Joined
·
406 Posts
Сићевачка клисура
Целина настала пробојем Нишаве између Белопаланачке и Нишке котлине у дужини од око 16 км. Састоји се из три дела: горњег дугог око 5,5 км (Градишки кањон); средњег дугог око 2,5 км (Острвичка котлина) и доњег дугог око 7,8 км (сићевачки део). Цела клисура заузима пространство од око 50 квадратних километара.
О клисури има веома мало историјских података. Због непроходности и забитости кроз векове нема ни античких, ни средњовековних а ни Турских података о клисури. Ипак, неки топоними, трагови градишта, манастира и манастиришта указују да је простор клисуре био насељен како у време антике тако и средњовековног периода.
У време антике, средњег века и Турске владавине, дакле у периоду дужем од 2,000 година, пут који је повезивао Ниш са Софијом и Константинопољем/Цариградом/Инстанбулом је ишао преко превоја Плоче (на самој Плочи се и данас могу видети остаци римског пута Via Militaris). Данашњи пут преко Плоче је трасирао турски управитељ Ниша Митад паша 1862. године. О значају Плоче говоре чак и стихови Ивана Гундилића који превој помиње у спеву „Дубравка“ (превој назива Куновица по оближњем селу).
По први пут је клисура постала проходна након изградње железничке пруге Ниш-Пирот, која је пуштена у промет 1887. године. Након Другог светског рата, средином шездесетих, је у промет пуштен и савремени пут који је пробијен кроз клисуру. Нови ауто-пут Ниш-Пирот-Софија, чија би градња требала да почне следеће године ће опет напустити клисуру и иће преко Плоче (испод које ће бити изграђен тунел)
Због своје лепоте, посебности флоре и фауне на њеном простору, специјалне климе постоји предлог да се клисура прогласи националним парком.
Целина настала пробојем Нишаве између Белопаланачке и Нишке котлине у дужини од око 16 км. Састоји се из три дела: горњег дугог око 5,5 км (Градишки кањон); средњег дугог око 2,5 км (Острвичка котлина) и доњег дугог око 7,8 км (сићевачки део). Цела клисура заузима пространство од око 50 квадратних километара.
О клисури има веома мало историјских података. Због непроходности и забитости кроз векове нема ни античких, ни средњовековних а ни Турских података о клисури. Ипак, неки топоними, трагови градишта, манастира и манастиришта указују да је простор клисуре био насељен како у време антике тако и средњовековног периода.
У време антике, средњег века и Турске владавине, дакле у периоду дужем од 2,000 година, пут који је повезивао Ниш са Софијом и Константинопољем/Цариградом/Инстанбулом је ишао преко превоја Плоче (на самој Плочи се и данас могу видети остаци римског пута Via Militaris). Данашњи пут преко Плоче је трасирао турски управитељ Ниша Митад паша 1862. године. О значају Плоче говоре чак и стихови Ивана Гундилића који превој помиње у спеву „Дубравка“ (превој назива Куновица по оближњем селу).
По први пут је клисура постала проходна након изградње железничке пруге Ниш-Пирот, која је пуштена у промет 1887. године. Након Другог светског рата, средином шездесетих, је у промет пуштен и савремени пут који је пробијен кроз клисуру. Нови ауто-пут Ниш-Пирот-Софија, чија би градња требала да почне следеће године ће опет напустити клисуру и иће преко Плоче (испод које ће бити изграђен тунел)
Због своје лепоте, посебности флоре и фауне на њеном простору, специјалне климе постоји предлог да се клисура прогласи националним парком.













