SkyscraperCity banner

1 - 20 of 685 Posts

·
Super Moderator
Grad Oblakodera
Joined
·
38,288 Posts
Discussion Starter · #1 ·
Zaha Hadid pretvara zgradu „Beka” u luksuzni hotel

Čuveni iračko-britanska arhitekta potpisuje projekat stambeno-poslovnog kompleksa od 94.000 kvadrata, na mestu nekadašnje fabrike konfekcije ispod Beogradske tvrđave



Novi urbani centar grada imaće mesta za različite sadržaje: turizam, šoping, šetnju, odmor, a projektovan je tako da zadovolji i najviše standarde zelene gradnje

Zaha Hadid, jedna od vodećih arhitekata današnjice,staviće autorski pečat i u Beogradu na mestu nekadašnje fabrike „Beko” u podnožju Beogradske tvrđave. Njen studio sa sedištem u Londonu potpisuje multifunkcionalnicentar: hotel, luksuzne apartmane i poslovni prostor, a javni uvid u urbanistički projekat počinje danas. Ako se obistine namere investitora grčke kompanije „Lamda”,koja je zgradu fabrike„Beko” u stečaju kupila 2007. godine za 55,8 miliona evra i angažovala kuću Zahe Hadid, Beograd će biti prvi grad u ovom delu Evrope koji će se moći pohvaliti da ima avangardne građevine koje je projektovao slavni arhitekta.
– Kompleks će se prostirati na 94.000 kvadratnih metara i činiće ga rezidencijalni, komercijalni i poslovni prostor, kao i hotel sa pet zvezdica. Postaće novi urbani centar grada u kome će biti mesta za različite sadržaje: turizam, šoping, šetnju, odmor. Projektovan je tako da zadovolji najviše standarde zelene gradnje. Pozicioniran je na 3,3 hektara između Kalemegdana i Sportskog centra „Milan Gale Muškatirović” i povezaće grad i reku. I što je najvažnije otvoriće 1.000 radnih mesta – kažu u kompaniji „Lamda divelopment” i naglašavaju da su oni jedini vlasnici i nosioci posla u koji će uložiti više od 200 miliona evra.
Na ovom projektu Hadidova sarađuje sa Patrikom Šumaherom, poznatim arhitektom iz njenog tima koji je na ovogodišnjoj Beogradskoj nedelji dizajna najavio da će glavni grad Srbije dobiti „reprezentativnu zgradu hotela koja će se izvanredno uklopiti u ambijent”. U „Lamdi” potvrđuju da je projekat u skladu sa domaćim propisima i regulativama i da su sve sugestije Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture uvrštene u finalno rešenje.
Budući višenamenski centar nalazi se u okviru kompleksa Beogradske tvrđave kao deo spomenika kulture od izuzetnog značaja za republiku. Uslove zaštite za to područje za potrebe plana detaljne regulacije koji je prethodio urbanističkom projektu i koji je usvojen u martu ove godine propisao je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, u čijoj nadležnosti je tvrđava.
– Urbanistički projekat je izrađen u skladu sa uslovima zaštite, koje smo propisali i na njega smo dali saglasnost – kažu u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture.
Ali dok je plan detaljne regulacije prošle godine bio na javnom uvidu, deo stručne javnosti pobunio se protiv gradnje na toj lokaciji. Predvođeni Aleksandrom Banović, arhitektom i autorom prethodnog plana za taj blok iz 1969. godine,tvrdili su da će nove građevine zakloniti pogled na tvrđavu sa reke i da je nedopustivo da se bilo šta zida na toj lokaciji, jer pripada tvrđavi, spomeniku kulture od izuzetnog značaja. Zamerke su bile upućene i na Generalni plan Beograda iz 2003. godine, odnosno što su urbanisti dozvolili da se on menja. Odgovorni za taj planski dokument smatrali su tada,kao što misle i danas,da industriji na toj lokaciji više nije mesto i prenamenili je u sadržaje poput ugostiteljstva, poslovanja, kulture.
Protivnici gradnje,umesto novih kvadrata predlagali su isto što i prethodna planska dokumenta, slobodnu površinu za javne sadržaje, odnosno zabavni park sa zelenim površinama, pešačkim stazama i kulturnim sadržajima.
--------------------------------------------------------------------------
Javna prezentacija projekta
Sve detalje urbanističkog projekta kompleksa u Ulici vojvode Bojovića 6-8, javnost će moći da vidi od danas do 16. oktobra, svakog radnog dana od 9 do 15 sati, u zgradi Gradske uprave u Ulici 27. marta 43-45 (sala 2 u suterenu). Primedbe i sugestije na planirana rešenja u pisanoj formi mogu da se dostave Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove u Ulici 27. marta 43-45, najkasnije do 16. oktobra. Ako urbanistički projekat bude usvojen, investitor će moći da podnese zahtev za lokacijsku dozvolu, odnosno da uđe u proceduru prikupljanja svih dozvola za gradnju od Ministarstva građevinarstva i urbanizma.

