leva trecina kad gledas ka domu sindikata je izgradjena pre rata, a ostale dve posle (ako bolje pogledas, videces da levi deo ima mnogo vise fasadnih elemenata-ukrasa)
Bas tako sto se tice Doma sindikata, a sto se tice zgrade Borbe, sve obrnuto ...
... e, ovako je to bilo ...
... prvo je do Agrarne banke porasla njena leva komsinica ...
... a dok se zidalo majstori su lepo mogli da se osveze u kafanici
Topola (
Presernove kleti jos nije bilo :lol
koja se nalazila na mestu danasnjeg Trga, a izgleda, sudeci po parkiranim automobilima, imalo se ... :lol:
... pa je do nje levo sazidana, naravno opet
visocija, a kako drugacije, od komsinice, zgrada Borbe, pardon tadasnjeg
Vremena ...
... pa su onda dosle Svabe i malo popalile i porusile, ali je ponesto, srecom, ipak preteklo ...
... u levom delu fotke je deo jos neporusene zgrade starog Suda, a vidi se da je vec uzurbano krenula obnova i izgradnja. Prvo je kompletno obnovljena zgrada tada vec bivse Agrarne banke, sto je i prirodno (samo bez ideolosko-politicke ostrascenosti molim :lol
, jer je to bilo prvo sediste CK KPJ. Elem, zgrada je kompletno sredjena, dozidan sprat, doterana i obogacena fasada i ukrasno-zastitna gvozdeva konstrukcija u prizemlju, a bogami oko ulaza je umesto blagih ivica dobijen trbuscic, i nova diskretna polukruzna oblina (zatrudnelo se, ali, malo :lol
. Takodje je i zgrada, sada vec,
BORBE dobila svoju levu komsinicu, doduse nizu, ali u nivou CK, ali zato "siru po duzini" ( na neku stranu je morala biti veca :lol
. Elem, od starta se videlo da se radi planski i da se radja jedan novi gradski trg, koji se otvara prema skupstinskom platou i buducem Pionirskom parku i ostacima Dvorskog kompleksa ...
... isto iz drugog ugla, nema vise zgrade Suda, sredjuje se Trg, i zida se Dom sindikata, dolaze novi kongresi, a blizi se i Prvi samit nesvstanih, a sve se desava krajem pedesetih godina ...
... dovrsen je i Dom sindikata, Trg Marksa i Engelsa je pri samom kraju, i jedino sto je preostalo, da se iznivelise zgrada izmedju Borbe i CK ...
... e to je ono sto, barem u gradjevinsko-arhitektonskom smislu, postoji i danas ...
... sve pod konac, iz drugog ugla ...
Inace, sta god ko mislio o dogradnjama, iliti nadzidjivanjima, pa i neki drugim urbanistickim zahvatima, cinjenica je da je to istorijsko-urbana neminovnost, i ta igranka se u Beogradu (naravno i drugde) oduvek desavala i desavace se. Naravno, jedno od bitnih pitanja je,
kako i gde, a cini mi se ne
ko to radi. Skloniji sam verovanju da se najcesce vecina trudila, u skladu sa vremenom, okolnostima i mogucnostima , da uradi najbolje ... Kazu i da je
Put do pakla poplocan najboljim namerama, ali moje skromno misljenje je da je tesko bas u svemu uzroke traziti u ideoloskoj pripadnosti. Naravno, faulova je bilo, ne zna im se broj, ali sta ce tek nasi potomci pricati o nama ... nije bas da im ne ostavljamo materijala, kako li ce oni da nas krste ...
Elem, zapricao se ja, i na kraju da dodam, da uopste nisam ni iz
urbanisticko-arhitektonsko-gradjevinske price, a ni iz
kulturno-istorijsko-umetnicke, vise iz pasionarsko-kolekcionarske i starovremensko-beogardsko(pa i sire)-ljubiteljske , i nije mi namera da sirim pricu, nego skoro da nema teme, a to nam je valjda urodjeno, da se ne delimo, ne po pitanjima estetike i struke i sl., vec
who is who, a ne retko i
who is behind ...
Naravno, malo zara i zaokica ne smeta :lol: , a sto se mene tice, vise sam za otkrivanje mali i velikih tajni proslovremenskih beogradskih, :lol:...
... e posto sam vas lepo udavio svojim pametovanjem, da se stvarno manem daljeg popovanja (mogao sam to i ranije, ali me povuklo :lol: ne znam bas sta) i da se vratim pravoj temi. Vidim da se dosta vas iznenadilo, saznanjem o dogradnjama, a zapravo se ne radi o izuzecima, vec pre o praksi, i gotovo vecina objekata, koji su imali tu srecu da prezive burnu beogradsku istoriju, dogradjivani su, barem jednom, a ne retko i dva, pa i vise puta. Boze zdravlja, potrudicemo se da ponesto od toga i pokazemo
2
