Stari Niš na razglednicama i fotografijama
401 - 420 of 4692 Posts
Joined
·
2,223 Posts
Jedino sto nema nislija da posvedoce ovde o starom nisu. Ima nas grad traumaticno prekinutu nit nakon 2 svetskog rata, jevrejska zajednica je tada nestala, antikomunisti prebegli, oni koji su ostali u zemlji otisli su za beograd, oni koji su dosli kao da su namerno zeleli da uniste dokaze gradjanskog nisa. Zato danas nema ni slika ni tekstova koliko bi bilo za ocekivati, a ni nas koji smo aktivni na ovom forumu.
Joined
·
2,223 Posts
Joined
·
2,223 Posts
Joined
·
2,223 Posts
Čedomir Antić:
Vojna bolnica u Nišu osnovana je 1878, u vreme kada su četiri južna okruga ušla u sastav Kneževine Srbije. Ova ustanova nastavila je tradiciju ranijih osmanskih vojnih bolnica. Ona je verovatno vojna bolnica s najdužom neprekidnom istorijom u Srbiji. Njen osnivač bio je slavni dr Vladan Đorđević.
Osnovana kako bi bili izlečeni ranjeni srpski, ali i zarobljeni turski vojnici, Vojna bolnica u Nišu, ili Moravska stalna vojna bolnica, bila je tokom decenija centar medicine i modernizacije koji je prevazilazio granice Srbije.
Krajem 19. veka Vojna bolnica u Nišu dobila je dve nove ustanove: hirurgiju i Pasterov zavod. Zamisao dugogodišnjeg upravnika bolnice, pukovnika dr Mihaila - Mika Markovića, bila je redovno slanje državnih pitomaca na studije medicine u inostranstvo, a posledica je veliki napredak medicine u Srbiji. Tu je počeo da radi i prvi rendgen u Srbiji.
Marković je u "Uspomenama" zabeležio kako mu je želja bila da svi u Evropi, "pa i naši najveći neprijatelji" priznaju "da Srbija ni u čemu ne zaostaje iza civilizovanog Zapada". U zavodu je godišnje lečeno između 250 i 300 pacijenata, a smrtnost je bila 0,24 procenta - na nivou uzora, Pasterovog zavoda u Parizu.
Upravnici bolnice bili su listom školovani u inostranstvu. U bolnici su radili i stranci - kao recimo dr Janko Senkijević, sinovac slavnog pisca Henrika Senkijevića, koji je posle duge službe u srpskoj vojsci primio pravoslavlje.
Prvi svetski rat doneo je bolnici veliki zadatak i neodoljivo iskušenje. U bolničkom kompleksu, koji je tada brojao čak dvadeset i šest zidanih i drvenih objekata, radilo je 37 lekara i 256 bolničara i vojnika. U bolnici su bile angažovane sanitetske i humanitarne misije iz Rusije i Francuske.
Početkom 1915. izbila je epidemija tifusa, od koje je prema nekim procenama u Srbiji bolovalo više od milion ljudi. Niš je bio središte međunarodnih napora da zaraza bude suzbijena. U bolnici su 1. marta 1915. radile čak 1.064 osobe, ali je mesečna smrtnost dosegla broj od 495.
MeĐu lekarima umrlim od tifusa bilo je dobrovoljaca iz Velike Britanije, Švajcarske, Rusije, Belgije, Grčke, i čak iz britanskog protektorata Egipta. U maju 1915. lekari su u krugu bolnice podigli skromni ali u istoriji jedinstven spomenik pomrlim tifusarima - prvi spomenik u istoriji koji su lekari podigli pacijentima.
http://www.novosti.rs/code/navigate...:21&feljton=7549&title_add=MALA VELIKA SRBIJA
Da li neko ima fotke VB iz epohe
Vojna bolnica u Nišu osnovana je 1878, u vreme kada su četiri južna okruga ušla u sastav Kneževine Srbije. Ova ustanova nastavila je tradiciju ranijih osmanskih vojnih bolnica. Ona je verovatno vojna bolnica s najdužom neprekidnom istorijom u Srbiji. Njen osnivač bio je slavni dr Vladan Đorđević.
Osnovana kako bi bili izlečeni ranjeni srpski, ali i zarobljeni turski vojnici, Vojna bolnica u Nišu, ili Moravska stalna vojna bolnica, bila je tokom decenija centar medicine i modernizacije koji je prevazilazio granice Srbije.
