, salonima, vrtićima za decu i školama.

Kvartovi se takodje razlikuju i u pogledu ulične šeme, odnosa izmedju objekata prema otvorenim prostorima, odnosa različitih visina izmedju zgrada i po karakteru javnih površina. Svaki kvart ima program koji obuhvata mesta za sastajanje, znamenite objekte i jedinstvene karakteristike koje mu daju njegov sopstveni identitet. Šetalište na obali i linearni park povezuju kvartove u koherentnu celinu, istovremeno obezbeđujući svakom od njih pristup reci, raskošnom zelenom pojasu i samom gradu.




OBALA


Dunav i Sava su ključ za razumevanje našeg grada. One su od istorijskog značaja za privredu i izgled Beograda. Danas su ove reke međutim suštinski skrivene. Pruga, železnički objekti, guste saobraćajnice i industrijska zona predstavljaju barijeru između grada i priobalja. Cilj strategije je da se aktivira izvanredan potencijal rečne obale i kao integralni deo grada izgradi kvalitetan javan prostor, koji će unaprediti izgled i značaj ne samo lokacije već i celog Beograda.

Francuska ulica se produžava do obale reke, preko pešačke zone koja se završava sa velikim trgom, javnom bibliotekom i savremenim neboderom novim reperom prestonice, čime se stvara velika nova destinacija Beograda. Po prvi put javnosti je omogućen direktan pristup obali Dunava iz centra grada.

Master plan u potpunosti koristi prednosti i potencijal lokacije koja izlazi na reku u širokom rasponu, duž obale Dunava i keja luke, projektovanjem njenih ivica i iscrpljivanjem tipologije prostora.

Strategija je da se izgradi moderno javno šetalište, popularna gradska destinacija i turistička atrakcija, koja će stanovnicima i posetiocima ponuditi dinamičan gradski život i pristup kvalitetnim sadržajima vezanim za reku i prirodu.

Novo šetalište će predstavljati jedinstveni i objedinjeni prostor, koji će se protezati od Marine Dorćol do Pančevačkog mosta, zahvaljući kratkom mostu koji će povezati dve strane lučkog basena. Kontinuirana pešačka i biciklistička staza sa drvećem i zelenilom, gradska plaža, javni bazeni, pristaništa, klupe i sportski tereni, će predstavljati atrakcije duž reke.

S obzirom da nivo Dunava značajno varira tokom sezona, lokacija je generalno podignuta do novog nivoa poplava, s tim da su na nižim nivoima predvidjene staze i platforme, koje omogućavaju pristup reci i za vreme niskog vodostaja. Na mnogim mestima stepenice će voditi do reke, dajući tako priliku da sedite i uživate u pogledu.

Ivica lučkog basena je takođe transformisana kao šetalište sa raznovrsnim zelenilom, prodavnicama i kafeima koji imaju pogled na luku i vodu, usidrene čamce, male brodiće i splavove. Okrugla plutajuća platforma na kraju nove pešačke zone koja se nastavlja na Francusku ulicu, koristiće se za muzičke koncerte i druge manifestacije. Terminal za putničke brodove se nalazi iza nebodera, dok će u samoj zgradi terminala biti smešteni biro za turističke informacije, koncertna agencija i prodavnica suvenira. Glavno odredište predstavljaće Beogradski neboder u kome će se nalaziti prodavnice, restorani, hotel ,konferencijski kapaciteti i barovi koji će svoje usluge pružati uz jedinstven pogled na Dunav i panoramu celog grada.
 

·
Registered
Joined
·
6,888 Posts
Discussion Starter · #2 ·
VELIKI JAVNI PARK

Drveće i zelenilo u urbanoj sredini pozitivno utiču na čoveka i u velikoj meri unapredjuju kvalitet življenja.
Doprinose umanjenju buke i zagađenja, koji predstavljaju problem svakog velikog grada, ali takođe i estetskom izgledu prostora i njegovoj privlačnosti.

