То ти се зове професионална радикализација друштва. Све друге дефиниције за тај израз су превазиђене. Актуелно значење за радикализацију је свеопшта издаја, криминал и корупција домаће власти.
Рударство
1 - 20 of 235 Posts
Да не буде да се нешто измишља,
Jadar - Rio Tinto
http://www.riotinto.com/energyandminerals/jadar-4643.aspx
Рио Тинто је светки гигант у рудатству и има много јаке везе у свету политике.
Ово су подаци Геолошког института САД, званичне владине службе,
![]()
За сада Рио Тинто сматра да има 136 000 тона руде литијума од потенцијланих 1 000 000 тона. То може да се мења како се више истражује локалитет. То су највеће резерве у Европи, ако искључимо Русију, јер тамо се нису нешто тиме ни бавили а имају литијума.
Нажалост, Србија ће имати малу корист од свега тога јер нико не размишља о преради литијума у Србији. То ће препустити великој мултинационалној компанији да развлачи по беломе свету.
Jadar - Rio Tinto
http://www.riotinto.com/energyandminerals/jadar-4643.aspx
Рио Тинто је светки гигант у рудатству и има много јаке везе у свету политике.
Ово су подаци Геолошког института САД, званичне владине службе,
За сада Рио Тинто сматра да има 136 000 тона руде литијума од потенцијланих 1 000 000 тона. То може да се мења како се више истражује локалитет. То су највеће резерве у Европи, ако искључимо Русију, јер тамо се нису нешто тиме ни бавили а имају литијума.
Нажалост, Србија ће имати малу корист од свега тога јер нико не размишља о преради литијума у Србији. То ће препустити великој мултинационалној компанији да развлачи по беломе свету.
Војвођанске приче: Морнари из рудника
Јелена ИЛИЋ | 12. јануар 2017. 17:56
У јужном Банату, код села Гај и Мало Баваниште, једино место на свету за подводну експлоатацију угља
![]()
ОНИ су морнари, а раде у руднику. Не спуштају се на седми ниво јаме, а ваде угаљ са тридесет метара дубине. Нису гар-црни када заврше смену, осим уколико не поцрне ако упече летња звезда. Да се освеже могу скоком у воду, која је уједно њихов коп. Они за хлеб од седам кора зарађују у Дубовачкој ади, на потезу ковинског басена у Дунаву, у једином руднику за подводну експлоатацију угља на свету.
Егзотични рударски подухват, тако се може назвати посао започет 1991. године у Јужном Банату, код насеља Гај и Мало Баваниште у општини Ковин.
Када су се пре 25 година инжењери опробали у пионирском освајању технологије подводне експлоатације угља, о чему није постојала чак ни литература, нико се није надао да ће се експеримент претворити у подухват века, не само на нашим просторима.
Захваљујући немачкој фирми “Оренштајн и Копел”, која је прва у свету направила “багер” за подводно вађење угља, историја је могла да почне, као и експлоатација лигнита са дна Дунава, која и данас представља светску атракцију.
Брод-багер који је тада направљен до данас нема реплику.
- Немци су хтели да докажу да то што су конструисали у теорији, може и да ради - прича технички директор Рудника Ковин, Иван Филипов. - На почетку све је било мистерија. Дилеме су биле велике. Положај лежишта је био специфичан, и класичне методе нису долазиле у обзир. Земљиште је мочварно, а камиони и багери били су у води. Било је питање и како ће се угаљ понашати, јер има 20 одсто већу густину од воде, те је постојала опасност да ће се, када се под водом изреже, разбежати по језеру. Када је све успело, био је то феноменалан осећај.
Електроника и опрема багера су холандске производње, конструисан је у Новом Саду, а све је урађено по наруџбеници Владе АП Војводине. Коштао је невероватних 43 милиона тадашњих немачких марака.
- Багер је пројектован да храни термоелектрану, али се од тога одустало. Првобитно је планирано да из реке вади по 600 тона лигнита на сат чак пет багера, али се на крају остало само на једном - каже директор.
![]()
Немачки стручњаци су буквално преко ноћи напустили земљу, а домаћи пионири подводног рударства морали су сами да докажу теорију о експлоатацији угља испод воде. Требало им је четири године да овладају технологијом јединственом у свету, како би доказали исплативост пројекта.