Ko je Zaha Hadid
Rođena je 1950. godine u Bagdadu. Diplomirala je matematiku u Bejrutu i arhitekturu u Londonu. Pre nego što je osnovala svoj studio za arhitekturu i dizajn 1980. godine radila je sa svojim profesorom, poznatim holandskih arhitektom Remom Kolhasom.
Prva je žena dobitnica Prickerove nagrade za najveća dostignuća u arhitekturi. To prestižno priznanje,pandan Nobelovoj nagradi, osvojila je 2004. za „Most paviljon” u Saragosi. Dve godine uzastopnoKraljevski britanski arhitektonski institut dodelio joj je Stirlingovu nagradu: 2010. zaprojekat MAXXI centra moderne umetnosti u Rimu i prošle godine za školu u Londonu.
Ove godine britanska kraljica odlikovala ju je titulom dameza zasluge u arhitekturi.
Građevine koje je ona projektovala nalaze se u svim delovima sveta. Među najpoznatijim su Vitra vatrogasna stanica u Vajlu na Rajni u Nemačkoj (1993), Rozentalov Centar savremene umetnosti u Sinsinatiju (Ohajo, 1998), Honhajm severni terminal i parking (2001, Strazbur), Skijaška skakaonica na planini Bergisel kod Inzbruka (2002), Vodeni centar u Londonu (2011), izgrađen za ovogodišnje Letnje olimpijske igre...
Rad kompanije Zahe Hadid je posvećen širenju parametricizma po svetu, stila čija je ideja vodilja uvođenje fluidnih formi u arhitekturu, oblikakakvi postoje u prirodi, u biljnom i životinjskom svetu, poput deformisanih mehurova, školjki...
Pre Zahe Hadid priliku da osmisle uređenje atraktivne lokacije podno Beogradske tvrđave imali su Boris Podreka, arhitekta rođen u Beogradu, koji živi u Beču, Džon Eliot, britanski arhitekta i grčka arhitektonska kuća „Tobazis”, ali se investitor odlučio za Hadidovu.
-----------------------------------------------------------------
Najbogatiji Grk ulaže u Beograd
Grčka „Lamda divelopmet” je akcionarsko društvo i postoji od 1977. godine. Posluje na atinskoj berzi, a najveći paket akcija u rukama je Spirosa Lacisa, najbogatijeg Grka. Naftni magnat i brodovlasnik poznat je i po prijateljskim odnosima sa najmoćnijim ljudima na svetu, a neke od njih, poput Džordža Buša i Žozea Manuela Baroza ugostio je na luksuznim jahtama.
U glavnom gradu Grčke „Lamda” između ostalog poseduje tri tržna centra, marinu, rezidencijalne komplekse. Ulaže u projekte u Grčkoj, Rumuniji, Bugarskoj, Crnoj Gori...
Na pitanje da li imaju novac za izgradnju kompleksa u Beogradu u „Lamdi divelopment” tvrde da nisu u krizi kao njihova država, a kao dokaz navode kupovinu tržnog centra u Atini, koji su prošle nedelje platili 81 milion evra.

Daliborka Mučibabić
objavljeno: 08.10.2012.

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Zaha-Hadid-pretvara-zgradu-Beka-u-luksuzni-hotel.lt.html
 

·
Super Moderator
Grad Oblakodera
Joined
·
38,288 Posts
Discussion Starter · #2 ·
Treba napomenuti da projekat nije radila Zaha Hadid vec Patrik Schumacher koji je partner u ZHA.