Studije su pokazale da osobe koje žive u blizini zelenih površina godišnje trpe tri puta manji stres u odnosu na one koje tu mogućnost nemaju . Isti odnos je ustanovljen sa poredjenjem radnih prostora i zelenih površina.

Zelenilo danas ima takodje sve značajniju ulogu i u stvaranju zdravog okruženja koje nudi mogućnost za fizičku aktivnost i razonodu.

Sve napred navedeno postavlja zahtev da se pred svaki novi razvoj kreira ekološka raznovrsnost i prostor za aktivnu i pasivnu rekreaciju tokom cele godine.

Cilj strategije je da se izgradi kontinuirana zelena površina duž cele lokacije kao novi javni park, koja bi predstavljala zelenu oazu u neposrednoj blizini strogog centra grada.



Linearni park veličine 16 ha postaće integralni deo gradskog jezgra i prostiraće se u rasponu koji je identičan Bulevaru Despota Stefana (ul.29 novembra), od završetka Francuske ulice do Pančevačkog mosta. U svom najširem delu, koji je direktno povezan sa Francuskom ulicom, odgovaraće veličini tri fudbalska stadiona.

Svaki deo parka će nuditi različite teme i funkcije uključujući raznovrsne pejzaže i javne atrakcije. Pružaće mogućnost za rekreativne i sportske aktivnosti, izlete, odmor i zabavu, čime će postati privlačan za različite grupe korisnika tokom cele godine.
Karakteristike zelenih struktura će varirati od kvarta do kvarta , neke će imati odlike kultivisanog parka, dok će druge biti nalik divljem proplanku, što će doprineti stvaranju jedinstvenog okruženja i identiteta novog dela grada.

Pogled na Dunav i lučki basen, zeleni elementi koji su vezani za reku kao i neposredna blizina atraktivnog šetališta na obali daće dodatnu vrednost i poseban kvalitet novom parku Beograda, koji poseduje malo gradova u svetu.


RAZLIČITOST KVARTOVA


Lokacija će biti u podeljena na sedam osnovnih celina (kvartova) koji će biti povezani velikim linearnim parkom veličine 16 ha, koji će se linearno prostirati celim područjem.



Kvart zelenih krovova


Zahvaljujući savremenoj bioklimatskoj arhitekturi, jedinstvenom okruženju izmedju velikog parka, lučkog basena i Dunava, kao i spojem namena, ovaj kvart će predstavljati novi centar Beograda.

Njegova osnova je pešačka zona koja se direktno nastavlja na Francusku ulicu. Počinje velikim trgom, a završava se na reci , kratkim mostom koji spaja dve strane lučkog basena i tako je povezuje sa kontinuiranim tokom šetališta na obali.

Kao i u Knez Mihajlovoj, u ovoj ulici će se nalaziti prodavnice, knjižare, umetničke galerije, kulturni centri stranih zemalja i restorani sa baštama, dok su na višim spratovima njenih zgrada predviđeni stambeni, poslovni i javni prostor.



Na kraju ove pešačke zone nalazi se biblioteka sa pogledom na luku i neboder visine 250m, koji će predstavljati vizuelni kontakt novog urbanog centra sa sa ostatkom grada. Ispod mosta na samoj reci predviđena je platforma koja će muzičkim koncertima dati posebnu dimenziju i doživljaj.


DONJI GRAD


Ovaj kvart će se sastojati od urbanih blokova različite spratnosti sa mešavinom stambenog, poslovnog i javnog prostora. Oni će formirati male trgove, zelena dvorišta kao i šetalište lokalnog karaktera sa prodavnicama na uglu, školom i vrtićem.


INDUSTRIJSKO NASLEĐE



Jedan deo novog urbanog centra će se sastojati od objekata luke Beograd koji predstavljaju industrijsko nesleđe izuzetne arhitektonske vrednosti. Namenjeni novim sadržajima biće revitalizovani i transformisani u novi kontekst. Dugačka hala koja se nalazi pored linearnog parka sa desne strane produžetka Francuske ulice, će predstavljati centar za savremenu umetnost i kreativnu industriju, koja će svojim aktivnostima doprineti dinamici urbanog života celog grada. Čeona hala koja izlazi na vodu je sa svojim atraktivnim polažajem, predviđena za koncertnu dvoranu, kao simbol transformacije luke.


