Славяносербск | Слов'яносербськ | Slavjanoserbsk - "srpski" gradic u Ukrajini

Славеносрбија
http://sr.wikipedia.org/wiki/Славеносрбија

Славеносрбија је подручје у Царевини Русији, административна област која је постојала од 1753. до 1764. године, на десној обали реке Доњец (између ушћа река Бахмут и Лугањ). Декретом Сената Царевине Русије од 29. маја 1753. године се даје на слободно насељавање Србима, Бугарима, Мађарима и другим балканским народима православне вероисповести у намери да осигурају заштиту границе и напредовање јужних степа.

Славеносрбија је била под непосредном управом Сената.

Насељеници су служили у Бахмутској хусарској регименти.

Нова Сербија и Славјаносербија као граничарска подручја постојале су нешто више од деценије. Манифестом царице Катарине 1762. године и Указом руске владе 1764. године укинуте су Нова Сербија и Славјаносербија и укључене у састав нових губернија. Разлог се нашао у томе што су, продирањем Русије према југу, према Азовском и Црном мору, српска граничарска подручја постала излишна као што се две деценије раније десило са граничарским подручјем у Хабзбуршком царству.

Руском царству Срби су у време постојања граница, а и по њиховом укидању, добро послужили у ратовима који су на разним странама вођени другом половином 18. века.

Вести о Србима који су се одселили у Русију педесетих година 18. века било је и век касније, у време припрема за обележавање стогодишњице доласка Срба из завичаја у украјинске степе. О томе драгоцене податке даје писмо официра у пензији Павла Арсенијевића из Јелисаветграда, упућено патријарху Рајачићу 1852. године. У њему Арсенијевић помиње потомке знаменитих Срба који су живели на бившем подручју Нове Сербије и Славјаносербије. Тако се помињу: Хорвати, Шевиши, Прерадовићи, Стратимировићи, Кнежевићи, Вујићи, Петковићи, Аврамови, Радивојевићи, Дуке, Степанови, Живковићи, Хаџићи и други. Сем реченог, Арсенијевић даје драгоцене податке и о насељима, упркос чињеници да у већини њих у то време готово да није било Срба. Прослава за обележавање стогодишњице сеоба је припремана у Славјаносербску у Јекатеринославској губернији. Планирало се да се у овом насељу подигне споменик Јелисавети Петровној, за чије су се владавине Срби овамо населили.

Одсечени од сопствене етничке матице, у православној и словенској средини, Срби су се убрзо претопили у Украјинце. Тако је век и по после досељавања остало само око хиљаду Срба у овом подручју Украјине.

Нова Србија
http://sr.wikipedia.org/wiki/Нова_Србија_(царска_Русија)

Нова Србија је била територија у Царској Русији од 1752. до 1764.

Мапа Кировоградске области у УкрајиниБила је смештена на територији данашње Кировоградске области у Украјини. Административни центар Нове Србије је био град Новомиргород.

Област је добила име по Србима који су се населили 1752. године у Русију из Аустријског царства (углавном са територија данашње Војводине). Руске власти су дале српским насељеницима земљу и дали јој име Нова Србија. У новој домовини су Срби основали многа села са истим именима као и у старој. Многа од тих села су и до данас задржала старе називе, али становници су русификовани Срби.

Svi oni, koji su se iselili, da izbegnu igo paorstva u Austriji, ginuli su i umirali, i sahranjivani, bezimeni, u rusku zemlju, koju je ubrzo preplavio ruski narod.
Oni su, posle ratova, rili zemlju na Inglu, na Donecu, da bi ishranili svoju decu i isunili volju Bozju, da se zivot nastavi. Istorija je zabelezila, da se, posle sedamnaest godina, od njihovog naselenija, pojavila u Rosiji cudna fatamorgana na nebu. Koja se zove Aura Borealis. Ali istorija ne belezi sta su oni mislili, dok su gledali, tu fantasticnu, nebesnu pojavu.
Kakvog je smisla imalo to u njihovom zivotu.

Ti paori, medjutim, koji su svoje kosti posejali u zemlju koju su Novom Servijom nazivali, zapisali su imena svojih sela, koja su u srcu nosili. Na geografsku kartu Rusije, i Evrope –za vecnost.

