[Goran Ciric]

Сићевачка клисура

Целина настала пробојем Нишаве између Белопаланачке и Нишке котлине у дужини од око 16 км. Састоји се из три дела: горњег дугог око 5,5 км (Градишки кањон); средњег дугог око 2,5 км (Острвичка котлина) и доњег дугог око 7,8 км (сићевачки део). Цела клисура заузима пространство од око 50 квадратних километара.

О клисури има веома мало историјских података. Због непроходности и забитости кроз векове нема ни античких, ни средњовековних а ни Турских података о клисури. Ипак, неки топоними, трагови градишта, манастира и манастиришта указују да је простор клисуре био насељен како у време антике тако и средњовековног периода.

У време антике, средњег века и Турске владавине, дакле у периоду дужем од 2,000 година, пут који је повезивао Ниш са Софијом и Константинопољем/Цариградом/Инстанбулом је ишао преко превоја Плоче (на самој Плочи се и данас могу видети остаци римског пута Via Militaris). Данашњи пут преко Плоче је трасирао турски управитељ Ниша Митад паша 1862. године. О значају Плоче говоре чак и стихови Ивана Гундилића који превој помиње у спеву „Дубравка“ (превој назива Куновица по оближњем селу).

По први пут је клисура постала проходна након изградње железничке пруге Ниш-Пирот, која је пуштена у промет 1887. године. Након Другог светског рата, средином шездесетих, је у промет пуштен и савремени пут који је пробијен кроз клисуру. Нови ауто-пут Ниш-Пирот-Софија, чија би градња требала да почне следеће године ће опет напустити клисуру и иће преко Плоче (испод које ће бити изграђен тунел)

Због своје лепоте, посебности флоре и фауне на њеном простору, специјалне климе постоји предлог да се клисура прогласи националним парком.

 

[kasina]

 

[usrejected]

hvala najlepse kasina!

 

[kasina]

... nema na čemu ...

 

[Prijatelj]

Evo nešto o tramvajskom saobraćaju u Nišu

http://www.historiansclub.org/files/Tramvaj.pdf

 

[usrejected]

^^ bravo!!!

 

[mmilovan]

Nisam znao da je "Hotel Park" u toku okupacije bio poprište napada na nemačke oficire eksplozivnom napravom (od strane ilegalaca u Nišu):

http://www.zokster.net/drupal/node/2285

Postoji i čitav roman o tome:

http://www.znaci.net/00001/8.htm

 

[Constantin]

Nisam znao da je "Hotel Park" u toku okupacije bio poprište napada na nemačke oficire eksplozivnom napravom (od strane ilegalaca u Nišu):

http://www.zokster.net/drupal/node/2285

Postoji i čitav roman o tome:

http://www.znaci.net/00001/8.htm

Napad je izvrsen rucnim bombama. Tada je ubijeno i ranjeno oko 30 Nemaca. Spomenik u parku pored Nisave je posvecen toj eksploziji i pocetku ustanka.

 

[vectom]

a na zgradi hotela postoji i spomen ploca sa detaljima o tom dogadjaju

 

[angg]

 

[usrejected]

U ovom video prilogu, Dejan Savic, direktor Beogradske opere, izmedju ostalog govori i o staroj arhitekturi Nisa.

http://www.youtube.com/watch?v=lXvMa4jt1Zw

Srecna Nova 2010. :cheers:

 

[Constantin]

Ne znam da li je vec bilo...
Rec je o grobnici nemackih vojnika poginulih u Prvom sv. ratu. Mislim da se nalazila na Starom groblju u Nisu.
Nemci su je odneli tokom Drugog sv rata. Gde li je sada?

 

[Goran Ciric]

Нишки трамвај

Поред Београда, Новог Сада и Суботице и Ниш је, на територији Србије, својевремено имао трамваје. Ево кратке историје нишког трамвајског саобраћаја.

Након Првог светског рата, а на захтев нишког суда, влада краљевине СХС и Версајски суд су наложили Немачкој да, на име репарација за штету начињену у рату, исплати Нишу ратну одштету у виду испоруке трамваја. Уговор о репарацији је потписан 8. новембра 1922. године. На основу ове репарације Ниш је добио трамваје, који су градским улицама ишли 28 година, од 1930. до 1958. године.

Изградња трамвајске пруге и остале инфраструктуре је била поверена чешкој компанији „Колбен и другови“ која је поставила трамвајске колосеке, израдила ремизу, две исправљачке станице и поставила контакту мрежу. Уз овај посао иста компанија је изградила и калоричну електричну централу на Црвеном Крсту (пуштена у промет крајем 1929. године).

Радови на изградњи трамвајске пруге су почели 1928. године, под руководством нишког предузимача Сотира Благојевића (1880 – 1949), а завршени су у мају 1929. године. Саобраћај је званично успостављен у недељу 16. новембра 1930. године. Трамвај је ишао од Железничке станице (у западном делу града) до Нишке Бање. Укупна дужина трамвајске пруге је била око 12км. Возни парк се састојао од 10 трамвајских моторних кола и 5 затворених и 5 отворенх приколица.

Трамвајска пруга је била једноколосечна са тринаест станица (станице су биле двоколосечне и на њима су била укрштања). Трамвајска пруга је прелазила железничку пругу на два места: код Пиротске рампе (у Ристићевој улици) и нишкобањске рампе. Исправљачке станице су се налазиле у ремизи и код успона на улазу у Нишку Бању.

