SkyscraperCity banner

541 - 560 of 2040 Posts

·
Registered
Joined
·
661 Posts
Discussion Starter #543 (Edited)
Ispred stanice rečne policije u Beogradu na obali Save ( pored Brankovog mosta ) pojavio se novi policijski čamac.

Aluminijumske je konstrukcije sa motorom Yamaha od 150 konja.
Motor nisam slikao jer bih morao da se uglavim u grupu policajaca koji su bili tu sa druge strane čamca, a nisam siguran da im fotografisanje prijalo.
Bilo bi zanimljivo saznati gde je čamac izgrađen. Nadajmo se da je kod nas.



 

·
Banned
Joined
·
20,777 Posts
Postoji firma Navar u Tivtu koja proizvodi slicne camce za policijske potrebe.

www.navaryacht.com

Jedan skorasnji clanak o recnoj policiji...

REČNOJ POLICIJI FALE ČAMCI
Petak, 14. Oktobar, 2011.| Autor: Agencija FoNet

BEOGRAD - Sindikat srpske policije (SSP) upozorio je danas da rečna policija nema čime da radi, jer zbog nedostatka čamaca, goriva i specijalnog ulja za podmazivanje, ima smanjenu mogućnost da preventivno ili represivno deluje na rekama u međunarodnom vodotoku.

Reagujući na vest o pljačkama brodova na Dunavu kod Smedereva, SSP u saopštenju ističe da je u nadležnosti beogradske policijske Ispostave za bezbednost na rekama 85 kilometara toka Dunava i 62 kilometara Save, kao i 226 kilometara njihovog priobalja.

"Postavlja se pitanje, koliko je danas rečna policija sposobna da vrši svoj posao, da brine o bezbednosti ljudi, plovila i sprečava kriminal i šverca na rekama, s obzirom da poseduje samo jedan mali gumeni čamac, kojim se najčešće spasavaju utopljenici", ukazuje taj sindikat.

Taj sindikat navodi da su nekadašnji ponos rečne policije bili "Vukovi" - veliki aluminijumski čamci sa vanbrodskim motorom, uz pomoć kojih je zaplenjeno mnogo tona švercovanog goriva i akcizne robe, i spaseno dosta samoubica koji su skakali sa beogradskih mostova.

"Sprečavani su sudari brodova ili barže koje su pretile da sruše mostove. Danas tih pet čamaca trunu u vodi jer ih već tri godine niko ne servisira i neispravni su. Reke se kontrolišu pešice ili automobilom i to samo kada komandir odobri", upozorio je SSP.
Par videa...

Prilog RTS-a o recnoj policiji:

Zandermerija:



 

·
Registered
Joined
·
661 Posts
Discussion Starter #545 (Edited)
U beogradskom pristaništu ispred beton hale ( stari magacini, a sada uglavnom klubovi ) usidren je stari putnički brod VICTORIA CRUZIANA.



U pitanju je stari kruzer koji je unutra devastiran. Sve što je vredelo je izneto, a deo unutrašnje opreme stoji razbacan unutra.
Očigledno je da je brod otpisan.

Bilo bi zanimljivo saznati sa kojom namerom je u Beogradu i koja mu je dalja sudbina.
Da li je moguće da će se brod remontovati i ostati kod nas?

Kroz maglu se prisećam da sam ranije naišao na tekst u kome neko iz domaće firme najavljuje dolazak kruzera koji će remontovati, ali tome nisam pridavao značaja jer nisam shvatao za ozbiljno.




To je ovaj brod. Victoria Cruziana.