A na rosijskim kartama pise, sa suzama: Sombor, Mosorin, Canad, Nadlak, Pecka, Glogovac, Pavlis, Sentomas, Senta, Kanjiza, Martonos, Becej, Subotica, Pancevo, Zemun, Congrad, Vukovar, Vrsac, Slankamen, Kovin! To pise na rosijskim kartama do XIX veka!

Nigde ne pise Curcija, Sijak, Adjanski, Jankovic, Vidak, Gaja, Gruja, Kuzman, radak! Imena pojedinaca se ne ispisuju na karte.
Godine su prolazile i zivot se nastavljao.

Na ruskim geografskim kartama, iz 1860, pocinju da nestaju i imena mesta. Jos se nalaze: Titel, Ilok, Mosorin, Vilovo, Gardinovci, Nadalj!
Godine su, medjutim, redjale se i prolazile. Zivot se nastavljao, a smrti su bile besmislene. I drugi su nacioni izumirali i drugi su se nacioni selili. Svud prolaze, zime, proleca, leta, jeseni.

Kad je, godine 1862, vrsen u Rusiji popis stanovnistva u Hersonskoj guberniji, nadjeno je jos HILJADU dusa, koje su trazile, da se zapise da su oni: serbski! Da im se zapise, kad umru, da su tom nacioni pripadali i srcem svojim bili odani.
Kad je taj popis stanovnistva vrsen, godione 1900, nije nadjen, serbski, NIKO!
Ako neko danas, cak i danas, uzme u ruke geografsku kartu te zemlje, u koju su ti iseljenici sahranjeni, u moru ruskog naroda, naci ce na karti, blizu, Mirgoroda, ime mesta: Martonos!
Na reci Ingul, naci ce: Pancevo!
Naci ce i jednu Suboticu! I jedan Nadlak!

Godine i sad prolaze,leto prodje i lisce zuto opada, a zatim sve zaveje sneg. Ali ce, na prolece, Dnjepar opet krenuti, i valjati se, veselo, kroz tu zemlju mrtvih, prema moru, uz pesmu i igru zivih.
Godine ce prolaziti. Ko bi mogao nabrojati tice, koje se sele, ili suncane zrake, koje Sunce seli, sa Istoka na Zapad i sa Severa na Jug? Ko bi mogao da predskaze, kakvi ce se narodi seliti i kuda, kroz stotinu godina, kao sto se taj nacion selio? Ko bi mogao nabrojati zrna, koja ce, iduceg proleca, nicati na svetu, u Evropi, Aziji, Americi, Africi?
Neshvatljivo je to ljudskom umu.
Tamo, kud su Isakovic i taj Soldatenvolk otisli, kao i toliki njegovi sunarodnici, koji su na svojim ledjima, kao puz, svoju kucu nosili, nema vise traga, svemu tome, sem ta dva-tri imena.
Bilo je seoba i bice ih vecno, kao i porodjaja, koji ce se nastaviti.
Ima seoba.
Smrti nema!

"Seobe" - Miloš Crnjanski

poselo

Da ne bih otvarao novu temu evo ovde slika još nekih mesta sa srpskim toponimima u Novoj Srbiji

Мартоноша тј. Мартонош

Табла на уласку у место, обратите пажњу на језике











Каніж тј. Кањижа











Суботці тј. Суботица


http://www.panoramio.com/photo/75664605


http://www.panoramio.com/photo/69906454

Панчеве тј. Панчево









Мошорине тј. Мошорин


http://www.panoramio.com/photo/50468146

Вершаці тј. Вршац







Некада су постојали и називи

Сента, Сентов; српски — Сента - данас Родниківка
Буковарь, Буковар, Вуковарь; српски — Вуковар - данас Букварка
Федварь, Федвар; српски — Фелдвар (данас Бачко Градиште) - данас Підлісне
Самбор, Сомбор; српски — Сомбор - данас Диківка
Зимунь, Земунь, Земун; српски — Земун
Ковін, Томешнице; српски — Томашанци - данас Лихівка
Ковінь, Благоват; српски — Ковин
Смередова; српски — Смедерово
Сланкам'янь, Бечка, Слань-Кам'янь; српски — Сланкамен - данас Олександрія
Бечея, Вараздин, Бечія; српски — Бечеj
Вараждин, Глоговац; српски — Вараждин
Глаговац, Янів, Янов, Глоговац; српски — Глоговац
Павлиш, Павлиж; српски — Павлиш
Сентомаш, Сантомаш; српски — Сентомаш (данас Србобран)