Nadam se da projekat nece proci kao Libeskindova Luka ili Smitova Jugoslavija i da cemo konacno dobiti delo jednog starchitect studija u Beogradu.
 

·
Chicha was here
Joined
·
9,861 Posts
Опуштено,биће ових дана детаљнијих рендера. :cheers:
 

·
Graditelji novog Sveta...
Joined
·
316 Posts
Koje pisanje po sirotinji :) Sala mala, jedina dobra stvar u svemu je sto je ovo hotel, pa verovatnova da ce ovo biti napravljeno je veca.
 

·
Shines in the dark...
Joined
·
1,586 Posts
Jooooj, kako je dobroooooo!!

:eek2:
 

·
НН
Joined
·
3,685 Posts
Koja Vitez | 08/10/2012 16:58

Pametnije bi bilo da pravite fabrike da narod ima gde da radi
Da ne prodje kao most na adi ,mnogo nasih para a prakticni efekat nula ?
Obozavam nas narod :nuts:




Sto se projekta tice, opet smo se svi nalozili na nesto posle dugo vremena , samo da bude jos jedan hladni tus :cheers:
 

·
Chicha was here
Joined
·
9,861 Posts
Људи још увек живе у квази-социјалзму.Такве треба игнорисати и законом им забранити јавно оглашавање.
 

·
Registered
Joined
·
5 Posts
Nadam se da će "bakica" da doživi da otvori ovo čudo od projekta, lepo je što neko uopšte hoće da projektuje za ovu sredinu sa takvim renomeo kao što je ona... :D
 

·
Moderator
Joined
·
7,712 Posts
Да ли неко примећује шта недостаје на тој слици/рендеру?
Хинт - нешто са чим у комшилуку, хотел са 5 * сигурно неће бити грађен...

Nadam se da će "bakica" da doživi da otvori ovo čudo od projekta, lepo je što neko uopšte hoće da projektuje za ovu sredinu sa takvim renomeo kao što je ona... :D
Па не знам... паде ми на памет једна блесава идеја да јој је, можда, неко заправо платио да то уради...
 

·
Super Moderator
Grad Oblakodera
Joined
·
38,288 Posts
Discussion Starter · #16 ·
Vec sam okacio ovde spisak gradova koji imaju i centralnije postavljen zooloski vrt od Beograda i nikome ne pada na pamet da ih izmestaju. Grci mogu jedino da doniraju zoo vrtu pare da uposle vise skupljaca balege.
 

·
Banned
Joined
·
6,331 Posts
Mnogi ovde ne znaju da dobri arhitekti postaju dobri nizom projekata koji ih proslave. Zatim mozda naprave i najgore sranje, cak i to ce da se velica do nebesa, samo zarad necije stare slave. Ja pratim Zahu, i moram da kazem da spada u kategoriju onih koji kvalitetno rade svoj posao, ali na mnogim stvarima fusere, a takodje me prilicno nervira jednoobraznost njenih projekata koji vise nemaju veze sa kontekstom, jer je kontekst svuda isti, a projekti se jedan za drugim ponavljaju.

Ova zgrada je ok, poput atlasa u Podgorici. Niti bolja niti losija. Nije vrh arhitekture, i nije onog kvaliteta, koji mnogi prosecni domaci arhitekti ne bi mogli da postignu. Mozda je cak i za nijansu losije. A to mislim, zato sto u ovom projektu, kao i u retko kom skorijem projektu ove arhitektice kontekst ne postoji.

Medjutim, mozda, bi trebalo imati u vidu i cinjenicu, ako zazmurimo na jedno oko zbog jednoobraznosti njenih projekata, da arhitekta cesto nije zaduzen za kontekst. Kontekst nekad treba da proiznikne iz tendencije, i urbanistickih procesija, koje za ovu zonu ne postoje. Nikakva ideja do ovog projekta nije postojala kako ce se racionalno pristupiti resavanju citave ove devastirane zone, koja ce biti namena njenih parcela, obimnog prostora, pruge, shljivika i livada uz reku. Prica se da ce neki vajni strucnjaci u urbanistickoj nauci poput djilasa doneti odluku o prosirenju zoo vrta na kalemegdan, no cak ni to nije sigurno.