U boljim danima













Andere Schiffsnamen/Other ship names/Autres noms des navires: Europa (1960–1998)
Länge/Length/Longueur: 88,48 m
Breite/Beam/Maître-bau: 11,56 m
Passagierkapazität/Passenger capacity/Passagers: max. 116
Leistung/Power/Puissance: 4 x 312 kW (Deutz)
Baujahr/Year built/Année de construction: 1960
Bauwerft/Boatyard/Chantier naval: Schiffswerft Christof Ruthof, Mainz-Kastel (D)
European Number of Identification: 02323472



Služeći se Guglovim prevodiocem sam saznao da je prvobitno ime ovog broda EUROPA i da je bio prvi rečni kruzer u Evropi ( ? ). Pod imenom Europa je služio od 1960. - 1998. kada dobija ime Victoria Cruziana i služi do 2007. godine. Pominje se i njegovo potonuće.

Originalni tekst:
Europa war das erste Fluss-Kreuzfahrtschiff auf europäischen Flüssen. Sie wurde von 1960 bis 1996 von der Köln-Düsseldorfer eingesetzt. Nach dem Verkauf an die Bonaventura Cruises im Jahr 1998 wurde sie in Victoria Cruziana umbenannt und unter diesem Namen bis 2007 eingesetzt. Be einer Überführungsfahrt nach Belgrad ist das Schiff am 19. November 2010 in Hafen von Passau-Heining gesunken.
 

·
Registered
Joined
·
661 Posts
Discussion Starter #547 (Edited)
Snimak potonuća.
Da brod ima veze sa nama dokazuje i govor srpskim jezikom na početku snimka.
Čuje se kako je brod napunjen sa 500 tona peska kako bi dodatno uronio u vodu i visina iznad vodene linije mu se spustila na 6 m ( zbog prolaska kanalom Rajna - Majna - Dunav, brod je napravljen pre kanala pa nema odgovarajuću visinu za prolazak kanalom kao novi brodovi koji su za to predviđeni ).




Izvlačenje potonulog broda Victoria Cruziana




Ako neko razume Nemački bilo bi dobro da nam prenese ako je na snimcima rečeno nešto o sudbini broda u Beogradu.
 

·
Registered
Joined
·
661 Posts
Discussion Starter #548 (Edited)
Pokušao sam da nađem više informacija o budućoj nameni broda Victoria Cruziana.
Pronašao sam samo nemačke izvore i uz pomoć Guglovog prevodioca razumeo da je brod definitivno bio namenjen da služi kao hotel u Beogradu.

Brod su pratile brojne afere od kada je krenuo prema Srbiji ( leto 2010. godine ), potonuo ( novembar 2010. ) zatim izvađen iz vode i popravljen i napokon 11. 10. 2011. krenuo iz Nemačke za Beograd gde se sada nalazi.

Imajući u vidu da je brod u Beogradu verovatno je vlasnik i dalje zainteresovan da ga osposobi za neku namenu.
Tako je za očekivati da će Beograd uskoro dobiti brod - hotel.



Detaljno o brodu na Wikipedii ( Nemački )

http://de.wikipedia.org/wiki/Victoria_Cruziana_(Schiff)


Brod je pravljen kao eksperimentalni brod - kruzer prvi za to namenjen, a porinut je 1960. godine u prisustvu nemačkog premijera i ministra finansija.


Novinska vest da je brod 11. 10. 1011. krenuo za Beograd

http://www.pnp.de/region_und_lokal/...3_Victoria-Cruziana-hat-Passau-verlassen.html
 

·
Banned
Joined
·
13,882 Posts
Snimak transporta pre potonuća.
Ako sam dobro razumeo nemački tekst na početku snimka brod je namenjen da služi kao hotel u Beogradu.
jesi dobro razumio.
jos se kaze da je brod pod sumnivim okolnostima potonuo na dan prisilne licitacije. Brod nije bio u voznom stanju a kupilo ga je srpsko preduzece (MPs-Group tao pise da se zove) i onda ga ostavilo u Passau. Posto nisu placali "lezarinu" brod je trebao prislino biti licitiran kad je na isti dan potonuo.
 

