SkyscraperCity banner

1 - 20 of 321 Posts

·
Moderator
Joined
·
7,655 Posts
Discussion Starter · #1 ·
Иако се налазе на супротним крајевима Старог Града и иако функционално нису повезане, ботаничку башту "Јевремовац" и Бео Зоо Врт посматрам као једну целину, две природњачке оазе у самом центру престонице.


Ботаничка башта "Јевремовац"

Ботаничка башта је настала 1855. године. Од 1889. године налази се на имању краља Милана Обреновића које је он поклонио Великој школи са обавезом да служи у просветне циљеве, да се на њему подигне ботаничка башта и да се назове „Јевремовац“, у знак сећања на његовог деду Јеврема Т. Обреновића.

Има статус споменика природе II категорије (од 1994. године) и заштићена је као споменик културе. Она је заједно са Институтом за ботанику наставна јединица Биолошког факултета у Београду. Ботаничка башта је површине 4,8183 хектара и на њој се налази око 1.000 биљних врста, стаклена башта од 500 квадратних метара (подигнута 1892. године), зграде Института за ботанику са изузетно вредним хербаријумом (основан 1860) и библиотеком (основана 1853) са око 13.000 библиотечких јединица. Ботаничка башта се налази на надморској висини од 86,82 m до 99,85 m.

Године 1892. је у Ботаничкој башти Београда, на површини од 500 m², подигнута стаклена башта која се састоји од два крила спојених централном куполом. Изграђена је из делова који су пренети из Дрездена и у то време била је међу најлепшим на Балкану.

(Из Википедије)

Готово не прође година да не слушамо приче о реконструкцији стаза, поправци инфраструктуре, завршетку (огавног) амфитеатра и, пре свега, реконструкцији стаклене баште, највреднијег дела "Јевремовца". За сада је обновљена ограда, наново изграђена, са оређеном оригиналном гвозденом оградом. Треба рећи да је посао ту заиста одлино одрађен.
Међутим, тренутном стању инфраструктуре саме баште, најбоље говори ова табла...



(Надам се да ћу до краја ове (2012.) године свечано уклонити ову слику...)



Београдски Зоолошки врт



Београдски Зоолошки врт је отворен на Петровдан, 12. јула 1936. године. Свечано га је отворио градоначелник Влада Илић, а први директор је био Александар Крстић. Први становници врта били су велике мачке, медведи, вукови, примати, птице и егзотични биљоједи. Више пута зоолошки врт су посетили чланови краљевске породице Карађорђевић.

Када је створен, Београдски зоолошки врт је обухватао површину од 3,5 хектара, да би био проширен на 7 и на крају на 14 хектара. У тој форми дочекао је Други светски рат. Током њега бомбардован је 1941. и 1944. и тада су све животиње погинуле осим неколицине.
Због разарања и смањења броја експоната, зоолошки врт је након рата смањен на 6 хектара, колико и данас заузима.

У београдском Зоолошком врту тренутно живи 211 животињских врста и око 2 000 јединки. Од тога 52 врсте чине птице, 47 сисари и 12 гмизавци. У Врту живи много угрожених врста.

(Из Википедије)

Зоолошки врт је задњих година најмање тема природњачких расправа и тема везаних за саме животиње.
јавља се проблем коришћења земљишта калемегданске тврђаве. Док једни причају о исељењу врта у приградске делове Београда, управа се залаже за проширече "Врта добре наде" на простор Доњег града...
 

·
Registered
Joined
·
16,375 Posts
Neka djentli prebaci slike sa bb koje sam ja postavio u temu jevremovac da vidite kako se sve raspada
 

·
zloderator
Joined
·
2,893 Posts
u botaničkoj bašti nisu baš ni edukovani, majka mi se žalila da od vodiča nije uspela da izvuče nikakvu informaciju u vezi nekih biljaka koje su je zanimale...
 

·
Registered
Joined
·
8,402 Posts
:bash:

Stala obnova Botaničke bašte

Zbog ukidanja Fonda za zaštitu životne sredine zaustavljena rekonstrukcija oaze u centru grada. Izvođači obustavili radove, jer im nije uplaćen novac