Vratimo se prezvakanoj prici o Kragujevcu, bazenima, fabrici, sportskoj hali itd. ja bi tu pricu primenio i u ovoj konkretnoj prostornoj varijanti. Dakle, imamo svemirski brod nasred necega sto naizgled predstavlja livadu. Nemamo konkretnije razvojno resenje za lokaciju, vec se na njoj primenjuju oprobane metode tzv. investitorskog urbanizma. I kao sto bi nekada rekli:

"E, moze da dodje Zaha Hadid i da stavi svemirski brod na sred lokacije, bez urbanistickog usmerenja to cudo ce da dodje kao shupa".

I ostvarilo se. Dosla zaha i sagradila je nesto u centru, a to nesto deluje kao da je sagradila u prnjavoru a ne u okruzenju kalemegdana.

Krivili zahu ili urbanisticki zavod, neko je tu u celoj prici debelo zasrao.
 

·
Super Moderator
Grad Oblakodera
Joined
·
38,288 Posts
Discussion Starter · #18 · (Edited)
Ova zgrada je ok, poput atlasa u Podgorici. Niti bolja niti losija.
Samo da ilustrujemo za nepucene o cemu se radi



nije onog kvaliteta, koji mnogi prosecni domaci arhitekti ne bi mogli da postignu. Mozda je cak i za nijansu losije.
A koje okolnosti ih sprecavaju da se iskazu u svoj svojoj prosecnosti? Zasto projektuju smece kakvo se masovno gradi u Evropi jedino i iskljucivo jos po Albaniji a potice iz turske savreme "arhitekture"? Nemojmo se zanositi, odliv mozgova 80ih i pocetkom 90ih i konsekventni pad kvaliteta arhitektonskog fakulteta koji je prepusten vecim delom diletantima da stvaraju nove diletante je ucinio svoje. Nema razloga da se pretvaramo da nase arhitekte nesto mogu. Ne mogu nista.

Nikakva ideja do ovog projekta nije postojala kako ce se racionalno pristupiti resavanju citave ove devastirane zone, koja ce biti namena njenih parcela, obimnog prostora, pruge, shljivika i livada uz reku.
Kakve to veze ima sa ovim projektom? On kakav god da je i ko god da ga je radio se tim pitanjima ne bi bavio jer se nalaze izvan parcele. Dakle grad uvek moze da odluci kako da sredi okolnu zonu a najmanji problem u svemu tome je sta ce biti vizuelno izgradjeno na ovom placu.

I kao sto bi nekada rekli:

"E, moze da dodje Zaha Hadid i da stavi svemirski brod na sred lokacije, bez urbanistickog usmerenja to cudo ce da dodje kao shupa".
Nisam upoznat sa izrekom.

I ostvarilo se. Dosla zaha i sagradila je nesto u centru, a to nesto deluje kao da je sagradila u prnjavoru a ne u okruzenju kalemegdana.
Sto se tice Prnjavora ne znam ali okruzenje u kom ce ovo biti izgradjeno je sledece

http://binged.it/Qa0iOu

tj. moze se posmatrati i u ovom kontekstu



















Pa ako je onda ovaj projekat najveci problem za Kalemegdan a ne ovo iznad, onda OK :)
 

·
Banned
Joined
·
6,331 Posts
Samo da ilustrujemo za nepucene o cemu se radi
Hmmm... inace nisam mislio bukvalno, lupio sam prvo sto mi je palo na pamet. Ok, mozda sam i pogresio, i mozda atlas nije najbolji primer, ali bitna je poenta.