·
Banned
Joined
·
1,616 Posts
Ja dugo pratim ovu temu i mislim da je u pitanju najkvalitetniji thread na forumu ( nazalost, konkurencija i nije neka, ali nema veze ). Iako sam dosta plovio i mislim da znam o reci, moram da priznam da informacije koje je postavio frakturator su dragocene i predstavljaju mozda pravu riznicu znanja o domacim plovnim putevima o kojima se, nazalost, nedovoljno zna. Puno mu hvala na tome i nadam se da ce nastaviti na isti nacin! :eek:kay:


Danas sam plovio od NS do Beske, camac je tamo vadjen na suvo i ide da prezimi i da se malo dovede u red ( ciscenje korita od algi i sitnije popravke ). Iako ljudi povezuju recnu nautiku samo sa letom, uvek sam tvrdio da je plovidba u jesen ili zimu jednako interesantno i lepo iskustvo. Nema guzve, nema likova sa skuterima a prizori su divni.


Krenuo sam oko 10:30 iz NS a posle samo 50tak minuta sam bio u Besci. Sa sve izvlacenjem camca i prevozom, trebalo mi je sat i po dok nisam seo u kafanu ;)

Temperatura je bila oko 7 stepeni, vetra nije bilo, voda je mirna a prema GPSu, kretao sam se oko 25 km/h, sto mu dodje oko 13-14 cvorova. Isao sam nizvodno, sto je + i za brzinu ali i za potrosnju goriva.



Pocetna tacka, marina kod veslackog kluba Danubius, pored kupalista Strand.





Tvrdjava u daljini, kej...









mostovi...





Dimnjak toplane koji nestaje u magli. Toplana se nalazi izmedju auto puta E75 i leve obale Dunava a pored rafinerije




Uz desnu obalu, sve do Sremskih Karlovaca privezani su razni brodovi, slepe, barze i sl. Neki od njih su u upotrebi a neki nisu a ima i par koji su potonuli. Nekada je tu bilo mnogo vise rashodovanih brodova a njihova sudbina mi je nepoznata ( dno ili topionica )




galebovi...





Delovi cuvenog mosta na barzama koji je posle bombardovanja bio jedini link izmedju sremske i backe strane Novog Sada i jedinog mosta u Evropi ( u to vreme ) koji se otvarao i zatvarao po potrebi... :)






Sr Karlovci u magli i guzva na "putu"








Deo puta od Karlovaca do Cortanovaca nema nekih interesantnih stvari za videti a i u pitanju je samo par km, medjutim sa leve strane ima nekoliko divnih ostrva sa fantasticnim plazama. Nisam to slikao jer se ne bi videlo kako treba, mnogo bolje se vidi na karti.


Most kod Beske u daljini














Nikakvih problema nije bilo osim sto sam ( danak ne razmisljanju ) naleteo na jedan mali sprud, tacno kod "oficirca" u Petrovaradinu. To je poznato mesto po sprudovima i nanosima koji su ove godine zbog vodostaja jako izasli a ja sam zaboravio na to. Srecom, brzina nije bila velika, elisi nije bilo nista a seticu se da sledeci put vozim sa otkacenim motorom bar dok ne dodjem do sireg plovnog puta... ;)
 

·
∰f(W)dw≣∭f(r,φ,θ) drd&
Joined
·
2,213 Posts
Hvala vam na pohvalama.
Drago mi je što sam uspeo da vas zainteresujem.




Potencijalno plovni put Morava ima dve varijante.
U rečnoj varijanti, gde bi se samo radilo na koritu reke voda bi bila iz same Morave.
U kanalskoj varijanti postojao bi rečni tok pored kojeg bi išao plovni kanal. U plovni kanal bi se preusmeravao deo vode iz Morave.

Plovni kanal je samo korito koje se ispuni vodom.
Kanal za razliku od reke ima niz stepenika ograničenih branama sa prevodnicama, a koji su na različitim visinama. Tako da kroz kanal ne mora da postoji protok vode za razliku od reke gde postoji kontinuirani protok vode sa mesta više ka nižoj nadmorskoj visini.