ISTOČNI DORĆOL


Okružen parkom, kvart sa mrežom pešačkih staza i malih trgova sa pogledom na luku. Manji porodični blokovi sa savremenim zgradama su povezani stazama za pešake i za bickle, koje se završavaju u velikom parku. Duž Dunavskog Bulevara oivičenog drvećem dominiraće zgrade sa poslovnim prostorom , prodavnicama, kafeima i restoranima.


BEOGRADSKI STIL


Poslovno-obrazovni centar čije su zgrade organizovane tako da stvore lavirint aleja, staza i zelenih trgova i tako podsećaju na mediteranske gradove. Ovaj kvart će biti formiran od niskih i srednje visokih solitera. Raznovrsne staze za pešake sa barovima i restoranima će voditi od parka do uređene obale. Veliki i mali trgovi sa zelenilom i cvećem, pružaće dodatne mogućnosti za šetnju, druženje i predah od gradske vreve.


DUNAVSKI DISTRIKT


Na lokaciji koju danas zauzima trgovinski centar "Tempo", nalaziće se savremeni kvart sa stambenim, poslovnim i komercijalnim namenama, koje se kombinuju unutar svake zgrade. Uz jedinstven položaj pored parka i reke, ovaj kvart će imati i kanal koji će predstavljati novu atrakciju Beograda, sa mnoštvom malih mostova i zelenih pasarela. Duž pešačke zone kanala će biti koncentrisani dizajn šopovi, zanatske radnje, umetničke galerije, modni saloni, barovi i restorani.

Pored Pančevačkog, mosta idealno postavljen unutar lokacije, predviđen je veliki kongresni centar sa direktnim pristupom za saobraćaj i stanicom Beovoza u blizini.



DUNAVSKA LUKA


Na mestu severno od basena luke će se nalaziti kvart koji je okružen vodom sa tri strane i gustom mrežom pešačkih zona i trgova. Modernizovana luka će činiti veliki deo ovog kvarta, sa pratećim sadržajima i namenama. Sa druge strane, deo kvarta okrenut reci sastojaće se od atraktivnih zgrada sa mešovitim namenama i dela novog šetališta. Gradska plaža, javni bazeni na samoj ivici obale, kafei i restorani sa pogledom na reku, biciklističke i pešačke staze oivičene drvećem, sportski tereni i uređeno zelenilo će predstavljati novu destinaciju za sve Beograđane.


DUNAVSKI BULEVAR


Dunavski bulevar je glavna arterija novog centra sa dve pune trake, tramvajskom linijom i biciklističkom stazom. Oivičen drvećem prati ekološki standard metropola i nudi nove poslovne prostore čiji će sadržaji olakšati život novim stanovnicima Grada na vodi.
 

·
Registered
Joined
·
6,888 Posts
Discussion Starter · #3 ·
ARHITEKTURA

Izuzetan položaj lokacije predstavlja izazov i inspiraciju za savremena arhitektonska ostvarenja koja će istovremeno unaprediti izgled i značaj prestonice, ali i ostvariti dijalog sa postojećim jezgrom grada. Širok opus arhitektonskih medija, atraktivne forme, fasade, prostorne senzacije i punktovi koji odstupaju od prepoznatljivih modela i ustaljene sheme treba da se integrišu u kontekst grada, i to na način koji će doprineti kvalitetu javnog prostora, njegovoj prepoznatljivosti i identitetu.



Elementi koji odgovaraju ovim zahtevima se mogu kreirati na različitim nivoima: od visokih zgrada koje izdaleka određuju prostor, do fontane koja daje draž trgu, estetizovanog uličnog mobilijara, posebne grafičke intervencije na pločniku ili oznake na zgradama.

