Изванредни Александар Медведев је, када му је Драгиша Цветковић тражио да се направи гаража за троја кола у комплексу ове резиденције, ауторитетом рационалног човека рекао: "Господине Цветковићу, не возите се са троја кола истовремено, доста је за једна"...
kasarna je stevan sinđelić na crvenom krstu a zgrada ne postoji srušena je do temelja posle nato bombardovanja bila je oštećena pa je bilo lakše srušiti je neggo adaptirati
Боже, како је то изванредно изгледало, за не поверовати...
Da, ta kasarna i dalje postoji. Pisali smo vec o njoj. Nalazi se pored zeleznicke stanice
Хвала ти Горане за ове слике. Вила засигурно јесте драгуљ и по многим детаљима једно је од најважнијих Којићевих дела, заједно са маестралном вишеспратном модернистичком стамбеном зградом у центру. Овакве детаље и решавање степеништа, прозора, тераса, пергола могао је нацртати само фасцинантан Којићев стваралачки нерв, а ми смо се према томе однели као последњи дивљаци.Вила Ерна
Чист пример модерне. Изграђена је у Нишкој Бањи 1937. године за београдског адвоката Јанковића по пројекту барда српске архитектуре Бранислава Којића. Изглед виле и њена функција су данас потпуно промењени накарадним доградњама и адаптацијама. И тако, док љубљанчани са поносом говоре о Плечниковој Љубљани и љубоморно чувају његово наслеђе, дотле Срби и нишлије и не знају које су драгуље у својим срединама имали, а сада изгубили. Један од тих драгуља је и вила Ерна.
![]()
![]()
![]()
![]()
![]()
Odlican post. Hvala!Хотели Ниша и Нишке Бање пред Други светски рат
Хотел Миленковић Нишка Бања (хотел Партизан)
Подигао га је индустријалац Миливоје Миленковић из Ниша. Објекат је изграђен 1935. или 1937. године. У време изградње хотел је био један од највећих у Србији. Имао је лифтове, сале за ручавање и забаве, терасе за сунчање, сопствену посластичарницу, хотелског лекара, гараже, башту са хиљаду столица. Хотел је био отворен читаве године, а собе и апартмани су морали да се резервишу годину дана унапред. Архитектура хотела је еклатантни пример модернизма. Средином осамдесетих година прошлог века хотел је надграђен по плану архитекте Александра Буђевца из Ниша. Моја мајка, која је са родитељима, рођацима и пријатељима фамилије као и пословним пријатељима њеног оца као мала одлазила у хотел се сећа изузетне услуге у хотелу и врхунског џез оркестра који је свирао у хотелу (ту је научила фокстрот и остале популарне игре оног времена, а и стално нам је рецитовала стихове песме које је научила у хотелу: "лева напред, десна јок, ми играмо ламбетвок").
![]()
...
