Posts by Putnik
1 - 20 of 1855 Posts
Hvala Kasini i Francuzu na trudu. Ipak, skoro sve fotografije imam: onu sa ruskim tenkom iz nesto drugacijeg ugla (izgleda da se dosta slikalo na u licama Beograda tih dana).
Ona secesijska zgrada je, kako taćno pretpostavlja Francuz, zaista srušena radi podizanja Doma omladine i, što je najgore, o njoj se nigde ništa ne zna: ni ko je projektant, ni kada je podignuta, ni ko je investitor. Pokušao sam na raznim mestima.
Od dva projekta koja nam je Francuz prikazao, prvi je iz 1912. za br. 35 (vlasnik lekar Nikola Nikolić), ali nije podignuta verovatno zbog ratova. Sada je tu Agrarna banka.
Drugi crtež-projekt mi je nepoznat. Da li je to unutrašnjost zgrade sa prvog crteža? Budući da nisam iz branše, ne mogu da procenim.
Hteo sam da postavim neku sliku, ali mi ne daju da posaljem atačment (kaže You may not post attachments). A nemam nigde albume... Postoji li neki jednostavan način da pošaljem sliku sa hard diska?
Ona secesijska zgrada je, kako taćno pretpostavlja Francuz, zaista srušena radi podizanja Doma omladine i, što je najgore, o njoj se nigde ništa ne zna: ni ko je projektant, ni kada je podignuta, ni ko je investitor. Pokušao sam na raznim mestima.
Od dva projekta koja nam je Francuz prikazao, prvi je iz 1912. za br. 35 (vlasnik lekar Nikola Nikolić), ali nije podignuta verovatno zbog ratova. Sada je tu Agrarna banka.
Drugi crtež-projekt mi je nepoznat. Da li je to unutrašnjost zgrade sa prvog crteža? Budući da nisam iz branše, ne mogu da procenim.
Hteo sam da postavim neku sliku, ali mi ne daju da posaljem atačment (kaže You may not post attachments). A nemam nigde albume... Postoji li neki jednostavan način da pošaljem sliku sa hard diska?
Prvo za Francuza u visokoj rezoluciji
![]()
Br. 3, 1960.
Agrarna banka sa kafanom Topola, pred II sv. rat
![]()
Bondručara
Kuzmanovićev prolaz 1930.
Molim Francuza za višu rezoluciju slike radne brigade iz 1945. i Krstićevog projekta Agrarne banke (bolja, druga po redu). Može i na [email protected].
Br. 3, 1960.
Agrarna banka sa kafanom Topola, pred II sv. rat
Bondručara
Kuzmanovićev prolaz 1930.
Molim Francuza za višu rezoluciju slike radne brigade iz 1945. i Krstićevog projekta Agrarne banke (bolja, druga po redu). Može i na [email protected].
Vladimire, nije Nikole Vukelića, već dr Nikole Nikolića, lekara ginekologa, i nije srušena zbog Doma omladine, jer on nosi broj 1-3, a ovo je 35. Kako sam napisao ranije, na mestu ovog projekta Nikole Nestorovića nalazi se danas Agrarna banka, na uglu sa Vlajkovićevom.
Ugao Dečanske i Nušićeve, prema današnjem tunelu, 1930-tih
Ugao Dečanske i Nušićeve, prema današnjem tunelu, 1930-tih
Од 'плаве књиге', тј. књиге Љиљане Ђурић Замоло Београд 1898-1914, имам само ову фотографију:
и ту бар јасно стоји да је бр. 35. Не бих рекао да се помиње власник, мада нисам сто посто сигуран. Но, нема везе.
Једино штго знам је да је власник оне куће (бр. 3) 1912. била наследна маса Јована Гинића, мртвог још од 1892. године. Вероватно је инвеститор био неко из фамилије, можда познати кафеџија Коста Гинић. За пројектанта и годину градње сам се распитивао у Заводз за заштиту споменика културе, Историјском архиву Београда, Музеју града Београда, али нико ништа. Питао сам и неке познаваоце историје београдксе архитектуре, али ни они не знају. Један од њих је проценио да би то могао бити Несторовић, можда и Антоновић, а година градње не пре 1907.
Палилулска полугимназија (каснија Друга) била је 1897-1910. у познатој Панђелиној згради, на углу Влајковићеве и Булевара. Приказао ју је на претходној страници Француз:
![]()
![]()
и ту бар јасно стоји да је бр. 35. Не бих рекао да се помиње власник, мада нисам сто посто сигуран. Но, нема везе.
Једино штго знам је да је власник оне куће (бр. 3) 1912. била наследна маса Јована Гинића, мртвог још од 1892. године. Вероватно је инвеститор био неко из фамилије, можда познати кафеџија Коста Гинић. За пројектанта и годину градње сам се распитивао у Заводз за заштиту споменика културе, Историјском архиву Београда, Музеју града Београда, али нико ништа. Питао сам и неке познаваоце историје београдксе архитектуре, али ни они не знају. Један од њих је проценио да би то могао бити Несторовић, можда и Антоновић, а година градње не пре 1907.
Палилулска полугимназија (каснија Друга) била је 1897-1910. у познатој Панђелиној згради, на углу Влајковићеве и Булевара. Приказао ју је на претходној страници Француз:
Незнање
То што не знамо ништа о кући на бр. 3 говори доста ружно о нама и нашем познавању историје београдске архитектуре. Наиме, Љ.Ђ. Замоло каже у поменутој књизи да је почетком 20. века у Београду било само 60 зграда са више од једног спрата и - ми не знамо ништа бар о једној од њих. А можда је и са Панђелином исто - само нисмо проверавали.