REKONSTRUKCIJA Botaničke bašte, koja je konačno počela u julu, prekinuta je pre desetak dana. Neizvesno je kada će radovi biti nastavljeni, jer je trebalo da ih finansira Fond za zaštitu životne sredine, koji je, po svemu sudeći posle smene vlasti i "cepanja" Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja na dva ministarstva - ukinut. Posle mesec i po dana iskopavanja kanala i ugradnje hidrantske i protivpožarne mreže majstori su odložili alatke i napustili ovo prirodno dobro. Razlog za prekid radova je što na račun konzorcijuma firmi "Pro Banat izgradnja" i "Rufs" od ugovorom predviđenih više od 70 miliona, posle završene prve faze, nije uplaćen nijedan dinar!
Prema rečima upravnika ovog prirodnog dobra, Petra Marina, završeno je tek nešto više od trećine radova, a firme su napustile "gradilište" kada im Fond, posle prve faze, kako je ugovorom bilo predviđeno, nije uplatio sredstva.
- Trebalo je ukupno da uplate 63 miliona dinara, ali je dogovoreno da plaćanje bude posle svake završene faze - objašnjava upravnik. - Izvođači su u prvoj polovini avgusta ispostavili prvu avansnu fakturu na oko 17 miliona dinara i do danas nisu dobili novac. Zato su pre 15 dana bili prinuđeni da obustave rad. Nemamo nikakvo zvanično obaveštenje od nadležnih kada će pare biti uplaćene i šta će se dešavati.
Naš sagovornik napominje da Botanička bašta ima višestruke gubitke zbog trenutne situacije, jer su zbog bezbednosti, pre deset dana morali da zatvore vrata za posetioce, pa su uskraćeni i za sredstva koja dobijaju od ulaznica.
Zbog prekida radova ne trpe samo ljudi, već i biljke. Majstori su prokopali kanale, a na nekim mestima je "otkriveno" i korenje retkih vrsta drveća. Zaposleni apeluju na nadležne da reše problem sa finansijama, jer se ne sme dozvoliti da u ovakvom stanju biljke dočekaju zimu.
Trenutno oni ne znaju ni ko će preuzeti brigu oko radova, jer su u "procepu" između dva nova ministarstva - energetike, razvoja i zaštite životne sredine i Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja.

DOK JE RASKOPANO NEMA POSETA

- LjUDI koji imaju propusnice su razočarani što bašta ne radi i zovu nas da se žale - kaže Olivera Popović, stručni saradnik za odnose sa javnošću. - Apelujemo na njih da budu strpljivi i obećavamo da ćemo im produžiti propusnice čim se situacija normalizuje. Neprijatno nam je i što smo morali školama da otkažemo edukativne ekskurzije, koje su unapred planirane, ali ne smemo decu da pustimo dok je sve raskopano.

ČEKAJU SE PARE I OD EVROPSKE UNIJE

ZAPOČETI radovi su samo deo velike rekonstrukcije. Ostatak od oko 150 miliona dinara će finansirati Evropska unija iz pretpristupnih fondova. Prema rečima upravnika radovi bi trebalo da počnu za oko mesec dana, a rok za završetak je 18 meseci. Predviđena je kompletna rekonstrukcija velikog i malog staklenika, odnosno množare. Osim toga, opština Stari grad je izdvojila 2,7 miliona dinara za uređenje Japanskog vrta.

BROJKE
* 77 zaposlenih ima u Botaničkoj bašti
* 1.000 studenata dolazi ovde na predavanja i ispite
* 227 miliona dinara će koštati svi radovi
* 71 milion je za radove na otvorenom prostoru

Novosti
 

·
Registered
Joined
·
289 Posts
ovaj zoloski vrt bi stvarno trebalo preseliti na neku drugu lokaciju
kad sam setao tvrdjavom jednom zasmrdise mi zivotinje
gdje to jos u svjetu ima
 

·
It is I, LeClerc.
Joined
·
1,724 Posts
Ideja da se preseli na Veliko ratno ostrvo je bila prilicno dobra,ali nema novca za takav poduhvat koliko sam shvatio.
Druga stvar,ja licno sam navikao da je Zoo u okviru tvrdjave i ne smeta mi..
Ali kad sam procitao ovo za Jevremovac...strasno..U sred centra,i ima da prodje kao hotel u Rajicevoj i muzej na Trgu,radovi ce tako da stoje godinama...
 

·
Original Since 1984
Joined
·
579 Posts
Ideja da se preseli na Veliko ratno ostrvo je bila prilicno dobra,ali nema novca za takav poduhvat koliko sam shvatio.
Druga stvar,ja licno sam navikao da je Zoo u okviru tvrdjave i ne smeta mi..
Ali kad sam procitao ovo za Jevremovac...strasno..U sred centra,i ima da prodje kao hotel u Rajicevoj i muzej na Trgu,radovi ce tako da stoje godinama...
Kakvo crno preseljenje ZOOvrta na Veliko ratno ostrvo.
Prvo to je sve osim "Dobra" ideja, da ne koristim neke druge reci.
Drugo o tome se nije raspravljalo.
Bile su pomenute druge lokacije u blizini Beograda.
Sto se tice trenutne lokacije, ma koliko ljudi bili vezani za istu je katastrofalna.
Prvo niti je humana za zivotinje, a drugo da zivotinje seru po kulturnom i istorijskom nasledju grada.
 