"Беба багер" откопала 3,6 милиона тона
О КАКВОЈ прескупој “играчки” је реч, сведоче цифре. Инсталисана снага пловног багера је 12 мегавата. Само старт багера кошта 1,2 милиона динара, а дневно се изгори струје колико отприлике потроши цео Ковин. Багер троши десет милиона динара струје месечно.
Багер је, заправо, брод са катарком дугом 58 метара која носи резервни точак, којим се са дубине до 45 метара испод воде откопава слој по слој угља. Експлоатација угља настаје након што се откопа слој откривке.
![]()
“Чељуст” којом се вади лигнит са дна језера
- Багер откопава угаљ из језера ротором и усисава пумпама, те га транспортује хидрауличким путем кроз челични цевовод дуг два километра до класирнице, на којој се угаљ одваја од воде, као чврста супстанца, а онда се раздваја у разне гранулате - рапортира главни човек за производњу на копу Горан Будимлић.
За четврт века даноноћног рада, багер је и даље у добром стању. Модернизован је јер је електроника застарела, али је квалитет челика одличан и није кородирао.
Ова “беба машина” подводног рударства, од 1994. до данас је откопала 3,6 милиона тона угља и 12 милиона кубика песка и шљунка.
- Годишња производња је око 230.000 тона угља. Залиха има за још шест година експлоатације, односно 1,2 милиона тона, али се раде геолошка истраживања како би се прошириле резерве за још пет година - прича Горан Будимлић, руководилац РЈ за експлоатацију рудника Ковин.
У РУДНИКУ ради 140 људи. Колико год необично да звучи, најважнији међу њима су морнари.
Наиме, ови рудари морају најпре да се науче лађарству да би радили у руднику, јер се на овом копу примењују и Закон о унутрашној пловидби и Закон о рударству.
- Заповедници на броду морају да полажу испит за морнаре да би радили у руднику, а потребно је шест година да стекну услов и да се обучавају како би доспели на багер - каже директор Будимлић.
Посада броји пет људи, а багер-мајстор је главни на броду. Ради се 24 сата 365 дана у години. Радило се и кад су биле поплаве и кад се забрани саобраћај на Дунаву.
- Највреднија ствар овог рудника су људи - истиче технички директор Иван Веселинов. - Ничега се не бојимо, осим ветра. Када је кошава, тада смо немоћни. Деси се да се људи врате мокри, јер су таласи толико велики да вода упада у чамац и багер.
![]()
ПОДВОДНО рударење не може да се замисли без геолошких истраживања. Истражни радови започети су 1976. На основу истраживања, потврђено је да се на ширем подручју лежишта налазе резерве које се процењују на око 275 милиона тона квалитетног лигнита.
![]()
Јелена ИЛИЋ | 12. јануар 2017. 17:56
У јужном Банату, код села Гај и Мало Баваниште, једино место на свету за подводну експлоатацију угља
.jpg)
ОНИ су морнари, а раде у руднику. Не спуштају се на седми ниво јаме, а ваде угаљ са тридесет метара дубине. Нису гар-црни када заврше смену, осим уколико не поцрне ако упече летња звезда. Да се освеже могу скоком у воду, која је уједно њихов коп. Они за хлеб од седам кора зарађују у Дубовачкој ади, на потезу ковинског басена у Дунаву, у једином руднику за подводну експлоатацију угља на свету.
Егзотични рударски подухват, тако се може назвати посао започет 1991. године у Јужном Банату, код насеља Гај и Мало Баваниште у општини Ковин.
Када су се пре 25 година инжењери опробали у пионирском освајању технологије подводне експлоатације угља, о чему није постојала чак ни литература, нико се није надао да ће се експеримент претворити у подухват века, не само на нашим просторима.
Захваљујући немачкој фирми “Оренштајн и Копел”, која је прва у свету направила “багер” за подводно вађење угља, историја је могла да почне, као и експлоатација лигнита са дна Дунава, која и данас представља светску атракцију.
Брод-багер који је тада направљен до данас нема реплику.
