SkyscraperCity banner
1 - 12 of 12 Posts

·
Registered
Joined
·
125,565 Posts
Discussion Starter · #1 ·
http://www.stragari.co.rs/banja-voljavca.htm

Banja Voljavča je jedina poznatija manastirska banja u Srbiji, koja je kao takva postojala sve do Drugog svetskog rata i kojom je gazdovao manastir Voljavča ostvarujući glavne prihode za svoje izdržavanje.
Ona je ujedno i jedina banja u Srbiji, koja se i danas zove po manastiru kome je u prošlosti pripadala. To je jedinstven primer stare manastirske banje (obnovljene zadužbinske banje sveštenog lica i namenski građene manastirske banje) i mesne društvene banje.
Stara manastirska banja u Stragarima kod Kragujevca mogla bi da postane značajna turistička destinacija, pošto su ispitivanja pokazala da su izvorišta pogodna za eksploataciju

Kragujevac – Osim zapuštenog rudnika azbesta, Stragari kod Kragujevca mogli bi da se pročuju i po – banjskom turizmu. Naime, dugo očekivana analiza izvorišta Voljavče, koje nosi ime obližnjeg manastira, konačno je završena, a, prema rezultatima, reč je o malomineralnoj vodi stabilnog sastava, koja može da se koristi u terapeutske svrhe. U kombinaciji sa medicinskim tretmanom, voda Voljavče može da pomogne u saniranju oboljenja urinarnog trakta, reumatskih i nekih kožnih bolesti.

Istovremeno sa analizom vode, kragujevačka Direkcija za urbanizam uradila je i detaljni urbanistički plan manastirskog okruženja, površine devet hektara, u kome su ucrtana sva mesta pogodna za razvoj banjskog, ali i lovnog turizma, jer je čitava južna padina Rudnika bogata raznovrsnom divljači.

– Temperatura vode je 24 stepena, a protok od 3,5 litra u sekundi je dovoljan za organizovanu eksploataciju. Elaborat o rezervama vode urađen je u skladu sa propisima Ministarstva za životnu sredinu i uskoro očekujemo njegovu valorizaciju – kaže za „Politiku” Aleksandar Ležajić, predstavnik firme „Dekonte”, koja je radila ispitivanja vode.

Voljavča je, inače, bila banjsko lečilište još u doba rimske kolonizacije, a tu su u potrazi za zdravljem tokom čitavog 19. i početkom 20. veka dolazili ljudi iz čitave Srbije. Prema predanjima i pričama, u banji se lečio Uroš Nemanjić, a u Stragare je dolazila i kneginja Ljubica. Iz tog vremena je i stih posvećen Voljavči, koji glasi: „Ova banja nije loša, ala igram do Miloša”.

Banja je bila u funkciji sve do posle Drugog svetskog rata, kada je manastirska zemlja konfiskovana. Od tada propada, a posetioci su retki. Detaljni urbanistički plan urađen je s ciljem da pokaže sve mogućnosti obnove i korišćenja banje u turističke svrhe, budući da je okolina Stragara bogata istorijskim i kulturnim spomenicima

– Banjski turizam je prioritet, a planom detaljne regulacije predviđena je izgradnja kupatila, bolnice, drugih ugostiteljskih i trgovačkih objekata. Postoje mogućnosti i za komercijalni razvoj čitavog kraja, pošto su kapaciteti dovoljni i za flaširanje vode. U planu je i razvoj visokog turizma, budući da je u sklopu banje predviđena izgradnja i velnes centra sa oko 50 ležaja. Međutim, prethodno je nužno sanirati postojeću i izgraditi novu infrastrukturu, za šta je, prema našim procenama, neophodno oko 1,5 miliona evra – kaže za naš list urbanista Ivan Radulović.

Prema rečima Nebojše Vasiljevića, glavnog stručnjaka za razvoj resursa, grad Kragujevac je spreman za partnerstvo sa privatnim sektorom, kako bi čitav kraj dobio razvojni potencijal. Udruživanjem javnog i privatnog sektora, kaže Vasiljević za naš list, bila bi na pravi način zaštićena i prirodna sredina stare manastirske banje.




U neposrednoj blizini Kragujevca nalazi se, bolje reći, ostaci nekadašnje Banje Voljavča, za koji grad Kragujevac ima velike planove, ali nikako da se krene sa realizacijom.
 