Arhitektura objekata i način na koji svojim prizemljem ulaze u interakciju sa okolinom, od suštinskog su značaja za dinamiku javnog života. Neaktivne, zatvorene fasade smiruju javni sadržaj, dok ga otvorene, aktivne fasade stimulišu. Studije pokazuju da je broj aktivnosti ispred atraktivnih i aktivnih objekata sedam puta veći nego ispred neaktivnih i zatvorenih.

Predviđena afirmacija bioklimatske i energetski efikasne arhitekture dodatno će potvrditi aspiraciju Beograda da na međunarodnom planu pripada savremenom svetu. Zeleni krovovi, objekti sa visokim vrtovima, zatim upotreba energetski efikasnih sistema i materijala, predstavljaće primer održivog razvoja i graditeljstva u regionu.

Važno je naglasiti da Master plan između ostalog postavlja samo opšte smernice za karakter i tip objekata i javnih površina, koje će se nalaziti na lokaciji. Međutim, ove smernice ne određuju njihov konkretan arhitektonski dizajn i izgled, čija artikulacija dolazi u fazama projekta koje slede nakon neophodnih istraživanja terena, analize klimatskih uslova i veoma važne hidraulične i vazdušne simulacije.

Zgrade raznih visina i oblika predviđene su kako bi formirale stvaranje stimulativnog urbanog prostora sa javnim trgovima i parkovima, polu-zatvorenim, lokalnim dvorištima i malim baštama. Izraz, smena i interakcija fasada i zgrada direktno određuje lepotu i dinamiku prostora.

Visine objekata namerno variraju među kvartovima u okviru jednog susedstva, i čak u okviru jednog bloka. Cilj je da se stvori raznovrsna i fleksibilna gradska struktura i veća raznolikost tipova objekata i otvorenog prostora. Visine su definisane u odnosu na susedne otvorene prostore. Razmere otvorenog prostora utvrđuju tipologije, a ne kvartovi. Postoje četiri osnovne tipologije i one se prostiru kroz osam različitih kvartova.

Transformaciju Luke će simbolično obeležavati neboder planirane visine od 250m, koji će dati jedinstveno obeležje lokaciji i predstavljati vizuelni kontakt novog urbanog centra sa ostatkom grada.




U kuli će se nalaziti apartmani, hotel, poslovni i komercijalni prostor, restorani, barovi kao i gradski vidikovac.

Objekti industrijskog nasleđa kao deo kulturne baštine će se transformisati u centar savremene kulture i predstavljaće mesto stimulativnog urbanog života.

Ovi objekti su jedine građevine koje su arhitektonski projektovane u okviru Master plana i opisane preciznim građevinskim površinama i kontrolom klime unutar građevina.

Dva dodatna nebodera u blizini Pančevačkog mosta će biti 175 i 150 metara visoki. Povezani su sa ogromnim prostranstvom otvorenog prostora: neboder od 250 m sa rekom, parkom i lučkim basenom.

Manji objekti obuhvataju novu bibiloteku na samom ulazu u luku i terminal pristaništa, dok će obrazovni, dečiji i sportski objekti biti postavljeni u blizini parka.

 

