Skyscraper City Forum banner
1 - 16 of 16 Posts

·
Registered
Joined
·
126,371 Posts
Discussion Starter · #1 ·
Овсиште је насеље у општини Топола у Шумадијском округу. Према попису из 2002. било је 630 становника (према попису из 1991. било је 797 становника).
Kompleks bazena "Sunčani breg" se sastoji od tri bazena. Glavni bazen je poluolimpijski dimenzija 25m x 14m sa dubinom od 2 metra. Pored poluolimpijskog bazena u sklopu kompleksa nalaze se bazen za neplivace 13m x 6m sa dubinom od 1 metra i dečiji bazen dimenzija 13m x 6m sa dubinom od pola metra. Bazeni raspolažu sa tri filter stanice za prečišćavanje vode španske firme Astral.
Selo koje se nalazi u blizini Kragujevca, i gde veliki broj Kragujevčana traži spas u toplim letnjm mesecima. Selo je inače rodno mesto satiričara Radoja Domanovića. Prelepi komplex bazena, rodno mesto Radoja Domanovića, crkva, prelepa priroda oko sela su landmark ovog kraja.
 

·
Registered
Joined
·
3,095 Posts
Опет лепа репортажа. :cheers:
Не изгледа да је велика гужва, с обзиром на оволику врућину. :)
А има ли неки споменик или обележје у селу за Домановића?
 

·
Registered
Joined
·
126,371 Posts
Discussion Starter · #16 ·
Опет лепа репортажа. :cheers:
Не изгледа да је велика гужва, с обзиром на оволику врућину. :)
А има ли неки споменик или обележје у селу за Домановића?
^^:cheers:

S obzirom na gužvu na bazenima u samom gradu, poseta okolnim je prava milina. :cheers:

NEBRIGA PREMA PIŠČEVOJ ZAOSTAVŠTINI
Govorili smo o duhovnom nasleđu Radoja Domanovića. A šta je sa onim što čini materijalnu kulturu? Radojevih rukopisa nema, jer mu je stan u Beogradu uništen u ratu.
Rodna kuća, odnosno škola, u kojoj su stanovali piščevi roditelji, u selu Ovsištu, izgrađena 1852. godine, na kojoj je i ploča sa natpisom: „Kao sin učitelja u ovoj kući se rodio 1873. god. Radoje Domanović, znameniti srpski pripovedač i satiričar“, propada, i nebriga preti da je potpuno sruši.
Spomen-sobu izjeda memla. Biblioteka je prazna, a knjige, poklonjene povodom proslave sto godina od rođenja, odnešene kako ne bi i one propale. Projekat za popravku postoji, ali nema para. Pre bi se reklo da nedostaje plana, volje i ljubavi da se neguje nasleđe, umesto što mu se prilazi kampanjski ili svečarski. Sve zvuči kao da se sudbina još jednom poigrava sa piscem, a Srbija koju je opisao pokazuje kako se nije promenila. Meštani su ljuti na grad i pisce, koji ovde dođu samo da se homerovski goste u vreme „Domanovićevih dana satire“. Ništa bolje nije ni u Gornjim Jarušicama, selu u kojem je u pelenama donet pisac, u kojem je živeo i neizmerno ga voleo. Piščevu ljubav ilustruje činjenica da su njegovi seljani prototipovi Domanovićevih junaka. Opis zavičaja i Šumadije, takođe, ilustruje ljubav, nadahnuće i očaranost njegovom lepotom: „Sa sviju strana čuješ pesme, preljske i žagor... Sedim, pa plivam u čistini, pevam jer moram, sama me priroda goni... Pomisliš da si u raju, a ne na zemlji... Svud okolo šuma, obasjana slabom svetlošću meseca. Sve se počne utišavati. I lavež pasa, i pesme radnika koji se vraćaju kući, sve tiše, tiše... Još, kadkad, kos i slavuj jave se umilnom pesmom iz svog gnezda i po koji bedan pas lane. Počnu svetlucati po brežuljcima vatre. Pa tek divne pesme čuješ - to su prela...“
Toj idiličnoj predstavi tople slike zavičaja suprotstavljen je svet nepravde, neverstva, prevare, licemerja, koji je upoznao u Beogradu, jer, kako je pisao, „što god počnem da mislim, sve mi Beograd pokvari“.

BEZ SPOMEN OBELEŽJA
Pedesetih godina prošlog veka, kuća Domanovićevih premeštena je iz zaseoka Cetinje u centar sela. Na njoj je stajala i spomen-ploča. Međutim, pre petnaestak godina ona je srušena i na istom mestu podignuta je zgrada zadruge, ali bez znaka da je ovde živeo najveći srpski satiričar. Iako u Srbiji sedam biblioteka i osam škola nose Domanovićevo ime, u zavičaju nema spomena, kao da je reč o ukletom pesniku. Što je još gore, ni između meštana Ovsišta, gde je rođen, i seljaka iz Jarušica, u kojima je živeo, ne postoji sloga. Otimajući se o pisca, prvi su svojevremeno poručili drugima, kao da su hteli da dokažu večitu neslogu i svađu po kojoj je satiričar šibao:
„Eto vama ostalih Domanovića, pa ih slavite koliko god i kako god hoćete, a nama ostavite ovog jedinog koji je kod nas svet ugledao!“
Istina, Srbija i Kragujevac se pripremaju da dostojno obeleže vek od smrti Domanovića. Priprema se izdanje sabranih dela i naučni zbornik radova o njegovoj ličnosti i delu. Srpska akademija nauka i umetnosti u oktobru organizuje naučni skup posvećen piscu.
Povod je značajan i prilika je da se mnogo toga ispravi. Jer, zaista je malo da Domanović ima samo jednu bistu u Šumadiji. Ispred Gradske skupštine Kragujevca treba postaviti veliki spomenik Radoju Domanoviću sa bičem satire u ruci, kao opomenu kako treba da se radi, vlada i živi u Srbiji. Kao što treba podići i spomenik Knjazu Milošu, jer se navršava 190 godina od kada je Kragujevac postao prestonica Srbije.
Samo ta dva primera dovoljno ilustruju koliko nam nedostaje duha u civilizacijskom vrednovanju nasleđa, iako neprestano ponavljamo kako smo istorijski narod.
Možda je ovo prilika za realizaciju jednog takvog projekta. Ali, i da se i ostale stvari vezane za obeležavanja iz domena materijalne kulture, urade: poprave kuće, spomen-obeležja, i oživi duh koji opominje na visinske vrednosti Radoja Domanovića, čije ime nose srpske škole, ulice i biblioteke u osam gradova Srbije.
 
1 - 16 of 16 Posts
Top