Ево још једне о којој не знам ништа, а ни многи други. То је бр. 18. У њој је до 1903. била Управа фондова, а касније Главни одбор Радкалне странке.. Страдала је у америчком бомбардовању 1944, а налазила се тамо где је сада Синдикат.
О њој сам мање истраживао, али опет ништа нисам нашао: ни годину градње, ни архитекту... Да ли неко зна нешто о њој?
То што не знамо ништа о кући на бр. 3 говори доста ружно о нама и нашем познавању историје београдске архитектуре. Наиме, Љ.Ђ. Замоло каже у поменутој књизи да је почетком 20. века у Београду било само 60 зграда са више од једног спрата и - ми не знамо ништа бар о једној од њих. А можда је и са Панђелином исто - само нисмо проверавали.
Ево још једне о којој не знам ништа, а ни многи други. То је бр. 18. У њој је до 1903. била Управа фондова, а касније Главни одбор Радкалне странке.. Страдала је у америчком бомбардовању 1944, а налазила се тамо где је сада Синдикат.
О њој сам мање истраживао, али опет ништа нисам нашао: ни годину градње, ни архитекту... Да ли неко зна нешто о њој?
Drenovac
Goldštajne, izgleda da smo obojica u pravu kod kuće Arse Drenovca. Ja, da je stradala u bombardovanju, i ti, da je srušena 1970-tih. Naime, iz tvoje posleratne slike se vidi da je ona relativno kratka u Kondinoj:
Zaključak se nameće: donji deo je stradao u bombardovanju i na njegovom mestu je u ranom posleratnom periodu podignuta nova zgrada, koja se vidi na tvojoj slici. A onda je, kako ti reče, 1970-tih srušen i gornji deo. Kako ti se čini?
Goldštajne, izgleda da smo obojica u pravu kod kuće Arse Drenovca. Ja, da je stradala u bombardovanju, i ti, da je srušena 1970-tih. Naime, iz tvoje posleratne slike se vidi da je ona relativno kratka u Kondinoj:
A na sledećoj, predratnoj aero fotografiji vidi se da je znatno duža (ona velika zgrada gore je Agrarna banka):Kuća Arse drenovca iz 1911. godine, ugao Kosovske i Kondine
![]()
Zaključak se nameće: donji deo je stradao u bombardovanju i na njegovom mestu je u ranom posleratnom periodu podignuta nova zgrada, koja se vidi na tvojoj slici. A onda je, kako ti reče, 1970-tih srušen i gornji deo. Kako ti se čini?
Мајке Јевропсиме
Голдштајн рече да је Мајке Јевросиме просечена 1909. године. Волео бих да сазнам одакле тај податак. Ја бих рекао да није тачан. Ево зашто:
Аеро снимак блока између Косовске и Светогорске, односно Македонске из 1915. године. Видимо приземље скупштине (доле лево), кућу Арсе Дреновца (она лепа бела на углу Кондине и Косовске) и зграду Друге гимназије (горе десно). Нигде Мајке Јевросиме.
Друга слика је катастарски план истог блока из 1921, опет нема Мајке Јевросиме.
На мапи око 1930. већ постоји, што би значило да је просечена, па помало и изграђена 1920-тих година.
Голдштајн рече да је Мајке Јевросиме просечена 1909. године. Волео бих да сазнам одакле тај податак. Ја бих рекао да није тачан. Ево зашто:
Аеро снимак блока између Косовске и Светогорске, односно Македонске из 1915. године. Видимо приземље скупштине (доле лево), кућу Арсе Дреновца (она лепа бела на углу Кондине и Косовске) и зграду Друге гимназије (горе десно). Нигде Мајке Јевросиме.
Друга слика је катастарски план истог блока из 1921, опет нема Мајке Јевросиме.
На мапи око 1930. већ постоји, што би значило да је просечена, па помало и изграђена 1920-тих година.
Опет ја исправљам криве Дрине, тј. доводим у питање старе истине. Напред је речено да је кућа у Косовској бр. 30 припадала арх. Константину Јовановићу. Међутим, у списку власника из 1912. године стоји да је власник имања на бр. 30 Коста Јовановић, али економиста (постојао је такав), а да је архитекта К. Ј. власник бр. 32. Власник бр. 32 1922. је опет арх. К. Ј, док су власници 1933. његови брати и сестра, док су власници бр. 30 неки други људи. Изгледа ми да је дошло до забуне са именима у литератури. Или је дошло до промене бројева, па је бр. 30 постао бр. 32.
Ево за Врачарку слике са парном страном Косовске гледано од Влајковићеве. Година је 1930.
By Putnik92
Костина (било који да је) кућа је прва једноспратница.
Али, да ли неко има добру слику следеће куће, оне приземне између две једноспратнице. То је дом Николе Христића, четвороструког председника владе из 19. века. Године 1912. носила је бр. 28. Ја је још нисам видео, а ни његови потомци је, изгледа, немају.
By Putnik92
Костина (било који да је) кућа је прва једноспратница.
Али, да ли неко има добру слику следеће куће, оне приземне између две једноспратнице. То је дом Николе Христића, четвороструког председника владе из 19. века. Године 1912. носила је бр. 28. Ја је још нисам видео, а ни његови потомци је, изгледа, немају.
1 - 20 of 1855 Posts
