Skyscraper City Forum banner
1 - 11 of 11 Posts

·
Registered
Joined
·
5,686 Posts
Речно-морски брод клaсе "Нева" за пловидбу великим европским рекама типа Дунава, Рајне и Волге и њихових каналских система плус мора Медитеран, Балтик, Северно море, Црно, Азовско итд.

Дужина 140 метара,
Ширина 17 метара
Тонажа 5700 тона





 

·
Registered
Joined
·
11,451 Posts


Srbija gradi ledolomca - Raspisan tender po domaćem projektu

Republička direkcija za vode pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisalo je javnu nabavku za gradnje broda posebne namene, ledolomca.

Brod, dužine 40 m i širine 9 m, predviđen je da u zimskom periodu radi kao ledolomac na reci Dunav od Mađarske granice do Beograda, ostatak godine, brod će služiti u operacijama bočnog tegljenja drugih plovnih objekata.

Ledolomac je projektovan kao jednopalubni, dvopropelerni s fiksnim krilima i balansnim kormilima, sa mašinskim prostorom u srednjem delu.

Kako se navodi u dokumentaciji, brod bi trebalo da plovi oko deset dana bez dopunjavanja rezervi goriva, ulja i vode sa sedam do maksimalno deset ljudi na njemu.

Predviđeno je da brod opslužuje stalna posada koja bi boravila na brodu. Tako bi ledolomac trebalo da ima smeštaj za sedam članova posade i tri gosta. Sve stambene, društvene i službene prostorije biće opremljene sistemima za klimatizaciju i grejanje.

Nadzor nad gradnjom broda vršiće Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu, organ uprave u sastavu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije.

Projektnu dokumentaciju su izradile firme Albatros design iz Novog Sada i Numeric marine sa Novog Beograda.

Rok za dostavljanje ponuda je 15. april, do 10 sati, a javno otvaranje ponuda je 15 minuta kasnije.
eKapija
 

·
Registered
Joined
·
2,961 Posts
Изградиће га у месецу парења лемура. А дотад ћемо рентирати мађарске ледоломце које смо им ми направили и продали за време мрске СФРЈ.
 

·
Registered
Joined
·
5,686 Posts
То је изгледа речно-морки брод.

У Бегеј поринут речни гигант

Пловило које су градили радници из Србије дугачко је 135 метара због чега је грађено из два дела

Зрењанин – У Бродоградилишту „Шипјард бомекс 4М”, које се налази на Бегеју низводно од Зрењанина јуче је поринут брод за који се тврди да је највећи који је до сада изграђен у овдашњој фабрици.
Пловило које су градили радници из Србије дугачко је 135 метара због чега је он грађен из два дела – један у Бродоградилишту „Бегеј”, које се налази узводно од града, а други у поменутом „Бомексу” из кога је, након састављања, поринут речни гигант. Обе фабрике за градњу бродова су из састава београдске фирме „Рубикон шипинг компани”. Она је постала власник имовине „Бродоградилишта Бегеј” у стечају 2016. године када је одлуку о томе донео Одбор поверилаца прихвативши понуду „Рубикона” чија је вредност била 96 милиона динара. Поред „Бегеја”, компанија „Рубикон” од новембра 2019. године поседује и бродоградилиште „Бомекс”, које су такође купили из стечаја, и уз та два бродоградилишта, тренутно у Европи не постоји компанија са већим капацитетом за производњу речних пловила.
Поринуће танкера тумаче као знак да су две фабрике, након вишегодишњих тешкоћа почеле да раде. У присуству градских челника, градоначелник Симо Салапура изразио је задовољство што је Зрењанин опет враћен на мапу светске бродоградње, а директор београдске компаније Марко Пражић истакао је да су за овај пословни успех најзаслужнији добри стручњаци и искуство радника у изради бродова. Танкер ће користити позната компанија „Шел”.

