Лозовик | Lozovik

Лозовик је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 5607 становника (према попису из 1991. било је 6295 становника).



Варошица Лозовик се налази северно од В. Орашја, а јужно од Мале Крсне, у пространој долини Мораве. Лозовик је старије насеље. За време Аустријске Србије (1718-1739. г.) помиње се као насељено место под именом Lasofica-Lassoviz. Године 1732. Лозовик је припадао смедеревском «диштрикту» (срезу) и имао је цркву и 28 домова. По арачким списковима Лозовик је имао 1818. г. 105, а 1822. г. 121 кућу. Године 1846. Лозовик је имао 251 кућу, а по попису из 1921. г. у Лозовику је било 1074 кућа са 5585 становника.

Прве су куће биле код старе школе и ту је основа селу, одакле се оно ширило према Морави и према Цариградском друму. Веле, да је варошица добила ово име по лози, која је овде било много у доба насељавања.

Најстарија је породица Терзић. Њихов предак, који је по занату био терзија, основао је ово насеље. Причају да су њихови преци учествовали у Косовском Боју, и да их је «кнез Лазар проклео» због чега се «слабо пате», те нису многобројна породица и ако су најстарији. Старе породице, чији су преци дошли са Косова, су: Туфегџићи, Девићи, Шајковићи, Миладиновићи, Ђупезанска фамилија, Ротоњска фамилија, Цилићи, Блажићи, Машићи, Скокићи и Станимировићи. Остале су породице долазиле из разних крајева и неке од њих се су добајала имена и надимке по местима из који су дошле: Зобаљци, Пироћанци и Хомољци.

Лозовик има своју школу од 1835. године и она је била смештена у приватној кући, у средини села. Од 1845. г. постојала је школа на месту «Клење», која је 1863. г. изгорела. До 1871. г. школа је била смештена у напуштеној црквеној кући, а те је године подигнута нова школска зграда. Друга школска зграда подигнута је 1907. године. Данашња црква подигнута је 1822. године у близини старе цркве брвнаре под шиндравним кровом.. (подаци крајем 1921. године).