·
Registered
Joined
·
6,888 Posts
Discussion Starter · #4 · (Edited)
FAZNOST

S obzirom na dimenzije, lokaciju i zatečeno stanje na području, kompleks „Grad na vodi" ima status velikog gradskog projekta koji zahteva poseban pristup i metodologiju realizacije.
Mnogobrojne analize i studije u cilju urbanističkog razvoja Dunavskog amfitetra u okviru kojeg se nalazi i lokacija Luke Beograd su u prethodnom periodu već izvršene od strane releventnih instuticija Urbanističkog Zavoda Beograda, Arhitektonskog fakulteta, Društva urbanista i drugih udruženja.
Kompanija Luka Beograd je sa svoje strane angažovala renomirane konsultantske kuće iz zemlje i inostranstva koje su obavile dodatna istraživanja, studije životne sredine i saobraćaja, prostorne provere, analize i procene privredno-ekonomskih efekata urbanizacije.
Nakon ovih istraživanja i analiza pristupilo se razvoju Master plana, područja za koji je kompanija Luka Beograd angažovala najrenomiranijeg arhitektu današnjice Daniela Libeskinda i uglednu konsultatnsku kuću za javne prostore Gehl Architects, koja je radila za gradske vlade Njujorka, Londona, Ciriha, Sao Paula, Osla i Kopenhagena.
Predfaza koja prethodi građevinskoj realizaciji projekta, podrazumeva planove detaljnih regulacija i pripremu terena uz neophodne prateće studije:
Geotehnička i ekološka ispitivanja koja će pružiti nalaze o preovlađujućim geotehničkim uslovima i postojećim nivoima zagađenja zemljišta, vode i taloga na terenu. Istovremeno u skladu sa savremenim ekološkim principima, zgrade predviđene za rušenje, biće reciklirane i iskorišćene kao polovni građevinski materijal.
Procena uticaja na životnu sredinu (Environmental Impact Assessment - EIA), budući da je oblast najverovatnije zagađena do izvesnog stepena. Hidraulične simulacije će obuhvatiti detaljnu procenu uticaja hidraulike, sedimentacije i kvaliteta vode na razvoj priobalja. Takva studija uključiće i detaljno modelovanje hidraulike i sedimentacije lučke oblasti.
Usmerene su na poboljšanje kvaliteta vode u lučkom basenu, koji je u neadekvatnom stanju zbog visokozagađujućih utovara sa Dunava i biohemijskih transformacionih procesa u lučkom talogu.
Simulacije vetra će pokazati udare i opterećenja vetra na visoke zgrade i objekte, vizuelizaciju protoka vazduha izmedju zgrada i javnih površina kao i kretanje senki tokom dana.



FAZE
Raspored kvartova u Master planu daje mogućnost da oni budu razvijeni postepeno u fazama. S obzirom da svaki kvart može da funkcioniše kao zasebna celina kompleks može da se razvija u skladu sa potrebom i vremenskim parametrima. Sami kvartovi su fleksibilni i mogu se prilagoditi budućim zahtevima u pogledu namene, veličine i visine zgrada.

Razvoj kvartova će se odvijati u četiri faze od po četiri i pet godina po sledećem redosledu :

1. Distrikt zelenih krovova , deo novog šetališta na obali, linearni park i objekat industrijskog nasledja, hala "Metalci"
2. Donji grad i Istočni Dorćol
3. Beogradski Siti, Dunavski distrikt i objekat industrijskog nasledja-Čeona hala
4. Dunavska Luka, kanal


DANIEL LIBESKIND

Iskustvo Daniela Libeskinda, jednog od najznačajnijih arhitekata današnjice, kreće se od velikih kulturnih centara i komercijalnih institucija preko muzeja, koncertnih hala i centara, univerziteta, hotela i privatnih kuća.

Poznat po novom kritičkom diskursu u arhitekturi, bio je angažovan i na projektima kao što su Jevrejski muzej u Berlinu, studentski centar Metrpolitenskog Univerziteta u Londonu, kao i poslovna zgrada Hyndai korporacije u Suelu.

Daniel Libeskind je učestvovao i na projektima revitalizacije industrijskog priobalja u Singapuru -Keppel Bay, Dablinu i Seulu, kao i na projektima u Dizeldorfu, Milanu, Hong Kongu, Londonu, Las Vegasu, Kopenhagenu, Varšavi, Torontu.



Pored svih velikih projekata koje je realizovao, svakako da je njegovo ime najviše proslavljeno dobijanjem nagrade na javnom konkursu „World Trade Center", tako da je Daniel Libeskind i autor Master plana memorijalnog kompleksa Svetskog trgovinskog centra koji je srušen 11.septembra u Njujorku.

Dobitnik je mnogobrojnih priznanja i nagrada iz oblasti arhitekture, ali i priznanja koja prevazilaze njegovu struku kao što je Medalja za zasluge na polju kulture koju je dobio od Nemačke Vlade 2007. godine.