Krajem 19. veka Vojna bolnica u Nišu dobila je dve nove ustanove: hirurgiju i Pasterov zavod. Zamisao dugogodišnjeg upravnika bolnice, pukovnika dr Mihaila - Mika Markovića, bila je redovno slanje državnih pitomaca na studije medicine u inostranstvo, a posledica je veliki napredak medicine u Srbiji. Tu je počeo da radi i prvi rendgen u Srbiji.
Marković je u "Uspomenama" zabeležio kako mu je želja bila da svi u Evropi, "pa i naši najveći neprijatelji" priznaju "da Srbija ni u čemu ne zaostaje iza civilizovanog Zapada". U zavodu je godišnje lečeno između 250 i 300 pacijenata, a smrtnost je bila 0,24 procenta - na nivou uzora, Pasterovog zavoda u Parizu.
Upravnici bolnice bili su listom školovani u inostranstvu. U bolnici su radili i stranci - kao recimo dr Janko Senkijević, sinovac slavnog pisca Henrika Senkijevića, koji je posle duge službe u srpskoj vojsci primio pravoslavlje.
Prvi svetski rat doneo je bolnici veliki zadatak i neodoljivo iskušenje. U bolničkom kompleksu, koji je tada brojao čak dvadeset i šest zidanih i drvenih objekata, radilo je 37 lekara i 256 bolničara i vojnika. U bolnici su bile angažovane sanitetske i humanitarne misije iz Rusije i Francuske.
Početkom 1915. izbila je epidemija tifusa, od koje je prema nekim procenama u Srbiji bolovalo više od milion ljudi. Niš je bio središte međunarodnih napora da zaraza bude suzbijena. U bolnici su 1. marta 1915. radile čak 1.064 osobe, ali je mesečna smrtnost dosegla broj od 495.
MeĐu lekarima umrlim od tifusa bilo je dobrovoljaca iz Velike Britanije, Švajcarske, Rusije, Belgije, Grčke, i čak iz britanskog protektorata Egipta. U maju 1915. lekari su u krugu bolnice podigli skromni ali u istoriji jedinstven spomenik pomrlim tifusarima - prvi spomenik u istoriji koji su lekari podigli pacijentima.
http://www.novosti.rs/code/navigate...:21&feljton=7549&title_add=MALA VELIKA SRBIJA
Da li neko ima fotke VB iz epohe
Joined
·
2,223 Posts
Mislim da ova nije bila do sada:
![]()
Joined
·
1,006 Posts
To je tzv. krnja Dzamija. Ostao je danas samo jos deo minareta. Islamska zajednica vec dugo tu planira izgradnju nove, velike dzamije i islamskog centra.Mislim da ova nije bila do sada:
![]()
Joined
·
2,223 Posts
Joined
·
406 Posts
^^
Џамија на слици је Хасан-бегова џамија, подигнута 1737. године у тадашњој (и садашњој Београдмали). Ова џамија је једна од џамија које су постојале у Нишу 1878. године када је град ослобођен од Турака. Ниш је тада имао следеће џамије:
1. Пашина џамија на Тргу краља Милана
2. Дефердар џамија на месту Јеронимове зграде, на почетку Јеронимове улице
3. Шарена (или "фукара") џамија на месту апотеке Ћеле кула на Синђелићевом тргу
4. Хамза-бегова (или "Нишка") џамија у Тврђави
5. џамија непознатог имена у северном делу Твђаве
6. џамија на Арнаут пазару (сада Трг краља Александра)
7. Мошеја (без минарета) на улазу у Казанџијско сокаче
8. џамија на Лесковачкој капији иза "Уреда"
9. џамија у Мухаџирском насељу на улазу у Кованлук
10. Бајрак џамија у Али беговом чифлику на северозападној периферији Ниша
11. Фехтија џамија на Светониколском брегу, на чијим је рушевинама је изграђена црква Светог Николе
Поред Хасан-бегове џамије у Нишу постоји још и Ислам-агина џамија из 1870.године (обновљена на темељу старе џамије из 1720. године) у Лешјаниновој улици (ова џамија је запаљена 25. марта 2004, и сада је делимично обновљена), и Бали-бегова џамија у Тврђави направњена између 1521. и 1523. године. При овој џамији је 1868. године отворена библиотека (први помен библиотекарства у Нишу). У њој се сада налази изложбени павиљон "Салон 77".