Za održavanje nivoa vode u plovnom koritu je potrebno nadoknaditi samo onoliko vode koliko se iz korita potroši.

Potrošnja vode iz se odnosi na: isparavanje vode, potrošnja prilikom rada prevodnica ( troši se voda iz višeg stepenika koja prelazi u niži stepenik ) i potrošnja vode pri eventualnom navodnjavanju ( najveći udeo ).


Dakle, za punjenje kanala je potrebna relativno mala količina vode koje u reci Moravi ima sasvim dovoljno.

Jedino bi se u slučaju gradnje paralelnog kanala protok kroz reku neznatno smanjio zbog dopunjavanja kanala. Ovo smanjenje protoka kroz reku bi bilo veće ako bi se više vode prebacivalo u kanal kada bi na kanalu bile izgrađene i hidrocentrale.

Problem sa punjenjem kanala bi nastao samo kada bi se išlo sve do Egejskog mora na nivou granice Srbije i Makedonije koji je na najvišoj nadmorskoj visini. Tu bi trebalo u kanal sprovesti okolne rečice i potoke. Ovde je problem i što je to razvođe dva sliva ( Morava - Crno more i Vardar - Egejsko more ).
To je problem kod svakog kanala - kako napuniti najviši stepenik jer kada se on napuni obezbeđena je voda i za niže stepenike.
Зар није онда далеко једноставнија варијанта да се прошири речно корито уз градњу хидроелектрана? Градња паралелног канала са све бранама које могу да буду и на реци делује као непотребан трошак. Зашто се то уопште разматрало?
 

·
Registered
Joined
·
661 Posts
Discussion Starter #552 (Edited)
Ja dugo pratim ovu temu i mislim da je u pitanju najkvalitetniji thread na forumu ( nazalost, konkurencija i nije neka, ali nema veze ). Iako sam dosta plovio i mislim da znam o reci, moram da priznam da informacije koje je postavio frakturator su dragocene i predstavljaju mozda pravu riznicu znanja o domacim plovnim putevima o kojima se, nazalost, nedovoljno zna. Puno mu hvala na tome i nadam se da ce nastaviti na isti nacin! :eek:kay:

Pozdrav Fleetwood Brougham

Ovu temu sam i pokrenuo sa namerom da postoji jedna živa tema na kojoj će se objediniti što više informacija vezanih za unutrašnju plovidbu. I da to bude tema koju će svi moći pratiti i preko nje se upoznati i zainteresovati za ove ogromne resurse kojim raspolažemo.

Ja ću naravno nastaviti dok imam šta da napišem, a imam još preko 500 fotografija u računaru koje bih mogao ovde postaviti i koje sam skupljao predhodnih godina.

Drago mi je da se pojavio i neko ,,sa vode" pa se nadam da će ovde biti još tvojih postova i fotografija.
Ovo što si nam prikazao je odlično. Samo nastavi da uživaš na reci, a svojim fotografijama ćeš to podeliti i sa nama.
 

·
Registered
Joined
·
661 Posts
Discussion Starter #553
Зар није онда далеко једноставнија варијанта да се прошири речно корито уз градњу хидроелектрана? Градња паралелног канала са све бранама које могу да буду и на реци делује као непотребан трошак. Зашто се то уопште разматрало?


U ovoj studiji je poseban značaj dat pitanju nanosa ( materijala koji nosi reka - pesak, šljunak, mulj ).

Ukoliko bi se regulisala ( kanalisala ) sama reka i taj materijal bi završavao u reci.
Zbog toga bi bilo nephodno redovno održavati i čistiti reku ( plovni put ) što zahteva stalna i redovna ulaganja.
Ukoliko bi se zanemarilo održavanje Morava bi se ponovo vratila u svoje prirodno ( neplovno ) stanje.
Dakle trebalo bi stalno ulagati novac.