Pored projektovanja, bavi se i edukacijom i do sada je održao niz predavanja na univerzitetima širom sveta gde je govorio o svojim idejama i novim pravcima u arhitekturi. Njegovi radovi izlagani su po najpoznatijim svetskim galerijama i muzejima.


 

·
Registered
Joined
·
6,888 Posts
Discussion Starter · #5 ·
POVEZANOST

Uspešnost velikog projekta kao što je „Grad na vodi" u velikoj meri zavisi od njegove povezanosti sa ostalim delovima grada s obzirom da je industrijska zona na kojoj će biti izgrađen, planski bila odvojena.
Dovoljan broj saobraćajnica i kvalitetne veze novog centra sa starim delom grada u tom smislu predstavljaju neophodnost i najveći strateški zadatak novog razvoja.

Urbana matrica kompleksa se nastavlja na ostali deo grada, tako da će se postojeće ulice samim tim produžiti u nove saobraćajnice.

Međutim da bi se obezbedila dobra povezanost planirano je da se izgrade i sledeće saobraćajnice:

* podvožnjaci u Francuskoj , Dunavskoj i Knežopoljskoj ulici
* nadvožnjaci u Cvijićevoj i Mitropolita Petra koji povezuju lokaciju sa Bulevarom Despota Stefana
* novi Dunavski bulevar umesto Dunavske ulice (sa tri trake u oba smera) koji će kao glavna arterija novog centra znatno poboljšati protok vozila
* uvođenje linija Beovoza -kao deo razvojnih planova železnice do 2012.god -sa dva putnička stajališta na području Luke Beograd, koje će povećati kvalitet javnog prevoza i redukovati saobraćaj automobila
* linija LRT (ili metroa) u neposrednoj blizini područja, od Trga Republike, Bulevarom Despota Stefana do Karaburme(saobraćajni plan Beograda)

 

·
Registered
Joined
·
1,493 Posts
Uhhh...
 

·
Kraljica komunistička
Joined
·
15,142 Posts
Cena je 6-12 milijardi ako sam dobro cuo jer trebaju boga oca da ciste zemljiste od zagadjenja,teskih metala i cega sve ne...

Svidja mi se da je realniji plan pa se vide tramvaji,izbacise lrt iz verzije koja je bila letos na onoj konferenciji
 

·
Registered
Joined
·
6,888 Posts
Discussion Starter · #11 ·
Novija vest

Država prihvata milione od Beka

Beograd -- Vlada Srbije spremna je da prihvati predlog biznismena Milana Beka da postignu kompromis o Luci Beograd. Uslov je da bude rešen spor sa gradskim vlastima.

Država bi višestruko profitirala - konverzijom zemljišta, koju bi Beko platio blizu 500 miliona evra, i polovinom profita od stanova izgrađenih na toj lokaciji.

Očekivanja su da će Beko na zemljištu Luke graditi milion kvadrata stambenog prostora. Najniža cena kvadrata bila bi oko 1.890 evra, što znači da ovaj posao ukupno vredi najmanje 1,9 milijardi evra.

Njegova ponuda je da pola profita prepusti Vladi, koja bi taj novac upotrebila po prioritetima koje ona odredi.

Kada je reč o konverziji zemljišta, koju mora da plati pola milijarde evra, i tu je moguć kompromis. Ukoliko Beko dobije zeleno svetlo za gradnju na ekskluzivnom delu beogradske obale, on bi mogao da plaća prenamenu zemljišta parcelu po parcelu i da od banaka dobije za to kredite, a na osnovu vrednosti posla.

Uslov jednog od najbogatijih ljudi u Srbiji je da mu država, posle rešenja pravnih sporova, ne koči izgradnju stanova, tvrdi sagovornik Blica iz Nemanjine 11. Problem ostaje spor sa gradom Beogradom, koji traje još od 2005. kada je luksemburški investicioni fond Vorldfin kupio Luku Beograd za 50 miliona evra.