Хасан-бегова џамија се налази и Шуматовачкој улици, једној од ретких улица у Нишу којој није мењан назив (улица носи ово име од краја 19. века). Тада је, изградњом Окружног начелства (сада Бановине, Универзитета), добила праву трасу и данашњу ширину. Између два светска рата улица је продужена до пруге. Улица је добила име у збак сећања на битку код Шуматовца изнад Алексинца, одржаној 23. августа 1876. године, у којој су српске трупе под командом генерала Черњајева зауставиле продор турске војске према северу.
Изглед Хасан.бегове џамије данас
![]()
Џамија на слици је Хасан-бегова џамија, подигнута 1737. године у тадашњој (и садашњој Београдмали). Ова џамија је једна од џамија које су постојале у Нишу 1878. године када је град ослобођен од Турака. Ниш је тада имао следеће џамије:
1. Пашина џамија на Тргу краља Милана
2. Дефердар џамија на месту Јеронимове зграде, на почетку Јеронимове улице
3. Шарена (или "фукара") џамија на месту апотеке Ћеле кула на Синђелићевом тргу
4. Хамза-бегова (или "Нишка") џамија у Тврђави
5. џамија непознатог имена у северном делу Твђаве
6. џамија на Арнаут пазару (сада Трг краља Александра)
7. Мошеја (без минарета) на улазу у Казанџијско сокаче
8. џамија на Лесковачкој капији иза "Уреда"
9. џамија у Мухаџирском насељу на улазу у Кованлук
10. Бајрак џамија у Али беговом чифлику на северозападној периферији Ниша
11. Фехтија џамија на Светониколском брегу, на чијим је рушевинама је изграђена црква Светог Николе
Поред Хасан-бегове џамије у Нишу постоји још и Ислам-агина џамија из 1870.године (обновљена на темељу старе џамије из 1720. године) у Лешјаниновој улици (ова џамија је запаљена 25. марта 2004, и сада је делимично обновљена), и Бали-бегова џамија у Тврђави направњена између 1521. и 1523. године. При овој џамији је 1868. године отворена библиотека (први помен библиотекарства у Нишу). У њој се сада налази изложбени павиљон "Салон 77".
Хасан-бегова џамија се налази и Шуматовачкој улици, једној од ретких улица у Нишу којој није мењан назив (улица носи ово име од краја 19. века). Тада је, изградњом Окружног начелства (сада Бановине, Универзитета), добила праву трасу и данашњу ширину. Између два светска рата улица је продужена до пруге. Улица је добила име у збак сећања на битку код Шуматовца изнад Алексинца, одржаној 23. августа 1876. године, у којој су српске трупе под командом генерала Черњајева зауставиле продор турске војске према северу.
Изглед Хасан.бегове џамије данас
Joined
·
2,223 Posts
moj komshiluk. zaista bi bilo sjajno kada bi je obnovili, ali male su shanse za to.Elem, chitam spisak dzamija i primecujem da se Trg Kralja Aleksandra zvao Arnaut Pazar, sto ukazuje da se je verovatno koristio kao pijaca i pre XX veka. Zanimljivost u vezi sa ovim Trgom, tada jos uvek mestom za trgovinu, dolazi nam s prvim danima komunizma, negde 1945. Tu su naime, partijski komesari izneli svo (ili ono sto su smatrali da treba) pokucstvo iz opustelih jevrejskih kuca kao i iz kuca "saradnika" okupatora i ostavili ga narodu da ga razgrabi. Anegdota kaze, da je jedan iz ove svetine odneo kuci masivni sto ne bi li se ogrejao njime. Kada je poceo da ga raspolocuje iz nogara su ispali zlatnici. Prica se da je ovaj chovek kasnije postao poznati nishki zlatar.
Anegdota verovatno nije (u celosti) istinita, ali kazuje o bahatosti prema gradskom i tudjem kojoj smo nekako ostali skloni do danas...
Joined
·
2,223 Posts
Kolegijum Muške gimnazije u Nišu 1923/24. godine. U prvom redu sede: Miodrag Riznić, Jelena Jovanović — Petrović (streljana 1943. godine u logoru u Aušvic), Stana Dadić, Miodrag Petrović, Drugi red: Ferdinand Ambrožević, Milivoje Pokorni, Dragomir Đorđević, Milan Gajić, Milan Banić, direktor, Svetozar Cvetanović. Milutin Kutlešić, Dimitrije Popović, Slavko Subotin. Stoje: Vasilije Rudanovski, Aleksandar Donković, Bogdan Koutek, Dragoljub Pribišković, Božidar Nikolić, Vladimir Govedarica, Sreten Dimitrijević, Miloš Magazinović, Todor Vidojković, Dušan Milačić, Dimitrije Dimitrijević, Kler Loran, Moša Šoamović (streljan u Nišu) i Vlada Aranđelović
МОША ШОАМОВИЋ-ЛИКОВНИ ПЕДАГОГ И СЛИКАР
http://www.elmundosefarad.eu/wiki/wiki/index.php?title=МОША_ШОАМОВИЋ-ЛИКОВНИ_ПЕДАГОГ_И_СЛИКАР
Joined
·
2,223 Posts
Jos jedan dokument iz rata, koji bi ,mislim, trebalo i ovde da se pohrani.