·
Registered
Joined
·
125,565 Posts
Discussion Starter · #7 ·
Манастир Вољавча је манастир Српске православне цркве и припада Епархији Шумадијској.

Скривен у густој шуми уз Вољавачки поток на северисточној падини Рудника, у близини Страгара, налази се манастир Вољавча са црквом посвећеном Св. Михаилу и Гаврилу. Манастир, задужбина Михаила Кончиновића, властелина деспота Стефана Лазаревића, подигнут је почетком 15 века на остацима старе цркве из 1050. године

Историјске податке о манастиру дају турски дефтери, у којима се манастир помиње у опису Смедеревског санџака 1516. године. 1607, године, када је игуман био Захарија, написан је манастирски типик, а такође се помиње и тапија манастира из 1680. године. 1759. године манастир је тешко пострадао од Турака. 1756. године са источне стране је подигнут нови конак, а игуман Алексије води рачуна о духовним потребама и за манастир набавља већи број богослужбених књига и икона.

На место игумана 1786. долази Хаџи Рувим, који окупља младе и даровите људе, учи их писмености и дуборезачким, каменорезачким и сликарским вештинама. Био је противник турских господара и енергични борац за права поробљеног српског народа. 1789. године Турци су опљачкали и спалили Вољавчу. У време Првог српског устанка манастир је имао значајну улогу а у њему се често скривао и Карађорђе Петровић. У манастирском конаку, изграђеном 1765. године и који спада у најстарије конаке у Србији, 1805. године је било седиште Правитељствујушчег совјета српског, прве Карађорђеве владе на чијем је челу био Матија Ненадовић. Двестотине година након првог заседања Правитељствујушчег совјета српског, у Вољавчи је у истој просторији где је заседао Совјет, одржана свечана седница Владе Републике Србије. Поводом 200 годишњице заседања Правитељствујушчег совјета српског у приземљу конака постављена је стална етнолошка изложбена поставка. Овом реконструкцијом Народни музеј у Крагујевцу настоји да оживи и приближи свакодневни живот прве половине 19. века у манастирском комплексу, у коме су се поред предавања духовном животу одиграле и историјски значајне седнице прве српске Владе у нововековној историји Србије.[2]

Изградња манастира је настављена 1838. године, када је Јанићије Ђурић на западној страни цркве подигао велику кулу звонару. Вољавча је свој данашњи изглед добила 1865. године. Поред зида, код леве певнице у манастирској цркви, узидана је глава Танаска Рајића, Карађорђевог барјактара, коме су Турци одрубили главу на Љубићу код Чачка.

Црква манастира Вољавча подигнута је у градитељским традицијама Моравске школе, у облику трилиста, са куполом изнад централног простора и полукружним апсидама на северној, источној и јужној страни. Бројна оштећења и презиђивања у потпуности су уништила сликану декорацију, за коју се зна да је постојала у 17 веку, тако да данас у унутрашњости цркве више нема живописа.
Na 1.2 km-a od Banje.
 

·
Registered
Joined
·
3,095 Posts
Опет лепа репортажа и фотографије, важно је да се упознајемо и с мање нам познатом Србијом, :cheers: али је штета велика што је Бања тако запуштена, за богу плакати. :bash: :eek:hno:
 

·
Registered
Joined
·
125,565 Posts
Discussion Starter · #11 ·
Опет лепа репортажа и фотографије, важно је да се упознајемо и с мање нам познатом Србијом, :cheers: али је штета велика што је Бања тако запуштена, за богу плакати. :bash: :eek:hno:
Još jednom hvala na lepim komentarima. :cheers:

Prava šteta, toliko potencijala, ceo taj kraj obiluje istorijsko-turističkim sadržajima(Manastiri Petkovica, Blagoveštenje, Voljavča, Nikolje Rudničko,.., tvrđava Kulina, planine Rudnik, Ramaćki visovi, Gradina, sela Vlakča, Ljubičevac, Masloševo, Kamenica, varoš Stragari) , a samo pravi zaljubljenici znaju za ova mesta. Planirao sam obilazak svega navedenog, ali me je tog dana grad omeo o većoj reportaži.

Zapuštene vile, prenoćišta, govore o jakoj istoriji banje.
 
1 - 12 of 12 Posts
Top