Траса трамвајске пруге је ишла од Железничке станице Призренском улицом (сада Димитрија Туцовића) поред касарне 16. пук до улице Јована Ристића (после Другог светског рата Бориса Кидрича до 1994. године када јој је враћено првобитно име). Из улице Јована Ристића трамвај је ишао средином Трга књаза Михајла (Трг ЈНА, Трг војске Југославије, данас Трг краља Александра), са кога је скретао, поред Армије, у улицу кнегиње Љубице (Октобарске револуције, сада опет под изворним именом), до Уреда где је скретао у улицу Милојка Лешјанина и њоме ишао до Трга краља Милана (Трг Ослобођења, сада опет Трг каља Милана). Са трга је пруга ишла Вождовом улицом, преко Синђелићевог трга, поред Позоришта и Среског начелства (сада суда) до Црвеног певца (раскрсница са улицом Војводе Мишића). Од Црвеног певца је пруга ишла Знепољском улицом (Булевар Браће Тасковића, сада Булевар Зорана Ђинђића), и поред мале пијаце (сада Трг Радничких савета), ремизе (на раскрсници са Зетском улицом), грађанске болнице, војне болнице и Ћеле Куле до Трошарине. Одатле је пруга ишла левом страном пута Ниш – Нишка Бања (сада булевар Светог цара Константина) до централног парка у Нишкој Бањи.

Трамвајски саобраћај је био у саставу Електричних предузећа града Ниша, предузећа које је основала и којим је управљала нишка општина.

Задња вожња нишким трамвајем је била 10. августа 1958 године, када су трамваји замењени аутобусима. По писању „Политике“ тог дана је преко десет хињада нишлија дошло да испрати своје трамваје, а вожња трамвајима је тог дана била бесплатна.

Нишки трамвај

Нишка Бања 'трамвај на путу за Ниш

План града Ниша са уцртаном трамвајском пругом (око 1940. године), издавач Петар Динић, нишки ревизор новина


Изградња пруге:

Код железничке станице, 1929. година

Призренска улица (данас Димитрија Туцовића), код ограде касарне 16. пук, 1929. година

Трг краља Милана, 1929. година. У горњем левом углу се види палата Горча и почетак Лешјанинове улице

Из Знепољске улице (булевар Зорана Ђинђића), 1929. година

Из Политике 18.11. 1930

Фотографије из Ниша:

Поред Касарне 16. пук. Трамвај "јури" ка граду

Поред исте касарне и у истом смеру

Код Армије, на углу Трга књаза Михајла (сада Трг краља Александра) и Кнегиње Љубице

Из улице кнегиње Љубице (код Уреда)

Улица кнегиње Љубице - поглед према Лешјаниновој и Нишави

Трг краља Милана. Већина зграда у позадини постоји и данас

Трг краља Милана - поглед ка Вождовој улици

Трг краља Милана - испред садашње Робне куће

Трг краља Милана - низ зграда у позадини и данас постоји. У згради на углу је данас Мекдоналдс

Вождова улица - поглед ка Тргу краља Милана. Са десне стране је зграда Хипотекарне банке, данас Главна пошта

Вождова улица. Са десне стране је палата "Јанковић" архитекте Бранислава Којића

Из Вождове улице

Синђелићев трг - поглед ка Учитељском дому и Среском начелству 1938. година

Синђелићев трг - поглед ка улици Стевана Првовенчаног

Ремиза и исправљачке станице:

Ремиза 1937. године

Колосеци испред ремизе

Ремиза

Исправљачка станица код пружног прелаза у Нишкој Бањи, 1937. година

Из Нишке Бање:

Нишка Бања 1931. године

Нишка Бања 1931. година

Нишка Бања 1931. година

Нишка Бања

Трамвајска пруга испред виле нишлије Драгана Величковића


Испраћај трамваја:

Нишлије испраћају своје трамваје, 10. август 1958. године испред Робне куће - поглед ка Вождовој улици

10.август 1958. - поглед ка Горчи и Робној кући


Извори: Енциклопедија Ниша; Историја Ниша; Павле Младеновић, Трамвајски саобраћај у Нишу; Др. Јован В. Ћирић, Топологија Ниша; приватни извори и колекције

 

[usrejected]

Hvala obojici, nisam znao za ovaj spomenik!

Guglao sam malo...

Ima li iko ideju o ovme? Neka bitka? Meni ne lici previse na nis, moguce da je i greska...

 

[usrejected]

Veliki Rat, uglavnom fotografije austrijskih zatvorenika u Nisu.

 

[usrejected]

Jos nekoliko fotografija I Svetskog rata, srpski vojnici, austrijski zatvorenici, zbegovi...sve u Nisu.

 

[usrejected]

^^

 

[usrejected]

Izvinjavam se ukoliko ponavljam neku ranije postavljenu fotografiju.

Crkveni hor Branko, 1902.

 

[njemanja]

odlican prilog o tramvajima o nisu gorane!!!:cheers:

 

[Goran Ciric]

Хвала Немања! И твоји прилози завређују пажњу. Само настави тако. Ко ће да о Нишу брине ако не нишлије?