 

·
Registered
Joined
·
11,451 Posts

POTONUO BROD TITEL U LUCI BEOGRAD

Jutros u 6.00h, u Luci Beograd, na pristaništu br. 2, potonuo je samohodni teretnjak TITEL. Do potonuća je došlo nakon utovara a razlog još nije poznat. Posada je na vreme napustila brod tako da je izbegnuta tragedija. Po informacijama posade, brod je potonuo za samo nekoliko minuta.

Po broju potonuća i plovidbenih nezgoda smo prvi u Evropi i među vodećim zemljama na svetu. U poslednijih dve godine je potonulo čak osam brodova na teritoriji Srbije. U poslednja dva meseca smo imali čak tri brodske havarije tj. sudara sa ogromnim materijalnim štetama.

Da je situacija zabrinjavajuća svedoči i činjenica da ni jedan potonuli objekat NIJE izvađen niti adekvatno obeležen. Državni organi zaduženi za bezbednost plovidbe jednostavno ne mogu da reše probleme na adekvatan način.
Udruženje lađara Srbije

Potonuo brod „Titel” sa glinom

Samohodni teretnjak „Titel” natovaren glinom potonuo je juče oko šest časova u bazenu Luke Beograd na utovarnom mestu broj dva. Brod koji je za samo nekoliko minuta nestao u vodi uspela su da napuste dva nepovređena člana posade, potvrdili su juče za naš list u Udruženju profesionalnih lađara Srbije (UPLS).

Šta je uzrok tako munjevitog potonuća juče ni nezvanično nije moglo da se čuje, tako da su sve oči sada usmerene u istragu. U UPLS-u tvrde da do 14 časova nije bilo obezbeđeno mesto havarije niti su postavljene barijere koje bi trebalo da spreče širenje izlivene nafte i njenih derivata iz broda po bazenu i Dunavu. U Luci Beograd, inspekcijama bezbednosti plovidbe i za zaštitu životne sredine i Lučkoj kapetaniji Beograd nisu odgovarali na naše pozive.

– Brod sa tovarom trebalo je da plovi za Bugarsku. Njegova nosivost je 1.050 tona, a utovar gline bio je 1.010 tona. Kolege su čak pokušale da isprazne vodu iz „Titela”, ali nisu uspele. I oni su zapanjeni brzinom kojom se odigrala ova havarija – ističe kapetan Milivoje Šujdović iz UPLS-a i dodaje da je ta samohotka nekada pripadala „Brodarstvu” Zrenjanin i da je napravljena u Mađarskoj.

Njega, kako kaže, nažalost više ne iznenađuju ovakve havarije jer je samo u poslednje dve godine potonulo osam brodova na teritoriji Srbije. U poslednja dva meseca, dodaje, bila su čak tri plovidbena incidenta – sudara sa ogromnom materijalnom štetom. Po broju potonuća i plovidbenih nezgoda prvi smo u Evropi i među vodećim zemljama na svetu.

– Dok brodarska preduzeća nisu bila privatizovana, znao se red. Svaki brod registrovan za određenu nosivost tog standarda se morao pridržavati i nije bilo propusta kada je reč o takozvanom tehničkom pregledu ovih plovila. Sa novim vlasnicima stigla su i nova neozbiljna pravila. Povećavaju nivo uronjenja brodova, tako dobijaju veći gaz odnosno nosivost da bi ostvarili veći profit. Umesto da, na primer, projektovana nosivost bude 900 tona, oni je uvećaju i po nekoliko desetina tona. Ozbiljne kontrole izostaju. To se u Evropi ne dešava – ističe Šujdović.

Da je situacija zabrinjavajuća, podseća ovaj kapetan, svedoči i činjenica da nijedan potonuli objekat nije izvađen niti adekvatno obeležen.

– Državni organi zaduženi za bezbednost plovidbe jednostavno ne mogu da reše probleme na adekvatan način – izričit je Šujdović.
Politika
 
1 - 11 of 11 Posts
Top