Bulgarian soldiers check out a PzKpfw M42 738(i) from Pz.Abt.z.b.V.12 in Nis.Serbia around 15 october 1944.
![]()
Bulgarian soldiers check out a PzKpfw M42 738(i) from Pz.Abt.z.b.V.12 in Nis.Serbia around 15 october 1944.
Joined
·
2,223 Posts
Bolnica:
Pasterov Zavod:
Pukovnik Vladan Djordjevic, prvi upravnik:
General Mihajlo Petrovic, prvi hirurg u Nisu:
Joined
·
2,223 Posts
Откривање споменика ослободиоцима Ниша на Tргу краља Милана
![]()
![]()
На нишкој железничкој станици су око 10:30 часова министар Драгиша Цветковић са баном Моравске бановине Новаковићем, председником општине Живковићем, потпредседником Чохаџићем, већницима и другим делегацијама сачекали и поздравили председника Краљевске владе Милана Стојадиновића и члановима делегације која је дошла у Ниш. Сви заједно су остали на станици и сачекали долазак дворског воза, који је стигао у 11 часова и поздравили кнеза намесника Павла Карађорђевића. Председник општине Ниш у име грађанства пожелео је добродошлицу кнезу Павлу и захвалио му се на части коју својим присуством свечано указује Нишу.
Са железничке станице је кнез Павле у аутомобилу са председником владе и у пратњи осталих дошао на Трг краља Милана. На путу ка центру града ученици свих нишких школа поздрављали су кнеза намесника.
Пред почасном трибином, код споменика, кнеза Павла сачекали су Андон Андоновић, потпредседник Одбора за подизање споменика са члановима. Кнез Павле поздрављен од масе света, заузео је место на почасној трибини. Са леве и десне стране поред кнеза Павла били су председник Краљевске владе и председник Народне скупштине, а иза су седели чланови владе: Марић, Цветковић, Станковић, Стошовић, Кожуљ и Бехмен, генерал Христилић, бан Новаковић и други.
На бини је био и бивши председник владе Никола Узуновић, а око споменика и према почасној трибини били су сенатори и народни посланици Моравске бановине, носиоци Карађорђеве звезде, учесници рата 1876-1878, Одбор за подизање споменика, ратни инвалиди, четници, соколи, свештенство, певачка друштва и многи други.
Свечаности је присуствовао и аутор споменика Антун Августинчић. Горњи део споменика је весник победе: Моравац на коњу са заставом слободе на којој су иницијали поклича: ''Само слога Србина спасава''. Испод тога је фриз који са јужне стране има Стевана Синђелића у борби на Чегру, а са северне стране Кола Рашића у замаху како диже Нишлије на устанак 1874. године. Са друге две стране, источне и западне, представљени су догађаји од 1809. до 1918, године. Испод фриза су четири рељефа који представљају: заклетву завереника из 1874. године, улазак краља Милана са војском у Ниш 1877. године, завет краља Александра као регента 1914. године у Нишу и улазак краља Петра и Александра 1918. у ослобођени Ниш
![]()
Први венац положио је кнез намесник Павле. На венцу од свежег цвећа и зеленила на тробојци је натпис: ''Ослободиоцима Ниша – Павле''. Министар војске генерал Љубомир Марић положио је венац Краљевске владе са натписом: ''Борцима за слободу''. У међувремену док су полагани венци Народне скупштине и Сената, кнез намесник Павле је пришао групи тешких инвалида и бораца из 1877. године и са сваким понаособ се поздравио и измењао неколико речи.
На нишкој железничкој станици су око 10:30 часова министар Драгиша Цветковић са баном Моравске бановине Новаковићем, председником општине Живковићем, потпредседником Чохаџићем, већницима и другим делегацијама сачекали и поздравили председника Краљевске владе Милана Стојадиновића и члановима делегације која је дошла у Ниш. Сви заједно су остали на станици и сачекали долазак дворског воза, који је стигао у 11 часова и поздравили кнеза намесника Павла Карађорђевића. Председник општине Ниш у име грађанства пожелео је добродошлицу кнезу Павлу и захвалио му се на части коју својим присуством свечано указује Нишу.