A koje okolnosti ih sprecavaju da se iskazu u svoj svojoj prosecnosti? Zasto projektuju smece kakvo se masovno gradi u Evropi jedino i iskljucivo jos po Albaniji a potice iz turske savreme "arhitekture"? Nemojmo se zanositi, odliv mozgova 80ih i pocetkom 90ih i konsekventni pad kvaliteta arhitektonskog fakulteta koji je prepusten vecim delom diletantima da stvaraju nove diletante je ucinio svoje. Nema razloga da se pretvaramo da nase arhitekte nesto mogu. Ne mogu nista.
Slazem se. No sudeci po gomili inspirativnih studentskih radova koji su mogli da se sretnu na faksu u moje vreme, ne bi rekao da nemamo mastovitih ljudi koji bi znali da se snadju u vatri. No naravno, takvi ljudi tesko dodju do izrazaja upravo zbog diletanata o kojima govoris. A pad kvaliteta je neosporan i evidentan. Ali ipak, nisu ni toliko cesti kvalitetni primeri gradnje ni na zapadu. To se svodi na periodicne primere koji se mogu istaci na archidaily-iju, no ako prosetas malo zapadnjackim gradovima makar street view-om, videces da su i kod njih vrlo uproseceni, a vodi se racuna o posebnim zonama gradova za koje se raspisuju konkursi, biraju kvalitetni radovi i slicno, rade se studije i slicno. No moja cela poenta nije bila kako je zaha isprojektovala djubre, vec kako urbanizam prevashodi arhitekturi. Bez urbanizma nema kvalitetne arhitekture. Ne radi se tu samo o estetici, objekat je neosporno lepushkast i privlacan, atraktivan, vec o citavom nizu parametara koji cine prostor, od okruzenja, funkcionalnog rasporeda aktivnosti, pravaca kretanja, opstih perspektiva za razvoj lokacije i slicno. Pojave se masterplanovi, pa se onda po njima parcelise, ili izvode regulacije ukoliko su parcele vec postojece, odredjuje se koja ce biti spratnost, indeksi i procenti izgradjenosti, funkcije pa cak i odredjene estetske preferencije i slicno.

Kakve to veze ima sa ovim projektom? On kakav god da je i ko god da ga je radio se tim pitanjima ne bi bavio jer se nalaze izvan parcele. Dakle grad uvek moze da odluci kako da sredi okolnu zonu a najmanji problem u svemu tome je sta ce biti vizuelno izgradjeno na ovom placu.
Kao sto sam rekao. Nedefinisane lokacije, a pogotovu one koje su boldovane na mapi (imaju poseban znacaj) prvo moraju da budu urbanisticki prostudirane pa onda arhitektonski iskoriscene. Grad je duzan da sprovede urbanisticke procedure, pa onda da dozvoli gradnju, jer se u suprotnom ne moze znati sta je za tu lokaciju najbolje resenje. To moraju da pokazu urbanisticke studije. One mogu da uticu na gabarite, oblik, estetiku, spratnost, i mnostvo drugih parametara vezanih za samu parcelu. A grad ne radi nista. Cak ni najjednostavniji posao od svih - da pravi urbanisticke studije i regulacione planove na osnovu njih.


Sto se tice Prnjavora ne znam ali okruzenje u kom ce ovo biti izgradjeno je sledece
tj. moze se posmatrati i u ovom kontekstu

Pa ako je onda ovaj projekat najveci problem za Kalemegdan a ne ovo iznad, onda OK :)
Opet isto. Nije ovaj projekat problem za kalemegdan, vec ukupna devastirana urbanisticka slika. Ove fotografije upravo o tome govore. Mora da postoji konkretan plan za resavanje problema ovakvih slika, a taj plan nije jedna zahina zgrada na dorcolu, vec master plan koji bi Zahi ili bilo kome drugome dao smernice sta moze da se projektuje.
 

·
Super Moderator
Grad Oblakodera
Joined
·
38,288 Posts
Discussion Starter · #20 ·
Pa postoji GUP, a sto se tice ovog placa upravo ovo od ZHA vode kao urbanisticki projekat. Slazem se da moze bolje, ali je problem u tome sto bi kod nas to bilo nista drugo do poligon za korupciju. Dakle uopste se ne bi radio urbanisticki plan za tu zonu kako dolikuje nego bi bilo

daaaaj mi kovertu da ti oooodobrim planove!


i investitori bi se razbezali.

Kamo srece da mi kao Holandjani imamo ovu komisiju za koju sam saznao pre neki dan http://nl.wikipedia.org/wiki/Welstandscommissie

Ne mozes ni garazu da dogradis bez njihovog potpisa. Zato je sve uredno i ujednaceno, i staro i novo, i nema ispada bilo kakvih u arhitekturi i urbanizmu, sve se zna do detalja. Sto se tice te uprosecenosti to ocigledno za njih ne vazi, makar ne u tom smislu o kom ti govoris. Ali sigurno da ima i toga, posebno u juznoj Evropi, no to ne znaci da to treba da nam bude izgovor.
 
1 - 20 of 685 Posts
Top