- Немци су хтели да докажу да то што су конструисали у теорији, може и да ради - прича технички директор Рудника Ковин, Иван Филипов. - На почетку све је било мистерија. Дилеме су биле велике. Положај лежишта је био специфичан, и класичне методе нису долазиле у обзир. Земљиште је мочварно, а камиони и багери били су у води. Било је питање и како ће се угаљ понашати, јер има 20 одсто већу густину од воде, те је постојала опасност да ће се, када се под водом изреже, разбежати по језеру. Када је све успело, био је то феноменалан осећај.
Електроника и опрема багера су холандске производње, конструисан је у Новом Саду, а све је урађено по наруџбеници Владе АП Војводине. Коштао је невероватних 43 милиона тадашњих немачких марака.
- Багер је пројектован да храни термоелектрану, али се од тога одустало. Првобитно је планирано да из реке вади по 600 тона лигнита на сат чак пет багера, али се на крају остало само на једном - каже директор.
.jpg)
Немачки стручњаци су буквално преко ноћи напустили земљу, а домаћи пионири подводног рударства морали су сами да докажу теорију о експлоатацији угља испод воде. Требало им је четири године да овладају технологијом јединственом у свету, како би доказали исплативост пројекта.
"Беба багер" откопала 3,6 милиона тона
О КАКВОЈ прескупој “играчки” је реч, сведоче цифре. Инсталисана снага пловног багера је 12 мегавата. Само старт багера кошта 1,2 милиона динара, а дневно се изгори струје колико отприлике потроши цео Ковин. Багер троши десет милиона динара струје месечно.
Багер је, заправо, брод са катарком дугом 58 метара која носи резервни точак, којим се са дубине до 45 метара испод воде откопава слој по слој угља. Експлоатација угља настаје након што се откопа слој откривке.
.jpg)
“Чељуст” којом се вади лигнит са дна језера
- Багер откопава угаљ из језера ротором и усисава пумпама, те га транспортује хидрауличким путем кроз челични цевовод дуг два километра до класирнице, на којој се угаљ одваја од воде, као чврста супстанца, а онда се раздваја у разне гранулате - рапортира главни човек за производњу на копу Горан Будимлић.
За четврт века даноноћног рада, багер је и даље у добром стању. Модернизован је јер је електроника застарела, али је квалитет челика одличан и није кородирао.
Ова “беба машина” подводног рударства, од 1994. до данас је откопала 3,6 милиона тона угља и 12 милиона кубика песка и шљунка.
- Годишња производња је око 230.000 тона угља. Залиха има за још шест година експлоатације, односно 1,2 милиона тона, али се раде геолошка истраживања како би се прошириле резерве за још пет година - прича Горан Будимлић, руководилац РЈ за експлоатацију рудника Ковин.
У РУДНИКУ ради 140 људи. Колико год необично да звучи, најважнији међу њима су морнари.
Наиме, ови рудари морају најпре да се науче лађарству да би радили у руднику, јер се на овом копу примењују и Закон о унутрашној пловидби и Закон о рударству.
- Заповедници на броду морају да полажу испит за морнаре да би радили у руднику, а потребно је шест година да стекну услов и да се обучавају како би доспели на багер - каже директор Будимлић.
Посада броји пет људи, а багер-мајстор је главни на броду. Ради се 24 сата 365 дана у години. Радило се и кад су биле поплаве и кад се забрани саобраћај на Дунаву.
- Највреднија ствар овог рудника су људи - истиче технички директор Иван Веселинов. - Ничега се не бојимо, осим ветра. Када је кошава, тада смо немоћни. Деси се да се људи врате мокри, јер су таласи толико велики да вода упада у чамац и багер.
.jpg)
ПОДВОДНО рударење не може да се замисли без геолошких истраживања. Истражни радови започети су 1976. На основу истраживања, потврђено је да се на ширем подручју лежишта налазе резерве које се процењују на око 275 милиона тона квалитетног лигнита.
.jpg)
5
Нови багер одлагач на копу "Колубара" тежине 2 000 тона.
![]()
![]()
![]()
_620x0.jpg)
_620x0.jpg)
3
1 - 20 of 235 Posts