U slučaju paralelnog kanala prirodni režim reke ne bi bio narušen i njim bi odlazio nanos štiteći tako paralelni kanal ( plovni put ).
Time bi potrebno održavanje bilo minimalno.
 

·
Registered
Joined
·
356 Posts
Ja dugo pratim ovu temu i mislim da je u pitanju najkvalitetniji thread na forumu .....

Potpuno se slažem s tobom.
Vidim da si dobra ponavalac Dunava pa imam pitanje za tebe.
Što je ovo na slici ?
Dali je to počela izgradnja novoga željezničkog mosta obzirom da je ovome "privremenom" već istekao rok upotrebe.
Moje mišljenje nestručnjaka da je stari Žeželjov most bio najljepši most na Dunavu i žao mi je što je srušen !!
 

·
Banned
Joined
·
1,616 Posts
Pozdrav!

Da budem iskren, nisam siguran sta je to, ostaci starog Zezeljevog mosta nisu sigurno ( jer je on bio od armiranog betona ) ali predpostavljam da su to delovi skela ili konstrukcija koriscenih za izgradnju ovog montazno/demontaznog mosta koji se vidi levo. Kao sto se moze videti slicni ( ako ne i isti ) su kao i stubovi na novom mostu.



Sto se tice izgradnje pravog naslednika Zezeljevog mosta, poslacu ti poruku sa linkom na kome ima dosta informacija i vesti o tome. Nazalost, ostali ne mogu da vide jer forum koji linkujem je cenzurisan na ovom forumu... :D
 

·
∰f(W)dw≣∭f(r,φ,θ) drd&
Joined
·
2,213 Posts
Неко, мислим Фрактуратор, је рекао да Србија оствари годишње 100 милиона евре извоза од бродоградње и са овако малом подршком државе. Колико то реално може да нарасте уз праву подршку? Има ли неке држаце на коју Србија може да се угледа или пореди по том питању?
 

·
Moderator
Joined
·
4,767 Posts
Realno,brodogradnja je u velikoj krizi u svetu,narudzbina je sve manje i manje,tako da bih rekao svaka cast svakom brodogradilistu kod nas koje je prezivelo tranziciju i pliva u ovoj svetskoj krizi.
Inace u Somboru tj u opstini ima dva nekad uspesna brodogradilista,jedno u Bezdanu (ne radi vec par godina),drugo u Backom Monostoru koje je odnedavno u stecaju.A propalo je i ono u obliznjem Apatinu,mada ono mozda i prezivi.
 

·
Registered
Joined
·
661 Posts
Discussion Starter #560
Srbija | sreda 26.10.2011 | 19:03

Mrkonjić: Reka Sava prioritet 2013.
Izvor: Tanjug

Beograd -- Ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkonjić kaže da će sanacija reke Save biti jedan od naših prioriteta 2013. godine.

On je razgovarao sa direktorom Svetske banke u Beogradu Lu Breforom o projektima koje finansira ta banka na Koridoru 10, sanaciji plovnog puta reke Save i rekonstrukciji puteva u Srbiji.

Mrkonjić je Brefora obavestio kako teku radovi na izgradnji autoputa oko Dimitrovgrada, kao i da će sanacija reke Save biti jedan od naših prioriteta 2013. godine.

Mrkonjić je predstavnike Svetske banke izvestio i o dinamici radova na rekonstrukciji puteva po odobrenom kreditu od 100 miliona evra, sa akcentom na odrzavanju i bezbednosti puteva, saopštilo je ministarstvo.

Ministar je dobio obećanje da će Svetska banka dati saglasnost o realizaciji kredita za deonicu Grabovnica - Grdelica na Koridoru 10 u toku sledeće nedelje, a za početak radova na deonici Vladičin Han - Donji Neredovac u roku od 10 dana.
 
541 - 560 of 2040 Posts
Top