Luka Beograd želi da bude partner Beograda i Srbije

"Luka Beograd želi da bude razvojni i investicioni partner Beograda i Srbije u najznačajnijem građevinskom projektu današnjice, Libeskindovom 'Gradu na vodi'. U tom smislu predlažemo i uvek rado prihvatamo konstruktivan dijalog sa nadležnim institucijama države", stoji u saopštenju Luke Beograd povodom pisanja medija o ovoj temi.

Stručna javnost u našoj zemlji je već prihvatila činjenicu da se ovako velike investicije svuda u svetu razvijaju po modelu udruživanja javnog i privatnog partnerstva (PPP) i da jedino taj model garantuje održivost i uspešnost projekata. Projekat „Grad na vodi“ može se ostvariti samo u saradnji sa Vladom Srbije i Gradom Beogradom.

Beogradski „waterfront“ je poslednji u Evropi koji čeka urbanizaciju i Luka Beograd će koristiti sva pozitivna iskustva uspešnih projekata kao što su Beč, Budimpešta, Glazgov, Hamburg, Lisabon, Barselona... Time bi se konačno oživela obala Dunava u centru grada koja je sada industrijska zona i mesto najvećeg zagađenja vode, vazduha i zemljišta u Beogradu.

Nadamo se da će se konačno staviti tačka na sve neistine koje su izrečene protiv Luke Beograd, a tiču se „sporne privatizacije“, zbog kojih kompanija trpi veliku štetu i čime joj se narušava ugled. To je svakako važno da bi se započela saradnja sa svim činiocima koji učestvuju u realizaciji investicije, od banaka preko državih institucija, do samih medija.

Projekat „Grad na vodi“ donosi višestruku korist Gradu Beogradu uključujući i plaćanje naknade za građevinsko zemljište, plaćanje naknade za konverziju i što je najvažnije pokrećući građevinsku industriju naše zemlje utiče na oživljavanje privredne aktivnosti u celini.

U samom startu na realizaciji projekta bi bilo uposleno 4000 ljudi, taj broj bi se uvećavao i na samom kraju projekta on bi iznosio 96.000 ljudi.

Dosadašnja iskustva promocije projekta na međunarodnim sajmovima i specijalizovanim investicionim konferencijama govore da projekte ove veličine uvek promoviše specijalno telo vlade i investitora,koje je i nadzor celom projektu. Česta je praksa da se na čelu tog tela nalazi gradonačelnik ili premijer države koja takav projekat razvija.

Iskustvo pokazuje da ovakve vrste projekata dovode do rasta BDP-a jedne zemlje i otvaranja novih radnih mesta. Poređenja radi, projekat u Barseloni uvećao je BDP Španije za 7%, a otvoreno je 25 000 novih radnih mesta. „Studija izvodljivosti urbanizacije Luke Beograd“ pokazujeda će urbanizacijom „Grada na vodi“ BDP Srbije biti uvcećan za 7 milijardi evra i da će biti otvoreno 32 000 novih radnih mesta.

Izvor: Blic
 

·
Chicha was here
Joined
·
9,858 Posts
Bez Imena,you got to let it go.

Znam da je tesko,ali moras. :)
 

·
Super Moderator
Grad Oblakodera
Joined
·
38,203 Posts
Projekat je naravno nerealan (mada ima dve verzije jedna je ona u kojoj se iza svake zgrade nalazi oblakoder, a druga je daleko realnija sa niskom spratnošću u proseku). Međutim ono što može da se uradi jeste da se teren očisti, da se zasadi trava, drveće, naprave normalne ulice i trotoari i taj prostor podeli na placeve za izgradnju. Onda može da se krene u realizaciju projekta postepeno pa dokle se stigne, dakle plac po plac s tim da će se vremenom smanjivati slobodna površina. Najgora opcija je da se ne uradi prethodno sređivanje nego da se to ostavi kao za kraj i da se krene sa izgradnjom a okolo haos, zagađeno zemljište, pruga, barake, đubre, kartonsiti, blato do kolena, svaka sporedna ulica kao iz horor filma i sl.