Са железничке станице је кнез Павле у аутомобилу са председником владе и у пратњи осталих дошао на Трг краља Милана. На путу ка центру града ученици свих нишких школа поздрављали су кнеза намесника.
Пред почасном трибином, код споменика, кнеза Павла сачекали су Андон Андоновић, потпредседник Одбора за подизање споменика са члановима. Кнез Павле поздрављен од масе света, заузео је место на почасној трибини. Са леве и десне стране поред кнеза Павла били су председник Краљевске владе и председник Народне скупштине, а иза су седели чланови владе: Марић, Цветковић, Станковић, Стошовић, Кожуљ и Бехмен, генерал Христилић, бан Новаковић и други.
На бини је био и бивши председник владе Никола Узуновић, а око споменика и према почасној трибини били су сенатори и народни посланици Моравске бановине, носиоци Карађорђеве звезде, учесници рата 1876-1878, Одбор за подизање споменика, ратни инвалиди, четници, соколи, свештенство, певачка друштва и многи други.
Свечаности је присуствовао и аутор споменика Антун Августинчић. Горњи део споменика је весник победе: Моравац на коњу са заставом слободе на којој су иницијали поклича: ''Само слога Србина спасава''. Испод тога је фриз који са јужне стране има Стевана Синђелића у борби на Чегру, а са северне стране Кола Рашића у замаху како диже Нишлије на устанак 1874. године. Са друге две стране, источне и западне, представљени су догађаји од 1809. до 1918, године. Испод фриза су четири рељефа који представљају: заклетву завереника из 1874. године, улазак краља Милана са војском у Ниш 1877. године, завет краља Александра као регента 1914. године у Нишу и улазак краља Петра и Александра 1918. у ослобођени Ниш
Први венац положио је кнез намесник Павле. На венцу од свежег цвећа и зеленила на тробојци је натпис: ''Ослободиоцима Ниша – Павле''. Министар војске генерал Љубомир Марић положио је венац Краљевске владе са натписом: ''Борцима за слободу''. У међувремену док су полагани венци Народне скупштине и Сената, кнез намесник Павле је пришао групи тешких инвалида и бораца из 1877. године и са сваким понаособ се поздравио и измењао неколико речи.
Joined
·
2,223 Posts
Joined
·
2,223 Posts
Кафана Галија, лето 1971. године
![]()
Башта кафане Авала у Тврђави 1965. године
![]()
Градска Пивница на Тргу ослобођења, отворена 1976. године
![]()
Кафана Балкан. До рушења у њој била бурекџиница. Данас McDonald's
![]()
Пивница Снежана, угао М. Тита и Обилићевог венца, 1965. године.
![]()
Башта кафане Авала у Тврђави 1965. године
Градска Пивница на Тргу ослобођења, отворена 1976. године
Кафана Балкан. До рушења у њој била бурекџиница. Данас McDonald's
Пивница Снежана, угао М. Тита и Обилићевог венца, 1965. године.
Joined
·
2,223 Posts
Snimak iz aviona sela Ostrovice kraj Nisa.
![]()
Jedna ne bas najbolja fotografija, ipak cini mi se da nije bila. Masarikov Kej.
![]()
Jedna ne bas najbolja fotografija, ipak cini mi se da nije bila. Masarikov Kej.
Joined
·
1,006 Posts
"Zavet kralja Aleksandra kao regenta 1914 u Nišu" O kakvom se zavetu radi? To je jedini deo spomenika koji nisam uspeo da dešifrujem. Da li je reč o nekom istorijskom dogadjaju?Откривање споменика ослободиоцима Ниша на Tргу краља Милана
![]()
...Испод фриза су четири рељефа који представљају: заклетву завереника из 1874. године, улазак краља Милана са војском у Ниш 1877. године, завет краља Александра као регента 1914. године у Нишу и улазак краља Петра и Александра 1918. у ослобођени Ниш
Ova četri reljefa pokazuju dva ciklusa "Zakletva (zavet) - oslobodjenje" (1874-1877 i 1914-1918). Zakletva zaverenika 1874. je istorijski dogadjaj koji je ovekovecen i fotografijom.
Zavet kralja Aleksandra meni nije poznat. Mozda je izmisljen zbog ravnoteze sa prethodnim ciklusom?
401 - 420 of 4692 Posts
Join the discussion
Join now to ask and comment!