·
Super Moderator
Grad Oblakodera
Joined
·
38,199 Posts
Zamislite samo preseljenje zoo vrta na iskustvu Narodnog muzeja i Jevremovca. Krenula bi izgradnja zoo vrta negde, zivotinje bi spakovali u privremene kaveze negde van grada, na Kalemegdanu bi sve bilo razmontirano. I onda bi otkrili uh jbt nema vise para. I onda bi imali izravnjanu povrsinu negde u Surcinu, zivotinje u privremenim kavezima i potpuno do daljnjeg zatvoren i neupotreljiv deo tvrdjave. Na kraju bi vecina zivotinja bila poklonjena a za 10-15 godina bi se neko smilovao da adaptira neki manji prostor da se izloze ptice i gusteri.
 

·
Kraljica komunistička
Joined
·
15,118 Posts
Zoo VRT u Krnjacu kod velikog blata.Nigde nemate usred srednjovekovne tvrdjave zoo vrt,bio to centar ili daleko od grada.
 

·
Registered
Joined
·
4,767 Posts
Po meni lepota Beogradske tvrđave i leži u njenoj višenamenskoj upotrebi. Pre bi bio za rešenje da Beograd dobije još jedan zoo vrt i time se možda ovaj rastereti, ali bi uvek deo ostavio ovde gde je, možda bi ga čak i proširio.
 

·
Registered
Joined
·
6,888 Posts
Nigde nemate usred srednjovekovne tvrdjave zoo vrt,bio to centar ili daleko od grada.
Bas zbog svoje lokacije zoo je dosta poznat u svetu. Ali ipak ga treba premestiti i pruziti jadnim zivotinjama bolje i prirodnije uslove, a ne lavovi, medvedi, i majmuni medju zidinama. Po meni dobra lokacija bi bila ada.

Ne znam sta vama izbaci kada ukucate na google beograd zoo, ali meni je prva slika golog i mrtvog mladica sa izjedenim kostima :cripes: Strasno! Secam se tog slucaja kada je nesretni mladic upao medju medvede, secam se da je i tu sliku kurir stavio na naslovnoj strani koja je izazvala dosta negodovanja, ocito ne dovoljno da se slike uklone sa interneta.
Jos jedan razlog da se zoo premesti jer jasno je da ovakav nije bezbedan.
 

·
Moderator
Joined
·
7,655 Posts
Discussion Starter · #18 ·
Проблем је што је Зоо врт још одавно постао тесан, а заузимање већег дела тврђаве, не верујем да би одобрила већина Београђана.
Мада... ако Ђилкош каже да је то добро, овце ће рећи беееее добро беееее...
 

·
Registered
Joined
·
4,767 Posts
Mogao bi da se proširi na delove donjeg grada koji inače i sad zjure prazni, a za potrebe većih životinja moglo bi da se izgradi nešto kao zasebno odeljenje. Ada je svakako zanimljivo rešenje, a mogla bi da posluži i Ada Međica, pogotovo kada bi ona u celost postala novo odeljenje vrta. I opcija tz. Trećeg Beograda ima svoje prednosti u smislu da je blizu starom, ali opet to je relativno nerazvijen deo grada.

Uvek bi ostavio makar deo zoo vrta na sadašnjem mestu, čisto zbog nekog kontinuiteta i tradicije. Nekako bi mi ukidanjem Zoo vrta na Kalemegdanu bio i ukinut zoo vrt u BG, a taj novi bi u celosti bio nov.
 

·
Moderator
Joined
·
7,655 Posts
Discussion Starter · #20 · (Edited)
Како мислиш делови Доњег града празни? Па то је парк и ту увек има доста људи преко дана. То је најмирнији и вероватно најпријатнији део Калемегдана, са најлепшим погледом на тврђаву. То се посебно односи на онај део између окретнице трамваја и оне прелепе капије Карла VI, на који су и мислили да прошире врт.

Да не причамо о томе да је то богато археолошко налазиште, вредно далеко више истраживања него што их има.

Мени врт не смета толико ту где је и отворен сам за аргументе обе стране. Ипак чињеница је да је врт постао превише тесан те је нужно или га преселити или смањити број животиња, али никако га не бих проширивао на Доњи град. Безумно ми је и варварски уништавати тај део Калемегдана.
 
1 - 20 of 321 Posts
Top