Dakle nikome ne bih dozvolio da gradi bilo šta dok prostor izgleda ovako, nego prvo da sve dovede u tip-top red kao prema planu Libeskinda a da onda gradi same objekte. U suprotnom ćemo imati Mumbaj gde oblakoderi (čak privatni!) iskaču iz kartonsitija.











Inače spominjana je neka cifra od 4 mlrd. ali nisam siguran da to uključuje neophodnu izgradnju nove luke na drugom mestu :)
 

·
Montenegrin
Joined
·
5,516 Posts
Projekat je naravno nerealan (mada ima dve verzije jedna je ona u kojoj se iza svake zgrade nalazi oblakoder, a druga je daleko realnija sa niskom spratnošću u proseku). Međutim ono što može da se uradi jeste da se teren očisti, da se zasadi trava, drveće, naprave normalne ulice i trotoari i taj prostor podeli na placeve za izgradnju. Onda može da se krene u realizaciju projekta postepeno pa dokle se stigne, dakle plac po plac s tim da će se vremenom smanjivati slobodna površina.
Tako bi i trebalo, isparcelisati i urediti infrasturkturno čitavu zonu luke, pa graditi dio po dio. Tako bi moglo da se uključi više investitora, jer jedan, ko god da je, teško da bi mogao da izgura čitav projekat...

Inače je to izmiještanje luke neophodno, ne samo zbog luke, nego zbog kompletnog industijsko/servisnog kompleksa. Šta vredi što će se napraviti zaobilaznica, ako i dalje kamioni kroz centar budu išli u jedan od najfrekventnijih carinskih terminala u Srbiji, i ako se i dalje kroz grad bude išlo na utovar u luku, u mali milion magacina koji su sad tamo izdati?
 

·
Registered
Joined
·
59 Posts
Da mi je doziviti da ovo vidim kad se zavrsi,stvarno izgleda kao megaprojekt neki bi pomislili da se ovo ne radi u Beogradu nego u nekom drugom svetskom gradu,svaka cast samo da ne ostane na ovom!
 

·
Registered
Joined
·
6,888 Posts
Discussion Starter · #16 ·
Tako bi i trebalo, isparcelisati i urediti infrasturkturno čitavu zonu luke, pa graditi dio po dio. Tako bi moglo da se uključi više investitora, jer jedan, ko god da je, teško da bi mogao da izgura čitav projekat...

Inače je to izmiještanje luke neophodno, ne samo zbog luke, nego zbog kompletnog industijsko/servisnog kompleksa. Šta vredi što će se napraviti zaobilaznica, ako i dalje kamioni kroz centar budu išli u jedan od najfrekventnijih carinskih terminala u Srbiji, i ako se i dalje kroz grad bude išlo na utovar u luku, u mali milion magacina koji su sad tamo izdati?
Pa i plan je da se prvo ocisti i pripremi teren. Onda sledi izgradnja u 4 faze.

Razvoj kvartova će se odvijati u četiri faze od po četiri i pet godina po sledećem redosledu :

1. Distrikt zelenih krovova , deo novog šetališta na obali, linearni park i objekat industrijskog nasledja, hala "Metalci"
2. Donji grad i Istočni Dorćol
3. Beogradski Siti, Dunavski distrikt i objekat industrijskog nasledja-Čeona hala
4. Dunavska Luka, kanal


U prvoj fazi se nalazi neboder :)
 

·
Kraljica komunistička
Joined
·
15,142 Posts
@singi @podgoricanin

Radi se o tome da su ovi iz luke beograd i Beko toliko alavi da nece da rade infrastrukturu i ciscenje zemljista kao sto rekoh ranije.Oni traze da to uradi grad i drzava,a sada im i nude udeo u prodaji tog prostora kad se izgradi.

Sve u svemu tesko natezanje u pitanju,ne znam kako ce se zavrsiti,ali ja sam blagi pesimista.Jer ne moze ni luka dorcol da se zapocne a kamoli ovaj megaprojekat
 
1 - 20 of 119 Posts
Top